Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori

Sreten orevi & Milo Kati

VODI KROZ PRAKTINU PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE I MALI EKOLOKI RENIK

Beograd, april 2004. VODI KROZ PRAKTINU PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE I MALI EKOLOKI RENIK

Izdava: Medija centar Beograd Makedonska 5/II Za izdavaa Neboja Spai Priprema za tampu APP, Beograd tampa Libra, Beograd Tira 150 Beograd, 2004. ISBN 86-82827-34-4 Medija centar se zahvaljuje Regionalnom centru za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, kao i direktoru Centra Dr Radoju Laueviu, koji su omoguili tampanje ove knjige.

Podrano od Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju

SADRAJPREDGOVOR 7 UVOD 9 1 Cilj i namena prirunika 9 2 Kako koristiti prurunik? 10 I DEO 11 11 1. KONVENCIJA IZ ARHUSA 11 1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji 11 1.2. Dosadanji rezultati 11 1.3. Dalje aktivnosti 13 1.4. Meunarodni znaaj Arhuske konvencije 13 1.5. Trenutni status Arhuske konvencije 15

1.6. Znaaj Arhuske konvencije za nevladine organizacije 15 1.7. Prava oveka i Arhuska konvencija 15 1.8. Osnovni pojmovi i definicije 16 II DEO 17 1. TRI STUBA ARHUSKE KONVENCIJE 17 1.1. Pravo na informaciju o ivotnoj sredini 17 1.2. Uee javnosti u donoenju odluka od znaaja za ivotnu sredinu 17 1.3. Zatita prava pred organima uprave i pravosudnim organima 18 2 ARHUSKA KONVENCIJA I DOMAI PROPISI 19 2.1. Stanje vaeeg zakonodavstva 19 2.2. Vaniji predlozi zakonskih propisa 19 III DEO PRIMERI PRAKTINE PRIMENE ODREDBI ARHUSKE KONVENCIJE 21 1. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA 21 1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanju postrojenja za preiavanje otpadnih voda fabrike ije se otpadne vode izlivaju u oblinju reku? 21 1.2. Informisanje javnosti u sluaju akcidenta izazvanog izlivanjem tetnih materija u reku iji se vodotok nalazi u zatienom prirodnom dobru a ija se voda koristi za vodosnabdevanje 21 1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o stanju ivotne sredine kod resornog ministarstva primenjuje odgovarajui cenovnik usluga? 22 1.4. Koji su elementi prava potroaa na informisanje? 23 2 UEE JAVNOSTI U DONOENJU ODLUKA VEZANIH ZA IVOTNU SREDINU 24 2.1. Primer procedure uea javnosti u sluaju izgradnje autoputa kao objekta za koji je neophodna izrada analize uticaja na ivotnu sredinu 22 2.2. Procedura uea javnosti u postupku pripreme odreenih zakonskih projekata za usvajanje 25 Vodi kroz praktinu primenu Arhuske konvencije

2.3. Procedura uea javnosti u postupku izrade i usvajanja urbanistikog plana 2.4. Procedura uea javnosti u sluaju izgradnje ribogojilita u zatienom prirodnom dobru 2.5. Na koji nain potroai mogu uestvovati u procesu donoenja odluka koje su od interesa za njih? 3. PRISTUP PRAVOSUU 3.1. Zatita prava zainteresovane javnosti u sluaju nepotovanja procedure uea javnosti prilikom izrade analize uticaja na ivotnu sredinu

25 26 27 27

27

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu tete zbog pomora ribe prouzrokovanog ispiranjem prskalica za posipanje korova total herbicidima. (Upravlja nad ribarskim podrujem protiv zagaivaa) 3.3. Primer zatite od zagaenja vazduha imisijom dima iz dimnjaka pekarskog preduzea 3.4. Primer zatite u sluaju zagaenja bukom od strane privatnog preduzetnika 3.5. Mogunost pravne zatite u sluaju zagaenja bukom koje potie od preduzea ili drugog pravnog lica 3.6. Primer mogue primene Zakona o zatiti ivotne sredine u sluaju kada je odbijen zahtev da se izdaju informacije o privrednim aktivnostima u zatienom prirodnom dobru 3.7. Primer naknade tete prouzrokovane nezakonitim ribolovom

28 28 29 30 30 31

3.8. U sluaju povrede prava potroaa, koje sve vrste pravne zatite postoje i koji je postupak za svaku od vrsta pravne zatite? ANEKSI ANEKS I Spisak nadlenih intitucija ANEKS II Korisne adrese i kontakti ANEKS III Lista korisnih publikacija ANEKS IV Spisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovale Arhusku konvenciju ANEKS V Primer forme pismenog zahteva za informacijom ANEKS VI Zahtev za izdavanje informacije (pozitivna praksa Srbije) MALI EKOLOKI RENIK

31 32 32 32 34 34 35 35 36 36 38 38 40 40 43

PREDGOVORArhuska konvencija je najambiciozniji poduhvat u smislu demokratizacije na polju ivotne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija. Njeno usvajanje je bilo ogroman korak napred u razvoju meunarodnog prava Pristupivi principima Arhuske konvencije drave Istone Evrope i Centralne Azije jasno pokazuju da prava na polju ivotne sredine nisu rezervisana, kao luk-suz, samo za bogate drave Moramo iskoristiti Svetski samit o

odrivom razvoju, sledee godine, da ojaamo na pristup pravu na polju ivotne sredine - ne samo u Evropi ve u celom svetu. Kofi Anan Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Kao Evropski komesar za zatitu ivotne okoline objavljujem da su principi Arhuske konvencije primenjivi i u teoriji i u praksi u celoj zajednici Evropske Unije. Mnogo vremena je potrebno da se promene navike graana, administracije, lokalnih vlasti i organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine. Ako nae evropsko drutvo eli da ostane otvoreno, potrebno je da principi Arhuske konvencije postanu svakodnevni deo politike zatite ivotne sredine. Margot Valstrom Evropski komesar za zatitu ivotne sredine, Evropska Komisija Drago mi je da Arhuska konvencija stupa na snagu. Iako SR Jugoslavija nije potpisala niti pristupila Konvenciji, nova politika zatite ivotne sredine Srbije tei da integrie Arhusko miljenje u raspored izgradnje novog sistema zatite ivotne sredine i prirodnih resursa Oekujemo da e bar minimum standarda koje odreuje Arhuska konvencija biti prihvaeno u celom regionu. Anelka Mihajlov Ministar za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine Republike Srbije

UvodPrirunik Vodi kroz praktinu primenu Arhuske konvencije je pripremljen u okviru projekta Podrka razvoju strategija za primenu Arhuske konvencije u zemljama Jugoistone Evrope. Ovaj projekat se odvija u sedam zemalja regiona: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Rununiji, Bugarskoj i Srbiji i Crnoj Gori - u saradnji sa ministarstvima ivotne sredine zemalja obuhvaenih projektom, nevladinim organizacijama koje se bave ovom problematikom i svim ostalim uesnicima u zatiti ivotne sredine. Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevi-ne Holandije, a implementira ga Regionalni Centar za ivotnu sre-dinu za Centralnu i Istonu Evropu.1. Cilj i namena prirunika

Veina zemalja regiona je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosua u vezi sa pitanjima koja se tiu ivo-tne sredine. Iako je naa zemlja jedna od retkih koja jo uvek nije potipisala niti ratifikovala konvenciju, ova injenica ne umanjuje njen znaaj za nas. Pre svega, ve etiri godine se na nacionalnom

planu odvijaju aktivnosti koje imaju za cilj stvaranje pravnog i institucionalnog okvira za primenu Arhuske konvencije (za razliku od nekih drava u okruenju ili pojedinih drava Istone Evrope i zemalja biveg Sovjetskog saveza koje su ratifikovale konvenciju, bez prethodno stvorenih osnovnih uslova za njenu primenu). Sa druge strane, imajui u vidu tendencije u meunarodno pravnoj zatiti ivotne sredine, kao i aktuelne meunarodne procese sa-svim je izvesno da e i naa zemlja u dogledno vreme ratifikovati Konvenciju. Prirunik je namenjen pre svega nevladinim organizacijama koje se bave zatitom ivotne sredine i najiroj javnosti, ali svakako moe biti koristan i predstavnicima vladinog i privrednog sektora. Dva su osnovna cilja ovog prirunika: da upozna predstavnike nevladinih organizacija i najire jav nosti sa osnovnim naelima Arhuske konvencije, njenim istorijatom, trenutnim statusom na meunarodnom nivou i u Srbiji, kao i sa oekivanim daljim aktivnostima u cilju ratifikacije i sprovoenja Arhuske konvencije u naoj zemlji. da pomogne nevladinim organizacijama i graanima da prepo znaju prednosti koje Arhuska konvencija donosi, te da im, kroz vrlo praktine primere u formi pitanja i odgovora omogui da lake ostvaruju svoja prava prema pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, ali i da im ukae na mogunosti koje u konkretnim sluajevima predvia Konvencija i na taj nain pripremi itaoce za aktivno uee u njenom sprovoenju.2. Kako koristiti prurunik?

Prirunik je izraen u formi praktikuma, koji uz opta pitanja i aktuelnosti vezane za Arhusku konvenciju pokuava da itaocu na najjednostavniji nain priblii ovu materiju. U uvodnom delu daje se kratak istorijat Arhuske konvencije, njen trenutni status na meunarodnom planu i u naoj zemlji, kao i po-janjenja osnovnih pojmova i definicija onako kako ih definie Ar-huska konvencija. Poseban odeljak u priruniku posveen je zna-aju Arhuske konvencije za nevladine organizacije. U praktinom delu, prirunik daje odgovore na neka od pitanja sa kojima se nevladine organizacije i graani esto susreu ili bi mo-gli da se susretnu u svakodnevnom ivotu. Pitanja su selektovana na osnovu predloga samih nevladinih organizacija ili na osnovu iskustava do kojih smo doli tokom realizacije projekata vezanih za Arhusku konvenciju. Jedan od ciljeva prirunika svakako je i upoznavanje javnosti sa najznaajnijim dravnim institucijama za sprovoenje Arhuske konvencije. Obzirom na irinu Konvencije u prilogu prirunika data je lista institucija koje su od veeg znaaja za pitanja koja regulie konvencija, pre svega pitanja dostupnosti informacija sa adresama i kontaktima tih institucija. Takoe, u prilogu se daju neke korisne adrese i kontakti na kojima se mogu pronai informaci-je o Arhuskoj konvenciji, liste zemalja koje su potpisale i ratifiko-vale

Konvenciju. U prilogu su dati i model formulara koji se u ne-kim zemljama koristi za zahtev za informacijom od znaaja za i-votnu sredinu, i predlog mogueg formulara iste namene koji je u skladu sa naim vaeim zakonodavstvom. Ovo stoga to proce-dura zahteva za informacijama ovog tipa kod nas jo uvek nije si-stematizovana na adekvatan nain, a uvoenje posebnih formula-ra je jedan od moguih naina za reavanje ovog problema.

I DEO1. Konvencija iz Arhusa1.1. Arhuska Konvencija u SrbijiArhuska konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosua u vezi sa pitanjima ko-ja se tiu ivotne sredine usvojena je 25. juna 1998. godine na e-tvrtoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu odr-anoj u Danskom gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN / ECE). Tada je Kon-venciju potpisalo 35 drava i Evropska zajednica a u narednom periodu predvienom za potpisivanje jo 4 drave. U skladu sa lanom 20 Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godi-ne. Prvi sastanak lanica Arhuske konvencije odran je u oktobru 2002. godine u italijanskom gradu Luki ( Lucca). Danas konvenci-ja ima 25 drava lanica. Srbija i Crna Gora nisu lanice Arhuske konvencije. Tadanja SR Jugoslavija, zbog poznatih okolnosti vezanih za meunarodni po-loaj zemlje, nije bila ukljuena ni u priprmene aktivnosti oko izra-de i usvajanja Konvencije. Ona nije uestovavala ni na ministarskoj konferenciji na kojoj je Konvencija usvojena i ako su predstavnici NVO iz SR Jugoslavije uestvovali na ovoj konferenciji. Prve inicijative vezane za Arhusku konvenciju u Srbiji su pokrenu-te 1999. godine posredstvom Regionalnog centra za ivotnu sredi-nu za Centralnu i Istonu Evropu (REC), odnosno REC-ove kance-larije u Beogradu. Od tada do danas realizovan je veliki broj aktiv-nosti usmerenih na stvaranje uslova za ratifikaciju i sprovoenje Arhuske konvencije u Srbiji.

1.2. Dosadanji rezultatiAktivnosti usmerene na jaanje kapaciteta, kako dravnog tako i NVO sektora, za sprovoenje Arhuske konvencije kao i za irenje informacija i podizanje javne svesti o Konvenciji su se ogledale pre svega u brojnim seminarima obuke za predstavnike oba sektora, programima finansijske pomoi NVO, javnim tribinama, sastancima i izdavanjem razliitih publikacija o Arhuskoj konvenciji. Ciljevi ovih treninga i seminara bili su razliiti: upoznavanje pred-stavnika ciljnih grupa sa osnovnim odredbama Arhuske konvenci-je, modelima pristupa informacijama i distribucije informacija, modelima uea javnosti, ukazivanja na prednosti koje iz njih proi-

zilaze i sl. Takoe, nekoliko namenskih seminara za predstavnike lokalne samouprave i resornog ministarstva, kao i slinih semina-ra za NVO imali su za cilj razvoj osnovnih vetina za sprovoenje uea javnosti u procedurama analize uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. Rezultati ovih aktivnosti su vidljivi pre svega u smislu opte upu-enosti ciljnih grupa u ovu problematiku kao i u osposobljenosti jednog dela dravnih organa za prakrino sprovoenje odredbi Arhuske konvencije i pripremljenosti jednog broja nevladinih organizacija za aktivno uee u ovim procedurama. Uz finansijsku podrku REC Kancelarije u Beogradu, 1999. godi-ne publikovan je prvi informator o Arhuskoj konvencijim zatim 2000. godine publikacija Arhuska konvencija - vodi za prakti-nu upotrebu i Prirunik za uee javnosti u odluivanju. Prva dva izdanja imala su za cilj pre svega informisanje o Arhuskoj konvenciji i upoznavanje sa njenim osnovnim naelima, dok je poslednji bio namenjen NVO-ima s ciljem da im pomogne da u praksi pokreu inicijative za uee javnosti u odluivanju. Nakon toga, 2001. godine izala je publikacija Pravo na adekvatnu ivotnu sredinu kao prva analiza zakonodavstva Republike Srbije, Republike Crne Gore i SR Jugoslavije u odnosu na zahteve Arhuske konvencije. U ovoj analizi je dat presek stanja domaih propisa uporeenih sa standardima iz Arhuske konvencije, s ciljem da se identifikuju nesaglasnosti domaih propisa sa standardima iz Arhuske konvencije i predloe neophodne izmene i dopune kako bi se stvorile osnovne pretpostavke za primenu Konvencije. Takoe, publikacija sadri i prevod teksta Arhuske konvencije na srpski jezik. Sva ova izdanja su se pokazala kao veoma korisno sredstvo informisanja, upoznavanja ire javnosti sa Arhuskom konvencijom i podizanja javne svesti o Konvenciji i njenim standardima. Ne treba zanemariti ni veliki broj savetovanja, tribina, kampanja i slinih aktivnosti koje su imale znaaj za aktuelizaciju pitanja Ar-huske konvencije u Srbiji. Ovakvi skupovi su esto bili vrlo korisni u smislu definisanja trenutnog stanja i odreivanja i planiranja buduih aktivnosti vezanih za Arhusku konvenciju. U sklopu Programa obnove ivotne sredine Jugoistone Evrope (REReP), kao dela Pakta stabilnosti, pokrenut je, polovinom 2001. godine, projekat Podrka razvoju strategija za primenu Arhuske konvencije. Na osnovu toga je izraen opis potreba Srbije i Crne Gore (Needs assessment) koji je definisao osnovne zakonodavne, institucionalne i druge potrebe, kako vladinog tako i nevladinog sektora, kao neophodnih pretpostavki za primenu Arhuske kon-vencije. Moe se rei da su sve navedene aktivnosti doprinele, pre svega optoj informisanosti i stvaranju povoljne klime o Arhuskoj ko-nvenciji i podizanju javne svesti, kako o samoj Konvenciji tako i o znaaju zatite ivotne sredine uopte. Meutim, neosporno je da je dosadanji rad na ovom polju u znaajnoj meri uticao i na bru i kvalitetniju pripremu drave za ratifikaciju Arhuske konvenci-je.Takoe, evidentno je da su se dosadanji nain rada i realizova-ne aktivnosti pozitivno odrazile na unapreenje i osposobljavanje dravnog sektora i NVO za praktino

sprovoenje Arhuske ko-nvencije.

1.3. Dalje aktivnostiOekuje se da bi dravna zajednica Srbije i Crne Gore mogla ratifikovati Arhusku konvenciju do kraja tekue ili poetkom sledee godine. U prilog ovoj pretpostavci ide i injenica da je Srbija i Cr-na Gora na poslednjoj Panevropskoj Konferenciji ivotna sredina za Evropu, odranoj u maju ove godine u Kijevu potpisala proto-kole o Stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu i Protokol o registrima isputanja zagaujuih materija, koji su u bliskoj vezi sa Arhuskom konvencijom. Na osnovu toga moe se oekivati da se dalje aktivnosti na pripre-mi za sprovoenje Konvencije intenziviraju. One bi u osnovi treba-lo da podrazumevaju dalje usaglaavanje zakonske regulative, stvaranje institucionalnog okvira za sprovoenje Konvencije, ma-terijalno-tehniko opremanje institucija, obuku kadrova i dalji rad na podizanju javne svesti o Konvenciji. Za oekivati je da e se je-dan deo tih aktivnosti odvijati u skladu sa preporukama koje su date u dokumentu Strategija za primenu Arhuske konvencije u Sr-biji, ija je izrada u toku.

1.4. Meunarodni znaaj Arhuske konvencijeU pogledu meunarodnog znaaja Arhuske konvencije, moramo se osvrnuti na iri kontekst, aktuelnosti i tendencije u meunaro-dno pravnoj zatiti ivotne sredine, njeno mesto u sistemu meunarodno pravne zatite ivotne sredine na regionalnom i irem planu, njene ciljeve i opte obaveze strana ugovornica Konvencije. Dva su osnovna meunarodna procesa iji su rezultati ugraeni u odredbe Arhuske konvencije. Najpre, to je proces izgradnje meunarodno pravnih normi u oblasti ivotne sredine univerzalnog karaktera i od znaaja za sve drave sveta i drugo, regionalne aktivnosti meu kojima posebno mesto pripada procesu ivotna sre-dina za Evropu. U prvom sluaju se radi o aktivnostima koje se odvijaju u okviru meunarodnih organizacija univerzalnog karaktera meu kojima najistaknutije mesto pripada Ujedinjenim nacijama i razliitim or-ganizacijama i telima u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Rezultat pomenutih aktivnosti posebno je vidljiv po velikom broju meuna-rodnih ugovora u oblasti ivotne sredine univerzalnog karaktera zakljuenih pod njihovim okriljem i uz njihovo aktivno uee. To-me treba dodati i meunarodnopravne dokumente u drugim obla-stima a pre svega u oblasti ljudskih prava, odnosno razvoj i dostig-nua koji u ovoj oblasti imaju, ili mogu imati, na tumaenje odre-dbi Arhuske konvencije. Ovde najznaajnije mesto pripada Univer-zalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1948), Meunarodnom pak-tu o graanskim i politikim pravima (1966) i Meunarodnom pak-tu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). to se tie regionalnih aktivnosti u oblasti ivotne sredine neo-phodno je voditi rauna o njihovim specifinostima. U

evropskom regionu nekoliko meunarodnih organizacija ima vodeu ulogu u oblasti ivotne sredine. Pored Evropske unije, Saveta Evrope, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao najznajnijih, posebno mesto pripada Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu, kao jednoj od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Procesom ivotna sredina za Evropu, koji se odvija u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu, obuhvaeno je ukupno 55 drava zapad-ne, istone i centralne Evrope, SAD, Kanada, Izrael, drave Cen-tralne Azije i kavkaskog dela biveg Sovjetskog Saveza. Do sada su odrane etiri ministarske konferencije. Na treoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu, odranoj u Sofiji usvojene su Sofijske inicijative - dokument ko-ji definie prioritetne teme zemalja Centralne i Istone Evrope u oblasti ivotne sredine (kvalitet lokalnog vazduha, ekonomski in-strumenti za primenu politike zatite ivotne sredine, bioloka ra-znovrsnost i uee javnosti u procesu odluivanja). Uesnici tree konferencije ivotna sredina za Evropu izrazili su, izmeu ostalog, i potrebu za poveanjem uea javnosti u pi-tanjima koja se tiu ivotne sredine. Imajui u vidu Princip 10 De-klaracije o ivotnoj sredini i razvoju usvojene na Zemaljskoj kon-ferenciji UNCD odranoj 1992. godine u Rio de aneiru (Brazil), pripremili su Smernice za pristup informacijama o ivotnoj sredi-ni i ueu javnosti u donoenju odluka o pitanjima koja se tiu i-votne sredine. Pratei obavezu preuzetu u Sofiji, pod pokroviteljstvom Eko-nomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, poeli su pregovo-ri kako bi se Smernice nainjene u Sofiji pretoile u legalni meu-narodni pravni mehanizam. Pregovori su poeli u junu 1996., a za-vreni u martu 1998. Kao rezultat ovih pregovora nastala je Arhu-ska konvencija, meunarodni pravni instrument, potpisana na e-tvrtoj konferenciji ivotna sredina za Evropu odranoj u dan-skom gradu Arhusu. Po prvi put u ovakvim pregovorima su uestvovale i nevladine or-ganizacije, zatim Regionalni centar za ivotnu sredinu za Central-nu i Istonu Evropu i druge meunarodne organizacije koje su da-le znaajan doprinos celokupnom procesu pripreme i usvajanja Konvencije. Imajui u vidu sve navedeno, moe se rei da Arhuska konvencija predstavlja novu kategoriju meunarodnih ugovora, pa na osnovu toga treba ocenjivati i njen meunarodni znaaj. Najpre, Arhuska konvencija je jedan od novijih meunarodno pravnih viestranih instrumenata u oblasti ivotne sredine. Ona, za razliku od drugih meunarodnih ugovora koji uglavnom utvruju meusobne oba-veze i prava strana ugovornica, najveim delom formulie obave-ze i prava strana ugovornica prema javnosti . Sa druge strane u Arhuskoj konvenciji se po prvi put pravo svake osobe da ivi u ivotnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju postavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.

1.5. Trenutni status Arhuske konvencije

Arhuska konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Da bi Konvencija stupila na snagu, bilo je potrebno da proe devedeset dana od deponovanja esnaestog ratifikacionog instrumenta. Trenutno, Konvenciju je potpisalo: 45 zemalja, a 25 je deponovalo instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ime su se obavezale odredbama Konvencije.

1.6. Znaaj Arhuske konvencije za nevladine organizacijeNevladine organizacije su od samog poetka bile ukljuene u pregovore koji su prethodili usvajanju Arhuske konvencije. Na ovaj nain, trei sektor je prihvaen kao partner u procesu kreiranja i razvoja politike zatite ivotne sredine. Osnovni beneficijar Arhuske konvencije je javnost, odnosno gra-anin kao pojedinac ili udruen u razliite forme udruivanja. Ar-huska konvencija precizno definie termin zainteresovana jav-nost s tim to se nevladine organizacije koje se bave pitanjima i-votne sredine, a prema nacionalnom zakonodavstvu ispunjavaju uslove za to, automatski smatraju zainteresovanom javnou. Sa-mim tim Arhuska konvencija postavlja nevladine organizacije u privilegovan poloaj. Konvencija obavezuje drave lanice da ui-ne dostupnim informacije od znaaja za ivotnu sredinu, omogu-i predstavnicima javnosti da uestvuju u donoenju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu zatitu u sluaju nepotovanja ovih prava. I bez ulaska u detaljnije razmatranje odredbi Konvencije, moe se zakljuiti da ona tei ukidanju dravnog monopola sa oblasti i-votne sredine tako to graanima i nevladinim organizacijama omoguuje pristup informacijama i aktivno uee u razliitim procedurama od znaaja za ivotnu sredinu i time ih dovodi u po-ziciju partnera u ovim procesima.

1.7. Prava oveka i Arhuska konvencijaFundamentalno pitanje koje Arhuska konvencija regulie jeste pitanje prava oveka na adekvatnu ivotnu sredinu, dakle prava oveka da ivi u sredini koja obezbeuje zdravlje i dobrobit i takoe obavezuje da se takva ivotna sredina uva i unapreuje u intere-su sadanjih i buduih generacija. Konvencija ovo bazino pravo nadgrauje pravom graana na pristup informacijama, na uee u donoenju odluka i zatitom pred nadlenim dravnim organima a pre svega pred organima uprave i pravosua. Tako se kreiraju nova prava oveka vezana za ivotnu sredinu i ako ona po sebi i nisu novina. Tanije, to su opta ljudska prava (pravo na informi-sanost, pravo na uee u odluivanju, pravo na sudsku zatitu) koja su odavno nala mesto u najvanijim meunarodnim doku-mentima u oblasti ljudskih prava. Novina je to se ona ovom prili-kom vezuju za ivotnu sredinu.

1.8. Osnovni pojmovi i definicijeKonvencija definie itav niz pojmova koji imaju znaaj za ostvarivanje standarda koji su postavljeni.Pojam javna vlast podrazumeva:

a) dravnu upravu na svim teritorijalno administrativnim nivoima; b) fizika ili pravna lica na koja su preneta javna ovlaenja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ukljuujui posebne dunosti, aktivnosti ili usluge koje se tiu ivotne sredine; c) svako drugo fiziko ili pravno lice koje ima javne odgovornosti ili funkcije, ili prua javne usluge u vezi sa ivotnom sredinom i sl., osim dravnih organa i tela zakonodavne i sudske vlasti.Informacija koja se tie ivotne sredine znai bilo koju in-formaciju u pisanoj, vizuelnoj, zvunoj, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o: a) stanju elemenata ivotne sredine, kao to su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljite, predeli i prirodni kompleksi, bioloki diverzitet i njegove komponente, ukljuujui genetiki modifikovane organizme kao i o interakciji izmeu ovih elemenata; b) faktorima kao to su supstance, energija, buka i zraenje i o aktivnostima ili merama, ukljuujui upravne mere, o sporazumi-ma u vezi sa pitanjima koja se tiu ivotne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiu ili e verovatno uticati na elemente ivotne sredine u okvirima gore navedenog podstava a) i o cost - benefit analizama i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama korienim u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine; c) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima ivota ljudi, kulturnim spomenicima i graevinama, ukoliko na njih utie ili moe da utie stanje elemenata ivotne sredine ili ukoliko na njih de-luju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi gore navedeni podstav b); Javnost znai jedno ili vie fizikih ili pravnih lica i, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruenja, organizacije ili grupe; Zainteresovana javnost znai javnost koja je ugroena ili e verovatno biti ugroena ili ima interes u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine. Nevladine organizacije koje promoviu zatitu ivotne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodav-stvom bie smatrane zainteresovanim u smislu prethodne definici-je te pred organima javnih vlasti ne moraju dokazivati svojstvo za-interesovanog lica.

II DEO

1. TRI STUBA ARHUSKE KONVENCIJE

1.1. Pravo na informaciju o ivotnoj srediniPravo na informaciju o ivotnoj sedini konvencija ralanjuje na dva prava: pasivno i aktivno pravo na informaciju, pri emu prvo podrazumeva obavezu vlasti da odgovarajuim sredstvima informisanja javnosti obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o ivotnoj sredini i pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj na kvalitet ivotne sredine, zdravlje ljudi i ivotinja. Drugi aspekt prava na informaciju predstavlja obaveza vlasti da odgovori na zah-tev zainteresovane javnosti u situaciji kada ova zahteva informa-cije o ivotnoj sredini. Postoje dve grupe razloga zbog kojih zahtev za izdavanjem infor-macije moe biti odbijen i ovi razlozi su opteg i posebnog karak-tera. Prva grupa se tie formalnih nedostataka zahteva (nerazum-nost, uoptenost i sl.) ili injenice da organ vlasti ne poseduje ta-kvu informaciju. U drugu grupu spadaju one situacije kada bi ob-javljivanje informacije negativno uticalo na: poverljivost rada dr-avnih organa u sluaju kada je poverljivost predviena odredba-ma nacionalnog zakona, meunarodne odnose, nacionalnu odbra-nu ili javnu bezbednost, objektivnost rada pravosudnih organa, pravo lica na poteno suenje ili mogunost javne vlasti da spro-vede krivinu ili disciplinsku istragu, poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u sluajevima kada je poverljivost pred-viena odredbama zakona, u cilju zatite legitimnog ekonomskog interesa, izuzev kada se radi o informacijama koje se tiu emisija znaajnih za zatitu ivotne sredine, kada e takve informacije bi-ti objavljene, prava intelektualne svojine, poverljivost linih poda-taka, odnosno dosijea, koji se odnose na fiziko lice, kada to lice nije dalo pristanak za otkrivanje informacija javnosti, u sluajevi-ma kada je takva poverljivost predviena odredbama nacionalnog zakona, interese tree strane koja obezbeuje informacije, kada ona nije imala, ili nije mogla biti stavljena pod zakonsku obavezu davanja informacija, u sluajevima kada ta strana ne da pristanak na objavljivanje informacije ili ivotnu sredinu na koju se informa-cije odnose, kao to je sluaj sa podrujima razmnoavanja retkih vrsta. Navedeni osnovi za odbijanje zahteva moraju se tumaiti na re-striktivan nain, uzimajui u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija i uzimajui u obzir da li se traene informacije odnose na emisije u ivotnu sredinu.

1.2. Uee javnosti u donoenju odluka od znaaja za ivotnu sredinuPoglavljem o ueu javnosti, Konvencija namee obavezu javnim vlastima da unutranjim propisima predvide mogunosti ukljuivanja javnosti u postupke u kojima se donose odluke koje su od znaaja za ivotnu sredinu. Mogue je je uoiti est posebnih grupa na koje se odnose odreena pravila o ueu javnosti u donoenju odluka. To su: a) uee javnosti u donoenju odluka kada su u pitanju posebne

aktivnosti koje Arhuska konvencija u svom Aneksu I relativno precizno nabraja; b) uee javnosti u donoenju odluka o aktivnostima koje nisu navedene Aneksu I uz Konvenciju ali na koje se mogu primenjivati pravila Konvencije; c) uee javnosti u donoenju odluka kada se radi o aktivnostima koje se ponovo razmatraju ili menjaju; d) uee javnosti u donoenju odluka o tome da li da se odobri namerno isputanje genetiki modifikovanih organizama u ivotnu sredinu; e) uee javnosti u izradi planova, programa i politika koje se ti-u ivotne sredine i f) uee javnosti u toku pripreme izvrnih propisa i/ili opte primenjivih pravno obavezujuih normativnih instrumenata. Posebno je sa aspekta uestalosti u pravnom ivotu znaajno uee javnosti u procedurama izrade analize uticaja na ivotnu sredinu i u postupku izdavanja ekolokih dozvola.

1.3. Zatita prava pred organima uprave i pravosudnom organimaOvde se pre svega insistira na davanju garancija javnosti u pogle-du prava na preispitivanje odluka koje se odnose na dostupnost informacija. U tom cilju omoguje se svakome, ji su interesi ili prava povreeni, pravo na pravnu zaitu pred sudom ili drugim nepristrasnim telom. Konvencija, nadalje, namee stranama obavezu da uine da sve odluke koje se donesu u ovakvoj proceduri budu obavezujue za vlast te da takvi akti po svojoj formi budu snabdeveni, izmeu ostalog, obrazloenjem kao obaveznim elementom forme u sluajevima kada je odluka nepovoljna po zainteresovanu javnost. Zatitom prava na uee u procedurama donoenja odluka koje se odnose na ivotnu sredinu se obezbeuje dostupnost pravosu-a kroz mogunost procesnog i materijalnog preispitivanja odluka organa vlasti - naroito u okviru sprovedenih procedura uea javnosti kod procene uticaja na ivotnu sredinu, uea u izradi planova, programa i politika ivotne sredine te u pripremi izvrnih propisa kojima se ureuje materija ivotne sredine i sl. Arhuska konvencija obavezuje vlasti na potovanje predvienih procedura i u svim drugim situacijama predvienim unutranjim pravom, kada se radi o zatiti prava koja ulaze u korpus prava ivotne sredine.

2. Arhuska konvencija i domai propisiPovelja o ljudskim i manjinskim pravima Dravne zajednice SCG pravo na dostupnost informacija o ivotnoj sredini, po prvi put u ustavnoj istoriji, ugrauje u korpus osnovnih ljudskih prava. Istovremeno, Ustavna povelja Dravne zajednice SCG jasno daje primat meunarodnom pravu i time definie i svoj stav prema opte usvojenim meunarodnim principima i meunarodnim ugovorima.

Iz toga se moe izvesti zakljuak o neophodnosti ugradnje standarda Arhuske konvencije u pravni sistem Srbije i Crne Gore, pogotovo zbog injenice da je Arhuska konvencija jedna od onih meunarodnih ugovora ije je usvajanje i primena uslov za pridrue-nje zemlje EU.

2.1. Stanje vaeeg zakonodavstvaDosadanje analize ukazuju na postojanje odreenog broja zakonskih i podzakonskih akata koji u sebi sadre odredbe koje su u skladu sa pojedinim zahtevima sadranim u Konvenciji. Naroito se to odnosi na oblast informisanja o ivotnoj sredini kao i posto-janje velikog broja sektorskih zakona koji pojedinim odredbama sankcioniu ponaanja i radnje uperene protiv ivotne sredine i zdravlja. U segmentu pristupa upravi i pravosuu, takoe, doma-i propisi sadre vei broj reenja koja su u skladu sa standardima Konvencije. Nasuprot tome, stoje i znaajni nedostaci. Najvei se uoavaju u delu uea javnosti. Osim u delu urbanistikog planiranja, propisi ne nude mogunost ukljuivanja javnosti u procedu-re donoenja odluka o ivotnoj sredini, to je posebno znaajno prilikom izrade analiza uticaja na ivotnu srednu i izdavanja ekolokih dozvola. Status nevladinih organizacija koje se bave zati-tom ivotne sredine, nije ureen na nain kako to ureuje Konven-cija to ima negativne posledice na mogunost zatite prava pred organima uprave i pravosua. Informacioni sistem ivotne sredi-ne, predvien zakonom, nije formiran. Posledica ovakvog stanja jeste slabo informisana i demotivisana javnost i veoma oskudna pravna praksa u oblasti zatite ekolokih prava.

2.2. Vaniji predlozi zakonskih propisaU poslednje vreme se ine odreeni napori da se domae zakonodavstvo unapredi i priblii evropskim uzorima. U postupku izrade ili usvajanja se nalazi vei broj, za ivotnu sredinu, znaajnih zakonskih akata. Po znaaju se izdvaja Predlog zakona o sistemu zatite ivotne sredine, koji informisanju i ueu javnosti posveuje posebno poglavlje, stvarajui osnov za dalju dogradnju i unapreenje nie legislative. I drugi zakonski predlozi kao to su: Predlog zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja, Predlog zakona o narodnom advokatu, Predlog zakona o udruenjima graa-na, radne verzije Pravilnika o izradi analize uticaja na ivotnu sre-dinu i Pravilnika o integralnom spreavanju i kontroli zagaenja (uvoenje sistema ekolokih dozvola) i sl., zasluuju panju jer u odreenoj meri reguliu pitanja koja su od znaaja za dostupnost informacija o ivotnoj sredini, uee javnosti u postupcima u ko-jima se donose odluke od znaaja za ivotnu sredinu kao i zatitu prava pred upravom i organima pravosua.

III DEO PRIMERI PRAKTINE PRIMENE ODREDBI

ARHUSKE KONVENCIJE

1. Pravo na pristup informacijama1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanju postrojenja za preiavanje otpadnih voda fabrike ije se otpadne vode izlivaju u oblinju reku?Zakon daje mogunosti svakom ko ima na zakonu zasnovan inte-res da od nadlenih pravnih odnosno fizikih lica zahteva informa-cije koje se odnose na stanje i pojave od znaaja za ivotnu sred-nu, zdravlje ljudi ili ivotinja. Podatke o stanju ispravnosti postro-jenja za preiavanje voda zato pre svega treba zahtevati od od-govornog lica u preduzeu, pismenim putem, preporuenim pi-smom ili predajom u prijemnu kancelariju sa zahtevom da se izda potvrda o prijemu zahteva. U sluaju da se na zahtev ne odgovori u primerenom roku, kakvim se moe smatrati rok od 30 dana predvien Zakonom o optem upravnom postupku, ili da je sadraj odgovora nezadovoljavajui, stranka se moe obratiti nadlenom inspektoru za vodoprivredu, graevinarstvo ili optinskom ekolokom inspektoru, sa zahtevom da se ispita stanje postrojenja ili kvalitet otpadnih voda koje iz po-strojenja izlaze u slobodne vodotoke. Konano, u sluaju odbijanja davanja informacija ili prikrivanja pravih informacija o stanju postrojenja na raspolaganju je i krivi-no pravna zatita predviena Zakonom o zatiti ivotne sredine. Navedene mogunosti zatite u naelu su saglasne odredbama Ar-huske konvencije, s tim to treba imati u vidu i dopunske standar-de u pogledu cene postupka, u emu domaa praksa nije unifici-rana.

1.2. Informisanje javnosti u sluaju akcidenta izazvanog izlivanjem tetnih materija u reku iji se vodotok nalazi u zatienom prirodnom dobru a ija se voda koristi za vodosnabdevanje.Javno preduzee odnosno druga organizacija koja je staralac u zatienom prirodnom dobru, obavezna je da vri periodinu kontrolu kvaliteta vode na teritoriji zatienog dobra. Informacije o kvalitetu vode dobijaju se od ovlaenih laboratorija i dostupne su jav-nosti. Stoga je Staralac u zatienom prirodnom dobru ovlaen da informacije ovlaene organizacije javno objavljuje. U sluaju akcidenta, Staralac, na osnovu rezultata ovlaene laboratorije obavetava lokalni Centar za obavetavanje ili slian organ na lokal-

nom nivou, javno preduzee za vodosnabdevanje iji je vodoza-hvat ugroen akcidentom, optinski organ uprave zaduen za ko-munalne poslove i ivotnu sredinu kao i nadlene inspekcijske or-gane. Vano je naglasiti da se podaci o kvalitetu vode za pie kao i vode koja je izvorite vodosnabdevanja ne mogu smatrati pover-ljivim te su svi navedeni subjekti obavezni da takve podatke, po-sebno u sluaju akcidenta, bez odlaganja saopte javnosti. Javno preduzee za vodosnabdevanje, po osnovu zakonske obaveze ta-koe redovno meri kvalitet vode koja se koristi za vodosnabdeva-nje, tako da sve navedeno vai i za ova pravna lica. Skrivanje odn. prikrivanje ovakvih informacija od javnosti povlai krivinu odgovornost odgovornih lica a po Zakonu o zatiti ivot-ne sredine. U ovom sluaju radi se o primeni odredbi Arhuske konvencije ko-je se odnose na tzv. pasivno pravo javnosti na informisanje, dakle obavezu lokalnih vlasti, javnih preduzea i slinih organa i organizacija da i bez konkretnog zahteva blagovremeno obaveste javnost o pojavama koje su od znaaja za ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi.

1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o stanju ivotne sredine kod resornog ministarstva primenjuje odgovarajui cenovnik usluga?Osnovni propis koji ureuje materiju snoenja trokova postupka pred organima uprave je Zakon o optem upravnom postupku. Ve se naelom ekonominosti postupka nalae organima uprave da postupak vode bez odugovlaenja i sa to manje trokova za stranku i druge uesnike u postupku, s tim da takvim postupanjem ne bude dovedeno u pitanje potpuno i tano izvoenje potrebnih dokaza i preduzimanje drugih upravnih radnji. To zapravo znai da naelo ekonominosti ne sme biti na tetu donoenja zakonitog i pravilnog reenja. Posebni izdaci u novcu koji po osnovu putnih trokova, trokova vetaenja, uviaja, oglasa i sl. koji nastaju sprovoenjem postup-ka padaju, po pravilu, na teret onoga koji je postupak zapoeo. Ovde zakon ne navodi posebno trokove za izdavanje dokumena-ta, fotokopiranje prepisa i drugih pisanih izvetaja o stanju ivot-ne sredine ali se moe uzeti da se prethodno pravilo odnosi i na takve aktivnosti organa uprave. Trokovi po osnovu izdataka za takse svakako padaju na teret podnosioca zahteva, ako je takva obaveza posebno predviena. Ako je izvesno da e odreeni po-stupak pokrenut po zahtevu stranke izazvati izdatke u gotovom novcu, organ uprave moe zahtevati polaganje novca unapred ko-ji slui za pokrie takvih trokova. O tome ko snosi trokove upravnog postupka i u kom iznosu odluuje organ uprave koji vo-di postupak reenjem kojim se isti zavrava. O trokovima se mo-e doneti i poseban zakljuak. Zakon nudi i mogunosti oslobaanja od plaanja trokova uprav-nog postupka. Osloboenje zavisi od imovnog stanja uesnika u postupku i moe biti potpuno ili delimino. Ovo osloboenje se od-nosi, izmeu ostalog, i na

trokove plaanja taksi i drugih izdata-ka u postupku. Naravno, oslobaanju od plaanja trokova upravnog postupka prethodi zahtev koji je ka tome uperen. Protiv zakljuka kojim se odbija zahtev za oslobaanje od plaanja trokova stranka ima pravo posebne albe. Praksa Ministarstva za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sre-dine izlazi u susret licima koji prema ministarstvu istiu zahteve za izdavanje informacija o stanju ivotne sredine i pojavama koje se tiu ivotne sredine a u nadlenosti su ovog ministarstva. To zna-i da ne postoji poseban cenovnik ministarstva kojim se utvruju cene pojedinih radnji administrativnih lica koja izdaju ovakve informacije. Naravno, ovo ne oslobaa stranke snoenja sitnih trokova potanskog saobraaja, fotokopiranja i sl. Arhuska konvencija u delu koji se odnosi na pristup upravi i pra-vosuu posveuje pitanju trokova postupka znaajnu panju. Konvencija, meutim, ne obavezuje vlasti da javnosti omogui uslove za besplatno postupanje u konkretnim procedurama. Uobi-ajeni pravni standard koji se koristi jeste insistiranje na umerenim trokovima, koji nee ometati samu proceduru. Konvencija kao dodatni zahtev u stavu 5. lana 9. postavlja obavezu vlastima da uine dodatne napore za pruanje pomoi javnosti kojima bi se uklonile ili umanjile finansijske prepreke prilikom pristupa upravi i pravosuu.

1.4. Koji su elementi prava potroaa na informisanje?Zakon o zatiti potroaa definie pod pojmom potroa svako fiziko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za line potrebe ili potrebe svoga domainstva kao i preduzea, druga pravna lica i preduzetnike kada kupuju proizvode ili koriste usluge za sopstve-ne potrebe. U osnovna prava potroaa, izmeu ostalog, spada i pravo na informisanost - raspolaganje injenicama od znaaja za pravilan izbor i zatitu od nepotene reklame ili oznaka na proiz-vodima koji potroaa mogu dovesti u zabludu. To znai da potro-a ima pravo da bude informisan, na razumljiv nain, o svojstvi-ma i karakteristikama proizvoda koje kupuje, ili uslugama koje ko-risti, o nainu korienja i odravanja proizvoda i opasnostima do kojih moe doi prilikom njegove nepravilne upotrebe, kao i o ri-ziku koji se odnosi na usluge koje koristi. Ovde se pre svega insi-stira na pasivnom pravu na informaciju (informisanost). Sa druge strane, ako to priroda proizvoda, odnosno usluga dozvoljava, po-troa je ovlaen da zahteva da mu se proizvod, odnosno usluga pokae ili demonstrira, ime se potroau daje aktivno pravo na informisanje dakle pravo da informaciju zahteva i da mu ona, na odgovarajui nain, bude dostavljena ili demonstrirana. Izriito je zabranjeno obmanjivati potroae, davati netane, ne-potpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije ili pre-utkivati podatke o stvarnim svojstvima i karakteristikama proiz-voda i usluga, ili uslova kupovine i prodaje. Navedena prava tite se odredbama o prekrajnoj i imovinsko pravnoj odgovornosti, ko-je su sadrane u ovom zakonu. Arhuska konvencija, u delu koji regulie pravo na informisanje,

obavezuje vlasti da unutranjim pravom zatite javnost (dakle i potroae kao pojam veoma blizak pojmu javnosti) u pogledu ostvarivanja prava na aktivno i pasivno pravo na informaciju, to je u navedenom primeru Zakonom o zatiti potroaa i uinjeno.

2. Uee javnosti u donoenju odluka vezanih za ivotnu sredinu2.1. Primer procedure uea javnosti u sluaju izgradnje auto-puta kao objekta za koji je neophodna izrada analize uticaja na ivotnu sredinuZakon o planiranju i izgradnji ureuje materiju izlaganja planova i projekata na javni uvid i uea javnosti u izradi takvih akata. Ueu javnosti u proceduru donoenja odluke o izgradnji infrastrukturnog objekta kakav je auto put, prethodi donoenje odluke o izradi stratekog planskog dokumenta. Ova odluka, izmeu ostalog, sadri i podatke o mestu odravanja javnog uvida i javnoj raspravi. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se na odgovarajui nain i traje 30 dana od dana oglaavanja. O iz-vrenom javnom uvidu i raspravi sastavlja se izvetaj, sa svim pri-medbama i stavovima javnosti, po svakoj primedbi. Izvetaj je sa-stavni deo obrazloenja planskog dokumenta. Uslove i nain stavljanja plana na javni uvid blie ureuje ministar nadlean za poslove urbanizma. Protiv odluka ovih tela dozvoljeno je jedino isticanje zahteva za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg ili pojedinanog akta, to je sutinski nedostatak predviene procedure. U sluaju donoenja odluke o izgradnji auto puta, pristupa se iz-radi projektne dokumentacije iji je sastavni deo i analiza uticaja na ivotnu sredinu, na osnovu ega se moe zahtevati izdavanje dozvole za izvoenje radova. Postojei propisi, posebno Pravilnik o proceni uticaja objekata i postrojenja na ivotnu sredinu, ne predviaju bilo kakvu mogunost uea javnosti u postupku izrade analize uticaja na ivotnu sredinu, u emu se vidi drugi osnov-ni nedostatak nae pozitivne regulative u ovoj oblasti. Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odrovarajuim odredbama lana 7 Arhuske konvencije koji obavezuje vlasti da omogue efektivno uee javnosti u procedurama izrade dokumenata koji imaju karakter planova, programa i politika, kakvim se svakako moraju smatrati strateki planovi o kojima Zakon o planiranju i izgradnji govori. Arhuska konvencija, meutim, za razliku od naeg pravnog siste-ma koji to uopte ne ureuje, posveuje posebnu panju ueu javnosti u procedurama izrade procene uticaja na ivotnu sredinu. Sa druge strane, pravni poloaj donosioca odluka u navedenim situacijama (najee su to skuptine ili skuptinska tela na svim ni-

voima) i njihov poloaj u pravnom sistemu Srbije, onemoguuje javnost da na jednostavan nain, u redovnoj pravnoj proceduri, zatiti prava i interese, te je jedino reenje isticanje zahteva za zatitu ustavnosti i zakonitosti akta. Nasuprot tome, odredbama o pristupu pravosuu, Arhuska konvencija obavezuje vlast da omogui odgovarajuu zatitu u redovnoj pravnoj proceduri pred organima uprave i pravosua, kakva bi bila mogunost isticanja redovnih pravnih lekova u upravnom postupku kao i uputanje u redov-nu proceduru pred organima pravosua, ukljuujui pravo na isti-canje redovnih odn. vanrednih pravnih lekova.

2.2. Procedura uea javnosti u postupku pripreme odreenih zakonskih projekata za usvajanje.Iako nema posebnih propisa koji na eksplicitan nain obavezuju javne vlasti da ukljue javnost u proces pripeme zakonskih projekata za usvajanje u oblastima koje se odnose na ivotnu sredinu, praksa u poslednjih godinu dana pokazuje bitan napredak, nedvosmisleno inspirisan odgovarajuim odredbama Arhuske konvenci-je. Javna rasprava sprovedena u vie desetina gradova Srbije u postupku finalizacije teksta Predloga zakona o sistemu zatite ivot-ne sredine predstavlja primer rane primene standarda Arhuske konvencije u nas. Proizvod ove rasprave jeste i uvaavanje vie sugestija datih od strane kompetentnih predstavnika javnosti koje su inkorporirane u konani tekst Predloga. Vie tribina i okruglih stolova odranih u okviru izrade Predloga pravilnika o analizi uticaja na ivotnu sredinu i Predloga pravilnika o integralnom spreava-nju i kontroli zagaenja (koji se odnosi na uvoenje sistema eko-lokih dozvola), takoe su sprovedeni u skladu sa zahtevima koji proistiu iz Arhuske konvencije. Arhuska konvencija o ovom pitanju govori u poglavlju o ueu javnosti u toku pripreme izvrnih propisa i/ili opte primenjivih pravno obavezujuih normativnih instrumenata predvienih la-nom 8 Konvencije.

2.3. Procedura uea javnosti u postupku izrade i usvajanja urbanistikog plana.Procedura izlaganja na uvid sprovodi se u postupku izrade urbanistikih i regulacionih planova. Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje, urbanistiki plan podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid. Posle izvrene strune kontrole, a pre podnoenja predloga urbanisti-kog plana organu nadlenom za njegovo donoenje, obavlja se javni uvid, putem oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmanje 15 a najdue 30 dana od dana oglaavanja. O obavljanju javnog uvida stara se nadlena optinska uprava. Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavo-vima javnosti po svakoj primedbi i koji je sastavni je deo obrazlo-enja predloga plana. Kao i u sluaju donoenja planskih

akata, protiv odluke o usvaja-nju urbanistikog plana dozvoljeno je jedino isticanje zahteva za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg ili pojedinanog akta pred Ustavnim sudom Republike Srbije. U ovom primeru radi se o ueu javnosti u procedurama izrade niih planskih akata, predvienih lanom 7 Arhuske konvencije. Primetno je da Zakon o planiranju i izgradnji predvia gotovo identinu proceduru izlaganja na javni uvid, bez obzira na karak-ter, domet i znaaj planskog, odnosno urbanistikog dokumenta, ostavljajui, meutim, resornom ministru da samu proceduru bli-e odredi, to do sada nije uinjeno.

2.4. Procedura uea javnosti u sluaju izgradnje ribogojilita u zatienom prirodnom dobruIzgradnja objekta kakvo je ribogojilite na podruju zatienog prirodnog dobra podrazumeva prethodno pribavljanje itavog niza dokumenata, saglasnosti i sl. a u cilju dobijanja graevinske dozvole za izgradnju. Posebno je u okviru ovog postupka neophod-no dobiti Uslove zatite ivotne sredine, Miljenje staraoca u zatienom podruju kao i na osnovu Uslova izraditi Analizu uticaja objekata ili postrojenja na ivotnu sredinu. Sve ovo, jo jednom, predstavlja nezaobilazni deo i sadraj projektne dokumentacije. Specifinost ovog primera jeste u tome to u postupku izrade i kompletiranja dokumentacije nae zakonodavstvo ne predvia nikakvu mogunost ukljuivanja javnosti u proces izrade analize uticaja na ivotnu sredinu, kako za sve druge tako i za objekte koji se izgrauju na podrujima koja su stavljena pod poseban reim zatite. Radne verzije nekih podzakonskih akata, ija je izrada u to-ku, a koji imaju za cilj da blie urede osnovne odredbe predloga zakona o sistemu zatite ivotne sredine Republike Srbije, u delu koji se odnosi na uee javnosti, blie ureuju postupak uea javnosti prilikom izrade analize uticaja na ivotnu sredinu. Arhuska konvencija, nasuprot tome, u lanu 6 i Aneksu I daje listu instalacija, objekata i postrojenja prilikom ije izgradnje je neop-hodno uee javnosti u postupku izrade analize uticaja. Konven-cija, dalje, ostavlja mogunost unutranjem pravu da utvrdi listu dodatnih situacija kada se javnosti daje mogunost da uestvuje u izradi navedene analize a koje nisu navedene u Aneksu I a speci-fine su za pojedine drave.

2.5. Na koji nain potroai mogu uestvovati u procesu donoenja odluka koje su od interesa za njih?Zakon o zatiti potroaa kao jedno od osnovnih prava proklamu-je pravo da se uje glas potroaa, titei interese potroaa u pro-cesu donoenja i sprovoenja politike zatite potroaa, kao i raz-voja novih proizvoda i usluga. Radi zatite svojih interesa, potro-ai mogu osnivati udruenja, organizacije potroaa i druge obli-ke udruivanja. Ova udruenja, izmeu ostalog, imaju pravo zajemeno zakonom da sprovode nezavisne kontrole kvaliteta i sigurnosti ponuenih proizvoda, odnosno usluga, nadlenim drav-

nim organima dostavljaju dokumentaciju za utvrivanje odgovornosti za proizvode ili usluge koji ne odgovaraju utvrenim zahtevima u pogledu sigurnosti i kvaliteta, obavetavaju potroae o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda koji se ve nalaze ili e se nalaziti na tritu, kao i o ponuenim uslugama, uestvu-ju u radu nadlenih organa kad se razmatraju pitanja koja se od-nose na potroae ali i zastupaju interese potroaa pred organi-ma pravosua tako to daju obavetenje potroaima o vansud-skom reavanju sporova i podnose tubu sudovima u sluaju po-vrede prava potroaa. Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odgovarajuim definicijama sadra-nim u lanu 2 Arhuske konvencije, a posebno sa, za potrebe Kon-vencije, izvrenim tumaenjem pojma nevladine organizacije i povlaenim poloajem ovakvih organizacija u procesima nastu-panja pred organima vlasti. Udruenja potroaa, u kontekstu ra-znovrsnih organizacionih oblika koji su u skladu sa zakonom, sto-ga se mogu smatrati zainteresovanim u smislu ovlaenja koja im, po osnovu Zakona o zatiti potroaa, pripadaju, te nisu u obave-zi posebno dokazivati pojedinani interes za uee u konkretnim procedurama. Istovremeno, ova udruenja se pojavljuju i kao ovlaeni reprezenti pojedinanih potoroaa, formacijski titei njihove interese.

3. Pristup pravosuu3.1. Zatita prava zainteresovane javnosti u sluaju nepotovanja procedure uea javnosti prilikom izrade analize uticaja na ivotnu sredinu.Domae zakonodavstvo ne predvia mogunost uea javnosti prilikom izrade analize uticaja na ivotnu sredinu. U tome se vidi, moda, najvei nedostatak srpskog zakonodavstva u odnosu na moderne evropske sisteme, pa i u odnosu na standarde utvrene Arhuskom konvencijom. Koncipirana na osnovama standarda koji su utvreni Arhuskom konvencijom radna verzija Pravilnika o proceni (analizi) uticaja na ivotnu sredinu koja je u proceduri, detaljno ureuje postupak uea javnosti u postupku izrade ove analize. Osnov za ugradnju ovog podzakonskog akta proistie iz Predloga Zakona o sistemu zatite ivotne sredine, koji je u skuptinskoj proceduri. Od usva-janja ovog zakona i njegovog konanog oblika i sadrine, zavisie i sudbina nie zakonske regulative kojom e on biti preciziran i po-doban za praktinu primenu.

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu tete zbog pomora ribe prouzrokovanog ispiranjem prskalica za posipanje korova total herbicidima. (Upravlja nad ribarskim podrujem protiv zagaivaa).Ostvarevanje prava na naknadu tete prouzrokovane pomorom ri-be mogue je ostvariti u vie faza. Prva faza svakako jeste dokazi-vanje

krivice lica koje je radnjom ispiranja maine sa total herbici-dom dovelo do pomora ribe. To se ostvaruje podizanjem tube u krivinom postupku, pred nadlenim optinskim sudom, za ta postoji osnov sadran u krivinom delu iz lana 158 Krivinog zakona Republike Srbije. Dokazana krivica, bez obzira na karakter i visinu kazne, predstavlja pravni osnov za isticanje imovinsko pravnog zahteva u parninom postupku. U ovom postupku tuilac opredeljuje visinu imovinskog zahteva i prua relevantne dokaze koji potkrepljuju istaknuti zahtev. U tom cilju, kao znaajno, kat-kad neophodno, dokazno sredstvo istie se vetaenje visine prouzrokovane tete, to podrazumeva i predujmljivanje novanih sredstava koja pripadaju vetaku a koja padaju na teret onog ko predlae vetaenje. Treba podsetiti da uestvovanje u sudskim postupcima, kakvi su navedeni, podrazumeva relativno dugu proceduru i relativno viso-ke sudske trokove, trokove za izvreno vetaenje i nagrade advokatima. Meutim, teret konanog snoenja trokova zavisi od ishoda postupka i pada na onog ko je parnicu izgubio. Prednji primer je u skladu sa odredbama sadranim u Stavu 3 la-na 9 Konvencije kojima se vlasti obavezuju da javnosti omogue zatitu svojih prava i van sluajeva predvienih Konvencijom (ka-da su ugroena prava na informisanje odn. uee javnosti). Ovde se zapravo radi o svim drugim situacijama kada je takva zatita predviena unutranjim pravom.

3.3. Primer zatite od zagaenja vazduha imisijom dima iz dimnjaka pekarskog preduzea.Zatita od tetnih imisija u vazduh ostvaruje se prijavom zagai-vaa nadlenoj optinskoj inspekciji. Izbor inspekcijskog tela zavi-si od pretpostavljenog razloga koji dovodi do zagaenja vazduha. Najee su to ekoloka inspekcija kao nadlena za sluajeve zagaenja vazduha. Ovoj inspekciji stoje na raspolaganju razliite mere, kao to su: nalog vlasniku radnje da izvri merenje kvaliteta vazduha odn. dima koji je proizvod njegove delatnosti, nalog da se otklone uzroci koji su doveli do zagaenja vazduha, pa do radikalnih mera kakve su privremena zabrana obavljanja delatnosti, za kojima se retko posee. Ukoliko ovaj nain ne urodi plodom, svakako postoji mogunost pokretanja parninog postupka u segmentu tzv. gradskih slubeno-sti, predvienog Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Treba imati u vidu da se na ovaj nain ne mogu isticati zahtevi is-pod mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepo-kretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje neznatna teta. To praktino znai da stranka nee uspeti u sporu ako zah-teva smanjenje nivoa zagaenja ispod mere koja nije tetna po zdravlje. Kroz navedeni primer moe se stei utisak o pojedinanim moda-litetima zatite prava utvrenim lanom 9 Konvencije, pri emu se zatita realizuje kroz upravno pravnu i sudsku (graansko- prav-nu) proceduru.

3.4. Primer zatite u sluaju zagaenja bukom od

strane privatnog preduzetnika.Zakon o zatiti ivotne sredine sadri posebno poglavlje o zagaenju bukom. Izmeu ostalog, on ovlauje ekoloku inspekciju da, primenjujui ovaj zakon, postupa protiv organizacija koje imaju status pravnih lica u situacijama kada se pojavljuju kao zagaiva-i bukom. Zakon je, meutim, propustio da ovlasti inspekcijske organe da postupaju u svim drugim situacijama kada se kao zagaivai pojavljuju druga lica (fizika lica, preduzetnici, neformalne grupe graana i sl.). Zato je postupak zatite u ovim sluajevima komplikovan i dugotrajan. Sa druge strane, broj potencijalnih predmeta koji su posledica ovog zagaenja je ogroman! Nemogunost zatite primenom odredbi Zakona o zatiti ivotne sredine uslovljava akciju na drugim frontovima. Odgovarajua reenja nude Zakon o obligacionim odnosima i Zakonom o osnova-ma svojinsko pravnih odnosa. Prvi primenu odredbe lana 156. uslovljava iscrpljivanjem svih drugih mogunosti predvienih unutranjim pravom to veoma produuje proceduru, jer stranku upuuje na iscrpljivanje svih drugih zakonskih mogunosti, preko ko-jih je zatita teko ostvarljiva zbog blage kaznene politike (npr.: Zakon o javnom redu i miru ili Zakon o preduzetnicima). Ostaje kao preostalo reenje primena odredbi Zakona o osnovama svo-jinsko pravnih odnosa ali, naravno, i realizacija pravosnane od-luke kroz postupak za izvrenje odluka, koja je u ovom sluaju najee vezana za linost tuenog, to u praksi moe predstavlja-ti problem. Ovo samo u sluaju da dobrovoljno ispunjenje obave-ze izostane.

3.5. Mogunost pravne zatite u sluaju zagaenja bukom koje potie od preduzea ili drugog pravnog lica.Nasuprot prethodnom primeru, zatitu od zagaenja izazvanu bukom, u sluaju kada se kao pasivno legitimisano lice pojavljuje bilo koje pravno lice treba traiti kroz primenu relevantnih odredaba Zakona o zatiti ivotne sredine. To podrazumeva podnoenje prijave nadlenom ekolokom inspektoru, koji ima pun kapacitet da zapone postupak, nalae preduzimanje odreenih mera i, eventualno, obavetava druge nadlene organe. Podnosiocu prijave koji je nezadovoljan ishodom akcije nadlenog inspektorata ostaje mogunost da, po privatnoj tubi, pokrene postupak na nain pojanjen u prethodnom primeru.

3.6. Primer mogue primene Zakona o zatiti ivotne sredine u sluaju kada je odbijen zahtev da se izdaju informacije o privrednim aktivnostima u zatienom prirodnom dobru.Informacije o privrednim aktivnostima, izgradnji objekata, izgrad-nji infrastrukture i sl. koji se izvode na teritoriji prirodnih dobara koja su aktima Vlade Republike Srbije ili aktima skuptina optina lokalnih jedinica stavljena pod poseban reim zatite i unapree-nja,

svakako se mogu smatrati informacijama od znaaja za zati-tu ivotne sredine. One, u zavisnosti od karaktera intervencije ko-ja se sprovodi u zatienom prirodnom dobru, mogu biti neophod-ne za procenu opasnosti po ivotnu sredinu ili neophodne za po-stupanje i preduzimanje mera radi zatite ivota i zdravlja ljudi. Takve informacije ne mogu biti skrivene od javnosti odn. ne mogu biti proglaene poverljivim po bilo kom osnovu. Zato, u sluaju da ovlaeno lice ( a to moe biti investitor, izvo-a radova ili staralac u zatienom podruju) takve informacije proglasi poverljivim, stoji na raspolaganju odredba lana 109 Za-kona o zatiti ivotne sredine, koja takvo krenje zakona sankcio-nie novanom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina. Odredba lana 109 jos uvek vaeeg Zakona o zatiti ivotne sre-dine u potpunosti odgovara na zahteve iz lana 4 Arhuske konven-cije koji se odnosi na pristup informacijama. Ona je takoe u skla-du sa stavom 1 lana. 9 Konvencije jer titi i krivino sankcionie povredu prava na dobijanje informacije. Zanimljivo je da Zakon o zatiti ivotne sredine ne predvia mogunost uskraivanja infor-macija koje su neophodne za procenu opasnosti po ivotnu sredi-nu i za postupanje i preduzimanje mera radi zatite ivota i zdra-vlja ljudi, po bilo kom osnovu.

3.7. Primer naknade tete prouzrokovane nezakonitim ribolovom.Prvi korak u ostvarenju prava na naknadu tete po ovom osnovu predstavlja dokazivanje pravnog osnova na osnovu kog se nakna-da moe traiti. To se moe ostvariti i direktno u parnici ali je efikasnije ili prekrajnom prijavom na osnovu relevantnih odredbi Zakona o ribarstvu, ili podizanjem krivine prijave za delo Nezakonit ribolov a na osnovu Krivinog zakona RS. U ovom drugom sluaju, neophodno je pred sudom dokazati da konkretna radnja nezakonitog ribolova ima obeleja krivinog dela pre svega u pogledu koliine ribe koja je protivzakonito izlovljena. Pravni standard koji se koristi jeste znatna koliina ribe, to je iroko postavljeno i u praksi moe predstavljati problem. Dokazivanjem krivice, kroz navedene postupke, otvara se mogu-nost podizanja imovinsko pravnog zahteva u graanskom (parni-nom) postupku, dokazivanja visine tete i po pravnosnanosti pre-sude, u sluaju da izostane dobrovoljna isplata, isticanju zahteva za prinudnu naplatu u izvrnom postupku. I u ovom sluaju se radi o primeni zakonskih mogunosti predvi-enim unutranjim pravom a u skladu su sa zahtevom istaknutim u stavu 3 lana 9 Konvencije.

3.8. U sluaju povrede prava potroaa, koje sve vrste pravne zatite postoje i koji je postupak za svaku od vrsta pravne zatite?Imovinsko-pravna zatita zbog povrede prava potroaa ostvaru-je se tubom u parninom postupku.Tubu moe podneti potro-a, udruenje ili organizacija potroaa, kao i drugi zainteresova-ni

organi ili organizacije. Postupak po tubi je hitan. Za povrede prava potroaa, odnosno uinjene tete male vredno-sti, mogu se obrazovati tela za reavanje sporova potroaa, u skladu sa zakonom. Privrednim prestupima i prekrajima sankcionisan je irok spektar nezakonitih aktivnosti preduzea i odgovornih lica u njima ali i odgovornih lica u nadlenim saveznim organima kada ne zabrane odnosno ne ogranie protok odreenih roba koje mogu naneti te-tu potroaima. Iz izloenog primera se vidi da je pravna zatita predviena Zako-nom o zatiti potroaa vieslojna i da se moe ostvariti, kako ob-razovanjem ad hoc tela kakva su neka vrsta mirovnih vea, kroz sistem privrednih prestupa i prekraja, pa do ostvarenja zatite u graanskim postupcima. Sve ovo je u skladu sa intencijama sadr-anim u poglavlju o pristupu pravosuu, odn. u lanu 9 Arhuske konvencije.

ANEKSI

ANEKS ISpisak nadlenih intitucija1. Ministarstvi za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine Republike Srbije

Dr Ivana Ribara 91, Novi BeogradTelefon: 011 361 - 63 - 68 Faks: 011 35 39 49E-mail: ekabinekoserb.sr.gov.yu2. Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26, BeogradTelefon: 011/ 36 16 271Fax: 011/ 36 16 272E-mail: mini poljeunet.yuwww.minpolj.sr.gov.yu3. Ministarstvo pravde Republike Srbije

Nemanjina 22 -26, BeogradTelefon: 011/ 36 16 549 Fax: 011/ 36 16 548E-mail: kabinetmpravde.sr.gov.yu4. Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije

Trg Nikole Paia 11, Beograd Telefon: 011/ 33 98 404 Fax: 011/ 33 98 936 www.min-cul.sr.gov.yu5. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26, Beograd Telefon: 011/ 36 16 489 Fax: 011/ 36 16 491 www.mps.sr.gov.yu

6. Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu

samoupravu Republike Srbije

Biraninova 6, BeogradTelefon: 011/ 68 53 87Fax: 011/ 68 53 96E-mail: info.mpalsqmpalsq.sr.gov.yu7. Ministarstvo urbanizma i graevine Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26 i Kralja Milutina 10a, Beograd Telefon: 011/ 36 14 653 Fax: 011/ 36 14 652 www. mugrs.sr.gov.yu8. Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj

Bulevar Mihajla Pupina 16, 21 000 Novi SadTelefon: 021/ 45 63 11, 021/ 45 62 38E-mail: ekolognspoint.netwww.eko.vojvodina.sr.gov.yu9. Gradski sekretarijat za zatitu ivotne sredine

27. marta 43 - 45, BeogradTelefon: 011/ 32 26 106Fax: 011/ 32 22 681E-mail: beoekobeogradsg.org.yu10. Hidrometeoroloki zavod Srbije

Kneza Vieslava 66, Beograd Telefon: 011/ 54 52 40 Fax: 011/ 54 53 78

ANEKS IIKorisne adrese i kontakti1. Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe

2000. Szentendre, Ady Endre 9 - 11, HungaryTel. (36 - 26) 50 40 00Fax: (36 - 26) 31 12 94E-mail: inforec.orgwww.rec.org2. Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu kancelarija u SCG

Primorska 31, BeogradTelefon: 011/ 32 92 899Fax: 011/ 32 93 020E-mail: officerecyu.orgwww.recyu.org3. Aarhus Convention Secretariat

Palais des Nations, CH - 1211 Geneva 10 Telefon: + 41 (0) 22 91 71 879 Fax: + 41 (0)22 91 70 1074. European ECO - Forum

c/ 0 ECO - Accord P.O. Box 43, 129090 Moscow, RussiaTelefon: 7 09 59 24 62 40Fax: 7 09 52 98 58 20E-mail:

eliasntserver.cis.lead.orgwww.eco - forum.org5. Centar za ekologiju, Subotica

Trg cara Jovana Nenada 15, 24000 SuboticaTelefon: 024-554600E-mail: snjezaopenunsubotica.co.yu6. Centar za eko pravnu pomo

Hajduk Veljkova 4, 14000 ValjevoTelefon: 014/ 23 26 36Fax: 014/ 23 05 49 E-mail: ecolawgicaptt.yu

ANEKS IIILista korisnih publikacija1 Aarhus Convention: The Implementation Guide. United Nations, New York and Geneva, 2000 http://www.unece.org/env/pp/acig.htm 2 Aarhus Convention, Electronic Tools Task Force, Case Gallery, REC, http://www.rec.org/e-aarhus/ 3 Community Planning Website http://www.communityplanning.net 4 Developing and Implementing Integrated National Pollutant Release and Transfer Registers in the Accession Countries of Central and Eastern Europe, REC, Hungary, May 2003 5 Developing Skills of NGOs. Public Education to Raise Environmental Awareness, Training material, REC, Hungary, 2003 6 Environmental Democracy in Practice, Handbook for environmental and water management authorities on public participation, 2002, REC 7 Handbook on Access to Justice under the Aarhus Convention, REC, Hungary, 2003 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF/accessto justice.pdf 8 Public Participation in Making Local Environmental Decision: Good Practice Handbook, DETR, UK, July 2000 http://www.unece.org/env/pp/newcastle.handbook.htm 9 O.Cherp, et. al., Environmental Assessment and Environmental Expertisa, Social-Environmental Union, Moscow, 2001. 10 Proceedings of International Workshop on Public Participation and Health Aspects in Strategic Environmental Assessment, REC, Hungary, 2001 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF/accessto justice.pdf 11 Working with NGOs: A Practical Guide to Operational Collaboration between the World Bank and Non-governmental Organisations, World Banks, 1995 12 Public Access to Environmental Information and Data. Practice Examples from the United States, the European Union, and

Central and Eastern Europe. REC, Hungary, 2001

ANEKS IVSpisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovale Arhusku konvencijuUESNICI Albanija Jermenija Austrija Azerbejdan Belorusija Belgija Bugarska Hrvatska Kipar eka Danska Estonija Evropska Unija Finska Francuska Gruzija Nemaka Grka Maarska Island Irska Italija Kazahstan Kirgistan Letonija Lihtentajn Litvanija Luksemburg Malta Monako Potpisano 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 16. dec. 1998 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 21. dec. 1998. 25. jun 1998. 18. dec 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 18. dec. 1998. 25. jun 1998. Ratifikacija, Prihvatanje (A), Odobrenje (AA), Pristupanje (a) 27. jun 2001. 01. aug. 2001. 23. mar. 2000. a 09. mar. 2000. AA 21. jan. 2003.

29. sep. 2000 AA 02. aug. 2001.

08. jul 2002. AA 11. apr. 2000.

03. jul 2001.

13. jun 2001. 11. jan. 2001. 01. maj 2001. a 14. jun 2002. 28. jan. 2002. 23. apr. 2002.

Holandija Norveka Poljska Portugalija Moldavija Rumunija Slovenija panija vedska vajcarska Tadikistan Makedonija Turkmenistan Ukrajina Velika Britanija i Severna Irska

25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998.

02. maj 2003. 15. feb. 2002. 09. jun 2003. 09. aug. 1999. 11. jul 2000.

17. jul 2001. a 22. jul 1999. a 25. jun 1999. a 25. jun 1998. 25. jun 1998. 18. nov. 1999.

Aneks VPrimer forme pismenog zahteva za informacijom Pismo bi trebalo da bude oznaeno sa Panja, odeljenju za informacije. Zahtev bez ovakve naznake e najee biti zadran u pisarnici institucije. Sedite institucije( ili kancelarije za odnose sa javnou, ili benika nadlenog za odnose sa javnou) Ime institucije slu Adresa institucije Grad, potanski broj, dravaZahtev za dobijanje informacije

Potovani (ime odgovorne osobe ili kancelarije), Ovo je zahtev koji se ispostavlja na osnovu zakona..... (naznaiti kog zakona). Zahtevam da mi se izdaju kopije sledeih dokumenata (ili dokumenata koji sadre sledee informacije): o radu farme ijom aktivnou je dolo do zagaenja reke......... Posebno sam zainteresovan za isputanje otpadnih materijala iz XYZ svinjske farme, koja je smetena u (ime naselja, sela, grada). Da bi odredili moj status u cilju odreivanja odgovarajue takse, potrebne su vam sledee informacije o meni: Da sam predstavnik

organizacije..................... koja izdaje bil ten u okviru koga e se nai traena informacija tako da ona nije namenjena u komercijalne svrhe. Da sam predstavnik organizacije od javnog interesa koja publikuje ili prosleuje informacije i traena informacija e biti deo informativnog izdanja koje nije za komercijalnu upotrebu. Da saraujem sa prosvetnim ili naunim institucijama i ovaj zahtev je u okviru kolskih ili naunih potreba koje nisu za komercijalnu Traim informaciju za sopstvene a ne za komercijalne upotrebu. potrebe. Saraujem sa privatnim preduzeem.................... i traim informaciju za potrebe poslovanja pomenutog preduzea. (za ovu kategoriju ne vai nia taksa). Uveren sam da imam ovlaenje da podnesem ovaj zahtev na osnovu .......zakona o.... informacijama i ako vaa institucija ne odgovori, spreman sam da podnesem albu. Molim vas da na-znaite ime slubenika kome treba da podnesem albu u tom sluaju. Ukoliko moj zahtev bude odbijen, duni ste da me pravovremeno obavestite o razlozima zbog kojih je zahtev odbijen. Ukoliko, na osnovu zakona, odreene delove informacije ne moete da objavite, duni ste da objavite preostali deo traene informacije, koji nije zakonom zabranjen za objavljivanje u javnosti. Spreman sam da platim taksu za ovaj zahtev do najvie.... EUR. Ukoliko smatrate da e ova taksa biti vea, molim vas da me pret-hodno obavestite. (ili) Traim da se takse ne naplauju za ovaj zahtev. Objavljivanje ove informacije je od opteg interesa zato to javnosti prua uvid u ak-tivnosti i rad vlade, a nije traena iz komercijalnog, poslovnog in-teresa ili zbog dobijanja informacija o poslovnoj konkurenciji.

ANEKS VIZahtev za izdavanje informacije (pozitivna praksa Srbije)Obavezna ili fakultativna forma zahteva?

Zakoni, po pravilu, ne uredjuju posebnu formu kojom bi stranke bile ograniene u isticanju svojih zahteva za dobijanje informaci-ja, pa i onih koje se odnose na pojave i aktivnosti od znaaja za i-votnu sredinu. Zahtev se moe istai u pisanoj formi ali i usmeno na zapisnik pred nadlenim administrativnim radnikom organa uprave. Veina zahteva istie se u pisanoj formi.Kako uputiti zahtev?

Sam zahtev moe biti upuen nadlenom organu preporueno putem pote ili biti predat direktno na pisarnicu organa, uz insistiranje da se izda potvrda o prijemu u vidu delovodnog tambilja koji se stavlja na jedan primerak zahteva.

Elementi zahteva!

Zahtev pre svega mora imati zaglavlje (uvod) u kome se nalaze datum slanja, naziv i adresa poiljaoca zahteva, kao i vidno istaknu-to ime pravnog lica ili druge organizacije ili lica kome je zahtev upuen. Ukoliko lice kome je zahtev upuen ima posebno organizovanu slubu za informisanje, preporuuje se da se pored imena firme, organa ili drugog lica naznai i ta sluba. Izreka zahteva treba da sadri jasan, nedvosmislen, razumljiv i i-tljiv zahtev (u uem smislu) za izdavanje informacije.Korisni (dopunski) elementi!

Isticanje pravnog osnova po osnovu kog se informacija trai nije neophodno ali je iz razloga uozbiljavanja zahteva preporuljivo. Obzirom da se od strane dravnih i drugih organa i lica izdavanje informacija esto uslovljava pravnim interesom ili postojanjem legitimacije za uestvovanje u odredjenom postupku lica koje informaciju trai, to je u zahtevu bitno ponuditi takav dokaz ili nagovestiti postojanje dokaza o postojanju tog interesa. Ukoliko se radi o licu koje je slabog imovnog stanja (u skladu sa kriterijumima Zakona o optem upravnom postupku) a dobijanje informacije je uslovljeno plaanjem po cenovniku konkretnog or-gana ili je optereeno drugim taksama i sl., uz osnovni zahtev neo-phodno je istai i poseban zahtev za oslobadjanje od snoenja tro-kova konkretnog postupka.Napomena!

Vaea regulativa kao i normativa koja je u procesu usvajanja ne favorizuje nevladine organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine u smislu da nisu u obavezi da dokazuju interes za uestvovanje u postupcima koji se tiu ivotne sredine, kako to Arhuska konvencija nalae. Stoga je stranka na iji se zahtev postupak pokree duna, da prilikom pokretanja postupka ili u njegovim poetnim fazama (npr. na zahtev organa uprave), dokae interes u konkretnoj upravnoj stvari, odn. interes da dobije odredjenu informaciju!Mogui izgled formulara za isticanje zahteva

Ekoloko drutvo Izvor Beograd Ul. Nikole Nikolia bb 11000 Beograd 05.10. 1997. B e o grad Ministarstvo za zatitu ivotne sredine Upravi za zatiena prirodna dobra Potovani, Molimo vas na nam, u skladu sa vaim ovlaenjima i na osnovu relevantnih odredaba Zakona o zatiti ivotne sredine i Zakona o optem upravnom postupku, izdate informaciju o

realizaciji Pro-grama zatite i razvoja u Nacionalnom parku.....

______________. U prilogu uz Zahtev dostavljamo: Reenje o Izvorregistraciji udruenja gradjana Ekolokog drutva Beograd Izvod iz zavoda za statistiku sa definisanim ifama delatnosti Dokaz o imovinskom stanju ( ukoliko se zahteva oslobadjanje od trokova ili njihovo umanjenje)

______________________________________________________ _____________________________________________________ _____________________________________________________Sa uvaavanjem! Za Ekoloko drutvoIzvor Petar Petrovi, predsednik (peat)

MALI EKOLOKI RENIK

AAGENDA 21: Akcioni plan za napredak. Dokument usvo-jen na Konferenciji Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu i razvoj (United Nations Conference on Environment and Development - UNCD) u Rio de eneiru, 1992. godine; Vano mesto u doku-mentu zauzima obrazovanje za ivotnu sredinu (poglavlje 36) (7) ALOHTONA VRSTA - vrsta koju je ovek uneo na pod-ruje na kome prirodno nije bila rasprostranje-na. (3) ANTROPOGENE PROMENE - promene u spoljanjoj sre-dini izazvane ovekovim delovanjem. (3) AREAL - deo teritorije ili akvatorije koju naseljava odree-na vrsta. (3) ARHUSKA KONVENCIJA. Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i dostupnosti pravosuu u oblastima koje se tiu ivotne sredine. Usvojena 1998. godine na etvr-toj Ministarskoj konferenciji u Arhusu, Danska. (8) AUTONOMAN EKOSISTEM - nezavisan u pogledu pro-meta materije i energije (metabolizma). Ekosi-stem u kome se odvija prirodan proces krue-nja materije i proticanja energije, odnosno iji metabolizam ili neka njegova komponenta nije supstituisana od strane oveka. (11) AUTOHTONA (INDIGENA, ABORIGINA) vrsta/podvrsta/ populacija/, ekosistem - koji se nalazi u prirodi u odreenom prostoru ili dravi, u okviru svog poznatog prirodnog rasprostranjenja. (11) AUTOHTONA VRSTA - vrsta prirodno rasprostranjena na nekom podruju. (3) B

BANKA GENA (SEMENA, PLODOVI, VEGETATIVNI DELOVI) - posebno organizovane i visoko specijalizovane kolekcije ivog biljnog materijala koji se sakuplja, magacionira, odrava i razmnoa-va pod strogo kontrolisanim i specifinim uslo-vima. (3)

BIODIVERZITET. Raznovrsnost oblika, pojava i procesa u ivom svetu kao evolucioni odgovor na pro-stornu, vremensku i svaku drugu promenljivost ekolokih uslova. Teritorija Jugoslavije, kao i itao Balkansko poluostrvo, odlikuje se izvanredno velikim bogatstvom i raznovrsnou ivog sveta koji je svrstava u jedan od najznaajnijih centara biodiverziteta ne samo u Evropi, ve i u itavom zapadnom Holarktiku. Visok genetiki, specijski i ekosistemski diverzitet nae zemlje uslovljava nekoliko faktora: sloeni istorijski procesi, spe-cifian geografski poloaj Jugoslavije, raznovr-snost klimatskih, orografskih, geolokih, pedo-lokih i hidrolokih faktora. Na relativno malom prostoru od Vojvodine (Panonske nizije) do me-diteranske obale, smenjuju gotovo svi kopneni biomi (v.) Evrope (tundre, tajge, stepe, listopad-ne ume, submediteranske i mediteranske u-me i makije itd.). Pored toga, brojni azonalni i intrazonalni tipovi ekosistema jo vie uslonja-vaju ekoloku i biogeografsku sliku ivog sveta nae zemlje. Zastupljena je i velika raznovrsnost vodenih ekosistema (bare, movare, ritovi, po-toci, reke, jezera, akumulacije, more). Na alost, degradacija ekosistema, ugroe-nost itave biosfere (v. Zatita prirode), kao jed-nu od prvih posledica imaju smanjenje biodi-verziteta. Stoga se zatiti biodiverziteta posled-njih godina pridaje izuzetno veliki znaaj. (4) BIOINDIKATORI ZAGAENJA IVOTNE SREDINE. Bilj-ne i ivotinjske vrste koje specifino reaguju na zagaenje odreenom zagaujuom supstan-com, one svojim habitusom ili fiziolokim pro-cesom pokazuju specifinu reakciju na datu za-gaujuu supstancu, na osnovu ega se ta sup-stanca detektuje u sredini. (2) BIOLOKI DIVERZITET - Raznovrsnost i promenljivost (varijabilnost) biolokih oblika, pojava i procesa u okviru ivih organizama i ekolokih komplek-sa iji su oni deo, kao odgovor evolucije na pro-menljivost ekolokih faktora. Ukljuuje raznovr-snost u okviru vrsta (genotipova), izmeu vrsta i ekosistema. (11) BIOLOKI RESURSI - organizmi ili njihovi delovi, popu-lacije ili bilo koja druga biotika komponenta ekosistema, koja ima aktuelnu ili potencijalnu upotrebnu vrednost

za ljudski rod. BIOSFERA (gr. bios - ivot, sphaira - lopta). Delovi atmosfere, litosfere i hidrosfere, naseljeni ivim biima ija ih ivotna aktivnost bitno menja; vr-hunsko jedinstvo ive i neive prirode. U okviru biosfere odvijaju se procesi kruenja materije u okviru biogeohemijskih ciklusa kao i proticanja energije (v. Ekosistem), to predstavlja specifi-ni planetarni mehanizam koji je za sada u ko-smikim razmerama poznat jedino na naoj pla-neti. (4) BIOTEHNOLOGIJA - svaka primena tehnologije koja ko-risti bioloke sisteme, ive organizme ili njihove proizvode, s ciljem proizvodnje produkata za posebne namene. BIOTOP (gr. bios - ivot, topos - mesto) ili ivotno stani-te. Deo naseljenog prostora zemlje koji se od-likuje specifinim kompleksom ekolokih fakto-ra (npr. temperatura, svetlost, vlanost, nadmor-ska visina, nagib terena itd.). Zajedno sa svojim ivim naseljem (v. Biocenoza) biotop obrazuje integrisan sistem koji se oznaava kao ekosi-stem, tj. biogeocenoza (v.). (4) BIOCENOZA (gr. bios - ivot, koinos - zajedniki). Za-jednica ivih bia (ivotna zajednica) - oblik za-jednikog ivota organizama (biljaka, ivotinja, mikroorganizama itd.) koji je nastao i dalje se odrava na osnovu ekolokih zakonitosti. Predstavlja veoma integrisanu i sloenu celinu, na-stalu kao rezultat dugotrajnih ekolokih proce-sa i evolucije pojedinih vrsta, koja se samo iz razloga metodskog pristupa u istraivanju mo-e podeliti na biljnu zajednicu (fitocenoza) i i-votinjsku zajednicu (zoocenoza) (v. "Ekosistem"). Primeri biocenoza u kopnenim ekosistemima su etinarska ili listopadna uma, bara, njiva itd., a u vodenim ekosistemima fitoplankton, naselje riba, fauna dna itd. (4). BIRD LIFE INTERNATIONAL (raniji ICBP). Meunarodni savet za zatitu ptica. BOTANIKA BATA. Nauno - istraivaka, nastavna i kulturno prosvetna ustanova u kojoj se nalaze kolekcije ivih biljaka koje reprezentuju raznovrsnost i bogatstvo biljnog sveta na Zemlji. Ure-uju se po fitogeografskom, sistematskom i eko-lokom principu. Univerzitetska botanika ba-ta "Jevremovac" jedina je i jedinstvena u Srbiji po svojoj starosti (1855. god.), prirodnom (spo-menik

prirode II kategorije), kulturnom (zatie-na kao spomenik kulture) i prosvetnom znaa-ju. Ona je zajedno sa Institutom za botaniku na-stavna jedinica Biolokog fakulteta u Beogradu. Od 1889. godine nalazi se na imanju kralja Mi-lana Obrenovia koje je on poklonio Velikoj koli sa obavezom da slui u prosvetne ciljeve, da se na njemu podigne botanika bata i da se na-zove "Jevremovac". Na 4,8 hektara nalazi se oko 1000 biljnih vrsta, staklena bata od 500 kva-dratnih metara (podignuta 1892. godine), zgra-de Instituta za botaniku sa izuzetno vrednim her-barijumom (osnovan 1860. god.) i bibliotekom (osnovana 1853. god.) sa oko 13.000 bibliote-kih jedinica. (4) V

VRSTA - grupa organizama koji poseduju zajednike morfoloke karakteristike i koji mogu meusobno da se ukrtaju, a reproduktivno su izolovane od grupa organizama koji pripadaju drugim vrsta-ma. Vrsta od meunarodnog znaaja (= globalno znaaj-na vrsta) - 1) vrsta ukljuena u Evropsku crve-nu listu globalno ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta iz 1991. god.; 2) vrsta za koju je jedna dr-ava odgovorna za znaajnu deo ukupnog are-ala ili populacije, i 3) vrsta priznata kao vrste od meunarodnog znaaja drugim specifinim me-unarodnim aktima. (3) Vrsta, nedovoljno poznata. Peta kategorija ugroenosti po IUCN-u. Ona vrsta za koju se sumnja, ali usled nedovoljno informacija ne zna pouzda-no, da li pripada jednoj od gornjih kategorija. (IUCN, 2) Vrsta, neopredeljena. etvrta kategorija ugroenosti po IUCNu. Ona vrsta za koju se zna da treba da bude u jednoj od sledeih globalnih kategorija: ugroena, ranjiva, retka, ali nedostaju dovoljne informacije za svrstavanje u jednu od njih. (2) Vrsta, ostale. esta kategorija ugroenosti po IUCN-u. Sve vrste koje ne spadaju u prvih pet kategorija ugroenosti (v. "Vrsta, ugroena", "Vrsta, ranji-va", "Vrsta, retka", "Vrsta, neopredeljena", "Vrsta, nedovoljno poznata"). (2) Vrsta, ranjiva. Druga kategorija ugroenosti po IUCN-u. Ona

vrsta za koju se veruje da e se ubrzo nai meu ugroenim, ukoliko se produi delovanje ugroavajuih faktora. (2) Vrsta, retka. Trea kategorija ugroenosti po IUCN-u. Ona vrsta ija je ukupna svetska populacija toliko mala da, ako za sada nije u kategoriji ugroenih ni ranjivih, postoji opasnost da to postane. (IUCN, 2) Vrsta, ugroena. Prva kategorija ugroenosti po IUCN-u. Ona vrsta koja je u veem delu svog rasprosti-ranja u opasnosti da izumre i iji je opstanak malo verovatan ukoliko se nastavi uticaj ugro-avajuih faktora. (2) Vrste pod kontrolom prometa. Divlje biljne i ivotinjske vrste (npr: lekovito bilje, jestive gljive, umski plo-dovi, jestive abe i puevi) ije se sakupljanje i korienje ureuje aktom o stavljanju pod kon-trolu korienja i prometa tih prirodnih vredno-sti. Vrste koje se ve tradicionalno u ljudskoj upo-trebi i kojima se trguje, a ugroene su zbog po-grenog naina i vremena sakupljanja i neade-kvatnih sakupljenih koliina. (8) G

GENETIKI (GENETSKI) MATERIJAL - svaki materijal biljnog, ivotinjskog ili mikrobskog ili drugog po-rekla koji sadri funkcionalne jedinice naslei-vanja. (11) GENETIKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI - iji je gene-tiki materijal izmenjen u odnosu na onaj koji se prirodno pojavljuje kao rezultat parenja, rekom-binacije ili prirodne selekcije. (11) GENETIKI RESURSI - genetiki materijal, koji ima ak-tuelnu ili potencijalnu vrednost za ljudski rod. (11) GENOM VRSTE kompleks naslednih faktora koji se nalazi na hromozomima svih individua unutar vr-ste. (3) GENOFOND sveukupnost genoma svih vrsta odreenog geografskog podruja. (12) GLOBALAN, -A, -O - koji se odnosi na svetske odnosno meunarodne razmere. (11) D

DEKLARACIJA - Formalna izjava, odnosno dokument koji sadri objavu zvaninog miljenja ili stavova, obino dravnog organa ili meunarodnog te-la. (11) DIVERZITET -sensu stricto: raznovrsnost faune ili flore izraena brojem vrsta podeljenim brojem indivi-dua (spec/ind), kao izraz biolokog diverziteta. (11) DRAVA-AREAL jedinica rasprostranjenja u nekim me-unarodnim sporazumima, kojom se oznaava odgovornost drave za vrste ili ekosisteme rasprostranjene na njenom podruju. (11) E

EVROPSKA EKOLOKA MREA (European Ecological Network - EECONET v.) 1994, Ministarstvo poljoprivrede Holandije, razvija evropsku ekoloku mreu za ouvanje prirode. (11) EEA (European Environment Agency). Evropska agen-cija za zatitu ivotne sredine. Cilj ove agencije je zatita i analiza podataka u oblasti ivotne sre-dine na nivou EU u cilju obezbeenja objektiv-nih, pouzdanih i komparativnih podataka koje e omoguiti Zajednici i zemljama lanicama da preduzme odgovarajue mere za zatitu ivot-ne sredine, izvre procenu ostvarenih rezultata i obezbede adekvatno informisanje javnosti u ve-zi sa stanjem ivotne sredine. (8) EECONET (European Ecological Network). Evropska ekoloka mrea. EKOLOGIJA (gr. ojkos - okolina, kua, logos - nauka) je nauka koja prouava odnose organizama, od-nosno pojedinih vrsta, i njihovih zajednica (v. "i-votna zajednica") prema uslovima spoljanje sre-dine. (4) EKOLOKI FAKTORI. Razliite vrste uticaja koje deluju na pojedine organizme ili ivotne zajednice (v.). Mogu se podeliti na abiotike (razliiti fiziko -hemijski uslovi ivotne sredine - klimatski, edaf-ski i orografski faktori) i biotike (meusobni uti-caji organizama), u okviru kojih se, zbog svog znaaja i intenziteta, posebno izdvaja antropo-geni (ovekov uticaj). (4)

EKOLOKO OBRAZOVANJE. U uem smislu je struno osposobljavanje, usavravanje i obuka profesionalaca u oblasti ekologije i srodnih nauka i na-unih disciplina. U irem smislu ekoloko obra-zovanje je sinonim obrazovanja za ivotnu sre-dinu. (7) EKOSISTEM. Integrisan, sloen i dinamian sistem koji sainjavaju biotop (v. "ivotno stanite") i bioce-noza (v. "ivotna zajednica"), izmeu kojih se uspostavljaju odnosi akcije (uticaj biotopa na biocenozu), reakcije (uticaj biocenoze na biotop) i koakcije (uzajamni uticaji meu lanovima biocenoze). Oznaava se i kao "biogeocenoza". U ekosistemima se odvijaju procesi kruenja ma-terije (v.) u biolokim ciklusima (npr. ugljenika, azota, vode itd.) i proticanje energije, to ini osnovu odranja ivota i itave biosfere (v.). Po-stoji veliki broj razliitih vodenih ekosistema (re-ka, potok, bara, jezero itd.), koji se, prema svo-joj srodnosti, grupiu u vee celine koje se ozna-avaju kao biomi (v.). (4) U zakonu definisan kao "Funkcionalno jedinstvo ivotne zajednice i njenog stanita, odnosno i-ve i neive prirode u odreenom prostoru." (Za-kon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS br. 66) (13) EMISIJA - isputanje; odnosi se, pre svega na zagauju-e gasovite materije koje se antropogenim delatnostima isputaju u atmosferu. Ponekad i u smislu emisije alohtonih vrsta iz zatoenitva i gajilita. (11) ENVCD (Environmental Measures in Developing Coun-tries). Program mera Evropske unije u oblasti i-votne sredine u zemljama u razvoju. Bavi se fi-nansiranjem projekata iji je cilj integracija eko-loke dimenzije u razvojni proces radi ostvarenja odrivog razvoja u zemljana u razvoju kroz inici-ranje nove generacije akcionih programa. (8) ECNC (European Centre for Nature Conservation). Evropski centar za zatitu prirode. ECOWET (Ecological - Economical Analisys of Wetlands). Ekologija i ekonomija u vlanim stanitima. EURONATUR. Organizacija Evropske Unije za zatitu prirode. EUROPARC FEDERATION. Evropska federacija nacio-nalnih parkova. EUROSITE. Evropska mrea organizacija koje upravljaju prirodnim dobrima, postoji da bi se poboljala zatitu prirode kroz menadment zemljitem i vo-dama kao i

kroz razmenu informacija, za dobro-bit prirode i mogunost uivanja ljudi u njoj. (8) EX-SITU, ZATITA, OUVANJE - ouvanje komponenti biodiverziteta (genetskog materijala, organiza-ma, populacija) izvan njihovog prirodnog okru-enja. (11) IVOTNA SREDINA. a) Kompleks faktora (abiotikih i biotikih) koji predsta-vljaju okruenje individue, vrste, odnosno populacije, ukljuujui ivotne zajednice ili ljudsku populaciju. b) Celokupno okruenje, fiziko i bioloko, ivo i neivo, prirodno, kultivisano i dograeno, socijalno-politiko, kulturno i estetsko, koje je vremenski odreeno u prolosti i budunosti. Ovo spoljanje okruenje u interakciji je sa unutranjim okrue-njem oveka koju ine potrebe i aspiracije, ose-anja, oekivanja i predstave. (7) Z

ZATITA PRIRODE. Skup mera i postupaka sa ciljem da se prirodni ekosistemi u najveoj moguoj meri zatite od najee negativnog ovekovog de-lovanja izazvanog drutvenim razvojem koji je neusaglaen sa raspoloivim prirodnim resursi-ma. Naruavanje prirodne ravnotee i procesa kruenja materije i proticanja energije u ekosi-stemima (v.) vode do znaajnih promena koje se ogledaju u njihovoj degradaciji (npr. ume unitene seom, zemljite uniteno povrinskim kopovima rudnika, reke zagaene otpadnim vo-dama industrije, smog kao posledica aerozaga-enja itd.). Kako je nepromiljenim ovekovim delovanjem danas ugroena itava biosfera (v.), zatita prirode se namee kao zadatak celokup-ne svetske zajednice, to je jasno istaknuto na svetskom skupu o zatiti ivotne sredine koje je OUN organizovala u Brazilu (Rio de eneiro) 1992. godine. Na alost, politiki, nacionalni i ekonomski principi se najee stavljaju iznad potrebe za sveobuhvatnim i zajednikim delo-

vanjem, te jo uvek nema znaajnih neposred-nih aktivnosti na svetskom nivou u cilju smanji-vanja emisije ugljen dioksida, spreavanja ire-nja "prljavih" tehnologija, ograniavanja korie-nja pojedinih resursa itd. Na osnovu najnovijih podataka, sadranih u "Nacionalnom izvetaju o stanju ivotne sredine SR Jugoslavije za 1992. godinu", na podruju nae zemlje zatieno je ukupno 1440 posebno vrednih objekata prirode (nacionalni parkovi -specijalni prirodni rezervati; spomenici priro-de; rezervati odravane - upravljane prirode; re-zervati biosfere itd.). Na podruju Republike Sr-bije zatieno je preko 1000 razliitih objekata prirode na ukupnoj povrini od 267.000 ha (5% teritorije Srbije) a na teritoriji Republike Crne Go-re oko 420 objekata, na povrini od 135.000 ha (ak 8% teritorije Crne Gore!). Parlament Crne Gore je i celu Crnu Goru proglasio za "ekoloku dravu" to je jedinstven sluaj u svetu. Zakon o zatiti ivotne sredine je u Srbiji usvo-jen 1991. godine i po prvi put je u Jugoslaviji dao pravni okvir u kome u ovoj oblasti deluju Ministarstvo za zatitu ivotne sredine i Zavod za zatitu prirode Srbije. Pored njih, brojne obra-zovne i nauno istraivake institucije takoe daju znaajan osnovni i primenjeni doprinos u oblasti zatite ivotne sredine. (4) ZATIENO PODRUJE - geografski odreena povri-na, izdvojena ili proglaena da bi se njome u