CILJEVI NASTAVE OBRAZOVANJA

Novi pristupi uenju/nastaviNovi

pristupi uenju/nastavi daju bolje obrazovne rezultate Oslanjaju se na konstruktivistika saznanja o prednostima poduavanja usmjerenog na uenika i na podsticanje njegove aktivnosti Negiraju znaaj poduavanja koje je usmjereno na nastavnika i sadraj naune discipline.

Vaspitno-obrazovni ciljeviOdreivanje

vaspitno-obrazovnih ciljeva je prvi korak u planiranju nastave Pod vaspitno-obrazovnim ciljevima Blum podrazumeva promene uenika pod utisajem vaspitnoobrazovnog procesa. Najvanije obeleje pedagokog cilja je da opisuje jedan aspekt uenja uenika koji doprinose

Kompetencijepredstavljaju

dinamiku kombinaciju

kognitivnih i metakognitivnih vetina, znanja i razumevanja,meuljudskih i praktinih vjetina i etikih vrednostiU

obrazovanju se kompetencije razvijaju u svim programskim jedinicama i utvruju se posebno za svaki program

Ishodi uenjaIshodi

uenja su tvrdnje o tome to se od uenika oekuje da zna, razume i/ili da je sposoban da pokae posle zavrenog procesa uenja Ishodi uenja moraju biti praeni prikladnim kriterijumima vrednovanja prema kojima se moe tvrditi da li su ostvareni. Ishodi uenja su operacionalizacija kompetencija pomou aktivnosti

Ishodi

uenja opisuju se kao kompetencije koje uenik stie kada ispuni predviene obveze. Ishodi uenja odnosno steene kompetencije treba da budu prepoznatljive i objektivno merljive. Odreivanje

ishoda uenja je podloga je za

razvoj strategija poduavanja, uenja i provere nauenog

Bloom-ova taksonomija obrazovnih ciljevaTaksonomija

obrazovnih ciljeva klasifikuje ishode uenja du kontinuuma prema kriteriju kompleksnosti procesa uenja u tri podruja. Podruja kognitivno - Bloom 1956,Anderson, 2001 afektivno - Krathwol i sur.,1964 psihomotorno - Simpson, 1972

ri

izdvojena domena nadalje su podeljena u ue kategorije, poevi od najjednostavnijih do najkompleksnijih. je hijerarhijska, to znai da uenje na viim nivoima zavisno od prethodno steenih znanja i vetina na niim nivoima.

Taksonomija

Cilj

Blumove taksonomije je da motivie one koji se bave obrazovanjem da se fokusiraju na sva tri domena, kako bi se time dolo do jedne holistike, sveobuhvatne forme obrazovanja.

Afektivni domenAfektivni U

ciljevi su usmereni na svesnost i razvoj stavova i oseanja. okviru afektivnog domena mogu se izdvojiti pet nivoa koji idu od najjednostavnijih do najkompleksnijih.

Kategorije/nivoi afektivnog domena: 1. Primanje/prijem uenici pasivno posveuju panju. Bez ovog nivoa ne moe doi do uenja. 2. Odgovaranje uenici aktivno uestvuju u procesu uenja; umesto da samo primaju stimuluse - uenici takoe, reaguju na neki nain. 3. Vrednovanje uenici pripisuju odreenu vrednost nekom objektu, fenomenu ili delu informacije. 4. Organizovanje uenici mogu posmatrati zajedno razlite vrednosti, informacije i ideje i prilagoditi ih svojoj sopstvenoj emi; uporeivanje, povezivanje i elaboracija nauenog. 5. Karakterizacija uenik sada poseduje odreene vrednosti ili verovanja koje vre uticaj na njegovo ponaanje, tako da ono postaje karakteristino za njega.

Psihomotorni domen Ukljuuje

fizike pokrete, koordinaciju i korienje vetina motorike oblasti. Razvoj ovih vetina zahteva vebanje i meri se u terminima brzine, preciznosti, udaljenosti, procedura ili tehnika izvrenja. ovog domena mogu se videti na primerima sposobnosti da se fiziki manipulie instrumentom ili alatom. Psihomotorni ciljevi obino su fokusirani na promenu i/ili razvoj ponaanja i/ili vetina.

Vetine

Kognitivni domen UkljuujeU

znanje i razvoj intelektualnih vetina i sposobnosti.

okviru kognitivnog domena, Blum je identifikovao est nivoa koji idu od jednostavnog prepoznavanja ili priseanja injenica, kao najnieg nivoa, kroz sve apstraktnije i kompleksnije mentalne nivoe do najvieg nivoa ili evaluacije. Na ove kategorije se moe gledati kao na savladavanje sve teih stepena, uenik mora savladati prvi, da bi preao na sledei nivo.

Kategorije (nivoi) kognitivnog domena

1. ZnanjeSeanje i reprodukcija ranije nauenog materijala. Podrazumeva se znanje:Pojedinosti

specifine terminologije,

injenica; Naina i sredstava bavljenja pojedinostima klasifikacija, kategorija, kriterijuma, metodologije; Univerzalija i apstrakcija neke oblasti principa, teorija, struktura.

Primeri znanje znanje znanje znanje znanje Primeri

ciljeva uenja na ovom nivou su: osnovnih termina, specifinih injenica, metoda i procedura, osnovnih koncepata, principa.

pitanja: navedi, nabroji, definii, kai, izdvoji, opii, identifikuj, pokai, oznai, citiraj, spoji, imenuj, ko, kada, gde, itd.Uitelji i nastavnici, u 80% do 90% sluajeva, postavljaju pitanja iz kategorije znanje. Ne moe se rei da su ova pitanja loa, ali njihovo stalno korienje jeste.

2. Shvatanje, razumevanje

Razumevanja injenica i ideja putem organizacije, uporeivanja, prevoenja, davanja interpretacija, opisa i isticanja glavnih ideja. Ishodi uenja idu korak dalje od prostog priseanja materijala i predstavljaju najnii nivo razumevanja. Sposobnost da se shvati znaenje materijala. Translacija - prevoenje materijala iz jedne u drugu formu, Tumaenje materijala (objanjenje ili rezimiranje), Ekstrapolacija - procenjivanje buduih

Primeri ciljeva uenja na ovom nivou su: Razumevanje Interpretacija Interpretacija

injenica i principa verbalnog materijala tabela i grafika Prevoenje verbalnog materijala u matematike formule Procena posledica datih podataka Argumentovanje primenjenih metoda i principa. Primeri

pitanja: klasifikuj, preobrazi u drugi oblik, razmotri, proceni, objasni, generalizuj, daj primer, pronai smisao, parafraziraj, objasni svojim reima, rezimiraj, interpretiraj, uporedi, predvidi, povei, pronai razlike.

3. PrimenaKorienje

novog znanja, reavanje problema upotrebom steenih znanja, injenica i pravila na drugaiji nain.

Sposobnost

korienja nauenog materijala u novim, konkretnim situacijama. Moe se odnositi na primenu pravila, metoda, koncepata, principa zakona i teorija. Ishodi uenja na ovom nivou podrazumevaju vei stepen razumevanja nego na prethodnom.

Primeri ciljeva uenja na ovom nivou su: Primeniti koncepte i principe na nove situacije, Primeniti zakone i teorije na praktine situacije Reavanje matematikih problema Konstruisanje grafikona Demonstracija ispravne upotrebe metoda ili procedura Primeri

pitanja: primeni, demonstriraj, izraunaj, ilustruj, pokai, rei, ispitaj, modifikuj, povei, promeni, klasifikuj, izvedi eksperiment, otkrij, napravi, konstruii, operacionalizuj, iskoristi, proceni...

4. AnalizaIspitivanje i razlaganje informacije na delove identifikovanjem motiva ili uzroka. Nalaenje dokaza koji podravaju generalizaciju. Analiza elemenata Analiza veza i odnosa Analiza organizacionih principa Sposobnost da se materijal razloi na sastavne delove, tako da se moe razumeti njegova organizaciona struktura. Moe ukljuivati identifikovanje delova, analizu veza meu delovima i prepoznavanje organizacionih principa koji su ukljueni.

Primeri

ciljeva uenja na ovom nivou su: Prepoznati neiskazane pretpostavke Prepoznati logiku strukturu gradiva Prepoznati razliku izmeu injenica i pretpostavki Evaluirati znaajnost podataka Analizirati organizacionu strukturu rada. Primeri

pitanja: razloi, povei, prikai dijagramom, odvoji, napravi razliku i uporedi, izvuci glavni fokus, ilustruj, prikai ogranienja, istakni bitno, napravi prioritete, prepoznaj, odvoji, kategorizuj, klasifikuj, objasni, uredi, selektuj, izvedi dokaze i zakljuke.

5. SintezaSposobnost

da se delovi sklope na takav nain da se formira nova celina. Sklapanje informacije na drugaiji nain kombinovanjem elemenata prema novoj emi ili predlaganjem novih reenja. Ishodi uenja na ovom nivou istiu kreativna ponaanja, sa posebnim naglaskom na formulaciju novih ema ili struktura.

Primeri

ciljeva uenja na ovom nivou su: Napisati dobro organizovan govor ili kratku priu (ili pesmu ili muziko delo), Predloiti plan nekog eksperimenta, Integrisati znanja razliitih oblasti u plan za reavanje nekog problema, Formulisati novu emu za klasifikaciju objekata (ili dogaaja ili ideja). Primeri pitanja: kombinuj, adaptiraj, predvidi, kategorizuj, uporedi, integrii, modifikuj, pronai, dizajniraj, napravi, preuredi, podeli, izrazi, formulii, inkorporiraj, pokreni, intervenii, napravi model, napravi plan, strukturii, izmeni, pripremi, generalizuj.

6. Evaluacija Odnosi

se na sposobnost da se procenjuje vrednost odreenog materijala u odnosu na datu svrhu. Prezentacija i odbrana miljenja donoenjem sudova o informaciji, vrednosti ideja ili kvalitetu rada. Sudovi se baziraju na odreenim kriterijumima koji mogu biti: Interni - sudovi u terminima internih dokaza (organizacija), Eksterni - sudovi u terminima eksternih kriterijuma (vrednost i znaaj za datu svrhu).

Ishodi

uenja do kojih se dolazi na ovom nivou su najvii u kognitivnoj hijerarhiji, zbog toga to sadre elemente svih prethodnih kategorija, sa dodatkom donoenja svesnih vrednosnih sudova zasnovanih na jasno definisanim kriterijumima.

Primeri ciljeva uenja na ovom nivou su: Proceni

logiku konzistentnost pisanog materijala Proceni adekvatnost zakljuaka na osnovu njihove zasnovanosti na podacima, Proceni vrednost rada (umetnost, muzika, knjievnost) korienjem internih kriterijuma, Proceni vrednost rada (umetnost, muzika, knjievnost) korienjem eksternih kriterijuma izuzetnosti.

Povezanost osnovnih parametara nastavnog procesa

Revizija Blumove taksonomijeRevidirana

taksonomija ukljuuje dve dimenzije (Anderson i Kratvol, 2001) I Znanje (vrste znanja koje treba nauiti):

(Anderson and Krathwohl, 2001)

znanje

injenica konceptualna znanja- znanje pojmova i struktura pojmova proceduralna znanja-znanje postupaka i procedura metakognitivna znanja-svest o saznajnim procesima aktiviranih pri saznavanju, uenje saznajnih procesa potrebnih za saznavanje drugih znanja

II Kognitivni procesi (procesi koje treba

Dimenzija znanja Znanje injenica Konceptualno znanje Proceduralno znanje Metakognitivno znanje

Dimenzija kognitivnih procesaPamenje Razumev Primena Analiza anje Evaluacij Stvaranje a