1

Bol

Dragan Vuovi

1. medicinski

2. psiholoki i

3. socioloki aspekt

Bol ima svoj:

Medicinski se svodi na:

1. nauno objanjenje bolnog fenomena

2. jainu bola koju bolesnik osea

Psiholoki

1. nauno utemeljenje pojave promene psihe

2. psihike poremeaje koje bolesnik osea

Socioloki

1. ekspresija bola

2. prihvatanje obolelog od okolne sredine

Osnovna podela hroninog bola:

1. reumatski bol

2. neuropatski bol

3. kancerski bol

4. bol nepoznate etiologije

U Americi, oni koji imaju neki vid

zdravstvenog osiguranja:

40% pacijenata se javlja lekaru zbog

upornih glavobolja

72% ana se poraa u epiduralnoj

anesteziji

92% pacijenata sa kancerskim bolom

prima neku vrstu terapije

Kod nas ne postoje statistike, jer se

bol podrazumeva

Svi lekari koji su pokuali da otvore

specijalizovane klinike za bol u Srbiji

su bili prinueni da ih zatvore

Porodjaj u anesteziji smatra se neprirodnim,

jer bol u poroaju je normalan fizioloki bol

stav crkve negativan

oko 14% ena u Srbiji se poraa tim putem

oko 96% ena u Americi se poraa tim putem

Hospisi su bolnice za terminalnu negu bolesnika, odnosno

bolesnika koji e sigurno umreti

Hospisi su nastali u Engleskoj, kao izraz sestrinskog

nezadovoljstva ponaanjem lekara prema umiruim u

bolnicama

Lady Elisabeth Damme

Hospisi svuda u Evropi postoje izuzev u

Srbiji

U hospisima se sprovodi vrhunska nega, ali

pacijenti imaju nadzor od visoko specijalizovanog

kadra

Taj kadar su:

1. Internista

2. Psihijatar

3. Anesteziolog

4. Svetenik

5. Instruktor za radnu terapiju

Delovi hospisa:

1. individualne sobe za bolesnike

2. prostor za radnu terapiju

3. kapela u koju se moe ui i na kolicima

4. Trpezarija

Reim u hospisima:

1. svakodnevne aktivnosti

2. bavljenje svakim bolesnikom

individualno

3. posete su dozvoljene sve vreme

4. ukljuivanje porodice i prijatelja u sve

aktivnosti bolesnika

Uloga akupunkture u hroninom bolu

Akupunktura je adjuvantna metoda u leenju

bolesnika