Ekoloski menadz.-vezbe Savremeno odreenje ekologije definie ekologiju kao nauku o ivotnoj sredini, odnosno, kao sintezu svih naunih disciplina koje prouavaju vezu izmeu ivih bia i njihove sredine Najoptija i najira moguca definicija ekologije jeste da je to nauka koja izuava uzajamne odnose izmeu organizama i njihove ivotne sredine Odnos oveka i ivotne sredine u savremenom svetu se sve vie komplikuje. Izlaz se trai u integraciji ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine uz pomo koncepta ekoloki odrivog razvoja Ekonomski rast i razvoj poslednjih decenija postao je neodriv sa aspekta ivotne sredine... PROBLEMI U IVOTNOJ SREDINI ZAGAENOST VAZDUHA NEDOSTATAK PITKE VODE ZAGAENOST ZEMLJITA IZUMIRANJE FLORE I FAUNE DEGRADACIJA I ZAGAENJE IVOTNE SREDINE Ekonomski proces ne eliminie materiju, ve proizvodi otpad! Zakon materijalne ravnotee: Masa materijala koja ulazi u proces transformacije mora biti jednaka masi materijala koja izlazi iz tog procesa. INPUT = OUTPUT + OTPAD!!! Koliine komunalnog I industrijskog otpada prevazilaze sposobnost ivotne sredine da ih absorbuje I prirodnim procesima razloi I reciklira. ZAGAENJE Ubrzan rast ljudske populacije i neusklaen ekonomski i ukupan razvoj sa mogunostima ekosfere prouzrokuje promene na Zemlji koje mogu ozbiljno da ugroze ljudski opstanak. Nestaju ume i obradive povrine nastaju pustinje Voda za pie nestaje podzemni izvori se ve koriste, Za JEDAN SAT na Zemlji nestanu ETIRI BIOLOKE VRSTE! Zagaenje predstavlja odreene neeljene promene u karakteristikama vazduha, vode, zemljita ili hrane koje mogu imati nepovoljne uticaje na zdravlje, aktivnosti i opstanak ljudske populacije i drugih ivih organizama. ZAGAUJUE MATERIJE Najee se pojavljuju u obliku vrstih, tenih ili gasovitih hemikalija proizvedenih kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja u gotove proizvode odreenih resursa, ili u procesu potronje finalnih proizvoda. Zagaenje moe biti i u obliku neeljene emisije energije, npr. prekomerna toplota, buka ili zraenje EFEKTI ZAGAENJA Kakve i kolike efekte e imati odreene zagaujue materije u ivotnoj sredini zavisi od tri faktora: Hemijske prirode, Koncentracije zagaujuih materija, Dugotrajnost zagaujuih materija. Prvi faktor pokazuje koliko je zagaujua materija aktivna i kodljiva za specifine vrste ivih organizama. Drugi pokazuje koliinu zagaujiih materija po jedinici obima vazduha, vode, zemljita ili teine tela. Trei faktor pokazuje koliko dugo zagaujue materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljitu ili ljudskom telu. Ukupna degradacije i zagaenje ivotne sredine na datom podruiju zavise od tri faktora: Broja ljudi, Prosenog broja jedinica resursa koje svaki ovek koristi,

Koliine zagaenja ili degradacije koje prouzrokuje korienje jedinice resursa. VRSTE ZAGAENJA AEROZAGAENJE ZAGAENJE POVRINSKIH VODA ZAGAENJE ZEMLJITA SPECIFINE VRSTE ZAGAENJA *AEROZAGAENJE* Zagaen vazduh predstavlja onaj vazduh u kojem se nalaze novi, do tada nepoznati, sastojci u uobiajenom sastavu, ili onaj vazduh u kom su njegovi sastojci prisutni u enormnim koliinama. Zagaen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru, dim, prainu i druge materije iz razliitih izvora u koliinama koje mogu tetiti zdravlju stanovnika, ivotnoj sredini i materijalnim dobrima. Zagaen vazduh iznad urbanih sredina naziva se SMOG. Pod zagaenim vazduhom smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama tetnim po zdravlje ili opasan na drugi nain, bez obzira na njegovo agregatno stanje. Posledice aerozagaenja su: Smanjena vidljivost, Neprijatan miris, Prljavtina, Korozija metala, Oteenje biljnog fonda. Faktori koji utiu na transport i difuziju zagaujuih supstanci u vazduhu su: Brzina rasprostiranja zagaujuih materija, Brzina sedimentacije zagaujuih materija, Vetrovi, Vazdune turbulencije, Termika struktura atmosferskih slojeva, Visina dimnjaka, Mogunosti samopreiavanja atmosfere, idrugi. Za evaluaciju aerozagaenja potrebno je poznavanje: Kvaliteta (fiziko hemijskih osobina ) zagaujuih materija, Kvantiteta (koliine) zagaujuih materija. Najvei zagaiva vazduha je industrija, a naroito: Energetski objekti, Hemijska industrija, Crna i obojena metalurgija, Industrija nemetala i graevinskog materijala, Industrija celuloze i papira. *ZAGENJE POVRINSKIH VODA* Voda pokriva povrine Zemlje i njeno zagaenje postaje sve vee! Zagaivai povrinskih voda su brojni, a svi se svrstavaju u dve grupe: Koncentrisani zagaivai (izvori), Rasuti izvori. Koncetrisani zagaivai povrinskih voda se lako mogu evidentirati i najee se nalaze na obalama reka, jezera i mora. Najei su: Urbana naselja, Industrijski objekti (hemijska, metalopreraivaka, prerada ruda, prehrambena, celuloza i papir, tekstil, graevinski materijal), Energetski objekti (termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane, hidroelektrane), Poljiprivredni objekti (tov stoke), Deponije smetlita. Rasuti izvori zagaenja voda obuhvataju:

Hemizaciju tla u poljoprivrednoj proizvodnji pod uticajem pesticida i vetakih ubriva, Deponije otpada, Kisele kie, Transportna sredstva, Lokacije za eksploataciju peska i ljunka *ZAGAENJE ZEMLJITA* Degradiranje zemljita nastaje kao posledica sledeih uzroka: Zauzimanjem i pretvaranjem u neprirodno(gradovi, infrastruktura, industrija) Savremeni nain obrade u poljoprivredne svrhe (savremen maine, vetaka ubriva i pesticidi), Osiromaivanje biljnog fonda (trovanje zemljita), Povrinskom eksploatacijom rude i minerale, Nekontrolisanim i prekomernim navodnjavanjem. *VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA* Posmatrano sa fizikog aspekta, reziduali procesa proizvodnje i potronje sastoje se od razliitih vrsta materijala i energije i izbacuju se tri medija ivotne sredine: vazduh, voda, zemlja. Za potrebe ekolokog menadmenta, sve zagaujue materije moemo klasifikovati kao: Kumulativne i nekumulativne, Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja, Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih izvora emisije, Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija. Kumulativne I nekumulativne zagaujue materije Veoma vana informacija za projektovanje preventivne zatite ivotne sredine jeste da li se zagaujue materije kumuliraju tokom vrmena ili nestaju putem transformacije u bezopasne materije odmah nakon emitovanja. Nekumulativno zagaenje buka! Kumulativno zagaenje radioaktivni otpad i plastika! Izmeu dva navedena ekstrema poste razliite vrste zagaujuih materija koje se u ivotnoj sredini kumuliraju u manjoj ili veoj koliini. Primer za ovakve materije predstavljaju organske materije emitovane u vodene tokove ili povrinske akumulacije. One se pod uticajem prirodnih procesa razlau na svoje sastavne elemente koji su bezopasni. Sve dok reni tokovi i povrinske vodene akumulacije mogu putem svog prirodnog asimialativnog kapaciteta da prihvate otpadne organske materije, ine ih manje tetnim za ivotnu sredinu. Ukoliko koliine otpada prevaziu apsorpcioni kapacitet reka, dolazi do kumuliranja zagaujuih supstanci. Primer je CO2! Nije kumulativna materija, ali je zbog prekomerne emisije u atmosferu prouzrokovao niz globalnih problema u ivotnoj sredini Zagaujue materije lokalnog, regionalnog I globalnog uticaja Lokalne zagaujue materije uglavnom se opaaju kao tetna za mali krug ljudi, pojedinaca, na odreenom prostoru. Primeri su buka, degradacija pejsaa. Ova razgranienost napravljena je na osnovu rasprostranjenosti uticaja zagaujuih materija iz odreenog izvora emisije Regionalni ekoloki problemi su najee vezani za kisele padavine, efekat staklene bate i sl. I mogu imati globalni karakter. Lokalni problemi se najlake reavaju! Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih I neprepoznatljivih izvora Lako prepoznatljivi izvori zagaenja su: termoelektrane, toplane, kanalizacioni odvodi... Neprepoznatljivi izvori zagaenja su: poljoprivredne hemikalije koje dolaze u zemlju na disperzivan nain, urbani smog i zagaeni vodotokovi u urbanim i industrijalizovanim mestima...

Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija Izvori su postrojenja koja funkcioniu kontinuirano. Kontinuirane emisije iz: termoelektrane i toplane na ugalj i dr. Epizodne emisije su neoekivane i nije mogue odrediti naine upravljanja menadment! Primer epizodnih emisija su havarijska izlivanja nafte ili hemikalija! ZAGAENJE VRSTIM OTPADOM UV INDEKS I OTEENJE OZONSKOG OMOTAA Opasni otpaci jesu svi otpaci u tenom ili vrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadre materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugroavaju ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi. Postoji vie vrsta vrstog otpada zavisno od njihovog porekla: 1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povre i voe, cvee, lie 2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, ubriva I pesticidi, paste za obuu, toplomeri i termometri i svi elektrini ureaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLANIM CENTRIMA! 3. Reciklani otpad - papir, staklo, metali, plastika 4. Natopljen otpad, bolniki otpad - poput zavoja i odee natopljene krvlju i drugim telesnim tenostima. Kuni vrsti otpad Gradski vrst otpad sastoji se od otpada iz domainstva, graevinskog materijala, sanitarnog otpada iz naih kupatila I otpada sa ulica. Tlo (zemlja) nije zatieno, tako da ovaj otpad zagauje i vodu za pie. Koriste se proizvodi u konzervama, aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo nakoditi prirodi, ali postoje jo problematiniji proizvodi koji u sebi sadre OTROVE koji se oslobaaju, kada se predmet baci. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Velika industrijska postrojenja su najznaajniji generatori opasnog otpada. U naoj zemlji se kao izvori opasnog otpada, izmeu ostalih, uglavnom javljaju: 1. energetika 2. farmaceutska industrija 3. hemijska industrija 4. prehrambena industrija 5. industrija ambalae BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od ivih bia (biljaka i ivotinja) - organski proizvodi ine 35%- 40% vrstog otpada! Ova velika koliina otpada moe biti preraena najprirodnijim putem reciklae razlaganjem. Razlaganje je prirodan bioloki proces u kome najece bakterije i gljivice razgrauju organski otpad(ostatke biljaka i ivotinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. OTROVNI OTPAD Bolniki otpad je zagaen hemikalijama koje se smatraju opasnim. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju, iva u termometrima meraima pritiska. Farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: - otpad koji potie iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda - otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova - otpadi iz proizvodnje, formulacije i korienja biocida I fitofarmaceutskih proizvoda Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno paljivo, kako bi se izbeglo

neeljeno meanje laboratorijskih hemikalija koje mogu uzrokovati poar,eksploziju, emisiju toksinih gasova i sl. U industriji, glavni stvaraoci rizinog otpada su industrija metala, hemije, papira, pesticida, boja za tkanine, rafinerije i fabrike gume. Opasan otpad iz energetike kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Plastika - poseban problem ! Plastika je postala veliki ekoloki problem: - zaustavlja proputanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda - sadri u sebi veoma otrovne teke metale - Plastine kese takoe mogu zagaditi hranu toksinimmaterijama koje kese sadre i prenosei bakterije Veliki potroai plastike: Domainstvo - kupovne kese, flae, kutije, kese za ubre... Bolnice - pricevi, boce za glukozu, kese za mokrau, creva I rukavice... Hoteli, kune dostave hrane - kutije od hrane, plastine flae, tanjiri, ae i kaike.. Postupanje sa otpadom Koriste se razliiti naini za odlaganje otpada: otvorene deponije, krateri za odlaganje, septike jame, fabrike za spaljivanje. OTVORENE DEPONIJE su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje vrstog otpada svih vrsta. Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i nerazvrstan. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti. KRATERI ZA ODLAGANJE su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Kada se odloi jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa I sabija zemlju. SEPTIKE JAME su higijenske i reavaju problem curenja do nekog vremena. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene. Mnogi strunjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu, trujui biljke, ivotinje i ljude. FABRIKE ZA SPALJIVANJE su mesta gde se deo otpada prerauje(reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadri dioxin i teke metale koji izazivaju teka oboljenja(rak i dr.) Tretiranje opasnog otpada u Srbiji. Trenutno u Srbiji nema izgraenih objekata za skladitenje opasnog otpada, nema postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada, nema postrojenja za termiku destrukcijuspaljivanje, nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. Unitavanje opasnog otpada u razvijenim zemljama Unitenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeuje unitenje bez negativnog uticaja na ivotnu sredinu, o emu se izdaje odgovarajui sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje incinerator sa rotacionom pei u kome je mogue obraditi i vrsti I teni otpad. Takoe, sistem sa rotacionom pei sadri komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. Pozitivan efekat spaljivanja otpada Osim spaljivanja otpada i reavanja problema deponovanja otpada kao takvog, u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je concept iskorienja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije. Odlian primer za ovakvu ekonominost je grad Be, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama, proizvodei toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovnitva. Saveti kako bi smanjili koliinu otpada - Ne kupuj nepotrebno! - Nosi pamunu platnenu torbu-CEGER kada ide u kupovinu, odbijaj plastine i papirne kese, a ako ima stare iskoristi ih. - Koristi staklene i keramike ae i tanjire umesto plastinih. - Razvrstavaj kuni otpad i odlai ga pravilno u kontejnere za reciklau.

- Naroito vodi rauna o otrovnom otpadu! UVOD -ivot na zemlji,onakav kakav ga danas poznajemo,ne bi postojao bez Suneve energije odnosno Sunevog zraenja -Mali deo tog zraenja naziva se ultraljubiasto ili UV zraenje UV zraenje ima veoma vanu ulogu u mnogim procesima u biosferi: -Utie na produktivnost fitoplanktonskih mikroorganizama u morima i okeanima -Utie na razvoj biljaka i njihovu fotosintetsku aktivnost -Kod ljudi utice na proizvodnju D vitamina,luenje nekih hormona,na kardiovaskularni sistem,na metabolizam, za leenje konih bolesti itd. -Efekti UV zraenja vezani za kolicinu koja dolazi do povrine zemlje su veoma korisni -ovek je svojim delovanjem, isputajui u atmosferu tetne gasove, freone i halone, ozbiljno naruio prirodnu ravnoteu ozona -Smanjenjem ozona u atmosferi raste UV zraenje koje dolazi do povrine Zemlje, prelazi sigurni nivo i postaje veoma tetno za ceo ivi svet na Zemlji U cilju smanjenja tetnih uticaja poveanih koliina UV zraenja na ljude uvedena je veliina UV INDEKS, sa svrhom upozoravanja na stepen tetnosti UV zraenja uz preporuke za preuzimanje odgovarajuih mera zastite SUNEVO UV ZRAENJE -Energija zraenja koja dolazi sa Sunca na Zemlju od neprocenjivog je znaaja za ceo ivi svet.Gotovo polovina energije zraenja (47%) pripada infracrvenom zraenju, koje nas greje i daje nam toplotu. -Manji deo, oko 46%, predstavlja vidiljivo zraenje, koje vidimo kao dugine boje. Ono nam daje prirodno dnevno svetlo, a biljkama je neophodno za proces fotosinteze. -UV zraenje menja se sa geografskom irinom(najjae oko ekvatora, najslabije oko polova), godinjeg doba (zimi najslabije, leti najintenzivnije) i doba dana (najslabije ujutru i uvee, najintenzivnije oko podneva). Najvazniji faktori koji utiu na UV zraenje koje dopire do tla su: -visina sunca -nadmorska visina -atmosferska difuzija -oblaci -refleksija na tlu -atmosferski ozon OZONSKA RUPA je podruje znaajnog smanjenja koncentracije molekula ozona -Prvi put je primeena osamdesetih godina dvadesetog veka -Uzroci njenog nastanka su fiziko-hemijski procesi,u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrauju molecule ozona vezujui jedan atom kiseonika iz molekula ozona I oslobaajui molekul kiseonika -17. Oktobra 2006. godine zabelezena je do sada najvea ozonska rupa iznad Antartika(27,4km kvadratnih), kao kumulativna posledica isputanja freona od pre 15-20 godina UV zraenje i zdravlje ljudi Pored brojnih pozitivnih uticaja UV zraenja na zdravlje ljudi voma su esti i nezeljeni uticaji koji su u stalnom porastu -Najvazniji tetni uticaji se manifestuju: -oteenjima koe -oteenjima oiju -slabljenjem imuniteta ODRIVI RAZVOJ Odrivi razvoj moe biti definisan kao ekonomski razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadanjih generacija ne ugroavajui mogunost buduim generacijama da zadovolje njihove potrebe. Odrivi razvoj ne moe biti osvaren kratkoronim ekonomskim rastom. Moraju se uzeti u obzir i dugoroni ekonomski ishodi kao to su intentzivno iskoriavanje prirodnih resursa zbog rasta privrede i poveanja degradacije i zgaenja ivotne sredine.

Najvei izazov za savremeno drutvo je ostvarivanje zdrave stope rasta, bez zagaenja, degradacije i pustoenja resursa. Koncept odrivog razvoja nastao je 1980. godine kada je Meunarodno udruenje za zatitu prirode i resursa razvilo strategiju razvoja iji je zadatak ostvarivanje odrivog razvoja kroz zatitu ivotnih resursa. Koncept je korien u Brundlandovom izvetaju gde se i navodi definicija... ODRIVI RAZVOJ JE ONAJ RAZVOJ KOJI OBEZBEUJE ZADOVOLJENJE SADANJIH POTREBA BEZ UGROAVANJA MOGUNOSTI BUDUIH GENERACIJA DA ZADOVOLJE SVOJE POTREBE. Brundlandov izvetaj 4 opservacije 1. Ovim konceptom je razvoj opisan kao proces promena u kome eksploatacija resursa, upravljanje investicijama, orijentacija tehnolokog razvoja i institucionalne promene moraju da budu konzistentne sa buduim i sadanjim potrebama IVOTNA SREDINA I RAZVOJ SU NEODVOJIVI! 2. Meunarodna saradnja je sutinska ali teko ostvariva. 3. Sugerie se jaanje nacionalnih ekolokih institucija, agencija i organizacija. 4. Donosi se program UN o odrivom razvoju i odravaju se svetske konferencije o zatiti ivotne sredine i odrivom razvoju. Koncept odrivog razvoja bila je ideja vodilja na Zemaljskom samitu u Rio de eneiru 1992. godine. Konferencija Ujedinjenih nacija o zatiti ivotne sredine i razvoju (UNCED), odrana u junu mesecu 1992. godine u Rio de aneiru (Brazil) bila je najvea od svih ikad odranih konferencija Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je 10.000 zvaninika iz oko 150 zemalja, ukljuujui i 116 nacionalnih politiki lidera. Paralelno deavanje ovom samitu - konferencija namenjena nevladinim organizacijama, privukla je jo vie uesnika. Kratkorona i dugorona perspektiva odrivog razvoja

Postoje dva modela: 1. Konvencionalni pristup politici ivotne sredine; 2. Model ravnotee materijalnih tokova

Konvencionalni pristup politici ivotne sredine Bazira se na korienju komandnih i kontrolnih instrumenata za unapreenje kvaliteta ivotne sredine. Usmeren na kontrolu obima reziduala u ivotnoj sredini. OSNOVNI MATERIJAL energija energija PROIZVODNJA KORIENJE PROIZVODA indistrijski otpad GRADSKI VRSTI OTPAD

Podrazumeva se da materijal ide u jednom pravcu. Ulaz u vidu inputa proizvodnje i izlazak kao output sa rezidualima. Ova politika usmerena je na smanjenje reziduala na kraju proizovdnje i reprodukcije. Ova j pristup nije odgovorajui jer politike odluke koje dovode do icrpljivanja resursa imaju nepovoljne implikacije na budue generacije prerada rezidala moe uticati na smanjenje zagaenja ali i na njihovo eliminisanje. Model ravnotee materijalnih tokova

Priroda I kruni tok ekonomskih aktivnosti su povezani i njihova povezanost je dinamina jer je nerazumljivo da se uzima u obzir ekonomski razvoj bez razmatranja posledica na ivotnu sredinu. Zahteva se dugoroni pristup odrivom razvoju! Statistika procena rasta svetskog stanovnitva i dohotka mogu biti od koristi kod objanjenja pomirenja ivotne sredine i ekonomskog razvoja. Model uticaja na ivotnu sredinu je: UTICAJ NA IVOTNU = DOHODAK PO X UTICAJ NA X BROJ SREDINU STANOVNIKU IVOTNU SREDINU LJUDI PO JEDINICI DOHOTKA Zemlje u razvoju imaju mnogo tee uslove za usklaivanje navedenog odnosa. One tee da prilagode ekonomski razvoj brzom rastu populacije. Raste zagaenje i iscrpljivanje resursa. Ako proizvodne mogunosti privrede nisu usklaene sa brojem stanovnika zemlje, dolazi do poveanja nestaica i zloupotrebe resursa. Projektovanje proizvoda, proizvodnih procesa i koriene energije moe biti tako modifikovano da se materijali kreu kroz zatvoren ekonomski sistem, TOK MATERIJALA KROZ EKONOMSKI SISTEM NE SME BITI LINEARAN! Dva osnovna zadatka ovog kocepta su: 1.Optimaln o iskoriavanje energije i materijala maksimalna efikasnost inputa! 2.Smanjivanje materijalnog zagaenja kroz minimiziranje koliine otpada! Potencijalni rezultat ove strategije je formiranje industrijskih ekosistema u kojima se reziduali iz jednog procesa mogu koristiti kao inputi u drugom sistemu. Koncept industrijskog ekosistema je u saglasnosti sa koceptom odrivog razvoja.

Osnovni principi i pokazatelji odrivog razvojaOvaj koncept se zasniva na nekoliko principa: 1. Objedinjavanje ekologije i ekonomije u donoenju odluka na svim nivoima (integrisanje ekolokih kriterijuma u sisteme ekonomskih odluivanja). 2. Meugeneracijska jednakost to je sposobnost trajanja ili kontinuiteta,postoje dve verzije: Slaba ili minimalna (onemoguavanje katastrofa sa kojima bi se suoile budue generacije). Jaka ili maksimalna (da budue generacije imaju jednaku mogunost potronje ivotne sredine). Osnovni principi 3. Unutargeneracijska jednakost - odreena nacionalna ekonomija moe imati atribut odrive ne samo ako ne ugroava ivotnu sredinu unutar svojih granica ve ako ne redukuje kapacitet sredine na drugim podrujima. 4. Uvaavanje sutinskih vrednosti ivotne sredine - bez obzira na korist za oveanstvo. Pokazatelji odrivog razvoja Sa stanovita ekoloke ekonomije pokazatelji su BNP (bruto nacionalni proizvod) i ND (nacionalni dohodak). BNP = BDP Prihodi stranih lica po osnovu ulaganja kapitala u naoj zemlji + Prihodi domaih lica od ulaganja kapitala u inostranstvu. ND = BNP amortizacija kapitalnih dobara Oni skrivaju tetno delovanje ekonomije na prirodu. Poveanje proizvodnje poveava BNP i ND ali poveava i tetne efekte na prirodu. BDP (GDP) bruto domai proizvod predstavlja vrednost finalnih proizvoda i usluga proizvedenih uzemlji u jednoj godini. Utvruje se po trinim cenama, a strukturu njegove vrednosti ini preneta vrednost kapitalnih dobara (amortizacija) i novostvorena vrednost. BNP (GNP) bruto nacionalni proizvod predstavlja pokazatelj dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti zemlje. Izraunava se tako to se od BDP oduzmu svi prihodi koji

pripadaju strancima po osnovu ulaganja stranog kapitala, a dodaju svi prihodi koje primaju domaa lica po osnovu ulaganja kapitala u inostranstvo. NNP (ND) nacionalni dohodak predstavlja ukupnu novostvorenu vrednost zemlje u jednoj godini. Izraunava se tako to se od BNP odbije odgovarajui iznos obezvreenja kapitalnih dobara (amortizacija). Kasnije se ova veliina rasporeuje na potronju i tednju. NACIONALNA STRATEGIJA ODRIVOG RAZVOJA Nacionalna strategija odrivog razvoja definie odrivi razvoj kao ciljnoorijentisani, dugoroan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte ivota ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni na svim nivoima SADRAJ STRATEGIJE Strategija se sastoji iz OSAM delova: U prvom delu prikazana je metodologija izrade i osnovni podaci o usvojenim stratekim dokumentima R Srbije na kojima se zasniva Strategija. Drugi deo definie strateko opredeljenje za odrivi razvoj i obuhvata viziju razvoja, nacionalne prioritete i principe Strategije SWOT analiza. Trei deo bavi se ekonomijom, kao jednim od tri stuba odrivog razvoja. U njemu su date osnove privrede R Srbije zasnovane na znanju, kao i konkretni ciljevi i prioritet u makroekonomskom upravljanju i izbor odgovarajue ekonomske politike, tranzicionih tokova, odrive proizvodnje i potronje, obrazovanja za odrivi razvoj, odrivosti naunotehnoloke politike, itd. etvrti deo bavi se drutveno ekonomskim uslovima i perspektivama koje otvara odrivi razvoj u Srbiji (ciljevi, mere i prioriteti koji se odnose na razliite oblasti drutvenog razvoja i njihove veze i uticaje na ekonomski razvoj i zatitu ivotne sredine.) Peti deo posveen je pitanjima zatite ivotne sredine i ouvanja prirodnih resursa u Srbiji, kao i uticaja ekonomskog razvoja na ivotnu sredinu. U estom delu dat je institucionalni okvir i mehanizmi za primenu Strategije, s posebnim osvrtom na osnivanje novih institucija i jaanje postojeih za sprovoenje Strategije, kao i jasni mehanizmi meusobne podele odgovornosti i nadlenosti u sprovoenju i praenju Strategije. U sedmom delu prikazani su izvori finansiranja! U osmom delu data je metodologija praenja sprovoenja Strategije s jasno definisanim indikatorima odrivog razvoja, a navedene su institucije koje se bave praenjem ovih indikatora. REENJA NA LOKALNOM NIVOU Nije svaka oblast jednako ugroena Mogunost reavanja problema zagaenosti ivotne sredine nalaze se na lokanom nivo (regija, optina, grad) Lokalna vlast igra znaajnu ulogu u procesu unapreivanja ouvanja ivotne sredine. Kreiranjem LEAP a dolazi se do individualnih strategija za svaku oblast, koja je u saglasnosti sa generalnom strategijom na nivou drave. L LOKALNI E EKOLOKI A AKCIONI P PLAN Kao jedan od odgovora na kompleksnost pitanja i aktivnosti vezanih za oblast zatite ivotne sredine, razvijena je metodologija reavanja ekolokih problema u lokalnim zajednicama putem izrade i realizacije Lokalnih ekolokih akcionih planova (LEAP). Izazov izrade i primene ovih planova je u definisanju i usklanivanju svih vidova razvoja lokalne zajednice na takav nain da se ne unite postojei ekosistemi i da se unapredi ekonomska stabilnost zajednice, istovremeno omoguavaju i kvalitetniji i bolji ivot kako sadanjim tako i buduim generacijama.

Konkretne prednosti izrade LEAP-a najvie se manifestuju kroz omoguavanje jasnijeg i delotvornijeg upravljanja promenama u lokalnoj zajednici. Faze izrade LEAP a su: pripremne aktivnosti, identifikacija uesnika, formiranje koordinacionog tela, formiranje radne grupe, procena stanja ivotne sredine, izrada vizije zajednice, odrenivanje prioritetnih oblasti rada u okviru LEAP-a, izrada akcionog plana za prioritetne oblasti, odreivanje prioriteta u realizaciji akcionog plana.

Pokazatelji i instrumenti ekoloke politikePokazatelji koji ocenjuju godinje promene kvaliteta ivota u jednoj zemlji su : 1. NETO EKONOMSKO BOGATSTVO Da bi ono moglo da se izrauna potrebno je staviti nalepnicu sa cenom zagaenja, na sve to to ne poboljava kvalitet ivotne sredine a ulazi u BNP. Trokovi takvih negativnih dobara se oduzimaju od BNP i dobija se neto ekonomsko bogatstvo.Kada to podelimo sa brojem stanovnika dobijamo neto bogatstvo po stanovniku,a realno neto ekonomsko bogatstvo se dobija kada ukljuimo i faktor inflacije 2. INDEKS LJUDSKOG RAZVOJA Ima vrednost od 0 do 1 i predstavlja pokazatelje 3 indikatora: 1. Oekivana duina ivota 2. Stopa pismenosti 3. Realan BNP po stanovniku 3. INDEKS POLITIKE SLOBODE Ukljuuje linu bezbednost,slobodu izrazavanja... 4. INDEKS LJUDSKE PATNJE Donet od strane komiteta za populacionu krizu. 5. INDEKS ODRIVOG EKONOMSKOG BOGATSTVA Predstavlja korigovani proseni BNP po stanovniku za nepravednost u raspodeli dohotka,trosenje neobnovljivih resursa urbanizacije. 6. PARCIJALNI POKAZATELJI 1. procentualno uee novih istih tehnologija, 2. procenat ostvarene reciklaze iskorienih proizvoda i resursa, 3. stopa smanjenih obradivih povrina, 4. stopa smanjenog otpada, 5. procenat uea zdrave hrane u ukupnoj koliini troenih namirnica, 6. poveanje efikasnosti korienja energije, 7. promene u kvalitetu ivota. Razvoj ekoloke politike I faza identifikovanje ekolokog problem - utvrivanje problema - projektovanje politike II faza donoenje ekolokih odluka - ocena rizika - upravljanje rizikom - postavljanje ciljeva - priprema ekolokih projekata II faza ocenjivanje ekoloke politike - ocena efektivnosti I faza Identifikovanje ekolokog problema Problemi nekada mogu biti oevidi a nekada ne

Stanovnici Lokalne zajednice moraju da ubede javne slube da je neki ekoloki problem dovoljno veliki da bi se njime pozabavili Kada dravni zvaninici postanu svesni opasnosti,moraju zatim i da se uvere da e problem dovesti do tete Kada se i to obezbedi nije garancija da e problem biti ukljuen u program javne politike,o tome odluuje Vlada II faza donoenje ekolokih odluka u analizi rizika Prvo se izvrava ocena rizika Sledei zadatak je upravljanje rizikom gde javni zvaninici moraju da razvijaju adekvatno reagovanje na ekoloki rizik Vri se izbor alternativnih istrumenata kontrole pomou kojih se ciljevi ostvaruju Sledi adaptacija ekoloke politike,a zatim ide faza pripreme ekoloke politike koja obuhvata sprovoenje,praenje i podsticanje III faza ocenjivanje ekoloke politike Vri se kontrolisanje kriterijuma kao to su: -alokativna efikasnost -trokovna efikasnost -pravednost Ocenjivanje je usmereno na procenjivanje ukupne efikasnosti ekolokih inicijativa Ishod ove faze je utvrivanje kako ekoloka politika ostvaruje svoje ciljev INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE Razlikujemo sledee instrumente: 1. Regulativni(kontrolni,komandni) instrumenti Su mere kojima se direktno utie na ponaanje zagaivaa putem regulisanja procesa i proizvoda, zabrane isputanja nekih zagaenja u odreenom vremenu. Oni ne pruaju zagaivau slobodu izbora drugog reenja. Zagaivai moraju da se povinuju regulativnim instrumentima, ili da se suoe sa penalima u administrativnoj i pravnoj proceduri. Najee se koriste zakonski propisi i standardi za kontrolu i ostvarivanje zagaenja svakog zagaivaa 2. Ekonomski instrumenti Utiu na procenu trokova i prihoda moguih alternativnih akcija ekonomskih aktera usmeravajui njihovo odluivanje i ponaanje u izabranim alternativama ka stvaranju poeljne situacije u ivotnoj sredini, u odnosu na situaciju koja bi bila bez primene ovih instrumenata. Oni ostavljaju slobodu ek. akterima da vre izbore za koje misle da su najbolji za njih. Najee se primenjuju subvencije. 3. Dobrovoljni instrumenti Cilj je internizacija drutveno ekoloke svesti i odgovornosti u procesu odluivanja ekonomskih aktera primenom pritiska i/ili direktnog i indirektnog ubeivanja. Ova vrsta instrumenata ima jednu zajedniku karakteristiku sa ekonomskim instrumentima a to je fleksibilnost. esto se koriste zajedno sa regulativnim i ekonomskim instrumentima i radi se o dobrovoljnim sporazumima i konvencijama izmeu odreenih industrija i Vlade te drave. Regulativni instrumenti ekoloke politike Regulativni pristup nastoji da ostvari ciljni kvalitet ivotne sredine regulisanjem individualnog ponaanja. Vrste su: 1. Pravo na emitovanje maksimalne koliine zagaujuih materija u ivotnu sredinu, 2. Propisane obaveze za smanjenje date koliine zagaujuih materija, 3. Propisi kojim se ustanovljava koji tip tehnologije se mora upotrebiti u proizvodnji kako bi se smanjila emisija tetnih materija. 4. Ekonomski instrumenti

U poslednjih 10 godina vlade razvijenih zemalja su tezile da prmene pristup u ekolokoj politici kao deo njihovog reagovanja na rizike zagaenja ivotne sredine. Trini pristup koristi cene ili druge ekonomske varijable da bi podstakle zegaivae da smanje tetne efekte. Trini (ekonomski) instrumenti usmereni su na ukljuivanje eksternih trokova ekolokih teta u proces odluivanja firmi i potroaa. Uloga ekonomskih instrumenata u merenju dostignutog nivoa odrivog razvoja Kreiranje zajednike politike koja uvaava principe ekonomije i odrivog razvoja, upuuje na nunost dinamikog ukrtanja ekonomskog, socijalnog, ekolokog i institucionalnog podsistema. Akcenat je na Eco-Eco modelu, odnosno na vezi izmeu ekonomskih odnosa i okoline. U smislu odrivog razvoja, odnosa ekonomije i ekologije (Eco-Eco), akcenat je dat na osnovu percepcije ivotne sredine kao izvora resursa za ekonomske aktivnosti, ali i kao primaoca otpada (uzimajui u obzir prag tolerancije zagaenja OECD klasifikacija ekonomskih instrumenata Naknade i porezi za emisije. Naknade za emisije su direktne uplate bazirane na procenama ili konkretnim merenjima koncentracije zagaenja i vrste emisije. esto se kombinuju sa kaznama. Korisnike naknade i porezi. Kao mere, one nisu popularne jer znae vie cene za proizvoae i za potroae. Izbegavajui prekomernu proizvodnju i potronju, u cenu se ugrauju svi trokovi: privatni, drutveni, budui i sadanji. Ovaj instrument ima lokalni karakter. Sredstva prikupljena na ovaj nain, slue za finansiranje konkretnih ekolokih problema lokaliteta: odlaganje i prikupljanje otpada, obrada komunalnih voda, eksploatacija sirovina, lovita, parkova, ribnjaka i slino . Kazne. Porezi i kazne su najjednostavniji mehanizami. Ako je proizvodnja uzrokovala negativni eksterni efekat, i postoji razlika izmeu drutvenih i privatnih trokova, pravilno utvrena kazna ili porez suoavaju proizvoaa sa drutvenim posledicama svog privreivanja. Smisao ovog instrumenta je da izjednai privatne i drutvene trokove i koristi. Kada se proizvoau naplati kazna u iznosu graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi e se izjednaiti. Naknade za proizvode. Proizvodi koji uzrokuju zagaenje okoline tokom proizvodnje, potronje ili u obliku otpada, optereuju se procenjenim drutvenim trokovima. Cilj je poveati cene proizvoda radi smanjenja njihove tranje, a tako prikupljenja sredstva slue finansiranju izmenjenog naina proizvodnje, koji je ekoloki prihvatljiviji. Naknade za proizvode se mogu primeniti na vetako ubrivo, pesticide, plastinu ambalau, baterije i slino. Garancija izvrenja (Performance bonds). Proizvoai ili korisnici prirodnih resursa su u obavezi da poloe novano obezbeenje, ime garantuju potovanje uslova zatite ivotne sredine. Po izvrenju obaveza, garancija se vraa proizvoau. Garancije izvrenja se koriste u Australiji, Kanadi i Sjedinjenim Amerikim Dravama sa ciljem garancije obavljanja sanacije i ienja rudnika i spremita opasnog otpada. Odtete (Liability payments). Za funkcionisanje ovog ekonomskog instrumenta, neophodna je veoma jaka uloga drave. Drava ima obavezu da garantuje pravo na nadoknadu tete ili propisivanje odtete kroz fondove (fondovi za zagaenje voda, fondovi za ugroavanje biodiverziteta, fondovi za naftne mrlje i slino). Prikupljena sredstva kroz fondove mogu koristiti dravi ili oteenima. Na primer, japanski sistem naknade zdravstvenih teta uzrokovanih zagaenjem vazduha i

voda je tradicionalan i dalekosean instrument. U Sjedinjenim Amerikim Dravama takav program se sprovodi prilikom odlaganja opasnog otpada. Pravna regulativa OECD zemalja, uoava strogu distinkciju izmeu pojmova naknade i porezi, u smislu upotrebe sredstava prikupljenih kroz naknade i poreze. Za dravu, oba instrumenta donose prihode, ali je pitanje alokacije prihoda drugaije izvedeno. Naknada se odnosi na sluajeve kada je dominantan deo prihoda namenjen pokrivanju trokova i zatiti ivotne sredine (na primer, sredstva su prikupljena kroz fondove za zatitu voda i ivotne sredine). Centralizovan prihod, koji prevashodno nije namenjen zatiti ivotne sredine, ve poveava lokalne i dravne prihode, je porez. Prednosti ekonomskih instrumenata su: 1. Ekonomski instrumenti daju odgovor na pitanje optimalne raspodele i alokacije: Raspodela prirodnih resursa utroenih u procesu proizvodnje, potujui intrageneracijsku i intergeneracijsku pravednost je optimalna raspodela Raspodela dobara korisnicima na osnovu potreba i ivotnog standarda je optimalna alokacija 2. Ekonomski instrumenti internalizuju trokove eksternih efekata Naglaena je razlika izmeu privatnih i drutvenih trokova. Ekonomska odluka se esto donosi samo na osnovu visine privatnih trokova, a u cenu se ne ukljuuju (ili se samo delimino ukljuuju) drutveni trokovi. Ekonomski instrumenti nastoje da ukljue drutvene trokove (principi zagaiva plaa ili korisnik plaa) u cenu, i priblie privatne i drutvene trokove. Internalizacijom eksternih trokova, ispravlja se neobraunavanje drutvenih trokova i koriguju se cene 3. Uloga ekonomskih instrumenata u kreiranju javnih prihoda: Za razliku od ekonomskih instrumenata, pravni i nadzorni instrumenti i standardi ne stvaraju prihode, ve su dodatno finansijsko optereenje. Sredstva prikupljena naplatom poreza i naknada, mogu biti upotrebljena za (su)finansiranje zatite okoline ili druge nezavisne socijalne programe. Paradoks: fiskalni organi su motivisani da odravaju nivo zagaenja, obezbeujui prihode od ekolokih poreza ili se poreske stope moraju vremenom poveavati. 4. Ekonomski instrumenti utiu na proizvoaku i potroaku odluku: Cena nije jedini elemenat koji odreuje ekonomsko ponaanje, ali je najbitniji. Ekonomski instrumenti namenjeni redukciji zagaenja e prisiliti proizvoaa da izabere izmeu plaanja naknade za zagaenje ili izbegavanja tih trokova ulaganjem u sisteme za kontrolu zagaenja. 5. Pozitivan uticaj ekonomskih instrumenata na konkurentnost i inovacije Ekonomski instrumenti mogu unaprediti konkurentnost i uticati na porast izvoznih prihoda ekoloki prihvatljive tehnologije. Skandinavske zemlje i Holandija imaju visoke ekoloke poreze, ali su istovremeno i najkonkurentnije privrede, jer su visoki ekoloki porezi pozitivno delovali na razvoj istih tehnologija. Nove tehnologije nisu samo nunost industrijski razvijenih privreda, nego svih privreda, a preduzea i drave koje to shvate na vreme, mogu stei poetnu prednost i izvoziti svoje znanje i iste tehnologije. Ekonomski instrumenti 1. Dabine na zagaenja 2. Subvencije 3. Sistem depozita ili refundacije 4. Sistem razmene dozvola za zagaenje 1. Dabine na zagaenja To su porezi, takse i slina plaanja koja su nametnuta izvorima zagaenja i koja variraju direktno sa koliinom zagaujuih matrija koje su isputene u ivotnu sredinu.

Tu spadaju: 1. porezi, 2. takse na isputeno zagaenje, 3. dabine za proizvod, 4. administrativne dabine (npr. registracija opsanih hemikalija). 2. Subvencije To su plaanja ili druge finansijske pomoi koje se dodeljuju za smanjenje nivoa zagaenja ili za sprovoenje plana smanjenja zagaenja u budunosti. One daju odreeni podsticaj izvorima zagaenja da poveaju svoju aktivnost ka smanjenju zagaenja. Tu spadaju: 1. Krediti po niim kamatnim stopama, 2. Osloboenja od poreza, 3. Nagraivanje, 4. Direktna plaanja. 3. Sistem depozita Sistem depozita ili refundacije namee zagaivau odreenu dabinu koja se plaa unapred (DEPOZIT) za potencijalnu ekoloku tetu koja se kasnije vraa (REFUNDIRA) zagaivau za ostvarenu pozitivnu akciju. Pozitivna akcija moe biti vraanje iskorienih proizvoda radi efikasnijeg odlaganja otpada ili recikliranje dobara za neko alternativno korienje. 4. Dozvole za zagaenja Ovo su najnovije vrste ekonomskih instrumenata. Kod sistema razmene dozvola za zagaenje Vlada izdaje fiksni broj dozvola ili prava na zagaenje u datom regionu, a zatim dozvoljava razvoj trita na kome zagaivai mogu da vre razmenu tih instrumenata (odobrenja ili doputanja) Ekoloski menadz.-predavanja Aktivnosti ljudi i ivotna sredina Eksploatacija i zagadjenje (industrijska revolucija) Zatita ivotne sredine Reformisani pristup razvoju Odrivi razvoj -Koje pojave ukazuju na globalni karakterzagaenja ivotne sredine? Acidifikacija (kisele kie) - emisija SO2 Oteenje ozonskog omotaa Globalno zagrebanje - emisija gasova staklene bate Ekoloki trag se izraava u jedinici povrine (ha) po stanovniku, a aproksimativno odgovara povrini koja pojedincu obezbedjuje hranu, infrastrukturu, korienje fosilnih goriva, odlaganje otpada, itd, tako da oslikava uticaj koji pojedinac (kao pripadnik odredjene drutvene zajednice) ima na ivotnu sredinu EKOLOKA SVEST Je skup aktivnosti koje omoguavaju zadovoljavanje potreba danas, ne umanjujui mogunosti buduim generacijama da zadovolje svoje sopstvene potrebe... (Burthland Comision) Da li je postoji sposobnost prepoznavanja ekolokih problema? (da li postoji dovoljan nivo znanja o zagaenju ivotne sredine i aktivnostima u cilju poboljanja mera zatite) Da li postoji dovoljna informisanost o kalitetu ivotne sredine? U kojoj meri su graanke i graani spremni da se ukljue ureavanje konkretnih ekolokih problema u svojoj (lokalnoj) sredini? Pravo na ivot u zdravoj ivotnoj sredini (garantovano Ustavom) Da li su graani upoznati sa pravom uea u donoenju odluka(posebno onih koje su bitne sa stanovita ouvanja i unapreivanja kvaliteta ivotne sredine Arhuska konvencija)? Koje pojave ukazuju na globalni karakter zagaenja ivotne sredine? Acidifikacija (kisele kie)- emisija SO2

Oteenje ozonskog omotaa-emisija CFC, HCFC Globalno zagrebanje-emisija gasova staklene bate Koji su to gasovi sa efektom staklene bate? Koja goriva spadaju u grupu fosilnih goriva? Kako smanjiti emisiju CO2 ? INDIKATORI ODRIVOG RAZVOJA UN CSD (Commision on Sustainable Development) - ekonomski podsistem - drutveni podsistem - podsistem ivotne sredine (EEA) - podsistem institucija DPSIR model pracenja indikatora Uzrok(pokretac) D-Pritisak(emisija)P-Stanje(koncentracija,kolicina)S-Uticaj(posledice)IOdgovor(politika)R Klimatske promene UZROK upotreba fosilnih goriva (ugalj, nafta) PRITISAK emisija ugljendioksida (CO2) STANJE rast koncentracije ugljen dioksida UTICAJ klimatske promene (rast prosene temperature, estepromene, poplave, sue, nepogode) ODGOVOR medjunarodni protokoli (Kjoto, Kopenhagen...), obnovljivi energetski izvori, kvalitet goriva... PRIRODA IVOTNA SREDINA Prirodna (geografska) obeleja: - poumljenost - poljoprivredno zemljite Indikatori uzroka: - emisija CO2 - mineralna djubriva - pesticidi Aktivnosti: - adekvatno odlaganje otpada - tretman otpadnih voda Indikatori stanja : - kvalitet povrinskih voda - kvalitet vazduha VODA KAO RESURS Osobine vode: Ista voda je tenost bez boje, ukusa i mirisa Pri normalnim uslovima taka mrnjenja vode je na 0C dok se prelaz iz tenog u gasovito stanje odvija na 100 C Voda dostie svoju najveu gustinu na 4 C koja s padom temperature opada to je poznato kao anomalija vode, a uzrokovano je vodonikovim vezama -Zemlja-Plava planeta Zato se naa planeta naziva Zemlja, moda je bolje VODA ili OKEAN, jer gledajui nau Zemlju iz svemira, vidi se da je veim delom pokrivena vodom Voda pokriva 71% povrine Zemlje Bilans vode(odnos izmedju raspoloivih i potrebnih koliina podzemnih i povrinskih voda) Prema trenutnom saznanju ukupna koliina vode na Zemlji iznosi 26,6 triliona tona U litosferi se nalazi oko 94,7%, preteno vezane za minerale (kristalna voda, strukturna voda), koja moe da se oslobodi samo na visokoj temperaturi 5,3% (1 384 000 000 km3) nalazi se u litosferi-vodnom omotau koji ine okeani, mora, jezera, reke, potoci, akumulacije, movare, ledene mase, gleera, zemljina vlaga, podzemna i atmosferska voda Od ukupne koliine vode u hidrosferi samo je 2,4% slatka voda

U odnosu na mora i okeane, koliina slatke vode je mala i nalazi se na svega 0,4% povrine planete, odnosno na 1% povrine kopna Rezerve pijae vode na planeti Zemlji procenjene su na trajanje do 2011. godine! Prema podacima UN, do 2025. godine dve treine svetske populacije ivee u zemljama koje e pogoditi nestaica vode! oveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno za pie, pranje, kuvanje i sanitarije! Kvalitet vode Pod kvalitetom vode podrazumeva se stanje vodenog ekosistema, izraeno preko: -fiziko-hemijskih -hemijskih -biolokih pokazatelja kako u vodi tako i u sediment Promena kvaliteta vode nastaje kao Posledica spoljnih faktora, ali sve ee je proizvod ljudskih aktivnosti ZATITA VODA- Odraavanje dobrog ekolokog i hemijskog statusa voda Poveanje vodnog resursa, tj. obnavljanje vodnog resursa Zagaivanje vode Potronja vode u svetu se svakodnevno poveava razvojem industrije, poljoprivrede, porastom broja stanovnika i irenjem gradova. Sve je vea nestaica slatke vode dobrog kvaliteta Zbog zagaivanja voda, a samim tim i oskudice u istoj vodi, esto se govori o VODENOJ GLADI i o UMIRANjU REKA, JEZERA I MORA Zagaivanje vode moe biti sluajno, sa katkad ozbiljnim posledicama, mada je najee rezultat nekontrolisanih isputanja zagaujuih materija razliitog porekla kao to su: Otpadne vode domainstva Industrijske otpadne vode Otpadne vode sa stonih farmi Vode sa poljoprivrednih povrina Vode koje otiu i spiraju gradske povrine Otpadne vode sa deponija itd. Vode Srbije (reke, jezera, kanali) u manjoj ili veoj meri su zagaene. Mnoge reke utiu u nau zemlju ve zagaene. Iz zagaenih reka zagauju se podzemne vode i izvori, iz kojih se koristi voda za pie, a zagauje se i vegetacija od koje se dobijaju namirnice za ishranu. Upotreba zagaene vode za pie izaziva pojavu bolesti kao sto su: trbuni tifus i crevna zarazna oboljenja. Zagaenje U otpadnim vodama domainstva najvei zagaivai vode su deterzenti, kozmetiki proizvodi, fekalije Reenje! Smanjiti koliinu mnogih nepotrebnih sredstava za ienje i pranje Zagaenje Otpadne vode iz termoelektrane, elezare i fabrike sadre mnoge tetne i opasne materije Reenje! Filteri na fabrikama otpadne vode treba prvo preistiti pa tek onda isputati u reke Zagaenje Kie i snegovi spiraju u reke i jezera pesticide koji se upotrebljavaju u Poljoprivredi za bri rast biljaka i unitavanje korova i tetoina. Reenje! Smanjiti koliinu pesticide i hemikalija . Omoguiti razvoj biljaka i ivotinja koje su prirodni neprijatelji tetoina Zagaenje Naftne mrlje nastaju izlivanjem nafte iz tankera, unitavajui na taj nain itave eko sisteme. Reenje!

Kontrolom ispravnosti brodova mogu se spreiti ovakve nesree, kao i manja potronja nafte korienje nekih drugih oblika energije. Vie od pet miliona ljudi svake godine umre od bolesti izazvanih upotrebom neispravne vode! Samo jedna baterija ili ulje iz motora vozila, baenina zemljite dovoljni su da trajno zatruju izvor pijae vode! Prema nalazima strunjaka (USEPA), jedan litar prosutog otpadnog motornog ulja zagadi million litara vode! U Srbiji su izgraena postrojenja za preiavanje gradskih otpadnih voda u malom broju gradova Ukupan broj postrojenja je 37 Efekat rada ovih postrojenja je izuzetno lo i u proseku je ispod 50% U deset naselja postrojenja su davno naputena i ruinirana do te mere da je njihova rekonstrukcija neracionalna Postrojenja za preiavanje otpadnih voda vre mehaniki i bioloki tretman otpadnih voda. Mehanikim tretmanom se uklanjaju samo najgrublje neistoe, mineralne materije tee od vode kao i masnoe... Bioloki tretmanom vri se mineralizovanje organskih neistoa i neutralisanje biolokog i hemijskog zagaenja koje dolazi u postrojenje otpadnim vodama 22. mart Dan voda 5. jun Dan zatite ivotne sredine 8. jun Dan okeana 29. jun- Dan Dunava DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA 2000/60/EC USPOSTAVLjANjE OKVIRA ZA DELOVANjE ZAJEDNICE U OBLASTI POLITIKE VODA IMPLEMENTACIJA I ZNAAJ OSNOVE Neophodni su zajedniki principi radi unapreenja zatite voda sa aspekta kvaliteta i kvantiteta, za promociju odrive upotrebe vode, za doprinos kontroli prekograninih problema sa vodom, za zatitu akvatinih ekosistema i kopnenih ekosistema i movara direktno zavisnih od njih, i radi ocuvanja i razvoja potencijala koricenja voda. Postizanje dobrog statusa vode, kao cilj, treba da vai za sve rene slivove, tako da budu koordinirane mere koje se odnose na povrinske i podzemne vode koje pripadaju istom ekolokom, hidrolokom i hidrogeolokom sistemu. Treba uspostaviti zajednike definicije za status vode u vezi kvaliteta i kvantiteta, tamo gde je relevantno za potrebe zatite ivotne sredine. Ciljevi ivotne sredine treba da se donesu radi osiguranja dostizanja dobrog statusa povrinskih i podzemnih voda u i da se vri prevencija pogoranja statusa voda. Ova Direktiva e doprineti progresivnom smanjenju emisije hazardnih supstanci u vode. Eliminacija prioritetnih opasnih supstanci i doprinos postizanju koncentracija u morskoj sredini priblino vrednostima koje se prirodno javljaju. Drave lanice treba da identifikuju vode koje se koriste za zahvatanje radi snabdevanja pitkom vodom. Sa aspekta prevencije i kontrole zagaenja, politika Zajednice u oblasti voda treba da bude bazirana na kombinovanom pristupu koji se odnosi na kontrolu zagaenja na njegovomizvoru putem uspostavljanja kako emisionih granicnih vrednosti tako i zahteva kvaliteta ivotne sredine. Za kvantitet vode, treba uspostaviti opte principe kontrole zahvatanja i akumulisanja vode radi osiguranja odrivosti ivotne sredine vodnih sistema koji su time ugroeni. Prisutna je potreba za spreavanjem ili smanjenjem uticaja incidenata u kojima se voda akcidentno zagadjuje. Mere sa tim ciljem treba da se ukljue u program mera. Ekonomski instrumenti se mogu primeniti kao deo programa mera. Primena principa povraaja trokova za usluge u isporuci vode, ukljucujuci trokove zatite ivotne sredine i trokove za koricenje vode kao resursa, zajedno sa naknadom za tetu ili negativni uticaj

na akvatinu ivotnu sredinu, treba da da je, posebno, u saglasnosti sa principom zagaiva placa. Svrha Svrha ove Direktive je da uspostavi okvir za zatitu kopnenih povrinskih voda, meovitih voda, obalnih morskih voda i podzemnih voda, ime se: (a) spreava dalje pogoravanje i zatiuje i poboljava status akvatikih ekosistema, kao i suvozemnih i movarnih ekosistema koji su direktno zavisni od akvatikih sistema; (b) promovie odrivo koricenje vode zasnovano na dugoronoj zatiti raspoloivih vodnih resursa; (c) usmerava i unapreduje zatita i poboljava akvatina sredina u celini, kroz specifine mere za progresivno umanjenje isputanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili postepeno fazno ukidanje isputanja, emisija i gubitaka prioritetno opasnih supstanci; (d) osigurava progresivno umanjenje zagaenja podzemne vode i spreava njeno dalje zagaivanje; (e) doprinosi ublaavanju efekata poplava i sua; Integralno upravljanje vodama Mere koje se preduzimaju u cilju sveobuhvatne zatite svih voda, dostizanju dobrog statusa svih voda, integralnog upravljanja renim slivovima zatite od tetnog dejstva voda, korienja i upravljanja vodama, kao dobrima od opteg interesa sastavni su deo integralnog sistema upravljanja vodama. Mere koje se preduzimaju u okviru integralnog sistema upravljanja vodama, moraju biti meusobno usaglaene radi podjednakog ouvanja svih voda u celini. Zatita i odrivo korienje voda obavlja se u skladu sa naelom integralnogupravljanja vodama, tako da se omogui odrivo korienje voda, zasnovano na dugoronoj zatiti raspoloivih vodnih resursa, sprei pogoranje kvaliteta voda, titi stanje akvatinog i priobalnog ekosistema, smanje nepovoljni uticaji poplava i sua, smanje tetne posledice globalnih klimatskih promena, obezbedi podsticaj privrednog i drutvenog razvoja, osigura uee javnosti i stvore uslovi za ispunjenje meunarodnih obaveza u odrivom korienju vodnih resursa. Kvalitet povrinskih voda u Srbiji - Primeri veoma iste vode - klase I i I/II - su veoma retki i nalaze se u planinskim podrujima, na primer du reke etinje, Rzava, Studenice, Moravice i Mlave u Centralnoj Srbiji. - Najzagaeniji vodotokovi su Stari i plovni Begej, kanal Vrbas-Be ej, Kanal Dunav-TisaDunav. Reka Begej ulazi u Srbiju kao reka IV klase. - Kvalitet Dunava ostaje unutar klase II-III, uglavnom zahvaljuju i velikom kapacitetu razblaivanja. Izgradnjom brane i formiranjem akumulacije na Dunavu i HEPS erdap, nastao je niz negativnih uticaja na ivotnu sredinu, kao to je taloenje nanosa sa prisustvom odre enih polutanata. Pritoke unose oko 20 miliona m3 sedimenata svake godine. - Od svih raspoloivih voda manje od 8% (ili oko 500 m3/s) vodi poreklo sa dravne teritorije. Preostalih 92% su tranzitne vode koje doti u u zemlju Dunavom, Savom, Tisom i drugim vodotocima. - Podzemne vode aluvijalnih izdani su pod direktnim uticajem povrinskih renih voda, tako da njihov kvalitet zavisi od kvaliteta ovih voda. Vodosnabdevanje stanovnitva Podzemne vode se dominantno koriste za vodosnabdevanje Stanovnitvo koristi oko 45%, industrija i javna potronja ine oko 25% Oko 30% je potronja pri preradi vode i gubici u mrei Prikljuak na javni sistem vodosnabdevanja ima 63% stanovnitva, to je nedovoljno, dok je lokalnim vodovodima obuhvaeno jo 14% stanovnitva -U kvalitetu vode za pie postoje znaajne regionalne razlike izmeu Centralne Srbije i Vojvodine.

Glavni problem u Centralnoj Srbiji je da je vie od 40% uzoraka bilo bakterioloki zagaeno i nije zadovoljavalo kriterijume kvaliteta, to se odnosi uglavnom na ispitivanje voda u seoskim domainstvima i vode sa javnih esama. Najvei procenat uzoraka sa fiziko-hemijskom neispravnou registrovan je u Srednjebanatskom okrugu i iznosi 100%, zatim Severnobanatskom okrugu 99,10% i Zapadnobakom okrugu 77,69%. Otpadne vode Procenat domainstava prikljuenih na javnu kanalizacionu mreu je,2008. godine, iznosio 35,03%. U odnosu na broj domainstava prikljuenih na javni vodovod, samo43,02% je prikljueko i na javnu kanalizaciju. Oko 75% gradskog stanovnitva je povezano na javni kanalizacioni sistem, dok je to svega 9% za seosko stanovnitvo Koliine industrijskih otpadnih voda isputenih direktno u vodotoke, u 2007. godini iznose oko 3072 miliona m3 godinje, a iz javnih kanalizacionih sistema naselja oko 366 miliona m3godi. Od toga se preiava oko 204 miliona m3 otpadnih voda iz industrije i oko 54 miliona m3 otpadnih voda iz domainstava i ostalog nefinansijskog sektora. Sliv reke Dunav prima oko 80% industrijskih otpadnih voda zemlje Problemi: znatno zagaenje voda iz takastih i rasutih izvora zagaenja; poveana koncentracija nitrata u podrujima osetljivim na zagaenje nitratima usled rasutog zagaenja iz poljoprivrede; poplave koje izazivaju velike tete; zagaenje izdani koji se koriste za vodosnabdevanje; pritisak na ivotnu sredinu i prirodne resurse u zoni uticaja akumulacija ukljuujui: taloenje vuenog i suspendovanog nanosa u akumulacijama,promene reima podzemnih voda u priobalju, uticaj na biodiverzitet itd; prekomerna eksploatacija mineralnih sirovina iz aluvijalnih naslaga; nedovoljno podataka o bilansnim rezervama podzemnih voda kao dokumenta na osnovu kojeg se odreuje odrivo korienje ovog izuzetno vanog resursa; prekomerna eksploatacija pojedinih izvorita podzemnih voda; nepotpun monitoring voda. Administrativno organizovanje unutar vodnih podruja Drave lanice e identifikovati pojedinane rene slivove koji lee unutar njihovihteritorija i, u svrhe ove Direktive, oznaiti ih kao posebna vodna podruja.Tamo gde to odgovara, mali reni slivovi se mogu kombinovati sa veim, ili prikljuiti susednim malimslivovima radi formiranja posebnih vodnih podruja. Tamo gde podzemne vode ne prate u potpunosti odreeni reni sliv, one ce biti identifikovane i dodeljene najbliem vodnom podruju ili onom koji najvie odgovara. Drave lanice ce osigurati odgovarajue administrativno uredenje, ukljuujui odreivanje odgovarajuih nadlenih organizacija za primenu odredbi ove Direktive unutar svakog vodnog podruja koji je na njihovoj teritoriji. Za meudravna vodna podruja zainteresovane drave lanice e zajedniki osigurati koordinaciju i mogu, u tu svrhu, upotrebiti postojee strukture proistekle iz meunarodnih ugovora. Na zahtev ukljuenih drava lanica, Komisija ce delovati radi olakanja uspostavljanja programa mera. Planovi upravljanja recnim slivom 1. Drave lanice ce obezbediti da se saine planovi upravljanja za sva vodna podruja koja lee u potpunosti unutar njihove teritorije. 2. U sluaju meudravnog vodnog podruja koje u celini pada unutar Zajednice, drave clanice ce osigurati koordinaciju u cilju izrade jedinstvenog meudravnog plana

upravljanja recnim slivom. Tamo gde se takav plan upravljanja recnim slivom ne saini, drave clanice e pojedinacno sainiti planove upravljanja renim slivom koji pokriva bar one delove meunarodnog vodnog podruja koji lei unutar njihove teritorije potujuci ostvarenje ciljeva postavljenih ovom Direktivom. 3. U sluaju da se meudravno vodno podruje prua preko granica Zajednice,Drave lanice ce nastojati da se izradi jedinstveni plan upravljanja renim slivom,a, tamo gde to nije mogue, plan e pokrivati bar deo meudravnog vodnog podruja koji lei unutar teritorija zainteresovanih drava lanica. 4. Plan upravljanja renim slivom ukljuie informacije specificirane Aneksom VII. 5. U zavisnosti od specifinih aspekata upravljanja vodama, plan upravljanja renim slivommoe biti dopunjen izradom detaljnijih programa i planova upravljanja za podsliv, sektor, lokalitet, tip vode. Implementacija ovih mera nee osloboditi drave lanice ni jedne od njihovih obaveza prema ostatku ove Direktive. Strategija upravljanja vodama Ocena postojeeg stanja upravljanja vodama: - ocena stanja vodnih resursa i vodnog reima - postojee stanje vodnih objekata i sistema - aktuelna pravna i institucionalna reenja u oblasti upravljanja vodama Ciljevi i smernice za upravljanje vodama: - ciljevi integralnog upravljanja vodama i ciljeve odrivog razvoja i prioritete - smernice za korienje voda, zatitu voda i zatitu od tetnog dejstva voda - smernice za realizaciju meunarodnih sporazuma - osnovne odrednice monitoringa i informacionog sistema Funkcije za ostvarivanje utvrenih ciljeva: (planiranje, finansiranje, pripreme investicija i investiranje, odravanje, nadzor) Projekcija razvoja upravljanja vodama u Republici Srbiji: - potrebe za vodom i mogunost obezbeenja dovoljnih koliina vode potrebnog kvaliteta za razliite namene; - okvirni vodni bilans; - potrebne aktivnosti, sredstva i rokovi za dostizanje ciljeva u oblasti korienja voda, zatite voda i zatite od tetnog dejstva voda i izbor prioriteta - mere ekonomske politike, izvori sredstava i dinamika ulaganja - potrebni struni i drugi kapaciteti za dostizanje ciljeva Program mera Za ostvarenje ciljeva utvrenih u Strategiji, planom upravljanja voda za sliv reke Dunav i planovima upravljanja vodama za vodna podruja, donosi se program mera. Program mera sadri: mere koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda; mere koje se odnose na ureenje i korienje voda; mere koje se odnose na zatitu voda. Mere koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda su: 1) mere koje se odnose na ureenje vodotoka i zatitu od poplava; 2) mere koje se odnose na zatitu od erozije i bujica; 3) mere koje se odnose na odvodnjavanje; 4) odreivanje potrebnog obima izgradnje vodnih objekata za ureenje vodotoka i zatitu od tetnog dejstva voda, ukljuujui i prioritete njihove realizacije. Mere koje se odnose na ureenje i korienje voda su: 1) mere koje se odnose na ouvanje vodnih koliina, ukljuujui i mere kontrole zahvaenih koliina; 2) mere koje se odnose na vetako obogaivanje ili poveanje zapremine podzemnih izdani, ukljuujui i mere kontrole koliina i kvaliteta voda korienih u te svrhe;

3) mere koje se odnose na obezbeenje i ouvanje hidromorfolokih uslova u cilju postizanja dobrog ekolokog statusa i dobrog ekolokog potencijala vetakih i znaajno izmenjenih vodnih tela; 4) mere koje se odnose na racionalno i ekonomski isplativo korienje voda; 5) mere koje se odnose na povraaj trokova korienja voda. Mere koje se odnose na zatitu voda su: 1) mere kojima se kvalitet voda titi i unapreuje, ukljuujui i dodatne mere za ostvarivanje ciljeva utvrenih u Strategiji; 2) mere koje su utvrene propisima iz oblasti ivotne sredine i zdravstva; 3) mere koje su utvrene propisima iz oblasti poljoprivrede, ribarstva i drugo. Kombinovani pristup za koncentrisane i rasute izvore zagadivanja Drave lanice ce osigurati uspostavljanje i/ili primenu: (a) kontrola emisija zasnovanih na najboljoj raspoloivoj tehnologiji (b) graninih vrednosti relevantnih emisija (c) kontrole u slucaju rasutih uticaja, primenjujui, kao odgovarajuu, najbolju praksu u oblasti ivotne sredine Granine vrednosti emisije i rokovi za njihovo dostizanje se propisuju za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija u: 1) tehnolokim otpadnim vodama pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju; 2) tehnolokim i drugim otpadnim vodama koje se neposredno isputaju u recipijent; 3) vodama koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent; 4) otpadnim vodama koje se isputaju u septike i sabirne jame. Propisuju se zahtevi kvaliteta voda. 1) granine vrednosti zagaujuih materija i u povrinskim vodama i rokovi za njihovo dostizanje 2) granine vrednosti za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija u podzemnim vodama i sedimentu 3) zabrana isputanja prioritetnih supstanci Informisanje javnosti o: 1) poetku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama, najmanje tri godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi; 2) stanju izrade plana upravljanja vodama i zna ajnijim problemima na posmatranom vodnom podruju, najkasnije dve godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi Dravne lanice ce obezbediti da se za svako vodno podruje publikuje i uini dostupnim za primedbe javnosti i korisnika, sledee: (a) program rada i dinamiki plan, ukljucujuci iskaz o konsultativnim merama koje treba preduzeti, najkasnije tri godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi; (b) preliminarni pregled znaajnih elemenata za upravljanje identifikovanih u recnom slivu, najkasnije dve godine pre poetka perioda na koji se plan odnosi; (c) nacrt plana upravljanja renim slivom, najkasnije jednu godinu pre poetka perioda na koji se plan odnosi. Na zahtev, omoguie se uvid u dokumentacione osnove i podloge koricene za izradu nacrta plana upravljanja renim slivom. Monitoring statusa povrinskih voda, statusa podzemnih voda i zaticenih podruja 1. Da bi se uspostavio koherentan i obuhvatan pregled statusa voda, drave lanice e osigurati uspostavljanje programa za monitoring statusa voda u okviru svakog vodnog podruja: - za povrinske vode takvi programi ce obuhvatati:

(i) vodostaje i proticaje do stepena koji je znacajan za ekoloki i hemijski status i ekoloki potencijal (ii) ekoloki i hemijski status i ekoloki potencijal -za podzemne vode takvi programi ce obuhvatati kontrolu hemijskog i kvantitativnog statusa - za zaticena podruja takvi programi ce biti dopunjeni speificnim podacima sadranim u legislativi Zajednice, na osnovu kojih su pojedina zaticena podruja uspostavljena.

I 1839: C. F. Schnbein 1850: 1880: 1913: 1920: G. M. B. Dobson ( Oxford-) II , , 1992-1994 HCFCs e ? : CFCs: 1928: CFCs ; 1950-70s: CFCs 50 70 , , , CFC 1 ( 89%) 1986 2000 (89%) 1994 2050, , ...

1992-1994 CFC-11 , CTC MCF HCFC 2050 50% , 70% 10 - 25% 5 19 , 1,5 130 , HFCs, CFCs 15 , 5,2%, 5,7% 2000. 58% 93% ? (21% ,79% ) , , ( ) , , () : 1. , ;

, , , , ; , , , , . 2. . , ; ; ; 3. (, , , , , , ), , , , , , . , () - . (SO2 -SO3), (CO), (-NO, -NO2, -NH3) , ( , ) (), 10 ( 10 m), 2,5 ( 2,5 m), , , (, , , ), (. , , ), () (. ), 10 . , . : - , - VOC, - PAH, , , HF HCl , e e e e e (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As, .) .

, (H2S), (CS2) (R-SH, R, SR2) , : , ( ) , , 10 PM10, , , - PM10 , , , , . , (, ). . , . , . ( ), , . '' '', , . , : S2, N, , (, , ) , (, , , , , , , , .), , , .

. , : , , , , e e e e e (Ni, Mn, Cr, Cd, Hg, Pb, As, .) e , . 447,2 1,4 , 1,8 5,5 () : : (, , , , , , , , , , .) (S2, Nx, C, PAH, , , .); (, , ) (Nx,S2, , , , C .); ; , . ( PCDF/D ); '' ''; . : ( , ) , , , . : , , , , () , . 3 :

: , . . , , . : (), , , , , , , () ( , ). , . , , , : 13 10 , 1 P . 24- , S2, NOx . (, S2, Nx, C, , ) . 40 , 76 . 19 44 ( , , , NH3, .). .

28 60 5 11 . ( ) . : . , , ISO/IEC 17025 Stav ministarstva ... , , ( ) , , ( ), , , , , . ; , . , , . .

, , , . 2001. .