Click here to load reader

DELJENI IDENTITET-skripta-Politicke Nauke PDF

  • View
    30

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

skripta deljeni intentited politicke nauke

Text of DELJENI IDENTITET-skripta-Politicke Nauke PDF

  • 1

    MEKINZI DELJENI IDENTITET Gramaticki identitet Najpoznatija i najmanje primecena vrsta identiteta je gramaticki identitet, koji se ispoljava kroz licne zamenice, a posebno ja i mi. Mid bazira najveci deo svoje analize na antitezi JA i MI. Stajner je obradjivao temu odnosa ja/ti/on Mada se JA i MI pojavljuje u svim zapadnim jezicima, treba naglasiti da za to ne postoji nikakva logicka nuznost. Postoje slucajevi kada covek za sebe govori u trecem licu dete koje koristi svoje licno ime jer je njegovo razumevanje zamenica slabo. Reci MI podrazumeva stav da svoje bice delimo sa drugima. MI je cesto reoricko sredstvo, stvar manipulacije kojim se covek usudjuje da ljude stavi zajedno u isti svezanj koji obuhvata I samog sagovornika. Sve ove teskoce se mogu ublaziti perifrazama. Identitet-ideja o odredjenom entitetu koji istrajava, ostaje isti kroz vreme. Kod male dece sasvim rano se koristi prisvojan pridev reci ja- MOJE se izgovara gotovo odmah posle reci NE- obe reci su oznake odredjene faze u razvoju samopotvrdjivanja. Postoje deca koja nikada ne nauce pravilnu upotrebu reci MI-pocinju da je koriste imitiranjem, ali ne osecaju njenu veyujucu snagu. MI iskljucuje NJIH iz onoga sto MI delimo!!!! Da li je privatna svojina prirodna? Ne. Stvari kao sto su jezik, akcenat, rituali, religiozna verovanja lakes provlace rec NASE nego rec MOJE. Stilovi zdravog zivota sup o svojoj prirodi stvari koje su zajednicke. Jedino JA moze da ima mnogo MI (MI porodica, MI zanatlije) Da li svesno i namerno ili nesvesno koristimo MI? Ovaj problem se posebno odnosi na klasu i nacionalnost koji izrazavaju metaforu budjenja u novu svest. u politici najdalje putuje onaj koji ne zna kuda ide Samosvest o zajednickom identiteu ukljucuje odredjeno strukturisanje situacije (pojava lidera npr) Kastler knjiga Tama u podne pad revolucionarnog vodje pocinje onda kada on pravi razliku izmedju JA i MI, izmedju sebe i partije. POLITICKA IDENTIFIKACIJA Frojd je uveo u psihoanalizu identifikaciju sa. Postoji jasna slika deteta koje se identifikuje sa majkom ili ocem, raste kroz identifikovanje sa drugim herojima i konacno se zadovolji identifikacijom sa sopstvenim identitetom. Slicno je I sa politickom identifikacijom. Masters knjiga Snovi o NJ. V. Kraljici- pomesani identitet je slucaj ( u snu) u kojem se ne samo susrecete sa kraljicom, vec ste vi kraljica ili neko od njene rodbine. San nije o kraljici, san je o tebi. Mi smo licemeri u snu, u snu tu tajnu otkrivamo sebi samima. Euklidova ociglednost po sebi : Stvari koje su jednake sa istom stvari, jednake su jedna sa drugom. Osobe koje se identifikuju sa istom osobom, identifikuju se jedna sa drugom: one dele jedan identitet.

  • 2

    Frojd mnogo je jednakih koji se mogu identifikovati jedni sa drugima I jedna jedina osoba koja je superiornija u odnosu na sve njih. ( to je situacija u grupama) U tacki u kojoj super-ego preuzima roditeljske funkcije kaze se da se desila identifikacija Stereotip identifikacije je onaj sa ocem ili majkom. On se prosiruje na identifikaciju sa drugim roditeljskim figurama. Identifikacija se moze razvodniti sve dok ne bude vise od puke imitacije. Distinkcija izmedju subjektivne i objektivne klase: u koju klasu anketar stavlja anketiranu osobu, a u koji klasu ona svrstava samu sebe npr. Vajli fenomenolosko istrazivanje- nasi podaci zavise od svesnih i promisljenih reakcija upitanika na stimulise. Kriterijumi za saradnju izmedju prakticnih ljudi:

    1. deljeni interesi 2. deljeni proctor

    DELJENI INTERESI Oni koji dele neki interes, dele i odredjeni identitet; interes svakog zahteva sradnju svih. Nije potrebno da postoji potpuno poklapanje pojedinacnih interesa. Sto je poklapanje blize, to je snaznija veza interesa. U pluralnom drustvu osoba moze imati sukobljene interese, moze biti clan vise razlicitih MI. ( neki interesi mogu povuci i sankcije) Interesi ne obuhvataju samo traganje za dobitkom, vec I izbgavanje gubitka. Interesi sup o svojoj prirodi u konfliktu. Moze postojati visi zajednicki interes da se ekalacija konflikta obuzda kako ne bi doslo do uzajamnog unistenja. Srodstvo je mocan factor u pol. i soc. identitetu.( to su veze kulturne, simolicke prirode) Bentli Proces vladanja Grupa je odredjeni deo ljudi iz drustva koji nisu uzeti kao fizicka masa odseceni od ostalih, vac kao masa aktivnosti koja ne spracava ljude koji su u njoj da ucestvuju u mnogim druim frupnim aktvinostima. Ne postoji grupa bez svog interesa, interes je ekvivalent grupe. Postoji odredjeni broj ljudi vezanih zajedno na putu odredjene aktivnosti. Mozemo naglasavati interesnu ili grupnu fazu. Olson Logika kolektivne akcije, javna dobra i teorija grupa Interes I jedinka su termini koji idu zajedno, ne interes I grupa. Interesi se mogu kombinovati samo na trzistu ili transakciono. Obezbedjivanje javnih ili kolektivnih dobara je funkcija organizacija, pre svega drzave (javlja se fenomen free rider-a). Nije racionalno pridruziti se nekoj organizaciji osim ako vam ona kao individui ne daje vacu dobit od vaseg doprinosa. Otkrivena preferencija- samo ono sto su ucinili, daje kljuc za razumevanje onoga sto su stvarno hteli. Dijagnoza deljenog identiteta dolazi posle dogadjaja, ne pre njega. DELJENI PROSTOR Oni koji dele mesto dele i identitet. Oni koji dele mrezu interakcija i komunikacije (socialni proctor) dele identitet. Pojam prirodne granice je neosnovan, ne postoje granice nezavisno od ljudske aktivnosti. Ljudski prostor je sinonim za ljudsku aktivnost. Putovanja variraju prema funkcijama (trgovina, posao, obrazovanje) Dojc Nacionalizam i drustvena komunikacija- na putovanje se ide radi sastanka, ali sastanak je sada moguc i bez putovanja.

  • 3

    HANA ARENT O NASILJU Sorel problemi nasilja ostaju jos uvek nerazjasnjeni Rajt Mils Politika je borba za moc. Krajnji vid moci je nasilje Veberova def. drzave : odnos vladavine ljudi nad ljudima , oslonjena na sredstvo legitimne primene sile. Zuvenel knjiga Moc- rat se prikazuje kao sustinska delatnost drzave *Najveci zagovornici suverene evropske nacionalne drzave: Boden i Hobs *Birokratija- vladavina zamrsenog sistema sluzbi , nicija vladavina je i najtiranskija vladavina jer nema nikog ko bi mogao da bude prozvan za ono sto je ucinjeno. * Prost odnos naredbi i poslusnosti sasvim je dovoljan da ukase na sustinu prava. Dz. S. Mil Prvi nauk civilizacije je pokoravanje . Postoje dve skolonosti: jedna je da se vlada drugima, a druga je opiranje da se nad nama vlada. Stara poslovica: koliko je neko pogodan da vlada, toliko dobro moze i da se pokorava. Volja za moc i volja za potcinjavanjem u medjusobnoj su vezi. Medjutim, negde jaka naklonost poslusnosti , moze bit pracena jednako jakom nenaklonoscu dominaciji i upravljanju (robovi). Ljudi koji su vodili revolucije stvorili su jedan oblik vladavine- republiku, gde vladavina prava lezi koja na vlasti naroda, okonacava vladanje coveka nad covekom. Ali poslusnost i dalje postoji-poslusnost zakonima umesto ljudima. Ono sto daje moc nacionalnim institucijama je narodna podrska, a ona je nastavak saglasnosti koja stvara zakone. Monteskje snaga javnog mnjenja koja je moc vlade zavisi od broja. Zbog toga je tiranija najnasilniji i najmanje mocan oblik vladavine. Jedna od uocljivih razlika izmedju moci i nasilja je u tome sto moc uvek zavisi od broja, a nasilje moze i bez njega jer se oslanja na sredstva. *pravno neogarnicena vladavina vecine je demokratija bez ustava. Krajnji oblik moci je svi protiv jednog a krajnji oblik nasilja je jedan protiv svih. Nasilje nikada nije moguce bez sredstava. Reci koje ukazuju na sredstva kojima covek valda nad covekom i koje imaju istu funkciju: moc, snaga, sila, autoritet, nasilje. MOC odgovara ljudskoj sposobnosti zajednickog delovanja. Nije svojina pojedinca vec pripada grupi i traje samo dotle dokle se grupa drzi zajedno. Kada kazemo za nekog da je u moci mislimo na njegovu ovlascenost od veceg broja ljudi da govori u njihovo ime. Onog momenta kada grupa od koje moc potice nestane i njegova moc iscezava. SNAGA- oznacava pojedinacni entitet. Svojstvo neke stvari ili osobe koja pripada njenoj prirodi i moze da se potvrdi u odnosu na druge stvari ili osobe. Snagu cak i najjaceg pojedinca moze da nadmasi mnostvo koje se nece udruziti ni zbog cega drugog do da unisti tu snagu upravo zbog njene narocite nezavisnosti. U prirodi grupe je da se okrece protiv nezavisnosti kao svojstva individualne snage. SILA- energija koju oslobadjaju fizicki ili drustveni pokreti ( nepravilno se koristi kao sinonim za nasilje)

  • 4

    AUTORITET- moze se pripisati osobama ili institucijama. Obelezje autoriteta je bespogovorno priznanje od strane onih od kojih se trazi poslusnost. Njemu nije potrebna ni prinuda ni ubedjivanje. Zadrzavanje autoriteta zahteva postovanje osobe ili sluzbe. Najveci neprijatelj autoriteta je prezir, a najsigurniji nacin da se on umanji je podsmevanje. NASILJE- razlikuje se po svom instrumntalnom karakteru -sredstva nasilja stvorena i koriscena radi umnozavanja prirodne snage sve dok ne uspeju da je zamne. *Institucionalna moc u organizovanim zajednicama se javlja u vidu autoriteta i zahteva neupitno priznanje. Teoreticari revolucije govore da sunjene mogucnosti znatno opale sa porastom razornih kapaciteta oruzja ciji su posednici vlade. Ali istorija prica drugaciju pricu: u borbi jednog nasilja sa drugim, nadmocnost vlasti je uvek potpuna i ona traje dok je struktura moci vlasti netaknuta tj dok se naredbe slusaju i dok su vojska i policija spremne da upotrebe oruzije. Kada se naredbe vise ne slusaju sredstva nasilja nisu ni od kakve koristi. Sve zavisi od moci koja stoji iza nasilja. Kada se moc raspada, revolucije su moguce ail ne i nuzne. (nekada potpuno nemocni rezimi uspevaju jos dugo da traju). Raspad postaje ocigledan tek u direktnoj konfrontaciji. Nikada nije postojala ni jedna vlast iskljucivo zasnovana na sredstvima nasilj