ARHEOLOGIJA NAD MOŠTIMA - Home Page - …anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/01fd618869174f56bd817389009... · Arheologija nad moštima... 116 Antropologija 11, sv. 2 (2011) praIenje

Originalni nau!ni rad UDK: 902 904"653"(497.11)

Antropologija 11, sv. 2 (2011)

Monika Milosavljevi*1 Odeljenje za arheologiju Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu

ARHEOLOGIJA NAD MOŠTIMA∗ Apstrakt: Rad prati recepciju arheološkog otkriIa skeleta 1/06 iz manastira Resave (Manasije), koji je interpretiran kao despot Stefan LazareviI, unutar struPne zajednice i u javnom diskursu. OznaPavanjem skeletnih ostataka terminom mošti, oni zapoPinju svoju posthumni život, koji ima važne implikacije u konstruisanju segmenata srednjovekovne prošlosti i shvatanju nacionalne prošlosti. Primeri interpretiranja razliPitih grobnih celina kao upravo onih u kojima se nalaze ostaci despota Stefana, ukazuju na potrebu razumevanja odgovornosti arheološke discipline u politiPkom kontekstu. Klju!ne re!i: Stefan LazareviI, mošti, nasleTe, identitet, arheološka zajednica

"Prividni paradoks hriš$anskog svetitelja sastoji se upravo u tome što je njegova prava egzistencija ona posmrtna."

Danica PopoviI (VWXWYZ[ 2006, 7)

Polazište ovog rada predstavlja problematizovanje procesa pretvaranja ar-heoloških struktura, slojeva i artefakata u terenski izveštaj (Edgeworth 2006, 1-19). Ovaj trenutak prelaska sa terena na tekst (Olsen 2002, 264-266) kljuPna je karika u lancu oznaPavanja odreTenog predmeta materijalne kulture kao re-levantnog – za konstruisanje slike prošlosti, za njegovu karakterizaciju kao ostatka nacionalne prošlosti i za razliPite vrste upotrebe u razliPitim politiPkim kontekstima2 jer se pojmi kao deo nasleTa (Yarrow 2006, 20-32). Cilj rada je

1 [email protected] ∗ clanak je rezultat rada na projektu Arheološka kultura i identitet na Zapadnom

Balkanu, finansiranom od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, pod brojem 177008.

2 Za osnaživanje opšteg teorijskog okvira, nužno je imati u vidu i domete domaIih autora koji su se bavili istraživanjem politike razliPitih društvenih i humanistiPkih na-uka u Srbiji (fWYghWYZ[ 2007; jgkZ[ 2008; MilenkoviI 2010)

Arheologija nad moštima.. .

Antropologija 11, sv. 2 (2011) 116

praIenje oznaPavanja skeleta iz groba br. 1 otkrivenog u manastiru Resavi (Manasiji)3 2006. godine (jlmkWnZ[ 2007; oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2007), kako u javnom diskursu tako i u arheološkoj nauPnoj zajednici. Izve-štaj sa terena je važan u oba sluPaja jer je zasnovan na liPnom uvidu istraživa-Pa i time postaje jedini preostali svedok onog što se tokom istraživanja dogo-dilo. Bilo u izjavi za novinare ili u struPnom Planku koji obaveštava o rezulta-tima arheoloških istraživanja, arheolozi se uglavnom trude da njihovi iskazi budu jasni, Pitljivi i jednodimenzionalni). Sve kasnije upotrebe materijalne kulture koja je pronaTena u nekom arheološkom kontekstu (ako je upravo zbog arheološkog konteksta i postala važna), na neki naPin se pozivaju na po-Petna oznaPavanja istraživaPa tog predmeta materijalne kulture (Olsen 2002, 266; Edgerworth 2006, 1-19).

Oktobra 2006. godine otpoPela su arheološka istraživanja u naosu crkve Svete Trojice u manastiru Resavi (Manasiji), koja su predstavljala samo deo programa sistematskog arheološkog iskopavanja ovog manastira u periodu od 2005. do 2010. godine kojima rukovodi Marin BrboliI, arheolog RepubliPkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. PredviTeni ciljevi ovog višegodišnjeg plana podrazumevali su "istraživanje manastirske porte sa ciljem definisanja prvobitne nivelete, istraživanje objekata unutar bedema manastirske porte, kao i istraživanje naosa". Jedan od najvažnijih ciljeva predviTenih arheolo-ških iskopavanja 2006. godine bilo je definisanje moguIih grobnih ukopa uz južni zid zapadnog traveja, naroPito zato što se na ovom mestu mogla oPeki-vati ktitorska grobnica (jlmkWnZ[ 2007, 9-10).

Pretpostavka o tome da se u južnom delu zapadnog traveja u crkvi mana-stira Resave (Manasije) nalazi grobnica despota Stefana LazareviIa zasnovana je, pre svega, na rezultatima iscrpnih radova Danice PopoviI o praksama vla-darskih sahrana u srednjem veku. Ona je na nekoliko mesta najdirektnije uka-zala da hipotezu o mestu groba Stefana LazareviIa – mogu konaPno potvrditi ili opovrgnuti samo neka buduIa arheološka iskopavanja (VWXWYZ[ 1992, 130), odnosno, da nova saznanja o grobu despota Stefana zasada mogu da pruže samo arheološka ispitivanja jugozapadnog prostora resavskog naosa (VWXWYZ[ 1995, 48).

Tokom terenskih istraživanja u jugozapadnom prostoru naosa u Resavi 2006. godine otkriveni su skeletni ostaci odrasle individue. Stratigrafski poda-ci ukazivali su na to da je grobnica u kojoj je skelet pronaTen bila otvarana, dok je specifiPan kontekst zatePen u grobnici ukazivao da se to otvaranje do-godilo oko deset godina nakon sahrane individue (jlmkWnZ[ 2007, 12-16, oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2007, 28).

Za praIenje i preispitivanje procesa kojim je skelet broj 1/06 pronaTen u manastiru Resava postao – relevantan za konstruisanje slike segmenta sred-

3 U daljem tekstu Ie oba imena manastira biti ravnopravno korišIena.

Monika Milosavljevi*


njovekovne prošlosti, važan kao ostatak nacionalne prošlosti i kao deo nasleTa u razliPitim politiPkim kontekstima, koristiIu se novinskim i nauPnim Planci-ma nastalim nakon pomenutog arheološkog otkriIa. KljuPni kriterijum za ana-lizu novinskih Planaka predstavlja ukazivanje na oPekivanja koja šira javnost ima od nauPne zajednice, kakva je arheološka. Posebna pažnja Ie biti posve-Iena oznaPavanjima skeleta broj 1/06 i ulozi tako oznaPenog skeleta u savre-menim politiPkim okolnostima (Goodwin 2006, 45-55). Za razmatranje istog skupa pitanja, ali u domenima nauPne literature, kljuPno je ustanoviti koja su istraživaPka pitanja postavljena u procesu interpretiranja arheološkog zapisa. U sluPaju iskopavanja u Resavi 2006. godine, arheološka istraživanja su vrše-na zarad provere pretpostavke da se u jugozapadnom delu resavskog naosa nalazi grob despota Stefana LazareviIa. Da bi bilo jasnije, kako u nauPnim tekstovima skelet 1/06 figurira u konstruisanju slike srednjovekovne prošlosti, postaje ostatak nacionalne prošlosti i kako biva deo nasleTa u razliPitim poli-tiPkim kontekstima, biIe nužno razmotriti zašto je identifikacija liPnosti Stefa-na LazareviIa veoma važna i na koje idejne konstrukcije ta identifikacija nale-že. Radom Ie biti praIena oba toka recepcije, ne samo zbog moguInosti upo-redne analize, veI i zbog provere ideja o njihovom preplitanju i razumevanju karaktera ove simbioze. Razdvajanje pojmova kao što su: srednjovekovne prošlosti, nacionalizmi, nasleTa, politiPki konteksti –formalnog je karaktera i služi davanju okvira istraživaPkom postupku. Ova diferencijacija ne podrazu-meva da je pojave, koje se oznaPavaju tim pojmovima, moguIe izolovati. One se na svojevrstan naPin prožimaju i kroz ovaj tekst.

Nauka nad moštima ZapoPeIu pregledom naslova novinskih Planaka i naPina na koji su kroz njih

percipirani ciljevi, uloge i naPini na koje funkcioniše arheologija. Za relevant-nost medijski izloženog saznanja u širem smislu, kao osnovu koristim Burdijeo-vu kritiku televizije. On je smatra aktivnim tvorcem stvarnosti samim Pinom njenog prikazivanja, koju bi trebalo samo da registruje (kako se implicito ili eksplicitno predstavlja). Umesto nauPnika kao funkcionera PovePanstva koje dr-žava plaIa da se bave otkrivanjem tajni prirode i društva, a Pija je obaveza da svoja saznanja uPine javnim, publikujuIi u nauPnim Pasopisima i monografija-ma, pod okriljem nauke, masovni mediji nude nešto sasvim drugaPije (Burdije 2000). EgzotiPni imperativ brzine i senzacionalizma biva nametnut nauci koja je utemeljena na sasvim drugaPijim principima ili pak nauPnici u javnim politiP-kim nastupima upotrebe autoritet nauke u svrhu opravdanja dnevne politike, ka-ko je to opisala Olivera MilosavljeviI. Ona napominje da su aktivnost i ukljuPe-nje intelektualne elite u Srbiji, odnosno javna politiPka delatnost Srpske akade-mije nauka i umetnosti u periodu od 1986. do 1992. godine, davali privid objek-



tivnosti, ne politiPkog, veI struPnog govora, i utoliko imalo veIu težinu od otvorenog govora politiPkih propagandista, iako se sadržina iskaza svodila na isto (MilosavljeviI 2000, 274-302). U tekstu se posebna pažnja posveIuje naPi-nu na koji arheolozi ili nauPnici iz srodnih disciplina, koji arheološke nalaze in-terpretiraju, saopštavaju rezultate svojih istraživanja štampanim medijima i na koji naPin njihovi iskazi bivaju prevoTeni u novinske Planke4. Glas javnosti od 8. novembra 2006. godine donosi na naslovnoj strani na-

ziv Planka koji glasi "Srpski arheolozi na tragu velikog otkriIa – mošti despo-ta Stefana LazareviIa u Manasiji?" U samom tekstu sintagma "srpski arheolo-zi" je podebljana, a pod velikim otkriIem se podrazumevao "pronalazak sve-tih moštiju despota Stefana". Ovaj novinski Planak nastao je kao posledica pr-vog obraIanja javnosti tadašnje direktorke RepubliPkog zavoda za zaštitu spo-menika kulture Gordane MarkoviI o arheološkim iskopavanjima u manastiru Manasiji koja su se tada odvijala. Ona je istakla da su svete mošti, pronaTene u naosu crkve, dobro oPuvane. U istom tekstu navedene su rePi tada aktuelnog ministra kulture Dragana KojadinoviIa, da je nalaženje moštiju despota Stefa-na, Božji znak, pa da on ovaj dogaTaj želi da prihvati kao ohrabrenje za Srbiju (*+-. /-012.34, 8.11.2006). Politika je 10. novembra objavila Planak "Despotove mošti su u Kopori-

nu", u kome je prenet stav igumanije manastira Koporina da se mošti sina kneza Lazara nalaze u ovom manastiru, a ne u Manasiji (52+4346-, 10.11.2006.). U odeljku za kulturu Politike, 12. novembra 2006. godine, jav-nosti se obratio Marko PopoviI, predstavljen kao arheolog koji se bavi prou-Pavanjem ktitorskih sahrana u vizantijskom svetu. On je sugerisao da otkriIe moštiju despota Stefana u manastiru Koporinu nikada nije nauPno utemeljeno, da je struPna analiza davno osporena, ali da Crkva to nije prihvatila. Ukazao je da je težište istraživanja u manastiru Manasija interpretacija, "da je reP o grobu istorijske liPnosti i šefa države, a da tek potom ima znaPaj koji mu Cr-kva pridaje kao svetitelju" (52+4346-, 12.11.2006.). Sutradan su Novosti ob-javile Planak "Arheolozi demantuju istoriPare", u kome su terminologija i pre-zentovani zakljuPci sliPni prethodnom Planku. ReP je o vladaru i njegovim zemnim ostacima, a ukazivano je da Ie nakon zvaniPne potvrde da je reP o de-spotu Stefanu, pre sahrane posmrtnih ostataka, njemu biti "odate dužne poPa-

4 Odnos masovnih medija i arheologije se može problematizovati na mnogo razli-

Pitih naPina i nivoa, od kojih se u ovom sluPaju tretiraju vrlo uski aspekti pristupa od-reTenih nauPnih poslenika saopštavanju i sukobljavanju sopstvenih interpretacija u dnevnoj štampi, kao i pozivanja javnih liPnosti na pozicijama moIi na arheološka ot-kriIa (Clack and Brittain 2007). Štampani mediji se za ovu studiju uzimaju kao rele-vantni jer su na najopštijem nivou oni uvek zainteresovani za senzacionalistiPka arhe-ološka otkriIa i zato što su, kao izvor informisanja o lokalnim arheloškim ostacima, uticajniji u odnosu na televiziju (Holtorf 2007, 45-50).



sti koje mu pripadaju kao vladaru srpske države". NaroPito je ukazivano da zemni ostaci Stefana LazareviIa nisu u Koporinu, "kako su do sada tvrdili istoriPari" (89:9;<9 =202.34, 13.11.2006).

VeI 15. novembra u Ve?ernjim Novostima oglasio se i zagovornik ideje o prisustvu Stefanovih moštiju u Koporinu, Srboljub ŽivanoviI. U drugoj rePe-nici, Pitaoci su upuIivani na autoritet Nauke, sugestijom da je ovu tezu "Nau-ka nedvosmisleno utvrdila posle dugog i opsežnog istraživanja" (od 1983. do 1989. godine). Naglasio je da je "ekspertiza obavljena u laboratoriji u Londo-nu", što je izazvalo njegovu zapitanost nad arheološkim istraživanjima u Ma-nasiji – "Pemu sada ovo epohalno otkriIe, kome je i zašto potrebno?". Ukaza-no je da je Srboljub ŽivanoviI naš akademik, svetskog glasa i dugogodišnji profesor Novosadskog univerziteta, kao i na razloge zašto su se Ve?ernje No-vosti obratile upravo njemu. Objašnjeno je da je on istraživao poreklo zemnih ostataka u manastiru Koporin tokom osamdesetih godina i da je to uPinio "na molbu rukovodstva Srpske pravoslavne crkve i tadašnjeg patrijarha Germana liPno". Kao predavaP na Londonskom univerzitetu (kako je u tekstu isticano), rado se odazvao da izvrši "ekspertizu moštiju". Srboljub ŽivanoviI se u ovom novinskom Planku pozvao na publikovanu graTu o ovom problemu, meTu ko-jom je njegov prvi rad na ovu temu objavljen u Glasniku SPC-a, ali i na celo-kupnu analizu koja je snimljena za nauPni program Televizije Beograd. Živa-noviI je nakon sažetog objašnjenja ekspertize koju je uradio, rekao da je "bilo potrebno da se najpre konsultuje nauka" kao i da "igranje sa naukom može da padne na pamet samo diletantima". Po njegovom mišljenju, odgovor na pita-nje gde se nalaze despotovi posmrtni ostaci, mogla bi da da meTunarodno pri-znata laboratorija Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja je tih dana radila "ekspertizu posmrtnih ostataka na Oplencu otkrivenih 28 srpskih žrtava koje su Nemci streljali 1941. godine" (89:9;<9 =202.34, 15.11.2006). Politika, 29. novembra 2006. Godine, donosi Planak "Arheološki nalazi

stavljeni pod kljuP", u kome su suPeljeni stavovi akademika Srboljuba Živa-noviIa i rukovodioca arheoloških iskopavanja u manastiru Manasija, Marina BrmboliIa. ŽivanoviI je negodovao što mu igumanija manastira Manasija nije dozvolila da vidi skeletne ostatke iz naosa crkve u Manasiji, bez pismenog odobrenja vladike braniPevskog Ignjatija. Napomenuto je da je "ovaj naš struPnjak do sada pregledao i opisao posmrtne ostatke mnogih srpskih istorij-skih liPnosti" (52+4346-, 29.11.2006). U tekstu Novosti "Razapet izmeTu Manasije i Koporina" rePeno je da je "zvaniPna nauka" potvrdila gde se nalaze mošti despota Stefana LazareviIa. MeTutim, na samom kraju detaljnog teksta ostavljeno je otvoreno pitanje – Da li je otkrivanje moštiju despota Stefana božji dar u jubilarnoj godini (šest vekova od osnivanja Manasije) ili nešto dru-go? (89:9;<9 =202.34, 26.1.2007)

Krajem januara 2007. godine u Politici je izašao poetski tekst pod nazi-vom "Tajne despota Stefana LazareviIa". Autorka Planka je istakla da struP-



njaci i crkva treba da daju konaPnu reP o tome gde se nalaze mošti ovog "naj-obrazovanijeg srpskog vladara, prvog gradonaPelnika Beograda, pesnika, vite-za i diplomate". Ipak, ona se pozvala na izvesno, ukazujuIi da je Stefan Viso-ki, pre oko 580 godina preseljen u Nebesku Srbiju, smešten u svojoj najveIoj zadužbini – seIanju naroda (52+4346-, 29.1.2007).

PoPetkom februara 2007. godine, u tekstu "Vuk ili Stefan"saopšteno je da episkop braniPevski Ignjatije nije dao "da se uradi DNK analiza moštiju u Ko-porinu i konaPno otkrije tajna da li je srpski vladar i svetac despot Stefan La-zareviI sahranjen u ovom manastiru". Zahtev za DNK analizom skeleta pro-naTenog u manastiru Koporin upuIen je Institutu za sudsku medicinu (na ko-jem je 11. decembra 2006. godine utvrTen prvi stepen srodstva izmeTu ostata-ka tela kneza Lazara i skeleta iz naosa Manasije) od strane Instituta za prouPa-vanje drevnih Slovena u Londonu, gde radi Srboljub ŽivanoviI. ŽivanoviI je ukazao da je u Manasiji pronaTen skelet Stefanovog brata Vuka, ali i da po-stoji moguInost da glava i ostali deo skeleta iz naosa Manasije ne pripadaju istoj osobi. Da li je glava pripadala istoj osobi kao i preostali deo skeleta, po ŽivanoviIevom mišljenju, mogla bi "da utvrdi Antropološka laboratorija Me-dicinskog fakulteta u Beogradu koja je radila analizu masovnih grobnica u Batajnici i na Oplencu" (52+4346-, 6.2.2007.).

U subotnjem dodatku Politike, Kultura, umetnost, nauka, od 17. februara 2007. godine izašao je Planak "Ekskluzivno – despot Stefan LazareviI – UraTe-na DNK analiza". Tekst otpoPinje sugestijom "da nauPnoistraživaPki rad može biti uzbudljiviji i od najbolje napisanog trilera..." a završava stavom autorke da se pouzdana identifikacija njegovog groba u manastiru Manasiji "?ini da se po-novo vratio da bude sa svojim narodom u vremenu tako sli?nom onom njego-vom" (52+4346-, 17.2. 2007.). U istom dodatku, gotovo mesec dana kasnije (Politika, 10.3.2007.) izašla je "Polemika – Rasprava za okruglim stolom", u kojoj Marin BrboliI, nakon argumentovanja teze da se skelet pronaTen u naosu crkve manastira Manasija može interpretirati kao despot Stefan LazareviI, pozi-va Srboljuba ŽivanoviIa da prekinu besmisleno i sramno dopisivanje, veI da o mestu sahrane argumentovano razgovaraju za okruglim stolom. BrmoboliI je skrenuo pažnju ŽivanoviIu da Ie, ako "se smatra ozbiljnim istraživa?em", kori-govati svoje proizvoljne stavove. Reagovanja Srboljuba ŽivanoviIa preneta su u Planku "Srodstvo sa knezom Lazarom". Ono poPinje rePenicama u kojima se poziva na autoritet nauke: "NauPno je dokazano da su mošti Svetog despota Stefana LazareviIa naTene u grobu u Koporinu, i sada se Puvaju u manastirskoj crkvi. Ceo proces identifikacije, antropološkog i paleopatološkog pregleda vr-šen je javno pred kamerama RTV i taj snimak je više puta emitovan." Srboljub ŽivanoviI, ukazuje i da je za "nauku velika šteta što su arheolozi poPeli da obja-vljuju nepotvrTene teorije i pretpostavke, pre nego što su multidisciplinarnim pristupom utvrdili sve relevantne Pinjenice". On je pretpostavio i da su igumani-ja manastira Manasija i arheološka ekipa želeli da uveliPaju proslavu šeststogo-



dišnjice od osnivanja ovog manastira, jednim epohalnim otkriIem i posebnom manifestacijom (52+4346-, 3.3.2007).

Identifikacija skeletnih ostataka iz groba 1/06 iz resavskog naosa rezultat je sprege multidisciplinarnih nauPnih postupaka u specifiPnim politiPkim okolnostima. MoguIe je uvideti kada i kako je arheološka struka najdirektnije uPestvovala u otkrivanju svetih moštiju despota Stefana Lazarevi$a. Odnosno, potraga za grobom Lazarevog sina nije se prvi put u istoriji humanistiPkih di-sciplina u Srbiji dogodila 2006. godine. RazmatrajuIi stratigrafiju ideja o mo-štima Stefana LazareviIa, nakon Resave stiže se u Koporin s kraja sedamdese-tih godina XX veka.

Koporinske mošti Prilikom sistematskih arheoloških iskopavanja u manastiru Koporinu

1977. godine, koja je izveo Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, a Piji rezultati nisu publikovani, u jugozapadnom uglu crkve pro-naTeni su skeletni ostaci koji su nakon fiziPko-antropološke analize pripisani despotu Stefanu. Prema usmenom saopštenju Marina BrmboliIa (koji je vršio arheološka iskopavanja), koje je prenela Danica PopoviI, grobnica u jugoza-padnom uglu naosa je bila delimiPno zidana opekom. U njoj su bili samo ma-nji neporemeIeni delovi skeleta (fragmenti lobanje, šake i femura). Pokojnik je, sudeIi prema nalazima gvozdenih klinova, bio sahranjen u drvenom sandu-ku (VWXWYZ[ 1995, 47). Srboljub ŽivanoviI, koji je vršio fiziPko-antropolo-šku analizu, ukazao je da je "otvaranje" grobnice vršeno nestruPno, pa da je, stoga, veliki deo skeleta uništen. On je na saPuvanim ostacima video tragove zasecanja ašovom, kao i sveže prelome kostiju nastale usled "grubog rukova-nja". Prema izveštaju sa iskopavanja, u grobu nije bilo ni delova kovPega, ni metalnih predmta, ni delova tkanine. MeTutim, Srboljub ŽivanoviI je "pregle-dom" kostiju, koje su sakupljene posle iskopavanja, prelivene vinom i stavlje-ne u novi kovPeg, pronašao tragove drvenog sanduka i zakivke, slepljene uz kosti. Kosti su bile žuIkaste boje i pomalo mirisale. Monahinje su došle na pomisao da su te kosti, pronaTene ispod "ktitorske ikone" despota Stefana La-zareviIa, pripadale možda baš njemu (�ZYghWYZ[ 1983, 220).

U leto 1981. godine patrijarh Srpske pravoslavne crkve German je izrazio želju da se izvrši antropološki pregled ostataka kostiju pronaTenih u Kopori-nu. Srboljub ŽivanoviI saopštava da je sledeIe godine jedan deo desne rame-njaPe prenet u Patrijaršiju u Beogradu gde je "izvršen pregled". Na osnovu njega je utvrTeno da je ova kost nesumnjivo iz srednjeg veka i da je osoba ko-joj je ta kost pripadala bila ranjena u desnu ruku. Ovi zakljuPci su predstavljali osnovu za planiranje daljeg ispitivanja skeletnih ostataka (�ZYghWYZ[ 1983, 220).



StruPna ekipa je formirana nakon dobijanja odobrenja od tadašnjeg epi-skopa braniPevskog Hrizostoma, uprave manastira Koporina, a zahvaljujuIi materijalnoj pomoIi nauPnog programa Televizije Beograd. Analize su vršene od 5. do 11. juna 1983. godine u manastiru Koporinu. Ceo proces snimila je ekipa NauPnog programa Televizije Beograd, kojom je rukovodio urednik ovog programa Petar �uriI. Dokumentacija koja je nastala kao rezultat ove analize prenesena je u antropološku i paleopatološku laboratoriju u Odsek za anatomiju Medicinskog koledža bolnice Sv. Bartolomej u Londonu, da bi (do-kumentacija?) bila dalje struPno obraTena (�ZYghWYZ[ 1983, 220-221).

Osnovno istraživaPko pitanje na koje je ova analiza pretendovala da odgo-vori bilo je – da li su kosti pronaTene u naosu koporinske crkve pripadale de-spotu Stefanu LazareviIu? (�ZYghWYZ[ 1983, 221) IstraživaP je na ovo pita-nje pokušao da odgovori, utvrdivši pol, uzrast u momentu smrti, starost kosti-ju, tragove oboljenja ili povreda, i druge podatke koji bi mogli da potvrde ili opovrgnu osnovnu pretpostavku. ZakljuPak istraživanja je da navedene Pinje-nice i nalazi govore da je skelet naTen u ktitorskoj grobnici u Koporinu pripa-dao despotu Stefanu LazareviIu. U stilu nauke koja se opire konaPnim za-kljuPcima, Srboljub ŽivanoviI je ukazao da Ie ovaj zakljuPak ostati sve dok ne budemo imali neke nove nalaze koji bi eventualno mogli da pokažu suprot-no (�ZYghWYZ[ 1983, 226).

Novembra 1985. godine, javnosti se povodom Planka "Ktitorska grobnica u manastiru Koporinu" Srboljuba ŽivanoviIa, u Glasniku – službenom listu Srpske pravoslavne crkve obratio arheolog MlaTan Cunjak. On je sugerisao da je autor pomenutog Planka unapred akcentovao svoju nameru, u duhu devize "cilj opravdava sredstvo", a da su ovakvi sholastiPki pristupi veoma udaljeni od nauke. MlaTan Cunjak je ponudio pretpostavku da kosti koje je analizirao Srboljub ŽivanoviI zapravo ne pripadaju samo jednoj individui, veI da je deo kostiju pronaTen tokom arheološkog iskopavanja, a da su deo sakupile mona-hinje. Ukazano je i da postoje propusti u interpretiranju pisanih izvora, odno-sno da su istorijski okviri izmanipulisani u cilju potvrTivanja iznete hipoteze. Istaknuto je da rezultati antropološke analize koju je uradio Srboljub Živano-viI nisu dovoljni za samouvereno tvrTenje da je skelet pripadao despotu Ste-fanu LazareviIu, da je u blizini groba naTen novac sa polovine XVIII veka, kao i da je C-14 analiza izostala (��g� 1985, 289-290). Kritika koju je upu-tio MlaTan Cunjak izgleda da je ostala bez jaPeg odziva u široj javnosti.

U studiji "Gde se nalaze mošti i grobovi srpskih vladara svetitelja" iz 2009. godine5, Srboljub ŽivanoviI sumira deo rezultata svojih istraživaPkih pregnu-

4 Ova knjiga je izašla u saradnji izdavaPke kuIe "PešiI i sinovi" i Evropskog insti-

tuta za prouPavanje drevnih Slovena iz Londona (�ZYghWYZ[ 2009). Interesantno je da pretragom putem google pretraživaPa, nije moguIe naIi zvaniPnu prezentaciju ovog instituta.



Ia posveIujuIi jedan odeljak i moštima svetog despota Stefana Lazarevi$a. U njemu je ukazano da je episkop Hrizostom izrazio nezadovoljstvo radom arhe-ologa Marina BrboliIa tokom radova u Koporinu i zatražio da se izvrši "stru-Pan pregled kostiju". Zatim je, na zahtev nadležnog episkopa (Hrizostoma) i patrijarha Germana, izvršen antropološki i paleopatološki pregled, ali i "iden-tifikacija moštiju". Ove postupke je vodio, kako je navedeno u tekstu, antro-polog iz Londona prof. Srboljub ŽivanoviI. Ovog puta napomenuto je da su laboratorijska istraživanja trajala od 1983. do 1989. godine i da su vršena u Beogradu, Britanskom muzeju i bolnici Sv. Bartolomeja u Londonu. Umesto preciznijeg navoTenja o kojoj vrsti analiza se radi i gde su taPno vršene, stra-hopoštovanje treba da izazove podatak da je bolnica Sv. Bartolomeja osnova-na još 1123. godine. Mošti nad kojima je vršen antropološki pregled i veštaPe-nje pred kamerama NauPnog programa Radio-televizije Beograd, prenesene su 1989. godine u kivot koporinskog manastira, po odluci Svetog arhijerej-skog sabora Srpske pravoslavne crkve (�ZYghWYZ[ 2009, 40).

U istoj studiji suPeljena su mišljenja o tome gde se nalaze mošti despota Stefana LazareviIa, odnosno obrazloženo je na Pemu su zasnovana tvrTenja da se ove mošti ne nalaze u Manasiji veI u Koporinu (�ZYghWYZ[ 2009, 41). Srboljub ŽivanoviI opisuje arheološka istraživanja u Resavi 2006. godine:

"U želji za slavom i medijskom promocijom, ekipa je javno objavila da su

pronašli grob i skelet Sv. despota Stefana, pre nego što su izvršili bilo kakva ispitivanja. Docnije se pokazalo da je tu sahranjen mlaTi brat Sv. despota Ste-fana – Vuk, kome su Turci odsekli glavu6. OdsePena glava je pronaTena sahra-njena pored skeleta trupa, ispod levog lakta. DNK analiza je utvrdila da je gla-

5 Individualna starost osobe Piji su skeletni ostaci pronaTeni u naosu crkve u Ma-

nasiji je oko 50 godina. U trenutku pogubljenja 1410. godine, Vuk LazareviI je imao oko 30 godina. PoreTenjem ovih podataka – jasno je da u jugoistoPnom uglu resav-skog naosa nije sahranjen Vuk LazareviI (oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2007; oZng-pZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2008; jlmkWnZ[ 2007, 22). Nataša MiladinoviI-RadmiloviI ukazuje i druge podatke zbog kojih je zakljuPak – da je Vuk LazareviI sahranjen u re-savskom naosu – nije verovatan. Ona ukazuje na vreme zidanja Resave (1407-1418. godine), kao i da su kosti Vuka LazareviIa prenete iz Plovdivskih šuma 1411. godine (gde su bile pohranjene, nakon Vukovog pogubljenja 1410. godine) i da najverovatni-je nisu mogle biti ponovo sahranjene u anatomskom položaju (oZngpZhWYZ[-qgpmZ-nWYZ[ 2007, 42). Miodrag PurkoviI je smatrao da je Vuk sahranjen u Ljubostinji (V�l�WYZ[ 1978, 98), dok je Branislav VuloviI skeletne ostatke pronaTene u Ravani-ci, ispred severnih vrata u naosu (u neposrednoj blizini Lazarevog sarkofaga) vezao za Vuka LazareviIa (��nWYZ[ 1969, 405-413).

Na lobanji skeleta pronaTenog u resavskom naosu nema tragova dekapitacije. Od vratnih pršljenova pronaTen je samo jedan, na kome, takoTe, nije bilo tragova dekapi-tacije. Dakle, glava je mogla biti odsePena, ali za to nema materijalnih dokaza (oZng-pZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2008, 349).



va pripadala sinu Sv. kneza Lazara, ali to nije utvrTeno i za trup. Možda je pri-likom prenosa leša pogrešno prenet trup neke druge osobe […], pogubljene za-jedno sa Vukom." (�ZYghWYZ[ 2009, 41) ŽivanoviI objašnjava da je skelet iz Manasije sakriven, pa da niko od

struPnjaka ne može potvrditi ili opovrgnuti tvrdnje ekipe koju je predvodio ar-heolog Marin BrmboliI. U prilog tezi gde se mošti stvarno nalaze napominje se prisustvo kulta "Sv. despota Stefana u Koporinu još u XI veku7, dok takvog kulta u Manasiji nikad nije bilo". TakoTe, prilikom antropološkog pregleda moštiju u Koporinu, crkvom se širio svetaPki miris, što je istaknuto pred ka-merama Radio-televizije Beograd. Sa druge strane, prilikom radova u Manasi-ji, takve pojave svetaPkog mirisa nikada nije bilo (�ZYghWYZ[ 2009, 41).

ZakljuPak, da se skeletni ostaci pronaTeni u jugozapadnom delu naosa cr-kve u Koporinu mogu vezati za despota Stefana LazareviIa, nije nauPno rele-vantan jer je zasnovan na problematiPnoj argumentaciji. Nizom fiziPko-antro-poloških i paleopatoloških pregleda, Srboljub ŽivanoviI je utvrdio da su pro-naTene kosti nesumnjivo iz srednjeg veka. Lobanju je okarakterisao kao tipi?-nu lobanju srednjovekovnih Srba. Zakivci pronaTeni u grobnici su takoTe ti-pi?no srednjovekovni (�ZYghWYZ[ 1983).

Metodama fiziPke antropologije Srboljub ŽivanoviI je utvrdio da je reP o individui muškog pola, individualne starosti oko 50 godina, koja na svom ske-letu ima tragove povreda8. Na osnovu ovih rezultata zakljuPio je da se radi o skeletnim ostacima despota Stefana LazareviIa (�ZYghWYZ[ 1983; �ZYghW-YZ[ 2009, 39-42). ReP je o zloupotrebi nauPnog metoda, odnosno formi logiP-ke greške uprošIavanja ili lažne ekonomiPnosti. Ona podrazumeva mešanje nužnih i dovoljnih uslova (�W�h Z ��n 2006, 396). Ukoliko pretpostavimo da su postavljene premise taPne (grobni kontekst datovan u srednji vek, indi-vidua muškog pola, individualna starost oko 50 godina, tragovi povreda na skeletu) možemo reIi, da prema onome što znamo iz pisanih izvora (V�l�W-YZ[ 1978), ovo jesu nužni uslovi da bi neki skeletni ostatak bio identifikovan kao skeletni ostatak despota Stefana LazareviIa, ali nisu dovoljni da bi se tvr-dilo da je reP o skeletnim ostacima despota Stefana LazareviIa.

7 Kult svetitelja se svakako nije mogao javiti mnogo pre nego što je svetitelj ro-

Ten, makar to nije mogao biti sluPaj sa kultom Stefana LazareviIa (VWXWYZ[ 1995), prema onome što znamo o svetiteljskim kultovima (VWXWYZ[ 2006).

8 Nataša MiladinoviI-RadmiloviI je kritiPki prikazala tekst Srboljuba ŽivanoviIa "Antropološka analiza nalaza iz grobova manastira Resave", sa stanoviša fiziPke an-tropologije (oZngpZhWYZ[ –qgpmZnWYZ[ 2008, 347-349). Ovaj prikaz je bio odgovor na kritiku Srboljuba ŽivanoviIa povodom rada "Antropološka analiza nalaza iz gro-bova u crkvi manastira Resave", Nataše MiladinoviI-RadmiloviI (�ZYghWYZ[ 2008, 346-347).



MeTutim, i sa premisama u ovoj logiPkoj konstrukciji postoji niz proble-ma. Arheološki kontekst je datovan na osnovu skeletnog materijala i na osno-vu zakivaka – u srednji vek. U ovoj mikro celini pseudoargumenata uoPljiv je niz problema. Posebnu pažnju svakako zaslužuje ideja da se moguIe premeriti kraniometrijske karakteristike glave prikazane na fresko-živopisu, kao i to da su kraniometrijski podaci u korelaciji sa etniPkim identitetom (�ZYghWYZ[ 1983, 221-222).

ŽivanoviI je merio predstavu glave despota Stefana na živopisu (a ne kosti lobanje) što je neosnovano i sa stanovišta devetnaestovekovne fiziPke antro-pologije (Gould 2003). Sa druge strane, vladarski portreti srpskih despota su idealizovani, tako da se ni na koji naPin ne može govoriti o ovoj vrsti likov-nog dvodimenzionalnog izraza kao uporednom okviru fiziPko antropološke analize (Kalaverzou 1991, 1702-1704).

Oblik lobanje despota Stefana, ŽivanoviI je doveo u vezu sa srpskim etni-citetom (�ZYghWYZ[ 1983, 221). U studijama koje se bave konceptom etnici-teta i njegovom upotrebom u arheološkim interpretacijama, ovakav vid zaklju-Pivanja je oznaPen kao problematiPan, jer se etnicitet individue shvata kao vid liPnog samorazumevanja iz kojeg proizilazi identifikacija sa odreTenom gru-pom, prema uoPenim razlikama u odnosu na neku drugu grupu i/ili prema shvaIenom zajedniPkom poreklu koje individua pretpostavlja da deli sa dru-gim Planovima te grupe. Ukazano je u kojoj meri je konstrukcija identiteta, pa i etniPkog, dinamiPan proces, podložna brojnim promenama, odakle proistiPe da nije u korelaciji sa bilo kakvim antropometrijskim karakteristikama; kao i da etniPki identitet ne mora biti na isti naPin i u istoj meri važan za ljude iz prošlosti, koliko za nas (Jones 1997). Preispitivanje politiPkog konteksta u ko-jem nastaju arheološke interpretacije o etnicitetima populacija iz prošlosti nije mimoišlo ni srednjovekovnu arheologiju pa je naroPito problematizovan od-nos pisanih izvora i materijalne kulture u ovom domenu (Austin 1990, 9-42).

Dakle, metodološki postupak datovanja koji je upotrebljen, a odnosi se na metriPke karakteristike skeleta koje su u korelaciji sa etniPkim identitetom u srednjem veku, osporen je. Preostala karika u lancu argumenata je datovanje ove grobne celine u srednji vek na osnovu pokretnih nalaza pronaTenih u gro-bu. U grobnoj celini su pronaTeni zakivci, za koje je "pregledom od strane ar-heologa utvrTeno da su to zakivci tipiPni za srednji vek" (�ZYghWYZ[ 1983, 224), a u okolini groba je prilikom iskopavanja naTen i novac (kovan u XVIII i XIX veku), Piju je numizmatiPku analizu izvršio arheolog Vujadin Ivaniše-viI (�ZYghWYZ[ 1983, 225). Nije jasno na osnovu Pega su zakivci prepoznati kao hronološki osetljivi, a takoTe nije jasno da li novac o kojem je reP pripada grobnoj celini ili ne. Ukoliko je novac pronaTen kao prilog u ovoj grobnoj ce-lini, onda skelet u njemu nepobitno nije srednjovekovni, pa ne zadovoljava ni nužne uslove da bi postojala i najmanja verovatnoIa da su skeletni ostaci pro-naTeni u jugozapadnom delu koporinskog naosa skeletni ostaci despota Stefa-



na LazareviIa. Ukoliko novac nije deo grobne celine ili je sekundarno dospeo u grobnicu, datovanje celine zasnovano na zakivcima je vrlo nepouzdano, sa stanovišta dosadašnjih dometa arheološke discipline (��g� 2001, 56-62). U ovom konkretnom sluPaju izvršen je pregled zakivaka od strane arheologa i nepoznati arheolog je izrekao ocenu da je reP o tipiPnim srednjovekovnim za-kivcima (�ZYghWYZ[ 1983, 220, 224). Ova vrsta argumentovanja, bez obra-zloženja naPina datovanja ili pak utemeljenja u arheološkoj literaturi, ne može se smatrati relevantnom jer jedinu zasnovanost zakljuPka vezuje za autoritet arheologa, po sebi.

U konstataciji – da se prilikom antropološke analize u manastiru Koporinu crkvom širio svetaPki miris, a da te pojave nije bilo prilikom radova u Mana-siji – u prilog zakljuPku da se u koporinskoj crkvi otkriveni skeletni ostaci de-spota Stefana LazareviIa (�ZYghWYZ[ 2009, 41), postoji niz problema. Oba-veštenja o svetaPkom mirisu i Pudima koja su se desila na grobu u Koporinu znaPajna su jer su pokazetelji uspostavljanja kultnog mesta u Koporinu (VW-XWYZ[ 1995, 48). Kultovi svetih vladara, koje i danas baštinimo, još su u sred-njem veku, meTu drugim elementima, sadržali odreTene rituale (VWXWYZ[ 2006, 20). Dakle, iz prisustva kulta ne proistiPe zakljuPak o prisustvu skelet-nih ostatka odreTene liPnosti iako prisustvo skeletnih ostatataka odreTene liP-nosti, ukoliko su shvaIeni kao mošti, utiPe na praktikovanje odreTenih postu-paka koji se karakterišu kao deo kulta svetitelja.

Srboljub ŽivanoviI pokašava da ukaže da se skeletni ostaci despota Stefa-na LazareviIa ne nalaze u Resavi iz Pega dalje sledi da se nužno nalaze u Ko-porinu (�ZYghWYZ[ 2009, 40-41). Ovo je greška lažne disjunkcije, to jest po-grešna logiPka pretpostavka da se sve alternative meTusobno iskljuPuju. Od-nosno, nije logiPki zasnovano pretpostaviti da poznate alternative iscrpljuju polje moguInosti. TaPnije, neodrživost neke teorije ne uspeva da automatski dokaže istinitost neke druge teorije (�W�h Z ��n 2006, 395).

Alem-kamen Do tanPina precizan izveštaj sa arheoloških iskopavanja naosa crkve sv.

Trojice u manastiru Resava, Marin BrmboliI otpoPinje opisom ovog manasti-ra kao zadužbine despota Stefana LazareviIa, koji svojim velelepnim hramom i snažnim utvrTenjem vekovima privlaPi pažnju putopisaca i istraživaPa. Me-Tu njima, istaknut je Feliks Kanic, koji je u srpskoj arheologiji shvaIen kao jedan od važnih praotaca discipline. ObiPno arheolozi koriste njegove opise i crteže, koji ukazuju u kojoj meri je zub vremena uništio odreTene lokalitete do danas. U ovom sluPaju, arheološki izveštaj "Grobnice u crkvi manastira Resave" otpoPinje Kanicovom slikom crkve "koja se na tamnoj osnovi surog tvrTavskog venca istiPe kao sjajni alem-kamen" (jlmkWnZ[ 2007, 9).



IstraživaPko pitanje koje je predstavljalo polaznu osnovu arheološke kam-panje 2006. godine u Resavi jeste – odgovoriti na to da li se u jugozapadnom delu naosa nalazi grobnica. Nakon terenskog istraživanja, kojim je na ovom mestu konstatovana grobnica i skelet pokojnika, pronaTeni skelet doveden je u vezu sa zemnim ostacima ktitora ovog manastira (jlmkWnZ[ 2007; oZng-pZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2007).

Ovo je utvrTeno na osnovu pisanih izvora, odnosno navoda u žitiju despota Stefana o mestu polaganja tela, ali i rezultata istraživanja o funerarnoj praksi srednjovekovnih vladara dinastije NemanjiIa i LazareviIa (jlmkWnZ[ 2007, 9-24). Ovaj zakljuPak je dodatno ojaPan fiziPko-antropološkom analizom Na-taše MiladinoviI-RadmiloviI, prema kojoj skeletni ostaci pripadaju muškarcu koji je u trenutku smrti imao oko 50 godina (oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[ 2007, 29-30) i molekularno-genetiPkom analizom DNK skeletnih ostaka iz Resave i balsamovanog tela Lazara HrebeljanoviIa, koju su uradili Oliver StojkoviI, Tatjana Varljen i Živko MikiI (��W��WYZ[ 4 H;. 2007). Najvažniji nalaz te studije predstavlja Pinjenica da je na svakom analiziranom genskom lokusu jedan od alela prisutnih u DNK profilu kneza Lazara bio prisutan i u DNK profilu iz analiziranog zuba skeleta iz ktitorske grobnice u Manasiji. Ka-da se dva DNK profila ovako podudare, moguIe je doneti jedan od dva za-kljuPka: ili je osoba kojoj je pripadao analizirani zub u prvom stepenu srod-stva sa knezom Lazarom ili je ovo podudaranje sluPajno. Ove dve tvrdnje se mogu uporediti na osnovu poznavanja genetiPke strukture populacije kojoj pripada analizirana "neidentifikovana" osoba. Pošto se ne raspolaže podacima o genetiPkoj slici odgovarajuIe srednjovekovne populacije, najadekvatnija aproksimacija koja se može primeniti je korišIenje podataka o savremenoj po-pulaciji. Ova aproksimacija nije nerealna, jer se za forenziPko-genetiPke mar-kere koji su analizirani u ovoj studiji ne oPekuje dramatiPna promena uPesta-losti razliPitih alelskih varijanti tokom dvadesetak generacija (generacijsko vreme u evolucionim studijama u ljudskoj vrsti iznosi oko 30 godina), koliko je prošlo od XV veka do danas. Sprovedenim statistiPkim testovima utvrTeno je da je dobijeno podudaranje DNK profila kneza Lazara i osobe kojoj pripada analizirani zub 1.608,34 puta verovatnije ukoliko su knez Lazar i ova osoba u prvom stepenu srodstva (otac i sin), nego da analizirani zub pripada osobi ko-ja nije u srodstvu sa Lazarom. Dobijeni rezultati mogu se interpretirati i ova-ko: ukoliko su pre sprovedenih analiza podjednako bile verovatne, moguInost da su knez Lazar i osoba Piji su skeletni ostaci pronaTeni u naosu manastira Manasija otac i sin i moguInost da su ove dve osobe nesrodne, sprovedene analize i dobijeni rezultati poveIavaju verovatnoIu tvrdnje da su u grobu uz južni zid zapadnog traveja u crkvi manastira Resave ostaci sina kneza Lazara – na preko 99, 93% (��W��WYZ[ 4 H;. 2007, 68).

Iz predoPenog proistiPe da je verovatno viševekovna dilema o mestu groba despota Stefana rešena (jlmkWnZ[ 2007, 23) jer je izneta argumentacija logiP-



ki koherentna i uklapa se u opšti okvir dosadašnjih istraživaPkih dometa obla-sti kojih se ova tema dotiPe. MeTutim, upravo je kljuPno pitanje – odakle poti-Pe viševekovna žudnja za pronalaženjem ovog vladarskog groba, šta ovo ot-kriIe znaPi u nauPnoj zajednici i kako se koristi u javnom diskursu?

Skelet oznaPen imenom Stefana LazareviIa, od trenutka prvih identifikaci-ja koje su ustvrTene nauPnim metodama, nosi Pitav bagaž znaPenja koja se ve-zuje za liPnost ovog Poveka. U ovom radu, pre svega Ie biti rePi o onim oda-birima koji su uPinjeni u okrilju humanistiPkih disciplina u Srbiji i koji su, kao nauPno verifikovani, uticali na širu društvenu zajednicu. Ovim se nikako ne implicira da je identifikacija skeleta despota Stefana nerelevantna, veI da je potrebna ali da, sama po sebi, nije dovoljna.

Zamišljati telo PraIenjem percepcije interpretacija o despotu Stefanu LazareviIu, moguIe

je uoPiti da je još od XIX veka on na razliPite naPine figurirao u shvatanju srednjovekovne prošlosti kao relevantne nacionalne prošlosti. Razumevanje njegove uloge zavisilo je od potreba mnogih sadašnjosti u kojima je njegova liPnost aktuelizovana i ponovo osmišljavana. Tako je podjednako mogao biti magloviti mitski junak, prosvetni delatnik, vladar koji je Puvao državno jedin-stvo i veliki graditelj. Uloga i znaPaj ovog vladara smatrali su se neposredno datim kroz arhitektonske i umetniPke ostatke materijalne kulture koja je nasta-la njegovim ktitorstvom i zalaganjem. Prvenstvo, u tom smislu, kao materijal-ni pokazatelji jedne epohe stekli su srednjovekovni ostaci Beogradske tvrTave i manastir Manasija (VWXWYZ[ 1995).

Ipak, uloga despota Stefana sa stanovišta brojnih nanovo osmišljavanih na-cionalnih prošlosti nije bila prominentna u odnosu na to kako su razumevani drugi srednjovekovni vladari, vladari-svetitelji ili svetitelji-prosvetitelji. Tako se on nije našao meTu vladarima i državnicima, koji su snažno aktuelizovani u XIX veku. Kao idealni nacionalni vladari tada su utemeljeni - Stefan Nema-nja, car Dušan i knez Lazar (og��YZ[ 2006, 91-121). Iako je 1927. godine Lazar MirkoviI detaljno obrazlagao da je despot Stefan izdanak svetiteljskog korena, kao i o njegovim zaslugama za srpsku crkvu, podjednakoj želji klera i naroda da ga uvrste u red svetitelja Srba (VWXWYZ[ 1995) – ovo nije pobudilo razumevanje njega kao nacionalnog heroja svetitelja. MoguIe reoblikovanje pokosovske prošlosti vezane za despota Stefana nije se dogodilo ni sa ideolo-gijom Svetosavlja koja se vezuje za Nikolaja VelimiroviIa (Perica 2006). Za-majac u akcentovanju despota Stefana kao nacionalnog heroja otpoPinje sa pr-vom nau?nom identifikacijom njegovih skeletnih ostataka, odnosno moštiju, na inicijativu Srpske pravoslavne crkve poPetkom osamdesetih godina dvade-setog veka (�ZYghWYZ[ 1983). Verodostojnost zakljuPaka proizilazila je iz



uPešIa arheologije i fiziPke antropologije u istraživaPkom poduhvatu pronala-ženja (Lucas 2001, 200-214; Yarrow 2006, 20-21) moštiju despota Stefana.

Analiza sprege nauPnoistraživaPkog postupka i osmišljavanja nacionalnog nasleTa, biIe zasnovana na konstruktivistiPkom pristupu nasleTu. Sa ovog pola-zišta, ne može se govoriti o nasleTu kao datosti, veI pre o diskursu koji konsti-tuiše naPine na koje mislimo, govorimo i pišemo o nasleTu. ReP je o fluidnom terminu koji je kontekstualno uslovljen, a koji se pre svega odnosi na odabir materijalnih ostatataka prošlosti, mitologija, seIanja, pejzaža – koji aluzijom na prošlost postaju kulturni, politiPki i ekonomski resurs u sadašnjosti. Teme koje se prepoznaju kao aktuelne u nekoj sadašnjosti daju ostacima prošlosti svrhovi-tost, Pime se nasleTe uvezuje u simbiozu sa konstrukcijom identiteta. Tako pre-poznati sadržaji, interpretacije i reprezentacije nasleTa bivaju proizvod selekcije zasnovane na osnovu zahteva trenutnog konteksta i zamišljene buduInosti. Pro-izilazi da su za analizu ove vrste kljuPna znaPenja pripisana odreTenoj materijal-noj kulturi iz prošlosti, a ne materijalna kultura po sebi. MeTutim, prisustvo ar-tefakata za koje znamo da potiPu iz nekog konteksta koji je smešten u prošlost – nudi uverenje autentiPnosti iskaza o toj materijalnoj kulturi. ZnaPenje koje biva pripisano odreTenom nasleTu se oblikuje prema prostornom i vremenskom kon-tekstu, prema zahtevima nadležnih institucija, struPnih arbitara za konstruisanje interpretacija i onih koji slike prošlosti konzumiraju. Ovako mnogostruk po-gled na nasleTe biva dodatno usložnjen moguIim relacijama koje se ostavruju izmeTu njega i razliPitih formi identiteta (Graham 2005, 32-35; Smith 2006, 11-84; Graham and Howard 2008, 2-14).

Arheologija, nasleTa i nacionalni identiteti su u neprekinutim spregama poPevši od XIX veka. Arheološka epistemologija nudi naPine Pije poštovanje umanjuje moguInost zloupotrebe interpretacije prošlosti, ali isprepletenost is-traživaPkih pitanja i politiPkog konteksta se nikada ne sme izgubiti iz vida (Díaz Andreu 2007, 1-26). U ovom svetlu se može posmatrati buTenje intere-sovanja za identifikaciju skeletnih ostataka iz crkve manastira Koporin, poPet-kom osamdesetih godina XX veka. MeTutim, pored opšteg nivoa nacionalno-institucionalnog pokroviteljstva humanistiPkih discpilina, intrpretacije otpoPi-nju mnoštvo svojih života, odnosno reinterpretacija, i kroz vrlo raznorodna sa-gledavanja "obiPnih" konzumenata nasleTa. Važno je, u tom smislu, razume-vanje razliPitih regionalnih identiteta i naPina na koji u odreTenim politiPkim trenucima mogu biti apsorbovani u prakse nacionalnog samorazumevanja (Lucas 2001, 1-17; Yarrow 2006, 20-30).

Tokom osamdesetih godina u Srbiji je došlo do jaPanja uloge Srpske pra-voslavne crkve i "povratka tradiciji". Stoga se akcije Crkve, koja je sebe sma-trala Puvarem srpskog nacionalnog identiteta, ne mogu okarakterisati kao ne-važne jer se polako pomerala sa društvene margine ka žiži zbivanja (VgYnW-YZ[ 2004, 222-237). Kako je istakao Vjekoslav Perica, svetilišta su u ovom periodu bila moIan izvor energije srpskog nacionalistiPkog pokreta. Ovo se



odnosi na gradnju novih crkava u neovizantijskom stilu, za šta je najrePitiji primer izgradnja hrama Svetog Save na VraParu, ili pak na arheološka iskopa-vanja i obnovu starih crkava (Perica 2006, 5-15). U procesu preoblikovanja identiteta na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, tokom osamdestih su tražene nove i poželjnije prošlosti (��hp�g��h 2008, 415-438). Aktuelizacija, istara-živanje, medijska promocija koporinskih moštiju, tokom osamdesetih godina XX veka može se posmatrati kao deo šireg fenomena žudnje za grobovima u zemljama bivšeg socijalistiPkog bloka. Ketrin Verderi (Verdery 1999, 1-22; 95-127) je problematizovala brojne sluPajeve politiPke upotrebe mrtvih i po-novnog sahranjivanja koji su se dogaTali na prostoru IstoPne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza u periodu idoloških promena, Piji je kljuPan trenutak pad Berlinskog zida. Ona je nastojala da u svim pojedinaPnim sluPajevima kojima se bavila utvrdi kako su kosti i mrtva tela postajali politiPki simboli u procesu postsocijalistiPkih promena. Prema njenom shvatanju, mrtvi su vrlo konkretan izvor za simbolizaciju, mogu se videti, pipnuti, mirisati. Oni omoguIavaju ja-sne sprege izmeTu prošlosti i sadašnjosti, Pine da je prošlost uvek prisutna u sadašnjosti. Paradoksalno, ovako ponuTene prošlosti deluju stvarno jer su "mrtve", a time i dovoljno prošle. Odnosno, prisustvo telesnih ostataka na od-reTenom lokalitetu predstavlja materijalni dokaz svojinskih prava, prava nad odreTenim prostorom ili pak kljuPni kriterijum za odreTenje granice. Mrtvo telo, prema shvatanju Ketrin Verderi, nije važno po sebi, veI zato što postoji niz predstava u vezi sa mrtvim telom, složen sistem pogrebnih rituala i vero-vanja. Smrt je u neprekinutoj vezi sa živima, tako briga o mrtvima donosi spo-koj onima koji ostaju iza mrtvih. Mrtva tela su u isti mah vrlo konkretne mate-rijalne strukture, ali istovremeno bez moguInosti da progovore u svoje ime. Stoga su izuzetno pogodna za razliPite interpretacije i upotrebe. Mrtva tela imaju veze sa biografijama nekada živih osoba, a ovim biografijama se prema potrebi može pristupati iz razliPitih perspektiva, odreTeni delovi života mogu se akcentovati ili zanemariti. Naglasak pre svega zavisi od konteksta upotrebe, a mrtvo telo je garant da je upravo rePeno istina.

Po odluci Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, nakon vi-šegodišnjih analiza, 1989. godine su skeletni ostaci iz Koporina položeni u ki-vot, Pije je idejno rešenje izradio Nebojša MitriI. Srboljub ŽivanoviI istiPe da je upravo on "autor spomenika despotu Stefanu na Kalemegdanu i krstova na hramu Sv. Save u Beogradu" (�ZYghWYZ[ 2009, 40). Ovo je bio Pin dostoj-nog sahranjivanja, po ugledu na primeren tretman koji su imale mošti kneza Lazara, Piji je kult bio u ovom periodu od centralne važnosti. Naime, 1988. i 1989. godine, kao uvod u obeležavanje 600. godišnjice Kosovske bitke, mošti kneza Lazara su pronošene Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovi-nom. Odnosno, pronošenjem Lazarevog tela su omeTavane granice "srpskog duhovnog prostora" (Verdery 1999, 18). Prema mišljenju Ivana coloviIa, du-hovni prostor nacije, u naraciji, nastaje razgraniPenjem sa fiziPkim prostorom



nacije. Duhovni prostor se meri spram zagrobnog života, odnosno carstva mr-tvih. NacionalistiPka imaginacija i mrtve razgraniPava po nacionalnom kljuPu, zahvaljujuIi Pemu je Nebeska Srbija etniPki Pista zemlja mrtvih. Duhovni pro-stor nacije Pini teritorija obeležena tragovima nacionalne istorije i kulture, kao što su ostaci srednjovekovnih gradova, manastiri, poprišta bitaka, kosturnice, grobovi, toponimi (coloviI 2008, 55-56). Grobovi, kao materice nacije Pesto imaju simboliPku ulogu markera nacionalne teritorije. "Srpske granice" nisu granice nacionalne teritorije nego granice "duhovnog prostora" nacije. Simbo-liPki meTaši nacionalne teritorije, pored anonimnih grobova, grobova u mno-žini, postaju i grobovi, nadgrobni spomenici, kapele, mauzoleji posveIeni se-Ianju na nacionalne velikane iz prošlih vremena. Njihovo upisivanje u pejzaž služi tome da se na simboliPan naPin odreTena prošlost nacionalizuje i prisvoji (coloviI 2008: 129-130). Pored uglednih pojedinaca iz prošlosti, Pijim se teli-ma osiguravala simboliPka zaštita srpskih zemalja, u ovom periodu naroPito se manipulisalo mrtvima iz masovnih grobnica koje su nastale tokom Drugog svetskog rata. Oni su bili prve mobilisane trupe za rat koji je otpoPeo devede-setih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Iskopavanja ovih tela prikazivala su se na televiziji ili su o njima snimani filmovi, a zatim su i kosti u kesama pronošene kroz narod. Proces osnaživan direktnim kontaktom sa mrtvima (prijateljima, rodjacima ili jednostavno našim žrtvama) pojaPavao je jake emocije i pobuTivao je bes prema nacionalnom Drugom. Bezimeni skeleti pri-svajani su kao sopstveni muPenici postradali za Naciju. Žrtve iz Drugog svet-skog rata postajale su razlog za stvaranje novih masovnih grobnica (Verdery 1999, 99-102; ��hp�g��h 2008, 422-427). Naše mrtve iz razliPitih hronolo-ških ravni, brojali su i identifkovali naši stru?njaci. UPešIe Srboljuba Živano-viIa u fiziPko-antropološkoj analizi jasenovaPkih žrtava bio je jedan od podra-zumljivih argumenata za njegov angažman koji je obuhvatao "pregled kopo-rinskih moštiju" (�ZYghWYZ[ 1983; �ZYghWYZ[ 2009).

SimboliPka kulminacija žudnje za mrtvima i prošlošIu dogodila se na pro-slavi 600. godišnjice Kosovske bitke. Završna svePanost održana je na Vidov-dan, 28. juna 1989. godine, kada se, prema pisanju beogradske štampe, na Ga-zimestanu okupilo oko milion Srba. Slobodan MiloševiI je svojim govorom, na ovom mestu, najavio nove srpske bitke (Perica 2006, 16). Nacionalno preo-blikovanje identiteta, kako sadašnjih tako i prošlih, podrazumevalo je poziva-nje na srpsku tradiciju, istoriju i etnicitet. Održavanjem politiPkog govora – na datum koji podrazumeva šeststogodišnjicu istorijskog datuma, dovodeIi u ve-zu hronološki i kontekstualno nesaglasne dogaTaje preklapanjem, na mestu simboliPkog seIanja (Asman 2002, 54-60) – Slobodan MiloševiI je uticao na promišljanje zajedniPkog identiteta vezujuIi ga za zajedniPku prošlost i oba-vezujuIi na zajedniPko seIanje.

U ovom procesu svaka akcija koja je usmeravana ka promovisanom seIa-nju, ma koliko se Pinila marginalnom, osnaživala je težnje novog nacionalnog



pokliPa. Propisnom sahranom nacionalnog velikana, bio on i tragiPna i pri-vlaPna liPnost Lazarevog naslednika, zapravo se javlja motiv povratka poje-dinca biIu kolektiva, odnosno nalaženje mira u rodnoj grudi. Život i delo de-spota Stefana bivaju ispriPani kao neumorno i požrtvovano služenje nacional-noj stvari, tako da njegovo konaPno propisno sahranjivanje postaje logiPan sreIan kraj tako usmerenog života i dela. Ali, ovi rituali ne služe da se oživi stvarni lik pokojnika (odnosno odreTeni aspekti stvarnosti koje je moguIe re-konstruisati), nego da se njegova biografija sastavi prema važeIem obrascu "života i dela" dobrog pokojnika. Sahrana ili komemoracija nekog velikana služi tome da se konstruiše njegov kanonski nacionalni lik, a ovim ritualom on stupa meTu druge velikane nacionalnog Panteona. Sve dotle on je samo kandidat za Planstvo u ovom visokom domu. Duboka privrženost rodnoj grudi najPešIe je vidljiva "još od malih nogu", iako se ovaj kvalitet stiPe tek post-humno nakon adekvatnog pogrebnog rituala. Tom prilikom život i delo veli-kana bivaju "uzemljeni" i tako nacionalizovani (coloviI 2008, 130). Pošto re-ligijske organizacije imaju uglavnom najviši autoritet nad smrIu i pogrebom, kroz ovu vrstu "uzemljavanja" nacionalnih junaka oPitava se jaka spona izme-Tu verskih i zamišljenih prisvojenih etni?kih prostora. U konkretnom sluPaju – uvrštanje despota Stefana u red nacionalnih heroja 1989. godine, pre svega zahvaljujuIi postojanju skeletnih ostataka pronaTenih tokom arheoloških isko-pavanja i identifikovanih zahvaljujuIi nau?noj ekspertizi, posledica je više-struke zloupotrebe nauPnog metoda i nedovoljnog angažmana nauPne zajedni-ce u opovrgavanju ovakvih postupaka. Dakle, upravo je materijalnost skelet-nih ostataka uPinila moguIim nacionalni angažman despota Stefana Lazarevi-Ia krajem osamdesetih godina. Arheološka istraživanja su ponudila iskopani "materijal", ali ne i relevantnu interpretaciju Pime je polje za zloupotrebu osta-lo i više nego otvoreno (Lucas 2001, 200-214; Yarrow 2006, 20-22).

Devedeste su u Srbiji oznaPile period žudnje za baštinjenjem pozicije veP-ne žrtve, u razliPitim vidovima i okvirima. Ova vrsta pamIenja najPešIe figu-rira kao osnova za jaPanje unutrašnje kohezije odreTene grupe i jasnu demar-kaciju ka Drugom. Sakralizacija kosovske žrtve, kao univerzalno aktivne u svim vremenima, odnosno sudbinske, nudi opravdanje za svaku akciju u sada-šnjosti. Kada je ve?na žrtva osnova prema kojoj se sagledava nasleTe, u dru-štvu se razvija konstantan oseIaj nepravde koji služi kao stalni izgovor za od-bijanje suPeljavanja sa problemima (Ashworth 2008, 239). MoguIe je uoPiti barem jednu nit koja je potekla iz krila humanistiPkih disciplina i tiPe se aktu-elizacije despota Stefana u ovom periodu, a koja se zaplela u važeIi diskurs o kosovskoj žrtvi. Naime, nauPni skup "Manastir Manasija i njegovo doba" odr-žan je tokom 21. i 22. avgusta 1994. godine u manastiru Manasija, odnosno Despotovcu u okviru "Dana srpskog duhovnog preobraženja". Zbornik tada prezentovanih nauPnih radova, koji je publikovan 1995. Godine, sadrži i razu-mevanje pokrenute manifestacije u specifiPnom politiPkom kontekstu:



"Dani srpskog duhovnog preobraženja organizovani su prvi put avgusta 1993. godine, u vreme teških borbi srpskog naroda za svoj opstanak i oPuvanje svoje državnosti, neposredno po uvoTenju nepravednih i surovih sankcija me-Tunarodne zajednice. Svojim kvalitetom Dani su Resavcima vratili veru i sa-mopouzdanje da, poput svojih velikih predaka, i u nedoba mogu stvarati dela znaPajne vrednosti" (qg�Z[ 1995, 229).

Prilikom otvaranja II dana srpskog duhovnog preobraženja, 19. avgusta

1994. godine, akademik Pavle IviI je otpoPeo svoj govor sledeIim rePima:

"Stojim ovde, ne bez uzbuTenja i ne bez pijeteta, na tlu kojim je sasvim si-gurno nekad koraPala noga despota Stefana, tragiPnog junaka, viteza i onda ka-da ga je gorka sudbina silila da se bori pod tuTom zastavom, a koji se u pamIe-nju pokolenja ipak zadržao kao prosveIen vladar, odan kulturi i zaslužan za kulturu" (qg�Z[ 1995, 229). U pomenutom zborniku Danica PopoviI je objavila jedan od do danas naj-

relevantnijih nauPnih radova, o pitanju groba i kulta despota Stefana. Njena analiza završena je konstatacijom da je uspostavljano kultno mesto u manasti-ru Koporinu, ali i blagom zapitanošIu nad razlozima obnove kulta despota Stefana u ovom kontekstu (VWXWYZ[ 1995, 47-48).

"Jer, uPinak i opseg ovog kulta pokazaIe vreme samo, kao što Ie razloge

njegove obnove tumaPiti buduIa istoriografija – kako kritiPka tako i ona otvo-renija za mitsku dimenziju istorije. Zadak koji se postavlja današnjim istraži-vaPima, naprotiv, sasvim je jednostavan: nova saznanja o grobu despota Stefa-na zasada mogu da pruže samo arheološka ispitivanja jugozapadnog prostora resavskog naosa" (VWXWYZ[ 1995, 48). Arheološkim istraživanjima unutar crkve Svete trojice u manastiru Resava

2006. godine i interpretacijama koje su neposredno usledile, završena je potra-ga za grobom despota Stefana (jlmkWnZ[ 2007). SpecifiPan kontekst u kome je pronaTen skelet u južnom delu zapadnog traveja, naosa u Resavi – nije po-budio nijedno od moguIih istraživaPkih pitanja koja bi na bilo koji naPin kon-frontirala interpretiranje arheološkog zapisa spram postojeIe interpretacije proistekle iz pisanih izvora. Publikovanje rezultata ovih arheoloških istraživa-nja koincidiralo je sa proslavom šeststogodišnjice ovog manastira. Gordana SimiI, pišuIi o ovom jubileju, napominje da je on protekao u znaku otkriIa groba despota Stefana i prenosa njegovih moštiju u crkvu Svete trojice. Ona ukazuje da je upravo ovo za našu nauku najdragocenije, pa da Ie se šest veko-va manastira Resava sigurno po ovome i pamtiti. OtkriIe, u ovom kontekstu, nije primarno shvaIeno kao rezultat kompleksnog nauPnoistraživaPkog po-stupka koji je okonPan DNK uporednom analizom (Edgeworth 2006, 3), veI se odnosi na trenutak kada je skelet otkopan.



"Njegove nade (misli se na svePanu besedu patrijarha Dimitrija iz 1927. Godine) i nade istraživaPa manastira Resave ostvarile su se 20. oktobra 2006. godine kada je u jugozapadnom uglu hrama Svete trojice otkriven grob despo-ta Stefana" (�ZmZ[ 2007, 8). U novinskim Plancima, poPevši od 8. novembra 2006. godine, kada je do

javnosti doprla vest o "pronalaženju moštiju despota Stefana" u manastiru Ma-nasija, burne reakcije se nisu stišavale nekoliko meseci. Bilo je rePi o odnosu di-sciplina arheologije, istorije i fiziPke antropologije; o zapitanosti nad svhom ar-heoloških istraživanja kada je despot Stefan svakako u Nebeskoj Srbiji; o pod-razumljivosti svrhe istraživanja jer je reP o grobu istorijske liPnosti, šefa države, svetitelja, najobrazovanijeg srpskog vladara, prvog gradonaPelnika Beograda, pesnika, viteza, diplomate. Skeletni ostaci pronaTeni u Manasiji ili u Koporinu, predstavljeni su kao opipljiv materijalni ostatak prošlosti koja je odavno pozna-ta iz pisanih izvora. Kao proklamovani i oPekivani cilj nauPnih postupaka shva-Iena je – identifikacija moštiju. Potvrda zakljuPaka je proizilazila iz uPešIa Na-uke u procesu identifikacije. Jedino pitanje o kojem se vodila živa rasprava bilo je – Pija nauka je prava Nauka? U novinskim i struPnim Plancima, arheolozi su skeletne ostatke iz Manasije poPeli oznaPavati zemnim ostacima, dok su kopo-rinski i dalje figurairali kao mošti. Ovim se htela potcrtati ne samo termionolo-ška razlika veI i strategija interpretiranja groba, pre svega, vladara, a tek onda i svetitelja. "ZvaniPna nauka", kako su novinari okarakterisali zajednicu kojoj pripadaju struPnjaci koji su podržali ideju o tome da su skeletni ostaci despota Stefana pronaTeni u Manasiji, pozivala se na nauPnu neutemeljenost "koporin-ske interpretacije" i sud struPnjaka iz relevantnih institucija. Distanca koju su arheolozi pokušali da uspostave upražnjavajuIi razliPite termine, nije shvaIena kao važna meTu najvišim predstavnicima relevantnih institucija, koji su se po ovom osnovu oglašavali u medijima. Oni su ukazivali da je ovo otkriIe svetih moštiju božji znak i ohrabrenje za Srbiju. Sa druge strane, reference koje su, prema novinskim Plancima, Srboljubu ŽivanoviIu obezbeTivale veIi stepen na-uPnosti ticale su se njegovog istraživaPkog iskustva. Naime on je "pregledao i opisao ostatke mnogih srpskih istorijskih liPnosti" (52+4346-, 29.11.2006), uPestvovao u istraživanju brojnih srpskih žrtava (89:9;<9 =202.34, 15.11.2006). KljuPne rePi kojima je opisan njegov pristup jesu – multidiscipli-narne analize, podrška SPC-a, ekspertiza moštiju, London, nauPno dokazivanje pred kamerama nauPnog programa Televizije Beograd, Pinjenice a ne teorije.

Važnost saopštavanja stavova o prošlosti na osnovu arheoloških i fiziPko-an-tropoloških istraživanja u novinskim Plancima, može se braniti time što polje novinarstva, i kroz njega logika tržišta, utiPu na druga polja kulturne proizvod-nje, pa Pak i ona najautonomnija. Ovaj uticaj se se najPešIe odvija kroz posre-dovanje "stvaralaca" smeštenih na nesigurnom mestu na sredini izmeTu novi-narstava i zasebnih specifiPnih polja. Ovakvi "intelektualci" se koriste svojom



dvostrukom pripadnošIu, tako da proizvode dve glavne vrste efekata. Odnosno, oni mogu da uvedu nove oblike kulturne proizvodnje, koja je smeštena u loše definisanom polju izmeTu univerzitetskog ezoterizma i novinarskog ezoterizma, kao i da kroz svoje kritiPke sudove, nametnu principe evaluacije kulturne proiz-vodnje kojima se uvažavanjem privida intelektualnog autoriteta daje potvrda delima potvrTenim putem tržišta (Burdije 2000, 93-106).

Kodifikaciju previruIe slike o prošlosti za koju vezujemo Stefana Lazare-viIa trebalo je da ponudi jubilarna proslava viševekovnog trajanja manastira Manasija. U formiranju ovog idejnog okvira povlaPenje arheološke zajednice na marginu identifikacije, ostavilo je širom otvorena vrata drugim segmentima društva da sami oblikuju razumevanje "vremena, tako sliPnog našem". Tako je interpretiranje, koje ima oreol nauPnosti, jer se dogaTa nad arheološki iskopa-nim skeletnim ostacima, prepušteno gotovo u potpunosti crkvenim velikodo-stojnicima i lokalnoj zajednici.

Stoga je "Šest vekova manastira Manasija" skromno proslavila BraniPevska eparhija 18. oktobra 2007. godine, služenjem Svete arhijerejske liturgije u crkvi Svete trojice. Proslava ovog jubileja, uveliPana je otkrivanjem monumentalnog spomenika despotu Stefanu na centralnom trgu u Despotovcu, koji je finasirala opština Despotovac (�ZmZ[ 2007, 7). Politika, od 19. oktobra 2007. godine donosi vest da je izaslanik predsednika vlade Vojislava Koštunice i tadašnji mi-nistar vera, Radomir Naumov, otkrio u centru Despotovca spomenik despotu Stefanu. On je vrlo eksplicitno uporedio prilike despotovog i našeg vremena:

"Simbolika otkriva da i danas ima onih koji se angažuju na oPuvanju Koso-

va i Metohije. Današnji naši lideri ne pristaju da se Srbiji dobrovoljno uzmu duša i srce. Despot Stefan LazareviI nije se predavao, pa neIemo ni mi. Dola-ze vremena u kojima Iemo i mi živeti dobrosusedski i prijateljski sa svim osta-lim narodima, jer srpski narod neIe da dozvoli da niko upravlja njegovom sud-binom" (52+4346-, 19.10.2007.).

Prema Naumovu, Puvenim spevom "Slovo ljubve" upuIena je poruka "svi-

ma nama u Crnoj Gori, Sarajevu, Subotici, Prištini i Bosni i Hercegovini da živimo u miru". U tekstu je napomenuto da su mošti, otkrivene tokom arheo-loških radova, celivane od strane velikog broja vernika. Vladika braniPevski Ignjatije je ukazao da je otkrivanje moštiju – božji prst i božja volja. Skrenuo je pažnju da se govorilo da su mošti ovamo i onamo, ali da je Gospod dao da ih te godine imamo u Manasiji (52+4346-, 19.10.2007) Novosti prenose još neke zakljuPke Radomira Naumova:

"Despot Stefan je Srbiju stvarao i uobliPavao, i to ne samo teritorijalno, ne-

go i duhovno. Da smo malo ozbiljnije prouPavali svoju istoriju, verovatno bi-smo i mi mogli da vidimo šta Ie nam se danas dogaTati" (89:9;<9 =202.34, 18.10.2007.)



ReP je o spomeniku despota Stefana, izraTenom u bronzi, visine 4 m. Va-jar Zoran IvanoviI je obrazložio na koji naPin je idealizovao ovog srednjove-kovnog srpskog vladara. Predstavljen je kako drži maP, sa gotovo sasvim ot-krivenim telom, uprkos prisustvu plašta. KljuPni kriterijum koji spomenik uvodi "u red srpske spomeniPke baštine" jesu idealne antiPke proporcije tela "vladara, svetog ratnika i viteza". IvanoviI je istakao da je želeo da – u dosto-janstvenoj kompoziciji, mirnog i istovremeno odluPnog pokreta, despota Ste-fana LazareviIa predstavi "na vetrometini kojoj odoleva, kao srpskog i evrop-skog viteza". Težnja ka saopštavanju spone našeg nasleIa (novonastalog, a srednjovekovnog) sa antiPkim, a time i evropskim identitetom, naglašena je i u obrazloženju žirija o izboru IvanoviIevog idejnog rešenja. Od pristiglih 39 predloga, rad pobednika konkursa skulptorskim jezikom realizuje ideal skoro antiPke lepote, "što odgovara jednom novom viTenju kompleksne istorijske liPnosti ovog vladara kao evropejskog državnika i Poveka koji deluje u duhu svoga vremena" (52+4346-, 18.10.2007.).

Zaokret ka svecu savršenih antiPkih proporcija svedoPi o paradoksalnim žudnjama ka prošlosti "na vetrometini" ili "na mostu" (Todorova 2006; jgkZ[ 2008), ali i opominje da je zadatak arheološke zajednice da interpretira prošlo-sti. Dakle, arheologija ne može biti amnestirana kada "ne interpretira, veI kopa" jer interpretacija poPinje prevoTenjem nesavladivih struktura arheoloških sloje-va u tekst (Lukas 2001, 204-214; Edgeworth 2006, 3; Yarrow 2006, 28-30). Odnosno, nauPna zajednica nije eksplicitno uPestvovala u kreiranju slika o de-spotu Stefanu, prema tekuIim nacionalnim potrebama. cak je i u baziPnim is-traživaPkim poduhvatima o kojim je bilo rePi, uPestvovao mali broj institucija i nauPnih delatnika. MeTutim, problem i jeste u tome što je u javnom diskursu iz-ostalo nauPno zasnovano tumaPenje arheoloških ostatataka, kao jaka protivteža nacionalno angažovanoj upotrebi segmenata prošlosti koji se vezuju za Stefana LazareviIa. Arheologija je podjednako odgovorna i za brojne nijansirane, sup-tilnije (ali ne manje opasne) sakralizacije ovog dela srednjovekovne prošlosti, zbog prihvatanja marginalne pozicije u odnosu na druge struke koje osmišljava-ju prošlost, bilo kroz nauPne ili nenauPne postupke. Iz ovih razloga, analizirani skeletni ostaci mogu neosnovano pružati utisak verodostojnosti laiPkim inter-pretacijama od "muPeniPke kože" do tela "dealnih antiPkih proporcija".

Izvori i literatura

�l��hZ[, �. "�g�h� p��XW�g ��ghg �g�gl�YZ[g", 52+4346-, 29.1.2007. Ashworth, John Gregory. 2008. "The Memorialization of Violence and Tra-

gedy, Human Trauma as Heritage". In The Ashgate Research Companion to Heritage and Identity, eds. Brian Graham and Peter Howard, 231-244. Aldershot: Ashgate.



Asman, Alaida. 2002. Rad na nacionalnom pam$enju. Beograd: Biblioteka XX vek.

Austin, David. 1990. "The 'proper study' of Medieval Archaeology". In From the Baltic to the Black Sea: Studies in Medieval Archaeology, eds. David Austin and Leslie Alcock, 9-42. London: Unwin Hyman.

jgkZ[, ��g�g. 2008. *;R4 4 H;ST4 – -134:6- U9;R9UR4/- 4 U9;R9UR4/- -1-3469. j�W�lgp: Clio.

Breglia, Lisa. 2006. "Complicit Agendas: Ethnography of Archaeology as Et-hical Research Practice". In Ethnographies of Archaeological Practice, Cultural Encounters, Material Transformations, ed. Matt Edgeworth, 173-184. Lanham: Rowman Altamira.

jlmkWnZ[, o. "VWn�mZ�g – qg�XlgYg �g W�l��nZm ��WnWm", 52+4346-, 10.3.2007.

jlmkWnZ[, oglZh. 2007. �lWkhZ � � l�YZ mghg��Zlg q��gY�. W-2UX39-<- XXXIX: 9-23.

Burdije, Pjer. 2000. Narcisovo ogledalo, rasprava o televizijskom novinar-stvu. Beograd: Clio.

Clack, Timothy and Marcus Brittain, 2007. Archaeology and the Media. London: Left Coast Press – University College London, Institute of Archaeology.

��g�, ong¡gh. 1985. VWYWpWm �ngh�g "��Z�Wl��g �lWkhZ g � mghg��Z-l� �WXWlZh�", g��Wlg ¢l �lkW��kg �ZYghWYZ[g. *+-.146 W;U.69 U;--02.+-019 R;609 11: 289-290.

��g�, ong¡gh. 2001. W;9H<20962014 U;9HY934 2H T02Z[- .- 39;432-;4/9 U2HS1-0.62T 4 \;-14:90.62T 26;ST- (2H 12. do 17. 096-). �m�p�l�YW: q��ZWhgnhZ �gYWp �g �g��Z�� XWm�hZ�g ��n��l�. coloviI, Ivan. 2008. Balkan - teror kulture. Beograd: Biblioteka XX vek. Díaz-Andreu, Margarita. 2007. A World History of Nineteenth-Century Ar-chaeology, Nationalism, Colonialism, and the Past. Oxford: Oxford Uni-versity Press.

¤Wl¡�YZ[, o. "�gng� ��g ¢��", 52+4346-, 12.11.2006. Edgeworth, Matt. 2006. "Multiple Origins, Development, and Potential of Et-

hnographies of Archaeology". In Ethnographies of Archaeological Practi-ce, Cultural Encounters, Material Transformations, ed. Matt Edgeworth, 1-19. Lanham: Rowman Altamira.

Goodwin, Charles. 2006. "A Linguistic Anthropologist's Interest in Archaeo-logical Practice". In Ethnographies of Archaeological Practice, Cultural Encounters, Material Transformations, ed. Matt Edgeworth, 45-55. Lan-ham: Rowman Altamira.

Gould, Jay Stephen. 2003. qovjek po mjeri, kvocijent inteligencije i druge za-blude. Zagreb: Naklada Jasenski i Turk.



Graham, Brian and Peter Howard. 2008. "Heritage and Identity". In The As-hgate Research Companion to Heritage and Identity, eds. Brian Graham and Peter Howard, 1-15. Aldershot: Ashgate.

Graham, Brian., Gregory John Ashworth and John E. Tunbridge. 2005. "The uses and abuses of heritage". In Heritage, museums and galleries: an in-troductory reader, ed. Gerard Corsane, 26-37. London: Routledge.

Holtorf, Cornelius. 2007. Archaeology is a Brand! The Meaning of Archaeo-logy in Contemporary Popular Culture. Oxford: Archaeopress.

f�Yl�mWYZ[, f. "oW��Z p��XW�g ��ghg �g�gl�YZ[g � oghg�Z�Z?", *+-. /-012.34, 8.11.2006.

Jones, Siân. 1997. The archaeology of ethnicity: Constructing identities in the past and present. London: Routledge.

fWYghWYZ[, MZlW�ngY. 2006. �lZ�g Z Z��WlZ�g: ¢l��Y�hg �lZ�g Z Z��W-lZ��g �Y�� lkZ�Z XW��Wm 21. Y��g, *2H4X<-6 x- H;SX3091S 4.32;4/S, �WpZhg XIII, �Y��g 1-3: 89-113.

Kalaverzou, Ioli. 1991. "Imperial Portraits", In The Oxford dictionary of Byzantium, ed. Alexander P. Kazdan, volume 3, 1703-1704. Oxford: Ox-ford University press.

�W�h, oWlZ� Z ¦lh�� n. 2006. }02H S +2T46S 4 1-S:14 Y932H. j�W-�lgp: fg��h.

Lucas, Gavin. 2001. Critical approaches to fieldwork: contemporary and hi-storical archaeological practice. London: Routledge.

og��YZ[, ��hgp. 2006. }Y9312.3 4 1-R421-+1- 4H9/- S XIX 096S – .4-.39Y 90;2U.69 4 .;U.69 04xS9+19 6S+3S;9 S .+SZ\4 1-R4/9. j�W�lgp: �gYWp �g �§k�hZ�� Z hg��gYhg �l�p��Yg.

ogl�WYZ[, o. "oW��Z �Y��W� p��XW�g � �WXWlZh�", 89:9;<9 =202.34, 15.11.2006.

og�WYZ[, ¢. Z �. �Wn�kWYZ[, "qg�gX�� Z�m�¡� oghg�Z�� Z �WXWlZhg", 89-:9;<9 =202.34, 26.1.2007.

oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[, �g�g�g. 2007. �h�lWXWnW��g ghgnZ�g hgng�g Z� �lWkWYg � l�YZ mghg��Zlg q��gY�, W-2UX39<- XXXIX: 33-61.

oZngpZhWYZ[-qgpmZnWYZ[, �g�g�g. 2008. ¨p�WYWl hg �lZ�Z��Z �Wm�h-�gl, W-2UX39<- XL: 347-349.

MilenkoviI, Miloš. 2010. Ka politici srpske antropologije u XXI veku. Beo-grad: Srpski geneaološki centar - Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

MilosavljeviI, Olivera. 2000. "The Abuse of the Authority of Science". In The road to War in Serbia: Trauma and Catharsis, ed. Nebojša Popov, 274-302. Budapest: Central European University Press.

¨��hWYZ[, �. "¦��n��ZYhW – p��XW� ��gh �g�gl�YZ[ – ©lg¡�hg ¢�� ghgnZ�g", 52+4346-, 17.2. 2007.



Olsen, B�ørnar. 2002. Od predmeta do teksta, teorijske perspektive arheolo-ških istraživanja. Beograd: Geopoetika.

VgYnWYZ[, ��Ygh. 2004. W;\4/- – 4.32;4/- 4x- 4Y91-, j�W�lgp: Clio. Perica, Vjekoslav. 2006. Balkanski idoli: religija i nacionalizam u jugoslo-venskim državama II. Beograd: Biblioteka XX vek.

V��Z[, o. "�l��WnW��Z hgng�Z ��gY��hZ XWp ��", 52+4346-, 29.11.2006.

V��Z[, o. "�� ZnZ ��gh", 52+4346-, 6.2.2007. V��Z[, o. "¢��XW�WY� mW��Z �� WXWlZh�", 52+4346-, 10.11.2006. VWXWYZ[, ¢ghZ g. 2006. 52H 26;4�9Y .0932.34 – 6S+3 .0934� 0+-H-;- 4 ;9+4604/- S .;9H<20962012/ W;\4/4. j�W�lgp: jgn�ghWnW��Z Zh��Z-�� ©.

VWXWYZ[, ¢ghZ g. 1995. "�lWk Z ��n� p��XW�g ��ghg �g�gl�YZ[g". © �-1-.34; �9.-0- - 4.32;4/- 4 SY9312.3, �l. �W�Z�ngY f. ¤�lZ[, 37-49. ¢��XW�WYg : �glWphg kZknZW��g "q��gY��g ��Wng".

V�l�WYZ[, MZWplg�. 1978. �19x 4 H9.U23 W39�-1 �-x-;904�. j�W�lgp: �Y��Z gl�Z��l��Z �ZhWp �lX�� XlgYW�ngYh� l�Y�.

qg�Z[, qgpW�ngY. 1995. "«lWhZ�g ¢ghg �lX��W� p��WYhW� Xl�Wklg¬��g Z W��gnZ� pW�g¡g�g � ��n��lhWm ¬ZYW�� ¢��XW�WY g". © �-1-.34; �9-.-0- - 4.32;4/- 4 SY9312.3, �l. �W�Z�ngY f. ¤�lZ[, 229-233. ¢��XW�W-Yg : �glWphg kZknZW��g "q��gY��g ��Wng".

�ZmZ[, �Wlpghg. 2007. VWYWpWm �� Y��WYg mghg��Zlg q��gY�. W-2U-X39<- XXXIX: 7-8.

Smith, Laurajane. 2006. Uses of Heritage. London: Routledge. "�XWm�hZ� �Y��Wm lg�hZ��", 52+4346-, 18.10.2007. ��W��WYZ[, ¨nZY�l, �g��ghg �gl��h Z �ZY�W oZ�Z[. 2007. oWn��ngl-

hW-��h��Z��g ghnZ�g ��n��hZ� W��g�g�g Z��WlZ��Z� nZ�hW��Z Z� mg-hg��Zlg q��gY� Z qgYghZ �. W-2UX39<- XXXIX: 63-69.

"�� Y��WYg oghg�Z��", 52+4346-, 19.10.2007. Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek. Verdery, Katherine. 1999. The political lives of dead bodies: reburial and postsocialist change. New York: Columbia University Press.

��nWYZ[, jlghZ�ngY. 1969. ¢g nZ �� kZW �g�lg��h XWl�p W g � qgYg-hZ��Wm mg��Wn��, W3-;41-; XX: 405-413.

�WlZ[, �. "�l��WnW�Z p�mgh�� Z��WlZ�gl�", 89:9;<9 =202.34, 13.11.2006. �WlZ[, �. "¢��XW� pW�gW hg �YW� �l�", 89:9;<9 =202.34, 18.10.2007. ��hp�g��h, «Wnm. 2009. �.32;4/- W;\4/9 – 2H 19. H2 21. 896-. j�W�lgp:

Clio. �ZYghWYZ[, �. "q�g�WYg�� – �lWp��YW �g �h��Wm �g�glWm", 52+4346-,

3.3.2007. �ZYghWYZ[, �lkW��k. 1983. ��Z�Wl��g �lWkhZ g � mghg��Zl� �WXWlZh�. *+-.146 W;U.69 U;-02.+-019 R;609 11: 220-226.



�ZYghWYZ[, �lkW��k. 2008. �h�lWXWnW��g ghgnZ�g hgng�g Z� �lWkWYg � l�YZ mghg��Zlg q��gY�, W-2UX39<- XL: 346-347.

�ZYghWYZ[, �lkW��k. 2009. *H9 .9 1-+-x9 Y2X34 4 T;2\204 .0934� 0+--H-;--.093439�-. j�W�lgp: ¦YlWX��Z Zh��Z�� g XlW��gYg�� pl�YhZ� �nWY�hg- V��Z[ Z �ZhWYZ.

Yarrow, Thomas. 2006. "Sites of Knowledge: Different Ways of Knowing an Archaeological Excavation". In Ethnographies of Archaeological Practice, Cultural Encounters, Material Transformations, ed. Matt Edgeworth, 20-32. Lanham: Rowman Altamira.


ARCHEOLOGY OF RELICS

This work follows the reception of archeological discovery of skeleton 1/06 inResava (Manasia) monastery, which was interpreted as Stefan Lazarevic among scientists and in public discourse. The starting point was the possibi-lity of anthropological research of archeological practice in Serbia. Thisis the origin of the body of questions on howarcheological structures are transfor-med into text. After denoting the skeleton 1/06 from Resava(Manasia) monastery as Stefan Lazarevic, archeologists and the public raised the question of the remains that were previously discovered in Koporinmonastery and interpreted as relics of Stefan Lazarevic. The paper explores the logic and research goals of these in-terpretations. Political context of archeological research and the interpretation of archeological texts point to the necessity of understanding the responsibi-lity of archeology as a discipline. By denoting the remains found during the archeological diggings as relics, they commence their afterlife which has sig-nificant implications for constructing the segments of medieval past and un-derstanding the national past. Key words: Stefan Lazarevic, relics, heritage, identity, archeological community

Documents

ARHEOLOGIJA NAD MOŠTIMA - Home Page - …anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/01fd618869174f56bd817389009... · Arheologija nad moštima... 116 Antropologija 11, sv. 2 (2011) praIenje