Uspon Makedonije

Prevlast Sparte u Grčkoj

• Prva polovina 4.veka p.n.e. obeležena je sukobima grčkih polisa

• Nekadašnji članovi Atinskog pomorskog saveza sada su se našli pod vlašću novih gospodara, svuda je uvedena vlast aristokratije (oligarhije), tako da je sve više jačalo nezadovoljstvo vladavinom Sparte

• Prevlast Sparte u Grčkoj srušija je Teba• Moć Tebe bazirala se na dobro organizovanoj

vojsci• Tebanci su srušili moć Sparte u bici kod Leuktre

371.god. p.n.e. • Nakon ove bitke počeo je period dominacije

Tebe u Grčkoj• Nagli uspon Tebe doveo je do zbližavanja

dotadašnjih neprijatelja, Atine i Sparte• Moć Tebe srušena je 362.god. p.n.e. u bici kod

Mantineje

Uspon Makedonije

• Tokom 4.veka p.n.e. u Grčkoj se pojavila nova sila, Makedonija, kraljevstvo na severu Grčke

• Makedonija se razvijala nezavisno od dešavanja u ostatku Grčke, sami Grci su Makedonce smatrali varvarima, iako su po poreklu bili bliski

Pela, prestonica Makedonije

• Uspon Makedonije počeo je vladavinom kralja Filipa II (359-336.god. p.n.e.)

• On je osvojio zapadni deo Trakije, čime je došao u posed čuvenih rudnika zlata i srebra, što je omogućilo ekonomsko jačanje Makedonije

• Reorganizovao je makedonsku vojsku, stvorivši čuvenu makedonsku falangu; posebno mesto u vojsci pripadalo je “pratiocima”, elitnoj jedinici makedonske konjice

• Grb antičke Makedonije

Makedonska falanga

• Pošto je učvrstio vlast u svom kraljevstvu, Filip II je počeo da širi uticaj u Grčkoj, tako što se uplitao u sukobe grčkih polisa, vešto ih koristeći

• Širenju njegovog uticaja suprotstavili su se grčki polisi, Atina, Sparta i Teba, ali drastično oslabljeni medjusobnim sukobima

• Atinjani su delimično obnovili svoj uticaj na moru, stvorivši 378.god. p.n.e. Drugi Atinski pomorski savez

• Do sukoba Atine i Makedonije došlo je kada je Filip II počeo da pokorava članice atinskog pomorskog saveza (na poluostrvu Halkidiki i u Trakiji)

• Vodeću ulogu u organizovanju otpora Filipu II imao je čuveni atinski govornik Demosten, koji je držao Filipike, govore protiv Filipa II

• Demostenova politika bila je većinska u Atini, ali je bilo i pristalica Filipa II

• Isokrat, takodje atinski govornik, je u Filipu II video ujedinitelja razjedinjenih grčkih polisa, koji bi ih poveo u rat protiv Persije

• Sukob Grka sa Makedonijom bio je neizbežan• Do odlučujuće bitke došlo je 338.god. p.n.e. kod

Heroneje, u kojoj su Makedonci porazili ujedinjenu vojsku Atine i Tebe

• Atina je sačuvala nezavisnost, ali je morala da raspusti Drugi atinski pomorski savez

• Filip II je 337.god. p.n.e. sazvao svehelenski kongres u Korintu, na kojem je saopštio nameru da ratuje protiv Persije, grčki gradovi su formalno zadržali nezavisnost, ali su se obavezali da neće ratovati protiv Makedonije i da će se pridružiti pohodu na Persiju

• Medjutim, Filip II bio je ubijen u dvorskoj zaveri 336.god. p.n.e.

Aleksandar Makedonski (336-323.p.n.e.)

• Na prestolu ga je nasledio sin Aleksandar, rodjen iz braka sa epirskom princezom Olimpijadom

• Bio je okružen mnogobrojnim učiteljima, medju kojima je najvažniji Aristotel, koji je bio duhovni otac mladog princa

• Veoma rano je pokazao vojničke kvalitete, istakao se u bici kod Heroneje

• Aleksandar Makedonski (359-336.p.n.e.)

• Nakon što je nasledio oca, nije mogao odmah da napadne Persiju

• Morao je najpre da učvrsti vlast u samoj Makedoniji, zatim je morao da pokori severne susede: Ilire i Tračane

• Zatim je morao da sredi situaciju u Grčkoj, u kojoj su Atina i Teba pripremale pobunu, ali je tu pobunu Aleksandar brzo i surovo ugušio, razorivši grad Tebu

• Nakon toga, on je mogao da se posveti napadu na Persiju

• 334.god. on je prešao sa vojskom u Malu Aziju

• Persijski satrapi Male Azije su mu se suprotstavili 334.god. p.n.e. u bici na Graniku

• Aleksandar je pobedio u toj bici, što mu je otvorilo put u Malu Aziju

• Nakon osvajanja Male Azije, uputio se u Siriju, gde mu se suprotstavila persijska vojska, predvodjena carom Darijem III

• Došlo je do bitke kod Isa 333.god. p.n.e. u kojoj su Makedonci odneli pobedu, car Darije III je pobegao sa bojišta, ali je zarobljena njegova porodica

Bitka kod Isa, mozaik iz Pompeje

• Nakon pobede kod Isa, Aleksandar se sa vojskom uputio na jug, kroz Siriju i Fenikiju

• Feničanski gradovi predali su se bez borbe, osim grada Tira, koji su Makedonci opsedali 7 meseci

• Osvajanjem Fenikiji Aleksandar je skršio pomorsku moć Persije, feničanski brodovi su činili osnovu njegove flote

• 332.god. p.n.e. Aleksandar je prešao u Egipat, koji se predao bez borbe, gde je dočekan sa faraonskim počastima

• 331.god. p.n.e. Aleksandar je uputio svoju vojsku prema Eufratu

• Darije III ga je sačekao sa ogromnom vojskom kod Gaugamele, gde je došlo do treće velike i odlučujuće bitke

• Aleksandrova pobeda kod Gaugamele odlučila je sudbinu Persijskog carstva

• Posle ove pobede, osvojio je ključne gradove carstva: Vavilon, Persepolis i Suzu

• Darije III je pobegao na istok, Aleksandar je imao nameru da ga zarobi, ali je Darija III ubio jedan od njegovih satrapa Bes (Aleksandar je veoma surovo kaznio Besa)

• Nakon osvajanja Persije, Aleksandar se 327.god. p.n.e. uputio prema Indiji

• On je na reci Hidasp porazio vojsku indijskog kralja Pora, osvojio je oblast današnjeg Pendžaba, ali je vojska odbila da nastavi dalje i morao je da odustane od daljeg pohoda

• Aleksandar je umro 323.god. p.n.e. u Vavilonu

Carstvo Aleksandra Makedonskog

Helenističke monarhije

• Doba nakon smrti Aleksandra Makedonskog bilo je vreme sukoba izmedju njegovih vojskovodja

• Oni se na grčkom nazivaju dijadosi (naslednici), dok se naslednici dijadoha nazivaju epigoni

• Borba dijadoha trajala je skoro 50 godina i završena je raspadom Aleksandrovog carstva na tri velike i nekoliko manjih helenističkih monarhija

• Makedonijom je vladao Antigon (dinastija Antigonida)

• Egiptom je vladao Ptolomej (dinastija Ptolomejida)

• Sirijom i posedima na istoku vladao je Seleuk (dinastija Seleukida)

• Od manjih državica isticala se po značaju Kraljevina Pergam

Helenističke monarhije

Helenistička kultura

• Vladavinom Aleksandra Makedonskog počelo je helenističko razdoblje

• U tom periodu nastaje nova helenistička kultura, koja nastaje spajanjem grčke kulture sa kulturama Starog istoka

• Do približavanja dveju kultura dolazi i na polju religije, za helenističku religiju značajan je sinkretizam, tj.spajanje grčkih bogova sa bogovima Starog istoka