INSTRUMENTI PLATNOG PROMETAI DEO

Platni promet obuhvata sva palćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Pod PP-om se podrazumevaju sva plaćanja izražena u novcu, bez obzira ko ih vrši, na koji način i u koju svrhu.

Plaćanje se definiše kao prenos novčanih sredstava sa jednog, fizičkog ili pravnog lica na drugo da bi se izvršila likvidacija privrednog ili drugog matreijalno-pravnog odnosa.

U vršenju platnog prometa neophodne su dve strane, jedna koja vrši plaćanje - platioc i druga koja prima – primaoc. Isplatioc i primaoc mogu sami između sebe vršiti plaćanja, ali između njih može stajati i posrednik. Posrednici u plaćanju mogu biti:

Banke Pošte Poštanske štedionice Klirinške ustanove Biroi za obračune Žiro centrale

Osnovni uzroci plaćanja su: 1. plaćanja za robu i usluge, 2. plaćanja po osnovu nastanka kreditnog i finansijskog odnosa.

Podela PP sa gledišta mesta gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju: unutrašnji i međenarodni. Pod unutrašnjim PP-om (UPP) podrazumevaju se sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja izvršena između pravnih lica, odnosno pravnih i fizičkih lica novcem te zemlje.UPP u širem smislu – obuhvata sva plaćanja unutar jedne zemlje bez obzira na to da li se ona obalvljaju posredstvom odgovarajuće institucije ili ne.

UPP u užem smislu – samo određeni deo ukupnih plaćanja unutar jedne zemlje , i to onaj u kojem učestvuju pravna lica, ostvarujući uzajamna plaćanja posredstvom posebnih ustanova.

Društveno organizovan PP obuhvata: Prijem naloga za plaćanje računa Kontrolu ispravnosti naloga za plaćanje Izvršavanje naloga za plaćanje Obaveštavanje učesnika u PP-u o izvršenom plaćanju

Osnova funkcionisanja PP je dobra organizacija, uz istovremeno poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti.

Prednosti PP: 1) omogućava normalan proces reprodukcije, 2) povećava privredne aktivnosti 3) doprinosi stvaranju optimalnog broja obrta novčanih sredstava 4) povećava likvidnost privrede 5) doprinosi smanjenju obima korišćenja kredita

Učesnici u procesu plaćanja moraju ispunjavati određene zahteve organizacije PP u pogledu: Dosledne primene zakonskih propisa kojima se reguliše sistem i oblici plaćanja Doslednog sprovođenja određenih propisa koji se oslanjaju na momenat izvršenja plaćanja Pravilnog izbora odluka, načina i instrumenata plaćanja Pravilnim ispostavljanjem nlaoga PP ...

Cilj PP je brzo i efikasno izmirivanje dužničko-poverilačkih obaveza uz racionalno korišćenje raspoložine novčane mase.

Metode regulisanja monetarne stabilnosti:

1

I. Kada se na monetarno stanje deluje putem obaveznih rezervi koje poslovne banke drže kod centralne banke

II. Operacije centralne banke na otvorenom tržištu

Značaj platnih sistema mnaifestuje se kroz njihovu izuzetno važnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi - kao vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, - kao sredstvo unapređivanja njene efikasnosti.

Klasifikacija PP: 1. na osnovu načina plaćanja : neposredni,

posredni.2. na osnovu vrste plaćanja : gotovinski,

bezgotovinski: žiro promet, čekovni promet, klirinški promet.

3. na osonvu mesta plaćanja : unutrašnji i međunarodni.

Žiro promet je takav oblik PP kod koga se plaćanje u vezi sa dugovnim obavezama likvidiraju jednostavno knjigovodstvenim preknjižavanjem novčanog iznosa sa računa dužnika u korist poverioca u knjigama banke ili određene finansijske organizacije. Promet na žiro računima može biti direktan ukoliko se vrši između dva žiro računa kod iste banke ili posredni ukoliko se obavlja između dva žiro računa koji se vode kod različitih banaka u istom ili različitim mestima u zemlji.

Čekovni PP predstavlja u osnovi promet čekovima. Banka kao depozitar izdaje deponentnu knjižicu čekova, pomoću kojih deponent ima mogućnost plaćanja po raznim osnovama i to ispunjavajući ček u korist svojim poveriocima.

Klirinški promet zasniva se na svakodnevnom izmirivanju novčanih obaveza prebijanjem potraživanja i dugovanja banaka i drugih finansijskin organizacija posredstvom posebna ustanove za obračun ili centralne banke.

Načela organizovanja PP:

1. jedinstvena i racionalna tehnologija obavljanja PP;

2. racionalna mreža organizacionih jedinica nosilaca PP;

3. primena međunarodnih i domaćih finansijski standarda u izvršavanju PP;

4. jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka u PP;

5. brz, siguran i racionalan prenos sredstava između učesnika u platnom prometu;

6. slobodno raspolaganje sredstvima na računu;

7. obezbeđivanje finansijskih podataka i njihova obrada;

Ciljevi PP:

1. pravo učesnika u PP da imaju više računa kod više nosilaca PP preko kojih se vrše plaćanja;

2. pravo učesnika u PP da biraju nosioce PP kod kojih će voditi svoje račune;

3. sloboda raspolaganja sredstvima sa računa;

4. dovođenje u zavisnost likvidnost učesnika u PP sa likvidnošću nosilaca PP kod kog se vodi

račun tog učesnika;

5. primaen jedinstvenih, svetskih standarda u plaćanjima;

6. obavljanje PP putem jedinstvene računarsko-komunikacione mreže za prijem, procesiranje,

obračun i razmenu podataka u PP;

2

7. efikasnije obavljanje regulativne i kontrolne funkcije Narodne banke u sistemu plaćanje i PP.

Poslovi PP :

1. otvaranje i ukidanje računa;

2. plaćanja sa jednog na drugi račun: prenos, naplata, obračun, uplata i isplata;

3. evidentiranje prometa na računima;

4. praćenje likvidnosti učesnika i nosilaca PP;

5. i drugi poslovi koji su utvrđeni zakonom.

Delegiranje poslova i zadataka po nosiocima PP:

Narodna banka utvrđuje metodologiju obavljanja PP, klirinško-obračunske poslove, vodi

račune određenih učesnika u PP, vrši nadzor nad obavljanjem poslova...

Banke vode račune fizičkih i pravnih lica i vrše poslove po tim računima,

Štedionice obavljaju poslove PP propisane zakonom o bankama i dr. fin. org.

Preduzeće PTT saobraćaja pružaju uplatno-isplatne usluge fizičkim licima i vrše druge

poslove propisane zakonom.

Koje uslove treba da ispunjava nosilac PP da bi dobio ovlašćenje za obavljane PP ?

Da ima otvoren žiro-račun kod NBS;

Da vodi svoje poslovanje u skladu sa saveznim zakonima i drugim aktima NBS:

Da održava svoju likvidnost i da vodi uspešno poslovanje;

Da ima ažurno i uredno knjigovodstvo računa deponenata, kao i pozitivno mišljenje

revizora;

Da raspolaže savremenom informacionom tehnologijom za elektronska plaćanja;

Da raspolaže standardizovanim, sistemskim komunikacionim i apliaktivnim programom za

obavljanje PP sa mogućnošću povezivanja sa apliaktivnim sistemom NBS;

Da raspolaže menadžmentom i osobljem za obavljanje PP.

Preuzimanje PP za banke i druge nosioce, podrazumeva:

Otvaranje, vođenje i ukidanje računa za obavljanje PP klijentima banke;

Ispostavljanje i dostavljanje naloga za plaćanje nosiocu PP;

Prijem i kontrolu naloga za plaćanje od strane nosioca PP;

Izvrašavanje i evidentiranje podataka sa naloga za plaćanje kod nosioca PP;

Izveštavanje učesnika u PP o izvršenim nalozima za plaćanje;

Praćenje likvidnosti učesnika u PP i nosilaca PP;

Međubankarski i klirinški obračun;

Reklamacije i ispravke eventualnih grešaka;

Arhiviranje građe i obavljanje sličnih poslova u vezi sa PP.

Učesnici u PP:

Sva pravna lica ( preduzeća kapitala, društvena preduzeća, javna preduzeća, zadruge,

banke, berze, tužilaštva... );3

Svi privatni preduzetnici ( vlasnici i osnivači radnji );

Sva fizička lica .

Centralna banka je osnovna i jedina monetarna vlast na monetarnom i valutnom prostoru koji pokriva svojim poslovanjem. U domaćem bankarskom sistemu kao centralna monetarna ustanova funkcioniše Narodna banka Srbije- NBS. Njoj je zakonom omogućena nezavisna pozicija u odnosu na Skupštinu, tako da samostalno utvrđuje ciljeve i donosi mere monetarne i kreditne politike, ali na osnovu utvrđenih globalnih ekonomskih ciljeva koje je usvojila skupština. Narodna banka u PP se može pojaviti :

Kao korisnik platnog sistema ( pri svakom transferu sredstava koristi paltni sistem kao i bilo koje drugo parvno lice),

Kao član platnog sistema ( prima uplate i vrši plaćanje za klijente koji imaju kod nje otvorene račine),

U ulozi obezbeđivanja usluga plaćanja ( oragnizuje platne klirinške i obračunski sisteme)

Kao čuvar javnih interesa ( vršenjem kontrole banka i i drugih nosilaca pp).

Banka se može definisati kao ustanova koja se bavi kreditnim i novčanim poslovima.

Poslovi banke:

Prikupljanje depozita i pribavljane sredstava

Kreiranje novca i odobravanje kredita

Obavljanje pp

Da bi banke mogle da obavljaju pp nephodno je da:

Poseduju licencu NBS,

Imaju obezbeđenu hardversku i softversku podršku,

Stvaraju uslove za povećanje obima poslova na šalterkom i blagajničkom poslovanju sa

građanima i pravnim licima,

Zadovoljavaju uslove koji se tiču njihove solventnosti.

Zakonom je propisano da banke obavljaju sledeće poslove pp:

1. vode račune pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, izvršavaju interne i

međubankarska transakcije plaćanja sa tih računa i na te račune;

2. vode račune fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost,

3. učestvuju za račune koje vode u međubankarskom kliringu i obračunu izvršenih plaćanja,

4. utvrđuju za svakog klijenta dnevni promet i o tome ih posebno obaveštavaju,

5. primaju od fizičkih lica uplate koje se vode u toj banci,

6. primaju od fizičkih lica uplate , u korist računa koji se vode u drugoj banci,

7. obavljaju gotovinska plaćanja,

8. obavljaju blagajničko trezorska poslove,

9. primaju i naplaćuju čekove,

10. organizuuju izdavanje platnih kartica i plaćanje platnim karticama,

11. obavljaju i druge poslove pp u skladu sa ovim i drugim zakonom.4

Banke svoje odnose sa klijentima regulišu ugovorom o otvaranju i vođenju računa.

Osnovne elemente ugovora čine:

pun naziv banke, odnosno pravnog lica

mesto i adresa sedišta

matični broj

ime, prezime i funkcija lica koje zastupa banku

poslovi koje će banka obavljati za klijenta

broj i naziv računa koji se otvara

način na koji će banka vršiti korekcije na računu

način izdavanja naloga za plaćanje

način i rokovi dostavljanja izveštaja o promenama na računu

odgovornost obe strane i naknada štete

nadležnost suda u slučaju spora

rok za rakid i ugovora i svi ostali uslovi koje stranke dogovore.

Zakonom je predviženo da agent može delovati u ime banke kao:

- posrednik u komunikaciji,

- agent banke za upravljanje ili izvršenje naloga za račun klijenta,

- mesto za prijem i slanje nlaoga za plaćanje koje banka šalje ili prima i kome klijenti mogu

neposredno pristupiti za salnje i primanje tih naloga,

- poserednik za kliring i prenos podataka.

Poslovi pp preduzeća PTT saobraćaj:

primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim

licima za račun klijenata,

primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenata,

primaju, obarčunavaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana,

obavljaju druge poslove pp u skladu sa drugim zakonima.

Obezbeđivanje uloge agenta pruža preduzećima PTT saobraćaja široke mogućnosti

uključivanja u novi sistem platnog prometa i to :

kao posrednika u komunikaciji

kao mesto za prijem i slanje naloga za plaćanje

kao posrednik za kliring i penos podataka

Prednosti koje poste imaju u odnosu na druge agente su:

- razvijena mreža šaltera pošta

- kadrovski potencijal

- razvijena telekomunikaciona i informatičaka struktura...

5

Pod instrumentima unutrašnjeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obrazci koji se koriste u novčanim transakcijama u korist ili na tertet deponenata.

Postoje 4 ipp: nalog za uplatu nalog za isplatu nalog za prenos nalog za naplatu

Instrumenti za raspolaganje sredstvima sa računa:

ček

platna kartica

akreditiv

Da bi se izvršila plaćanja gotovim novcem neophodno je banci podneti na uvid originalni

dokumentaciju na osnovu koje se može utvrditi iznos, osnov plaćanja i njegova namena. * izuzetak

od ovog propisanog pravila predstavljaju plaćanja, odnosno isplate do 50 000 din dnevno.

Za iznose od 50 000 din i preko, klijent uz nalog za isplatu mora podnetioriginalnu dokumentaciju.

Kao originalna dok služe:

1. obračun zarada

2. ugovor o kooperantskim odnosima za isplate kooperantima

3. ugovor o kupoprodaji kod prometa automobila, nekretnina...

4. ugovor o otkupu poljoprivrednih, šumskih i drugih proizvoda

5. nalog za službeno putovanje za ispaltu dnevnice

6. rešenje o plaćanju štete kod isplata naknada štete

7. rešenje o odobravanju zajmova za stambenu izgradnju

8. ugovor o delu, autorskom honoraru, povremenim poslovima...

Nalog za uplatu je instrument gotovinskog platnog prometa. Koristi se za uplate gotovog novca kada klijent vrši uplatu na svoj tekući račun. Nalog za uplatu sadrži sledeće elemente:

uplatilac račun primaoca primalac iznos oznaka valute svrha uplate model i poziv na broj šifra plaćanja poziv na broj odobrenja mesto i datum prijema datum valute pečat i potpis uplatioca

Nalog za ispaltu je gotovinski instrument platnog prometa. Ovaj instrument koristi pravno ili fizičko lice kada podiže sredstva sa svog računa u gotovom novcu, ili kada na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu koji nema otvoren račun kod banke. Nalog za isplatu sadrži sledeće elemente:

naziv ispaltioca broj računa isplatioca naziv primaoca

6

iznos oznaka valute šifra plaćanja svrha isplate poziv na broj zaduženja broj modela poziva na broj zaduženja mesto i datun prijema potpis primaoca, broj LK i mesto izdavanja datum valute pečat i potpis isplatioca

Nalog za prenos je bezgotovniski instrument platnog prometa i koristi se kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva u korist računa poverioca. Nalog za prenos sadrži sledeće elemente:

oznaka načina izvršenja naloga – hitno naziv poverioca – primaoca broj računa dužnika – nalogodavca iznos naziv dužnika – nalogodavca broj računa poverioca – primaoca oznaka valute svrha plaćanaja poziv na broj zaduženja broj modela poziva na broj zaduženja broj modela poziva na broj odobrenja poziv na broj odobrenja datum valute mesto i datum prijema pečat i potpis dužnika

Nalog za naplatu je instrument bezgotovinskog platnog prometa kojim poverilac inicira da se izvrši naplata sredstava sa računa dužnika i to u skladu sa ovlašćenjem dobijenim od njega. Nalog za naplatu sadrži sledeće elemente:

naziv i broj računa dužnika naziv poverioca – nalogodavca oznaku valute broj računa poverioca – nalogodavca šifra plaćanja iznos svrha plaćanja poziv na broj zaduženja broj modela poziva na broj zaduženja poziv na broj odobrenja broj modela poziva na broj odobrenja datum valute mesto i datum prijema pečat i potpis poverioca

Jednostrano pismeno ovlašćenje je obrazac koi sadrži osnovne podatke o dužniku i poveriocu, osnov za zaduženje računa, pečat i potpis ovlašćenog lica dužnika kao i ovlašćenog lica u banci, iznos sredstava i dan dospeća.

Ček je instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi, u kojoj njegov izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) , da na teret njegovog pokrića kod te banke isplati određeni iznos ovca korisniku čeka (remitentu) , samom izdavaocu čeka ili donosiocu.Ček treba da sadrži sledće osnovne elemente:

1. označenje da je ček, napisano u samom slogu isprave

2. bezuslovni uput da se plati oderđena svota novca iz trasantovog pokrića

3. ime onoga koji treba da plati – trasat

7

4. mesto gde treba platiti

5. označenje dana i mesta izdavanja čeka

6. potpis onoga koji je ček izdao – trasant

Prenos čeka se može vršiti indosamentom, cesijom ili običnom predajom.

Aval je izjava jednog lica (avaliste) koje svojim potpisom na čeku garantuje isplatu određenog

iznosa. Avalom se može obezbediti isplata celokupne čekovne sume ili samo određenog dela. Aval

može biti pun ( sadrži ime lica za koje se daje aval i potpis avaliste) ili blanko ( postoji samo potpis

avaliste).

Opozivanje čeka je radnja kojom trasant zabranjuje trasatu da izvrši isplatu čeka iz deponovanog

pokrića.

Barirani ček je instrument bezgotovinskog plaćanja i koristi se za prenos sredstava sa računa

nalogodavca (trasanta) na račun korisnika (remitenta). Ovaj ček je sa prednje strane precrtan sa dve

paralelne linije koje idu iz donjeg levog u gornji desni ugao. Precrtavanje bariranog čeka može biti

opšte ( ako između paralelnih linija stoji samo banka, što znači da nije imenovana jedna određena)

ili posebno (ako je između linija navedena odrađena banka koja treba da ispalti čekovni iznos).

Platna kartica je instrument bezgotovinskog načina plaćanja i instrument za podizanje gotovog

novca kod izdavaoca kartice ili bankomata. Platne kartice se mogu podeliti u 3 grupe:

I. kreditne kartice

II. debitne kartice

III. unapred plaćene kartice

Kreditne kartice sadrže određeni kreditni limit koji potrošač može koristiti prilikom kupovine robe ili povlačenja gotovine. Klijent banke kome je banka izdala karticu ima odvojen račun po kreditnoj kartici od njegovog tekućeg računa .On na mesečnoj osnovi dobija stanje na računu kartice. Odobreni kredit na tom računu može se u celosti isplatiti na kraju meseca ili se može isplaćivati u ratama, pri čemu dug prelazi u produženi kredit na koji banka naplaćuje kamatu.

Debitna kartica omogućava njenom vlasniku da direktno zaduži svoj račun kod banke. Komitent putem daljinskih komunikacionih veza povlači novac sa svog tekućeg računa kod banke, beu potrebe da fizički dođe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS terminalima ili bankarskim automatima. Vlasnik debitne kartice ima mogućnost korišćenja kartice samo do iznosa pokrića na svom računu kod banke.

Unapred plaćene kartice sadrže kompjuterski čip na koji se ubacuje iznos novca sa računa vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. UPK mogu biti jednonamenske ( po iskorišćavanju vrednosti ne mogu se dopuniti i ponovo koristiti) i višenamenske (mogu se puniti i koriste se kao opšte sredstvo plaćanja) .

Kod platnih kartica sigurnost je obezbeđena putem personalnog identifikacionog broja koji se sastoji od digitalnih znakova i ugrađen je u magnetnu traku ili čip, Stoga kartice se mogu podeliti na : - kartice sa magnetnom trakom - inteligentne kartice (smart kartice)

Standardne plastične kartice sadrže magnetnu tarku na kojoj je upisan PIN vlasnika kartice,

njegovo ime, br računa i limit za korišćenje kartice.

8

Inteligentne kartice su istog oblika kao i standardne, ali sadrže ugrađeni silicijumski

mikroprocesorski čip, koji ovoj kartici daje bitne prednosti u odnosu na karticu sa magnetnom

trakom:

- mogućnost korišćenja više funkcija sa jednom karticom

- smanjenje zloupotreba

- donšenje offline odluka i online kontrola

- registruje znatno veći broj inf nego kartica sa magnetnom trakom

Yuba kartica je debitna kartica. Ona se koristi:

kao garantna kartica prilikom plaćanja čekovima po tekućim računima građana ili prilikom

podizanja gotovog novca na šalterima banaka i pošte

za podizanje gotovog novca preko ATM terminala (bankomata) i za plaćanje roba i usluga

perko POS treminala

za plaćanje roba i usliga preko POS terminala i imprintera

Yuba karticu zamenjuje Dinacard. Ova kartica je i debitna i kreditna, a njen vlasnik je svako ko

otvori tekući račun u banci i preko tog računa prima uplate po osnovu svoje zarade.

Akreditiv je instrument plaćanja kojim klijent daje nalog banci kod koje ima otvoren račun da

određena sredstva , uz određene uslove , stavi na raspolaganje određenom pravnom ili fizičkom

licu kod iste ili druge banke.

Akreditiv može biti: običan, dokumentarni, opozivi i neopozivi i permanentni.

Obični akreditivi su karkteristični po tome što isplata sume na koju glase nije uslovljena ispunjenjem određenih uslova.Dokumentarni akreditivi su takvi da kod kojih korisnik akreditiva mora podneti banci odgovarajuću dokumentaciju da bi mogao da raspolaže njima.Opozivi akreditiv je karakterističan po tome što se mogu izmeniti uslovi njegovog korišćenja i može biti poništen bez prethodnog obaveštavanja i saglasnosti korisnika akreditiva. Ako je akreditiv neopoziv , nalogodavac ga ne može opozvati niti menjati dogovorene uslove bez prethodnog pristanka korisnika.

Permanentni akreditiv se obnavlja dnevno, nedeljno ili mesečno do isteka roka trajanja. Karakteristićan je po tome što se po iscrpljivanju akreditivnog iznosa ne gasi, već se automatski obnavlja. Prilikom njegovog otvaranja nalogodavac određuje posle kog vremenskog intervala će se obnavljati , kao i rok njegovog trajanja.

Propisane su 3 forme naloga za plaćanje: nalog u pisanoj formi elektronski nalog usmeni nalog

Pod transakcijom plaćanja podrazumeva se prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca, kao i prenos sredstava sa računa dužnika poveriocu – isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu. Transakciju plaćanja inicira nalogodavac podnošenjem banci naloga da izvrši određenu transakciju

Inicijalna banka je banka koja prima nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja

Prijemna banka je svaka banka kojaprimi nalog za plaćanje pošiljaoca.

9

Odredišna banka je banka koja je identifikovana u nlaogu za plaćanje , u kojoj se izvršava transakcija plćanja.

Zavisno od toga ko je inicijator transakcije , transakcija plaćanja može biti : transfer odobrenja transfer zaduđenja

Zavisno od toga da li se računi dužnika i poverioca nalaze u istoj ili različitim bankama: interni transfer međubankarski transfer

Transfer odobrenja je transakcija plaćanja koju inicira dužnik. On izdaje nalog za plaćanje svojoj banci i daje joj instrukciju za transfer sredstava s njegovog računa poveriocu. U transferu odobrenja, nalogodavac je dužnik, primalac je poverilac, inicijalna banka je banka dužnika, a banka poverioca je oderdišna banka.Transfer odobrenja je izvršen kadas e izvrši plaćanje oderdišnoj banci poverioca.

Bankarski dan je onaj deo dana u kome je banka otvorena za prijem, obradu i prenos naloga za plaćanje.

Transfer zaduženja je transakcija plaćanja koju inicira poverilac na osnovu ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu. U transferu odobrenja nalogodavac je poverilac, a primalac je dužnik .Inicijalna banka je banka poverioca, dok je banka dužnika oderdišna banka.Transfer zaduženja je izvršen kada odredišna banka zaduži dužnikov račun u skladu sa instrukcijama primljenim u nalogu za placanje.

Pogrešnim odbijanjem naloga za plaćanje smatra se njegovo odbijanje i pored toga:1) što je oderdišna banka obaveštena da je primalac – dužnik dao ovlašćenje za transfer

zaduženja2) što je odrdišnoj banci izvršena adekvatna identifikacija naziva i broja računa primaoca –

dužnika3) što primalac – dužnik ima pokriće na računu

Interni transfer predstavlja prenos sredstava između dužnika i poverioca koji se vode u istoj banci.Osnovna karakteristika ovih plaćanja je da se njihovim izvršavanjem ne menja novčani potencijal banke kod koje se vode ovi računi. U internom transferu izdaje se samo jedan nalog s obzirom da je inicijalna banka istovremeno i odredišna.U internom transferu, plaćanje se smatra izvršenim kada banka zaduži račun dužnika.

Međubankarski transfer predstavlja plaćanje između računa dužnika u jednoj banci i računa poverioca u drugoj banci. Učesnici u međubankarskom transferu su : nalogodavac, inicijalna banka, odredišna banka, primalac, jedna ili više posredničkih banaka. Inicijalna banka vrši obračun direktno sa odredišnom bankom , transakcija plaćanja se obavlja preko bar jedne posredničke banke. Međubankarski obračun obavlja NBS.

Međubankarska plaćanja obavljaju se preko obračunskih računa banaka koji se vode kod NBS i to na dva načina:

kao bruto obračun – obračun u realnom vremenu po bruto principu,

RTGS – Real Time Gross Settelment kao neto obračun – kliring .

Bruto obračun podrazumeva prijem i izvršavanje pojedinačnih naloga za plaćanje banaka u najkraćem mogućem vremenu od momenta njihovog prijema i to do visine pokrića na obračunskom računu. RTGS sistem pruža garantovan transfer novca između obračunskih računa banaka kod Narodne banke, ali samo pod uslovom da na računu banke ima dovoljno pokrića za dotični novčani transfer.

10

Da bi banka učestvovala u RTGS sistemu potrebno je da:1) podnese Narodnoj banci zahtev za priključenje,2) da prijavi bankarski kod za identifikaciju,3) ispuni određene tehničke uslove i standarde za povezivanje sa ovim sistemom,4) prijavi lica ovlašćena po poslovima bruot obarčuna,5) zaključi ugovor sa Narodnom bankom Srbije.

Komunikacija između banaka i NB ostvaruje se porukama za plaćanje koje se formiraju u SWIFT formatu i izvršavaju se prioritetima od 1 do 99, pri čemu je 1 najviši, a 99 najniži prioritet.

Radno vreme RTGS sistema

Početak dana 8.30-9.00Razmena poruka za plaćanja 9.00-17.30Razmena poruka za plaćanja za sledeći dan 16.30-17.30Opoziv neizvršenih poruka za sledeći da 17.30-17.35Izdavanje izvoda računa 17.35-18.00Arhiviranje 18.00-20.00Kraj dana 20.00

NBS će trajno isključiti banku iz RTGS sistema ukoliko :a) kontrolom utvrdi da banka ne ispunjava uslove za posedovanje licence za obavljanje

platnog prometa,b) utvrdi da su ispunjeni uslovi za gašenje računa.

Banka će privremeno biti isključena iz RTGS sistema ako se ne pridražava propisanih operativnih pravila, ako je nelikvidna duže vreme u toku obračunskog dana ...

Neto obračun podrazumeva prijem pojedinačnih naloga za plaćanje i grupe naloga za plaćanje, radi obračuna multilateralnih neto iznosa za poravnanje koji se obavlja na obračunskim računima banke.

Uloga Klirinškog centra ogleda u utvrđivanju multilateralnih neto pozicija banaka i u prenosu informacija RTGS servisu NBS o neto poziciji banaka radi unosa na račune za njihovo poravnanje.

Da bi banka učestvovala u neto obarčunu ona mora :1) biti ukljčena u sistem multilateralnog kliringa2) ispuniti tehničke standarde za povezivanje sa kliringom3) zaključiti ugovor sa NBS ...

Komunikacija se u kliringu ostvaruje porukama koje se mogu dostavljati pojedinačno za svako plaćanje ili za grupu plaćanja.

Prednosti i mane RTGS i kliringa.Izvršenje međubankarskih naloga u kliringu podrazumeva njihovo izvršenje do kraja obračunskog dana, u tri klirinška ciklusa, pa ovaj način izvršavanja naloga pruža sporiji prenos sredstava negu u RTGS sistemu. Sa druge strane, iako je RTGS sistem tehnološki najsavršeniji i stoga najbrži , on zahteva znatno veću likvidnost banaka da bi mogao da funkcioniše.

Rizik međubankarskog neto poravnanja javlja se usled mogućnosti da neka od banaka ne izvrši svoju neto obavezu iz multilatelarnog kliringa. Rizik se može ispoljiti kao rizik likvidnosti i kao kreditini rizik.

11

Rizik likvidnosti – kada jedna od banaka ne izrši svoje obaveze iz multilatelarnog neto poravnanja, banke koje su trebale da prime sredtva od ove banke automatski dobijaju manje iznose sredstava.Kreditni rizik – javlja se u slučaju da banka primalac sredstava u neto obračunu, odobri klijentu plaćanje iz minusa, s obzirom da očekuje priliv sredstava do kraja dana.

Radno vreme kliringa

Početak dana 8.30-9.00

Razmena poruka za plaćanja za prvi ciklus 9.00-11.00

Kliring (prvi ciklus) 11.00-11.30

Razmena poruka za plaćanja za drugi ciklus 11.30-13.30

Kliring(drugi ciklus) 13.30-14.00

Razmena poruka za plaćanja za treći ciklus 14.00-16.00

Priprema za treći ciklus 16.00-16.15

Kliring(treći ciklus) 16.15-16-30

Razmena poruka za plaćanja za sledeći dan 16.30-17.30

Opoziv neizvršenih poruka zaplaćanja za sledeći dan 17.30-17.35

Izdavanja izvoda računa 17.35-18.00

Arhiviranje 18.00-20.00

Kraj dana 20.00

U kategoriju obračunskih plaćanja spadaju izmirivanja međusobno dužničko-poverilačkih odnosa učesnika u pp putem:

poravnanja (kompenzacijom) ustupanja potraživanja (cesijom) upućivanja (asigancijom) prenosa hartija od vrednosti

Kompenzacija predstavlja jedan od načina gašenja obligacija, odnosno prestanak uzajamnih obaveza putem poravnanja jedne drugom.Posmatrano sa pravnog aspekta, kompenzacija može biti: zakonska, sudska, ugovorna.Posmatrano sa aspekta broja klijenata može biti: bilaterlana i multilaterlana.

Zakonska kompenzacija je kompenzacija kojsa je utvrđena zakonom, koja nastaje u slučajevima koji su propisani zakonom i to kada se steknu zakonom propisani uslovi.Uslovi za zakonsku kompenzaciju su:

- uzajamnost potraživanja, odnosno obaveza- istovetnost potraživanja, odnosno obaveza- dospelost potraživanja, odnosno obaveza- izjava jedne od strana da želi da izvrši poravnanje

Putem zakonske kompenzacije ne mogu se prebijati ona dugovanja za čiju kompenzaciju postoje pravne prepreke:- ono što se ne može zapleniti- stvari i vrednosti koje se moraju vratiti- naknada nematerijalne štete- potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja

Sudska kompenzacija je kompenzacija koja nastaje na osnovu sudske odluke. Sud svojom odlukom utvrđuje postojanje uzajamnosti potraživanja i vrši njihovo prebijanje, a tužbeni zahtev smanjuje do iznosa moguće kompenzacije.

Ugovorna kompenzacija nastaje ugovorom o kompenzaciji uz saglasnost obe strane. Ovom kompenzacijom mogu se poravnati sva potraživanja, odnosno obaveze.

12

Bilateralna kompenzacija je kompenzacija u kojoj učestvuju dva klijenta. Jedna strana ima obaveze prema drugoj strani uz istovremeno potraživanje od te druge strane.

Multilateralna kompenzacija podrazumeva učešće više klijenata u kompenzaciji. Ukoliko u prebijanju učestvuju tri strane, tada jedna strana duguje drugoj strani, druga strana duguje trećoj, a treća prvoj. U ovom slučaju kompenzacijom bi se ugasila tri obaveze. U multilateralnoj komp moraju učestvovati najmanje tri strane, a može ih biti neograničeni broj.

Cesija je ustupanje potraživanja, odnosno prenos prava potraživanja sa poverioca nadrugo lice. Nastaje ugovorom između poverioca, kao nosioca prava potraživanja i lica na koje se prenosi pravo potraživanja.Za punovažnost cesije potrebna je saglasnost i starog i novog poverioca.

U cesiji učestvuju tri strane:1. poverilac koji ustupa svoje potraživanje – cedent ili ustupilac2. novi poverilac na koga se prenosi potraživanje – cesionar ili prijemnik3. dužnik po potraživanju – cesus

Odnos između cedenta i cesionarazavisi od toga da li je ugovor o cesiji teretan ili dobročin. Cesija je tertena ako poverilac ustupi svoje potraživanje prijemniku uz naknadu ili time plati neki raniji dug koji ima prema njemu, a ukoliko to nije služaj, cesija je dobročina.

Posebni oblici ustupanja potraživanja prema Zakonu o obligacionim odnosima su: ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivnaja ustupanje radi obezbeđenja

Potraživanja koja se ne mogu prenositi cesijom: potraživanja čije je prenošenje zakonom zabranjeno

potraživanja koja potiču iz zabranjenih ugovora

sporedne tražbine

potraživanja koja su vezana za ličnost poverioca

potraživanja koja potiču iz ugovora iz čije prirode proizizlazi da nisu prenosive

Izvršenjem cesije zatvaraju se dva dužničko-poverilačka odnosa : cesus prema cedentu i cedenta prema cesionaru.

Asignacija predstavlja obračunsko plaćanje kojim jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat)da za njegov račun izmiri obavezu prema trećem licu, primaocu uputa (asignatar).

Odnos asignanta i asignata naziva se odnos pokrića jer pokazuje da li asignant za ono što plaća asignat ima pokriće kod njega.

Odnos izmeđuasignata i asignatara nastaje u momentu kada asignat da izjavu da prihvata da izvršs isplatu po osnovu asignacije.

Izvršenjem asignacije gase se dve obaveze : asignanta prema asignataru i asignata prema asignantu.

MPP je posledica mežunarodnih poslovnih odnosa u kojima dolazi do prometai razmene stvari koji se vrše na različitim geografskim prostorima. Pod MPP mogu se podrazumevati plaćanja koja se vrše između privrednih subjekata različitih zemalja .Plaćanja između subjekata koji učestvuju u MPP vrše se po osnovu plaćanja obaveza u vezi sa:

prometom proizvoda, izvršavanja određenih usluga i radova, plaćanja u vezi sa dužničko-poverilački odnosima, kao i iz obaveza koje proizizlaze iz finansijskih odnosa.

Sistemi međunarodnih plaćanja:

13

1) slobodno devizna plaćanja ( konvertibilan sistem plaćanja)

2) klirinška plaćanja

3) plaćanja putem kompenzacija

Slobodno devizna plaćanja su takva plaćanja kod kojih se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ostvaruju se preko tekućih računa koje banka jedne zemlje drži kod inostrane banke – svog korespondenta.Najraprostranjeniji sistem plaćanja je konvertibilan sistem koji podrazumeva da dužnička strana izmiruje svoje novčane obaveze u konvertibilnoj valuti.

Klirinška plaćanja se korist između dve ili viđe zemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u domaćim valutama, bez upotrebe deviza. Kod klirinških plaćanja dolazi do sklapanja ugovora između dve zemlje pri čemu se utvrđuju robne liste i količine roba koje se mogu kupovati, odnosno prodavati u tim zemljama. Kliring može biti bilaterlan (između dve zemlje) i multilateralan ( učešće više zemalja).

Negativna strana kliringa:1. potraživanja stečena u jednoj zemlji, ne mogu se koristiti u nekoj trećoj zemlji gde su uslovi

nabavke povoljniji,2. potrebno je da se uzajamna plaćanja poklapaju, što je u praksi teško ostvarljivo,3. robne liste često sadrže pojedine robe u odreženoj srazmeri , tako da je kupac prinuđen da

kupi robu koja mu nije potrebna.

Kompenzacijom se vrši razmena jedne robe za drugu a da se pri tome ne koristi novac kao sredstvo plaćanja. Kompenzacija se javlja na nivou preduzeća. Uvoznik sklapa ugovor sa ino firmom o kupovini robe, a istovremeno sa njom sklapa ugovor i o prodaji domaće robe u istom iznosu.Operacija isporuke robe i usluga izvodi se posredstvom dve banke koje po nalozima svojih komitenata otvaraju dokumentarne akreditive u korist inostranog isporučioca, korisnika akreditiva. Kopenzacioni poslovi se zasnivaju ugovorom.

Kopezacione poslove odobrava nadležni organ, a finansijske transakcije u vezi sa tim poslovima – organ nadležan za poslove finansija, odnosno Narodna banka.

* Međunarodno bankarstvo podrazumeva sistem međunarodnih, korespondentskih odnosa. Međubankarski korespondentski odnosi su kičma pp, a psebno MPP.

Pre stupanja u razgovore o zaključenju korespondentskih odnosa, potrebno je prethodno prikupiti pouzdane informacije o potencijalnoj korespondentnoj banci kao što su:1. godina osnivanja2. ko su osnivači3. sadašnji glavni vlanici banke4. koliko iznose sopstvena sredstva5. kolika su tuđa sredstva6. kako i gde su sredstva plasirana7. rezultati poslovanja8. vrste bankarskih poslova sa kojima se banka bavi9. kakva joj je mreža poslovnih jedinica u zemlji i inostranstvu

10. ko su joj korespondenti u drugim zemljama...

Korespondentski odnos je uspostavljen kada ponuđena banka pozitivno odgovori na oredlog banke predlagača.

Načini na koje banke mogu da izvršavaju svoja međusobna plaćanja:

1) da jedna od dveju banaka ovlasti onu drugu banku da ona u svojim knjigama otvori tekući račun na ime prve banke, i da sva buduća međusobna plaćanja izvrši u korist odnosno na

14

teret tog računa. U ovom slučaju nastaje kontokorentni korespondentski odnos između tih banka, koje se tada nazivaju direktnim korespondentima.

2) Rešenje za međusobna plaćanja , ako nije dogovoreno otvaranje tekućeg računa, sastoji se u tome da banke svoja međusobna plaćanja izvršavaju putem svojih tekućih računa kod trećih banaka, dajući tim bankam nalog ili ovlašćenje za izvršavanje potrebnih plaćanja u korist druge korespondentske banke. Banke sa kojima su dogovoreni takvi odnosi nazivaju se indirektnim (nekontokorentnim) korespondentima.

Tekući račun koji jedna banka otvara kod svoje korespondentske banke predstavlja za nju nostro račun. Za banku kod koje je račun otvoren to je loro račun.

Osnovne k-ke savremenog bankarstva su:

Koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja

Srašćivanje bankarskog i industrijskog kapitala

Ukidanje međusobne konkurencije i stvaranje finansijskih monopola

Stvaranje personalne unije između vlasnika monopola i vladajućih krugova u državi

Banka je specijalizovana finansijska institucija koja mobiliše i distribuira slobodna novčana

sredstva , bavi se platnim prometom u zemlji i inostranstvu, vrši niz korisnih uslužnih poslova a sve

u cilju ostvarenja svog osnovnog motiva, a to je profit u granicama rentabilnog poslovanja.

Elektronska tehnika primenjena u bankama ima sledece k-ke:

Sposobnost da vrši veliki broj operacija

Sposobnost da se velikom brzinom obrađuju podaci

Ljudski rad svodi se na minimum

Raspolaže tačnošću i preciznošću

Smanjuje troškove

Unapređuje produktivnost

Devizni poslovi su poslovi u zemlji sa inostranstvom, koji mogu da utiču na stanje u bilansu

plaćanja zemlje i na intervalutnu vrednost domaće valute dotične zemlje.

Devizni poslovi u užem smislu – odobravanje iznosa deviza na račun kupca kod nekog inostranog

korespondenta.

Devizni poslovi u širem smislu – trgovanje inostranim sredstvima za plaćanje, kao što su devize,

menice, čekovi i valuta.

Devizni poslovi se obično dele na:

1) Promptne devizne poslove

2) Terminske devizne poslove

3) Svop devizne poslove

4) Arbitražne devizne poslove

Promptni devizni poslovi jesu poslovi koji se realizuju odmah. Radi se o poslovima kupovanja i

prodaje deviza u okvirima kojih obe ugovorene strane moraju da stave jedna drugoj na raspolaganje

15

iznose koji su bili predmet zaključenog posla, najkasnije idućeg radnog dana po zaključivanju

posla.

Terminski devizni poslovi su poslovi kod kojih se devize stavljaju na raspolaganje po zakljućenju

ugovora.

Hedging poslovi – kod kojih se kupac terminskim kupovanjem zaštićuje od eventualnih gubitaka

pri dobijanju kredita (uvozu) , dok se izvoznik osigurava prodajom deviza o roku, kada će ih dobiti.

Svop devizne poslove sklapaju isključivo banke kao poslove kod kojih se kasa devizni poslovi

spajaju sa terminskim poslovima . kod swap posla vrši se međusobna zamena dve vrste deviza u

određenom roku.

Arbitražni devizni poslovi – poslovi kod trgovanja devizama u kojima se zaključivanje poslova

kupoprodaje deviza ostvaruju bez preuzimanja rizika i pod najpovoljnijim uslovima. To su poslovi

kod kojih se po pravilu menjaju dve inostrane valute sa ciljem da se iskoristi razlika između

kurseva ili kupovanje ili prodaja iste valute radi korišćenja različitog kotiranja raznih tržišta.

Pored navedenih deviznih poslova mogu se spomenuti i seledeći:a) Kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanjab) Robna i nerobna devizna plaćanjac) Robni kreditid) Inkaso poslovie) Kompenyacioni poslovif) Kupovina i prodaja plemenitih metala

Narodna banka sprovodeći mere jedinstvene devizne politike u deviznom sistemu obavlja sledeće poslove:

Sprovodi utvrđenu politiku kursa dinara i vrši određene intervencijena deviznom tržištu Organizuje međubankarski sastanak deviznog tržišta na osnovu odluke koju donosi Vlada,

kupuje i prodaje na međuban. sastanku Propisuje način vršenja pp sa inostranstvom i daje uputstva za vršenje pp Vrši pp sa inostranstvom za potrebe države i njenih organa i organizacija Daje odobrenje privredi u pogledu držanja deviza u inostranstvu, kao i u pogledu

raspolaganja devizama Propisuje uslove za utvrđivanje kreditne sposobnosti privrednih organizacija i vodi

evidenciju kreditnog zaključivanja Vrši deviznu kontrolu primenjivanja propisa i mera državnih organa i organizacija od

ovlašćenih banaka

Platni promet sa inostarnstvom vrši se preko banka ovlašćenih za poslove sa inostranstvom.Poslovne banke, ovlašćene za poslove sa inostranstvom, mogu osnivati u inostranstvu poslovne jedinice i to:

Stalna predstavništva i delegatska mesta

Privremena predstavništva

Ekspoziture i informativne centre

Narodna banka je odgovorna za:

Održavanje eksterne likvidnosti zemlje

16

Održavanje programiranih proporcija bilansa plaćanja

Izvršavanje plana zaduživanja u inostranstvu

Sprovođenje politike devizbih rezervi

Organizovanje pp sa inostranstvom

Održavanje deviznog kursa

NBS u domenu deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom realizuju sledeće poslove:

Realizovanje politike kursa dinara

Poslove u vez sa dveiznim rezervama

Poslove u vezi sa pp sa inostranstvom i održavanje likvidnosti u plaćanjima sa inostr

Vršenje kreditnih posloba sa inostr

Poslove u vezi sa deviznom kontrolom

Poslove u vezi sa prometom zlata

Ostale poslove u vezi sa deviznim poslovanjem i kreditnim odnosima sa inostr

Devizne rezerve zemlje komponuju:

1. potraživanja na računima u inostr NBS ovlašćenih banaka i drugih domaćih lica2. hartije od vrednosti koje glase na strane jedinice kojima raspolaže NBS, ovlašćene banke

i preduzeća3. monetarno zlato4. efektivni strani novac

Devizne rezerve se sastoje od stalnih deviznih rezervi i tekućih deviznih rezervi.

Radi održavanja opšte likvidnosti plaćanja prema inostranstvu NBS sprovodi utvrđenu deviznu politiku i realizaciju platnog prometa.

Narodna banka može da propiše:a) da se unapred prijavljuju plaćanja inostranstvub) obavezu ovlašćenih banaka da drže određeni iznos u devizama , kao minimalnu rezervu za

održavanje likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom

Poslovi koje vrše ovčašćene poslove banke u oblasti spoljno trgovinske razmene, deviznog poslovanja i kreditnih odnosa sa inostranstvom su:

1) devizno-valutni menjački poslovi2) kreditni odnosi sa inostranstvom3) platni promet sa inostranstvom4) poslovi na jedinstvenom deviznom tržištu5) poslovi u utvršivanju i sprovođenju projekcije bilansa plaćanja6) poslovi u rukoavnju deviznim rezervama7) ostali poslovi

U devizno valutne i menjačke poslove spadaju poslovi koje vrši ovlašćena banka i to:1) kupovanje i prodaja deviza na inostranim deviznim tržištima2) kupovanje i prodaja deviza na međubankarskom sastanku po kursevima po kojima će se

dogovoriti3) kupovanje od domačih i inostranih licai prodaja tim licima deviza promptno po kupovnim i

prodajnim kursevima formiranim na međuban sast4) međusobno kupovanje i prodaja promptno deviza po kursevima za koje će se dogovoriti5) kupovanje od domaćih društveno-pravnih lica i prodaja tim licima deviza promptno , u

svoje ime i za račun tih lica6) otvaranje građanima i građanskim pravnim licima, deviznih računa i deviznih štednih

knjižica, obezbeđujući pri tome tajnost podataka

17

7) raspolaganje devizama koje imaju po osnovu potraživanja od inostranih banaka8) vrđe konverziju deviza na deviznom računu na zahtev domaćih i inostranih domaći lica

U okviru kreditnih odnosa sa inostr banke vrše sledće poslove:1) uzimaju i daju tkz robne kredite, uzimaju kredite u inostr za uvoz robe i usluga i daju

kredite inostr za iznos robe i usluga2) uzimaju i daju finansijske kredite3) uzimaju inostrane kratkoročne kredite za poslove sa inostranstvom kreditnih linija 4) pribavljaju sredstva izdavanjem obveznica na inostr fin tržištu5) primaju i daju depozite, i daju i uzimaju garancije, supergarancije6) pribavljaju sredstva inostranom fin tržištu , refinansiranjem potraživanja po odobrenim

kreditima i inostranstvu

Platni promet sa inostranstvom obuhavata:1) poslove otvaranja i likvidiranja nostro i loro dokumentarnih akreditiva2) plaćanja inkasiranih dokumenata3) prihvatanje menica i čekova4) dostavljanje dokumenata domaćim izvoznicima5) plaćanje inostranim liferantima

Poslove pp sa inostranstvom obavljaju ovlašćene banke, koje se staraju o urednom naplaćivanju potraživanja svojih komitenata i ostvarivanju planova priliva i odliva obaveza.

Evronote su obveznice na srednji rok kuponom. Vuku kratkoročne kamatne stope, koje se obračunavaju na principu šestomesečne kamate na londonskom interbankarskom tržištu (LIBOR) . kamata uvećana za fiksnu marću plaća se na svekih 6 meseci.

RAFT reprezentuje inovirani oblik evronote koja se bazira na bankarski akceptima.RAFT je aranžman koji implikuje fundametalne karakteristike RUF uz oslanjanje na akcept koji se revolvira i na koji se plaća upisnička provizija.

Obveznice sa fiksnom kamatom reprezentuje klasičan oblik finansijske aktive na evrotržištu , pošto predstavljaju prenosive hartije od vrednosti koje osiguravaju njihovim imaocima stalanprihod u vidu fiksne kamate sve do same otplate.

Obveznice sa varantom (kao oblik evroobveznica), javljaju se u formi konvertibilnosti i akcije, koje nude firme, i u formi konvertibilnosti u druge obveznice koje nude država i paradržavni emitenti. Kod ovih obveznica svi su uslovi unapred fiksirani.

Konvertibilne obveznice se emituju u fiksnu kamatu s pravom kupovine odrđenog iznosa emitentu zajma. Vrednost ovih hartija od vrednosti uglavnom zavisi od:

a) prinosa na dugoročne plasmane,b) ekonomske pozicije emitenta na tržištu kapitala,c) ispoljenih tendencija na berzama.

Hartije od vrednosti sa opcijom zamene otplate – konverzija iz jedne valute u drugu.

LIBOR – osnova za utvrđivanje kamatne stope.

Tap certifikati o depozitu, transche certifikati o depozitu, multitranche tap certifikati – su kao oblik kratkoročnih hartija od vrednosti sa različitim rokom dospeća i promenljivom kamatom.

Emisija i kupovina hartije od vrednosti kao vidovi izvora finansiranja i oblika plasmana jesu refleksija finansijskih inovacija na međuarodnim finansijskim tržištima od posebnog značaja za gotovo sve finansijske subjekte i investitore sa stanovišta –

a) redukcije troškova finansiranja

b) optimizacije strukture finansiranja

18

c) diversifikacije plasmana slobodnih novčanih sredstava

d) održavanja potrebnog nivoa likvidnosti i solventnosti transaktora

e) povećanja stepena rentabiliteta sredstava i finansijskih zarada

f) minimiziranja rizika

Finansijske inovacije iniciraju promene na tržištu novca i tržištu kapitala, a naročito na evrovalutnim tržištima. Među finansijskim instrumentima najvažniji su:

1) depozitni certifikati2) NOW računi3) Aranžmani o rekupovinama hartija4) Svip aranžmani5) Depozitni računi novčanog tržišta6) Zajednički fondovi novčanog tržišta7) Overdraft aranžmani

Depozitni certifikati. Bitne odlike ovih hartija jesu trasferibilnost, zadovoljavajući stepen likvidnosti, veća kamatna stopa u odnosu na klasične depozite, visoka novčana denomiranost. Emisija i primarno plasiranje ovih hartija pripada uglavnom krupnim bankama, a kupuju ih i velika preduzeća.NOW aranžmani. Reprezentuju specijalne račune kod banaka i štedionica, koji obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara.Sporazumi (aranžmani)o kupovini hartija. Reprezentuju inovativni instrument novčanog tržišta i prikupljanja slobodnih novčanih sredstava, pošto se radi o kratkoročnim državnim vrednosnim papirima koje banke privremeno transferišu subjektima sa prolaznim viškovima likvidnih sredstava.Svip aranžmani. Predstavljaju novu mogućnost za utvrđivanje salda na računima komitenatai novi finansijski instrument banaka za mobilizaciju slobodnih novčanih resursaDepozitni računi novčanog tržišta. Reprezentuju inovacioni finansijski instrument mobilizacije slobodnih novčanih sredstava i utvrđivanja kompetivne pozicije banakau razvijenim zemljama.Zajednički fondovi novčanog tržišta. Reprezentuju kvalitativno nove kratkoročne finansijske instrumente za prikupljanje disperzirane štednje koje se ulaže u kvalitetne bankarske certifikate i vrednosne papire firmi sa visokim bonitetom kako bi dotična ulaganja postala likvidna i kamatonosna. Mešoviti fondovi formiraju se na principu rezervoara (pooling) : dnevni priliv novčanih sredstava iz raznorodnih izvora sintetizjuju se i ulažu u kupovinu odgovarajućih tržišnih instrumenata.Overdraft računi. Reflektuju kreditne linije banke za štediše i transaktore. Banka automatski pokriva povalčenje sredstava čekovima za koje ne postoji dovoljan iznos na računima.

II DEO

MEĐUNARODNI PLATNI PROMET (MPP)

MPP – svi oblici plaćanja van teritorija jedne države, gde su neposredni učesnici u plaćanjima banke.

Predmet MPP – su transferi fin. sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama, npr.

- plaćanje za izvršeni uvoz, - naplata za izvršeni izvoz, - doznake stranih lica zaposlenih u nekoj zemlji, - transferi na osnovu kreditnih aranžmana, - pokloni, - pomoć, - finansijski transferi po nerobnim osnovama

Aktivnosti Međunarodne trgovinske komore: uspostavljanje boljih ekonomskih veza između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju

19

rešavanje problema koji se javljaju u svetskoj trgovini usklađivanje propisa da bi se efikasnije poslovalo donose se jedinstvene uzanse koje su međunarodno prihvaćene

Implikacije MPP na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih rezidenata kako fizičkih, tako i pravnih:

• na makroekonomskom nivou • dinamika uključivanja jedne nacionalne privrede u tokove međunarodnih plaćanja, zavisi od nivoa razvijenosti te privrede. Razvijenija privreda – veća mogućnost za uključivanje u tokove MPP i obrnuto. MPP je verna slika ekonomskih odnosa domaće privrede sa inostranstvom.

• na mikroekonomskom nivou • tj. nivou privrednih subjekata koji se bave tom vrstom posla – kvalitet i pouzadnost tih poslova direktno zavisi od njih samih i od uspešnosti subjekata posredstvom kojih se vrše ti poslovi, a to su ovlašćene banke.

Pojam spoljne trgovine u širem smislu reči – redovna razmena dobara i usluga s inostranstvom u obliku trajne i profesionalne delatnosti. To je deo prometa u kome se razmena obavlja na taj način što predmet kupoprodaje, prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca – izvoz, ili ulazi na teritoriju zemlje kupca – uvoz.

Posebni instrumenti plaćanja koji služe što efikasnijem i što sigurnijem izvršenju ugovornih obaveza plaćanja su:

1. međunarodni dokumentarni akreditiv 2. međunarodni dokumentarni inkaso 3. bankarska doznaka 4. međunarodno kreditno pismo 5. kreditne karte 6. menica 7. ček

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Dokumentarni akreditiv – nastao je iz prakse međunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Ovim instrumentom obavlja se 80% međunarodne trgovine.

Dokumentarni akreditiv se teorijski i praktično može posmatrati u širem i u užem smislu.

u širem smislu - je ugovor, sporazum ili utemeljenje na osnovu kog banka koja otvara akreditiv po nalogu komitenta – nalogodavca, preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditiva ili da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta.

u užem smislu - to je samo pravni odnos koji se uspostavlja između akreditiva banke i korisnika akreditiva.

Dokumentarni akreditiv ima dvojaku ulogu prvo • ulogu sredstava plaćanja drugo • ulogu instrumenata obezbeđanja potraživanja prema stranom partneru,

gde štiti interese i nalogodavca i korisnika akreditiva.

Subjekti odnosa kod akreditiva – najmanje 3 lica, ali se po pravilu pojavljuje i neka druga banka koja ima različitu ulogu.

1. nalogodavac 2. akreditivna banka 3. korisnik akreditiva

- Četiri najčešće vrste ostalih banaka: 4. avizirajuća banka 5. potvrđujuća banka 6. isplatna banka 7. negocirajuća banka

Nalogodavac – lice koje daje banci nalog za otvaranje akred. - kupac robe ili korisnik usluga.

Akreditivna banka – banka kojoj je upućen nalog za otvaranje međ. dok. akr. Ona otvara akr. u svoje ime, za račun komitenta, u korist korisnika akreditiva. Ona nastupa u svojstvu komisionara.

Korisnik akreditiva – lice u čiju korist se otvara akreditiv - prodavac robe ili izvršilac usluga.

20

Avizirajuća banka – ima f-ju da obavesti korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva u njegovu korist, i o uslovima, ali nema nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva.

Potvrđujuća banka – avizirajuća banka koja prihvata obavezu da korisniku akreditiva omogući konzumiranje akreditivnog iznosa.

Isplatna banka – ovlašćena od akreditivne banke da isplati akreditivni iznos. Negocirajuća banka – ovlašćena od akreditivne banke da otkupi akreditivne

menice. Ovlašćenje može biti opšte – bilo koja banka može da bude negocirajuća i posebno – samo jedna banka ovlašćena za negociranje.

Pravni odnosi koji se zasnivaju prilikom otvaranja međunarodnog dok. akreditiva su:

1. odnos između nalogodavca i akreditivne banke 2. odnos između nalogodavca i korisnika akreditiva 3. odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva 4. odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva.

Odnos nalogodavca i akreditivne banke – zasniva se ugovorom o otvaranju akreditiva. Nalogodavac izdaje nalog banci za otvaranje akr. a ona ga prihvata ćutanjem. Ako se banka ne slaže sa primljenim nalogom, dužna je da se ogradi od njega i da o tome obavesti nalogodavca. Obaveza nalogodavca: da plati banci proviziju za izvršene usluge i preuzeti rizik. Obaveza akreditivne banke: da korisniku akr. isplati novčani iznos na koji glasi akr. Nalog sadrži: naziv i adresu korisnika akr.; vrstu akreditiva; akreditivni iznos i valuta koja treba da bude isplaćena; vrstu, količinu i kvalitet robe; podatke o transportu robe; modalitete isporuke; podatke o dokumentima; važenje akreditiva...

Odnos nalogodavca i korisnika akreditiva – međ. dok. akr. se otvara u cilju izvršenja određenih obaveza iz izvršnog ugovora. Te obaveze su recipročne, s tim što je u ovom odnosu sam akreditiv samo sredstvo za ispunjenje novčane obligacije dužnika iz osnovnog ugovora. Ovde je kupac dužan da isplati cenu za isporučenu robu nezavisno od toga kakvi su modaliteti isplate u samom ugovoru, ali korisnik akr. ne može da natera dužnika da u njegovu korist otvori dok. akr. jer to često ne zavisi od njega, već od banke da li će postupiti po nalogu ili ne.

Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva – najznačajniji odnos jer ovde dolazi do punog izražaja pravna povezanost akreditivne obaveze i akreditivnih dokumenata. Obaveza akreditivne banke ili neke druge od nje ovlašćene banke mora da bude usmerena prema dokumentima navedenim u akreditivu. Izvršenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akreditivnih dokumenata. Akreditivna obaveza je samostalna prema obavezi dužnika iz osnovnog ugovora i uslovna. Banka se obavezala da honoriše određena dokumenta, pa ako ona nisu prezentirana ili odstupaju od onoga što je predviđeno u akreditivu, banka nije dužna da ih honoriše. Ovaj odnos je jedinstveni pravni posao. Jednostranom izjavom volje, akr. banka preuzima obavezu da će isplatiti novčani iznos na koji akreditiv glasi pod uslovima koji su navedeni u akreditivu. Tako se zasniva neposredan odnos, i nezavisan od odnosa banke prema nalogodavcu. Korisnik akreditiva može da zahteva od banke i naplatu prinudnim putem i tada nije u obavezi da se za isplatu prethodno obrati nalogodavcu. Ovde je obaveza banke prema korisniku akr. samostalna, neposredna i solidarna.

Odnos korespodentne banke i korisnika akreditiva – ovde postoje različite situacije. Akred. banka stupa u odnos sa nekom drugom bankom u zemlji korisnika akreditiva, i ovlasti je da izvrši notifikaciju akreditivnog pisma korisniku. Korespodentna banka može da potvrdi ili ne potvrdi akr. pismo. Ako potvrdi, ulazi u akreditivni posao kao solidarni dužnik u odnosu na korisnika akr. Korisnik akreditiva za isplatu istog može da se obrati bilo akreditivnoj bilo konfirmirajućoj banci.

Vrste međunarodnog akreditiva: 1. nostro i loro akreditivi 2. opozivi i neopozivi 3. potvrđeni i nepotvrđeni 4. prenosivi i neprenosivi 5. akreditivni domicilirani u zemlji i inostranstvu 6. rotativni (revolving) akreditiv 7. akceptni 8. akreditivi sa odgođenim plaćanjem

21

9. stand-by akreditiv Nostro i loro

- odlazeći ili nostro - otvaraju se od strane našeg uvoznika u korist stranog izvoznika - dolazeći ili loro - otvara strani kupac u korist domaćeg izvoznika.

Opozivi i neopozivi - opozivi - akred. banka može u svakom momentu da ga izmeni ili poništi bez

prethodnog obaveštavanja korisnika. On se ne može potvrđivati. - neopozivi - to je čvrsta i neopoziva obaveza banke prema korisniku akr. Akred.

banka garantuje korisniku akr. da će iznos biti isplaćen nakon ispunjenja uslova. Obaveza akr. banke prema korisniku akr. je samostalna i ne može da se menja niti opozove bez pristanka svih zainteresovanih strana. Ovaj akr. mora da bude označen kao takav.

Potvrđeni i nepotvrđeni - potvrđeni - avizirajuća banka potvrđuje neopozivi dok. akr. koji je otvorila akred.

banka. Od trenutka potvrđivanja ona preuzima obavezu prema korisniku akr. pod uslovom da on ispunjava uslove navedene u akr. Ona i akred. banka solidarno su odgovorne za isplatu akred. iznosa.

- nepotvrđeni - ovde je obaveza korespodnetne banke da obavesti korisnika da je akr. otvoren.

Prenosivi i neprenosivi - prenosiv - korisnik akr. ima pravo da banci izda uputstvo da akr. u celini ili

delimično prenese na drugog korisnika. Prenos mora da bude određen od strane akred. banke.

- neprenosiv - je ako nije naznačeno da je prenosiv. Akreditivi domicilirani u zemlji i inostranstvu – domicil ili mesto plaćanja gde

korisnik ima pravo da prezentuje dokumenta ovlašćenoj banci i od nje zahteva honorisanje.

- domiciliran u zemlji - mesto plaćanja u zemlji banke domaćeg uvoznika ili izvoznika - domiciliran u inostranstvu - mesto plaćanja kod banke u zemlji stranog izvoznika

ili uvoznika ili u nekoj trećoj zemlji. Rotativni (revolving) akreditiv – otvara se da se posle iscrpljenja prvobitnog

akreditivnog iznosa ne bi morao otvarati nov. Osnovna karakteristika: posle izvesnog vremena akreditivni iznos se vraća na prvobitni iznos sve dok se ne dostigne maximum čija se visina utvrđuje određenom sumom ili brojem obnavljanja prvobitnog iznosa.

Akceptni dokumentarni akr. – korisnik akr., u zamenu za uredno podneta akceptna dokumenta dobija akcept na menici, koju je vukao na akred. banku ili nalogodavca. Akred. banka je obavezna da akceptira menicu. Ta menica je dokumentarna menica jer je uvek prate neka dokumenta.

Akr. sa odgođenim plaćanjem – akred. banka preuzima obavezu prema korisniku da će određeno vreme posle prezentacije dokumenata isplatiti akreditivni iznos korisniku akreditiva.

Stand-by akr. – ovde se ispunjenje bančine obaveze vezuje za neispunjenje dužnikove obaveze. Obaveza banke dospeva kada korisnik prezentira banci pismenom izjavom da dužnik iz osnovnog ugovora do određenog roka nije ispunio novčanu obavezu.

Dokumenta koja se podnose banci. Određivanje vrste dok. koja se podnose vrše se u nalogu za otvaranje akreditiva. Bez tih dokumenata ne može da se isplati akreditivni iznos. Prema članu 13. Jednoobraznih pravila, banke su dužne da sa pažnjom pregledaju dok. da bi utvrdile da su dok. po svom spoljašnjem izgledu u skladu sa odredbama i uslovima navedenim u obaveštenju o otvaranju akr. Jednoobraznim pravilima se reguliše obaveza banke u vezi sa dok., rokovima do kojih pregled mora bhiti završen, obavezom obaveštavanja u pogledu kvaliteta prezentiranih dok.

U odredbama Jednoobraznih pravila regulisana je materija koja se odnosi na: 1. otpremna dokumenta 2. dokumenta o osiguranju 3. trgovačke fakture 4. ostala dokumenta

Otpremni dokumenti – njima se dokazuje izvršenje isporuke u najširem smislu. Tu spadaju: konosman, železnički ili rečni tovarni list, skladišnica, talon otpremnice, poštanski recepis, poštanska potvrda o odašiljanju, recepis vazdušne pošte, vazdušni tovarni list, kamionski tovarni list, i bilo koji drugi dok. koji nosi

22

prijemni žig prevoznika ili izdavaoca, ili potpis prevoznika ili njegovog agenta. Ovde spradaju dok. o preuzimanju robe.

Dokumenti o osiguranju – propisano je da moraju da budu onakva kakva su izdata ili potpisana od osiguravajućeg društva ili njegovog agenta, gde list pokrića izdat od brokera neće biti prihvaćen ako u akreditivu nije dopušteno.

Trgovačke fakture – propisano je da mora da glasi na ime nalogodavca po akreditivu, ako nije drugačije određeno u akreditivu. Banke su ovlašćene da odbiju isplatu fakture ako ona glasi na veći iznos od iznosa koji je predviđen akreditivom.

Ostala dokumenta – spadaju: skladišne priznanice, nalozi za isporuku, konzularne fakture, specifikacije robe, uverenje o poreklu i zdravstvenom stanju robe. Te dok. banke primaju bez proveravanja i za njihove nedostatke ne snose odgovornost.

Prestanak međ. dok. akr. – redovan način prestanka je kada se korisniku isplati akreditivni iznos. Gasi se i pretekom roka predviđenog u samom akreditivu.

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

Dokumentarni inkaso – ugovor o dok. inkasu – bankarski posao kod kog banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun komitenta da naplati novčano potraživanje koje on ima prema trećem licu uz predaju određenih dokumenata, a komitent se obavezuje da će za to banci platiti proviziju i troškove.

Posao dok. inkasa funkcioniše – prodavac po otrpemanju robe šalje svojoj banci robna dok., koja ih korespodentnoj banci (inkaso banci) dostavlja za naplatu u zemlji kupca, sa nalogom da ih ova preda kupcu kad on bude isplatio kupovnu cenu ili akceptirao menicu koju je prodavac vukao za njega i priključio je ostalim dokumentima.

Predmet inkaso poslova – su razna vrednosna dok., tj. dok. koja proizilazi iz raznih osnova:

robna dokumenta • faktura, konosman, tovarni list, polisa osiguranja, uverenje o kvalitativnom i kvantitativnom prijemu robe...

nerobna dokumenta • menice, čekovi, obveznice, štedne knjižice, izvučene srećke...

Učesnici u dok. inkasu: između njih se zasnivaju nezavisni pravni odnosi1. nalogodavac – angažuje svoju banku radi naplate potraživanja 2. dostavna banka – remitent 3. inkaso banka – trasatu prezentira dok. i od njega traži naplatu

potraživanja u zemlji plaćanja.

Učesnici u obavljanju inkaso poslova: 1. prodavac – izvoznik 2. banka prodavac – izvoznika 3. banka naplate u inostranstvu 4. kupac – uvoznik

Funkcije dok. inkasa: f-ja sredstva plaćanja • plaćanje cene uz istovremenu predaju

dokumenata f-ja sredstva za obezbeđenje • kupac može da preuzme robu samo

ako je za nju isplatio kupovnu cenu.

Prednosti dok. inkasa: usluge koje nudi banka kod. dok. inkasa jeftinije su od usluga kod dok. akreditiva; može se koristiti kod plaćanja gde kupac nije unapred poznat.

Vrste dokumentarnog inkasa:1. čist inkaso – potraživanje je izraženo u obliku HOV: menica, obveznica, ček... 2. dokumentarni inkaso – naplata HOV zajedno sa robnim dok. i naplata robnih

dok. bez HOV. Deli se na: a) loro – naplata stranih potraživanja u domaćoj zemlji od domaćeg

dužnika i vrši je domaća banka kao inkaso banka inostrane dostavne banke

b) nostro – domaće potraživanje se naplaćuje od strane dužnika preko domaće banke koja koristi lokalnu banku u zemlji plaćanja.

- Prezentiranje i naplata dok. – Inkaso banka koja prezentira dok. trasatu dužna je da prezentaciju izvrši u roku.

23

- Postoje dok. plativa po viđenju – inkaso banka ih prezentuje trasatu bez odlaganja; dok. plativa na određeno vreme po viđenju – inkaso banka ih prezentuje bez odlaganja ako se dok. prezentiraju radi plaćanja.

- Plaćanje za dokumentarni inkaso – predaja dok. uz efektivno plaćanje, predaja dok. uz akcept, predaja dok. uz ispunjenje drugih uslova koji su predviđeni nalogom za naplatu.

MEĐUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA

Doznaka – pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugoj za isplatu tačno određenog iznosa određenom licu, korisniku.

Doznaka u MPP – ako se banka nalogodavac nalazi u jednoj zemlji, a banka korisnik u drugoj.

Elementi bankarske doznake: 1. ime i adresa banke nalogodavca 2. datum i br. doznake 3. iznos i oznaka valute koju treba isplatiti 4. ime nalogodavca 5. ime i adresa korisnika doznake 6. svrha doznake 7. uslovi isplate (ako je uslovna doznaka) 8. ime i adresa isplane banke 9. rambusna klauzula (ako postoji potreba)

10. na čiji teret padaju troškovi isplatne banke

Učesnici u realizaciji bankarske doznake: 1. nalogodavac – daje nalog svojoj poslovnoj banci da isplati određeni

iznos korisniku 2. poslovna banka – posrednik koji izvršava nalog samostalno ili preko

svog korespodenta u zemlji korisnika. 3. banka korespodent – izvršava naloge po instrukciji banke

nalogodavca. 4. korisnik – fizičko ili pravno lice kome banka korespodent vrši isplatu.

Vrste bankarskih doznaka: 1. nostro i loro doznake 2. robne i nerobne 3. uslovne i bezuslovne 4. konvertibilne i klirinške 5. obične i telegrafske

Nostro i loro – u zavisnosti od zemlje porekla i smera upućivanja plaćanja - nostro - plaćanje u inostranstvu posredstvom naše banke - loro - plaćanja iz inostranstva koje primaju naše banke u korist svojih komitenata.

Robne i nerobne – prema osnovu za plaćanje - robne - njima se vrši plaćanje za robu ili za troškove iz robnog prometa- nerobne - plaćanje po svim ostalim osnovama

Uslovne i bezuslovne – u zavisnosti da li je izvršenje plaćanja korisniku vezano za izvršavanje neke obaveze s’ njegove strane ili ne.

- uslovne - izvršava se samo ako korisnik ispuni određeni uslov – preda isplatnoj banci garanciju, priznanicu, menicu ili neki dr. ugovoreni dok.

- bezuslovne - ne zahteva se nikakav poseban uslov u vezi isplate doznake korisniku u inostran.

Konvertibilne i klirinške – prema valuti plaćanja. - konvertibilne - izvršavaju ovlašćene banke, neposredno putem svojih inostranih

korespodenata. - klirinške - banke izvršavaju putem Centralne banke, koja vodi klirinške račune

za one zemlje sa kojima je ugovoren klirinški način plaćanja. Obične i telegrafske – prema načinu izvršenja

- obične - dostavljaju se pismenom poštom - telegrafske - otpremaju se teleksom, telefaksom ili telegramom, snabdevane sa šifrom.

Postupak izvršenja nostro doznaka u konvertibilnoj valuti – Plaćanje u inostranstvu vrši se na osnovu naloga, na propisanim obrascima. Da bi se nalozi izvršili, moraju biti pregledani od strane nadležne službe deviznog režima, da li su u skladu sa propisima i da li je za njih obezbeđeno pokriće. Nalog mora da ima pečat

24

privrednog subjekta i potpise ovlašćenih lica. Zavodi se u registar „nostro doznaka“ i dobija svoj redni br. Doznake izvršava banka nalogodavca putem svojih korespodentskih banaka u inostranstvu, pismenim nalogom PAYMENT ORDER, da se izvrši plaćanje korisniku doznake.

Postupak izvršenja loro doznake u konvertibilnoj valuti – Doznake iz inostranstva, radi plaćanja korisnicima u zemlji, ovlašćene banke primaju od direktnih i indirektnih korespodenata. Doznake primljene od direktnih korespodenata – ovlašćene banke zadužiće tekući račun banke nalogodavca kod sebe. Doznake primljene od indirektnih korespodenata – izvršenje naloga zavisi od toga da li je korespodent u kategoriji prvoklasnih ili ostalih korespodenata. Naloge indirektnih prvoklasnih korespodenata isplatna banka izvršava čim je sigurna da je pokriće odobreno kod jednog od njenih direktnih korespodenata. Naloge indirektnih ostalih korespodenata isplatna banka izvršava po prijemu pokrića kod jednog od direktnih korespodenata. Pre svakog izvršenja banka vrši kontrolu naloga inostrane banke, sravnjavanjem potpisa. Sve loro doznake banka zavodi u registar „loro doznaka“.

MEĐUNARODNO KREDITNO PISMO

Kreditno pismo – pismeni nalog domaće banke koja ovlašćuje svog korespodenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati navedeni iznos u označenom roku, odjednom ili delimično. Ovim pismom banka ovlašćuje neko lice da može kod druge banke da raspolaže određenom sumom novca kada se ispune uslovi predviđeni u pismu. Predaje se direktno u ruke korisniku isprave na upotrebu. Uvek je neprenosiva i neopoziva isprava. Koristi se kao sredstvo plaćanja u MPP i nema elemente kreditnog odnosa.

Značaj kreditnog pisma pomoću njega se mogu vršiti gotovinska i bezgotovinska plaćanja suma na koju pismo glasi može biti sukcesivno isplaćivana

Učesnici kreditnog pisma: 1. nalogodavac izdavanja kred. pisma 2. banka izdavalac kred. p. 3. banka isplatilac kred. p. 4. korisnik kred. p. – pravno ili fizičko lice

Elementi kreditnog pisma: 1. naziv i sedište izdavaoca kred. p. 2. naziv i sedište banke koja vrši isplatu 3. naziv korisnika 4. max. iznos koji se može naplatiti 5. dan izdavanja i rok važenja 6. redni br. pisma 7. potpis ovlašćenog lica 8. pečat banke izdavaoca

Isplata kreditnog pisma – vrši se preko korespodentne banke u inostranstvu. Banka izdavalac regresira isplaćeni iznos korespodentnoj banci koja pre svake isplate vrši proveru pokrića, ispravnosti, roka, potpisa i žiga.

Vrste kreditnog pisma: 1. nostro i loro 2. obično 3. cirkularno 4. trgovačko

Obično kreditno pismo – deluje između izdavaoca i banke asignata. Za izdato kred. p. banka naplaćuje proviziju od korisnika ili se za istu tereti banka asignat zajedno sa isplaćenom sumom navedenom u pismu.

Cirkularno kreditno pismo – u ulozi asignata može da se pojavi više banaka. Korisnik pisma može da se javi kod više banaka i da nakon prezentacije pisma zahteva isplatu, u punom iznosu ili sukcesivno do najvišeg iznosa, gotovinski ili virmanskim prenosom.

Trgovačko kreditno pismo – korisnik je ovlašćen da na banku koja je izdala pismo vuče menicu koju sa ostalim dok. podnosi na isplatu. Plaćanje se vrši tako što izvoznik trasira menicu na akred. banku koju pri isporuci robe prezentira sa robnim dok. akred. banci radi akcepta ili isplate.

25

MEĐUNARODNE KREDITNE KARTE

Kreditna kartica – savremeni instrument bezgotovinskog pp i u sebi sadrži elemente personalnog kredita, putničkog čeka i načina periodičnog finansijskog obračuna sa bankarskim institucijama.

Funkcija kreditne kartice: 1. sredstvo bezgotovinskog pp 2. instrument kreditiranja vlasnika 3. internacionalno sredstvo plaćanja bez konverzije jedne valute u nacionalni

novac

Karakteristike kreditne kartice: značajan instrument u prodajnoj politici kojim se omogućava kratkoročno

kreditiranje pojedinačne trgovine i potrošača na malo legitimacija koja ovlašćuje legitimnog imaoca na bezgotovinsko plaćanje kod

ugovorenih preduzeća imalac plaća članarinu i godišnje troškove i može kupovati bez plaćanja u gotovom

novcu.

Funkcije kreditne kartice: 1. kreditna f-ja – kredit u najširem smislu postoji kad između trenutka prijema

robe ili usluge i momenta plaćanja postoji vremenska razlika. Ugovorno pred. odobrava imaocu kred. k. kredit koji se kod sistema univerzalnih karata vraća izdavaocu kred. k. a kod sistema specijalnih kred. k. direktno ugovornom preduzeću.

2. platežna f-ja – roba i usluge ugovornih pred. koje su pružene imaocu kred. k., na osnovu prezentacije kred. k. i potpisivanja računa, ne isplaćuju odmah, nego povremeno izdavaocu k.k.

Vrste ili oblici sistema kreditnih karti: 1. specijalizovana kreditna karta 2. univerzalna kreditna karta 3. bankarska kreditna karta

Specijalizovane kred. k. – njih su izdavale naftne kompanije, lanci hotela i robnih kuća... Omogućuju korisniku da ostvari kupovinu roba i usluga u svim poslovnim objektima emitenta. Mana: ograničenost upotreba za izdavaoce. Sistem dva učesnika: potrošač ili imalac i trgovac na malo. Izdavaoci: robne kuće, vazdušne kompanije, hotelske organizacije, telefonska društva...

Univerzalne kred. k. – izdaju firme kojima je to osnovna delatnost a mogu da se koriste i kao instrument plaćanja kod privrednih subjekata koji su uključeni u ovaj sistem. Sistem tri učesnika: izdavalac (spec.fin. org.), primalac (potrošač) i ugovorna preduzeća (prodaju robu i pružaju usluge). Izdavači ovih kred. k.: stručna udruženja,

kreditna odeljenja kupovnih centara, kreditni instituti ili poslovne banke, društva kred. karata, univezalna društva za kreditne karte.

Bankarska kred. k. – omogućava imaocu korišćenje kreditnih linija i bezgotovinsko plaćanje van nacionalnih granica. Poslovna banka je faktor garantovanja naplate. Dele su u dve grupe: kreditne bankarske karte i debitne bank. k. Kreditne b.k. – izdaju se komitentima uz određen limit, grace period, kamatne i ostale fin. uslove korišćenja kredita. Debitne b.k. – omogućavaju komitentu banke platne operacije u iznosu sredstava na depozitnom računu.

MEĐUNARODNA MENICA

Menica – HOV po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac-trasant obavezuje da će sam ili po nalogu, određenom trećem licu – remitentu biti isplaćen menični iznos na određenom mestu od samog trasanta ili lica kome je upućena naredba za isplatu – trasat.

Dve osnovne privredne menice / f-je: • kreditno sredstvo • sredstvo obezbeđenja potraživanja

26

Značajni rezultati unifikacije meničnog prava postignuti su na Ženevskoj konferenciji 1930. Usvojene 3 konvencije: 1. Konvencija o Jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici

2. Konvencija o sukobu zakona 3. Konvencija o taksama

Postoje 2 paralelna sistema pravnog regulisanja menice 1. ženevski 2. anglosaksonski

Karakteristike menice: HOV koja glasi na određenu sumu novca, čiji su instrumenti, forma, prenos i

isplata propisani normama meničnog prava pravo koje je inkorporirano u njoj ne može se preneti na drugog ni ostvariti bez

pismene isprave obligaciona HOV, jer su potraživanja uvek novčana prezentaciona HOV, pošto imalac treba da je prezentira dužniku u vreme njene

dospelosti formalna HOV menična obaveza je apstraktna obaveza menična obaveza svakog meničnog potpisnika je samostalna obaveza meničnog dužnika obavezuje ono što je uneto u meničnu ispravu menicom se zasniva obaveza dužnika

Menična načela: 1. načelo pismenosti ili formalnosti 2. načelo inkorporacije 3. načelo fiskne menične obaveze 4. načelo menične strogosti 5. načelo menične solidarnosti 6. načelo menične neposrednosti 7. načelo menične samostalnosti

Načelo pismenosti ili formalnosti – ovde se menica izdaje samo u pismenom obliku koji je propisan zakonom.

Načelo inkorporacije – u menici je inkorporirano nečije potraživanje i da bi se realizovalo potrebno je da se menica poseduje

Načelo fiksne menične obaveze – može se dugovati ili potraživati samo ono što je sadržano u meničnoj ispravi.

Načelo menične strogosti – odnosi se i na dužnika i na poverioca. Od dužnika se traži da ispuni obavezu iz menice, a od poverioca da obavi prezentaciju, protest i notifikaciju.

Načelo menične solidarnosti – svi potpisnici su odgovorni meničnom poveriocu za isplatu sume. Ako jedan dužnik ne plati menicu, mora da je plati drugi. Nema deljenja obaveze, već prevaljivanja.

Načelo menične neposrednosti – svaki menični dužnik je u neposrednom pravnom odnosu prema svakom imaocu menice. Imalac može podići tužbu protiv svakog dužnika.

Načelo menične samostalnosti – obaveze meničnih potpisnika su samostalne i nezavisne. Svaki potpis obavezuje samo njegovog potpisnika.

Menični elementi: 1. bitni 2. pretpostavljeno bitni 3. nebitni – fakultativni

Bitni elementi: - označenje isprave kao menice - bezuslovni nalog da se plati određena suma novca- ime onog koji treba da plati – trasat - označenje dospelosti menice - označenje mesta plaćanja - ime onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti – remitent - označenje datuma i mesta izdavanja - potpis izdavaoca menice – trasanta

Elementi koji se sami po sebi smatraju bitnim: - naznačenje dospelosti - mesto plaćanja - mesto izdanja menice

Nebitni: - tiču se subjekata menično pravnog odnosa

27

- odnose se na fakultativne klauzule

Menične radnje: 1. izdavanje menice 2. akceptiranje menice 3. menični aval 4. intervencija 5. prenos – indosiranje menice 6. prezentacija menice 7. isplate menice 8. umnožavanje menice

Izdavanje menice – izdaje je trasant stavljajući svoj potpis i tako uspostavlja pravni odnos između trasanta i remitenta. Predaje je remitentu jer je prethodno od njega primio neku protivvrednost. U momentu izdanja trasant postaje remitentov dužnik i dužnik svih budućih imaoca menice.

Akceptiranje menice – pravna radnja kojom se neko lice – trasat, obavezuje potpisom da prihvata meničnu obavezu i da će je isplatiti onako kako ona glasi. Značaj akcepta je što se od tog momenta menja glavni dužnik po menici i to postaje trasat.

Akcept može biti: potpisani - ako se prihvata obaveza za ukupnu sumu delimični - ako se prihvata obaveza za deo menične svote

Prema formi može biti: pun - akceptant na menicu stavi izjavu o akceptiranju i potpis blanko - kada akceptant stavi samo svoj potpis

Menični aval – izjava kojom neko lice svojim potpisom na menicu jemči da će menični dužnik ispuniti svoju obavezu. Avalista – jemac može biti svako lice koje je sposobno da preuzme meničnu obavezu. Aval je sredstvo obezbeđenja jer se njime štiti imalac menice od rizika da njegovo potraživanje ostane neplaćeno.

Vrste avala: pun - sadrži ime lica za koje se daje aval i potpis avaliste blanko - sadrži samo potpis avaliste

Intervencija – radnja kojom se neko lice – intervenijent akceptira, ili isplaćuje menični iznos umesto nekog potpisnika menice – honorat.

Dve vrste intervencije: pozivne - naznačen je adresat po potrebi i imalac menice je dužan da se

njemu obrati spontane - intervenijent se sam javlja da bi zaštitio kreditni ugled

trasanta ili nekog drugog meničnog dužnika. Nastaje iz 2 razloga:

intervencija zbog neakceptiranja intervencija zbog neisplate

Prenos – indosiranje menice – putem određene izjave – indosamenta, menica se prenosi sa jednog lica na drugo. Tu izjavu imalac menice ispisuje na poleđini menice i tako svoja prava prenosi na drugo lice. Lice koje prenosi menicu – indosant, a lice na koje se vrši prenos – indosatar.

Prema formi indosament može biti: puni - naznačeno ime indosatara uz klauzulu i potpis indosanta blanko - samo potpis indosanta rekta - ako se u izjavi unese klauzula „ne po potrebi“, znači da se

zabranjuje indosiranje Prema sadržini indosament može biti:

vlasnički - za prenošenje svojine na menici punomoćnički - sadrže ovlašećenje za naplatu založeni - njime se menica zalaže

Prezentacija menice – imalac menice je dužan da u određenom roku prezentira menicu dužniku.

Vrste prezentacija: prezentacija menice na akcept - poziv trasatu da prihvati meničnu

ispravu. Mora se izvršiti do roka do kog menica dospeva za naplatu. Ako je izdata „po viđenju“ trasat ima pravo da zahteva da mu se menica prezentira još jednom posle prve prezentacije – deliberacioni rok.

prezentacija menice na isplatu - mora se izvršiti o dospelosti, tj. mora se prezentirati najranije na dan dospelosti ili u jednom od sledeća dva radna dana. Ako se to ne uradi menica apostaje prejudicirana.

28

Isplata menice – vrši se o dospelosti. Menicu je dužan da isplati glavni dužnik – akceptant ako je akceptirana, trasant ako nije. Kada se izvrši isplata, to se konstatuje na poleđini menice i dužnik tada oduzima menicu od imaoca. Ako je isplatu izvršio akceptant ili trasant, obaveza se gasi. Ako je menicu isplatio jedan od indosanata ili njihov avalista, oni imaju pravo regresa od svih lica koja imaju viši rang u menici.

Umnožavanje men. – zbog obezbeđenja meničnog poverioca ako dođe do gubitka ili uništenja iste.

Umnožavanje se vrši: izdavanjem duplikata menice - svaki primerak mora da nosi svoj redni

broj. Ovo može da vrši samo trasant koji ne bi smeo da akceptira više od jednog primerka menice.

izdavanjem kopije menice - može da vrši svaki imaoc menice, jer se kopijom ne može dobiti ni akcept ni isplata, ali može da se zahteva original menice.

Mere za očuvanje meničnih prava: 1. protest 2. notifikacija 3. regres

Protest – cilj je očuvanje meničnih prava. To je postupak kojim se obezbeđuje zaštita meničnih prava imaoca menice kada glavni dužnik nije ispunio svoju obavezu. Imalac menice mora da je podnese na protest u zakonski propisanom roku. Protest može biti podignut zbog: neakceptiranja, neisplate, nedatiranja, neizdavanja duplikata ili kopije i zbog neisplate protestnih troškova.

Notifikacija – njom se obaveštavaju menični dužnici od strane imaoca menice da je podignut protest. Neizvršavanje notifikacije nema za posledicu gubitak meničnih prava, jedino je imalac dužan da nadoknadi štetu najviše do visine menične sume.

Regres – zahtev kojim imalac menice traži od nekog regresnog meničnog dužnika da ovaj isplati menicu u slučaju kada je akceptant ili trasat odbio. Regresni dužnici se smatraju indosanti, akceptanti, trasanti i avalisti. Regres se može istaći zbog neakceptiranja, platežne sposobnosti trasanta, trasata ili akceptanta, zbog neisplate ili delimične isplate.

Razlozi prestanka meničnih prava i obaveza: • ispunjenje menične obaveze • zastarelost • prenos menične obaveze • poništenje menice • oproštaj duga • kompenzacija • nestanak menice • konfuzija • propuštanje obaveznih meničnih radnji

Opšta karakteristika anglosaksonskog meničnog prava je sloboda forme, oblika i sadržine menice. U ovom pravu ona nije potpuno apstraktna HOV i nije obavezan protest da bi se sačuvala prava. Vrste menice u anglosaksonskom pravu:

1. bil of exchange – slična vučenoj menici u međunarodnom meničnom pravu 2. Promissory note – slična sa sopstvenom menicom u istom pravu

Vste menica: 1. domicilirana 2. trasirana – vučena 3. sopstvena 4. trasirana po sopstvenoj naredbi 5. potpuna 6. blanko

Trasirana – vučena menica – izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da korisniku (remitentu), iz svog pokrića kod te banke, isplati novčani iznos na koji glasi menica.

Sopstvena menica – trasant se obavezuje da će u vreme dopelosti menice isplatiti meničnu sumu remitentu.

Trasirana menica po sopstvenoj naredbi – podvrsta trasirane menice gde trasant izdaje menicu i označava sebe kao remitenta.

Potpuna menica – trasant u trenutku izdavanja menice unese u menicu sve bitne elemente zakonski propisane.

29

Blanko menica – u času njenog izdanja nedostaje jedan ili više bitnih elemenata menice.

MEĐUNARODNI ČEK

Ček je HOV kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasat) da licu određenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog pokrića.

Tri subjekta: 1. izdavaoc čeka – trasant 2. čekovni dužnik – trasat 3. imaoc čeka – remitent

U vezi sa pravnom prirodom čeka pojavljuju se 2 teorije: 1. ugovorna teorija 2. teorija jednostranog akta.

Značajni rezultati unifikacije čekovnog prava postignuti su na Ženevskoj konferenciji 1931. Usvojene 3 konvencije: 1. Konvencija o Jednoobraznom čekovnom zakonu

2. Konvencija o regulisanju sukoba zakona o čeku 3. Konvencija o porezima u materiji čeka.

Sličnosti između menice i čeka: 1. načela 2. čekovnu sposobnost imaju sva fizička i pravna lica 3. razlike koje se mogu pojaviti u upisivanju svote slovima i brojevima 4. indosiranje čeka i menice 5. avaliranje 6. plaćanje 7. amortizacija 8. protest 9. sukob zakona kod čeka i menice

Razlike između menice i čeka: 1. ček – sredstvo plaćanja, menica – sredstvo kredita 2. trasat kod čeka može biti samo banka 3. za svaki ček mora biti osigurano likvidno pokriće u novcu kod banke

trasata 4. ček može glasiti na donosioca 5. svi čekovi dospevaju po viđenju 6. čekovi se mogu opozvati 7. kod čeka nema ustanove akcepta, intervencije, umnožavanja 8. čekovi se mogu domicilirati 9. čekovi ne mogu imati klauzulu o kamati

10.kod čeka se može odbiti delimična isplata 11.kod čeka nema založnog indosamenta 12.ne može se izdati blanko ček 13.kod izdavanja čeka se ne plaća porez, taksa...

Čekovna načela: značenja su ista kao kod menice 1. načelo pismenosti – nije dozvoljena teorija propuštanja 2. načelo inkorporacije – amortizacija nije moguća kod svih vrsta čeka 3. načelo fiksne čekovne obaveze 4. načelo strogosti 5. načelo samostalnosti 6. načelo neposrednosti

Čekovni elementi: oznaka da je ček bezuslovni nalog za isplatu određene sume novca ime trasata mesto plaćanja datum izdavanja mesto izdavanja potpis trasanta

Čekovne radnje: 1. izdavanje čeka 2. prenos čeka 3. avaliranje čeka 4. prezentiranje čeka 5. isplata čekovne sume

30

6. opozivanje 7. protest 8. notifikacija 9. regres

Izdavanje čeka – prva čekovno pravna radnja. Da bi trasant izdao ček, mora imati pokriće.

Prenos čeka – vrši se indosamentom, cesijom ili običnom predajom. Indosamentom se prenose svi čekovi sem čeka na donosioca. Cesijom – kada u čeku postoji klauzula „ne po naredbi“. Običnom predajom – ček na donosioca.

Avaliranje čeka – isto kao kod menice. Prezentiranje čeka – samo u cilju isplate. Izuzetak je kad se ček certificira ili

avizira. Banka koja certificira – jemči postaje glavni dužnik po čeku i odmah zadužuje račun izdavaoca čeka.

Isplata čekovne sume – izvršava trasat označen u čeku kod koga trasant ima pokriće. Isplata u gotovom novcu samo kod bariranog čeka.

Opozivanje čeka – trasant zabranjuje trasatu da izvrši isplatu čeka iz deponovanog pokrića.

Protest – javna isprava od strane nadležnog organa na kojoj se potvrđuje da je subjekt koji podiže protest bez uspeha preduzimao zakonom predviđene radnje. Protest može biti zbog: neisplate čekovne sume, odbijanja obračuna banke...

Notifikacija čeka – obaveštenje dužnika o odbijanju trasata da izvrši isplatu čeka. Regres – pravo imaoca čeka da zahteva od trasata i ostalih čekovnih dužnika

isplatu u slučaju kad trasat odbije da izvrši isplatu delimično ili u celini.

Vrste tužbi: podižu imaoci čeka • tužba iz osnovnog posla • regresna tužba • tužba zbog neosnovanog bogaćenja

Čekovna obaveza prestaje: • isplatom čekovnog iznosa od strane trasata • zastarelošću potraživanja • prenosom čekovne obaveze • oproštajem duga • kompenzacijom • konfuzijom • propuštanjem

Vrste čekova: Prema obliku i nameni:

1. gotovisnki ček 2. barirani ček 3. cirkularni ček 4. dokumentarni ček 5. akreditivni ček 6. vizirani ček 7. certificirani ček

Gotovinski ček – trasant daje nalog trasatu da se korisniku čeka iz njegovog pokrića izvrši isplata.

Barirani ček – instrument bezgotovinskog plaćanja za prenos sredstava sa računa trasanta na račun remitenta. Precrtavanje može biti opšte – između povučenih paralelnih linija se ne imenuje određena banka; i posebno – kada se između linija navede određena banka koja vrši isplatu.

Cirkularni ček – izdaje banka korisniku koji kod nje ima pokriće, pozivajući njene filijale i poslovne jedinice da takav ček isplate. Korist – brzo i lako realizovanje isplate.

Dokumentarni ček – isplata uslovljena odgovarajućom prezentacijom određenih robnih dok., kao dokaz da je korisnik izvršio svoje obaveze prema trasantu.

Akreditivni ček – posebna vrsta čekova. Uz niz olakšica i povlastica se ostvaruje utvrđena ekonomska politika.

Vizirani ček – sadrži klauzulu koju stavlja banka o postojanju pokrića u trenutku izdavanja čeka. Znači da banka garantuje.

Certificirani ček – sigurni ček. Banka stavlja klauzulu o postojanju pokrića i vrši blokadu pokrića u visini čekovnog iznosa radi zaštite sigurnosti naplate.

Prema načinu određivanja korisnika: 1. ček na ime 2. ček na donosioca 3. ček po naredbi

31

4. sopstveni trasirani ček Ček na ime – prenosi se indosamentom. Ime korisnika je označeno na čeku Ček na donosioca – prenosi se običnom predajom. Na čeku nije naznačen

korisnik. Ček po naredbi – prenosi se indosamentom. Ispred naziva stoji klauzula „po

naredbi“ na osnovu koje se izvršava isplata korisniku koji je naznačen na čeku ili po njegovoj naredbi nekom drugom.

Sopstveni trasirani ček – ček trasiran na samog sebe.

Vrsta čekova koja se češće pojavljuje u MPP: 1. ček vučen od jedne banke na drugu – trasat i trasant su različite banke 2. blagajnički ček – trasat i trasant ista banka 3. bankarska uputnica – ček koji se naplaćuje kod banke koja ga je i izdala 4. čekovi USA Trasurer – predstavljaju čekovne državne blagajne SAD-a 5. putnički čekovi – glase na valutu zemlje gde će se utrošiti, ili u dolarima.

- Euroček – korisnik prema potrebi sam ispunjava iznos čeka u nacionalnoj valuti zemlje u kojoj boravi, a banka trasat garantuje da će ček biti plaćen ukoliko se isplata vrši po utvrđenim pravilima za isplatu.

BANKARSKA GARANCIJA

Bankarska garancija – sigurnost da će se u okviru domaćih i međunarodnih fin. transakcija ugovorne obaveze izvršiti u ugovorenom roku. Super garancija – ako poverilac nedovoljno poznaje ili nema poverenja u banku koja je dala garanciju, može da traži posebnu garanciju izdatu od banke koju on odredi.

Značaj b. gar.: - one su instrument obezbeđenja plaćanja - ona njenom korisniku omogućuje da brzo i bez spora realizuje svoje

potraživanje- iza njih stoje banke kao moćne fin. institucije

Svojstva garancije: 1. neopozivost – banka ne može da odustane od već date garancije ili da je

povuče bez saglasnosti svih učesnika u garancijskom poslu. 2. bezuslovnost – izostajanje pokušaja prinudne naplate od glavnog dužnika.

Bitni elementi bankarske garancije: naziv i sedište banke koja izdaje garanciju naziv i sedište primaoca garancije nazunačenje posla čije se ispunjenje obezbeđuje kao i iznos bankarske

garancije rok važenja bank. gar. potpisi ovlašćenih lica mesto i datum izdavanja garancije broj agencije klauzula o vraćanju garancije ostale klauzule

Učesnici garancije: 1. nalogodavac garancije – dužnik je pred. koje se obavezuje svom partneru da

će izvršiti ugovorne obaveze i za koje će garantovati banka 2. banka garant – garantuje korisniku garancije da će u ugovorenom roku

nalogodavac izvršiti svoje obaveze, i da će ako on to ne učini izvršenje preuzeti banka.

3. korisnik garancije – poverilac – stiče pravo potraživanja prema banci garantu ukoliko dužnik ne odgovori obavezama.

Bankarska gar. funkcioniše – dužnik daje nalog svojoj banci da neposredno ili uz posredovanje neke druge banke izda u svoje ime, a za njegov račun, garanciju trećem licu, budućem korisniku garancije.

Vrste bankarskih garancija: Prema vrsti posla čije izvršenje se obezbeđuje:

1. licitaciona garancija 2. garancija za dobro izvršenje posla 3. garancija za vraćanje avansa

Licitaciona garancija – banka se obavezuje da će korisniku gar. isplatiti garantovanu sumu za slučaj da učesnik na licitaciji ne ispuni obaveze predviđene u licitacionim poslovima.

32

Garancija za dobro izvršenje posla – banka je dužna da korisniku gar. isplati određenu sumu ako dužnik iz osnovnog posla ne ispuni svoje ugovorne obaveze. Visina garantovanog iznosa određuje se u fiksnom iznosu ili u najvećem iznosu.

Garancija za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da će korisniku isplatiti garantnu sumu za slučaj da prodavac ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je položen avans ili ne vrati avans na drugi način. Visina garantnog iznosa jednaka je primljenom avansu.

Prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos:

1. uslovna gar. 2. bezuslovna gar.

Uslovna garancija – naveden je uslov koji mora da bude ispunjen da bi korisnik gar. stekao pravo da se obrati banci sa zahtevom za isplatu garantnog iznosa.

Bezuslovna garancija – ne traži se da korisnik gar. podnosi dokaze da je ispunjen uslov za isplatu iznosa. Dovoljno je da podnese zahtev za isplatu sa izjavom da dužnik iz osnovnog posla nije u roku ispunio svoju obavezu. U njoj je sadržana klauzula „na prvi poziv“.

Prema zavisnosti od osnovnog posla: 1. samostalna gar. 2. akcesorna gar.

Samostalna garancija – gar. sa klauzulom „bez prigovora“. Odvojena je od osnovnog ugovora. Banka prema korisniku ističe samo prigovor iz garancije, a ne iz osnovnog posla.

Akcesorna garancija – banka prema korisniku ističe sve prigovore. Prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu:

1. supergarancija 2. kontragarancija

Supergarancija – poverilac od dužnika zahteva da mu ovaj pribavi i supergar., u slučaju kada poverilac nema dovoljno poverenja u banku koja je izdala garanciju.

Kontragarancija – nju daje banka dužnika banci poverioca da bi ona na bazi te kontragar. odobrila garantni iznos.

Pored ove 4 osnovne podele postoji još jedna: 1. pokrivena – nalogodavac polaže pokriće iz kog banka isplaćuje iznos. 2. nepokrivena – banka isplaćuje garantni iznos iz sopstvenih sreds. za račun

nalogodavca.

Uzroci slabosti međunarodnih ekonomskih odnosa: I političke prirode: zategnuti odnosi, nestabilnost, transformacije jednih

društveno-političkih sistema ili integracija drugih II ekonomski problemi: u vezi materijalne proizvodnje, nezaposlenosti, prezaduženosti i inflacije.

Objektivni faktori koji utiču na otežano funkcionisanje MPP: 1. prerađivački kapaciteti forsirani u onosu na bazične kapacitete 2. nezaposlenost 3. prezaduženost 4. inflacija 5. likvidnost 6. konvertibilnost valuta 7. ekspanzija međunarodne trgovine i intenzivnog kretanja novca i kapitala

u svetskim okvirima

Subjektivni faktori: 1. neažurnost određenih službi u banci2. neekonomičnost i neefikasnost3. neodgovornost4. nečuvanje poslovnih tajni5. sporost.

Rizik deviznih kurseva (valutni rizik) – rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva.

Vrste izloženosti valutnom riziku: 1. ekonomska 2. transakciona 3. konverziona (bilansna)

33

Ekonomska izloženost – rezultira iz realne promene kursa valuta u odnosu na valute konkurenata, koja ima suprotan efekat na konkurentske troškove. Karakteristike ek. izl. valutnom riziku:

- nastaje pre ekonomske transakcije i određuje da li će do nje doći - vezana za realne a ne nominalne promene kurseva - ne pojavljuje se u finansijskim izveštajima - može da utiče na domaću prodaju u domaćoj valuti - teži da ima različite vremenske raspone

Transakciona izloženost – može da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u fin. transakcijama u kojima prodajna cena i troškovi nisu u istoj valuti zbog suprotnih promena u vrednosti kursa između perioda utvrđivanja cena i naplate usluge. Karakteristike tran. rizika:

- nepodudarnost između valute u kojoj se izražava cena i valute u kojoj se izražavaju troškovi

- dobici ili gubici su izazvani razlikama između planiranih kurseva korišćenih prilikom određivanja cena i onih u trenutku naplate

- određivanje vremena konverzije valuta važno je ako se žele povezati stavke u valuti koje će se konvertovati.

Bilansna izloženost – vezana za uticaj promene kurseva na aktivu i pasivu bilansa stanja i prihode i rashode BU između 2 bilansna perioda.

Metodi i instrumenti neutralisanja i pokrivanja valutnih rizika: strukturisanje plasmana u devizama u skladu sa deviznim izvorima prevremeno i zakasnelo izmirivanje obaveza i naplata u stranoj valuti paralelni krediti simulirajući krediti svop aranžmani terminski ugovori valutne opcije složene valute

Neki od instrum. i operacija koji se primenjuju u cilju zaštite i obezbeđenja od kursnog rizika:

1. promtno – spot kupljene / prodate devize – sporazum između prodavca i kupca da se ugovorene kupoprodajne obaveze izvrše odmah, a najdalje u roku od 2 radna dana od zaključenja posla.

2. terminske devizne transakcije – kupovina od strane neposrednih učesnika na intenacionalnom tržištu novca, jedne valute drugom, s tim što će isporuka biti na tačno utvrđeni datum, po terminskom kursu koji se utvrđuje na dan zaključenja ugovora.

3. svop poslovne operacije – reprezentuje integritet promtne devizne kupoprodaje i terminalne devizne kupoprodaje

4. valutne opcije – daju pravo da se može kupiti / prodati određena strana valuta po strogo ugovorenoj ceni na budući datum.Predmet kupoprodajnog ugovora mogu biti 2 tipa valutnih opc: • coll opcija • daje pravo njenom vlasniku da kupi određeni iznos deviza po unapred dogovorenoj opcionoj ceni, a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika. • put opcija • daje pravo njenom vl. da proda određeni iznos deviza po unapred dog. opcionoj ceni a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika.

5. fjučers (futures) ugovori – fin. instrumenti kojima se trguje na terminskim tržištima novca bez fizičkog prenosa instrumenata pri sklapanju ugovora.

ELEKTRONSKO BANKARSTVO

Glavni cilj informacione i telekomunikacione tehnologije je da se bez obzuira na geografske distance što brže i efikasnije povežu klijenti i tokovi informacija. Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rešavanje problema sistema plaćanja zasnovanih na papiru, korišćenjem prednosti primene informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da efikasno i ekonomično korišćenje ove tehnologije zahteva reinženjering poslovnih procesa i međuodnosa učesnika.

Elektronsko bankarstvo je pojava elektronskog novca koja je nametnula potpuno novu filozofiju u bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava.

34

U Francuskoj je država učestvovala u finasiranju razvoja informatičke infrastrukture, pa je i širenje on-line bankarstva išlo brzo, što je rezultiralo u većem br. elektronskih usluga koje nude banke:

1. informacije o računu: kupovine kreditnim / debitnim karticama, stanje na računu, korišćenje kreditnih linija, obračuni

2. tekući i štedni ulozi: prezentiranje računa i plaćanja, kretanje sredstava, storniranje čekova, travellers čekovi.

3. HOV: preporuke u vezi kupovine/prodaje, cene akcija, osnovne informacije o HOV, cene fondova, stanje portfelja, informacije o kupovini/prodaji za prethodnu godinu, informacije o primljenim dividendama i kuponima, kupovine i otkupi fondova.

Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija“ koja se putem elektronskih impulsa u „realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja.

Velika prednost el. novca nad obični novcem - on je informacija u računaru koja može da se programira

Dominantni oblik el. novca je el. transfer sredstava na tački prodaje pomoću terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik korišćenja el. novca je moguć preko bankomata.

Novi instrumenti i aranžmani plaćanja javljaju se u formi: 1. elektronskog novčanika 2. mrežnog elektronskog novca

Aranžmani za funkcionisanje elektronskog novčanika pojavljuju se u dve varijante:

I plaćanja predstavljaju samo privremenu novčanu transakciju koja se finalno zatvara prenosom sredstava između transakcionih depozita kod bakarskih institucija.

II el. novac cirkuliše između korisnika na gotovo isti način kao i gotov novac.

Najčešće korišćeni nazivi za obavljanje bankarskih transakcija iz kuće su: 1. bankarstvo iz kuće (Home Banking) 2. direktno bankarstvo (Direct Banking) 3. on-line bankarstvo (On-line Banking) 4. internet bankarstvo (Internet Banking) 5. sajber bankarstvo (Cyber Banking)

Kućno bankarstvo – homebanking – sistem za direktno korišćenje bankarskih usluga iz kuće, jer omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreže. Cilj ovih sistema – približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju sa bankom ili drugom fin. institucijom od kuće.

On-line bankarstvo – obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenata i banke uz pomoć specijalizovanog softvera.

Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu: - potreban je specijalan softver koji se ugrađuje u računar klijenta - klijent je ograničen na obavljanje transakcija sa sopstvenog računara - klijent posluje sa dve strane: sa bankom i softverskom kompanijom - klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku - potreban je novac za kupovinu softvera - potrebno je vreme za instaliranje softvera i vreme za ovladavanje programima

Usluge koje su 24 h dnevno dostupne su: - pristup stanju na tekućem računu i kreditnim karticama - plaćanje računa - planirano i zakazano plaćanje za određeni termin koji će se izvršiti automatski - prenos novca sa računa na račun - usluge vođenja finansija za šta je potreban dodatni softver.

Nedostaci on-line bankarstva: - obavljanje transakcija samo sa onog računara na kome je instaliran skup softver - potrebno vreme za obuku za rad - nezaštićenost podataka na hard disku korisnika na napade iz okruženja.

Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo – obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta.

Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bank.:

35

- nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku - pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu - banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zaštite - moguće je i obavljanje on-line transakcija

Glavni ograničavajući faktori koji uslovljavaju pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije su sigurnost i privatnost. Osnovna razlika između Internet b. i on-line b. je u ugradnji specijalnog softvera koji ograničava korisnika.

Bankarski proizvodi i usluge koje nudi većina svetskih banaka u svom Internet poslovanju su:

1. Menjački poslovi 2. Otvaranje i korišćenje zajmovnog računa 3. Provera stanja na računima klijenta4. Otvaranje i korišćenje čekovnih računa5. Plaćanje računa elektronskim putem6. Korišćenje sistema kreditnih kartica7. Trgovina HOV8. Obustave plaćanja9. Otvaranje i korišćenje tekućih računa

10. Provera transakcija iz prethodnog perioda11. Elektronski transferi između računa12. E-mail korespodencija13. Otvaranje i korišćenje depozitnih računa14. Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke15. Odobravanje hipotekarnih i ostalih kredita16. Savetodavna f-ja

Prednosti Internet bankarstva:1. radno vreme Internet banaka2. vremenska i prostorna neograničenost3. brzina obavljanja transakcija4. niska cena i širok asortiman bankarskih proizvoda i usluga

Nedostaci Internet bankarstva:1. odsustvo sigurnosti pri obavljanju poslovanja2. nepostojanje zakonske regulative3. odbojnost prema inovacijama4. opasnost od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe

Postoje 2 moguća scenarija ili sistema za rešenje zakonske regulative u poslovanju na Inter.:

I Za njega se zalaže Evropska unija, liberalnog je tipa i zasniva se na potpunoj anonimnosti i privatnosti poslovanja

II Za njega se zalažu SAD i zasnovan je na komplentnoj kontroli poslovanja, transakcija i podataka od strane državnih organa

prvi sistem – dobra strana: anonimnost je moguća zahvaljujući sistemu enkripcije podataka; mane: omogućava izbegavanje plaćanja poreza, carinskih obaveza, pranje novca i prebacivanje kapitala u druge zemlje mimo znanja državnih organadrugi sistem – omogućavao bi državnim organima kompletan uvid u svačiji bankovni račun, u sve Internet transakcije i e-mail korespodenciju. Sloboda i privatnost pojedinca bi ovim sistemom bila prekršena na najgori mogući način.

Web Tv omogućava: ° kupovinu iz kuće ° plaćanje računa iz kuće ° vršenje bankarskih transakcija iz kuće

Osnovne pogodnosti koje pruža elektronski ček (e-check): 1. uravnotežuje platni sistem 2. uklapa se u postojeću bankarsku praksu 3. funkcioniše isto kao papirni ček, samo u elektronskoj formi 4. napravljen je da odgovori potrebama banaka i korisnika 5. mogu da ga koriste svi koji imaju otvoren tekući račun

Osobine elektronskog čeka: 1. može momentalno da se razmeni između dveju strana 2. povećava br. I kvalitet f-ja koje banka nudi korisnicima 3. daje mogućnost da se upravlja bankarskim transakcijama

36

4. pruža neograničenu mogućnost prenosa informacija 5. smanjuje mogućnost pronevera 6. pruža mogućnost automatske verifikacije sadržaja i važnosti 7. moguće je stornirati i stanje na računu vratiti u prethodno 8. minimizira početne izdatke za banku 9. odgovara postojećim industrijskim standardima

Elektronski ček je baziran na: 1. posebnom finansijskom softveru – FSML 2. digitalnom potpisu koji koristi bilo koji do sada proizvedeni algoritam 3. sigurnim zamenama novca kao što su pametne kartice 4. dosadašnjoj bankarskoj i poslovnoj praksi

Da bi zamenio gotovinu, elektronski novac (e-cash) mora da ima: 1. monetaru vrednost 2. mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja 3. sigurnost izdavanja

- Jedan od uređaja koji čuvaju e-cash je Mondex kartica. - E-cash se zasniva na kriptografskom sistemu zvanom digitalni potpis

Smart ili pametna kartica je mirkoračunar veličine standardne bankarske kartice koja u sebi sadrži:

jedno ili više integrisanih kola među kojima je mirkoprocesor memoriju tipa EPROM ili EEPROM za smeštanje programa i podataka korisnički interfejs

Kupovina on-line preko Interneta odvija se u sledećim fazama: 1. potrošač pristupa serveru OTPP popunjavanjem registracionog formulara 2. kupac šalje preko Interneta svoj OTPP br. Računa 3. prodavac kontaktira OTPP server preko br. Računa kupca 4. OTPP server verifikuje br. Računa 5. OTPP server šalje izveštaj kupcu 6. prodavac odobrava kupovinu ili odbija u zavisnosti od odgovora servera 7. kupac preko čitača kontaktira server prodavca preko URL-a

ELEKTRONSKA FIN. TRŽIŠTA I BERZE

U domenu elektrons. revolucije u obavljanju poslova HOV postoje dva tehnološka standarda:

1. otvoreni 2. zatvoreni

- Kod otvorenog tipa berze evoluiraju u pravcu povezivanja širokog spektra učesnika na tržištu, koji su članovi većeg br. Berzi, nezavisnih klirinških organizacija, međuposrednika i različitih sistema plaćanja.

- Ako se uzme u obzir br. učesnika na tržištu i njihova geografska lociranost, sistemi za prenos podataka sa berze ovim učesnicima omogućavaju da njihovo okruženje ima bar približno iste karakteristike kao i okruženje onih učesnika koji su locirani prenos podataka o ceni, obimu i tržišnom materijalu kojim trguju. Ova vrsta prenosa podataka naziva se Real Time Data Feed

U svetu su se razvila tri načina za prenos podataka ove vrste (RTDF): 1. putem telefonskih linija 2. putem satelita 3. putem Interneta

Prenos podataka telefonskim putem: korisnik je povezan iznajmljenom linijom sa provajderom. Računar korisnika dobija podatke koje pomoću posebnog programa prezentira korisniku. Maximalno kašnjenje podataka je 3 sekunde.

Prenos podataka putem satelita: primenjuje se u zemljama sa malim br. Korisnika. Max. kašnjenje 5-10 sekundi u odnosu na promene na samoj berzi.

Prenos podataka putem Interneta: odlika - niska cena korišćenja, uglavnom je povezan sa brokerskim kućama koje omogućavaju davanje naloga putem Interneta uz nisku proviziju. Korisnik je povezan sa lokalnim Internet centrom putem koga se spaja sa provajderom i bazom podataka na Internetu. Kašnjenje - zavisi od kvaliteta telefonske veze i br. povezanih korisnika na Internetu.

EDIFACT STANDARD

EDI (elektronska razmena podataka) je razmena strukturiranih komercijalnih podataka između računara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije,

37

elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.

U širokoj lepezi ciljeva koji firme opredeljuju za uvođenje elektronske razmene podataka, najčešće se navode:

1. smanjenje troškova obrade papirne dokumentacije 2. smanjenje obima ljudskih grešaka u obradi podataka 3. brža i bolja informisanost i dostava informacija 4. efikasnije upravljanje novčanim sredstvima 5. mogućnost poboljšanog upravljanja zalihama 6. poboljšano upravljanje transportom i distribucijom 7. pojednostavljenje i ubrzanje carinskih procedura 8. povećanje produktivnosti 9. prevazilaženje jezičkih barijera i problema rada u različitim vremenskim

zonama.

Prema definiciji, UN/EDIFACT su pravila Ujedinjenih nacija za elektronsku razmenu podataka u oblasti administracije, trgovine i transporta, koja obuhvataju skup međunarodnih standarda, kataloga i uputstava za EDI.

Skup UN/EDIFACT standard obuhvata: 1. poruke UNSM 2. kataloge elemenata iz kojih se grade ove poruke 3. kodne liste elemenata podataka koji se prikazuju u šifriranom obliku 4. uputstva i pravila za razvoj i implementaciju ovih standarda

Glavni nosioci međunarodne standardizacije za EDI su: UN/ECE međunarodna organizacija za standardizaciju ISO međunarodni savetodavni komitet za telegrafiju i telefoniju CCITT.

Standardizacija treba da: 1. identifikuje postojeće standarde: nacionalne, međunarodne, evropske,

granske 2. identifikuje donosioce standarda kao i metodologiju izrade 3. identifikuje standarde za projektovanje informacionih sistema 4. utvrdi prioritete preuzimanja međunarodnih standarda, pravnu

regulativu 5. utvrdi strategiju preuzimanja međunar. I regionalnih standarda

EDI obuhvata 4 osnovna procesa: 1. standardizaciju procedura komunikacija 2. formatizovanje podataka u poruke koje se razmenjuju između računara 3. prenos poruka 4. prevođenje poruka u oblik koji omogućava obradu prenesenih podataka.

OFX je kreiran da podrži WEB transakcije i omogući povezivanje različitih korisničkih finansijskih softvera preko interfejsa. Baziran na klijent (server i zahtev) odgovor modelu infor. Sistema, definiše standarde u razmeni podataka fin. Transakcija, omogućava fin. Institucijama slobodan izbor platforme za informacione tehnologije.

III DEO

Elektronski novac se definiše kao specifična "monetarna informacija" koja se putem elektronskih impulsa u "realnom vremenu" prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanje.

Da bi zamenio gotovinu, elektronski novac mora da ima :

monetarnu vrednost, mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja, sigurnost izdavanja.

Home banking se definiše kao sistem za direktno korišćenje bankarskih usluga iz kuće, pošto omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreže, dakle bez pisanja pratećih dokumenata.

38

Online bankarastvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoć specijalizovanog softvera. Dakle, potreban je poseban softver instaliran na klijentovom računaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome će se nalaziti podaci o izvršenim promenama.

Internet bankarstvo ili Cyber bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće posredstvom Interneta.

Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na tradicionalno poslovanje banaka :

vremenska i prostorna neograničenost, brzina obavljanja transakcije, niska cena i širok asortiman bankarskih proizvoda i usluga.

Sa druge strane, nedostaci Internet bankarstva najviše su izraženi u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja, nepostojanje zakonske regulataive, nedostatak privatnosti, odbojnost prema inovacijama, itd.

EDI (elektronska razmena podataka) je razmena strukturiranih komercijalnih podataka između računara posebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.

Razlozi zbog kojih se firme opredeljuju za uvođenje elektronske razmene podataka su :

smanjenje troškova obrade papirne dokumentacije, smanjenje obima ljudskih grešaka, brža i bolja informisanost i dostava informacija, efikasnije upravljanje novčanim sredstvima, povećanje produktivnosti, itd.

Elektronske poslovne komunikacije - prenos poslovnih informacija sa jedne na drugu tačku, preko računarskih komunikacionih mreža.

Ciljevi stvaranja računarskih komunikacionih mreža :

- smanjenje vremena,napora i troškova koji su potrebni za izvršenje različitih poslovnih zadataka; - čuvanje poslovnih podataka i njihovo širenje; - podržavanje poboljšane menadžment kontrole organizacije.

Dva cilja razvoja tehnologije za komunikacije računarskim mrežama :

1. preneti bitove što brže; 2. preneti bitove što jeftinije.

Proces kroz koji skoro svaki deo hardvera u računarskim komunikacijama prolazi :

- primanje bitova i delova podataka; - ispitivanje bitova i delova podataka; - odlučivanje kako obraditi te podatke; - slanje podataka.

Top-Down pristup : 1. poslovni modeli; 2. aplikacioni modeli; 3. model podataka; 4. mrežni model;

39

5. tehnološki model;

Mrežni model "OSI (Open Systems Interconnection)" :

7 nivoa :

- aplikacioni, - prezentacioni, - nivo sesije, - transportni, - mrežni, - nivo podataka, - fizički nivo.

Aplikacioni nivo predstavlja aplikacioni softver koji koriste korisnici mreže. Dva tipa aplikacionog softvera su groupware i I-way.

Nivo mreže, 3 funkcije :

1. prevodi destinaciju poruke u adresu, 2. određuje putanju poruke, 3. sakuplja informacije o broju poruka koje svaki korisnik šalje.

Nivo podataka, 3 funkcije :

1. određuje ko može da prenosi poruke i u koje vreme, 2. određuje kako primalac prepoznaje gde poruka počinje a gde se završava, 3. određuje kako primalac prepoznaje i ispravlja greške u prenosu.

Fizički nivo je fizička veza između pošiljaoca i primaoca. Uključuje sva hardverska sredstva (računare, terminale, modeme) i fizičke medije (kablove, satelite).

Mrežni operativni sistem (NOS - Network Operating System) je softver koji kontroliše mrežu.

Svaki mrežni operativni sistem ima 2 dela :

1. NOS za server - omogućava rad servera za datoteke, baze podataka i štampače. 2.NOS za klijenta - obezbeđuje nivo podataka i mrežni nivo.

Modem - je akronim za modulator - demodulator koji pretvara digitalne signale u analogne i obrnuto. Moguće je prevesti analogne zvučne podatke u digitalne, radi prenosa preko računarske mreže, uz pomoć uređaja koji se zove "CODEC".

Prednost digitalnog prenosa u odnosu na analogni :

- proizvodi manje grešaka,- efikasniji je, - dopušta viši stepen prenosa, - sigurniji je jer se lakše kodira, - lakše se integriše zvuk, video i podaci na istom vodu.

Mreže u lokalnoj oblasti - LAN (Local Area Network) - grupa mikroračunara ili terminala lociranih u istoj generalnoj oblasti i povezanih odgovarajućim kablom. Koriste se uglavnom u okviru iste zgrade ili kompleksa.

BN (Backbone Network) - je široka centralna mreža koja povezuje sve mikroračunare, terminale, mainframe i LAN. Ponekad se naziva CAN.

40

MAN (Metropolitan Area Network) - je mreža unutar jedne geografske oblasti koja obično uključuje grad ili državu. Takođe, može da povezuje računare unutar šire gradske oblasti.

WAN (Wide Area Network) - obuhvata veliku geografsku oblast. Njeni čvorovi (mikroračunari) mogu da povežu gradove ili države. Ova mreža povezuje računare, LAN, BN, MAN...

Komponente računarske mreže :

1. host računar ili server (mainframe), 2. klijent (terminal ili mikroračunar), 3. vod (preko koga idu poruke),

Most (ruter ili prolaz) je računar ili specijalno sredstvo koje povezuje dve ili više mreža - on omogućuje računarima na toj LAN mreži da komuniciraju sa računarima iz drugih LAN ili WAN mreža.

Postoje 3 osnovne MREŽNE ARHITEKTURE :

1. U host baziranim mrežama - host izvršava sve tri funkcije (čuvanje, obrada i prezentacija), dok klijent samo omogućava da korisnik šalje i prima poruke.

2. U klijent baziranim mrežama - klijent radi prezentaciju i obradu, a serveri čuvaju podatke.

3. U klijent - server mrežama - arhitektura distribucionih IS se sastoji iz 3 glavna elementa: obrade, podataka i mreže.

Kljucni faktori klijent-server arhitekrure :

1. obrada koja proizvodi zahteve moze biti i na serveru i na klijentu,2. čuvanje i pretraživanje moguće i na serveru i na klijentu 3. mreza mora biti osposobljena da transportuje zahteve do udeljenog servera putem specijalizovanog softvera tzv. - middleware.

Deo programa koji se nalazi na klijentu naziva se front-end, a koristi se za obezbeđenje korisničkog interfejsa, formatiranje zahteva za podacima ili obradom, formatiranje primljenih podataka).

Deo programa koji se nalazi na serveru naziva se back-end, a koristi se za pretraživanje i čuvanje podataka, aplikacionu obradu i obezbeđenje neophodnih funkcija bezbednosti.

2 osnovna tipa MREŽNIH APLIKACIJA :

1. groupware, termin se odnosi na grupu softvera, namenjenih da omoguće ljudima da rade zajedno, timski, efektivnije, bilo na istom ili na različitim mestima. Ima 4 osnovna oblika - e-mail, sistemi za podršku grupi, videokonferencija, groupware baziran na dokumentima.

2. Information highway ili Internet

TCP/IP je najstariji mrežni STANDARD.

Postoje dva tipa STANDARDA :

1. formalni 2. de facto

Formalni standardizacioni proces ima tri faze :

41

1. specifikacija 2. identifikacija izvora 3. prihvatanje.

ISO (International Organization for Standardization) je najznačajnija organizacija za standarde. Ona daje tehničke preporuke o interfejsima za kumuniciranje računarskim mrežama. ISO se sastoji iz nacionalnih organizacija za standarde i član je ITU čiji je zadatak da pravi tehničke preporuke o telefinu, telegrafu i interfejsima za računarske komunikacije (International Telecommunication Union).

ITU-TSS (International Telecommunication Union - Telecomunications Standardization sector) -međunarodna telekomunikaciona unija - sektor za standardizaciju komunikacija, je organizacija Ujedinjenih nacija, koja određuje tehničke standarde.. Sastoji se od nacionalnih PTT, privatnih telekomunikacionih agencija i organizacija kao što je ANSI (American National Standard Institute).

IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) - je profesionalno društvo u SAD čiji su komiteti za standarde fokusirani na LAN - ove.

COS (Corporation for Open Systems) - korporacija za otvorene sisteme. Članovi su prodavci i korisnici računarske i komunikacione opreme. COS stimuliše razvoj interoperativnih komunikacionih proizvoda. Strategijom razvoja FIS (finansijskog informacionog sistema) predviđeno je da NBS bude nosilac razvoja četiri ključna informaciona podsistema :

1. podsistema platnog prometa, 2. monetarno - kreditnih podsistema, 3. deviznog podsistema, 4. kontrolnog podsistema za praćenje poslovanja banaka.

Cilj inoviranja informacionog sistema NBS je obezbeđivanje potpunih i pravovremenih informacija za potrebe :

- efikasnijeg funkcionisanja monetarno - kreditnih poslova,- efikasnijeg praćenja finansijskog stanja i poslovanja banaka, - racionalnijeg rada svih finansijskih subjekata, pružanje podataka svim relevantnim korisnicima, - aktivnog učešća NBS u razvoju FIS-a.Razvoj jedinstvenog FIS-a uslovljen je INTERNIM (efikasnije upravljanje razvojem i funkcionisanjem monetarno-kreditne funkcije i ekonomskih odnosa sa inostranstvom) i EKSTERNIM zahtevima (razvoj bankarskog sistema i finansjskog tržišta posebno informacionog sistema međubankarskog tržišta novca)

Za povezivanje informacionih sistema banaka i drugih finansijskih institucija razvijena je nacionalna mreža PLATNET, kao privatna meža na bazi TCP/IP protokola koji omogućava elektronsku razmenu podataka između nosilaca platnog prometa i drugih fin. Institucija. Platnet mreža je mreža sa WAN svojstvima, razvijena za primenu RTGS sistema obračuna.

Principi korišćeni u razvoju Platnet mreže :

- potpuna dostupnost za sve fin. Institucije, - otvorenost mreže za različite tipove računarske opreme, - tehnike kriptografske zaštite i logičke kontrole pristupa, - raspoloživost i visoka pouzdanost mrežnih servisa, - real-time aplikacije i interaktivni on-line servisi.

Platnet mreža pruža 4 vrste servisa :

1. izvršni mrežni

42

2. opšti transportni 3. servis elektronskog plaćanja 4. informacioni servis.

Topologija Platnet mreže - hiararhijsko-zvesdaste strukture i u funkcionalnom smislu ima tri segmenta :

1.bazični segment 2. interni segment 3.eksterni segment.

Komunikacioni podsistem Platnet mreže :

Telekom, kao nacionalni operater, pruža tri servisa za prenos podataka :

- frame ralay, - mrežu digitalnih iznajmljenih kola, - ISDN.

Fizičko povezivanje može da bude uspostavljeno sa :

1.Privatnom mrežom NBS (TCP/IP) 2.Swift mrežom (SITA).

Aplikativno povezivanje vrši se preko :

1. file adaptera 2. API-a 3. Participanat workplace-a 4.Swift terminala.

Sistem zaštite platnog prometa terba da zadovolji sledeće zahteve:

1. autentičnost strana u komunikaciji 2. zaštita integriteta poruka 3. nemogućnost naknadnog poricanja realizovane transakcije 4.zaštita tajnosti pdataka.

Tehnologija zaštite obuhvata sledeće segmente :

- zaštitu internog i eksternog segmenta Platnet mreže; - tehnologiju uspostavljanja Certifikovanog tela i čitave infrastukture sistema sa javnim ključem; - kriptografske funkcije aplikativnog programskog interfejsa.

IS Udruženja banaka Srbije i CrneGore treba da podrži sledeće funkcije : - unapređenje poslovanja banaka i ostvarivanje zajedničkih interesa banaka i drugih finansijskih organizacija, - treba da obezbedi informacije za izradu: standarda, metodologija i uputstva, kursne liste, propise, podzakonske akte, publikacije...

Tržište novca je međubankarsko tržište žiralnog novca i tržište kratkoročnih hartija od vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CR) ima funkcije registrovanja, kliringa i saldiranja hartija od vredosti.

Projektni ciljevi Centralnog registra hartija od vrednosti su :

*uključivanje u međunarodne finansijske tokove; *stvaranja jedinstvene institucije za poslove koji se odnose na HOV po međunarodnim standardima;

43

*pružanje finansijskih servisa po međ. standardima; *implementacija nove računarsko-komunikacione tehnologije; *primena najsavremenijih rešenja iz domena zaštite iS.

Pravne osnove funkcionisanja CR.:

1. zakon o tržištu HOV; 2.Odluka o načinu vođenja CR-a; 3.Upustvo o načinu postupanja CR.

Razvoj CR HOV usklađen je sa međunarodnim standardima.

Razlog formiranja CR kao Klirinške kuće (BEOKLIRING) je osnivanje jedinstvene institucije za:

1. Registrovanje svih emitovanih HOV; 2. Kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa HOV; 3. Kliring i saldiranje HOV; 4. Izvršenje transakcija po principu DvP.

Tehničke osnove projektovanog rešenja Beokliringa su :

1. Otvorena platforma i arhitektura 2. Komunikaciona TCP/IP infrastuktura I PKI tehnologija. 3. široko dostupan servis kupcima.

Članovi Beokliringa : banke, castody banke, ovlašćene banke, berzanski posrednici, NBS, RS, berza, strane depozitno-klirinške org.

Poslovi sa HOV koji se obavljaju preko Beokliringa :

- uknjižavanje emitivanih hov; - imobilizacia materijalizvanih hov; - otvaranje i administriranje račina hov; - kliring i saldiranje hov; preknjižavanje hov; - izveštavanje o stanju na računu hov; - upis založnog prava na hov; - promena podataka o imaocu računa hov.

Funkcije novčanog poravnanja u Beokliringu su :

1. otvaranje i administriranje novčanih računa članova CR HoV - Beokliringa; 2. iračunavanje obaveza i potraživanja nastalih na osnovu poslova sa hov; 3. utvrđivanje stanja novčanih obaveza i potraživanja po izvršenim transakcijama sa hov; 4.novčani obračun po osnovu izvršenih transakcija sa hov; 5. direktan uvid članova Beokliringa o stanju novčanih obaveza i potraživanja; 6.izveštavanje o stanju na novčanim računima članova Beokliringa.

NBS obavlja sledeće poslove:

- vodi registar podataka o bonitetu pravnih lica; - vodi podregistar statusnih podataka o pravnim licima; - vodi podregistar o računovodstvenim izveštajima i izveštajima o poslovanju pravnih lica; - obrađivanje,ažuriranje i skladištenje podataka o bonitetu pravnih lica; - izrađuje izveštaj o bonitetu; - daje korisnicima podatke o bonitetu; - čuva podatke o bonitetu.

Prvi sistemi međubankarskih transakcija javlaju se u formi :

44

1.automatskih klirinških kuća, 2.elektronskih klirinških kuća, 3.switch centara.

Osnovne funkcije klirinških institucija :

1.vođenje računa svih učesnika, 2.prikuplanje depozita, 3.izveštavanje.

Klirinške kuće funkcionišu pomoću :

- sistema propisanog inicijalnog depozita; - sistema dnevnog prilagođavanja; - sistema održavanja propisanog nivoa inicijalnog depozita.

Uloge klirinških kuća :

1. mogu biti pod kontolom centralne ili komercijalne banke, ili kombinacija prethodna dva, 2. mogu biti organizovane za prijem papirnih ili elektronskih instrukcija, ili i jednih i drugih 3.mogu da opslužuju čitavu zemlju ili region.

ACH (Automated Clearing Houses) učesnici : - platilac,- primalac,- banka platioca,banka primaoca, i - sam davalac ACH usluga.

Svrha ACH-a osim smanjenja upotrebe papirnog čeka je i obavljanje i elektronskih transakcija među depozitnim institucijama ali i garantovanje zatvaranja pozicija u slučajevima kada je neko od učesnika nelikvidan.

SWIFT (Svetska organizacija za međubankarsku telekomunikaciju) – je razvio nekoliko vrsta poruka:

- FIN,- FIN Copy,- FIN-Y-Copy.

SWIFT podržava RTGS sistem za velika plaćanja a za mala plaćanja STEP1.

SWIFT poruke obuhvataju : doznake, bankarske doznake, devizno tržište i kreditne odnose, inkaso poslove, hartije od vrednosti, akreditive, posebne ponude.

Sve vrste poruka su standardizovane i iza njih mogu stajati različiti finansijski poslovi i različiti subjekti kao što su: transferi korisnika, transferi banaka, slanje poruka o postojanju pošiljke za korisnike, menjački poslovi, depoziti i zajmovi sa fiksnim ratama, mogućnost pozajmice sredstava, plaćanje kamate, potvrde o stanju.

Osnovne karakteristike SWIFT sistema su :

- unificiranost jezika komunikacije; - visoka sigurnost i garantovana tajnost; - trenutan prenos poruka; - minimalne mogućnosti nastanka grešaka; - efikasna kontrola; - povezanost sa bankama širom sveta; - mogućnost efikasnog upravljanja sredstvima; - automatska obrada podataka;

45

- smanjivanje troškova poslovanja.

Tipovi poruka – 9 kategorija :

- doznake i čekovi; - transferi finansijskih institucija; - devizna tržišta,tržišta novca i derivata; - naplata i trgovinski inkaso; - tržište hartija od vrednosti; - plemeniti metali i investicione grupe; - dokumentarni akreditivi i garancije; - putnički čekovi; - gotovinski menadžment i korisnički status.

Podsistemi Klirinško obračunskog sistema :

1. sistem računa banka 2. sistem bruto obračun u realnom vremenu 3. sistem za neto obračun 3. komunikacioni podsistem.

Finansijski rizici mogu da se pojave na individualnom, agregatnom i sistemskom nivou.

Postoje likvidni i kreditni rizik.

Likvidni rizik nastaje kada subjekt u trenutku dospeća obaveze nema sredstva na računu da izvrši plaćanje, a kreditni rizik predstavlja gubitak potraživanja od platnoprometnih posrednika i za razliku od likvidnog uvek znači gubitak.

Postoje tri potencijalna izvora fin. rizika :

1. rizik formiranja implicitnig kredita zbog nesinhronizovanosti u obračunu 2. rizik usled prisustva obračunskog leg-a 3. rizik neizvršavanja usled nesolventnosti dužnika.

Prisutna su dva modela rešavanja rizika :

- u sistemu sa likvidnim jemstvom, centralna banka garantuje izvršenje obračuna; - kod sistema bez likvidnog jemstva kontolu rizika preuzimaju sami učesnici.

NETO OBRAČUN - vrši procesiranje malih plaćanja i omogućava grupisanje, sortiranje i izaračunavanje neto pozicije svake banke. Proces se odvija po principu multilateralnog i bilateralnog saldiranja i povezan je sa sistemom za bruto poravnanje.

Podela neto obračuna prema vrsti plaćanja:

1.NO virmanskim nalogom 2.NO čekova 3.NO hartija od vrednosti.

BRUTO OBRAČUN - Sistem za bruto obračun je dizajniran da procesira individualna plaćanja velikih vrednosti u realnom vremenu koja mogu da izazaovu velike sistemske rizike.

Procedura međubankarskog obračuna i poravnanja deli se na :

1. bilateralni korespodenski aranžman 2. neto poravnanje 3. bruto poravnanje.

46

3 modela bruto obračuna :

1. model sa mogućnošću korišćenja prekoračenja, 2. model bez dnevnog prekoračenja, 3. model redova čekanja.

Osnovna obeležja novog načina obavljanja platnog prometa :

- računi pravnih i fizičkih lica se otvaraju u bankama; - pojava novih instrumenata platnog prometa; - plaćanje sa računa do visine pokrića uz mogućnost prekoračenja;- nova struktura računa; - novi računi za uplatu javnih prihoda; - izmirivanje obaveza dužnika iz svih sredtava dužnika i nov način prinudne naplate; - izuzimanje iz nadležnosti NBS pojedinih poslova; - pojava nove institucije agenta i posredničke banke.Prednosti prelaska na tržišni platni promet:

- funkcionisanje efikasnog, pouzdanog i jeftinijeg platnog prometa; - ostvarivanje učešća gotovine u novčanoj masi od maksimalno 8%; - ostvarivanje učešća polugotovinskog platnog prometa u ukupnom platnom prometu do max 20%;- izgradnja savremenog, tržišnog bezgotovinskog usklađenim sa Evropskim platnim prometom;- ostvarivanjem ovih ciljeva izbegava se pranje novca, utaja poreza i novčane malverzacije.

Platni sistem u zemlji uključuje 3 glavna procesa :

1. iniciranje plaćanja putem ispostavljanja naloga banci da prenese sredstva; 2.prenos i razmena naloga za plaćanje između banaka; 3.međubankarsko poravnanje.

Integracija poslova platnog prometa obuhvata nekoliko nivoa :

- vođenje zajedničkih registara i evidencija; - izvršenje naloga u osnovnom sistemu; - formiranje sintetike-podrazumeva formiranje podataka za bankarsko knjigovodstvo nastalih promena u sistemu platnog prometa

Nalozi za plaćanje izvršavaju se prema:

- datumu dospeća, - redosledu prijema,- propisanom redosledu

Ako na računu klijenta nema dovoljno sredstava za izvršenje svih naloga za plaćanje, nalozi se izvršavaju prema redosledu propisanom Zakonom o platnom prometu:

- u prvom redu prioriteta su: nalozi za prinudnu naplatu poreza, doprinosa, carina;- u drugom redu:nalozi koje banke izdaju na osnovu izvršnih sudskih rešenja; - u trećem redu: nalozi poverilaca za naplatu dospelih HoV i drugih instrumenata obezbeđenja plaćanja; - u četvtrtnom redu:nalozi koje izdaju klijenti vasnici računa prema datumu dospeća.

Pre svih prioriteta izvršavaju se nalozi za ispravku grešaka i povraćaj tuđih sredstava i to: - kada je klijentov račun zadužen a transfer nije izvršen; - kada je isplaćen veći iznos ili manji; - kada je plaćanje izvršeno pogrešnom primaocu; - u slučaju kad je banka postupila sa krajnjom nepažnjom.

47

PP U BIH :

Ključne osobine Currency Borda :

1. Fiksni kurs 2. Puno pokriće u konvertibilnoj valuti 3. KM je bila stabilna u odnosu na DEM i evro 4. Inflacija je bila niska i stabilna.

Nedostaci Currency Borda:

1. ne obezbeđuje likvidnost bankarskog sektora 2. ne finansira budžet 3. kurs se ne koristi za usklađivanje ekonomskih poremećaja.

Osnovna obeležja bankarskog sektora u BIH :

1. Minimum bankarskog kapitala 2. Strane banke 3. Osiguranje depozita.

Definisane osnove za funkcionisanje platnog prometa :

1. RTGS omogućuje bruto poravnanje u realnom vremenu koristeći SWIFT platformu poruka i ispunjavajuci SWIFT standarde 2. RTGS razlikuje svaku vrstu transfera putem doznačenih vrsta kodiranih brojeva 3. RTGS šalje transfere u skladu sa SWIFT standardnim indentifikacionim brojevima banaka.

Da bi sprečila probleme u vezi nedostataka sredstava na računima rezervi CBBH prati sledeće pokazatelje :

- mogućnost neposrednog prekoračenja računa; - naloge za plaćanje koji glase na veoma veliki iznos; - serije uzastopnih naloga za plaćanje između učesnika; - svako veće kašnjenje u plaćanju predstavlja upozorenje banci.

PP u Makedoniji:

Metod obračuna velikih plaćanja RTGS U NBM baziran je na CMA A.B rešenju, a razmena podataka se obavlja preko SWIFT mreže i koristi V oblik. Poruka se prvo prenosi do klirinške kuće, a šalje se prijemnoj banci posle obračuna transfera. Kao komunikacioni kanal banke mogu da koriste SITA mrežu ili VPN preko Maktelekom-a koji obezbeđuje tri virtuelna kanala. Kanali mogu da se koriste za žiro kliring, RTGS i međubankarsko tržište novca.

PP u Hrvatskoj:

2 međubankarska entiteta :

1.Hrvatski sistem velikih plaćanja (HSVP) za izvršenje međubankarskih plaćanja i knjiženja na računima banaka u realnom vremenu po bruto principu i

2. Nacionalni klirinški sistem (NKS) za izvršenje malih plaćanja, gde se obračun izvršava na neto multilateralnoj osnovi. Nalozi za plaćanje i ostali operativni poslovi vezani za obračun preko HSVP-a obavljaju se preko SWIFT-a.

48

Poruka MT 202 predstavlja elektronski nalog za prenos bezgotovinskog novca između finansijskih institucija.

HNB zadaje poruku MT202 u korist žiro računa banke kad se obavljaju sledeće vrste poslova:

- odobrenje lombardnog kredita, - odobrenje sredstava po repo aranžmanu, - vraćanje blagajničkih zapisa HNB, - prevremeni otkup blagajničkih zapisa HNB, - odobrenje kratkoročnog kredita za likvidnost, - kupovina deviza...

Banka zadaje poruku MT202 u korist žiro računa HNB kad se obavljaju sledeće vrste poslova:

- vraćanje lombardnog kredita, - vraćanje sredstava po repo aranžmanu, - kupovina blagajničkih zapisa HNB, - vraćanje kratkoročnog kredita za likvidnost, - prodaja deviza, prodaja efektivnog stranog novca...

HNB inicira direktni transfer na teret glavnog računa učesnika s oznakom prioriteta 0 u sledećim slučajevima :

- na osnovu naloga banke, - zakonskih propisa,- poravnanja neto pozicije iz NKS-a, - vraćanja sredstava banke prethodno izdvojenih za osiguranje pokrića u obračunu breko NKS-a, - izvršenja osnova za naplatu.

PP u Sloveniji:

Reforma platnog sistema u Sloveniji od samog početka bila je orjentisana ka target sistemu.

Prisutne su dve faze razvoja :

1. prenos računa obaveznih rezervi banka iz agencije za platni promet u Centralnu banku 2. priprema banaka za uključivanje u novi sistem plaćanja.

PP Slovenije od maja 1998. zasnovan je na RTGS sistemu, koji je povezan sa SWIFT mrežom. Sigurnost podataka obezbeđena je zahvaljujući dvojnoj autentifikaciji i bileterajnoj razmeni ključeva.

SISTEM OBRAČUNA U REZVIJENIM TRŽIŠNIM EKONOMIJAMA

Različitost ovih modela sastoji se u:

- 1. izboru operatera sistema - 2. izboru vrste obračuna - 3. izboru mogućnosti korišćenja intradnevnog kreditiranja.

PP u SAD - Egzistiraju 2 velika sistema obračuna pp :

49

1. Fedwire – se bazira na visoko razvijenoj elektronskoj mreži, koja omogućuje kako prenos velikih transakcija tako i prenos transakcija hartija od vrednosti. Prenos transakcija velikih vrednosti preko Fedwire-a se bazira na principima bruto obračuna u realnom vremenu, pri čemu postoji kreditna podrška od strane FED-a. Ovaj transfer sredstava mogu da koriste svi oni koji drže obavezne rezerve kod FED-a. Fedwire obavlja funkciju kao centralne depo institucije tako i funkciju institucije kliringa. Svaka transakcija se obavlja pojedinačno a sistem operativno funkcioniše od 08:30 – 18:30h. 2.CHIPS – cilj uvođenja elektronska zamena postojećeg kliringa baziranog na papirnoj osnovi. Radi na principu multilateralnog neto obračuna, pri čemu se samo izvršenje neto obračuna obavlja na kraju dana. Ovaj sistem prvenstveno izvršava međubankarske transakcije i internacionalne transakcije. Radno vreme od 07-16:30h dok se izvršenje obračuna kompletira do 18h. Nakon 16:30h klirinška kuća dostavlja informaciju o neto poziciji...

5 elementa upravljanja rizicima kod CHIPS-a :

1. kreditni mehanizam 2. sistem pokrića 3. limit prekoračenja 4. mehanizam eliminacije mogućnosti izvršenja naloga preko maksimalnog sistema rizika 5. pravilo o podeli gubitka.

PP JAPAN – Dva vodeća on-line sistema :

1. BOJ-NET – on-line sistem koji omogućuje prenos sredstava elektonskim putem između finansijskih institucija uključujući i bank of Japan. Vrste usluga:

1.transfer sredstava između fin. institucija 2. transver sred. u okviru iste instutucije 3. obračun pozicionog stanja 4. transfer sredstava između samih finansijskih institucija i Bank ofJapan.

Ovaj sistem obuhvata:

- sistem A – koji omogućuje bruto obračun u realnom vremenu, korišćenje kreditnih linija i prekoračenje na računu, njegovo funkcionisanje je od 09:00-17h, i

- sistem B – sistem multilateralnog neto obračuna. Vreme rada 9-17h(9,19,15,17h).

2. ZENGIN – čini on-line mrežu u kojoj su povezane sve finansijske institucije pp Japana. Zengin ima dva odvojena centra u Tokiju i Osaki i nalazi sepod upravom Bankarske asocijacije Tokija. Transfer sredstava u Zengin sistemu započinje na osnovu zahteva za transfer koji inicira platilac A koji on upućuje svojoj banci, banka šalje instrukciju za plaćanje centru Zengin sistema koji opet tu instrukciju usmerava ka banci primaoca B, a onda ona vrši odobravanje sredstava na računu krajnjem primaocu B, koji je dužan da prijem sredstava potvrdi svojoj banci. Sve instrukcije za plaćanje transferišu se individualno u centar Zengin sistema i to u periodu od 09:00 do 15:30.

PP u EU – bruto sistem u realnom vremenu -TARGET.

Svi instrumenti plaćanja su standardizovani i dele se na:

1. instrumenti za plaćanje u zemlji 2. instrumenti za dokumentarna i nedokumentarna plaćanja 3. za komercijalna i nekomercijalna plaćanja 4. za elektronska plaćanja.

Target sistem u suštini predstavlja platni mehanizam Evropske Centarlne banke i 15 nacionalnih RTGS sistema u zoni evra i van nje.

50

Tri osnovna cilja TARGET-a:

1. siguran obračun međubankarskih plaćanja 2. povećanje produktivnosti i efikasnosti plaćanja 3. da podrži objektivnost formiranja evro sistema i monetarnu politiku u zoni evra.

PRINCIPI funkcionisanja Target-a:

1. tržišnosti 2. neopozivosti 3. finalnosti.

Postoje dva kriterijuma za dobijanje pristupa Target sistemu.

Prema prvom - pristup TARGET sistemu mogu imati sve kreditne institucije, investicione firme, klirinške kuće.

Drugi kriterijum se odnosi na:

- isti tretman kreditnih institucija koje su registrovane u zemlji i njihovih filijala u drugim zemljama EU; - ispunjenost zahteva za adekvatnom finansijskom snagom; - obavezu članica da naloge za plaćanje u evrima isključivo šalju i primaju preko TARGET sistemu.

U strukturu Target-a ulazi i Interlinking System čiji je zadatak da povezuje nacionalne RTGS sisteme sa platnim mehanizmom Evropske Centralne banke. Logičku i materijalno-tehničku osnovu za TARGET Interlinking System čini SWIFT Fin mreža. TARGET dan za međubankarska plaćanja traje do od 07 - 18h a za doznake do 07-17h.

51