hki

1 | P a g e

POJAM - DEFINICIJA OSIGURANjA? Osiguranje je visokorazvijena društvena delatnost koja nadoknađuje štete nastale usled dejstva rušilačkih prirodnih sila, nesrećnih slučajeva i drugih događaja. Osiguranje obezbeđuje ekonomsku zaštitu osiguranicima, pravnim i fizičkim licima od štetnih dejstava.

U suštini, osiguranje predstavlja udruživanje lica izloženih istoj opasnosti sa ciljem da zajednički podnesu štetu za koju se unapred zna da će, prema teoriji verovatnoće, zadesiti neke od njih. Atomiziranje rizika na mnoštvo osiguranika predstavlja tehničku suštinu osiguranja.

FUNKCIJE OSIGURANjA?

Primarna funkcija osiguranja jeste zaštita lica i imovine, a sekundarne funkcije su finansijska tj., novčano-mobilizatorska i socijalna funkcija.

USLOVI OSIGURANjA

Uslovi osiguranja jesu skup klauzula i odredbi kojima se započinje ugovorni odnos između osiguravača i osiguranika.

Uslovi osiguranja mogu biti opšti i posebni. Opšti uslovi osiguranja nisu predmet dogovora osiguravajućih strana. Opšti uslovi osiguranja se podnose prilikom osnivanja osiguravajućeg društva. Posebni uslovi osiguranja jesu predmet dogovora između osiguravajućih strana. To su ugovorne odredbe kojima se dodatno uređuju odnosi između osiguranika i osiguravača. Sadržani su u posebnom odeljku polise osiguranja.

TARIFE OSIGURANjA

Jedna od osnovnih obaveza osiguravajućeg društva jeste da na osnovu aktuarskih metoda utvrdi visinu premije koju ugovarač osiguranja treba da plati. Visina premije utvrđuje se na osnovu tarifa.

Tarife osiguranja su zapravo cenovnik premije osiguranja. Tarifiranje je zasnovano na vrednovanju rizika i podrazumeva razvrstavanje rizika u tarifne grupe. Tarifna grupa je osnov za utvrđivanje premijske stope na osnovu koje se iskazuje visina premije.

MEHANIZAM OSIGURANjA

Mehanizam osiguranja sastoji se od: elemenata osiguranja i tehničke organizacije osiguranja.

Elementi osiguranja jesu: rizik, premija i odšteta (naknada).

Tehnička organizacija osiguranja je zasnovana na naučnoj bazi, teoriji verovatnoće i zakonu velikih brojeva. Zadatak tehničke organizacije osiguranja jeste ostvariti ravnotežu osiguravajućeg fonda.

2 | P a g e

SUBJEKTI OSIGURANjA

Subjekti osiguranja jesu osiguranik, osiguravač i ugovarač osiguranja.

PORTFELj

Portfelj je ono što osiguravajuća kuća osigurava na jednom području.

REOSIGURANjE I SAOSIGURANjE

Reosiguranje je osiguranje osiguranja. Saosiguranje je udruživanje osiguravajućih društava radi podele rizika.

ZAKON O OSIGURANjU IZ 2004. GODINE

Novi Zakon o osiguranju Republike Srbije. Zakon o osiguranju delimično je usaglašen sa evropskim standardima, u meri u kojoj je to bilo moguće.

Najvažnije zakonske novine tiču se sledećeg:1. pooštravanje uslova za osnivanje društva za osiguranje - povećanje osnivačkog uloga i provera poslovnih sposobnosti osnivača društva za osiguranje;2. zaštita interesa akcionara i deoničara;3. posredovanje i zastupanje - ovi poslovi su razgraničeni pa Zakon dozvoljava rad društva za posredovanje, društva za zastupanje i zastupnika kao pojedinca - fizičkog lica;4. nadzor nad poslovanjem - uvažena su međunarodna pravila u nadzoru po pitanju subjekata nadzora, organa koji sprovode nadzor, i po pitanju primenjenih mera;5. neposredna zaštita prava osiguranika i drugih korisnika osiguranja.

RIZIK

Rizik je osnovni činilac, odnosno pretpostavka bez čega osiguranje ne bi moglo postojati.

Rizik je opasnost od nastanka štetnog događaja koji podrazumeva osiguravačevu obavezu da osiguraniku nadoknadi štetu, odnosno isplati osiguranu sumu u skladu sa uslovima osiguranja.

ATRIBUTI RIZIKA

Da bi sa osiguravajućeg stanovišta rizik postojao neophodno je sledeće:1. mora biti moguć, ostvariv;2. njegovo nastupanje treba da izaziva ekonomsku ili društvenu štetu;3. mora se desiti u budućnosti;4. raspoređivanje rizika u vremenu i prostoru.

3 | P a g e

Što je rizik veći, veća je i premija. Na veličinu riziku utiče veći broj činilaca:1. vrsta opasnosti (požar, poplava...);2. fizičko-tehnička karakteristike predmeta osiguranja;3. vrednost predmeta osiguranja;4. dužina trajanja osiguranja;5. mesto na kome se nalazi predmet osiguranja.

PODELA RIZIKA

Subjektivni rizici – na koje čovek može uticati;Objektivni rizici - na njih čovek ne može da utiče;

Stalni rizici - mogućnost njihovog nastanka nepromenljiva je tokom trajanja osiguranja (požar, saobraćajni udes i slično);Promenljivi rizici - mogućnost njihovog nastanka može da se poveća tokom trajanja osiguranja;

Čisti rizici - su oni koji podrazumevaju mogućnost nastanka gubitka, ali ne i dobitka;Špekulativni rizici - podrazumevaju mogućnost nastanka gubitka, ali i dobitka;.

Opšti rizici - pogađaju celinu ili značajan deo privrede;Pojedinačni rizici - utiču na pojedina lica;

Neraspodeljivi rizici - pogađaju sve ili gotovo sve ljude na isti način i u isto vreme;Raspodeljivi rizici - dešavaju se na pojedinim mestima i pojedinim ljudima, pa se njihov teret može podeliti na mnogobrojne osiguranike;

Nemerljivi i merljivi rizici.

PREMIJA OSIGURANjA

Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarač osiguranja dužan da plati nakon zaključenog ugovora o osiguranju, odnosno nakon što je potpisao polisu osiguranja.

Premija je cena rizika. Premija osiguranja se sastoji iz funkcionalne premije i režijskog dodatka.

Funkcionalna premija sastoji se iz tehničke premije, a može da sadrži i doprinos za preventivu. Tehnička premija služi za isplatu šteta. Doprinos za preventivu koristi se za sprovođenje mera u cilju sprečavanja rizika koji ugrožavaju imovinu i lica.

Režijski dodatak se koristi za pokriće troškova sprovođenja osiguranja.

Prenosne premije se koriste za pokriće obaveza iz osiguranja koje nastaju u narednom obračunskom periodu. Prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije osiguranja na kraju obračunskog perioda.

4 | P a g e

BONUS - MALUS

Pravo na bonus je pravo na sniženu premiju u narednom periodu trajanja osiguranja. Koliki je bonus i pod kojim uslovima se stiče reguliše se posebnim uslovima osiguranja. Za razliku od bonusa, postoji i pravo osiguravača da za naredni period trajanja osiguranja ugovaraču osiguranja obračuna uvećanu premiju u vidu posebnog doplatka (malusa).

Pitanje bonusa i malusa predstavlja jednu od komponenti konkurentnosti na tržištu osiguranja, ali i mogući oblik nelojalne konkurencije.

FRANŠIZA

Pod franšizom se podrazumeva ugovoreni iznos koji se u slučaju nastanka štete odbija u određenom procentu, ili pak franšiza predstavlja učešće osiguranika u naknadi štete.

Franšiza se ne pretpostavlja, već se mora ugovoriti.

SKADENCA

Skadenca je datum početka novog ili pak datum prestanka postojećeg osiguranja. Obično se poklapa sa početkom kalendarske godine. Prate je pažljivo i osiguravač i osiguranik.

TEHNIČKI REZULTAT

Tehnički rezultat predstavlja odnos između likvidiranih šteta i tehničke premije. U zavisnosti od postignutog tehničkog rezultata primenjuje se kategorija bonusa ili malusa. Dugoročno, osiguravač ne može da posluje sa negativnih tehničkim rezultatom. Tehnički rezultat obično se iskazuje po granama osiguranja.

U praksi postoje dva osnovna oblika tehničkog rezultata, a to su tekući tehnički rezultat i merodavni tehnički rezultat. Tehnički rezultat se izračunava na sledeći način:

Likvidirane štete u tekućoj godiniFakturisana tehnička premijau tekućoj godini

x100=%

OSIGURANI SLUČAJ

Osigurani slučaj je budući, neizvestan i od volje ugovarača osiguranja nezavisan događaj sa obzirom na koji se zaključuje ugovor o osiguranju. Ako je u času zaključivanja ugovora o osiguranju već nastao osigurani slučaj, ili je izvesno da će nastupiti, ugovor o osiguranju je ništav, osim ako nije ugovoreno da će osiguranjem biti obuhvaćen i određeni period koji prethodi zaključenju ugovora. U tom slučaju ugovor je ništav ako je ugovornoj strani bilo poznato u trenutku zaključenja ugovora da je osigurani slučaj već nastao.

Nastupanjem osiguranog slučaja osiguravač je dužan da isplati sumu određenu ugovorom u ugovorenom roku. Nastupanjem osiguranog slučaja nastaje šteta.

5 | P a g e

Pod štetom se podrazumeva gubitak, odnosno smanjenje imovine (imovinska šteta) ili povreda ličnog dobra, zdravlja, časti, ugleda (neimovinska šteta).

Štete na imovini koja je predmet osiguranja mogu biti totalne (kada je predmet osiguranja uništen) i delimične (kada je predmet osiguranja oštećen).

Osiguranjem lica nije obuhvaćeno nadoknađivanje šteta koje se odnose na povredu časti, ugleda, ali jeste onih koje se odnose na zdravlje, uključujući i smrt.

SUMA OSIGURANjA vs. OSIGURANA SUMA

Često se mešaju termini suma osiguranja i osigurana suma. Termin suma osiguranja treba da se koristi u imovinskim osiguranjima, a termin osigurana suma u osiguranju lica.

Pod sumom osiguranja podrazumeva se iznos definisan u Zakonu ili polisi osiguranja, koji je gornja granica obaveze osiguravača prilikom naknade štete.

Kod osiguranja lica, u slučaju nastanka osiguranog slučaja, osiguraniku se isplaćuje osigurana suma. Pri tome, nije bitno kolika je stvarna šteta, niti se ona utvrđuje. Visina osigurane sume nezavisna je od stvarno pretrpljene štete.

Kod osiguranja imovine osiguravač ima obavezu da nadoknadi stvarnu štetu, ali najviše u visini ugovorene sume osiguranja koja mora biti upisana u polisi.

PODELA OSIGURANjA

Mnogobrojne su podele osiguranja:1. prema predmetu osiguranja - osiguranje imovine i osiguranje lica;2. da li je reč o životnim ili ostalim osiguranjima - životna i neživotna osiguranja;3. da li se prilikom naknade štete polazi od stvarne ili zamišljene potrebe - štetovno osiguranje i svotno osiguranje;4. prema mestu ispoljavanja rizika - pomorsko, kopneno i vazdušno osiguranje;5. prema načinu nastanka osiguranja - dobrovoljno i obavezno osiguranje;6. prema načina izravnavanja rizika - osiguranje, saosiguranje i reosiguranje;7. polazeći od broja osiguranih lica - pojedinačno i zajedničko osiguranje;8. prema svojstvima osiguranika - osiguranje pravnih i fizičkih lica;9. prema načinu organizovanja - premijsko i uzajamno osiguranje;10. na osnovu stepena uplitanja države - socijalno i komercijalno osiguranje.

VRSTE ŽIVOTNIH OSIGURANjA

Životna osiguranja dele se na:1. osiguranje života;2. dopunsko osiguranje uz osiguranje života; 3. rentno osiguranje;

4. dobrovoljno penzijsko osiguranje;5. druge vrste životnih osiguranja.

6 | P a g e

OSIGURANjE ŽIVOTA

Osiguranje života podrazumeva obavezu osiguravača da na osnovu plaćenih premija osiguranja isplatiti osiguraniku, ili licu koje on odredi - korisniku osiguranja, osiguranu sumu za slučaj smrti osiguranog lica, smanjenja ili gubitka sposobnosti privređivanja, odnosno za slučaj doživljenja određenog broja godina.

Kod osiguranja života mogu se razlikovati sledeći subjekti: osiguravač, osiguranik, ugovarač osiguranja i korisnik osiguranja.

Osiguranje života je bazirano na zakonu velikih brojeva čija je suština da se posmatranjem velikog broja slučajeva mogu uočiti određene pravilnosti u nastupanju određenog događaja.

RENTNO OSIGURANjE

Rentno osiguranje je vrsta životnog osiguranja kod koga se premija uplaćuje jednokratno ili tokom više godina, a kao naknada iz osiguranja javlja se ugovorom utvrđena renta.Ugovorena visina rente može biti stalna, opadajuća ili rastuća. Isplata rente počinje odmah po uplati ukupne premije ili nakon određenog broja godina.

DOBROVOLjNO PENZIJSKO OSIGURANjE

Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dopunu obaveznom penzijskom osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeđuju sebi i članovima porodice veće prihode. Osim toga, lica neobuhvaćenja obaveznim penzijskim osiguranjem mogu na taj način pribaviti potrebnu zaštitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje zasniva se na uplati doprinosa.

Između rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja postoje određene razlike. Ako se desi da osiguranik umre u toku perioda uplate premije za rentno osiguranje, uplaćeni iznos se vraća njegovim naslednicima. Renta se ne nasleđuje.

Kod dobrovoljnog penzijskog osiguranja ukoliko osiguranik umre u toku uplaćivanja premije, njegov naslednik ima pravo na penziju kako je određeno ugovorom.

VRSTE NEŽIVOTNIH OSIGURANjA

Najvažnije vrste neživotnih osiguranja su:1. osiguranje od posledica nezgode;2. dobrovoljno zdravstveno osiguranje;3. osiguranje motornih vozila;4. osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila;5. osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti;6. ostala osiguranja imovine;7. osiguranje od opšte odgovornosti za štetu (osim odgovornosti usled upotrebe kopnenih vozila, letilica i plovila).

7 | P a g e

OBAVEZNA OSIGURANjA

U obavezna osiguranja spadaju:1. osiguranje putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja;2. osiguranje vlasnika, odnosno, korisnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;3. osiguranje vlasnika, odnosno, korisnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;4. osiguranje depozita građana kod banaka i drugih finansijskih organizacija.

OSIGURANjE LICA

Osiguranje lica pokriva rizike koji ugrožavaju čovekom život ili telo. Osiguranje lica obuhvata:1. osiguranje života,2. osiguranje od posledica nesrećnog slučaja,3. zdravstveno i bolesničko osiguranje,4. penzijsko osiguranje.

U osiguranju lica, u slučaju nastanka osiguranog slučaja, osiguraniku se isplaćuje osigurana suma. Visina osigurane sume nezavisna je od stvarno pretrpljene štete.

Osiguranje lica može se podeliti na premijsko i socijalno.

ŠTETOVNO I SVOTNO OSIGURANjE

Polazeći od toga da li se prilikom naknade štete polazi od stvarne ili zamišljene potrebe postoje štetovno i svotno osiguranje.

Štetovno osiguranje ima za cilj da se osiguranik nakon nastanka osiguranog slučaja stavi koliko je to moguće u položaj u kom se nalazio pre nastupanja osiguranog slučaja. Štetovno osiguranje pokriva stvarnu potrebu posle nastale štete. Visina odštete je trostruko ograničena: visinom sume osiguranja, vrednošću osiguranog predmeta i visinom štete.

Svotno osiguranje podrazumeva sve oblike osiguranja kod kojih su osigurane sume unapred ugovorene. Kada nastupi osigurani slučaj osiguravač je dužan da isplati osiguraniku iznos osigurane sume bez obzira na stvarnu štetu. Kod svotnog osiguranja obim štete je nemoguće ili veoma teško ustanoviti.

ZELENA KARTA

Ako osiguranik namerava da putuje vozilom u inostranstvo mora imati dokaz da uživa osiguravajuće pokriće od rizika autoodgovornosti koje važi za zemlju u koju putuje, inače će morati da na granici zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti sa organizacijom za osiguranje iz zemlje u koju ulazi.

8 | P a g e

Zelena karta je međunarodna karta osiguranja. Sistem obaveznog osiguranja od autoodgovornosti ne bi mogao da funkcioniše ako ne bi bilo obezbeđeno da i za štete koje su na teritoriji jedne države prouzrokovane upotrebom vozila sa inostranom registracijom postoji osiguravajuće pokriće.

Šteta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti nadoknađuje se iz garantnog fonda.

GARANTNI FOND

Garantni fond čine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za osiguranje koje se bave osiguranjem od autoodgovornosti. Sredstvima garantnog fonda upravlja Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije. Fond nema svojstvo pravnog lica.

Sredstva garantnog fonda koriste se za naknadu štete:1. prouzrokovane upotrebom motornog vozila za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju;2. zbog smrti ili povrede tela prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila;3. prouzrokovane upotrebom motornog vozila za koje je zaključen ugovor o osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni postupak.

MEĐUNARODNE KONVENCIJE O OSIGURANjU OD AUTOODGOVORNOSTI

Povećanje međunarodnog saobraćaja motornih vozila i prouzrokovanje šteta vozilima izvan država u kojima su osigurana uslovilo je potrebu međunarodnog regulisanja prava oštećenih. Najznačajnije međunarodne konvencije su Londonska, Haška i Strazburška konvencija.

Londonska konvencija (konvencija o zelenoj karti) je osnovni dokument na osnovu kojeg se u Evropi regulišu odnosi osiguravača, odnosno njihovih asocijacija.

Prema Londonskoj konvenciji nacionalni biro štampa zelenu kartu na tipskom obrascu i distribuira ga svojim članovima koji izdaju zelene karte osiguranicima kao međunarodnu ispravu o osiguranju. Štete se rešavaju prema propisima države u kojoj se desio saobraćajni udes.

POLISA OSIGURANjA

Polisa osiguranja je najvažniji dokument. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, polisa sadrži sledeće obavezne elemente koje, ukoliko ne sadrži, nije punovažna: ugovorne strane, predmet osiguranja, rizik koji pokriva osiguranje, dužina trajanja osiguranja, suma osiguranja/osiguranja suma, premija, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana.

U pravnoj teoriji postoji dilema u pogledu pravne prirode polise osiguranja. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o osiguranju je zaključen kada ugovarači potpišu polisu ili list pokrića. Međutim, polisa i ugovor o osiguranju imaju smisao odvojenog postojanja. U praksi se najčešće ne zaključuje ugovor, već samo polisa osiguranja.

9 | P a g e

LIST POKRIĆA

Polisa može biti privremeno zamenjena listom pokrića u koji se unose bitni elementi ugovora. List pokrića ima istu pravnu snagu kao i polisa, ali je ipak alternativnog karaktera u odnosu na polisu. Po pravilu se izdaje nakon zaključenog ugovora o osiguranju, a pre izdavanja polise. Često se izdaje i kada osiguranik menja osiguravača.

POSTUPCI I FAZE U OBRADI ŠTETAzFaze u obradi štete su sledeće:1. prijava šteta;2. evidentiranje šteta;3. procena šteta;4. likvidacija šteta;5. kontrola šteta u postupku likvidacije;6. odobrenje i isplata šteta.

VRSTE OSIGURANjA MOTORNIH VOZILA

Osiguranje motornih vozila delimo na dve grupe:1. kasko osiguranje (dobrovoljno);2. osiguranje od odgovornosti (obavezno).

Motorna vozila osiguravaju se po Tarifi premija X koja se deli na 11 tarifnih grupa. Prva tarifna grupa odnosi se na osiguranje putničkih automobila koji se osiguravaju po dva osnova - kasko i obavezno osiguranje.

Ostalih 10 tarifnih grupa čine osiguranje teretnih vozila, autobusa, vučnih vozila, specijalnih vozila, motocikala, prikolica, kontejnera, motornih vozila inostrane registracije, automehaničarskih radionica, radnih motornih vozila i šinskih vozila.

KASKO OSIGURANjE

Reč kasko je španskog porekla i znači trup broda. Kasko je dobrovoljno osiguranje.

Dva osnovna tipa kasko osiguranja su:1. delimično kasko osiguranje;2. potpuno kasko osiguranje.

Potpunim kasko osiguranjem obuhvaćeni su sledeći rizici:1. saobraćajne nezgode (sudar, udar, prevrnuće i sl.);2. požar, eksplozija, oluja, grad, udar groma i slično;3. manifestacije i demonstracije;4. krađa, razbojnička krađa;5. prevara, utaja i slično, za vozila koja se izdaju;6. troškovi nastali prilikom spasavanja vozila, vuče i slično.

10 | P a g e

Delimičnim kasko osiguranjem mogu se obuhvatiti sledeći rizici:1. požar, eksplozija, oluja, udar groma, demonstracije, manifestacije, krađa i slično;2. lom stakla na motornom vozilu, osim stakla na svetlima, kao i štete koje bi mogle biti prouzrokovane od divljači i domaćih životinja;3. troškovi šlepanja vozila, prevoza putnika i vozača od mesta saobraćajnog udesa do prebivališta i slično.

MATERIJALNA ŠTETA

Materijalne štete na stvarima nastaju usled upotrebe automobila kao opasne stvari. Ove štete nastaju na vozilu i na stvarima u vozilu i izvan njega.

Materijalne štete mogu biti totalne i delimične. U slučaju delimične štete priznaju se popravke kako bi se vozilo dovelo u prethodno stanje. Kod totalnih šteta nije realno plaćati štetu ako je to skuplje nego nova stvar.

NEMATERIJALNA ŠTETA

Nematerijalne štete podrazumevaju povredu ličnih prava čoveka, njegovog integriteta, životne sposobnosti i psihičke ravnoteže.

Pitanje je da li je uopšte moguće realno oceniti i nadoknaditi ove štete. Visina nematerijalnih šteta se određuje od slučaja do slučaja i često se zasniva na sudskoj praksi.

U nematerijalne štete ubrajaju se:1. naknada za tretrpljeni fizički bol;2. naknada za naruženost (umanjenje estetskog izgleda);3. naknada za tretrpljeni strah;4. naknada za smanjenje opšte životne sposobnosti;5. naknada za pretrpljeni duševni bol usled smrti bliskog srodnika i slično.

VRSTE POLjOPRIVREDNIH OSIGURANjA

Pod osiguranjem poljoprivrede podrazumeva se osiguranje biljne proizvodnje i osiguranje životinja.

OSIGURANjE BILjNE PROIZVODNjE

Predmet osiguranja - usevi i plodovi. Pod usevima se podrazumevaju poljoprivredne kulture koje se seju svake godine, a pod plodovima se podrazumeva rod višegodišnjih zasada.

Nezavisno od toga da li su biljke jednogodišnje ili višegodišnje osigurava se njihov jednogodišnji rod.

Osigurane opasnosti - U osnovne rizike spadaju: grad, požar i grom.

11 | P a g e

U dopunske rizike spadaju mraz - jesenji i zimski, oluja (vetar - 17.2 m/sec.) i poplava.

Utvrđivanje štete - iznos odštete utvrđuje se prema tržišnoj vrednosti koju bi rod imao u vreme ubiranja, mada se može ugovoriti i drugačije.

Procenjivanje štete ima dve faze: pretprocenu i konačnu procenu.

Makaza cena - kada se na uštrb jedne privredne grane profit preliva u druge privredne grane.

OSIGURANjE OD PREKIDA POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE

Osiguranje od prekida rada nadoknađuje osiguranicima izgubljeni dobitak koji nije mogao biti ostvaren zbog prekida rada usled nastanka štetnog događaja.

Osim toga, nadoknađuju se i neki stalni troškovi i poslovne obaveze prema radnicima, dobavljačima, kupcima, bankama i ostalima koji terete osiguranika po nastanku štete kao da mu se delatnost odvija nesmetano.

Ovo osiguranje zaključuje se samo kao dopunsko. Franšiza je obavezna.

OSIGURANjE IMOVINE

Osiguranje imovine podrazumeva osiguranje industrije i osiguranje civila.

OSIGURANjE INDUSTRIJE

U osiguranje industrije ubrajamo sledeće:1. osiguranje mašina od loma i i drugih opasnosti;2. osiguranje objekata u izgradnji;3. osiguranje objekata u montaži;4. osiguranje od opasnosti prekida rada usled požara i drugih opasnosti;5. osiguranje od odgovornosti iz delatnosti;6. osiguranje filmskih preduzeća;7. osiguranje uskladištenja robe u hladnjačama;8. osiguranje imovine u jamama rudnika sa podzemnom eksploatacijom;9. osiguranje građevinskih objekata;10. kombinovano osiguranje elektronskih računara, procesora i sličnih uređaja;11. osiguranje zaliha na flotantnoj osnovi od požara i drugih opasnosti;12. osiguranje imovine elektroprivrednih preduzeća;13. osiguranje imovine sa promenjivom sumom osiguranja;14. garancijsko osiguranje i drugo.

12 | P a g e

ŠOMAZNO OSIGURANjE

Šomazno osiguranje zaključuje se kao dopunsko osiguranje, ako se pre toga kod istog osiguravača zaključi ugovor o osiguranju osnovnih sredstava kao i nenovčanih obrtnih sredstava od požara i drugih opasnosti. Ako prestane da važi ugovor o osnovnom osiguranju, prestaje da važi i ugovor o šomaznom osiguranju.

Predmet osiguranja - profit, dohodak, bruto dobit, neki fiksni troškovi poslovanja i dr.

Štete - pod štetom kod šomaznog osiguranja smatra se prihod koji osiguranik u periodu prekida rada nije mogao ostvariti i troškovi nastali u tom periodu.

Obaveza osiguravača je nakanada štete koja je nastala usled prekida rada, ali najviše do 12 meseci od kada je nastao osigurani slučaj. Ako je prekid rada trajao 3 dana ili kraće, osiguravač nije u obavezi da isplati naknadu.

OSIGURANjE OD ODGOVORNOSTI IZ DELATNOSTI

Predmet ugovora je zakonska odgovornost osiguranika za prouzrokovanu štetu usled smrti, povrede tela ili zdravlja, odnosno oštećenja ili uništenja stvari trećeg lica.

Ovim osiguranjem je pokrivena odgovornost za štetu ako je ona nastala ili iz delatnosti osiguranika, ili iz posedovanja stvari, ili iz pravnog odnosa, ili iz određenog svojstva i izvora opasnosti koji su označeni u polisi osiguranja.

Osiguravač odgovara za štetu samo ako oštećeno lice zahteva njenu naknadu. Osiguravač snosi, u granicama svote osiguranja, troškove spora o osiguranoj odgovornosti. Kod ove vrste osiguranja pojavljuju se tri lica: osiguravač, osiguranik i oštećeni.

GARANCIJSKO OSIGURANjE

Garancijsko osiguranje pokriva odgovornost za greške na stvarima, ako je osiguranik preuzeo obavezu svojom garancijom, u okviru postojećih propisa.

Garancijsko osiguranje pokriva greške u materijalu, proizvodne greške, neispravnosti i greške učinjene u radionici ili montaži. Obaveza osiguravača traje u periodu garantnog roka iz ugovora o kupoprodaji predmeta.

OSIGURANjE ELEKTRONSKIH RAČUNARA, PROCESORA I SLIČNIH UREĐAJA

Predmet osiguranja su elektronski računari, klima uređaji, instalacije, procesni elektronski računari i dr. Ukoliko se posebno ugovori, predmet osiguranja može biti i vrednost magnetnih traka, diskova, troškovi ponovnog formiranja podataka, troškovi za najam drugih računara i dr. Ovim osiguranjem nisu pokriveni delovi računara koji se brzo troše, pa se moraju često menjati.

13 | P a g e

Osigurane opasnosti - požar, udar groma, eksplozija, oluja, voda, para, grad, pad letilica, klizanja tla, krađa i drugo.

OSIGURANjE CIVILA

U praksi je uobičajen naziv civilna osiguranja za određene vrste osiguranja imovine da bi se razlikovala od osiguranja industrije.

U civilna osiguranja spadaju:1. osiguranje od opasnosti požara i drugih opasnosti (civil i industrija);2. osiguranje od provalne krađe i razbojništva;3. osiguranje stakla od loma;4. osiguranje sportskih, umetničkih i sličnih priredbi za slučaj atmosferskih padavina;5. osiguranje stvari izlagača na sajmovima;6. osiguranje domaćinstva i slično.

OSIGURANjE OD POŽARA I NEKIH DRUGIH OPASNOSTI

Predmet osiguranja:1. poljoprivredna gazdinstva;2. zgrade i pokretnosti u zgradama;3. roba i zalihe u trgovinskim organizacijama i skladištima;4. muzeji, pozorišta, bioskopi;5. sajmovi i slične priredbe;6. šume;7. niskogradnja i slično.

Ovim osiguranjem se pruža zaštita od sledećih osnovnih rizika:1. požara i udara groma;2. eksplozije;3. oluje i grada;4. udara sopstvenog motornog vozila;

5. pada letilice;6. manifestacije i demonstracije;7. zemljotresa.

Moguće je posebno ugovoriti i osiguranje nekog od dodatnih rizika:1. poplava;2. visoka voda;3. klizanje tla;4. sleganje tla;

5. snežna lavina;6. iscurenje tečnosti i gasa;7. izlivanje užarene rastopljene mase;8. izliv vode iz instalacija i dr.

Osiguranjem su pokrivene:1. štete od uništenja ili oštećenja stvari pouzrokovane prilikom spasavanja usled nastalog osiguranog slučaja;2. troškovi raščišćavanja i rušenja u vezi sa osiguranim slučajem;3. troškovi koje je osiguranik snosio za preduzete mere radi otklanjanja šteta kada je nastao osigurani slučaj.

14 | P a g e

TRANSPORTNA OSIGURANjA

Transportno osiguranje spada među najsloženije i najvažnije grane iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta imovina je u neprekidnoj opasnosti, izložena raznim rizicima. Transportno osiguranje je veran pratilac spoljne trgovine.

Transportno osiguranje čine: osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozača i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.

VRSTE TRANSPORTNOG OSIGURANjA

Najosnovnija podela transportnog osiguranja je podela na:1. kasko osiguranje - osiguranje prevoznih sredstava (pomorsko, rečno i avionsko);2. kargo osiguranje - osiguranje robe u prevozu (pomorsko, rečno, avionsko, železničko, kamionsko, odnosno PTT pošiljaka);3. osiguranje od odgovornosti.

U pogledu trajanja osiguranja postoje 4 tipa ugovora o osiguranju:1. ugovor na vreme;2. ugovor na putovanje;3. ugovor prema vrednosti robe;4. ugovor prema količini robe.

VRSTE POLISA U TRANSPORTNOM OSIGURANjU

Postoje sledeće vrste polisa u transportnom osiguranju:1. generalna polisa;2. pojedinačna polisa;3. izvozna i uvozna polisa;4. pomorska i kopnena polisa;5. devizna i dinarska polisa;6. taxirana i netaxirana i druge.

LLOYD’S S.G. POLISA

Doneta je u 17. veku. Po LLOYD’S S.G. polisi se osiguravaju rizici nastali na brodu i robi, dakle, radi se o pomorskom kasko i kargo osiguranju.

Rizici koji se pokrivaju ovom polisom:1. osnovni - rizik mora, sudar, udar, brodolom, nasukanje, nestanak broda, oluja, požar i dr.;2. dopunski - eksplozija, zakašnjenje broda, štete prilikom iskrcavanja i drugo.

Ovom polisom nisu pokriveni ratni i politički rizici, osim ako se posebno ne ugovore.

15 | P a g e

OSIGURANjE KREDITA

Osiguranjem kredita se obezbeđuje potraživanje poverioca prema nekom dužniku. Na osnovu takvog osiguranja poverilac ima pravo na nadoknadu štete ako ne naplati svoje potraživanje.

Postoji nekoliko vrsta osiguranja kredita različitih po formi i sadržini:1. kreditna osiguranja u užem smislu (delkreder osiguranje);2. kaucijska osiguranja;3. osiguranje poverenja.

Kreditna osiguranja prema mestu subjekta dele se na:1. domaća osiguranja - dužnik, poverilac i osiguravač nalaze se u istoj državi;2. inokreditna osiguranja - dužnik, poverilac i osiguravač se ne nalaze u istoj državi.

Prema nosiocima osiguranja razlikujemo:1. osiguranje koje sprovode osiguravajuće organizacije;2. osiguranje koje sprovodi država.

Sa aspekta trajanja razlikujemo kratkoročno, srednjeročno i dugoročno osiguranje kredita.

DELKREDER OSIGURANjA

Delkreder osiguranje je takva vrsta osiguranja kredita kod koje se ugovor o osiguranju kredita sklapa samo između poverilaca i osiguravača. To znači da je osiguravač samo u ugovornom odnosu sa poveriocem, dok je dužnik izuzet iz ugovora o osiguranju i često i ne zna da je takvo osiguranje sklopljeno. Ovom vrstom osiguranja se poverilac osigurava od eventualne nemogućnosti naplate potraživanja.

Delkreder osiguranje se primenjuje na domaće i inostrane kredite, potraživanja u vezi sa robom isporučenom na kredit, potraživanja u vezi sa izvršenim radovima i pruženim uslugama.

KAUCIJSKA OSIGURANjA

Kaucijsko ili garancijsko osiguranje zaključuju dužnik i osiguravač, a u korist poverioca. Ovakva vrsta osiguranja se sklapa kada dužnik želi da zadobije poverenje svojih poverilaca pružajući im garanciju u vidu ugovora o osiguranju.

Na osnovu sklopljenog ugovora poverilac ima pravo da traži od osiguravača da mu plati naknadu za štetu usled neizvršenja obaveza od strane dužnika (ugovarača osiguranja).

OSIGURANjE POVERENjA

Ova osiguranja se sklapaju u slučajevima kada jedno lice poverava drugom licu izvesnu imovinu ili novac, s’tim da je drugo lice dužno da čuva poverenu imovinu i vrati je neoštećenu.

16 | P a g e

Osoba kojoj je poverena imovina na čuvanje nije oslobođena od odgovornosti za nastalu štetu, iako je šteta pokrivena osiguranjem. Ukoliko dođe do osiguranog slučaja osiguravač ima pravo da od osobe kojoj je poverena imovina na čuvanje zahteva naplatu regresnim putem, kao i obavezu da naknadi štete poveriocu.

Kod nas, osiguravači zaključuju samo delkreder osiguranja.

17 | P a g e