Mladi istraživači SrbijeTanja Petrović

Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom•Deklariacija iz Ria: definisan je princip da se "Pitanja zaštite životne sredine najbolje mogu rešavati uz učešće svih građana kojih se ona tiču. Države treba da olakšaju i ohrabre javnu svest i učešće, omogućujući da ekološka informacija bude široko dostupna“.

Arhuska konvencija

•Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji „Životna sredina za Evropu“ u gradu Arhusu (Danska).

•Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima životne sredine (ratifikovana Arhuska konvencija) 12. maja 2009. godine ( „Sl. Glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 38/09).

Arhuska konvencija

o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima u vezi sa životnom sredinom teži ukidanju državnog monopola sa oblasti životne sredine tako što građanima i CSO omogućuje pristup informacijama i aktivno učešće u različitim procesima od značaja za životnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera.

Fundamentalno pitanje-pitanje prava čoveka na adekvatnu životnu sredinu. Opšta ljudska prava:

pravo na informisanost,

pravo na učeće u odlučivanju,

pravo na sudsku zaštitu

koja su odavno našla mesto u najvažnijim međunarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava. Novina je što se ona ovom prilikom vezuju za životnu sredinu.

Tri stuba Arhuske konvencije

Pravo na informaciju o životnoj sedini konvencija raščlanjuje na dva prava: pasivno i aktivno pravo na informaciju, pri čemu prvo podrazumeva obavezu vlasti da odgovarajućim sredstvima informisanja javnosti obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o životnoj sredini i pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj na kvalitet životne sredine, zdravlje ljudi i životinja.

Drugi aspekt prava na informaciju predstavlja obaveza vlasti da odgovori na zahtev zainteresovane javnosti u situaciji kada ova zahteva informacije o životnoj sredini.

Učešće javnosti u donošenju odluka od

značaja za životnu sredinu

Poglavljem o učešću javnosti, Konvencija nameće obavezu javnim vlastima da unutrašnjim propisima predvide mogućnosti uključivanja javnosti u postupke u kojima se donose odluke koje su odznačaja za životnu sredinu.

Posebno je sa aspekta učestalosti u pravnom životu značajno učešće javnosti u procedurama izrade analize uticaja na životnu sredinu i u postupku izdavanja

ekoloških dozvola..

Zaštita prava pred organima uprave i

pravosudnom organima

Ovde se pre svega insistira na davanju garancija javnosti u pogledu prava na preispitivanje odluka koje se odnose na dostupnost informacija. U tom cilju omogućje se svakome, čji su interesi ili prava povređeni, pravo na pravnu zašitu pred sudom ili drugim nepristrasnim telom. Konvencija, nadalje, nameće stranama obavezu da učine da sve odluke koje se donesu u ovakvoj proceduri budu obavezujuće za vlast te da takvi akti po svojoj formi budu snabdeveni, izmđu ostalog, obrazloženjem kao obaveznim elementom forme u slučajevima kada je odluka nepovoljna po zainteresovanu javnost.

Učešće javnosti u donošenju odluka u vezi sa životnom sredinom–pravni okvir

•Ustav Republike Srbije - odredbama člana 74. Ustava Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“, br. 98/06), definisano je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine, kao i to da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.•Zakon o zaštiti životne sredine•Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu•Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu•Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja

Saradnja CSO sa orgnima izvršne vlastiSvi oblici saradnje između organa Izvršne vlasti (republičkih i pokrajnskih)i civilnog sektora koji se bavi zaštitom životne sredine odvijaju se na ad hoc osnovi.

Zašto saradnja?

•Prirodno partnerstvo

•Ostvarivanje participativne demokratije (osnovno demokratsko načelo na kome se bazira EU); omogućavanje građanima da stalno artikulišu, brane i zastupaju svoje legitimne stavove, a ne samo u vreme izbora.

•Rasterećenje državnog aparata (ograničeni ljudski i finansijski resursi.

Zašto saradnja?

Unapređenje stanja životne sredine: jasno odabrani prioriteti, koordinirano delovanje, efikasnija edukacija, kampanje….

Efikasnije EU integracije: promovisanje prednosti EU integracija i sl. I jačanje kapaciteta za optimalno korišćenje predpristupnih fondova – olakšan pristup fondovima.

Posledice:

-nedovoljno poverenje u državne institucije i nedostatak konkretnih aktivnosti koje bi proizašle iz saradnje javnog i civilnog sektora

-nezadovoljstvo niskim nivoom učešća javnosti u procesima izrade strateških dokumenata, zakona, podzakonskim akata

-zavisnost od stranih donatora /izbor prioriteta

-smanjena mogućnost progresivnog i održivog razvoja trećeg sektora

Preporuke

•Poboljšati saradnju javnog i civilnog sektora.

•Od velikog značaja je razvoj novih mehanizama koji bi ovu saradnju učinili efikasnijom, imajući u vidu da takvi mehanizmi u ovom trenutku ne postoje, kao i da ne postoji tradicija na koju bi oni mogli da se nadgrade.

•Nedostatak sistemskih napora da se predstavnici kako javnog, tako i civilnog sektora bave ostvarivanjem efektivnih partnerstava.

Mladi istraživači Srbije

Kontakt:tanja@mis.org.rsmilka@mis.org.rs

www.mis.org.rs 011 311 13 14011 311 66 63