Finalna Verzija Master-NoveReference.docx

8/19/2019 Finalna Verzija Master-NoveReference.docx

1/79

Master akademske studije iz Informacionih tehnologija

– MASTER RAD –

Metapodaci objekata uenja urepozitorijumu sadr!aja uenja

"ni#erziteta Metropolitanprilago$eni potrebama

personalizo#anog uenja

Mentor: prof. Dr. Dragan Domazet Kandidat: ValentinaPaunović 1455

%eograd& '()'


2/79

Master rad - Metapodaci o!e"ata u#en!a u repozitori!umu sadr$a!a u#en!a %niverziteta Metropolitan prilago&enipersonalizovanom u#en!u

Sadr!aj

1 %vod..................................................................................................................... 4

' (snovni "oncepti adaptivnog ele"trons"og u#en!a...............................................)

'.1 *le"trons"o u#en!e.........................................................................................)

'.' +istemi za ele"trons"o u#en!e........................................................................)

'., daptivno u#en!e............................................................................................

'.4 /earning Management +0stems - /M+............................................................

'.5 /+ /M+........................................................................................................2

'.) (!e"ti u#en!a................................................................................................2

, +3arale ontent (!ect eference Model - +(M...........................................16

,.1 +tru"tura +(M-a.......................................................................................16

,.' Verzi!e +(M-a...........................................................................................11

,., +corm '664..................................................................................................11

,.4 (rganizaci!a sadr$a!a u +(M-u.................................................................1,

,.5 gregaci!a sadr$a!a......................................................................................14

,.) 7inioci u +(M-u - ssets...........................................................................14

,. (!e"ti za!edni#"og "ori8ćen!a 9+(...........................................................15

,.2 "tivnosti......................................................................................................1),.; Manifest i "omuni"acioni model podata"a....................................................1)

4 Dartensile Mar"up /anguage - ?M/..............................................................12

4.1.1 Prednosti ?M/-a......................................................................................1;

4.1.' Mane ?M/-a............................................................................................1;

4.' (pis D= standarda.....................................................................................'6

4., (snovni elementi D=-e..............................................................................'6

4.,.1 D= teme 9D= topic...........................................................................'6

4.,.' @rupa u#en!a 9/earning @roup..............................................................''

4.,., +peci!alizovani tipovi tema....................................................................''

4.,.4 (snovne D= informacione "omponente...............................................',

4.,.5 D= Mape..............................................................................................',

4.,.) D= "n!iga.............................................................................................'4

4.,. =ipiziran!e informaci!a u D=-i...............................................................'4

4.4 ABcient D= - AD= re8en!e.......................................................................'4'


3/79


5 Digitalni repozitori!um i D= o!e"ti u#en!a.......................................................')

5.1 Priprema nastavnog materi!ala za potree %M-a..........................................')

5.' Primer "reiran!a predmeta (M166 - (peracioni menad$ment......................,6

) Metapodaci o!e"ata u#en!a 9/earning (!ect Metadata...................................4'

DeBnisan!e s"upa metapodata"a u "onte"stu %M-a...........................................4)

.1 /ista metapodata"a sa opisima i primerima.................................................42

.' Metapodaci deBnisani nad razli#itim tipovima o!e"ta u#en!a.....................))

2 Ca"l!u#a"............................................................................................................6

; +pisa" priloga.....................................................................................................'

16 /iteratura.........................................................................................................,

11 urriculum Vitae..............................................................................................5

,


4/79


) "#od

ma!ući u vidu zna#a! orazovan!a za opstana" i napredovan!e modernog #ove"a !edan od imperativa savremene civilizaci!e !este oeze&ivan!e me3anizama za eB"asnopreno8en!e i unapre&ivan!e znan!a. % posledn!i3 ne"oli"o deceni!a nova istra$ivan!a upsi3ologi!i "ao i po!ava novi3 te3ni#"i3 mogućnosti uzdrmale su osnovne paradigmerani!eg s3vatan!a procesa u#en!a i nametnula ne"e nove trendove. Pre svega u"azala sepotrea za u#en!em na dal!inu "ao i za prilago&avan!e procesa apsorovan!a znan!asva"om po!edincu poseno 8to !e nametnulo potreu za eB"asni!im "reiran!em iprezentovan!em nastavni3 materi!ala. Eedan od osnovni3 preduslova za rzo i "valitetno"reiran!e novi3 predmeta !este mogućnost ponovne upotree već "reirani3 sadr$a!a. Dai se !ednom "reirani materi!ali mogli pretra$ivati i ponovo "oristiti od strane vi8e autoraneop3odno !e na ne"i na#in opisati "reirane sadr$a!e. % tu svr3u "reiranim entitetimapridru$u!u se dodatni podaci - metapodaci. Cog slo$enosti #itavog procesa nastali sunovi standardi za opisivan!e elemenata nastavni3 materi!ala na#ina prezentaci!e imetodologi!e n!i3ove izrade.

% ovom radu će iti ora&eni osnovni "oncepti pripreme nastavnog materi!ala u"onte"stu adaptivnog u#en!a na dal!inu. (pisani su glavni elementi standarda "o!i su"ori8ćeni u te svr3e i dati su primeri realizaci!e na "on"retnom predmetu. Faro#ita pa$n!aposvećena !e "reiran!u nastavnog materi!ala i deBnisan!u metapodata"a sa cil!emupotree u realizaci!i nastave na %niverzitetu Metropolitan.

Po temama i poglavl!ima rad ima sledeću str"uturu:

• (snovni "oncepti adaptivnog u#en!a na dal!inu• +3arale ontent (!ect eference Model - +(M•

Dar


5/79


"reiran!e i del!en!e informaci!a. % #etvrto! glavi pri"azani su osnovni "oraci za "reiran!eo!e"ata u#en!a prilago&eni za "ori8ćen!e na %niverzitetu Metropolitan. % peto! glavi supredstavl!eni osnovni po!movi /(M standarda za metapodat"e. % 8esto! glavi se naosnovu *** /(M standarda deBni8e pods"up podata"a za "ori8ćen!e na %niverzitetuMetropolitan. "ona#no u posledn!o! glavi data !e "rat"a dis"usi!a i pregled ura&enog uradu.

5


6/79


' *sno#ni koncepti adapti#nog elektronskog uenja

'+) Elektronsko uenje

Prema Vi"ipedi!i G%#en!e !e relativno tra!na i progresivna promena pona8an!aindividue nastala "ao rezultat pret3odne a"tivnosti iste. %#en!em se sti#u navi"e motorneve8tine usva!a!u se znan!a i informaci!e dru8tvena pravila i soci!alne norme razvi!a!u seinteresovan!a i motivi formira!u se soci!alni stavovi vrednosti i idelogi!e razvi!a!u se i

men!a!u osoine li#nosti itd... %#en!e !e s3vaćeno "ao progresivno i relativno tra!nomen!an!e individue nastalo pod utica!em sredine i izazvano potreama individue "o!a semen!a.H

G*le"trons"o u#en!e se mo$e deBnisati "ao proces preno8en!a znan!a i ve8tinaele"trons"im putem uz "ori8ćen!e odgovara!ući3 ra#unars"i3 apli"aci!a t!. namens"i3programa i o"ru$en!a u procesu u#en!a.H

*le"trons"o u#en!e oeze&u!e studentu nastavni sadr$a! u ele"trons"om oli"u.Fastavni sadr$a! !e material "o!i se oi#no u vidu ne"e le"ci!e da!e na uvid studentu da ion ste"ao odre&ena znan!a ve8tine sposonosti ili ste"ao ne"i eti#"i ili profesionalnistav.

+avremeno orazovan!e da!e studentu centralan zna#a! 9umesto nastavni"u.%mesto da nastavni" pru$a i prenosi 9dire"tno ili posredno ele"trons"im putemnastavni sadr$a! 9nastavni material student u#i analizom sadra$a!a u#en!a 9materiala zau#en!e. Sadr!aj uenja #ine "omponente t!. o!e"ti u#en!a u digitalnom oli"u "o!i se"oriste u procesu u#en!a.

)


7/79


'+' Sistemi za elektronsko uenje

%#en!e podr$ano ra#unarima u#en!e na dal!inu Ie u#ionice i virtualne u#ionicepredstavl!a!u deo terminologi!e "o!ima se opisu!u sistemi za ele"trons"o u#en!e 9e-/earning s0stems.*rror: eference source not found % pomenutu "ategori!u spada!u sistemi "o!iomogućava!u "orisnicima da "reira!u organizu!u "ontroli8u i "oriste sadr$a!e u#en!a iostvaru!u uza!amnu saradn!u posredstvom ra#unara i ra#unars"i3 mre$a. Eedan odsavremeni3 trendova u olasti orazovan!a !e individualisti#"i pristup procesu u#en!a. =ozna#i da sistem za ele"trons"o u#en!e trea da posedu!e znan!e o sva"om po!edina#nomstudentu i mogućnost da prilagodi nastavne sadr$a!e n!egovim "on"retnim potreama.Fa $alost na!rasprostran!eni!i sistemi za e-u#en!e J tzv. sistemi za upravl!an!e u#en!em9/earning Management +0stems J /M+ nema!u ili posedu!u vrlo ograni#enu mogućnostpersonalizaci!e procesa u#en!a. Fasuprot ovim sistemima posto!e adaptivni ali domens"ius"o speci!alizovani sistemi "o!i ima!u svo!stvo personalizaci!e u#en!a. nteligenci!a uta"vim sistemima !e razli#ita ali !e su8tina ista: inteligenci!a sistema !e u tome da sesistem dinami#"i prilago&ava potreama po!edinca. il! Metropolitan %niverziteta !eupravo to da se sva"om po!edincu posveti puna pa$n!a i samim tim !e ova"av na#inpristupa u#en!u !e odgovara!ući.

Ca razli"u od tradicionalnog pristupa u#en!u u "ome se studenti prilago&ava!u"onte"stu u#en!a i gde !e pona8an!e sistema isto u odnosu na sva"og studenta ez ozirana po!edina#ne razli"e i s"lonosti inteligentni sistemi ispol!ava!u mnogo Le"siilni!asvo!stva. Fa#ini stican!a znan!a su ono 8to se men!a i prilago&ava "orisni"u sistema i utom smislu inteligenci!a se mo$e meriti stepenom adaptiilnosti u odnosu naindividualnog "orisni"a. Metropolitan %niverzitet primen!u!e ele"trons"o u#en!e u s"orosvim svo!im studi!s"im programima od '665. godine i sa te strane gledano !e vodećiuniverzitet u +ri!i u primeni ta"vog pristupa u#en!u.

'+, Adapti#no uenjedaptivno u#en!e predstavl!a mogućnost sistema za automats"o u#en!e da

dinami#"i men!a sadr$a! predstavl!enog nastavnog materi!ala u zavisnosti od interesa"orisni"a t!. oeze&u!e sadr$a! u#en!a "o!i !e prilago&en cil!u i mogućnostima u#en!asva"og po!edina#nog studenta. +va"i student !e !edinstven i potreno mu !e prilagoditiproces u#en!a. (va"av na#in prezentaci!e sadr$a!a u#en!a polaznicima s većimpredznan!em i $el!om za u#en!em oeze&u!e vi8e novi3 znan!a podata"a o ne"o!materi!i a onima "o!i ima!u malo predznan!e nudi pored novog znan!a i neodosta!ućeznan!e "o!e studentu nedosta!e a neop3odno !e za uspe8no pri3vatan!e novog znan!a.7esto !e te8"o napraviti "valitetnu adaptivnu prezentaci!u znan!a udući da se po!edinielementi "o!i se ozna#e "ao va$ni!i ili man!e va$ni mora!u se ili pri"azati ili pres"o#iti ez

utica!a na smisao ostat"a nastavni3 sadr$a!a. Pone"ad !e vrlo te8"o odrediti sva mogućagranan!a "a"o i sama prezentaci!a sadr$a!a u#en!a i dal!e imala smisla. 1.N

daptivno u#en!e u modernim sistemima podrazumeva i mogućnost "reiran!anastavni3 sadr$a!a "o!i se ne oslan!a!u samo na te"st i sli"e već !e na raspolagan!u imultimedi!alni sadr$a! materi!ala za u#en!e. % ovom "onte"stu !avl!a se i po!am3ipermedi!alnog sadr$a!a. Oipermedi!a !e nadogradn!a na multimedi!u a ozna#avamultimedi!s"e sadr$a!e "o!i su me&usono isprepletani. Fa!#e8će se gradi uz pomoć3iperlin"ova ia"o mo$e iti pri"azana i na drugi na#in. stori!s"i gledano prvi sadr$a!


8/79


ova"vog tipa se pomin!e u radu =eda Felsona u o"viru pro!e"ta ?anadu. *rror: eference source notfound+amu deBnici!u adaptivne 3ipermedi!e dao !e P. rusilovs"0'.N:

"Adaptivnim hipermedijskim sistemima smatramo sve hipertekstualne i hipermedijskesisteme koji poseduju neke mogućnosti korisnika u korisničkom modelu i primenjuju taj

model kako bi prilagodili različite vidljive aspekte sistema korisniku. Drugim rečima,sistem treba zadovoljii tri kriterijuma:

• treba biti hipermedijski ili hipertekstualan• treba sadržati model korisnika• treba prilagoditi hipermediju koristeći taj model"

'+- .earning Management S/stems 0 .MS

/M+ - /earning Management +0stems 9sistemi za upravl!an!e u#en!em su aziranina Ie te3nologi!ama i podr$ava!u u#en!e Gilo "ada na ilo "om mestu uz ilo "o!i

ritam u#en!aH odnosno oeze&u!u totalno prilago&avan!e procesa u#en!a "orisni"u iomogućava!u mu pristup sadr$a!u i materi!alima u Le"siilnim o"virima. *rror: eference source notfound

Vodeći /M+ proizvod!a#i se trude da proizvedu integrisane sisteme "o!i pored"lasi#nog /M+ nude i mogućnost praćen!a napredovan!a "orisni"a "ao i mogućnostitestiran!a provere znan!a analize u nedostacima znan!a i planiran!e dal!eg razvo!a"orisni"a.

/M+ sistemi se mogu podeliti na:

• (pen +ource 9=utor J


9/79


administraci!u i e"onomi!u. /+ !e prvi sistem otvorenog "oda "o!i !e podr$avao +(M1.'. Kompatiilnost sa +(M '664 !e nastala u verzi!i ,.; novera '66 godine.

'+2 *bjekti uenja

(!e"ti u#en!a 9learning o!ects /( su samostalne i temats"i zao"ru$ene celinenastavnog sadr$a!a odnosno sadr$a!a u#en!a pripreml!ene u digitalnom ili ne"om drugomoli"u. % podru#!u e-orazovan!a o!e"ti u#en!a su vi8e"ratno upotrel!ivi materi!ali "o!isu oli"ovani sa cil!em da podr$e u#en!e sadr$a!a ne"e le"ci!e ili n!enog dela pri #emu seza pristup o!e"tima u#en!a "oristi ra#unars"a mre$a ili nternet. (!e"ti u#en!a se moguponovo "oristiti u razli#itim "onte"stima i alatima za e-orazovan!e. Po$el!no !e da o!e"tiu#en!a osim deBnici!e orazovani3 cil!eva sadr$e i ispitivan!e usvo!enog znan!a. (!e"tiu#en!a i trealo da podsti#u razvo! speciB#ni3 ve8tina i znan!a i trealo i dapovećava!u vrednost orazovanog sadr$a!a za #i!u su predstavl!an!e i oli"ovani.DeBnici!a o!e"ta u#en!a !e: "bilo koji entitet, digitalni ili nedigitalni, koji se može koristiti

za učenje, proučavanje ili opte obrazovanje" ! nstitute of *letrical and *lectronicengineers 9*** '66'.4.N

+ ozirom da !e sva"i o!e"t u#en!a moguće povezati sa drugim o!e"tom u#en!apri #emu sva"i nastavni" ima sloodu n!i3ovog slagan!a u !edinstvenu proizvol!nustru"turu "a$emo da o!e"ti u#en!a ima!u "ara"teristi"e lego "oc"ica ).N.Metropolitan%niverzitet se a8 zog ovi3 navedeni3 osoina odlu#io za rad sa o!e"tima u#en!a "a"oi usavr8io i ola"8ao "reiran!e nastavni3 materi!ala t!. sadr$a!a u#en!a za e-u#en!e. +amoponovo "ori8ćen!e o!e"ata u#en!a u potpunosti ola"8ava rad !er studentima ola"8avau#en!e a profesorima s"raću!e vreme pripreme već posto!eći3 o!e"ata i time ne dolazido dupliran!a nastavni3 !edinica.

(!e"ti u#en!a mora!u iti standardizovani. Me&u na!poznati!im standardima !e+(M 9+3arale ontent (!ect eference Model model za stvaran!e i organizaci!u e-u#en!a. +(M s"up speciB"aci!a nici!ative za napredno distriuirano u#en!e 9dvancedDistriuted /earning - D/ nitiative.N "o!a poti#e iz Kancelari!e se"reteri!ata odrane+D-a. nici!ativa testiran!a !e po#e"a 1;;) godine. % decemru '66, Ministarstvo(drane +D-a !e uveo standard da sve e-learning "upovine udu u s"ladu sa +(M-om*rror: eference source not found. (va! 8iro"o usvo!eni standard odre&u!e i RpravilaGinteroperailnosti izme&u /M+-a i o!e"ata u#en!a te /( deBni8e "ao R+(G 9+3aralecontent o!ect - o!e"ti za!edni#"og "ori8ćen!a. ad sa +(M standardom iće pri"azanu dal!em radu na primeru predmeta Metropolitan %niverziteta.

Ca o!e"te u#en!a !e va$no da:

• se mogu ponovo "oristiti J mogu se "oristiti vi8e"ratno u razli#itim orazovnim"onte"stima

• se mogu "oristiti na ilo "om mestu ez ozira na programs"e alate• udu dostupni s udal!enog mesta• udu tra!ni J ne mora!u se prilago&avati novim te3nologi!ama.

;


10/79


, Sharable 3ontent *bject Reference Model 0 S3*RM

+(M 9+3arale ontent (!ect eference Model !e dana8n!i de facto standardza oli"ovan!e o!e"ata u#en!a i samim tim !e izaran da se "oristi na %niverzitetuMetropolitan. Fa#in "ori8ćen!a +(M standarda iće dal!e pri"azan u radu na"on"retnom primeru predmeta (M166 - (peracioni Menad$ment "o!i !e izradioMetropolitan %niverzitet.

+va"o +(M o"ru$en!e trea zadovol!avati 8est osnovni3 za3teva;.N :

• Interoperabilnost 9interoperailit0 J mogućnost preuziman!a sadr$a!a iz !ednogsistema i "ori8ćen!a u drugom sistemu

• 4ristupanost 9accessiilit0 J mogućnost lociran!a i pristupa sadr$a!ima sS vi8elo"aci!a te isporu"e sadr$a!a na razli#ite lo"aci!e

• Mogu5nost pono#nog kori65enja 9reusailit0 J mogućnost "ori8ćen!a sadr$a!a

u razli#itim apli"aci!ama predmetima i "onte"stima• 4ostojanost 9durailit0 J mogućnost podno8en!a promena u te3nologi!i ez

s"upog rediza!niran!a i re"onBguraci!e• *dr!i#ost 9maintainailit0 J mogućnost podno8en!a promena u sadr$a!u ez

s"upog rediza!niran!a i re"onBguraci!e• 4rilagodlji#ost 9adaptailit0 J mogućnost promene u cil!u zadovol!en!a razli#iti3

potrea "orisni"a

+(M !e model "o!i ou3vata razli#ite me&usono povezane te3ni#"e speciB"aci!eza izradu orazovnog sadr$a!a namen!enog za u#en!e putem Ie-a. Do po!ave +(M-ailo !e vrlo te8"o preacivati orazovne materi!ale iz !ednog sistema za upravl!an!eu#en!em u drugi 8to !e predstavl!alo !edan od zna#a!ni!i3 prolema na %niverzitetu

Metropolitan. +va"i /M+ "oristi svo!e na#ine navigaci!e 9"retan!e i snala$en!e posadr$a!ima "ao i na#in praćen!a students"og napret"a. +(M omoguću!e deBnisan!estru"ture razli#iti3 vrsta navigaci!e 9/M+ i dal!e ima sloodu u na#inu pri"aza do"stru"tura navigaci!e osta!e ista i pru$a podr8"u prema /M+-u da i se u"r8tali ilipostavl!ali parametri students"og napret"a. il! +(M-a ni!e propisati internu stru"turu/M+-a na#in #uvan!a podata"a već osigurati !edinstven na#in uspostavl!an!a veze sa/M+-om preuziman!a i postavl!an!a podata"a i pre"ida veze.

16


11/79


,+) Struktura S3*RM0a

+(M speciB"aci!a !e izrad!ena na temel!u speciB"aci!a razli#iti3 grupa i organizaci!a*rror:eference source not found:

• M+ @loal /earning onsortium11.N

• J viation ndustr0 = ommittee1'.N

• DF* J lliance of emote nstructional ut3oring T Distriution Fet


12/79


• S3*RM )+';)2+


13/79


o +(M '664 'FD *dition ddendum-i i re8en!a pri!avl!eni3 defe"ata i

o razli#ita uredni#"a i te3ni#"a pool!8an!a zasnovana na povratniminformaci!ama od D/ "omune i pou"e izvu#ene iz pret3odni3 +(Mimplementaci!a.

emats"i pri"az olasti po"rivenosti +(M '664 4D edition do"umentaci!om dat !e utaeli 1.

S3*RMknjiga

4okri#eni koncepti ?ljune tehnologije*blastipreklapanja

4regled

Konceptualneinformaci!e viso"ognivoa apstra"ci!e

ro!ni elementi +(M-aupoznavan!e terminologi!e

Po"riva ostaleolasti na viso"omnivou.

3AM+pa!an!e ozna#avan!e ipa"ovan!e sadr$a!a zau#en!e

+( sset ontentggregation Pac"agePac"age nterc3ange Wile9PW Metadata Manifest+eUuencing nformationFavigation nformation

+( i /M+"omunicira!u putem=*. Manifestisadr$e informaci!e ose"venciran!u inavigaci!i.

RTE

%pravl!an!e sadr$a!emod strane /M+-a:lansiran!e "omuni"aci!a/M+-sadr$a! praćen!etransfer podata"aorada gre8a"a

P P nstance /aunc3+ession Met3ods Data

=ransfer Met3ods +upportMet3ods =emporal Modelun-=ime Data Model

+( !e opisan u M"n!izi J a to suo!e"ti sadr$a!a "o!ise "oriste u =*.

S@+adr$a! zase"venciran!e inavigaci!u

ctivit0 =ree /earningctivities +eUuencingnformation Favigationnformation FavigationData Model

+e"venciran!e inavigaci!a uti#u nato "a"o !e sadr$a!slo$en u Manifestu.

abela # $ %ematski prikaz oblasti prekrivenost standardom i &'()* +- -th dition

,+- *rganizacija sadr!aja u S3*RM0u

(rganizaci!a sadr$a!a !e pri"az ili mapa "o!a deBni8e namens"o "ori8ćen!e sadr$a!a

"roz stru"tuirane nastavne !edinice 9a"tivnosti. (rganizaci!a sadr$a!a u &'()*-uizvr8ena !e prema /*& '0 i && speciB"aci!i. azli"a !e u tome 8to !e u /*& '0 do"umentudeBnisan!e rasporeda sadr$a!a 9se1uencing2navigation J opciono 9neoavezno do" !e u&'()* do"umentu mandatorno 9oavezno. (rganizaci!a sadr$a!a !e po deBnici!i3i!erar3i!s"a opisu!e se metapodacima i sadr$i podat"e o rasporedu 9redosledu sadr$a!a inavigaci!i "roz sadr$a!e u#en!a. (rganizaci!a !e predstavl!ena "onceptima organization iitem. Koncept organizacije 9organization3 u sei sadr$i listu stav"i 9item. &tavka !e"oncept "o!i se povezu!e na resurse 9npr. o!e"te u#en!a posredstvom "oncepta resourceili predstavl!a stru"turu za see J sasto!i se ta"o&e iz stavki !item$a3. (va! slu#a! se

1,


14/79


primen!u!e e"splicitno "ada !e potreno povezati vi8e resursa na !ednu stav"u zog #egase on de"omponu!e.

&lika #. $ 4ijarahijska struktura &'()* sadržaja

Kao primer "ori8ćen!a &'()* speciB"aci!e u agregiran!u sadr$a!a date su ta"sonomi!eorganizaci!e nastave u dr$avnim instituci!ama 9organizaci!ama za vo!nu edu"aci!u 8irom+D-a1;.N.

abela + $ (rganizacija nastave u vojnim i obrazovanim institucijama

z taele ' uo#l!ivo !e da posto!e razli"e u istim orazovnim sistemima a "o!epredstavl!a!u zaostav8tinu samostalnog razvo!a. Već na prvom nivou de"ompozici!e 9nultinivo !e nivo "ursa ili predmeta posto!e razli"e u imenovan!u. =emats"e celine se zovulo"ovima modulima fazama ili zadacima performansi. Fa drugom nivou se produ"u!u

!o8 izra$eni!e razli"e: le"ci!e moduli pod-"ursevi 9dodaci cil!eve u#en!a 9learningo!etives. Ca!edni#"o za sve sisteme !e da se moduli uve" de"omponu!u na le"ci!ele"ci!e na "on"retne zadat"e u#en!a. (va! primer u"azu!e da organizaci!a sadr$a!a ezozira na "ori8ćene standarde za opisivan!e sadr$a!a mo$e da ude veomaprolemati#na za ostvarivan!e interoperailnosti izme&u razli#iti3 edu"ativni3 sistema.

14


15/79


,+1 Agregacija sadr!aja

gregaci!a sadr$a!a 9content agregation se "oristi za opis a"ci!a i procesa"omponovan!a s"upa fun"cionalno povezani3 sadr$a!a u#en!a. gregaci!a sadr$a!a mo$eda ude "ori8ćena "a"o za isporu"u sadr$a!a studentima ta"o i isporu"u opisa stru"turesadr$a!a i n!en prenos me&u razli#itim sistemima. Princip agregaci!e !e preuzet iz /*& '0 speciB"aci!e i !edini novi "oncept u agregaci!i !e dodavan!e &'( o!e"ata u#en!a. '6.N

&lika +. 0rimer agregacije sadržaja u &'()* dokumentu

,+2 inioci u S3*RM0u 0 Assets

5inioci !assets3 su osnovne forme resursa u#en!a. Fa primer to mogu da udute"stualni fa!lovi sli"e audio fa!lovi o!e"ti za proveravan!e znan!a Ie stranice Iordili PDW do"umenti ?M/ stranice ili ilo "o!i drugi oli" podata"a "o!i mo$e da uderenderovan i predstavl!en studentu u Ie "li!ent apli"aci!i.

15


16/79


&lika 6 $ 0rimeri činioca u &'()*$u

+va"i činilac se opisu!e metapodacima u cil!u omogućavan!a pretra$ivan!a iprou#avan!a unutar repozitori!uma.

,+= *bjekti zajednikog kori65enja BS3*C

*bjekti zajednikog kori65enja 9+3arale ontent (!ect u dal!em te"stuozna#eni "ao &'( predstavl!a!u "ole"ci!e "o!e sadr$e !edan ili vi8e činilaca i predstavl!a!u

!edan resurs učenja koji se može samostalno koristi. (vo !e resurs "o!i ima najniži nivogranularnosti a "o!i se mo$e pratiti od strane sistema za u#en!e. &'( trea dapredstavl!a!u dovol!no male !edinice znan!a "a"o i omogućile potenci!alnu vi8estru"uupotreu u vi8e razli#iti3 "onte"sta u#en!a. +u8tins"a razli"a &'( i činilaca !e da !e &'( ustan!u da "omunicira sa sistemom za u#en!e "ori8ćen!em standardnog '*A&cript 9/

A0/ #-7-.##.+ proto"ola. =o zna#i da se #inioci mogu "oristiti "ao sadr$a! u#en!a ali !esadr$a! isporu#en studentu stati#"i ez mogućnosti intera"ci!e izuzev navigaci!e iliprela$en!a sa stranice na stranicu po unapred utvr&enom redosledu.

&lika -. &peci8čno &'( komuniciranje sa sistemom za učenje

1)


17/79


Fa pret3odno! slici !e opis "omuni"aci!e 9!edan od scenari!a izme&u sistema zau#en!e 9precizni!e sistema za upravl!an!e u#en!em i &'( isporu#enog i pri"azanog"orisni"u 9studentu u prozoru pretra$iva#a. Ca!edno sa &'( isporu#u!e se i Eava+cript fa!l9ozna#en "ao A0/9rapper.js "o!i sadr$i implementaci!u standardni3 '*A&cript fun"ci!aza uziman!e i vraćan!e podata"a odX"a sistemu za u#en!e.

,+> Akti#nosti

"tivnosti u +(M-u omogućava!u raspore&ivan!e sadr$a!a 9putan!a u cil!uvi8estru"og "ori8ćen!a. "tivnost u#en!a se mo$e precizni!e opisati "ao smislena jedinicanastave. (na !e "onceptualno ne8to 8to student oavl!a "roz savladavan!e edu"ativni3sadr$a!a 9"roz nastavni proces. Posto!e dve vrste a"tivnosti: one "o!e se dal!ede"omponu!u na poda"tivnosti i one "o!e su dire"tno povezane za resurse u#en!a Jčinioce i &'(.

&lika $ Aktivnosti u &'()* speci8kaciji

Fa pret3odno! ilustraci!i !e predstavl!en primer relaci!a izme&u a"tivnosti i organizaci!esadr$a!a u#en!a. "tivnosti "o!e sadr$e poda"tivnosti su i '. "tivnosti "o!e supovezane sa resursima 9sadr$a!em su 1 '1 '' i ',. "tivnosti povezane saresursima predstavl!a!u elementarne a"tivnosti. =o ne zna#i da !e elementarna a"tivnostnestru"tuirana i nedel!iva. Fa primer a"tivnost u#en!a nastavnog sadr$a!a mo$e da sesasto!i od tri poda"tivnosti: pred-testiran!e prou#avan!e sadr$a!a i zavr8no testiran!e.

,+ Manifest i komunikacioni model podataka

Manifest !e fa!l "o!i se nalazi u root dire"tori!umu u dire"tori!ums"o! stru"turipa"eta. =o !e ?M/ fa!l "o!i sadrži metapodatke o paketu, organizacionu strukturu kojaopisuje strukturu sadržaja i popis resursa u paketu. Da i dozvolili veriB"aci!u ispravnostimanifest fa!la prema 8emi deBnisano! od strane +(M-a "opi!a standardni3 ?M/ 8emafa!lova mora iti u"l!u#ena u root dire"tori!um pa"eta. (ve "opi!e ne sme!u se men!ati.

1


18/79


+(M dozvol!ava da metapodaci budu stavljeni u poseban ;*< =ajl izvan mani=esta. %tom slu#a!u mani=est sadrži re=erencu na taj =ajl. Kada se pa"et uveze u /M+ ilirepozitori!um ne"e "atalo8"e informaci!e mora!u iti dostupne da ismo prona8li pa"et urepozitori!u a "ao minimum "orisni" mora iti u mogućnosti da pretra$u!e sadr$a! 8toza3teva ne"e informaci!e o tome "a"o su o!e"ti sadr$a!a organizovani u pa"etu. Ca+(M pa"et ta! proces mora iti automatizovan. +istem za uvoz sadr$a!a tada mo$e daispita manifest i mo$e ot"riti potrene "atalo8"e informaci!e. Model podata"a deBni8eelemente "o!i se o#e"u!u da udu poznati i /M+-u i +(-u. /M+ mora da odr$ava stan!eelemenata podata"a "roz sesi!e. P standard ne speciBcira odre&eni model podata"a zarazmenu podata"a to"om "omuni"acione sesi!e. (n mo$e da se "oristi sa ilo "o!immodelom podata"a a mo$e i da se "oristi vi8e modela podata"a u isto! "omuni"aciono!sesi!i. +(M opisu!e i ***

• standardni komunikacioni model podataka !.cmi3 i• obični model podataka za navigacione elemente !adl.nav3.

Prvi se identiB"u!e u +(M ta#"a notaci!i sa cmi. preB"som a drugi sa adl.nav.preB"som. +tandardni model podata"a se u +(M-u naziva M model podata"a. (va!model podata"a se koristi za komunikaciju izme>u &'($a i runtime okruženja "o!eomoguću!e /M+-u da isporu#i +( "orisni"u. M model podata"a !e implementaci!a ***standarda 1424.11., "o!i deBni8e apstra"tni model podata"a. =o zna#i da se modelpodata"a mo$e implementirati na vi8e na#ina "ao npr. 8ema aze podata"a "ao ?M/8ema ili u slu#a!u +(M M implementaci!e "oristeći sistem oele$avan!a. +(MproBl *** standarda doda!e ne"e posene za3teve. Ca sva"i element podata"a onopisu!e da li +( mo$e doiti podata" od =* "ori8ten!em P fun"ci!e ?et@alue poslatipodata" sa &et@alue fun"ci!om ili oo!e. Manifest "o!i će iti "ori8ćen za predmet (M166izra&en za potree Metropolitan %niverziteta iće delimi#no izgenerisan iz AD=e"osistema o "ome će ina#e "asni!e iti re#i a delimi#no će iti i ru#no is"odiran.

DM 9Dulin ore Metadata nitiative'1.N !e organizaci!a "o!a sa avi izradomstandarda za opisivan!e nternet resursa sa cil!em pronala$en!a i interoperativnosti ti3resursa prili"om razmene informaci!a. =e$i8te rada DM !e izrada semantike standarda zameta podatke. pli"acioni proBl +(M meta podata"a !e dire"tno vezan za /


19/79


20/79


;*< pored in=ormacije opisuje i strukturu. Detal!na speciB"aci!a ?M/-a !e data na I, sa!tu',.N.

?M/ omogućava stvaran!e dugotra!ni3 formata podata"a "o!i su nezavisni odplatforme. 7esto se do"umenti pisani na !edno! platformi ne mogu #itati na drugim

platformama niti u razli#itim programima na isto! platformi #a" ni u rani!o! verzi!i !ednogprograma na isto! platformi. % ?M/ do"umentima te"stualni su ne samo podaci već ieti"ete "o!e su sme8tene u samo! ?M/ datoteci. =o zna#i da i3 mo$e #itati sva"a alat"a"o!a !e u stan!u da #ita te"stualne datote"e. =a"o se podaci mogu prenositi sa !ednogsistema na drugi. =a"o ;*< daje prenosive podatke.

?M/-ova osnovna svr3a !e da ola"8a del!en!e podata"a "roz razli#ite informacionesisteme poseno "roz one sisteme "o!i su povezani sa nternetom.

-+)+) 4rednosti FM.0a

?M/ !e !ednostavno #itl!iv i #ove"u i ra#unaru. Po8to !e ?M/ do"ument oi#no

te"stualna datote"a #itl!iva !e na sva"o! platformi "o!a mo$e #itati te"stualne podat"e. =a"o posta!e neosetl!iv na te3nolo8"e promene J ez ozira na napreda" te3nologi!ete"stualne podat"e će !o8 dugo sva"i ra#unar moći da pro#ita. *ti"ete ?M/ podr$ava%ni"od i omogućava pri"az te"sta na svim poznatim !ezicima. =a"o&e ova! format !esamodo"umentu!ući: eti"ete opisu!u sadr$a! "o!i se nalazi unutar n!i3. spravnost nastalog?M/ do"umenta vrlo !e !ednostavno "ontrolisati !er ?M/ ima stroga sinta"sna pravila.a#unars"i programi za oradu do"umenata mogu !ednostavno da ora&u!u ?M/ sadr$a!.

?M/ !e me&unarodno pri3vaćen standard. Pri3vatili su ga mnogi proizvo&a#iprograma i "oriste ga u svo!im proizvodima. Kompatiilan !e sa +@M/-om "o!i se "oristiod 1;2). godine a +@M/ mo$e ora&ivati veli"i ro! ra#unars"i3 programa. ?M/ mo$e dapredstavl!a na!uop8teni!u stru"turu "omp!uters"e nau"e: snim"e liste i stala a n!egova

3i!erar3i!s"a stru"tura !e pri"ladna za većinu 9ali ne i za sve tipove do"umenata. Mo$e sereći da !e za ?M/ na!va$ni!e to 8to predstavlja jezik za metaoznačavanje, 8topodrazumeva da on nema B"san s"up ozna"a i elemenata. % imenu ?M/-a slovo ? poti#eod re#i *>tensile 9pro8iriv. =o zna#i da se !ezi" mo$e prilago&avati i pro8irivati "a"o izadovol!io razli#ite potree "orisni"a.

-+)+' Mane FM.0a

Eedan od osnovni3 nedostata"a ?M/-a !e redundantna i op8irna sinta"sa. (na mo$ezun!ivati #ove"a a ra#unars"i program "o!i ora&u!e do"ument mo$e delimi#no usporiti.(vi ra#unars"i programi su veoma slo$eni !er mora!u da ora&u!u veli"e "oli#ineugne$deni3 podata"a na vi8e nivoa. =rea imati u vidu da !e ;*< samo jezik za

označavanje, a ne programski jezik . ?M/ do"ument samo posto!i ne radeći ni8ta.

Kao ni O=M/ ni ;*< ne alje podatke preko mreže. Poslani podaci mogu iti"odirani u ?M/-u ali izvan ?M/ do"umenta mora posto!ati ne"i proto"ol 9O==P W=P FW+ isli#no "o!i će poslati do"ument. =o zna#i da ;*< nije protokol za mrežni prenos.

a"o ?M/ veoma doro slu$i "ao prenosni format "o!i !e nezavisan od platforme onni!e aza podata"a. +ama aza podata"a ia"o mo$e sadr$ati ?M/ podat"e ni!e ?M/

'6

http://www.w3.org/http://www.w3.org/


21/79


do"ument. Da i "orisni" preuzeo ?M/ do"ument iz aze podata"a mora upotreiti ne"iposredni#"i program 9eng. middle


22/79


&lika F. $ ri vrste in=ormacija kao specijalizovana tema

+ve D= teme ima!u istu osnovnu str"uturu: /D, naslov i telo sa glavnomsadržinom. =eme mogu iti uoptene ili specijalizovane. Fe"i od speci!alizovani3 tema su:Goncept 9'oncept3, Hadatak !ask3 i )e=erenca !)e=erence3. +li"oviti pri"az D=standarda n!egove primene "ao i stru"ture mo$e se pronaći u prezentaci!i nntroduction to Dar


23/79


4.3.1.2DITA zadatak (DITA task)

D= zadata" 9tas" odgovara na pitan!e Ka"o da uradimZ pru$a!ući "ora" po"ora" instru"ci!e i redosled isti3. Cadata" sadr$i odel!"e za uno8en!e o#e"ivani3 rezultatapreduslova i sl. F!egova stru"tura opisu!e "ompletnu proceduru "a"o da se ostvari

odre&eni cil!.

4.3.1.3DITA referenca (DITA reference)

D= referenca opisu!e elemente sa pravilnom stur"turom poput "omandiprograms"og !ezi"a taela "ataloga i sl.

-+,+' Grupa uenja B.earning GroupC

@rupa u#en!a 9learning group !e stru"tura o!e"ata u#en!a u organizaci!ama navi8em nivou "ao 8to !e nivo predmetaX"ursa nivo modula ili nivo le"ci!e.

-+,+, Specijalizo#ani tipo#i tema

=rea praviti razli"u izme&u dve vrste podela tema. Posto!e fundamentalni tipovitema i speci!alizovani tipovi tema.

&lika 7 $ Dve vrste podela tema

Ca "reiran!e stru"turisanog sadr$a!a u#en!a mogu se "oristiti sledeći3 petspeci!alizovani3 vrsta tema:

4.3.3.1Tema !an "#en$a (Learning !an topic)

Plan u#en!a 9learning plan opisu!e cil!eve zadat"e potree ta"sonomi!u u#en!a iostale informaci!e neop3odne za proces planiran!a le"ci!e.

',


24/79


4.3.3.2Tema preg!eda %#en$a (Learning &'er'ie topic)

Pregled u#en!a 9learning overvie


25/79


-+,+1 DITA Mape

DITA mape su do"umenti "o!i organizu!u teme i druge resurse u stru"tuirane"ole"ci!e informaci!a. D= mape organizu!u s"up tema u 3i!erar3i!u i se"vencu. D=mape postavl!a!u dodatne osoine tema unutar 3i!erar3i!e. (soine u"l!u#u!u ime i

metapodat"e. D= mape trea da ima!u .ditamap e"stenzi!u.

-+,+2 DITA knjiga

Kole"ci!a tema se naziva knjiga. +ama podela "ole"ci!e se mo$e izvr8iti podelom u većedelove "o!i se zatim dele na pogla#lja Bc3apters "o!i se ta"o&e sastoje iz tema. Detal!ni!ipri"az !e dat na slici:

&lika #. $ 0rikaz kolekcije tema

-+,+= Tipiziranje informacija u DITA0i

Kreirani sadr$a! se mo$e predstaviti u oli"u vi8e "reirani3 formata. Kra!n!i formati moguiti:

• O=M/ prezentaci!e• OM• PDW• Oelp Ble• Kn!iga• eoo" za talete• udio "n!iga.

'5


26/79


-+- Hcient DITA 0 HDITA re6enje

AD= 9ABcient D= !e e"osistem u"upnog re8en!a "o!i !e diza!niran zapripreman!e sadr$a!a "o!i se odnosi na vi8e domena "o!i ta"o&e ima mogućnost daupravl!a sadr$a!em izdava8tvom i isporu"om. AD= !e re8en!e "ompani!e rvas.Metropolitan %niverzitet se zog prednosti "o!e će iti pri"azane u dal!em radu odlu#io zarad sa AD=-om i iće pri"azan i pra"ti#an primer predmeta (M166 - (peracionimenad$ment ora&en u navedenom programs"om re8en!u. % nastav"u su pri"azanaosnovna svo!stva AD=-e "o!a su prezentovana u "KD/A: An co$&stem =or adaptive e$learning"B+I.C.

+u8tina AD= pristupa !e koncept strukturnog pisanja granuralnog sadržaja naosnovu D/A standarda. +a D=-om sva"i deo sadr$a!a se pravi nezavisno od "onte"sta"a"o i u "asni!im integraci!ama mogla da se "oristi za razli#ite svr3e. +pa!an!e temamo$e da proizvede ilo "o!u vrstu do"umenta. D= !e prvoitno napravl!ena "a"o i sere8ilo pisan!e te3ni#"e do"umentaci!e ali s ozirom da !e frame


27/79


&lika ## $ 0roces izrade kursa sa alatima koji se koriste u svakoj =azi

'


28/79


1 Digitalni repozitorijum i DITA objekti uenja

Prema *** standardu mogućnost ponovne upotrel!ivosti se deBni8e "aoGmogućnost da "omponenta fun"cioni8e i da se integri8e van o"ru$en!a za "o!e !eprimarno razvi!ena.H mplementaci!a ovog "oncepta za3teva posto!an!e digitalnogrepozitori!uma 9"ole"ci!e o!e"ata u#en!a "o!i su autorima na raspolagan!u. Mnogeorazovne ustanove u nasto!an!ima da slede model sloodnog pristupa opredel!u!u su za"reiran!e digitalnih repozitorijuma "oristeći vlasni#"i softver i standard ez uoi#a!eni3formata za razmenu podata"a i time uvode ozil!na ograni#en!a u "olaorativnom razvo!ue-"urseva. (va"vi digitalni repozitori!umi vezu!u sadr$a! za prezentacioni nivo i time segui mogućnost ponovne upotree o!e"ata i modula. (snovna ide!a iza o!e"ata u#en!a iponovno upotrel!ivi3 repozitori!uma !este upravo razdva!an!e sadr$a!a od prezentacionognivoa .

Metapodaci& deBnisani "ao Lin=ormacije o objektuM bilo da su u pitanju 8zičke ilidigitalne,L ne"og o!e"ta u#en!a se koriste za pretraživanje i korićenje tog objekta.+tandardi za metapodat"e "ao 8to su ***[s /(M i Dulin M naro#ito aca!u a"cenat nainteroperailnost.

Posto!i deseta" servisa na nternetu "o!i ola"8ava!u "reiran!e digitalni3repozitori!uma me&utim prolemi nasta!u "ada "reirani o!e"ti nisu pogodni za del!en!eponovno "ori8ćen!e i ne mogu se is"oristiti u razli#itim "onte"stima.

1+) 4riprema nasta#nog materijala za potrebe "M0a

% ovom poglavl!u data su uputstva za pripremu nastavnog materi!ala predmeta na%niverzitetu Metropolitan i sli#nim instituci!ama. Poglavl!e se sasto!i iz dve se"ci!e. % prvo!se"ci!i su opisani proces i uloge u "reiran!a predmeta a u drugo! su date preporu"e zapisan!e individulani3 delova sadr$a!a. +mernice za pripremu predmeta ora&ene su uradu "


29/79


Jaza )K 4re pisanja J (vo !e faza pripreme. Fa!va$ni!e stav"e u ovo! fazi su: planiran!e ideBnisan!e stru"ture predmeta.

Jaza 'K 4isanje i re#idiranje J Waza izrade sadr$a!a. Prolazi se "roz vi8e ci"lusa pisan!a imen!an!a napisanog. nterfe!s alata AD= omogućava "reiran!e sadr$a!a te"stualnog tipa

ez "ori8ćen!a dodatni3 alata 9poput M+ Iord-a (pen (\ce Iriter-a Fotepad-a....Me&utim ostale tipove sadr$a!a 9sli"e video materi!ali itd !e potreno pripremiti u za toodgovara!ućim alatima a zatim i3 uaciti na odgovara!uće mesto "roz interfe!s AD=-e.AD= posedu!e interfe!s "o!i se mo$e smatrati orascem za izradu o!e"ata u#en!a. +vr3ai o!a8n!en!e sva"og pol!a dati su u do"umentu "?etting &tarted 9ith '9 B6.C."B6.C %slu#a!u %M-a do"umente za izradu materi!ala u#en!a 8al!e nastavni "adar i ta"vi o!e"tiu#en!a trea da sadr$e: naslov prolog 9metapodat"e za slu#a! o!e"ta u#en!a %M-a "o!i suopisani u poglavl!u .1 uvodne napomene i sadr$a!. Fa"on toga dolazi do uacivan!a uAD= sistem od strane administratora. Fastavni materi!al "o!i sprema nastavni "adarmo$e se nazvati o-$ektima %#en$a % kontekst% "Ma 9za razli"u od o!e"ata u#en!a izD= ili +(M standarda.

Jaza ,K "re$i#anje J Waza "ada recezenti da!u svo!a mi8l!en!a i preporu"e za dal!eunapre&ivan!e.

Jaza -K *bja#lji#anje J Cadn!i "ora" u ovom procesu !e o!avl!ivan!e. =o zna#i stavl!an!enastavnog materi!ala na /M+ #ineći ga dostupnim studentima.

Proces "reiran!a nastavnog materi!ala predmeta oi#no ou3vata a"tivnosti vi8e l!udi sarazli#itim ulogama 9+li"a 1'. (ve uloge trea da udu !asno i precizno deBnisane.

';


30/79


&lika #+ $ ipične uloge razvoja sadržaja!content$a3

1. /nicijator i davalac odobrenja J (soa "o!a inicira "reiran!e predmeta speciBciracil!eve opis o!e"te u#en!a i stru"turu "roz odgovara!uće do"umente. (va osoazadu$u!e ne"oga 9oi#no preofesora da ude lider u procesu razvo!a predmeta. Fa

"ra!u razvo!a ova osoa odorava postignute rezultate. Fa primer inici!ator mo$eiti de"an fa"ulteta.

'.


31/79


&lika #6 $ 0roces razvoja nastavnog materijala za O*

nici!ator predmeta inicira proces "reiran!em odogovara!ući3 do"umenta saspeciB"aci!ama i za3tevima i dodel!u!e zadata" lideru razvo!a predmeta. /ider razvo!aspeciBcira stru"turu predmeta i pronalazi potrene o!e"te u#en!a a"o su dostupni narepozitori!umu. % suprotnom dodel!u!e autorima zadat"e da razvi!u potrene o!e"te u#emu im poma$u diza!neri digitalnog sadr$a!a. +va"i "reirani o!e"at se pregleda odstrane recenzenta i autor mora da vr8i preprav"e sve do" recenzent ne odori o!e"at.Catim se ta"o razvi!eni o!e"at u#en!a 8al!e lideru razvo!a predmeta da ga u"lopi saostalim o!e"tima. /ider razvo!a zatim "ompletirani materi!al u#en!a predmeta 8al!e naodoravan!e. %"oli"o ima zamer"i vr8e se izmene sve do" se predmet ne odori. /e"torizatim oave neop3odne "ore"ci!e i a"o !e potreno vr8i se prevod. =e verzi!e se 8al!uizdava#u "o!i "reira neop3odni format za /M+. % principu to i trealo da ude +(M

format ali a"o /M+ ne podr$ava ta! format onda se proizvodi ne"i drugi 9O=M/ PDW itd..

Proces pripreme materi!ala za u#en!e mo$e se organizovati na druga#i!i na#in t!. udve osnovne faze. % prvo! razvi!a!u se o!e"ti u#en!a u s"ladu sa "oripusom znan!apredmeta sme8ta!u u repozitori!um o!e"ata u#en!a. % drugo! lider razvo!a metari!alau#en!a predmeta na azi "reiranog programa predmeta i deBnisanog procesa u#en!apredmeta ira neop3odne 9i rani!e pripreml!ene o!e"te u#en!a iz repozitori!umao!e"ata u#en!a i "onBguri8e materi!al u#en!a le"aci!a predmeta.

,1


32/79


,.1.1.1/reiran$e str%kt%risanog sadra$a

Prili"om "reiran!a stru"turisanog sadr$a!a poseno trea oratiti pa$n!u na"onzistentnost stru"ture. =o će omogućiti "orisnicima la"8u navigaci!u "roz sadr$a!.

%pisivan!e u stru"turu podrazumeva da autor ima unapred zadane "ategori!e iprateći n!i3 popun!ava sadr$a! na osnovu rani!e analize. +a druge strane "reiran!estru"turisanog ponovno upotrel!ivog sadr$a!a podrazumeva vi8e od toga. utor uzdeBnisane "ategori!e mora da ima i smernice za pravl!en!e sadr$a!a "onzistentno u o"virustru"ture.

Kao 8to !e već re#eno D= 1.' =opic speci!alizaci!a pru$a s"up speci!alizovani3 D=tema i domena "o!i podr$ava!u "reiran!e i isporu#ivan!e stru"turisanog sadr$a!a. Prematome sadr$a! "ori8ćen u predmetima %niverziteta Metropolitan će se sasto!ati iz sledeći3"omponenti:

,.1.1.2&p0ta str%kt%ra predmeta "ni'erzitetaMetropo!itan

Fa +lici 14 pri"azana !e tipi#na stru"tura predmeta naMetropolitan %niverzitetu.

&lika #- $ &truktura O* predmeta

1+' 4rimer kreiranja predmeta *M)(( 0*peracioni menad!ment

Predmet operacioni menad$ment sasto!i se iz 1le"ci!a. Ca potree ovog rada prva le"ci!a !e u potpunosti"reirana. Dat !e i izgled predmeta.. zgled D= mape celog predmeta dat !e na slici 15.

,'

/earning ontent J

sadr$a! za u#en!e

/earning (vervie< Jpregled materi!ala

/earning +ummar0 -rezime

/earningssessment J

ocen!ivan!e u#en!a

oncept J "oncepti

/earning o!ect mapJ mapa o!e"ata

=as" - zadata"


33/79


&lika # $ D/A mapa (*# $ Ovod u operacioni menadžment

Fa po#et"u !e potreno pripremiti materi!al "o!i će se "oristiti prili"om izradenastavnog materi!ala. Potreno !e podeliti predmet na le"ci!e zatim sva"u le"ci!u podelitina man!e celine i napraviti mapu "o!a sve te #inioce povezu!e u organizovanu stru"turu.+va"a le"ci!a se sasto!i iz vise se"ci!a. +va"a se"ci!a prestavl!a !edan /( "o!i se sasto!i izpregleda u#en!a 9overvie


34/79


Sadr!aj uenjaL.earning 3ontent 9/ !e "l!u#na tema "ori8ćena u izgradn!i lekcija.+li"a 1 pri"azu!e internu stru"turu ove "omponente. +vi autori i trealo da "oriste ovustru"turu "a"o i se osigurala "onzistenost. ]uta o!a ozna#ava oavezne deloveY elao!a opcione "omponente.

&lika #I $ 0riakaz sadržaja učenja !l. content3

Rezime uenjaL.earning Summar/ 0 "ao 8to !e već re#eno predstavl!a re"apitulaci!u.Kao i u pred3odnim pri"azima $uta o!a predstavl!a oavezne delove u rezimeu u#en!a.

,4


35/79


&lika #7 $ 0riakaz rezimea učenja

*cenji#anje uenjaL.earning Assesment se "oristi "a"o i se utvrdilo ilipredznan!e na po#et"u le"ci!e ili ste#eno znan!e na"on slu8an!a le"ci!e predmeta. Fa +lici1; pri"azana !e op8ta stru"tura !edne le"ci!e. /e"ci!a se sasto!i iz , nivoa. Fa!ni$inivo !e nivo i sadr$i znan!e "o!e student sa nis"im predznan!em trea da savlada u"oli"o$eli prolaznu ocenu. Fivo sadr$i znan!e nivoa i dodatno znan!e "o!e trea da sesavlada. Fa!napredni!i nivo !e nivo i sadr$i znan!e iz nivoa i nivoa i plus !e

oogaćeno dodatnim napredni!im znan!em 9za ocenu ; i 16. . Ka"o i se odredilo "omnivou pripada student pre slu8an!a le"ci!e radi test 9pre-ssesment "o!i odre&u!e da li !estudent spreman za le"ci!u. "o ni!e sistem mu odre&u!e materi!al u#en!a "o!e mora danau#i pre ponovnog polagan!a "valiB"acionog testa. (vo !e samo !edan od predlogaocen!ivan!a studenta "om nivou znan!a pripada. %mesto pre-ssesmenta student se mo$esam iz!asniti "om nivou znan!a pripada.

,5


36/79


&lika #J$ &truktura jedne "A, , '" lekcije

(sim pre-ssesment posto!i i post-ssesment. Pre-ssesment se "oristi "od le"ci!a "a"o i se slu8alac predmeta rasporedio u !ednu od "ategori!a tri "ategori!a.Post-seesment se "oristi "a"o i se utvrdilo znan!e ste#eno na"on slu8an!a le"ci!e ili

celo"upnog predmeta. %nutar ocen!ivan!a u#en!a se mogu naći pitan!a na "o!e "orisni"odgovara. Posto!e ne"oli"o vrsta pitan!a:

• =a#noXneta#no• zarati !edan ta#an odgovor• zarati vi8e ta#ni3 odgovora• +pa!an!e ta#ni3 odgovora.

Fa po#et"u sva"og predmeta potreno !e "reirati uvod u predmet. %vod se mo$esmatrati nultom le"ci!om. ste !e sadr$ine "ao i ilo "o!a le"ci!a. Fe"e od osnovni3informaci!a "o!e mogu da se nad!u u uvodu su:

• mena predava#aY• (snovni podaci o predmetu - u slu#a!u Metropolitan %niverziteta podaci su: "om

semestru pripada preduslovi ro! *=+ poena ro! #asovaY• /iteraturaY• il! predmetaY• Fa#in ocen!ivan!aY• Plan nastave itd.

Pri"az interfe!sa "reiran!a learning content topic-a u AD=-i pri"azan !e na slici '6.+adr$a! u#en!a u ovom slu#a!u sadr$i !ednu se"ci!u.

,)


37/79


&lika + $ 0rikaz /nter=ejsa KD/A$e za kreiranje sadržaja učenja

AD= O=M/ pregled zavr8enog sadr$a!a u#en!a pri"azan !e na slici '1.

&lika +# $ KD/A sadržaja učenja 4*< 0rikaz

,


38/79


D= mapa plana predmeta pod nazivom @etting +tarted pri"azana !e na slici ''.Fa"on "reirane mape napravl!ene su teme u#en!a. Celenom o!om pri"azan !e learningovervie< "ome !e dodel!en (.dita learning overvie< topic . rvenom o!om pri"azani susadr$a!i u#en!a "o!ima su dodel!eni 1.dita '.dita ,.dita ,.dita 4.dita5.dita ).dita .dita. Da i fun"cionisao !edan o!e"at u#en!a potreno !e dasadr$i minimalno !edan sadr$a! u#en!a. Kao 8to se vidi rezime 9/+ !e iza#en !er !e"reator rada smatrao da !e suvi8an.

&lika ++ $ D/A mapa plana predmeta u KD/A$i

Prva le"ci!a !e predstavl!an!e po!ma operacioni menad$ment. Fe"ada !e la"8e"reirati prvo mapu le"ci!e pa posle toga preaciti u D= mapu. utoru rada i sama AD=

i D= mapa !e dovol!na ali su testirane preporu"e,6.N

pre "reiran!a mape le"ci!e te !emapa prvenstveno "reirana u alatu WreePlane,1.N 8to se mo$e videti na slici ',.

,2


39/79


&lika +6$ /zgled mape kreirane u Pree0lane$u

Fa"on "reiran!a mape u WreePlane D= mapa !e "reirana i u AD=-i. Posle toga

"reirane teme u#en!a zgled D= mape u AD=-i !e pri"azan na slici '4. /e"ci!a se sasto!iiz 5 se"ci!a , primera pitan!a i odgovora prolema "o!i se analizira!u predloga za dal!irad i referenci. spred le"ci!e se nalazi pregled le"ci!e i na"on le"ci!e se nalazi sumiran!ele"ci!e. Fa"on "reiran!a tema u#en!a dodel!eni su D= mapi.

,;


40/79


&lika +-$ D/A mapa prve lekcije $ Ovod u operacioni menadžment

/e"ci!a 1' !e primer le"ci!e "o!a !e već rani!e pri"azana u radu. /e"ci!a !edetal!no ora&ena i opisana u radu "'lustering o= learning objects =or diNerent knoEledge

46


41/79


levels as an approach to adaptive e$


42/79


predstavl!a D= mapu re"apitulaci!e predmeta. (!e"at u#en!a predmeta se sasto!i izpregleda u#en!a i sadr$a!a u#en!a.

&lika +F $ D/A mapa rekapitulacije predmeta

Fa"on "reiran!a nastavnog materi!ala za predmet sledi n!egovo puli"ovan!e.Materi!al se puli"u!e uz pomoć AD=-inog #aron!a"a za puli"ovan!e u !edan odsledeći3 formata: PDW (D= O=M/ +(M '664 format 9sli"a '. Ca potree radamateri!al !e puli"ovan u +(M-u t!. AD= !e puli"ovala zip pa"et u "o!o! se nalaze3tml css >ml fa!lovi "o!i se uacu!u u /+. Pa"et !e ta"o&e prilo$ena uz rad pod nazivom

eoKursQscorm.zip.

&lika +I $ KD/A inter=ejs za publikovanje predmeta i odabir =ormata za publikovanje

,.2.1.1S*&M Manifest fa$!

Prili"om puli"ovan!a predmeta u +(M potreno !e "reirati manifest. Manifestfa!l +(M pa"eta opisu!e pa"et i n!egov sadr$a!. me manifest fa!la !e uve"imsmanifest.>ml i nalazi se u "orenu sadr$a!a pa"eta. AD= automats"i "reira manifestfa!l. Me&utim posto!e situaci!e u "o!ima !e neop3odno ru#no modiB"ovati ta"o "reirani

fa!l';.N. Fa primer pristup formiran!a le"ci!e podrazumeva da to" praćen!anastavnog materi!ala ni!e !ednostavan i pravolini!s"i već zavisi od uslova "o!i seispun!ava!u ra&en!em testova 9pre-assesment post-assesment. Ca modiB"ovan!epotreno !e znan!e ?M/-a i Eava+cript !ezi"a. Fa"on modiB"ovan!a fa!lovi doi!enipuli"ovan!em predmeta se preacu!u na /+ /M+. Kreirani manifest fa!l predmeta(M166 "o!i !e uzet "ao radni primer !e dat "ao dodatni materi!al uz rad pod nazivomimsmanifest.m! .

Manifest fa!l mora da sadr$i:

4'


43/79


• Eedinstveni identiB"ator• Minimalne metapodat"e "o!i opisu!u pa"et i verzi!u +(M-a• Eednu ili vi8e deBnici!a resursa "o!e sadr$e sve fa!love neop3odne za za po"retan!e

sva"og resursa•

Eednu ili vi8e organizaci!a a"tivnosti u#en!a(pcioni elementi manifest fa!la su:

• nformaci!e o se"vencama a"tivnosti u#en!a• Dodatne metapodat"e za opis sadr$a!a pa"eta resursa i organizaci!a.

+ve putan!e do fa!lova u resursima mora!u iti relativne u odnosu na "oren sadr$a!apa"eta i apsolutne putan!e nisu dozvol!ene. AD= sama generi8e manifest fa!l "o!i !e uslu#a!evima "ada posto!e slo$ene se"vence a"tivnosti u#en!a neop3odno modiB"ovatiru#no.

Manifest FM.

@lavni ?M/ element manifesta !e ^manifest_. F!egovi atriuti su:

• identiB"ator - oavezanY• verzi!a - oavezanY

Deca elementa ^manifest_ su:

• ^metadata_ - oavezanY deBni8e 8emu sadr$a!a pa"eta i verzi!u• ^organizations_ - oavezanY opisu!e logi#"u organizaci!u resursa• ^resources_ - oavezanY opisu!e resurse "o!i ou3vata!u sadr$a!e i fa!love "o!i #ine

o!e"te u#en!a• ^seUuencingollection_ - opcioniY opisu!e se"vence u procesu u#en!a

Deca elementa ^metadata_ su:

• ^sc3ema_ - oavezanY• ^sc3emaversion_ - oavezanY

Prili"om puli"ovan!a predmeta u +(M potreno !e "reirati manifest. + oziromda pristup ne podr$ava AD= re8en!e mora doći do ru#nog modiB"ovan!a+(M manifesta. Ca n!egovo "reiran!e potreno !e znan!e ?M/-a i Eava+cript !ezi"a.Fa"on modiB"ovan!a fa!lovi doi!eni puli"ovan!em predmeta se preacu!u na /+ opensource learning management sistem. Kreirani manifest fa!l predmeta (M166 "o!i !e uzet"ao radni primer !e dat "ao dodatni materi!al uz rad pod nazivom imsmanifest.>ml.

Fa"on "reiran!a manifesta nastavni materi!al !e ua#en u /+ /M+. zgled puli"ovanognastavnog materi!ala !e pri"azan na slici '2.

4,


44/79


&lika +7 $ 0rikaz (*# u /llias$u u 4*< =ormatu

,.2.1.2ro-!emi pri!ikom pisan$a pono'o %potre-!$i'og sadra$a

a"o !e pisan!e ponovo upotrel!ivog sadr$a!a veoma "orisno to ni izliza ni!e !ednostavno "ao 8to zvu#i. Prili"om ovog procesa posto!i vi8e izazova:

• utori trea da planira!u unapredY pa$l!iva analiza !e neop3odna za deBnisan!estrategi!e ponovnog "ori8ćen!a

• Da i se osiguralo da sadr$a! mo$e iti upotrel!en na razli#itim mestima autoritrea da slede uputstva "o!a oeze&u!u "onzistentnost sadr$a!a

• utori i trealo da vode ra#una da sadr$a! ude doro opisan metapodacima "a"oi ostali "orisnici mogli da ga prona&u i "oriste

• Pone"ad autori mora!u da "reira!u sadr$a! van "onte"sta ali ima!ući na umu da ćeiti "ori8ćen u o"viru odre&enog "onte"sta.

44


45/79


2 Metapodaci objekata uenja B.earning *bjectMetadataC

Metapodaci predstavl!a!u podat"e o podacima. Metapodaci ima!u 8iro"u primenu.Fa!#e8će se "oriste da i se urzalo i pool!8alo pretra$ivan!e podata"a. Metapodacipoma$u pri ot"rivan!u i organizaci!u resursa te ta"o&e omogućava!u interoperailnost"ori8ćen!em deBnisani3 8ema i proto"ola. z navedeni3 razloga se planira uvo&en!e"ori8ćen!a metapodata"a prili"om "reiran!a nastavni3 materi!ala i na Metropolitan%niverzitetu.

Prvi a"reditovani standard za opisivan!e resursa 9sadr$a!a u#en!a u olastiedu"ativni3 te3nologi!a !e *** /(M +tandard 9*** 1424.1'.1 J '66'.

*bjekat uenja B.*C !e resurs "o!i pored vlastitog sadr$a!a ima deBnisan opispre"o standardni3 svo!stava i n!i3ovi3 vrednosti. (va svo!stva se !o8 naziva!u

metapodacima /(-a. Pret3odno opisana Dulin ore speciB"aci!a ta"o&e opisu!e resurseposredstvom standardizovani3 opisa ali !e to speciB"aci!a op8te namene ta"o da /(Mpredstavl!a n!eno pro8iren!e elementima i atriutima prilago&enim speciB#nim potreamastudenata i nastavni"a. (sim toga +(M '664 u potpunosti podr$ava /(M standard ipreporu#u!e se n!egovo "ori8ćen!e.

(snovni motiv /(M speciB"aci!e !e da se prona&e na!man!i za!edni#"i sadr$ilacpotrea edu"ativni3 apli"aci!a i da se na osnovu toga "reira standard "o!i će podmiritiidentiB"ovani s"up potrea. +ve "ategori!e metapodata"a su opcione i "orisnicima !eostavl!ena mogućnost pro8iren!a osnovne sc3ema-e u s"ladu sa svo!im speciB#nimpotreama. /(M !e zami8l!en da ude za!edni#"a polazna osnova za ozna#avan!eedu"ativni3 sadr$a!a metapodacima "o!a će omogućiti razmenu i ponovno "ori8ćen!e ti3

sadr$a!a. Pra"ti#ni primeri ova"vog "oncepta su sledeća pro8iren!a: ritans"i %K /(More "anads"i anore australi!s"i Vetadata norve8"i F(/(M.

=ri op8te "ategori!e metapodata"a su:• (pisne - opisu!u resurs za potree pronala$en!a i identiB"aci!e. Mo$e u"l!u#ivati

elemente "ao 8to su naslov autor sadr$a! "l!u#ne re#iY• &tukturni - ozna#ava!u "a"o su slo$eni o!e"ti 9resursi sastavl!eni 9npr. "a"o su

odre&ene stranice pore&ane da #ine poglavl!eY

45


46/79


• Administrativni - sadr$e informaci!e o upotrei i upravl!an!u resursa posto!ine"oli"o pods"upova ovog tipa 9za intele"tualno pravo o#uvan!e itd....

&lika +7 $ %ema


47/79


` dukativna kategorija 9educational J elementi namen!eni za opisedu"ativni3Xpedago8"i3 "ara"teristi"a


48/79


=ip podata"a Duration se speciBcira u formatu +8mM8dD8T598nM8s.s8S88 gde !e:

- 0 b ro! godina9integer _ 6 ni!e ograni#eno

- m b ro! meseci9integer _ 6 ni!e ograni#eno npr. vrednost _ 1' !e pri3vatl!iva

- d b ro! dana9integer _ 6 ni!e ograni#eno npr. vrednost _ ,1 !e pri3vatl!iva

- 3 b ro! sati9integer _ 6 ni!e ograni#eno npr. vrednost _ ', !e pri3vatl!iva

- n b ro! minuta9integer _ 6 ni!e ograni#eno npr. vrednost _ 5; !e pri3vatl!iva

- s b ro! se"undi ili delova se"undi9integer _ 6 ni!e ograni#eno npr. vrednost _ 5; !e pri3vatl!iva

Kara"teri P M D = O M + su oavezni a"o !e odgovara!uća vrednostelementa "o!i oni opisu!u veća od nule. Fa primer zapisP=1O,6M ozna#ava vremens"iinterval od 1 sat i ,6 minuta. %"oli"o !e vrednost godina meseca dana #asova minuta ilise"undi !edna"a nuli "ara"ter "o!i opisu!e ta! element 9npr. M za mesec itd. mo$e itiizostavl!en ali na!man!e !edan element mora iti naveden. Kara"ter P mora iti uve"prisutan. Kara"ter = se izostavl!a a"o se ne navodi ni !edan od elemenata sati minutise"unde.

42


49/79


= Denisanje skupa metapodataka u kontekstu "M0a

Proces "reiran!a nastavnog materi!ala dat !e u 5. glavi na slici 1'. Eedan od "ora"a u#itavom procesu !este provera da li posto!i o!e"at u#en!a "o!i i se mogao is"oristiti "aoelement nastavnog materi!ala "o!i se "reira. Ca tu svr3u "l!u#nu ulogu ima!u metapodaci -informaci!e o "reiranim o!e"tima u#en!a "o!e se unose na"on "reiran!a o!e"ta. (niomogućava!u "orisni"u pretragu repozitori!uma o!e"ata u#en!a po razli#itimparametrima. + ozirom da !e !edna od na!va$ni!i3 primena metapodata"a mogućnostpretra$ivan!a pre deBnisan!a isti3 postal!ena su pitan!a "a"o i uz pomoć odre&enogmeta podat"a pretra$ili: /( rezime u#en!a #inilac metapodata" predmet i sl.

Fe"i od primera za pretra$ivan!e su:

• pronaći sve o!e"te #i!i !e autor Valentina PaunovićY• pronaći sve o!e"te "reirane u posledn!i3 godinu danaY•

pronaći sve o!e"te #i!i sadr$a! ima veze sa po!mom operacioni menad$ment.(sim metapodata"a "o!a !e osnovna namena da ola"8a!u pretra$ivan!e 9npr.

naslov "l!u#ne re#i opis... izarani su i metapodaci "o!i slu$e da i "orisni"u o!e"atau#en!a ola"8ali n!i3ovo ponovno "ori8ćen!e na"on 8to i3 prona&e. Fa primer odlu"a da line"i prona&eni o!e"at u#en!a trea upotreiti mo$e iti doneta na osnovu semanti#"egustine ili vremena potrenog za savladavan!e materi!e. (sim toga iz administrativni3 iezednosni3 razloga potreno !e voditi evidenci!u o procesu "reiran!a i modiB"ovan!ao!e"ata u#en!a 9"o !e "reiraoXmodiB"ovao "ada !e izvrseno "reiran!eXmodiB"aci!a "o!i tipmodiB"aci!e !e izvr8en.... Da"le tri osnovna "riteri!uma za sele"ci!u metapodata"a izs"upa deBnisanog /(M standardom su:

•

da li metapodata" omogućava pretra$ivan!e po repozitori!umu o!e"ata u#en!a• da li metapodata" ola"8ava "orisni"u rad sa prona&enim o!e"tom u#en!a• da li !e metapodata" od "oristi za administrativne i ezednosne potree.

Metapodaci su da"le neizostavan element sistema "o!i omogućava da se /( moguponovo is"oristiti. Fpr o!e"ti u#en!a "o!i mogu ponovo da se "oriste su:

• ceo predmetX"ursY• le"ci!a predmetaX"ursaY

4;


50/79


• sadr$a! "ursa 9/• D= #inioci 9sli"e video "lipovi

+a druge strane pregled u#en!a rezime u#en!a i ocen!ivan!e u#en!a nema!u svr3uponovonog "ori8ćen!a !er n!i3ova egzistenci!a van "onte"sta sadr$a!a u#en!a za "o!i suvezani nema smisla. pa" a"o i $eleli da oezedimo n!i3ovo pretra$ivan!e 9npr. "a"o ine"o mogao da i3 pregleda za n!i3 ta"o&e moramo deBnisati metapodat"e. (vo treaimati u vidu prili"om odre&ivan!a s"upa metapodata"a sa "o!im se radi. % narednimpoglavl!ima data !e uni!a metapodata"a za o!e"te "o!i se mogu ponovo "orisititi imetapodata"a "o!i se mogu samo pretra$ivati i pregledati.

Kategori!e /(M standarda "o!e će iti "ori8ćene za potree %niverziteta Metropolitan su:

1. (p8ta "ategori!a 9general'. Kategori!a $ivotnog ci"lusa 9lifest0le,. Kategori!a meta-metapodata"a 9meta-metadata4. =e3ni#"a "ategori!a 9te3nical5. *du"ativna "ategori!a 9educiational). Kategori!a prava intele"tualne svo!ine 9rig3ts. Kategori!a relaci!a sa drugim o!e"tima 9relation2. Kategori!a ozna#avan!a 9annotation;. Kategori!a "lasiB"aci!e 9classiBcation

lat AD= ima "orisni#"i interfe!s "o!i omogućava da se na !ednostavan na#indeBni8u metapodaci za "reirane o!e"te. Većinu metapodata"a !e neop3odno uneti ru#noali posto!e i metapodaci "o!i se automats"i generi8u "ao rezultat ne"e a"ci!e:

- prili"om "reiran!a imena o!e"ta ime se prenosi i u metapodata" Faziv 9=itle- prili"om modiB"aci!e o!e"ta automats"i se "reira!u podaci o datumu "reiran!a

o!e"ta o autoru modiB"aci!e.

za alata AD=-e nalazi se lfresco M+ "o!i metapodat"e sme8ta u relacionu azupodata"a. Metapodat"e u sistem mo$e unositi autor ili iliote"ar repozitori!uma uzavisnosti od toga da li !e za odre&ivan!e vrednosti metapodat"a neop3odno doropoznavan!e samog sadr$a!a ili ne. % slu#a!evima gde !e to neop3odno autor i trealo dasugeri8e vrednosti za metapodat"e a "ona#an unos mo$e oaviti i iliote"arrepozitori!uma.

56


51/79


&lika +7 $ Gorisnički inter=ejs KD/A$e za de8nisanje metapodataka sadržaja učenja !


52/79


5'

Redni broj

Imemetapodatka

*pis Mogu5e#rednosti

Tip podataka ?ori65enje naMetrpolitan

uni#erzitetu iprimer kori65enja

1. 1 dentiBer- D

?lobalno jedinstvenaoznaka kojaidenti8kuje

objekat učenja.

0reuzet iz /


53/79


'+ ?ategorija !i#otnog ciklusa Blife c/cleC

% ovo! "ategori!i "ara"teristi"e /( su relevantne sa aspe"ta opisa n!egovog $ivotnogci"lusa.

5,


54/79


,+

54

Redni broj

Imemetapod

atka


Tippodataka

4rimer

'.' +tatus Havrni status iliuslov zadatog


55/79


?ategorija meta 0 metapodataka Bmeta0metadataC

Favedena "ategori!a sadr$i elemente "o!i opisu!u metapodat"e /(-a odnosno podat"e"o!ima !e anotiran /(.

-+

Tehnika kategorija BtehnicalC

Favedena "ategori!a ou3vata elemente "o!ima se opisu!u osnovne osoine /(-a izte3ni#"og aspe"ta.

Rednibroj

Imemetapod

atka


Tippodataka

4rimer

4.1 Wormat ipovi koji sekoriste u zadatomobjektu. (vajelement sekoristi zaidenti8kacijuso=tvera

MM* t0pesased on Fregistration9seeW'642:1;;)or non-digital

(li" zapisa

3aracter+tring 9smallestpermittedma>imum:566 c3ar

Qapomena:Pormati kojimoraju biti podržani su:

&like: R0? $ R0?,?/P, 0Q?, *0,/P

55

Redni

broj

Imemetapoda

tka

*pis Mogu5e#rednost

i

Tip podataka 4rimer

,.4 /anguage X Eezi"

Rezik na kome sede8niu metapodaci.o je podrazumevana

vrednost za polje $ezik u svimobjektima tipa


56/79


potrebnog dabi se pristupiloobjektu.

speciB"aci!eformata:

TipLJormat

Qa primer:

"videoSmpeg",

"imagesSjpg ",

"teUtShtml""

@ideo: A@/, *0-,*G@, 9*@, *0?,6?0, P


57/79


simulacijama.

@asi'no@(epositi'e) učenje !e.g.,

0assivelearning3 podrazumevada onaj ko učisamo absordujematerjial kojimu se prezentuje.

0reuzet iz /t do"umenti

- Video 9mo$e da se

slu8a premotava...

-@raB#"i materi!ali9mogu da se gleda!u

-udio materi!ali9moguda se gleda!u

Me0o'itidok%menti sa%graCenimsim%!acionimap!etima.

5., nteractivit0 level -

Fivointera"tiv

nosti

&tepeninteraktivnosti

karakterie ovajutim, trebalo bi

težiti većojangažovanosti studenta

u toku izlaganjamaterijala i u skladu sa

tim kreirati nastavimaterijal. (vo podstiče

zainteresovanost studenta i motivie gana pažljivije praćenje

materijala. (vo se može

postići obogaćivanjemnastavnog materijalasimulacijama,

hiperlinkovima,multimedijalim

sadržajima.

@rednost ovog parametra bi trebalo da

5


58/79


predloži autor objekta.

rimer6 Tradiciona!ni nasta'ni materi$a!

o-i#no podraz%me'a

iz!agan$e komp!etne!ekci$e nakon #egas!ede pitan$a i zadaci

za st%dente (toodgo'ara ni'o%

interakti'nosti6 s!a-okao 0to $e i s!%#a$ sa

npr. predmetom&M1;;). "ko!iko -i

se od st%denta za5te'a!o da

odgo'ara na pitan$a i % tok% !ekci$e i od

toga za'isio tok da!$eg iz!agan$a!ekci$e do-io -i se

interakti'ni materi$a! 'i0eg ni'oa.

5.5 ntended*nd %seroleX%loga "ra!n!egKorisni"a

?lavni korisnik u zadatom


59/79


0reuzet iz /utim, u okviruaktivnosti O*$a,

održavaju se i brojneradionice, kako za

učenike srednjih kola

!nivo 0ko!a 3, tako i zanastavnike i pro=esore!nivo trening 3.

rimer6predmet &M1;; $e pred'iCen za st%dente "Ma i samim tim n$ego'

ni'o $e6 'isokoo-razo'an$e.

5.2 Di\cult0 - =e$ina

sadr$a!a

(dre>ivanjetežine sadržaja

objekata. Goliko je teko raditisa


60/79


2+ ?ategorija pra#a intelektualne s#ojine BrightsC

% navedeno! "ategori!i elementi su namen!eni deBnisan!u prava pristupa /(-a "a"o i seoezedila za8tita intele"tualne svo!ine.

Rednibroj

Imemetapodatka


Tippodataka

4rimer

).1 ost X Dali se

plaćaZ

Da likorićenjetekućeg


61/79


Favedena "ategori!a sadr$i elemente za opis relaci!a speciB#nog /( sa drugim /(.

Rednibroj

Imemetapod

atka


Tippodataka

4rimer

.1 Kind - =iprelaci!e

0rirodnarelacija izme>u zadatog


62/79


isre%ired-+6is reUuired 0 -za3tevan od

.' esource

- esurs

imum:1666 c3ar

%F:M%

.'.1.' *ntr0 -+tav"a

@rednost identi8katora u

okviruidenti8kacione

ilikatalogizacione

eme kojeoznačavaju iliidenti8kuju


63/79


.'.' Description -

=e"stualni(pis

ekstualni opis+ ?ategorija oznaa#anja BannotationC

(va "ategori!a sadr$i elemente za ele$en!e "omentara o is"ustvima ste#enim primenom!e"ta u#en!a u edu"ativno! pra"si. (va "ategori!a omogucava predava#ima da dele"omentare vezane za o!e"ate u#en!a sugesti!e za "ori8ćen!e i sl.

Rednibroj

Imemetapod

atka


Tippodataka

4rimer

2.1 *ntit0 X*ntitet

ntiteti !npr.ljudi,organizacije3koje su kreiralebelesku.

vard asdeBned 0 Mvard ,.6 9W'4'5 W'4').

3aracter+tring9smallestpermittedma>imum:1666 c3ar

rimer6"?/Q:@'A)DWnPQ:@a

lentina 0aunovicWnimum:1666 c3ar

rimer6

"/ have used thiseUample

=or eUplaining thetheor =rom this

area and students=ound this 1uite

di\cult to comprehend,but a=ter the

understood it, the =ound it ver

use=ul "

),


64/79


+ ?lasikacija BclassicationC

(va "ategori!a opisu!e mesto o!e"ta u#en!a u odre&enom sistemu za "lasiB"aci!u. adimogućnosti "lasiB"ovan!a o!e"ta u o"viru vi8e razli#iti3 "lasiB"acioni3 sistema moguće

!e da posto!i vi8e instanci ove "ategori!e. Primeri u ovo! "ategori!i su dati u odnosu na

ta"sonomi!u razvi!enu na azi "orpusa znan!a za Wa"ultet za menad$ment Metropolitanuniverziteta. Deo ta"sonomi!e na "ome će iti o!a8n!eni primeri dat !e na slici ';.

&lika +J $ Detaljan prikaz dela taksonomije razvijene na bazi korpusa znanja za Pakultet zamenadžment *etropolitan univerziteta

Rednibroj

Imemetapod

atka


Tip podataka 4rimer

;.1 Purpose -+vr3a

&vrhaklasi8kovanjaobjekta.

FaMetropolitanuniverzitetu"oristiće sesledeći s"upvrednosti:

- (last9nau#nadisciplina

- Fivo znan!a9 le"ci!e

Vocaular09+tate

aksonomija saslike +J je podela jedinica znanja poo-!astima !trebase selektovatioblast3.

)4


65/79


- (razovninivo 9osnovnestudi!emasterstudi!e i

do"tors"estudi!e

;.' =a>onPat3 -

Putan!a uta"sonom

i!i

0utanja utaksonomiji zaspeci8čniklasi8kacionisistem. *oguće je de8nisativie putanja zaopis istogobjekta u okviruiste ili različitih

klasi8kacionihsistema.

X X /ompozitni e!ement (sasto$i se od e!emenata

F.2.1= F.2.2).

Qapomena: 0utanja je ure>ena listačvorova kreira put utaksonomiji $de8nie se od

generalnijih kaspeci8čnimčvorovima, odnosnood korena stabla kalistovima. Qizčvorova sespeci8cira u okviruvitičastih zagrada irazdvajaju se zarezima. &am čvor se speci8cira uuglastim zagradama kao par

/D, labela. @ie ospeci8kaciji čvora jedato u tački kojaopisuje elementčvor.

rimer6G@;@=@&peracioni

menadment@8= @;.1@= @&Mmode!iran$e@8

@;.1.1@= @"'od %&M@8H

;.'.1 +ource -me

"lasiB"acionog

sistema

/meklasi8kacionog

sistema uodnosu na koji

se vriklasi8kacija.

(vde se možeuzeti neka

strandardnaklasi8kaciona

X /ang+tring9smallestpermittedma>imum:1666 c3ar

Qa *etropolitanuniverzitetu će se

koristititaksonomija proizala iz

kreiranih korpusa znanja. Qa primer:" o'om primer%

koristimotaksonomi$%

)5


66/79


ema ili emade8nisana od

stranekorisnika.

ak%!teta zamenadment

@MJod+&f/no! age@.

;.'.' =a>on -7vor 5vor utaksonomiji koji je de8nisanlabelom. Oz labelu, čvor može biti

opisan i al=anumeričkim

identi8katorom.

X X /ompozitni e!ement (sasto$i se od e!emenataF.2.2.1= F.2.2.2)

rimer6 (;.1= @&MMode!iran$e@)

;.'.'.1 D-identiB"ator #vora

Al=anumeričkiidenti8kator

čvora

jedinstven nanivouklasi8kacione

eme.

epertoire of +(X*16)4) -

1:'666

3aracter+tring 9smallestpermitted

ma>imum:166 c3ar

Qačin speci8ciranja/D$a na

*etropolitan

unverizitetu:

#. /D korenataksonomije je M

+. Okoliko čvor Aima /D a= /D$evi

njegovih potomakasu: a.1= a.2...= a.n.

(va proceduradodele /D$eva

omogućava da se

samo na osnovu /D$a čvora odredi nivona kome se nalazi u

stablu, ko mu jeroditelj i kompletan

put do korena.

rimer6&peracioni

menadment imaID ;K &M

mode!iran$e imaID ;.1K &M I/"

ima ID ;.2K "'od % &M ima ID;.1.1K "pra'!$an$e procesima ima ID

;.1.1.2.

;.'.'.' *ntr0 -/aela

imum:


67/79


ulogu imenačvora i opisa

čvora.

566 c3ar (*3.

;., Descriptio

n - (pis

(pis objekta

učenja u skladusa svrhomklasi8kovanja.

X /ang+tring9sm

allestpermittedma>imum:'666 c3ar

rimer6 &pis za

!ekci$%Introd%ction to

operationsmanagement

(@"nderstendingof -asic

de


68/79


Fad !ekci$ama deBnisani su sledeći metapodaci: iz opte kategorije 9D naslov !ezi" status opis stru"tura nivo agregaci!e "l!u#ne re#i kategorija životnog ciklusa 9status doprinos kategorija prava intelektualne svojine 9plaćan!e autors"a i drugaograni#en!a opis edukativna kategorija 9nivo intera"tivnosti vrsta intera"tivnosti te$inasadr$a!a tipi#no vreme savladavan!a sadr$a!a uloga "orisni"a "onte"st kategorijarelacija sa drugim objektima 9tip relaci!e 9sPart(f OasParteference seference0sased(n sasisDor eUuires seUuired0 resource D KlasiB"aci!a 9svr3aputan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#ne re#i Kategori!a ozna#avan!a 9*ntitet Datum (pis.

Metapodaci nad preg!edom %#en$a (!earning topic o'er'ie) su: iz optekategorije 9D naslov !ezi" status opis stru"tura nivo agregaci!e "l!u#ne re#ikategorija životnog ciklusa 9status doprinos kategorija prava intelektualne svojine 9plaćan!e autors"a i druga ograni#en!a opis edukativna kategorija 9nivo intera"tivnostivrsta intera"tivnosti te$ina sadr$a!a tipi#no vreme savladavan!a sadr$a!a uloga"orisni"a "onte"st kategorija relacija sa drugim objektima 9tip relaci!e9sPart(fOasParteference seference0 sased(n sasisDor eUuires seUuired0resource D KlasiB"aci!a 9svr3a putan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#ne re#i Kategori!aozna#avan!a 9*ntitet Datum (pis.

Metapodaci nad sadra$em %#en$a (!earning topic content) su: iz optekategorije 9D naslov !ezi" opis stru"tura nivo agregaci!e "l!u#ne re#i kategorija

životnog ciklusa 9status doprinos kategorija prava intelektualne svojine 9plaćan!eautors"a i druga ograni#en!a opis edukativna kategorija 9nivo intera"tivnosti vrstaintera"tivnosti te$ina sadr$a!a tipi#no vreme savladavan!a sadr$a!a uloga "orisni"a"onte"st kategorija relacija sa drugim objektima 9tip relaci!e9sPart(f OasParteference seference0 sased(n sasisDor eUuires seUuired0 resourceD KlasiB"aci!a 9svr3a putan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#ne re#i Kategori!aozna#avan!a 9*ntitet Datum (pis.

Metapodaci nad rezimeom %#en$a (!earning topic s%mmar+) su: iz optekategorije 9D naslov !ezi" opis stru"tura nivo agregaci!e "l!u#ne re#i kategorija

životnog ciklusa 9status doprinos kategorija prava intelektualne svojine 9plaćan!eautors"a i druga ograni#en!a opis edukativna kategorija 9nivo intera"tivnosti vrstaintera"tivnosti te$ina sadr$a!a tipi#no vreme savladavan!a sadr$a!a uloga "orisni"a"onte"st kategorija relacija sa drugim objektima 9tip relaci!e9sPart(f OasParteference seference0 sased(n sasisDor eUuires seUuired0 resource D KlasiB"aci!a 9svr3a putan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#ne re#i Kategori!a ozna#avan!a9*ntitet Datum (pis.

Metapodaci nad ocen$i'an$em %#en$a (!earning topic assesment) su: iz optekategorije 9D naslov !ezi" opis stru"tura nivo agregaci!e "l!u#ne re#i kategorija

životnog ciklusa 9status doprinos kategorija prava intelektualne svojine 9plaćan!eautors"a i druga ograni#en!a opis edukativna kategorija 9nivo intera"tivnosti vrstaintera"tivnosti te$ina sadr$a!a tipi#no vreme savladavan!a sadr$a!a uloga "orisni"a"onte"st kategorija relacija sa drugim objektima 9tip relaci!e9sPart(f OasParteference seference0 sased(n sasisDor eUuires seUuired0 resourceD KlasiB"aci!a 9svr3a putan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#ne re#i Kategori!aozna#avan!a 9*ntitet Datum (pis.

)2


69/79


Metapodaci nad #iniocima (assetima) su: iz opte kategorije 9D naslov !ezi"opis "l!u#ne re#i kategorija životnog ciklusa 9 doprinos kategorija prava intelektualnesvojine 9plaćan!e autors"a i druga ograni#en!a opis edukativna kategorija 9tipi#novreme savladavan!a sadr$a!a kategorija relacija sa drugim objektima 9tiprelaci!e9sPart(f sased(n sasisWor seUuired0 resource D ehnička kategorija 9format nstallation emar"s KlasiB"aci!a 9svr3a putan!a ta"sonomi!e opis i "l!u#nere#i Kategori!a ozna#avan!a 9*ntitet Datum (pis.

Metametapodaci - posto!i celo poglavl!e u /(M standardu "o!e se avi a8prolemati"om deBnisan!a metapodata"a nad deBnisanim metapodacima.

Fa"on deBnisan!a metapodata"a nad odre&enim celinama 9predmet learningtopic #inilac... u dal!em radu !e data uni!a metapodata"a "o!i će iti "ori8ćeni za potreeMetropolitan %niverziteta.

Primer metapodata"a deBnisanim nad /e"ci!om 1 su:

(pta kategorija:

• D - 1• Faslov: 9 ntroduction to operations management• Eezi": en• =e"stualni (pis: 9=3is introductional0 lesson aout (peration Management• Kl!u#ne re#i: 9en (peration Management introduction deBnition• +tru"tura: linearna• Fivo granularnosti: Kole"ci!a 1. nivoa - le"ci!a

Gategorija životnog ciklusa:

• +tatus: Facrt• Doprinos:

- %loga: utorY

-*ntit0: *@F:VDnWF:Valentina Paunovic n=*/:,21 1' ', 45)n==/*:ssistantn*M/Y=P*bF=*Fn*=:valentina.paunovicmetropolitan.ac.rsn*FD:VDnY

• stori!at:

- Datum modiB"aci!e: ',-62-'61'

- Korisni#"o ime: W=

- (pis a"ci!e: ModiB"ovan

*eta$metapodaci:

• Eezi":en

);

Documents

Finalna Verzija Master-NoveReference.docx