Teorija i Analiza Bilansa Struktura Racunovodstva: To

8/14/2019 Teorija i Analiza Bilansa Struktura Racunovodstva: To

1/44

Teorija i analiza bilansa

Struktura racunovodstva: to je disciplina koja se bavi transakcijama podataka, to je vestinabelezenja, izvestavanja i analize. Ima 4 discipline:

knjigovodstvo sa bilansom obracun troskova i rezultata racunovodstveno planiranje i analiza racunovodstvena revizija i kontrola

Knjigovodstvo sa bilansom je racunska osnova racunovodstva jer ostale discipline koristenjene podatke. Nedokumentovane promene dovode do poredjenja knjigovodstvenog sastvarnim stanjem (inventar) i vrse se predzakljucna knjizenja kroz dnevnik i glavnu knjigu itada vise nemamo knjigovodstveno vec stvarno stanje. Tada na osnovu zakljucnog listasastavljamo BS, BU, izvestaj o tokovima gotovine, izvestaj o promenama kapitala i beleske.

BS: je prikaz imovine na dan, sadrzi naziv firme, datum, novcanu jedinicu i sistem preciznostiu 000 din. Predstavlja imovinu po obliku i imovinu po vlasnistvu. Izmedju a i p ne postojidirektna veza. Ne moze da se tvrdi koji je deo stalnih sredstava finansiran iz sopstvenogkapitala a koji iz obaveza.

Zbir aktive nije jednak zbiru imovine. U slucaju gubitka koji se iskazuje u aktivi, i u slucajuako su ispravke vrednosti aktivnih pozicija iskazane u pasivi A IMOVINA i P Kapital +Obaveze. Ovaj drugi slucaj vise ne postoji jer postoji zelja da P predstavlja izvore sredstava, iu tom slucaju P Kapitalu.

Zadaci bilansa:

1. Primarni cilj je zastita poverilaca, pribavljanje dodatnog kapitala se vrsi tako sto su setrazili krediti kod banaka tako da su trazioci sredstava prezentovali svoje poslovanje iimovinu koju poseduju.

2. za kontrolu ocuvanja kapitala i uspeh firmi, sa razvojem korporacija, fin. Izv. Dobijajusve vise na znacaju a javljaju se i investitori. Dolazi do razdvajanja vlasnistva i

upravljanja. Kontrolu preduzeca vrse i drzavni organi i to preko fin. Izvestaja.3. Bilans pruza osnovu za donosenje odluka o raspodeli rezultata. Raspodela ne zavisisamo od rezultata vec i od fin. Polozaja i ciljeva. Preduzeca sa gubitkom ne mogu celudobit raspodeliti vec zadrzati deo za poboljsanje strukture sopstvenog kapitala ilikvidnosti.

Korisnici bilansa:Uprava firme najveci korisnik, zadatak uprave je ocuvanje kapitala odnosno da preduzeceposluje rentabilno i da izmiruje svoje obaveze (likvidnost), zatim dugorocno ocuvanjekapitala. Uprava snosi odgovornost za tacnost fin. izvestaja. Oni su povlasceni korisnici jer suim dostupne i dr. inf. koje ne znaju eksterni korisnici. Iz bilansa stanja odlucuju oangazovanju sredstava; BU da li kapital donosi dovoljno profita, da li da se prosiri

poslovanje, koje proizvode forsirati, procenjuje se mogucnost zaduzivanja itd...Vlasnici investitori, potencijalni gledaju BS, ucesce sopstvenog kapitala sto govori osigurnosti kapitala. Koliki je dobitak iz BU da li ce se kapital zadrzati ili povuci ili ce izvrsitidodtano ulaganje. I na ovaj nacin se donosi odluka o alokaciji resursa.Poverioci na drugom mestu, jer se manje sredstava pribavlja putem kredita. Njih zanimakoliko je firma vec zaduzena, nivo kamate iz BU, rocnost kredita, likvidnost iz BS i novcanitokovi (izvori gotovine, za sta se trosi i kolika je neto gotovina). Poveriocima odgovara dasredstva budu u imovini, a vlasnicima u kapitalu jer je njihov cilj da im se pozajmljenasredstva vrate a vlasnicima je vazan rast firme.

1


2/44

Dobavljaci imaju kratkorocan interes sem kod glavnih i velikih dobavljaca koji imajudugorocan interes.Drzava i njene agencije Izvestaji su joj vazni zbog poresa. Ambijent poslovanja kreiradrzava i preko fin. izvestaja koriguje ekonomsku politiku. Poresku politiku uskladjuje sastanjem u privredi tako da stimulativno deluje na preduzeca.Zaposleni pored zarade zanima ih rentabilnost jer se na bazi nje procenjuje sigurnostradnog mesta.Javnost uspesnost opstina zavisi od uspesnosti firmi.

Rangiranje zadataka bilansa: Zadatak je da pruzi stvarnu sliku imovinskog i finansijskogpolozaja kao i prinosnog polozaja preduzeca. Zatim da se kapital odrzi i uveca, da sekontrolise odrzanje kpitala na osnovu fin. izvestaja sto je sigurnosna funkcija; omogucavanadzor nad poslovnim procesima, donosi se odluka o raspodeli na bazi fin. izvestaja. odlukekoje se donose na osnovu BS, zadrzavanje dobiti da bi preduzece poboljsalo fin. polozaj.

Polaganje racuna uprava polaze racun vlasnicima sa kakvim uspehom je ona koristilakapital. Vlasnici odlucuju da li da zadrze ili otpuste upravu.

Nacela urednog knjigovodstva: su skup pravila koja se odnose na inventarisanje, vodjenjeknjiga i bilansiranje. Cilj im je da obezbede finansijske izvestaje koji ce zadovoljiti zadatkebilansa. Nacela urednog knj. obuhvataju:

naclea urednog knjigovodstva u uzem smislu naclea urednog inventarisanja nacela urednog bilansiranja

Nacela urednog knjigovodstva u uzem smislu: su nacela koja treba da obezbede materijalnu iformalnu urednost knjiga. Njihova primena treba da obezbedi uredno, jasno, potpuno, istinitoi tacno knjigovodstvo. Materijalna urednost je zahtev da se informacije koje se pruzaju budutacne. Tacnost se obezbedjuje tako sto se: mogu registrovati samo sve stvarno nastali

poslovni dogadjaji. Ne sme se registrovati fiktivni dogadjaj (fiktivna faktura za robu koja nijeisporucena itd.). Potrebno je da se evidentira tacna vrednost i da se evidencija vodi na pravimracunima; potrebno je knjizenje svih nastalih dogadjaja (nacelo istinitosti).Formalna ispravnost se obezbedjuje sukcesivnom organizacijom racunovodstva i adekvatnimizborom sistema vodjenja knjiga. Oragnizacijom utvrdjujemo: koje cemo poslovne knjigevoditi, kakav ce biti odnos izmejdju finansijskog i pogonskog knjigovodstva. Organizacijazavisi od potreba preduzeca koje obezbedjuje ostvarivanja zadataka. Kako je kreiranadokumentacija kljucno za formalnu ispravnost. Za formalnu ispravnost 3 kvalitetapodataka: blagovremenost, jasnost i mogucnost provere.Knjige se vode na nacim da omoguce kontrolu ispravnosti knjizenja, cuvanje i sagledavanjesvih promena na racunima glavne knjige, i pomocnih knjiga. Poslovne knjige koje se vode:dnevnik, gl. knjiga i pomocne knjige dnevnik i gl. knjiga se cuvaju 10 godina, pomocne 5

god. a godisnji zakljucak trajno.

Nacela urednog inventarisanja: Inventarisanje je proces utvrdjivanja stvarnog stanja imovinena dan, to je postupak merenja, vaganja i brojanja imovine. Inventar je rezultatinventarisanja, tj. detaljan popis imovine, potrazivanja i obaveza na dan. Potrazivanje sepotvrdjuje slanjem obrasca dr. preduzecu koje ce da potvrdi svoje obaveze prema nama.Salje se 2 primerka. Jedan se vraca kao dokaz potrazivanja a drugi to preduzece zadrzava kaodokaz obaveze.

2


3/44

Nema urednog bilansa bez inventara. Inventar ima 2 zadatka: kod novonastalih firmi inventarsluzi za prvi bilans a kod drugih za svodjenje knjigovodstvenog na stvarno stanje.Nacela urednog inventarisanja:

1. Pojedinacno obuhvatanje i procenjivanje svaki imovinski predmet se unosipojedinacno i procenjivanje se vrsi pojedinacno. Odustaje se pod uslovom velikog brojaistih stvari. Ovo pravilo je vazno zbog kontrole.

2. Potpunost mora se popisati celokupna imovina. Ona koja se nalazi u firmi kao i onakoja se nalazi kod drugih. Tudja imovina se takodje popisuje kada se nalazi kod nas i tona posebnoj popisnoj listi.

3. Nacelo ekonomske svojine predmet popisa nije samo imovina koja se nalazi upreduzecu vec i ona na koju imamo ekonomsko pravo (auto na kredit). Ekonomskasvojina postoji kada se uzivaju sve koristi i snose svi rizici i troskovi koji su vezani zanjenu upotrebu a ona nije u vlasnistvu preduzeca. (dok se ne otplati poslednja rata).

4. Nacelo adekvatnog obelezavanja ako se imovina zavede pod drugim nazivom stvarase manjak ili visak, tako da je isti naziv neophodan ako i u knjigovostvu.

5. Nacelo omogucavanja naknadne provere uvek se cuvaju radne liste i prilazu uzpopisnu listu i obezbedjuje se provera.

Metode inventarisanja:1. Inventarisanje na odredjeni dan inventarisanje se vrsi na dan kad i bilans, 31.12.

Moze se koristiti kod preduzeca koja nemaju veliki br. imovine. To se ne moze uraditi uvelikim preduzecima jer se mora formirati veliki broj popisnih komisija i to ne mozeraditi neko ko nije kompetentan. Tako obicno inventarisanje pocinje 10 dana pre izavrsava se 10 dana posle dana bilansa. Greske se mogu javiti kod ovog metoda.

2. Metoda permanentnog inventara vrsi se na bazi knjigovodstva tokom godine seevidentira pocetno stanje + nabavke izdavanja i na taj nacin se dobija stvarno stanje.Pod uslovom da je proknjizenja svaka nabavka i izdavanje moze se predvideti stvarnostanje. Kod nas se ne smatra da je ova metoda dovoljna pa se trazi i fizickopopisivanje. Dopusta se ako postoji dobro magacinsko knjigovodstvo i odsustvo

izdavanja koje nije registrovano sto je tesko ostvariti.3. Metoda dodavanja i oduzimanja je reakcija na prvi metod. Dopusten je popis

tokom godine. Ako popis uradimo pre bilansa dodaju se sve nabavke i odbijaju svaizdavanja do bilansa. Suprotno bi bilo ako se inventar radi nakon bilansa. Ovaj metodpredstavlja kombinaciju stvarnog i knijgovodstvenog stanja.

4. Inventarisanje metodom uzorka samo za zalihe. Vrednost lagera pomocu uzetihuzoraka. Primenjuje se selektivno za veliki broj razlicitog materijala (fabrika dugmadi).Broj uzetih uzoraka zavisi od velicine lagera. Na ovaj nacin redukuju se troskoviinventarisanja a greske nisu vece od fizickog popisa. Vazna je za kratkorocan obracunrezultata jer je vazna kolicina koja nije potrosena.

Nacela urednog bilansiranja: skup pravila na osnovu koga dobijamo godisnji obracun koji cebiti razumljiv, pouzdan, uporediv i da sadrzi sve vazne inf. koje su neophodne za donosenjeodluka. Formulisanje pravila vrsi vise institucija: Medjunarodni komitet za standardizacijufinansijskih izvestaja odredjuju kako cemo odredjeno pravilo primeniti i u kom slucaju;Medjunarodni komitet za HOV obezbedjuje pravila za preduzeca cije se akcije kotiraju naberzi. Ova dva komiteta su uspostavila saradnju kako bi bila veca uporedivost fin. izvestaja.Medjutim primena odredjenog pravila moze biti u suprotnosti sa ciljevima tako da se pruzamogucnost izbora (zalihe po FIFO, LIFO...itd).

3


4/44

Nacelo jasnosti: odredjuje pravila koja treba postovati kako bismo dobili fin. izvestaj koji jerazmljiv korisnicima. Odnosi se na formalnu urednost. Vazno je da se spreci da tacna inf.bude prezentirana nejasno zamagljivanje bilansa. Uslovi jasnosti izvestaja su:

Adekvatno rasclanjavanje racunovodstvenih kategorija prvo pravilo se odnosi nastepen rasclanjavanja (dokle ici sa rasclanjavanjem) sto zavisi od potreba korisnika.Nedovoljno rasclanjavanje dovodi do uskracivanja informacija, a preterano vodizamagljivanju. Drugo pravilo se odnosi na to da kada rasclanjavamo kategoriju, delovimoraju biti homogena celina (Sopstveni kapital = osnovni kap., rezerve inerasporedjena dobit). Na ovaj nacin rezerve ne zavise od osnovog kapitala, one supromenljiva velicina i nastaju u formiranju kapitala i raspodelom dobiti. Ista vrsta mozebiti razlicito bilansirana sto zavisi od potreba, npr. akcije mogu biti iskazane kroz 3bilanse pozicije: ucesca, kada posedujemo vise od 10% akcija neke firme i kada smo ihkupili da bi smo uticali na poslovnu politiku preduzeca; dugorocne HOV, da bi ostvarilirezerve likvidnosti (manje od 10%); kratkorocne HOV, akcije koje se prodaju u roku od12 meseci. Masina npr. moze biti osnovno sredstvo a moze biti i proizvedena upreduzecu kao gotov proizvod.

Tacno obelezavanje obezbedjuje da korisnik iz bilansnih pozicija razume sadrzinu, daodredjeni termin nije dvosmislen. Primer nejasnoca: menica moze biti i potrazivanje i

obaveza. Obveznice mogu biti aktiva i obaveze. Postovanje bruto principa zabranjuje se saldiranje razlicitih ekonomskih kategorija.

Nema saldiranja poslovnih prihoda i rashoda, kao i potrazivanja i obaveza. Nepotpunoprezentiranje cinjenica imamo ako damo neotpisan iznos sredstava, sto ne znaci nista,vec moramo pokazati prvobitnu, neotpisanu i otpisanu vrednost. U odredjenimslucajevima moze doci do odstupanja od bruto principa, npr. kod neposlovnih prihoda irashoda gde je dozvoljeno njihovo saldiranje obzirom da se radi o zanemarljivimiznosima.

Princip jasnosti je osnova za princip pojedinacnog procenjivanja jer ne bi bilo moguceproveravanje imovine ako ne bi bilo pojedinacnog procenjivanja. Grupno procenjivanje nijedozvoljeno. Ovaj princip se odnosi i na beleske, note i izvestaj o poslovanju.

Nacelo istinitosti ne pojavljuje se kao posebno nacelo ali pokriva pouzdanost. Ovaj nazivmozda ne odgovara u potpunosti obzirom da racunovodstvo nije egzaktna disciplina naosnovu koje ce se napraviti jedan jedini istinit bilans obzirom da se koristi procenjivanje. Bilobi bolje da se govori tacan bilans ali to bi trazilo osnovu za ocenjivanje. Osnova su ciljeviizvestavanja. Neki bilans je tacan ako odgovara cilju i pruza sliku o fin. situaciji. Tacnostiskljucuje samovolju sastavljaca vec postovanje pravila. Medjutim postoji pravo izbora, takoda sastavljac mora da napravi takav izbor koji odgovara ciljevima fin. izvestavanja a nekad jetaj izbor odredjen ciljevima uprave, npr. za obracun zaliha se moze koristiti LIFO, FIFO..Sastavljac bilansa moze koristiti FIFO metod sto dovodo do toga da je rezultat porecenjen stomoze biti cilj uprave. Da bi dobili tacne izvestaje: u fin. izvestajima moraju biti iskazaneposledice finansijskih dogadjaja koje su nastale, da se vrednosti promena utvrdjuju u skladu

sa propisima i nacelima. Nepostovanje ovih pravilo dovodi do falsifikovanja bilansa.

Nacelo bilansnog identiteta ovo nacelo zahteva da pocetni bilans tekuce godine bude jednak zakljucnom bilansu prethodne godine, tj predstavlja jednakost. Ovim nacelom serealizuju 2 cilja: da se zastite poverioci (obezbedjenje nacela potpunosti) i da se sprecimanipulisanje rezultatom.Ako bi se dopustilo da u pocetnom bilansu tekuce godine budu izostavljeni delovi imovine ilipripisana im drugacija vrednost tada bi bili ugrozeni poverioci koji su svoje odluke bazirali nabilansu na kraju godine. Ako bi se dopustilo da delovi imovine ne budu uvedeni u knjige i da

4


5/44

se iznos obaveza razlikuje na taj nacin bi se uticalo na visinu buduceg rezultata. Ukoliko nemapozicija delova imovine nema otpisa i na taj nacin utice se na smanjivanje rashoda iiskazivanje veceg rezultata. Ako se poveca vrednost imovine uvek se podize i visina rashoda.Kako obezbedjujemo ovo nacelo? Racunovodstvo pruza podrsku zakljuckom knjigaprethodnog perioda. Racun otvaranja je unverzna slika racuna izravnanja. Odsuptanja odovog nacela su moguca u dva slucaja: monetarna reforma, prevodjenje valuta marka-evro.Ovo je proverljivo jer se tacno zna njihov odnos. Velika inflacija pa se recimo brise 9 nula.Drugi slucaj je zahtev revizora ili poreskih organa za ispravku bilansa. Ako je trgovacki =poreskom bilansu tada poreski organi mogu zahtevati ispravku onih pozicija koje nisu uskladu sa propisima. Trgovacki nije jednak poreskom, tada revizor moze traziti korekciju napocetni bilans pa se onda pocetni razlikuje od krajnjeg.

Nacelo kontinuiteta (stalnosti, konzistentnosti): formulisano onda kada je prihvacenodinamicko shvatanje bilansa. Primarni cilj ovog nacela je uporedivost rezultata i polozajapreduzeca. Da li uporediv rezultat omogucava i uporediv fin. Polozaj? Ako se iste metodeobracuna koriste za prihode i rashode, i one koje se koriste u BS tada uporediv rezultatomogucava i uporediv fin. polozaj. Cilj ovog nacela je da se spreci da bez povoda bude vrsenapromena prezentiranja i procenjivanja.

identitet i kontinuitet razlika:Identitet zahteva jednakost bilansa u sukcesivnim periodima,krajnji bilans = pocetnom bilansu. Kontinuitet zahteva uporedivost bilansa u sukcesivnimperiodima. Da bi se sagledalo sta se u preduzecu dogadja, potrebna je serija od 5 godina.Uporedivost se obezbedjuje kroz izgled bilansa i sadrzinu pa se govori o formalnoj imaterijalnoj uporedivosti. Formalna uporedivost = formalni kontinuitet.Jednakost raschlanjavanja: izgled iz godine u godinu da bude isti i odredjen formom (lista ilikonto), nacinom i stepenom rasclanjavanja racunovodstvenih kategorija kao i istim nacinomvrednovanja.Nemenjanje sadrzine: nije dozvoljeno spajanje, razdvajanje i premestanje pozicijeNemenjanje nacina otpisivanja: ne menja se nacin otpisivanja (indirektna upotreba I.V. znase NV, otpis i sad. vrednost ili direktna bez I> V>). Ne treba menjati dan bilansa jer bidoslo do promene perioda za koji je bilans sacinjen. Prekida se uporedivost ako se promenidan bilansa. Od formalnog kontinuiteta se odustaje samo ako postoje opravdani ekonomskirazlozi koji mogu poticati od poslovanja (kada se preduzece preorjentise sa usluga naproizvodnju, promena proizv. procesa i promena delatnosti), pravni razlozi, promena pravneforme koja utice na promene sopstvenog kapitala, promena velicine, zahtevi zarasclanjavanjem su razliciti u zavisnosti od velicine.Materijalni kontinuitet: obezbedjuje se koriscenjem istih pravila za procenjivanje jer se jedinona taj nacin obezbedjuje uporedivost rezultata. Kada bi postojalo samo jedno pravilo ne bi bilosanse da narusi materijalni kontinuitet. Postoji niz opcija, izbora procenjivanja a od toga sebira jedan. Izabrana metoada otpisivanja stalne imovine (linearna, degresivna i funkcionalna),strukturom CK odredjuje se vrednost zaliha u BS i rashodi u BU; obracun troskova nadisponiranim zalihama (prosecna cena, LIFO, FIFO), procenjivanje potrazivanja(potputno

naplatina, delimicno i nenaplativa). Izabrana metoda ne sme biti vodjenja zeljom da se uticena visinu rezultata. Promena metode je dozvoljena ako dodje do promene okolnostiposlovanja npr. koriscenje FIFO metode u inflatornim uslovima ne daje dobar rezultata vec jepotrebno koristiti LIFO metod.Ovo nacelo insistira na: Stalnosti vrednosti jednom unete vrednosti moraju biti zadrzane.Ovaj zahtev se primenjuje ako se fin. izvestavanje bazira na istorijskom trosku. Naceloogranicene povezanosti vrednosti uneta vrednost je gornja granica vrednosti ako se vrsiotpisivanje i svodi na nizu vrednost onda ona postoje merodavna za naredne periode. Primer:doneta je odluka vlade da automobili bez katalizatora mogu da se voze jos 1 godinu i onki koji

5


6/44

zeleda nastave da ih voze morace da placaju visoku taksu. Ili ce preduzece nastavitikoriscenje ili ce se ugraditi katalizator ili ce se auto otpisati. Povecanje vrednosti imovinskihdelova ne mogu da prekorace nabavnu vrednost radi se ne o povecanju vrednosti nego ovracanju na vrednost koja je bila u bilansu.

Nacelo opreznosti: to je zahtev da se onemoguci precenjivanje imovine i rezultata. Ovajzahtev je u funkciji zastite poverilaca (sprecava dovodjenje u zabludu da postoje veci rezultat)kao i investitora sa razvojem korporativnih preduzeca. Uprava je takodje zainteresovana zaoprezno odmeravanje rezultata jer ako bi rezlutata bio preacenjen doslo bi do pogresnihodluka (povecanja aktivnosti, sto nije opravdano). Ovo nacelo odredjuje pravila: nacelo nizevrednosti za pozicije aktive i nacelo vise vrednosti za pozicije pasive. Niza vrednost u odnosuna onu koja se nalazi u knjigama (ne kaze se nabavna vrednost ako smo vodili otpisivanja);poredjenje vrednosti u knjigama sa dnevnim vrednostima. Vrednovanje aktive vrsi se najvisepo nabavnoj vrednosti i obrnuto ukoliko je niza trzisna vrednost. Ukoliko dodje do smanjenjaimovine tada moramo priznati gubitak. Da li pad vrednosti uvek dovodi do optisivanja nanize? Za stalnu imovinu primenjuje se nacelo ublazene vrednosti jer pad moze biti izazvananeekonmskim faktorima. Kod kratkorocnih HOV koje se prodaju 3-5 meseci od bilansamoramo priznati gubitak strogo nacelo nize vrednosti.

Za obaveze nab. vr. je donja granica za vrednovanje, to je iznos koji smo primili odpoverilaca. Ona se moze smanjiti samo u 2 slucaja: u vansudskom poravnanju kada sepoverilac odrice svog potrazivanja, a mi otpisujemo obavezu; sudsko poravnanje, odlukomsuda smanjujemo obaveze.Ukoliko se zahteva visa vrednost od nabavne, obaveze podizemo jer je to iznos koji mora bitiisplacen da bi obaveza bila izmirena. Pravila izvedena iz nacela opreznosti:

1. nacelo realizacije zahtev da rezultat priznamo kada je trzisno verifikovan. I daonemoguci samovolju, tacno se zna trenutak realizacije.

2. nacelo impariteta ispravlja nacelo realizacije i trazi da gubitak bude priznat iako nijerealizovan

Nejednaka tezina se pridaje dobitku i gubitku. Finansijski rezultat = dobici realizovani -

gubici realizovani - gubici koji nisu realizovaniNa ovaj nacin rezultat nije precenjen. Ukljucuje gubitak koji je nastao na nije potvrdjen natrzistu. Primer: naplata potrazivanja sva potrazivanja koja nisu sporna iskazujemo uKupcima, a ona koja ce delimicno biti naplacena smanjujemo za odredjeni iznos ostatakpredstavlja gubitak (vanredni rashod). Smisao ovog procenjivanja je da buduce periodeoslobodimo gubitaka koji su doneti odlukama u sadasnjem i prethodnom periodu.

Nacelo merodavnosti: odnosi se na merodavnost poslvonog za poreski bilans, ovo nacelonije vezano za izradu poslvonog bilansa ali je vazno zbog cinjenice da poreski propisi mogubiti merodavni za izradu poslovnog bilasa. Poreski bilans se sastavlja na osnovu poslovnogbilansa. On se sastavlja s ciljem da pokaze visinu dobitaka koji se oporezuje. Poslovni bilanspokazuje rezultat koji mozemo raspodeliti. Ovi rezultati se mogu razlikovati ako se prave 2

odvojena bilansa. Proceniti znaci odrediti vrednost. Bilansirati znaci odrediti aktivu, obaveze,kapital, prihode i rashode. Poslovni bilans ne moze se direktno koristiti za poreski.Korigovanjem pozicija poslovnog bilansa dolazimo do poreskog. Odnosi izmedju pravila:

Obaveza da nesto bilansiramo u poslovnom bilansu odnosi se i na poreski ako se nesto ne sme iskazati kao imovina u poslovnom bilansu, vazi i za poreski.

Troskovi istrazivanja ne mogu biti imovina vec rashod perioda, ova zabrana vazi i zaporeski

postoje prava izbora koja su razlicita. U poreskom su suzena ili ukinuta.

6


7/44

ako za neke pozicije ne postoje poreski propisi, primenjuju se propisi iz poslovnogbilansa. To znaci da u slucaju da poreski propisi sadrze prava izbora, ona ce bitikoriscena na isti nacin

kada nam poreski propisi nude pravo izbora ista metoada se koristi kao u poslovnombilansu.

Nacelo obrnute merodavnosti je situacija kada je poreski propis merodavan za poslovni bilans.To se radi onda kada drzava zeli da realizuje nefiskalne ciljeve (poreske olaksice) dozvoljavapreduzecu da otpise imovinu po visim stopama i oni ce to priznati u poreskom bilansu ali istotako povecano otpisivanje se mora vrstiti i u poslovnom bilansu.

Nacelo pojedinacnog vrednovanja: je zahtev da se imovinski predmeti prava i obavezeobuhvate pojedinacno. Ovo nacelo se srece kod inventarisanja. Pojedinacno vrsimoprocenjivanje ali ne moramo pojedinacno iskazivati. Npr. kupci su zbir pojedinacnihpotrazivanja. Bez pojedinacnog procenjivanja ne bismo mogli primeniti nacelo impariteta. Nijeproverljivo procenjivanje koje nije pojedinacno. Odstupanje od ovog nacela se moze desitisamo kada je primena ovog pravila nemoguca. Kada je pojedinacna vrednost veoma mala pase ide na grupno procenjivanje (proizvodnja dugmadi, srafova...).

Nacelo kontinuiteta (Going concern princip) ovo nacelo je stiglo iz SAD i nalazi se kaopretpostavka izvestavanja u konceptualnom okviru. Pri sastavljanju fin. izvestaja mora seodrediti da li je rec o preduzecima koja posluju kontinuirano i ne ocekuje se njihov prestanakili je rec o preduzecima koja posluju diskontinuelno (osnovana za 1 poslovni poduhvat) ili jekontinuirano preduzece ali ne ispunjava uslove pa ce biti ugaseno. Ovo je vazno zbog:razlicitog nacina na osnovu koga se vrsi procenjivanje i zbog obracuna periodicnog rezultata.Ona preduzeca koja su osnovana za 1 poslovni poduhvat ne utvrdjuju periodican razultat vectotalni uspeh (po okoncanju poslovnog poduhvata zbog cega je firma osnovana). Imovina ovihfirmi se potrosi a ono sto ostane se prodaje. Imovina se vrednuje po likvidacionim cenama.Postoji podudarnost naplata i prihoda kao i isplata i rashoda. I firme u stecaju neobracunavaju periodicni rezultat i njihova imovina se vrednuje po likvidacionim cenama. Firme

koje posluju u kontinuitetu sastavljaju periodican rezultat. Imovina se nabavlja da bi sekoristila duze vreme pa u trenutku sastavljanja izvestaja ne postoji namera njene prodaje.Vrednovanje imovine vrsi se po istorijskom trosku (iznos koji smo isplatili da bismo do njedosli). Medjutim ne vrednuej se sva imovina ovako, neka imovina se vrednuje po trzisnimcenama (HOV), po dnevnim vrednostima (inopotrazivanja i inoobaveze) po kursu na danbilansa. Kad god se sastavlja bilans mora se voditi racuna o broju godina na koji se procenjujeda nece doci do gasenja (1 god) i takva firma radi na bazi kontinuiteta. Kod ovakvih firmipostoji potreba da se utvrdjuje rezultat za krace vremenske periode. Ukupan zivot firme sedeli na jednake delove najmanje jednogodisnje. Tako da periodican rezultat predstavlja deototalnog rezultata i zbog nedovrsenja poslova rezultat je razlika prihoda i rashoda.

Nacelo realizacije je izvedeno iz nacela opreznosti zbog znacaja je postalo samostalno.Daje odgovore na 2 pitanja: 1) Na koji nacin da bilansiramo predmete do trenutka realizacije?2) U kom trenutku nastaje prihod, tj. kada je trenutak realizacije?

1. Rezultati mogu biti realizovani da bi bili trzistno verifikovani. Ne bilansira se poprodajnoj vec po nabavnoj vrednosti. Ako bismo bilansirali po prodajnoj vrednostipriznali bismo dobitak koji jos uvek nije realizovan. Dogadjaj nabavke i proizvodnje jeneutralan na visinu rezultata.

2. Pravi se razlika izmedju procesa i trenutka realizacije. Proces realizacije pocinje da teceod trenutka nabavljanja faktora, proizvodnjom, prodajom i sve do isteka garantnog

7


8/44

roka robe. Sve sto se radi u firmi radi se zbog ostvarivanja dobiti, zato ovaj proceszapocinje nabavkom. Postavlja se pitanje koji od dogadjaja je trenutak u kom je prihodrealizovan. Nacin prodaje utice na trenutak realizacije. Prodaja za gotovo poklapaju se robni i novcani tokovi Prodaja na kredit robni tok prethodi novcanom. Trenutak realizacije je kad kupac

prihvati robu i fakturu kao uslov istice se materijalna i formalna urednost fakture.Formalna- sto je otpremljena na vreme i sadrzi sve elemente. Materijalna urednom isporukom robe, saglasno kupoprodajnom ugovoru. Faktura je ispravnakada kupac nema potrebu da vrati robu.

Razdvajanje robnog i novcanog toka dovodi do nastanka potrazivanja. Ako je potrazivanje ucelini naplativo u BU se tako i unosi. Primer: Potrazivanje od 10000 din na kraju godine u BUse unosi 10000; ako je naplaceno 8000, ostatak od 2000 ce povecati rashode.

3. Placanje unapred prihod je priznat u trenutku isporuke robe, a primanje novca znacisamo obavezu. Prelazak svojine i rizika na kupca je trenutak priznavanja prihoda.

4. Usluge nema teskoca sa proizvodnim uslugama koje nisu vezane za vreme jeristovremeno sa davanjem usluga dolazi do priznavanja prihoda

*Prihodi vezani za protok vremena, npr. izdavanje poslovnog prostora u zakup, prihod sepriznaje tek kada protekne vreme, od dana zakljucenja ugovora do odredjenog dana.

*Kamata visina prihoda,zavisi od protoka vremena*Usluge od zastupanja provizija je realizovana, tj. prihod se priznaje u vremenu u kom jeugovorom predvidjeno.*Kada se proizvodnja proteze kroz veci broj obracunskih perioda, npr. proizvodnja traje 2godine, u tom periodu ne bismo knjiziil prihod vec sve vece rashode da bi na kraju drugegodine iskazali veliki dobitak. Ovakva situacija nije prihvatljiva. Dobitak se potvrdjuje utrenutku prodaje a nastaje tokom citavog procesa realizacije. U ovakvom slucaju delimosrazmeran deo dobitka na obracunske periode. Ovde se daje prednost ekonomskoj sustini uodnosu na formu. Priznaju se prihodi pre nego sto je proizvod zavrsen i predat kupcu. Uslovisu: poznat kupac, poznat prihod, porudzbina deljiva, ne postoji rizik od zavrstetka posla nitiod naplate. Kako da znamo koliki prihod da priznamo svakom obracunskom periodu? Ovim se

bavi MRS 11 stepen dovrsenja posla je kriterijum. Postoji nekoliko nacina za utvrdjivanjeprihoda : broj sati koji je potrebno izvrsiti/ukupnom aktivom; planirani troskovi za radove kojisu izvrseni/ukupni troskovi.Ovim se postize poboljsanje racuna uspeha primereno je stvarnom stanju. Omogucavaupravi da ima osnovu za sigurnije poslovne odluke. Potreban je razvijen pogonski obracun iknjigovodstvo za izvrsenje plana. Precizno se znaju planirani i stvarno nastali troskovi.Priznavanje prihoda po osnovu ucesca ulaganja u druga preduzeca da bi se ostvarilakontrola poslovanja tog preduzeca (vise od 10%). Prihod od AD je dividenda. Prihod drusta saogr. odgovornoscu ucesce u dobiti. Kad priznajemo ove prihode? Primer: Ako je ucesce 60%a prihod 10000, dobit je 6000 samo ukoliko se cela dobit raspodeljuje, medjutim ako je niza,deo dobiti ide u dividendne rezerve. Medjutim cesto dolazi do nepodudarnosti ucesca i dobiti

jer se odluka o raspodeli donosi tek naredne godine. Tako da dolazi do priznavanja prihoda sa

1 godinom zakasnjenja jer ne znamo visinu prihoda sve do objave dividendi, tada seevidentira prihod. Cilj je da se prihodi alociraju na obracunske periode u kojim su nastali.

Nacelo razgranicenja prema predmetu i vremenu Zahtev da rashodi budu dodeljenionim obracunskim periodima u kojima su nastali prihodi, koji su date rashode izazvali. Kakoraspodeljujemo rashode?

1. Prihodi nastaju po osnovu prodaje dobara i usluga, vezujemo utroske za dobra cijaprodaja donosi prihod razgranicenje prema predmetu

8


9/44

2. Rashodi i prihodi uslovljeni protokom vremena vremensko razgranicenje. Npr.zakupnina i kamata mogu biti i prihod i rashod.

Kako prihodi u najvecoj meri nastaju po osnovu prodaje roba i usluga, njima pripadajucirashodi se iskazuju kao potrosnja vrednosti za njihovu proizvodnju i prodaju. Zadatak je dautvrdimo utrosak vrednosti za odredjeni period. Problem razgranicenja ne bi postojao akobismo nabavili faktore i potrosili ih i prodali robu u jednom obracunskom periodu. Problemnastaje kada nabavka>potrosnje i kada potrosnjaprodaji. Nabavku i potrosnju delimo na 2dela: na one koje mozemo povezati sa prodajom i delove koji jos nisu potroseni.Racunovodstveni instrument koji omogucava ovu raspodelu je kalkulacija cene kostanja. CKzavrsenih proizvoda koliko od vrednosti povezati sa prihodima (za one koji su prodati) aostatak su zalihe.Postoje 2 grupe troskova:

1. direktni (troskovi rada, materijala...) i oni se lako vezuju za ucinke2. opsti troskovi izrade koriste se baze za alokaciju troskova, a realnost CK zavisi od

izbora baze. Dobra baza je ona koja u najboljoj meri odrazava vezu utrosaka i ucinka.Iako ne znamo precizno, moramo znati koliko nas u proseku kosta 1 jedinica proizvoda.Ovo nije moguce ostvariti bez pogonskog knjigovodstva.

Troskovi koji se ne raspodeljuju je vanstandardna potrosnja i troskovi neiskoriscenja

kapaciteta.Razgranicenje prema vremenu odnosi se na prihode i rashode koji se javljaju protokomvremena i one koji se javljaju od slucaja do slucaja.Vrsi se saglasno principu vremenske srazmere nastali rashod se raspodeljuje na obracunskeperiode u kojem je nastao, nezavisno od ukupno placenog iznosa. Primer: platili smoosiguranje 1 godinu unapred, priznajemo kada istekne vremenski period. Posle 1 mesecapriznajemo 1/12 vrednosti. Primer2: dugorocni kredit, polugodisnje placanje interesa,priznajemo kamatu za 1 mesec 1/6 preostali iznos je buduci rashod.Naknadno obracunati rashodi su ispravka razultata prethodnih godina. Primer: naknadni otpisipotrazivanja u godini kada je doslo do naplate; naknade steta u ranijim godinama. Zapriznavanje rashoda relevantno je kada se sazna da rashod postoji. Rashod bez protivcinidbe:*manjak na aktivi*troskovi neiskoriscenog kapaciteta = FT su trosak koji nema protivcinidbu*dati pokloni

Nacelo imapriteta zahtev da se negativni rezultati (gubici) priznaju i pre nego sto suverifikovani. Cilj je da se rashodima obracunskog perioda dodaju gubici koji jos nisuverifikovani a proistekli su iz sadasnjih odluka. Prvobitno se nacelo primenjivalo za zalihe jer

je ucesce postrojenjske imovine bilo malo u aktivi. Danas se ovo nacelo primenjuje i na stalnuimovinu. Primena ovog nacela vezuje se za finansijske izvestaje gde se primenjuje principistorijskog troska. Bilansiranje po dnevnim vrednostima iskljucuje nacelo impariteta. Primenaprincipa impariteta, pracena anticipiranjem buducih rashoda nije povezana sa ciljem tacnogobracuna imovine. Za tu svrhu princip impariteta je nepotreban zbog toga sto se delovi

bilansne imovine procenjuju po trzisnim vrednostima na dan zakljucivanja pa se svaeventualno nastala smanjenja vrednosti obuhvataju automatski kroz procenjivanje po timvrednostima. Slican je slucaj i sa prikazivanjem tacne imovine prema teoriji organskogbilansa. U i tom slucaju svi imovinski predmeti su procenjeni po dnevnim vrednostima, arazlika izmedju ove i vrednosti po knjigama prikazaka je u bilansu kao promena vrednosti namirujucoj imovini. Ovo nacelo nije u skladu sa nacelom uzrocnosti (prihodima obracunskogperioda treba dodeliti rashode iz kojih su ti prihodi proistekli) a primena nacela imparitetaukljucuje gubitke koji nemaju veze sa prihodima tekuceg obracunskog perioda pa se zatonarusava ovo nacelo. Ovo narusavanje se mora prihvatiti. Koje su vrednosti relevantne?

9


10/44

Vrednovanje imovine se vrsi u nivou njegovog unovcenja. Ako imovinu mozemo prodati poistoj ceni po kojoj je vodimo u knjigama nema gubitaka a ako ne mozemo, postoji skrivenigubitak. Ovi gubici nisu jednaki gubicima na bazi poredjenja knjigovodstvene i dnevnevrednosti (reprodukcione cene; cene na trzistu nabavke). Primer: zalihe jedne vrste robevrednujemo 100 i na trzistu nabavke je 100 sa gledista nize vrednosti nema gubitka a ako jene mogu prodati za 100 to znaci da imamo gubitak. Cene na trzistu nabavke nisu merodavneza uocavanje gubitaka. Potrebno je da procenjivanje bude pojedinacno jer se testirapostojanje gubitka po pojedinim imovinskim delovima.

1. Utvrdjivanje gubitka u zalihama gotovih proizvoda CK zaliha got. proizvoda > neto prodajne vrednosti => postoji gubitakNeto prodajna vrednost= prodajna vrednost proizvoda umanjena za varijabilne troskoveprodaje

CK = 100, Prod.cena = 115, ako su troskovi prodaje = 20, imali bismo gubitakCK + VT prodaje > prodajne vrednosti => ima gubitak

2. Zalihe nedovrsene proizvodnje ako imamo cene nedovrsene proizvodnje gubitakutvrdjujemo isto kao kod gotovih proizvoda. To je moguce npr. kod automobilske ind.

gde imamo cene rezervnih delova.

CK nedovrsene proizvodnje + VT izrade (one troskove koji moraju nastati da binedovr. pr postali got. pr) > neto prodajne vrednosti

Tada postoji gubitak i ovo se ne moze utvrditi bez pogonskog obracuna.

3. Zalihe materijala sve bi bilo jednostavno kada bi imali 1 materijal za izradu 1proizvoda ili da zalihe i po kolicini i po visini omogucavaju proizvodnju odredjenogproizvoda sto je samo teoretski moguce.

NV materijala + UVT prerade > neto prodajne vrednosti => gubitak

NV materijala + UBT prerade + VT prodaje > prodajne vrednosti got. proizvoda

4. Roba vrsi se isto kao i zalihe got. proizvoda:

NV zaliha robe > neto prodajne vrednosti

5. Stalna imovina procenjuje se po neotpisanoj vrednosti. Da li je ta vrednost visa iliniza od koristi upotrebe te imovine? Da li je isplativo njeno koriscenje? Odredjuje sesadasnja vrednost priliva koje ona obezbedjuje i izdataka u buducnosti. Npr: primanjanisu ista u prvoj i 8. godini pa se buduci prilivi diskontuju na odredjeni dan. Nasuprot

primanja imamo i izdavanja koja vracamo na pocetni dan diskontovanjem

Neotpisana vrednost + Sadasnja vrednost izdavanja > Sadasnja vrednost primanja=> gubitak

Ako gubitak postoji otpisujemo sadasnju vrednost sve dok se ove vrednosti ne izjednace(vanredno otpisivanje). Postoji nedovoljan stepen utvrdjivanja primanja kao i izdavanja.Racun ostatka za utvrdjivanje gubitka kao i racun nize vrednosti koji je precizniji.

10


11/44

6. Potrazivanja i obaveze prodajna vrednost potrazivanja je iznos na koji potrazivanjeglasi, tj. kada je naplativo.

Potrazivanje u knjigama > Iznos koji cemo naplatiti

Gubitak je iznos koji nece biti naplacen i on mora biti otpisan. Gubitak u obavezama

Iznos koji moramo isplatiti > Iznos na koji glasi obaveza

Takva obaveza je potcenjena i mora se pripisati gubitak obavezama.

Bilansni delikti - Nastaju ako se ne postuju nacela urednog knjigovodstva. U zavisnosti kojesu posledice nastale po osnovu nepostovanja nacela razlikujemo 2 delitka:Zamagljivanje bilansa- Laksi delikt; podrazumevamo sve radnje koje dovode do nejasnogprezentiranja fin. i prinostnog polozaja preduzeca. Nije rec o netacnim rezultatima. Nacelokoje je povredjeno je nacelo jasnosti. Nejasan je onaj izvestaj kada lica koja posedujudovoljno znanja iz racunovodstva i poslovanja nisu u stanju da ga procitaju na pravi nacin.Zamagljivanjem javlja se kao posledica:

- neadekvatnog rasclanjavanja rac. kategorija (celine nisu homogene ili stepenrasclanjavanja ne odgovara potrebama)- neadekvatno obelezavanje mora se znati sta je bilansna pozicija- primena neto principa vodi ka nejasnocama- uskracivanje informacija korisnicima ako je neka inf. bila znacajna za korisnika mora se

dati bez obzira na troskove

Moze doci do zamagljivanja i u beleskama gde moramo priznati koji metod smo koristili zazalihe, za otpisivanje imovine, koliki je godisnji iznos amortizacije...Zamagljivanje u beleskama moze doci i bez obzira sot je sastavljen propisan bilans koji nijezamagljen. Izvestaji o poslovanju takodje mogu biti zamagljeni jer oni idu uz fin. izvestaj.Tesko je dokazati da je sastavljac imao nameru da zamagli bilans. Ne znanje ne oslobadja odkrivice.Falsifikovanje bilansa netacno prikazivanje vrednosti neto imovine i periodicnog rezultata sciljem da korisnici donesu odluku u nasu korist koja je u suprotnosti sa njihovim interesom.Nacela koja su povredjena su: nacelo istinitosti i nacelo potpunosti. Radnje koje dovode dofalsifikoovanja su izostavljanje nekih oblika imovine ili obaveza. Pozicijama se daju pogresninazivi, npr. ucesca u povezanim preduzecima- falsifikovanje moze nastati ako damo pogresnevrednosti. U kom smeru ide falsifikovanje? Najcesce ide na nizu vrednost imovine i rezultatazbog poreza. Retko se daje veca vrednost rezultata jer na duzi rok firma propada zbog svevecih rashoda ovo se primenjuje samo u slucaju prevare investitora. Sankcije: krivicno delo,duge zatvorske kazne. U nasem zakonu ovo je privredni prestup i samo su predvidjenenovcane kazne od 100000 din. Ne pravi se razlika izmedju zamagljivanja i falsifikovanja.

Osnove finansijskog izvestavanja prema MRS - MRS su instrument harmonizacije fin.izvestaja na svetskom nivou. Primena MRS je da obezbedi uporedivost i zastitu poverilaca,odluke zasnovane na pravim informacijama. Postoje razlike izmedju izvestavanjaanglosaksonskih zemalja i kontinentalne Evrope. Cilje je da se razlike smanje. GAAP oznakaza americke izvestaje. Da li treba da prihvatimo MRS? Da , da bi bili uporedivi sa Evropom jerzelimo da strani investitori ulazu u nasu zemlju.

11


12/44

Ciljevi, pretpostavke i nacela u konceptualnom okviru govore kako treba bilansirati poslovnedogadjaje. Koncp. okvir nije standard i on je osnova na kojoj su izradjeni standardi. Standardii dalje ne pokrivaju sve poslovne dogadjaje i u tom slucaju se primenjuju pravila izkonceptualnog okvira. Ako je suprotno pravilo od onog u konceptualnom okviru tada seprimenjuje standard. Konceptualni okvir sadrzi ciljeve fin. izvestaja, kvalitativnekarakteristike, odredjivanje i procenjivanje elemenata fin. izvestaja kao i koncepte odrzanjakapitala. Koji su izvestaji pokriveni konceptualnim okvirom => Odnose se na redovneizvestaje pojedinacnih i grupnih preduzeca. Konceptualni okvir sadrzi BS, BU, izvestaj onovcanom toku, izvestaj o promenama na kapitalu i beleske.Uprava snosi odgovornost za pripremu i prezentaciju, oni su takodje odgovorni da informacijepruzaju stvarnu sliku o finansijskom i prinosnom polozaju. Cilj je pruzanje informacija obilansnim pozicijama kao i o njihovim promenama. Da li su inf. koje pruzaju izvestaji dovoljneza odlucivanje? Nisu ali nema dobre odluke bez fin. izvestaja i to iz 2 razloga:

1. odnose se na proslost2. donosenje odluka pretpostavlja raspolaganja nefinansijskim informacijama

Finansijski polozaj opredeljuje A i P preduzeca, ona se ispoljava kroz fin. strukturu, likvidnost isposobnost prilagodjavanja promenama u okruzenju. Korisnici na bazi ovih inf. procenjuju

koliko ce preduzece moci da generise gotovinu.Neto gotovinaKvalitet dobitka= --------------------

Dobitak

Govori koliko je dobitka pokriveno gotovinom. Cilj je da p-ce ima gotovinu. Iz pasive se vidisigurnost ako ucesce kratkorocnih obaveza raste preduzece ima problem. Na bazi ucescaobaveza vidi se koliko dobitka odlazi poveriocima a koliko vlasnicima. BU interesuje i vlasnikei poverioce. Procenjuje se buduci uspeh.Beleske daju dodatne inf. o pozicijama, npr. plasmani, na kojoj su osnovi vrednovani iklasifikovani, kojem sektoru su odobreni, u kojoj valuti...Cilj je da korisnici sagledaju rizike koji im prete. Objavljuju se inf. koje nisu date u BS. Kada

je preduzece veliko daje se inf. o njegovim segementima, koliko je imovine ulozeno i koliki jeostvareni rezultat po poslovima i teritorijama. Pretpostavlja 2 nacela:

- nacelo nastanka poslovnog dogadjaja- neogranicenost vremenskog poslovanja, odnosi se na firme koje rade kontinuirano

Kvalitativna obelezja:

Razumljivost: iako nije receno insistira se na nacelu jasnosti. Izvestaji su razumljivi ako ihmogu razumeti lica koja imaju dovoljno znanja iz racunovodstva i poslovanja, a nakorisnicima je da se edukuju da bi izvestaje razumeli.

Vaznost: zahtev da se u fin. izvestajima prezentiraju sve vazne informacije. Razliciti korisnicidaju razlicitu vaznost informacijama. Zadatak je da se prepoznaju sve inf. koje su vazne zakorisnike. Neke su vazne same po sebi (otpisanost os.) neke dobijaju na znacaju tek kaddostignu velicinu (kursne razlike). Kako testirati vaznost? Ne postoji neki instrument, vec sezapitamo kolika bi bila steta ako korisnici ne bi imali informacije. Inf. ne mozemo uskratitiiako nas ona kosta jer smo mi korisnici informacije drugih preduzeca.

Pouzdanost: mogucnost provere informacija. Obezbedjuje se da bilansna pozicija vrednosnopredstavlja deo na koji se odnosi. Mora biti data prednost sustini u odnosu na formu.

12


13/44

Uzimanje opreme u lizing ili kredit, npr. Ekonomska svojina postaje kada mi ubiramo koristi isnosimo sve rizike i troskove. Takva dobra se ukljucuju u fin. izvestaje takodje. Ako ih nebismo ukljucili tada rentabilnost ne bi bila iskazana na pravi nacin jer oni ucestvuju u dobitkua BS ne bi prikazao ukupnu imovinu koja se koristila u poslovanju. Neutralnost informacija- nesme biti navijanja niti sugerisanja oko donosenja odluka. Rec je o formi. Ne sme se u prviplan staviti ono sto je nevazno, a u drugi plan ono sto je vazno. Npr. staviti broj deponenataporastao za 10% a da su depoziti povecani za 10% na dr. mestu, a to je vaznije. Opreznost-ne smemo precenjivati ni imovinu ni rezultat. Istice se da su procene sastavni deo izvestaja.Ne moze se izbeci procenjivanje veka trajanja imovine, iznos rezervisanja... Ovo ne smeugroziti pouzdanost. Kod donosenja procena moramo biti oprezni, i one se zasnivanju na stovecim informacijama. Testiranje i proveravanj objektivnosti bi donelo i drugo strucno lice naosnovu datih inf. Jednom donete procene nisu donesene zauvek vec se vrsi stalno testiranje.Kompletnost- ni jedna kategorija ne sme biti izostavljena.

Uporedivost: nacelo stalnosti. Ove karakteristike izvestaja moraju biti istovremenozadovoljene sto nije uvek lako. Moraju se prezentirati inf. na vreme. Npr. inf je vazna ali nijepouzdana. Postoje 2 mogucnosti ili da casekamo da je proverimo ali onda ce inf biti zastarela.Testira se koja bi veca steta bila. Ako postoji veliki broj inf. izvestaji mogu biti nerazumljivi.

Uporedivost vs. pouzdanost. Npr. Lifo metod ne daje prave inf a prelazak na drugi metoddovodi do bugljenja uporedivosti. Troskovi i koristi: Troskove snose oni koji ih naprave. I to jelogicno obzirom da se i mi javljamo kao korisnici inf od drugih p-ca.Ako izvestaji imaju sve ove odlike onda su fer predstavljeni izvestaji i to je posledicaispunjenja nacela i karakteristika fin. izvestaja.

Elementi finansijskih izvestaja fin polozaj sredstva, obaveze, kapital. Svaki buduci izdataknije sredstvo ako ne donosi buduce ekonomske koristi.

Sredstva predstavljaju ekonomski resurs koji se nalazi pod kontrolom preduzeca koji jerezultat proslih dogadjaja iz koga ce u buducnosti preduzecu priticati ekonomske koristi.Resurs pod kontrolom preduzeca, kaze se onda kada je preduzece u stanju da ubira svekoristi i placa sve troskove. Rezultat proslih dogadjaja, preduzece je doslo do njih iliizgradnjom ili kupovinom ili poklnom. Priticanje ekonomskih koristi, po osnovu robe cepriticati korist prodajom. Istrazivanje, ne zna se sta ce biti rezultat istrazivanja. Kontrolisemo,znaci polazemo pravo na nju. Nekad ce ta kontrola izostati npr. edukacija radnika uinostranstvu i preduzece to placa ali znanje nije pod njegovom kontrolom jer se radnicima nemoze zabraniti odlazak iz preduzeca. Odnos izmedju sredstva i izdatka: svaki izdatak nijesredstvo ako ne donosi koristi, svako sredstvo ne mora imati za posledicu nastanak izdatka(npr. poklon).

Obaveze da se nesto uradi na neki nacin ili da se nesto uradi. U racunovodstvu to jesadasnja obaveza koja je rezultat proslih dogadjaja i cije ce izmirenje u buducnosti dovesti do

odliva resursa koji preduzecu donose ekonomske koristi u buducnosti. Znaci da se buducaobaveza ne moze iskazati. Pretpostavka nastanka dogadjaja se respektuje. Podrazumevaju sesamo obaveze koje na dan bilansa postoje. Izmirenje najcesce placanjem ili davanjemusluge ili pretvaranjem u kapita, prenosom drugih sredstava, zamenom obaveze drugomobavezom, odricanjem poverioca od svojih prava. Ovo poslednje je dato ili u formi sudskeodluke ili dogovorom duznika i poverioca. Obaveza koja se ne izmiruje tretira se prihodom.

Kapital je razlika A i O. Rasclanjavanje zavisi od pravne forme preduzeca. Neogranicenaodgovornost => 1 pozicija sopstv. kapitala, odgovaraju celokupnom imovinom. Drustvo

13


14/44

kapitala => propisana je min visina osnovnog kapitala. Potrebno je rasclanjavanje na osnovnikapital i varijabilne delove: rezerve iz dobiti, kapitalne rezerve (nastaju po osnovu sticanjakapitala-emisiona premija, azio) i uplate preferencijalnih akcija kod pretvaranjepreferencijalnih u obicne akcije ili pretvaranje obveznica u obicne akcije, i nerasporedjenadobit. Visina kapitala zavisi od toga kako je vrednovana imovina i obaveze.

Uspesnost preduzeca Prinosni polozaj je odredjen prihodima i rashodima.

Prihodi sva poveanja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ilipoveanja sredstava ili smanjenja obaveza to ima za posledicu poveanje kapitala ali ne iona u vezi sa uplatama od strane vlasnika

Rashodi sva smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ilismanjenja sredstava ili stvaranja obaveza to ima za posledicu smanjenje kapitala, ali ne iona u vezi sa raspodelom vlasnicima.Raslanjavanje: na poslovne i neposlovne- vanredne.Definicija prihoda obuhvata redovne prihode one koji potiu od redovne aktivnostipreduzea. Na primer: prihodi od prodaje, naknade, kamate, provizije, dividende, i sl.

Poslovni prihod je vezan za konkretnu firmu, npr kamata i naknada je prihod za banku a zapreduzece je prodaja proizvoda, za posredovanje to je provizija itd.Dobici predstavljaju druge stavke i oni mogu ali ne moraju iz redovne aktivnosti preduzea.Na primer: dobici od prodaje HOV, osnovnih sredstava, ali i nerealizovani dobici od dranjaHOV. Oni se uvek odvojeno iskazuju, esto bez njima pripadajuih rashoda. (neto princip).Ostali prihodi (neposlovni). Vanredni prihodi (oni koji nastaju kao posledica vise sile). Otpisiovde nemaju karakter vanrednih rashoda i imaju karakter ostalih rashoda. Primena brutoprincipa je obavezna samo kod poslovnih prihoda a za ostale se primenjuje neto princip.Nerealizovani gubitak ili dobitak se javlja kod investicionih fondova. Oni upravljaju HOV nanacin da njihova vrednost raste. Prihod je naplata dividende. Vrednovanje se vrsi na danbilansa; pozitivna razlika izmedju dnevne vrednosti i vrednosti u knjigama je nerealizovanidobitak.

Revalorizacija - Poveanja kapitala koja nastaju po osnovu revalorizacije zadovoljavajudefiniciju prihoda i rashoda, ali se ne ukljuuju u raun dobitka i gubitka, jer serevalorizacijom samo odrava kapital, odnosno spreava se njegovo smanjenje usled inflacije.

Priznavanje elemenata finansijskih izvestaja - je sposobnost bilansiranja. Ukoliko se kodpriznavanja napravi propust, npr. troskove osnivanja priznamo kao aktivu i ako smo ubeleskama objasnili propust, to se ne moze ispraviti i takav izvestaj se cini nistavnim.Priznavati znaci odluciti da li posledice neke transakcije treba iskazati u bilansu ili racunudobitka i gubitka.Uslovi za prikazivanje:

1. Da bi sredstvo ili obaveza bili priznati mora biti izvesno da ce izazvati korist odnosnoodliv sredstava

2. Da mozemo pouzdano proceniti visinu sredstava odnosno obavezaAko neka stavka ispunjava uslove da bude priznata kao sredstvo na primer onda njenopriznanje povlai istovremeno priznanje ili obaveze ili prihoda. Ako neka stavka ispunjavauslove da bude priznata kao obaveza tada odmah treba priznati sredstvo ili rashod. Kljuno jeda se pri priznavanju, da se zbog neizvesnosti koje karakteriu okruenje u kome preduzeeradi procenjuje verovatnost priliva buduih ekonomskih koristi. Ocene se rade na osnovudokaza kojima sastavlja raspolae u trenutku sastavljanja finansijskog izvetaja. Ako je

14


15/44

verovatno da e potraivanje biti naplaeno, onda ga treba priznati kao sredstvo, ako jeverovatno da do naplate nee doi tada je re o rashodu. Za svaki element mora postojatimogunost odreivanja vredosti (nabavne vrednosti, cene kotanja, prodajne vredosti).Procene koje se u mnogim sluajevima moraju koristiti, ne smanjuju pouzdanost finansijskihizvetaja one ine vaan deo njihove pripreme. Ako neka stavka ne isupunjava ovaj zahtev, aima osnovne karakteristike elementa tada u belekama to treba objaviti.

Priznavanje sredstava1. priticanje buduih ekonomskih koristi2. Pouzdana merenje vrednosti

Ako ne postoji izvesnost u vezi sa priticanjem buduih ekonomskih koristi sredstvo odnosnoizdatak se priznaje kao rashod.

Priznavanje obaveza1. verovatan odliv sredstava2. pouzdano se meri visina obaveze

Ako neka obaveza nee izazvati odliv sredstava onda se ona priznaje kao prihod.

Priznavanje prihoda1. Da je prihod nastao2. Da se moe pouzdano meriti (naelo realizacije)

Priznavanje rashoda1. nastanak2. pouzdano merenje

Redovni rashodi su povezani sa njima korespondentnim prihodima, jer nastaju iz istihtransakcija. Za merenje rashoda se esto koriste postupci sistematske i racionalne alokacije.

Elementi za procenjivanje merenje je utvrdjivanje novcanih iznosa po kojima treba priznati

elemente fin. izvestaja (razlicite su osnovice za merenje)1. Istorijski trosak (iznos koji smo isplatili, nabavka vrednost)2. Tekuci trosak (dnevna vrednost, iznos koji treba da damo da bi sredstvo nabavili)3. Ostvariva trzisna vrednost (iznos za koji sredstvo mozemo da prodamo)4. Sadasnja vrednost (diskontovanje priliva i odliva koje to sredstvo izaziva)

Najcesce se koristi istorijski trosak, tekuci trosak kada je trzisna cena < NV, a prodajnevrednosti kada je PV < NV. Cilj je da dobijena vrednosti odrazavaju realnu sliku preduzeca.

Bilans stanja

MRS1 govori o tome kako terba da izgleda i koje informacije treba da sadrzi. Prirasclanjavanju se uzima koeficijent obrta vezanosti za preduzece. Kada se odredjuje dokle icisa rasclanjavanjem ima se u vidu zahtev korisnika. Moze biti sastavljem prema principusigurnosti (kod proizvodnih preduzeca idr.) i principu likvidnosti (banke). Na dan bilanse seproverava namena sredstava, npr. ako dodje do promene ucesca dugorocnih HOV, ako se oneprodaju bice iz fin. ulaganja prebacene u kratkorocne HOV, ili dugorocni krediti dospevaju zaplacanje i premestaju se u tekuce obaveze. Na bazi pasive se procenjuje stepen zaduzenosti ivisina kapitala, a na bazi aktie efikasnost. Elementi koje BS mora da sadrzi su: naziv firme,dan na koji se bilans sastavlja, valuta i stepen preciznosti.

15


16/44

Neuplaceni upisani kapital ova pozicija se javlja kada je rec o drustvu kapitala koje jeskoro osnovano i osniva se sukcesivno a to znaci da se ne vrsi uplata upisanog kapitalaodjednom. Iz dva razloga on stoji na prvoj pozciji: ona je korektivna pozicija osnovog kapitalai svodi nominalnu vrednost upisanog na nominalnu vrednost uplacenog kapitala. Na strani jeaktive jer je to pozicija potrazivanja od strane preduzeca prema vlasnicima. Po kom iznosu seprocenjuje? Ona glasi na nominalni iznos akcija kojie jos nisu uplacene. Kada ce se izvrsitiuplate odredjuje se unapred ili se uplate vrse na poziv. Od znacaja je kada dospevaju sviiznosi za naplatu. Nije isto kada dospeju neposredno pre ili posle dana bilansa ili za 2godine... Kada se priblizi dospece ovaj iznos se prenosi na poziciju kratkorocna potrazivanja ilise o roku njihove dospelosti navodi u beleskama. Pozicija prestaje da postoji kada je ceo iznosuplacen. Ako akcionari koji su upisali akcije odustanu od dalje uplate njima se u ovcu vracajuakcije koje su do tada uplatili uz odbitak troskova a akcije se prodaju drugima. Ako akcionarisamo kasne sa uplatom, placaju i zateznu kamatu. Odlukom preduzece predvidja sta ce sedesiti u ovakvim slucajevima tako da su akcionari upoznati o posledicama kasnjenja iliodustajanja od uplate.

Stalna imovina je sve ono sto nije obrtna imovina, tj. sva imovina koja je dugorocnovezana za preduzece (duze od 1 obracunskog perioda) ona je namenjena da bude sredstvo za

rad ili zakup ili u administrativne svrhe. Tri velike grupe stalne imovine: nematerijalnaulaganja, materijalna ulaganja i finansijska ulaganja

Nematerijalna ulaganja - njima se bavi MRS 38 i MRS 22, poslovne koombinacijeracunovodstvenog tretmana Goodwill-a. To su nemonetarna sredstva, bez fizicke supstancekoja se mogu identifikovati i odvojiti od poslovne vrednosti preduzeca a koja se drze radikoriscenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe iznajmljivanja ili zaadministrativne namene. Nije monetarno sredstvo naglasava se jer su potrazivanjaneopipljiva a nisu nemat. ulaganja. U teoretskom smislu se razlicito definisu u zavisnosti odshvatanja bilansa. Prema statickom shvatanju (cilj je iskazivanje imovine preduzeca)nematerijalna dobra ne treba da budu bilansirana jer nemaju vrednost (predstavljajunepostojeca dobra). Moze se odnositi samo na odredjene kategorije (troskovi osnivanja) ali sene moze odnositi na imovinu. Prema dinamickom shvatanju, to su izdaci nastali u jednomobracunskom periodu koji ce donositi korist u buducem periodu pa se moraju iskazati kaosredstvo. Svi prihodi cijem nastajanju oni doprinose, nisu realizovani u periodu njihovognastanka cini logicno njihovo srazmerno odlaganje u aktivi. U pozadini ovog odlaganja jeprincip realizacije. Za vecinu dobara prihvaceno je dinamicko shvatanje a za odredjena dobrastaticko (troskovi osnivanja). Uslovi da bi se nemat. dobro priznalo su da:

1. donosi ekonomske koristi (pouzdana procena) kod nekih kategorija se moze lakoproceniti npr. po osnovu patenata ili ce priticati korist ili se patent moze prodati. Ali ako

je u pitanju pravljenje sajta, to zahteva velika ulaganja a da li ce biti nematerijalnosredstvo zavisi od mogucnosti priticanja koristi. Ako se na taj nacin prodaju proizvodibice tretiran kao sredstvo. U suprotnom ne postoji pouzdana procena o prilivu koristi.

2. pouzdanost u visini izdataka nekad je tesko utvrditi kao npr. kod goodwill-a, ulaganjeu edukaciju radnika, ulaganje u servisne usluge doprinosi pozitivnoj poslovnoj vrednostia koliki je to iznos ne moze se znati pre prodaje preduzeca i do tada nema njegovogaktiviranja.

3. mogucnost identifikacije (odvojenost od drugih sredstava) zahtev da se nematerijalnaulaganja mogu izdvojiti jasno od poslovne vrednosti. Mogucnost davanja u zakupmogucnost prodaje, mogucnost razmene ili mogucnost distribuiranja buducih ek. koristismatra se dokazom da se sredstvo moze identifikovati.

16


17/44

Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava: naucno i tehnicko znanje,licence, patenti, autorska prava, liste kupaca, koncesije, poslovna vrednost, uvozne kvote,dozvole za ribarenje, trgovacke marke, komp. softver itd.Klasifikacija:

1. Prema povezanosti sa preduzecem samostalno procenjiva dobra (patenti, licence) ioni koji su povezani sa preduzecem (goodwill)

2. Prema trzisnosti ona koja nemaju nikakvu vrednost (troskovi osnivanja) i ona kojamogu imati prometnu vrednost

3. Prema nacinu sticanja stecena kupovinom i samostalno stvorenaInicijalno odredjuvanje vrednosti => u trenutku sticanja, za kupovinu vrednuje se ponabavnoj vrednosti (fakturna vrednost +ztn), za interno generisana sredstva =>procenjivanje se vrsi u visini CK (direktno se pripisuju-tr.rada i materijala; ili se vrsi razumnododeljivanje)Osnivacki troskovi: Obuhvataju:

izdatke u toku osnivanja (advokatski honorari, troskovi registracije, emisije,akcija...)

izdaci istrazivanja i publiciteta, oni rezultiraju iz novih aktivnosti,usavrsavanja postojeceg poslovanja....

izdaci vezani za povecanje kapitala i razne operacije (troskovi fuzije,razdvajanja ili promene pravne forme)

Prema MRS oni su rashod perioda jer nemaju za posledicu nastanak sredstava i nemajumogucnost prodaje. Prema opstem kontnom planu ciji je tvorac Nacionalni savet zaracunovodstvo, bilansiranje osnivackih troskova zbog teskoca sa njihovom procenom, titroskovi treba da budu otpisani u sto kracem roku, ne duzem od 5 godina a sve dok ovaj iznosnije otpisan za preduzeca u formi AD ne moze se vrsiti raspodela dividende izuzev ako postojeslobodne rezerve ili je iznos bar jednak vrednosti ovih troskova.

Troskovi istrazivanja: MRS svi izdaci nastali u fazi istrazivanja i zbog njihove nemogucnostiprocene koristi moraju se tretirati kao rashod perioda (nacelo opreznosti). Razlog: U fazi

razvoja se ne moe utvrditi postojanje sredstva, jer nije izvesno da li e po osnovu uinjenihizdataka u preduzee priticati ekonomske koristi u budunosti. Aktivnosti istraivanja su onekoje su usmerene: na sticanje novih znanja, istraivanje, valorizacija i izbor nalazaistraivanja, istraivanje novih materijala, ureaja, proizvoda, procesa i sl.Preduzece ove troskove moze uneti u aktivu ako se ispune strogi uslovi:

tehnicka izvodljivost tako da ce biti raspoloziv za koriscenje ili prodaju postoji namera uprave da se sredstvo koristi ili proda da to sredstvo bude podobno za koriscenje ili prodaju da postoji trziste ili da se interno koristi tehnicko finansijski resursi za koriscenje ili prodaju mogucnost da se utvrde izdaci koji su nastali u fazi razvoja i istrazivanja

Aktivnosti razvoja: npr. dizajn alata, modela, tehnologija. Cilj svih uslova je da se onemogucida se iskazu izdaci koji ne donose korist i to bi dovelo do precenjivanja imovine i rezultata.*samo troskove razvoja mozemo aktivirati!

Koncesije: to je pravo da se prenosi sa drzave na preduzece uz nadoknadu kojim seomogucava koriscenje obnovljivog ili neobnovljivog prirodnog bogatstva ili dobra u opstojupotrebi. Moze se odnositi na delatnosti, kada drzava daje mogucnost izgradnje i koriscenjaobjekta na odredjeni broj godina (BOT investicije built, operating, transfer)

17


18/44

Patent: je ekskluzivno pravo u eksploataciji izuma zasticenog zakonom za period koji jeutvrdjen. Ako pronalazak nije zasticen on nije sredstvo jer u suprotnom nema koristi. Podlezuotpisivanju jer imaju ograniceni vek trajanja. Ako je dat rok 30 godina moze se skratiti period

jer isplativost moze biti dovedena u pitanje. Ako se patent otplacuje u ratama tada sevrednost patenta ne aktivira vec se isplate obracunavaju kao rashodi perioda.

Licenca: je pravo na koriscenje tudjeg izuma, nabavljeno od pronalazaca ili drugog vlasnika.Ako se nadoknada isplacuje odmah otpisuje se na broj godina na koji glasi. Nadoknadumozemo placati po komadu, onda je ona trosak proizvoda i ne aktivira se.

Goodwill: je poslovna vrednost, nematerijalna vrednost preduzeca koje sadrzi ugledpreduzeca, uprave, organizaciju, edukovan kolektiv... Izgradnja goodwill-a zahteva odredjenaulaganja. On postoji kada buduci vlasnik placa vise od njegove vrednosti imovine.

Goodwill = prihodna vrednost preduzeca dnevna vrednost

Takav goodwill koji je stecen kupovinom moze da bude nematerijalno sredstvo. Otpisivanje 2 pristupa: otpisuje se u perodu ne duzem od 5 godina (zahtev opreznosti) i cilj je da ne

dodje do njegovog obezvredjivaja; drugi pristup udi se i period duzi od 5 godina i otpisujese za one periode za koje se procenjuje da ce donositi koristi.

Materijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava koja su dugorocno vezana zapreduzece i imaju svoj materijalni oblik. Obuhvataju: zemljista, gradjevinske objekte, masine,alate, poslovni inventar, ulaganja u izgradnju i avanse. MRS 16 nepoktretnosti, postojenja ioprema, pod nepokretnostima se podrazumevaju materijalna sredstva koja preduzee koristidue od jednog obraunskog perioda za potrebe proizvodnje, isporuke robe, pruanja usluga,iznajmljivanja ili za administrativne svrhe.Javljaju se dileme kod njihovog rasclanjavanja

1. Kako cemo bilansirati gr. objekte i zemljiste, odvojeno ili zajedno?Privaceno je da se iskazuju zajedno ali to n znaci da cemo ih zajedno i procenjivati. Zemljistepo nabavnoj vrednosti a posebno gradjevinski objekti kod kojih vrsimo i otpisivanje. Zahtevza njihovim povezanim iskazivanjem je logicno obzirom da objekti cine celinu samo sazemljistem jer su za njega fiksirani. Ali posto zemljiste ne podleze otpisivanju, vrsi seodvojeno procenjivanje.

2. Odnos postrojenja i gradjevinskog objekta?Ako je postrojenje (lift) deo gradjevinskog objekta, onda ce oni biti predstavljeni zajedno kaogradjevinski objekat a ako je gradjevinski objekat deo postrojenja, iskazivace se kaopostrojenje (trafo kucica) ali ce se razlicito otpisivati.

3. Bilansiranje alata alat koji ima veliku vrednost a vek trajanja manji od 1 godinebilansirace se isto kao obrtna imovina. Alat koji nema veliku vrednost, ni vremenskotrajanje bilansirace se kao rashod perioda. Alat koji ima veliku vrednost i trajanje duzeod 1 godine bilansirace se kao materijalno sredstvo.

4. Investicije u toku mogu biti iskazane kao sredstvo u visini izvrenih ulaganja akonema opasnosti od toga da e biti obustavljene. Za bilansiranje i procenjivanjeinvesticija u toku vae ista pravila kao i za sredstva koja su zavrena.

18


19/44

5. Avansi - Avansi za osnovna sredstva da bi bili bilansirani moraju se odnositi namaterijalna ulaganja ija je nabavka ili izgradnja otpoela i moraju biti pokrivenasaglasnou dunika. Poto je re o dobrima koja se koriste dui vremenski periodpored inicijalnog merenja postavlja se problem utvrivanja visine njihovog otpisa usledproteka vremena i korienja.

Pretpostavke bilansiranja - Uslov za priznavanje ako su pod kontrolom preduzea, ako surezultat prolih dogaaja ako e u budunosti donositi ekonomske koristi i ako se moenjihova vrednost pouzdano proceniti moraju se aktivirati.

PRAVILA PROCENJIVANJA1. Sredstva se procenjuju pojedinano.2. Inicijalno merenje se vri po nabavnoj vrednosti ili po ceni kotanja.

Elementi nabavne vrednosti- Opteprihvaeno je u zakonodavstvu, raunovodstvenoj praksi imeunarodnom raunovodstvenom standardu 16 /paragraf 7/ da se poetno vrednovanjematerijalnih ulaganja steenih kupovinom vri po nabavnoj vrednosti. Elementi su: fakturna

vrednost umanjena za komercijalni popust plus ZTN (troskovi prevoza, ugovora, osiguranja,carine, montaze, demontaze, pripreme...)

U zavisne trokove nabavke ubrajaju se:-trokovi prevoza,- trokovi utovara, istovara- trokovi osiguranja,- trokovi carina,- trokovi montae,- trokovi demontae,- trokovi pripreme radnog prostora

Koji trokovi ne mogu biti ukljueni u nabavnu vrednost? Elementima nabavne vrednostiprema paragrafu 17 MRS-16 ne smatraju se: trokovi uprave i drugi fiksni trokovi koji semogu direktno pripisati datom sredstvu, trokovi otpoinjanja proizvodnje, odnosno trokovipripreme za proizvodnju, osim ako su neophodni da bi se sredstvo dovelo u stanjefunkcionalne pripremljenosti, gubici koji nastaju dok sredstvo ne dostigne planirani uinak.

Koji trokovimogu biti ukljueni u nabavnu vrednost?Trokovi kamata, koje su nastale poosnovu zajmova iz kojih je finansirana nabavka datog sredstva. Izbor alternativnog postupkau MRS-23 - trokovi pozajmljivanja, trokovi spora koji se vodi povodom sticanja odreenogdobra, samo ako je u trenutku sticanja bila poznata injenica da e do spora doi i ako je touzeto u obzir pri ugovaranju prodajne cene, trokovi ruenja i iznoenja starog materijala sa

mesta izgradnje novog objekta, mogu se ukljuiti u nabavnu vrednost zemljita samo ako supri kupovini ovi trokovi bili uzeti u obzir, trokove ruenja treba umanjiti za prihode koji ese ostvariti prodajom starog materijala, trokovi popravki,koji se izvre neposredno pokupovini da bi se sredstvo privelo nameni mogu biti ukljueni u cenu kotanja samo poduslovom da su uzeti u obzir pri utvrivanju cene kupljenog sredstva, kursne razlike(fluktuacija kursa).

Subvencije: MRS 20 sredstva koja smo dobili od drzave. Sredstvo treba bilansirati po fervrednosti, kao vrednost nekog sredstva koja se utvrdjuje u nekoj transakciji izmedju voljnih

19


20/44

dobro obavestenih strana, a sama transakcija je nezavisna (nije vezana za drugi posao).Najcesce se izjednacava sa trzisnom vrednosti. Tada se aktiva povecava; 2 pristupa:

kapitalni pristup povecanje rezervi prihodovni -||- - odgodjeni prihod

Primljena donacija se saglasno MRS 20- Dravne pomoi i donacije, tretira kao odloeniprihod, koji se u bilans uspeha prenosi tokom perioda korienja sredstva /alternativni/postupak.

S redstvo steceno razmenom:To sredstvo ce biti jednako onoj vrednosti koju smo mi dali fer vrednost koju smo primili i fervrednost koju smo dali. Ako sredstva nisu bas jednaka ukljucuje se i naplata. Pa je vrednostsredstava jednaka fer vrednosti koju smo dali uvecana ili umanjena za iznos koji smo naplatiliili platili.

Kupovina vise sredstava za koje je utvrdjena zajednicka cena obzirom na obavezupojedinacnog procenjivanja, zajednicka fakturna vrednost sa pripadajucim ZTN mora da buderaspodeljena na pojedina dobra iz sastava fakture. Osnova za raspodelu je dnevna vrednostdobara koju trreba utvrditi. Ako je zbir dnevnih vrednosti manji od fakturne razlika se moze

aktivirati kao Goodwill a ako je dnevna vrednost veca od fakturne onda se vrsi smanjenjednevnih vrednosti a razlika se moze dodeliti dobrima sa najduzim vekom trajanja.

Troskovi koji nastaju posle sticanja izdatak moze biti u bilansu ili kao trosak ili rashod.Trosak ce postati rashod kada se proizvod koji je prouzrokovao taj izdatak proda. Trosak nesmanjuje imovinu a rashod smanjuje. Da bi naknadni izdaci bili tretirani kao porast sredstava-> samo oni koji dovode do produzetka veka trajanja ili snizavanje troskova (auto na benzin=> auto na gas, raste vrednost) ili povecanje kvaliteta za ciju se proizvodnju sredstvo koristi(taksista ugradi klimu). Dakle treba ih tretirati kao poveanje vrednosti sredstva.

Merila vrednosti CK

CK se koristi za procenjivanje sredstava koja su sopstveni ucinak, podrazumeva zbir troskovada bismo proizvod proizveli ili izvrsili uslugu. Koji se troskovi mogu aktivirati?

troskovi direktog materijala troskovi direktnog rada posebni pojedinacni troskovi (diretno samo na odredjene proizvode) opsti troskovi proizvodnje (FT + VT funkcionalnog podrucja, amortizacija,

troskovi elektricne energije)Trokovi direktnog rada, posebni pojedinani trokovi i opti trokovi proizvodnje esto seoznaavaju kao trokovi konverzije. Tako da se cena kotanja u MRS-1 paragraf 8 i 9oznaava kao zbir trokova direktnog materijala i trokova konverzije.

Kojise drugi trokovi mogu ukljuiti u cenu kotanja?U cenu kotanja mogu biti ukljueni i drugi trokovi pod uslovom da su neposredno izazvaniproizvodnjom proizvoda, odnosno da se neposredno mogu pripisati datom sredstvu. Naprimer, pri pojedinanim porudbinama se trokovi projektovanja i nadzora mogu ukaljuiti ucenu kotanja.

Kojise trokovi ne mogu ukljuiti u cenu kotanja?1. vanstandardna potronja faktora proizvodnje,2. trokovi skladitenja, osim ako je re o trokovima meufaznih skladita,

20


21/44

3. trokovi uprave i4. trokovi uprave

Pored sadrine, na visinu cene kotanja utie odabrani tip kalkulacije i odabrani sistemobrauna trokova. Odabrani tip kalkulacije odreuje da li e u cenu kotanja biti ukljuenipuni trokovi, varijabilni trokovi ili pak samo pojedinani trokovi. Ako se prihvati kalkulacijapo punim trokovima tada e cena kotanja obuhvatati: trokove direktnog materijala,trokove direktnog rada, posebne pojedinane trokove i pripadajui deo optih trokovaproizvodnje. Ovakva sadrina kalkulacije odreena je u l. 35 etvrte direktive EU.

Cena kotanja po varijabilnim trokovima ima sledeu sadinu:1. trokovi direktnog materijala2. trokovi direktnog rada3. posebni pojedinani trokovi4. opti varijabilni trokovi

Opti fiksni trokovi proizvodnje tretiraju se rashodom perioda. Cena kotanja po varijabilnimtrokovima ima tu prednost u odnosu na punu cenu kotanja to se iskljuuje samovolja kojase moe javiti pri alokaciji fiksnih trokova.

Cena kotanja po posebnim pojedinanim trokovima obuhvata:1. trokove direktnog materijala2. trokove direktnog rada3. posebne pojedinane trokove

Smatra se neosnovanim iskljuenje iz cene kotanja optih varijabilnih trokova, koji su usutini direktni trokovi, ali se iz razloga racionalnosti obuhvataju kao opti trokovi. Cenakotanja po punim trokovima predstavlja gornju, a cena kotanja po varijabilnim trokovimadonju granicu za vrednovanje sopstvenih uinaka. Smatra se da ukljucivanje samo direktnihtroskova dovodi do potcenjivanja imovine tako da je CK po VT donja granica za procenjivanje.Sistem obrauna trokova odreuje da li e cena kotanja sadrati stvarno nastale trokove,trokove nastale na osnovu normalne zaposlenosti, trokove na bazi optimalne zaposlenosti, isl. Prema MRS-2 paragraf 10, standardni trkovi se utvruje se na standardnom kapacitetu.Pod standardnim kapacitetom se podrazumeva prosena oekivana proizvodnja tokomodreenog broja perioda ili sezona pod standardnim okolnostima, uzimajui u obzir smanjenjanastala usled planiranog odravanja. Stvarni nivo proizvodnje se moe koristi samo ako jeblizu standardnog.Znaci ako se ukljucuju stvarno nastali, to su oni koji nastaju pri normalnom stepenukoriscenja. Troskovi neiskoriscenog kapaciteta ne mozemo tretirati kao deo CK.

Otpisivanje vrednosti materijalnih ulaganja

MRS zahteva kalkulaciju po punim troskovima za izvestavanje a obracun troskova po stvarnimili standardnim. Naknadno utvrdjivanje vrednosti vrsi se za npr. masinu koju smo proizveli za

sopstvene potrebe. Njena CK ne sme da bude veca od cene da smo je kupili (nacelorealizacije, nema proizvodnog dobitka)Posledica ulaganja sredstava koja se koriste dugorocno je da upotrebom gube svoju vrednost.Knjigovodstveni postupak smanjenja vrednosti materijalnih ulaganja se zove otpisivanje.Tumacenje sustine i ciljeva otpisivanja rezultira iz razlicitog shvatanja bilansa.Staticno shvatanje ciji je cilj utvrdjivanje imovine, cilj otpisivanja je da se na pravi nacinutvrdi vrednost imovine. Kompariranjem vrednosti na dan bilansa sa knjigovodstvenomvrednoscu pre otpisivanja dobija se iznos koji treba otpisati od knjigovodstvene vrednosti da

21


22/44

bi se ona izjednacila sa procenjenom vrednoscu na dan bilansa. Otpisivanje se pojavljuje kaosredstvo procenjivanja.Dinamicko shvatanje (cilj je utvrditi uporediv rezultat) za cilj otpisivanje ima alokacijuinicijalne vrednosti sredstava na obracunske periode u kojem se data sredstva koriste. Ciljotpisivanja je raspodela rashoda na dva dela:

1. onaj deo koji nije potrosen (na buduce periode)2. onaj deo koji je potrosen (rashod)

Neotpisana vrednost sredstava sadrzana je u aktivi i predstavlja izdatke koji jos nisu postalirashod i ceka na raspodelu u buducim obracunskim periodima.Organsko shvatanje (odrzanje proizvodnih mogucnosti preduzeca), cilj otpisivanje jeobezbediti zamenu utrosenih dobara.Princip pojedinacnog vrednovanja i sabiranja pozicija imovine i obaveza nije pouzdanosredstvo za utvrdjivanje neto imovine. Jedini ispravan nacin je vrednovanje preduzeca koacelina na bazi metode prinosne vrednosti (diskontovanjem buducih dobitaka na danasnji dan).Otpisivanje nije metod procenjivanja imovine niti zamena amortizovane imovine nego metodda se dedele troskovi obracunskim periodima u kojima je sredstvo troseno.

Specificnost amortizacije trosak koji ne trazi dodatno ulaganje. npr. masinski vek trajanja je

1-5 godina, imamo postepeno oslobadjanje novca iz te masine i doprinosi poboljsanjulikvidnosti jer ti otpisi omogucavaju koriscenje novca za nesto drugo.

Privremeno oslobodjena sredstva ako se svi delovi postrojenjske imovine nabavljaju u istomtrenutku imaju isti vek koriscenja i zamenjuju se u istom momentu.

Trajno oslobodjena sredstva ako se investiciona dobra ne nabavljaju u istom momentu zbognjihovog razlicitog veka trajanja, ne zamenjuju se u istom trenutku, pa se pojavljuju trajnooslobodjena sredstva koja se mogu upotrebiti za prosirenje kapaciteta i to pod uslovima:

da firma posluje rentabilno (preduzece koje iz tekucih prihoda ne pokriva sve rashodemedju kojima je i amortizacija, ne samo da nece moci da izvrsi zamenu vec moze daupadne u krizu zbog nelivkidnosti)

monetarna stabilnost (u slucaju inflacije doci ce do izgubljene amortizacije koja dovodiu pitanje mogucnost zamene)

Otpisi na nabavnoj vrednosti linearnom metodom otpisivanja su veci od iznosa potrebnih zazamenu sredstava u trenutku isteka njihovog veka trajanja tako da ostaje deo sredstava zaprosirenje kapaciteta. Rast nabavne vrednosti imao bi za posledicu smanjenje sredstava kojasu trajno oslobodjena.Efekat prosirenja kapaciteta je zavrsen kada svakom stepenu starosti pripada srazmerno istibroj masina. U toj situaciji visina otpisa pokriva tacno potrebu zamene porabacenih dobarakoja ispadaju iz upotrebe.

15prosecno vezivanje kapitala = ---- = 3 godine

51god. 5x20%2.god. 4x20%3.god. 3x20%4.god. 2x20%5.god. 1x20%

ukupno vreme vezivanja prosecno 5-3elasticnost efekta prosirenja kapaciteta = ----------------------------------------- = ----= 66.6%

22


23/44

prosecno vreme vezivanja 3

Elasticnost efekta prosirenja kapaciteta pretpostavlja ispunjenje uslova:1. preduzece rentabilno2. zamena istih sredstava iste vrednosti3. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih sredstava4. da su sredstva deljiva5. da trziste prihvata povecanje obima proizvodnje

Otpisivanje sa aspekta poslovnog bilansa: otpisivanje se zasniva na rac. standardima. Premapravilniku postoje min. stope otpisa. Zasniva se na raunovodstvenim standardima izakonskim propisima. Kalkulativni otpisi imaju za cilj odrzavanje supstance baziraju se nadnevnim vrenostima i sprovode se u pogonskom knjigovostvu.

Otpisivanje sa aspekta poreskog bilansa: poreski propisi utvrdjuju iznos otpisa. Postupa serestriktivno i dopustaju se metode poslovnog bilansa ali kod degresivne metode gornjagranica je 2 stope linearnog otpisa kako se ne bi uticalo na smanjenje rezultata.

Otpisivanje za kalkulaciju: u pogonskom knjigovodstvu. Njihova visina zasnovana je naslobodnoj proceni obzirom da je ona sracunata na utvrdjivanje cene kostanja. Bazira se nadnevnim vrednostima zbog cega otpisi ukljuceni u obracun troskova mogu biti veci od otpisaza potrebe bilansiranja rezultata i utvrdjivanje osnove za oporezivanje.

23


24/44

Faktori razlozi koji dovode do otpisa stalne imovine:

Uzroci koji dovode do redovnog otpisa su:1. Fizicki uzroci (rabacenje, protok vremena i iscrpljivanje supstance vezani za

neobnovljiva prirodna bogatstva)2. Ekonomski uzroci zastarelost i nepodobnost, kada se pojave sredstva koja rade isti

posao uz manje troskove. Nepodobnost izazvana odlukom drzave (ne mozemo koristitiautomobil koji ne koristi bezolovni benzin)

3. Pravni uzroci sredstva se koriste dok ne istekne ugovor (zakup, licenca-periodkoriscenja, patent-period zasticenosti)

Uzroci koji dovode do vanrednog otpisa: nastaje kao posledica vanrednih dogadjaja (pozar,poplava), otpisuje se u visini one vrednosti koja nije pokrivena osiguranjem. Obezbedjenje testira se vrednost i priznaje se gubitak (kroz vanredno otpisivanje) ide na teret ostalihrashoda (??) Usled recimo pogresnih investicionih odluka koje su dovele dopredimenzioniranog kapitala ili upotrebe neadekvatnog materijala.

Vrste otpisivanja

Prema mestu:1. U bilansu bilansna otpisivanja se po pravilu sprovode na kraju obracunskog perioda u

bilnasu i racunu gubitka i dobitka. Tada se iz aktive bilansa izkljucuje deo troskovanabavke odnosno CK postrojenjske imovine koji se odnosi na protekli obracunski periodi ukljucuje se kao rashod u BU.

2. Kalkulativno otpisivanje u pogonskom obracunu, na bazi dnevne vrednosti jer su oneneophodne za utvrdjivanje prodajne cene.

Prema knjigovodstvenoj tehnici:1. Direktno neposredno odbijanje iznosa otpisa od vrednosti postrojenjske imovine na

aktivnoj strani uz istovremeno unosenje istog iznosa na strani rashoda (sto je u

suprotnosti sa nacelom jasnosti)2. Indirektno pretpostavlja nepromenljivost vrednosnog prikazivanja postrojenjskeimovine u toku celog perioda upotrebe. Otpisivanje se iskazuje u aktivi bilansa iobezbedjuje jasnost. Iz medjusobnog suceljavanja pune nabavne vrednosti i ispravkevrednosti dobijaju se informacije o otpisanosti sto indicira sigurnost.

Prema politici otpisivanja:1. Otpis sa karakterom rashoda ukljucuju se u CK. Redovno za dobra koja podlezu

habanju (masine, zgrade). Vanredno u slucaju neuobicajenih smanjenja vrednosti(pozar, poplave). Vanrednom otpisivanju podlezu i dobra koja imaju neograniceni vektrajanja (zemljiste do vode voda odnese deo zemljista).

2. Dopunsko otpisivanje visak preko otpisa koji ima karakter rashoda. Za njih je

karakteristicno da njihova visina zavisi od ostvarenog dobitka sto znaci da oni stvarnosmanjuju iznos ostvarenog dobitka. Suprotno od toga dobitak zavisi od visineotpisivanja sa karakterom rashoda sto znaci da se dobitak smanjuje za visinu ovihotpisa.

Plan otpisivanja

Za redovno otpisivanje se sastavlja plan otpisa spisak svih materijalnih ulaganja koja supredmet otpisivanja i njihova nabavna vrednost, vek trajanja, iznos likvidacionog ostatka,

24


25/44

metode otpisa. Na visinu otpisa utice vreme koriscenja sredstava. Postoje 3 moguca vekatrajanja:

tehnicki period u kome je moguce koristiti sredstvo; tehnicki karakter inzenjeri gaprocenjuju

ekonomski je period u kome je ekonomski isplativo koriscenje, kraci je od tehnickog(kompjuter)

korisni vek trajanja moze biti kraci od ekonomskog ako je politika preduzeca da iduna ubrzanu zamenu i da koriste sredstvo do odredjenog vremena

Kada pocinje otpisivanje?Standardi se ovim ne bave. Otpisivanje pocinje kad je sredstvo nabavljeno. Ne uzima setrenutak koriscenja jer se ova 2 trenutka ne poklapaju. Jednom mesecno cemo otpisivati,prema nasem zakonu.

Metode otpisivanjaOsnovica za otpisivanje je nabavna vrednost ili CK likvadacioni ostatak-pod uslovom da jeon znacajan i da se moze proceniti. A najcesce se uzima samo nabavna vrednost zbog togasto je vrednost ostatka zanemarljiva ili se ne moze proceniti.

linearna1. Vremenska } *obracun je uslovljen protokom vremena

degresivna2. Funkcionalna

Linearna podrazumeva jednake godisnje otpise; deobom nabavne vrednosti sa brojem godinaili fiksne stope otpisa na nabavnu vrednost. Slabosti: pretpostavlja da se efikasnost ne menjasa protokom vremena. Degresivna godisnje amortizacione kvote se utvrdjuju u opadajucimiznosima (najveci otpisi su u prvim godinama koriscenja obzirom da su tad sredstva inajefikasnija)Zahtev je da se korisni vek trajanja mora pretpostaviti pa su moguca i skracenja veka

trajanja. Preispitivanje metode-ne znaci da se izabrana metoda nikad ne menja. Kada dodjedo promene okolnosti menja se i metoda. U nasim poreskim zakonima prihvata se i linearna idegresivna i funkiconalna metoda. Ogranicenje kod degresivne je da ne moze biti veca od 2stope linearne da ne bi doslo do uoblicavanja rezultata.

Bilansiranje finansijskih ulaganja

To je ulaganje novcanih sredstava (na svojinskoj, suvlasnickoj i kreditnoj osnovi) sa ciljem dase dugorocno drze. Smisao ulaganja je ostvarivanje prihoda. Ona su posebno iskazanaobzirom da su motivisana razlicitim ciljevima.Obuhvataju: ucesca, ostale HOV i dugorocne finansijske plasmane.

Ucesca ulaganja u druga preduzeca s ciljem uticaja na finansijsku i poslovnu politikupreduzeca i doprinose sopstvenom poslovanju. Da bi ulaganje bilo ucesce mora da iznosi min10% osnovnog kapitala. Motiv nije sticanje dividende, vec uticaj na poslovanje firme. Uvek sezna da su firme povezane po poslovnoj osnovi sa dobavljacima- stice se pravo glasa unjegovoj skupstini i mi imamo tada povlasceni status; sa kupcima- tada nas kupci tretirajukao osnovnog dobavljaca.Prema visini (prema snazi uticaja koje ucesce obezbedjuje)*obicna (10-20%) ne veliki uticaj, odnose se na redovne akcije*znacajna (20-50%) daju snazniji uticaj ali ne i mogucnost nametanja volje

25


26/44

*vecinsko obezbedjuje kontrolu firme.Postavlja se pitanje da li samo 50% ucesca znaci da je neko vecinski vlasnik? Ne, vec zavisiod disperzije akcija. Sto je veca disperzija, manji broj akcija omogucava status vecinskogvlasnika.Da li izmedju ucesca u kapitalu i ucesca u glasackom pravu postoji jednakost? Moze i ne mora

jer npr. 40% ucesca u kapitalu > 40 glasackih prava u slucaju da deo ovog kapitala moguimati i preferencijalni status, tj. sadrzati pref. akcije. Ukoliko 40 kap.< 40 glasackih prava toznaci da su drugi akcionari poverili glasacko pravo vecim akcionarima. Vecinsko ucesce ukapitalu nije sinonim za vecinsko ucesce u glasackom pravu.Vecinska ucesca se iskazuju posebno kao pozicije Ucesca u povezanim preduzecimaProcenjivanje

Inicijalno procenjivanje se vrsi po nabavnoj vrednosti. Nju cini kupovna vrednost uvecanaza troskove nabavke (berzanski porez na promet, naknada za upis u sudski registar, provizijaberzanskog posrednika). Ucesca se mogu davati i umesto novca reciprocna kupovina (nisamsigurna da li pise reciprocna, necitljivo je)Akcije bez berzanskog kotiranja- za njihovu vrednost se uzima

CK + rezerve + neraspodeljena dobit

bilansna vrednost= --------------------------------------------Broj akcijaNaknadno procenjivanje (na dan bilansa) - vrsi se poredjenje knjigovodstvene sa dnevnomvrednoscu i primenjuje se pravilo nize vrednosti. Ukoliko je doslo do smanjivanja vrednostikoje je polaznog karaktera ne treba smanjivati vrednost (ublazeni princip nize vrednosti)Equity metod vrednovanje ucesca koje se prvobitno koristilo kod pridruzenih preduzecakroz izradu konsolidovanog bilansa. Nastao je u SAD. Medjutim u novije vreme koristi se i zapojedinacna i konsolidovana preduzeca. Kada kazemo da imamo 30% ucesca mislimo na 30%neto imovine. Ako je firma uspesna neto imovina ce rasti a vrednost ostaje ista u knjigamaobzirom da je vrednovana po nabavnoj vrednosti i takvo ucesce je potcenjeno i formira selatentna rezerva. I ovaj metod je nastao kao reakcija na ovo, da bi uskladili ucesce sakapitalom na koji se odnosi.Polazi se od NV (30%) a kad dodje do ostvarenja dobiti (npr.90), povecace se vrednostkapitala a ako se donese odluka da ce biti isplacena dividenda (npr. 45), ostatak od 45 ostajekao rezerva. Za iznos primljene dividende smanjuju se ucesca. Tako se iznos ucesca stalnopovecava i smanjuje u nema latentnih rezervi.

Ostale dugorocne HOV

Misli se na akcije i obveznice. Ulaganje u njih motivisano je zaradom (dividendom). Ove HOVsu dugorocne rezerve likvidnosti ukoliko preduzece duguje novac, moze ih otudjiti a dapritom ne gubi tok svog poslovanja.Procenjivanje inicijalno, po NV, naknadno u skladu sa nacelom nize vrednosti. Obveznice

se bilansiraju na iznos koji obveznice glase (nom. vr.); manje azio; vise disazio.NV = 100 10% kamata ako platimo 90, zarada je 10 (kamata)

26


27/44


28/44


29/44

zaliha biti jednaka vrednosti izvrenih nabavki u toj godini. Ako je koliinsko stanje zaliha nakraju godine vie od poetnog tada su krajnje zalihe su jednake poetnom stanju uveanomza ovu razliku /Ks Ps/. Razlika izmeu viih krajnjih i niih poetnih zaliha moe bitiprocenjena po: stvarnim nabavnim cenama, po ceni poslednje nabavke ili po prosenojnabavnoj ceni. Ako je koliina zaliha na kraju nia od poetne tada se zalihe na krajuprocenjuju po onim cenama po kojima su obraunate poetne zalihe. Lifo metoda sepreporuuje za preduzea koja posluju u inflatornim uslovima. Kao prednost istie se da ovametoda dovodi do povezivanja rashoda obraunatih po tekuim cenama sa tekuimprihodima.

Dopustivost metoda sa fikcijom redosleda potronjeU odreenim okolnostima dopustivost metoda se odreuje posledicama koje njena primenaima po realnost utvrenog rezultata i koje nisu u suprotnosti sa naelom nie vrednosti.Zalihe istih ili slinih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi.Panja: zahteva se dosledna primena odabrane metode

Kada ulaganja u zalihe postaju rashod?Prilikom prodaje vrednost zaliha se priznaje kao rashod, jer je u tom periodu ostvaren sa

njima povezan prihod. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha imaju tretman rashoda perioda ukome su nastali.

Bilansiranje potraivanja - Potraivanja prema MRS-39 paragraf 9 predstavlja primarnifinansijski instrument.Potraivanje se najee definie kao pravo na naplatu odreene sumenovca ili drugog finansijskog sredstva.Prema dospelosti

Kratkorona sa rokom dospea do godine dana obrtna imovinaDugorona sa rokom dospea duim od godine dana- stalna imovi

Documents

Teorija i Analiza Bilansa Struktura Racunovodstva: To