Karo Seri Je

  • View
    66

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Karo Seri Je

KAROSERIJE MOTORNIH VOZILA

SADRAJ

SADRAJ............................................................................................................... 2 UVOD.....................................................................................................................2 1. KAROSERIJA PUTNICKOG AUTOMOBILA.....................................................3 2. PODELA KAROSERIJE..................................................................................... 4 3. VRATA PUTNIKOG AUTOMOBILA..............................................................10 4. GLAVNE I DRUGE KOMANDE........................................................................12 5. PREGLEDNOST PUTA I AERODINAMINOST..............................................13 6. KOMFOR PUTNIKA.........................................................................................14 7. POSTUPAK PROJEKTOVANJA SKICE..........................................................15 LITERATURA....................................................................................................... 16

UVODKaroserija

slui za smetaj vozaa, putnika i tereta. Osim ovog osnovnog, karoserija

moe da ima druge posebne zadatke.U sastav karoserije ulazi i tzv. pokrivka ili, kako se jo naziva,opivka ili kapota. Ovaj skup elemenata slui za pokrivanje sklopova koji su van karoserije ili kao dopuna najee za poboljanje aerodinaminosti (smanjenje otpora vazduha) i kao estetske komponente. Podela karoserija na vrste moe, kao i kod drugih sistema i sklopova vozila, da se vri u odnosu na razliite parametre.2

U pogledu prijema optereenja karoserije mogu da budu: nenosee, polunosee i samonosee. U odnosu na vrstu vozila razlikuju se karoserije za: lake putnike automobile, autobuse, teretna vozila, putnika-teretna, radna i specijalna vozila. Kada se karoserija uvruje za okvir elastinim vezama, okvir je onaj sklop noseeg sistema koji na sebe prima i prenosi sva optereenja, pa i optereenja od same karoserije. Tada je re o nenoseoj karoseriji. Sluaj polunosee karoserije je onda kada se ova kruto vezuje za okvir zavrtnjima, zakivcima ili zavarivanjem. Tada karoserija prima na sebe deo optereenja. U nekim konstrukcijama vozila, najee kod lakih putnikih automobila i autobusa, okvir kao oklop uopte ne postoji pa karoserija preuzima na sebe sve funkcije noseeg sistema. U tom sluaju radi se o samonoseoj karoseriji. Medjutim, ovakva karoserija, odnosno nosei sistem, iako je sa gledita minimalne sopstvene teine najpovoljnije reenje, ne moe da se realizuje sa potrebnom krutou kod svih vrsta vozila.

1. KAROSERIJA PUTNICKOG AUTOMOBILAKaroserija putnikog automobila slui za smetaj i zatitu od spoljnih uticaja vozaa, putnika i prtljaga. U nju se esto smetaju i neki agregati i sklopovi vozila (pogonski agregati, rezervoar, elektrini ureaji i dr.). Karoserija je i znaajan parametar pasivne bezbednosti vozila.Postoji veliki broj razliltih vrsta i tipova karoserija putnikih automobila. Njihova klasifikacija moe da se vri u odnosu na razliite parametre. Sve karoserije mogu da se grade kao zatvorene, otvorene i one koje se mogu zatvarati i otvarati. U odnosu na broj redova sedita dele se na: jednoredne (najei sluaj kod turistiko-sportskih tipova), dvoredne (najei sluaj gradnje) i troredne (automobili koji3

se grade skoro iskljuivo po narudbini). U odnosu na broj vrata postoje karoserije sa dvoja, troja, etvoro, petoro i estoro vrata. Samonosee karoserije obezbeuju veu krutost uz manju masu. Meutim, one imaju i dva nedostatka: tea i skuplja proizvodnja i problem prigusenjia buke i vibracije koji se prenose od neelastino oslonjenih masa.Prvi nedostatak se eliminie velikim serijama koje se proizvode u duem vremenskom periodu. Velika konkurencija na tritu i bri razvoj automobilske tehnike i tehnologije nameu potrebu eih izmena modela,to opet istie problem skupe proizvodnje. Savremena reenja samonosecih karoserija idu na primenu tzv. modulskog sistema u projektovanju i izradi. Time se prelaz na novi model reava izmenom samo jednog modula (dela) karoserije. Drugi nedostatak se eliminie primenom izolirajuih sredstava u elementima za vezu neelastino oslonjenih masa i karoserije. Polunosee karoserije (nosei sistem se sastoji od posebnog okvira i karoserije) se, takodje, koriste na putnikim automobilima. Primena posebnog okvira: smanjuje nivo buke, (umetanjem prigunih elemenata izmeu okvira i karoserije), pojednostavljuje proces sklapanja, olakava prelazak na novi model izmenom samo karoserije (a ne i okvira), omoguuje uproenje i ubrzavanje procesa eksperimentalnog usavravanja.

Izbor karoserije, pri projektovanju, zavisi od veeg broja uticajnih faktora kao to su: obim (broj) vozila koji e se proizvesti, broj modifikacija koji se predvia, uestanost promene modela, raspoloiva proizvodna oprema, kvalifikaciona struktura radnika, tradicija u proizvodnji, transport i skladite, ukus potroaa, cena, raspoloivi materijal, sistem odravanja, patenti i dr. U odnosu na korienje visine karoserije za prijem optereenja karoserije putnikih automobila se dele na ravne i prostorne. U ranvne spadaju otvorene, a u prostorne-zatvorene karoserije.

2. PODELA KAROSERIJEProstorni sistemi u zavisnosti od korienja oplate za prijem optereenja dele se na:

4

Reetkasti sistem je krut sistem, sastavljen od masivnijih nosaa sa

zatvorenim i otvorenim kutijastim presecima. Optereenja se prenose samo preko tih nosaa. Oplata se izrauje od lakih legura ili plastike (primer, vozilo "Trabant"). Osnova je od istih nosaa i panela. Spoj gornjeg i donjeg dela se izvodi razdvojivom ili nerazdvojivom vezom.

Skeletni sistem je, ustvari, razvijeni reetkasti. Optereenja primaju i nosai i

oplata. Kod ovog sistema mora da se koristi isti materijal i za nosae (reetku) i za oplatu. U osnovi paneli, takoe, primaju optereenja. Primer ovakve karoserije je karoserija vozila "Golf" Sl. 1.

Slika br. 1

Panelni sistem se sastoji od spoljne i unutrsnje oplate (panela) koji se tako

spajaju da zajedno primaju optereenja. U donjem delu u panele se ugrauju zatvoreni kutijasti nosai koji su, ustvari, izraeni od savijenih krajeva panela poda i bonih stranica karoserije. Prednji i zadnji blatobrani se spajaju zavarivanjem kako bi se poveala krutost sistema. Primer ovakvog sistema je karoserija vozila "Lada" . U odnosu na nain sklapanja prostorne karoserije se grade kao: sklapajue, objedinjene i modulne. Sklapajue se sastoje od posebnih manjih elemenata meusobno spojenih. Objedinjene se sastoje od veeg broja elemenata unutar kojih se nalaze osnovni nosei elementi. Modulne se karakteriu time to su prednji, srednji i zadnji deo izraeni posebno, pa se meusobno sklapaju dozvoljavajui rasklapanje. U nekim sluajevima, kod zadnjih, posebno se izrauje osnova. Ravni sistemi u odnosu na korienje panela kao noseeg elementa dele ee na5

karoserije: sa posebnim okvirom, okvir kombinovan sa panelima, platforma i nosei pod spojen sa nosaima i blatobranima. Sistem sa posebnim okvirom koji se sastoji od dva uzduna nosaa ("lonerona") i nekoliko poprenih sa konzolama za uvrenje motora,sistema za oslanjanje i polunosee karoserije. Primer ovakvog reenja je na vozilu "Cadilac", sl. 2.

Slika br.2

Kod sistema sa okvirom kombinovanim sa panelima, okvir se sa karoserijom spaja nerazdvojivom vezom. Platforma je panel poda ojaan dubokim izvlaenjem i tunelom (za prolaz zglobnog vratila). Za uvrenje motora ugrauju se olakani uzduni nosai koji se za platformu spajaju zavarivanjem. Veza platforme i karoserije ostvaruje se vijcima. Primer ovakvog reenja moe se nai na vozilima "Opel", sl. 3. Sistem noseeg poda slian je platformi, a potrebna krutost se ostvaruje nerazdvojivom vezom sa gornjim delom.

Slike br.3

Na svakoj karoseriji se uoavaju tri osnovna dela: prednji deo -za smetaj pogonskog agregata ili prtljaga (u zavisnosti od osnovne koncepcije vozila), srednji deo-za6

smetaj vozaa i putnika i zadnji deo-za smetaj prtljaga ili pogonskog agregata. Prednji i zadnji deo imaju poklopce koji mogu da se otvaraju i zatvaraju, a slue za prilaz pogonskom agregatu, odnosno prtljagu. U prostoru za prtljag predvia se sto i za smetaj rezervnog toka sl. 4, kao i alata. Prednji i zadnji deo vozila se grade tako da su deformabilniji (manje kruti) od srednjeg dela. Ovaj, pak, deo se gradi veoma krut, kako bi u sluaju udesa pruio dovoljno sigurnu zatitu vozau i putnicima. Na ovom srednjem delu (putnika kabina) ostavljaju se otvori za vrata, prednje i zadnje vetrobransko staklo.

Slika br.4

Otpresci od lima imaju savijene profilisane ivice, koje slue za poveanje krutosti i meusobno spajanje koje se, najee, vri takastim zavarivanjem. Elementi karoserije koji se nalaze iznad tokova (esto se nazivaju prednji i zadnji blatobrani ili prednja i zadnja krila), obino, ne primaju optereenje, tj. nisu nosea konstrukcija, a podloni su estim deformacijama pri manjim udesima, uvruju se za ostali (nosei) deo karoserije na nain (opet takastim zavarivanjem ili zavrtnjima) koji omoguava laku zamenu.U cilju poveanja krutosti paneli (ploe) koji su najvie optereeni (ili mogu biti pri udesu) ojaavaju se profilisanim tapovima koji su izradjeni od lima, a spajaju se sa ploama takastim zavarivanjem sa unutarnje strane, sl. 5.

7

Slika br.5

Osim optih zahteva (minimalna sopstvena teina, dovoljan vek trajanja, to jednostavnija izrada i dr.) karoserija treba da zadovolji i sledee specifine zahteve:

neophodan prostor za smetaj drugih sklopova vozila i njihovo opsluivanje i za smetaj vozaa, putnika i prtljaga. udoban i siguran ulaz i izlaz vozac i putnika pasivnu bezbednost vozaa i putnika pogodan i odgovarajuci raspored komandi i instrumenata, dobru preglednost i povoljan aerodinamiki profil pouzdanu izolaciju od praine, vlage, hladnoe, toplote i buke potrebnu komfornost (udobna sedita, ventilacija, grejanje, osvetljenj