Милан Лазић

МЕТОДИЧКИ ПРИРУЧНИК ИЗ ИСТОРИЈЕ

САДРЖАЈ5

ПРЕДГОВОР 7

УВОД 9Методика наставе историје као наставна и научна дисциплина 9

ПРВИ ДЕОНастава историје у наставним плановима и програмима:њихови циљеви и задаци 15Наставни принципи и њихова примена у настави историје 20Облици рада у настави историје 26Теоретске основе и практична примена активне наставе 29Место хронологије у настави историје 33

ДРУГИ ДЕОНаставне методе у историји - Појам и класификација 35Метода усменог излагања у настави историје 37Метода разговора - дијалог 41Примена текста у настави историје — унутрашња очигледност 45Изворни текст 45Књижевни текст 48Текстови из научних дела 52Примена писаних радова у настави историје 54

ТРЕЋИ ДЕОСпољна очигледност у настави историје 59Улога географског простора у историјском развоју 59Историјска карта у настави 59Ликовни материјал као очигледно средство у настави историје 63Техиичка средства - и њихова улога у очигледној настави 68Коришћење поиих техиологија у настави историје 7 1Поиезивањс са Иитеристом 71Екскурзије п посетс као оСшпк иасшгшо-образовног рада 76

()

ЧЕТВРТИ ДЕО( )ргапичација и извођење часа историје 8111рограмирање и планирање градива 86У џбеник историје и начин његовог коришћења 9711ровсра знања ученика из историје и оцењивање 102 Оргапизација и рад школе I и II степена, руковођење школомно основу нормативних аката 108Литература 112

ПРИЛОЗИМетодичком приручнику наставе историје 113

фИилап Д. Лазић, Национална историја као симбол идентификацијеимрода 113

ЈМилан Д. Лазић, Место и улога новије историје у програмимаи уџбеницима основних и средњих школа и гимиазија 118

лјДрагица Кољанин, Наставник историје и уџбеник 122' ) М илап Д. Лазић, Активна настава и учење 127

јРадислав Шпадијер, Могућност заживљавања активних методау иастави историје 133

ијМара Ћукић, Дидактичке основе „дифереицијације“ у наставиисторије 142

))Роберт Страдлинг, Шта је то усмена историја 149 1икола Б. Поповић, Терминологија докумената и настава историје 154

чј Милаи Д. Лазић, Проблемска настава у историји за и против 161 Радислав Шпадијер, Уџбеник историје као извор знањаи ппставно средство 164 -

/ (Пжл.ана Шимуновић, Золтан Ђере, Историја на Ингернету 172 мјДрагица Кољанин, Биљана Шимуновић, Значај израде

писаних радова у настави историје 179' Арссп'Вуровић, Архив у настави историје 184 , ,)Младспко Кумовић, Музеји у савременом друштву

и п.пхона будућпост 187 1 Арсеп ЋурониИ, (1>илм као историјски извор и могућпос’1’

прпмспс у паставн псгоријс 193Нојпслан М тпП, Псторпја сгарог нека 19(>

ПРЕДГОВОР

Предавао сам методику насхаве историје (више од 12 годипа) на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду и Одсјс ку за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву, уоблп- чавајући теоретски програмске садржаје овог предмета, па је пормлл- но очекивати да дам свој допринос даљем усавршавању, модсршпл- цији и развоју овог предмета који може да представља кључ успсха будућих наставника у школама оба степена. За успешан рад у школа ма овај наставни предмет би морао бити сасгавни део плана и програ ма сваког одељења или одсека за историју Филозофског факултета и не само њега, него и свих наставничких факултета. За разлику од других наставних предмета њему се, до скоро, придавала мап.а нп- жност и значај, јер се мали број научних и просветних радника банпо теоретским, стручним и научним уобличавањем изучавањем и ппса- њем из ове области. За разлику од других Универзитета у биншој СФРЈ, у Београду, до друге половине XX века, поклањала се мап.а па- жња овом предмету. Овај наставно-научни предмет и није постојаона Филозофском факултету у Београду ни на једној груп и ..одсекуили одељењу. Тек 60-их година прошлог века уводи се прво педаго- гија, касније и психологија, а овај наставни предмет на Одел.ен.у ча историју почиње озбиљније да се третира и уводи иницијативом проф. др Ђорђа Кнежевића, који за иредавача на ово Одељење доводи иску- сног педагошког радника и историчара Богдана Смиљевића, који је предавао Методику студентима историје до 1981. године. Од 1981. до 1995. овај наставно научни предмет предавао је мр Милутин ПерониН, аутор низа радова из дидактичко-методичке области, иначе искусии предавач, историчар и Виши педагошки саветник у Републичком 11ро- светно-педагошком Заводу, касније Министарству просвете Србпје. На крају свог радног века мр Милутин Перовић је објавио уџбеппк Методике наставе историје за студенте, који је још у употреби. Вслп ке заслуге да Методика наставе историје, на Одељењу за исторпју Филозофског факултета у Београду коначно стекне равноправпи трет мап са осталим наставно-научним дисциплинама, припада академику Милошу Благојевићу, који се за то залагао од његовог доласка па Оде- л.сњс за историју Филозофског факултета у Београду 1972. годипе.

Скоро четири децепије сам се бавио наставом историје: прко као насгавпик осповпе школе, каспије као средњошколски профсеор и директор у дне гимпазпје у Београду, (скоро 25 годипа), да бп по- следп.у децепију био у Пс'1'0 |)ијск0М ипституту и <1»илочофском »|>а ку.1п е 1’у, као преданам оиог прсдмега, КористеНп сгечепо пскустно у раду са сна три стспспа (»»»ри иишн.а, део рлдпог пскустнл желпм да

п|н-1нчч-м п.'1 мн;||)с гсксрацијс и допокле гсорспскп уоолмчим рвај на- . 1,1Н1 III прсдмсг [I учшшм гл иристуиачнији, да 6п и сгудспти истори- |с иол.с п пакшс схвагили суштину и практичну корист у њ еговој, ирпмсип. Ирнручник јс намењен н младим наставницима-иочетиици- ма, прсд којпма јс стручни испит, да им олакша припрему за ову ва- /киу оОансчу.

Прпручпик се ослања на до сада познате методикс овог пред- мста н мредсташћа њихову срж. То су ауторизована дугогодишња прсдавап.а па Одељењу за историју Филозофског факултста. Прируч- иику прикл.учујем део методичко-дидактичке литературе објављене иослсдп.у децсиију прошлог и ночетком овог века од наших истакну- ш.ч мсгодичара, историчара - ирактичара и научних радника. Кори- ■ппкс ирнручника упућујем на обавезну консултацију еа уџбеиицима )|)ог предмета, који дају шира и потиунија знања из ове области а то •у: Мплутин ГГеровић „Методика иаставе историје“; Завод за уџбени- :\С, ГЈсоград 1995. г., Марија Врбетић „Како учити историјуи; Београд 1‘ЖЗ. г., Роберч Страдлинг „Како нредавати историју XX вијека“; Са- тјеио 2001. г., Златибор Поповић „Методика наставе историје“ ; Бео- рнд 1971. г. и низ радова проф. др. Лазара Ракића чији је доиринос тчноју овог предмета огроман, затим низ нрилога објављених у „На- .тшш историјс“, Нови Сад од 1995. до 2005. године.

Захвал>ујем се рецензентима на драгоценим сугестијама и са- чтима ради побољшања квалитета овог приручника.

'1 акође се захваљујем и издавачу на подршци и разумевању да Приручпнк буде објављен и доступан, пре свих студентима и насгав- шцпма историје а затим стручној и просветној јавности.

>еоград, јануар 2008. Аутор

УВОД

Методика наставе историје као наставна и научна дисциплина

Методос - грчки назив за плански прилаз неком послу илп пачин и поступак доласка до научних истина. А учење о методу, на- учпе спознаје света, назива се општом методологијом заједничком за све науке. Кад се тиче.ош птс методике, онда је њен задатак да нам помогне да што боље реализујемо п прспсссмо знан.е учсницима. бп- ло ког насг И5И01 предмета. То је задатак и Методике наставе истори- јс. Она је научна и наставна дисциплина која нас уводи у спознају како да најефикасније - најекономичније пренесемо знање васпита- ницима. Велика је разлика у поимању методике и методологије, ка- ко опште тако и посебне. Свака научна дисциплина има своју методо- логију доласка до научних истина као што и сваки наставни предмет има своју методику.

Знање није само знати, него и како дати знање (предати).Општа методологија испитује начин научног истраживања, за-

једничка је свим наукама. Осим опште постоје и посебне методологи- ( је појединих наука (као и у историји).Методологија историје разрађује принципе и начин тумаче-

ња историјских података да би објаснили суштину историјских дога- ђаја, њихову реконструкцију и пут до њихове синтезе. Постоје разли- чита схватања задатка методологије.

Методика овог предмета: проучава циљеве, задатке, методе и облике организације по наставним областима и степенима школа. Методика наставе историје појавила се као наставно-научна дисци- плииа са увођењем историје као наставног предмета у школски си- стсм, јер треба да објасни значај и суштину циљева и задатака овог прсдмета.

Да би то знали морамо пре свега знати шта је историја?То је друштвена Јнаука која има разноврсне научне и друштвепс

цил.еве и задатке, посебно за општу и посебно за националну историју.Историја се темељи и изучава на основу..дсторикжих извора.

докумепата и литературе. Цил. историје је ширење и популаризација исччфИјскогзшШ Систор^скс свести и развој историјског мишЈвсп.а. Историја изучава и основпс социјалпе функције друштва којс имају нрворачредпу васпитиу улогу у ра чиигку младе генсрацијс. То су слс- мситн хумапистичког, радиог, стпчког, сстстског, патриотског и кул- гурпог дсловап.а па васнптаникп, Псгорија као пасгавин ирсдмст јс и у фумкцији високих друштиепих и државпих цпл.сва.

Нгтријм к;к> имука п и.еиа паучпа дог Iшиу||а тмкж.еиа су на пајпоиију спочпају пугем открића пових исторпјски.ч п чкора, ирилаго- ђакапо уџОеиичкој и настанној историји, цил.екпма и (адацима тогписташЈог предмета. ________________________ _____ _____~

Методика Је управо преузела фупкпију па почи гивпа, сазнајна 11скус'I Iш ист(ЈријС 1се~науке креведе~и~трГшспонује у наставни предметчавпспо ол узраста васпитаника. _ .. _.... .............. ‘'ЗббгвеЈШЈШ^ШШ^ и наставног предмета

јавл.ају се покушаји да се историја злоупотреби и потчини циљевима иллдајуће класе - и интересима одређене државе. Овакав значај исто- рије изазивао је велике сукобе, неспоразуме па и свађе међу истори- чарима, често неспоразуме и међу државама због различитог тумаче- ИкМ 1СГИХ догађаја.

каже: фашизам је реакнија на комунизам. Да није било комунизма не Гш било ни фашизма. Аушвиц је реакција на Гулаге, велике логоре- штворе у Русији противника комунизма и СтаљинаГ

11ужна је деидеологизација историје, детронизација личности у историји. ' ~™~'

''Историја почива на изворима различитог порекла, документи- МИ, цил> је историчара реконструкција прошлости, достизање исто- ријеке истине. Универзална истина је немогућа. У историји, као на- ставиом ирсдмегу дају сс само песпорпс историјске чињенице, опште чрихваћене иеторијске истине, али не дословно-догматске, зато по- отојс контраверзе^алхејрнативе,. чиме' се подстиче и развија дијалог учеиик - наставник, развија историјско мишљење и историјска свест код ученика.

Разлика између историје као наставног предмета и историјс као пауке је у обиму и дубини интерпретације чињеничног садржаја.

У историји као наставном предмету изучавају се:I опште тенденције историјског развојаI! дају се систематизована знања из националне историје и

историје суседних народаIII бирају се они садржаји који утичу васпитно на ученике (па-

триотско, морално, радно васпитање).11рско овог наставног предмета стиче се онште хумано образо-

наи.е и васпитање; историја не сме да буде збир непотребних чињени- ца који ће се репродуковати механички и од којих ученици неће има- гп кслпкс користи, напротив, она се мораусвајати свесно уз све укуп- по психпчко , физичко и чулно ангажовање ученика, а то углавном за- ипсп од паставпика историје колико ће при интерпретацији бити за- иимл.пк, колико ће употребити наставних средстава (тетсста, слика, |)Ш1Ма, архпкског докумеита и друге занимљиве литературо као нлу- ‘грацпја, доиупе скаком ст>м ичлагап.у методске јсдпппцс. Мсгодгпса 'шотако псгори јс пасгана јо прекасходпо пч шпребо грапоформације

иеторије као ..науке у историју као наставни предмет. У помоћ мсто- дици наставе историје притекле су јој пеДагошки предмети и то: пси • хологија, дидактика као део педагогије, дечја психологија, ипформп- тика, зато је методика наставе историје колико историјска толико и педагошка наука.

Историја као наука и као наставни предмет у свим друштве- ним системима заузима значајно и високо место. Ако само поглсдамо иаставне планове и програме основних и средњих школа и гимназија многих држава, видимо да је историја, скоро одмах пза напиоиалпог језика ЛЈКЊижевности (САД. Русија, <()ранцускај но списку илп зиа- чају у наставном плану. Ако је историја као друштвена наука иегде насилно спојена са другом сродном наставном дисциплином, опда је њен значај умањен а учинак као опште образовног предмета потцењсп.

Садржај методике као науке условљен је обимом и суштииом проблема историје као наставног нредмета, а то су: наставни програм (обим, садржај), уџбеници, приручници историје као и њихова улога у образовању и васпитању. Зато методика даје научно засноване од- говоре на следећа важна питања из васпитања и образовања и то:1. какви су циљеви и задаци историје у савременој школи; 2. ка- ко се остварује наставни процес, којим. методама, облицима и сред- ствима, да ли се остварују планираним задацима; 3. како се врши из- бор наставних чињеница, наставних садржаја, појмова, оцена њихо- вог уопштавања у складу са васпитно образовним задацима; 4. како се реализују принципи у наставном процесу као методе и облици ра- да; 5. испитивање ефекта усвојених историјских знања, умења и на- вика и историјске културе и друиипвеног васпитања; 6. испитивање ефекта примене наставних средстава и примена савремене техноло- гије као наставних средстава, ТВ, компакт диск, Интернет; 7. син- теза резултата педагошке праксе и указивања на могућност корела- ције са другим сродним предметима; 8. испитивање места и улога наставника историје у процесу наставе, његова стручност, ангажо- ваност и педагошко-психолошка спремност; 9. разрађивање власти- те научне методологије у наставном процесу.

/ Да би боље савладали и применили савремену технологију у ( методици морамо пратити и најновију и другу литературу. Она се са- стоји из три врсте научних и стручних дела и то:

I Методике наставе историје као систематизованог уџбепи- ка, затим приручници за наставнике и студенте историје у којима су садржани сви упути за успешну реализацију наставе.

II Монографије о мстодичким проблемима. Ту су и радови иетакпутих историчара практичара, који су гемсл.ени на копкрет- ним примерима иповација н огкриван.у нових иутсва и пачипа рпди датих по модслу иаетавппх једиппца пли приручпика ирактикума н упутстава. 'Гу еу н теоретекп шггап.п која пружлју пшру могуНноег услнршлвлп.а прлкгпчпог рлдп ш решмвмп.е ппчл паеталпх проблема.

______________________________________________________________________ II

Ш ТрсИа врста методнчкс лтерагуре еу методички радови у којнма је онисано педагошко искует»о наетавника историје.|У њима еу прнкачане, конкретно реаличонане методске јединице, клако је на чаеу практично реализован одређени методски задатак поткрепљен прнмерима, методским обрасцима, као резултат педагошког искуства.

Све три врсте методичке литературе нераздвојно су везане и пе супротстављају се, него се складно повезују и допуњују, подстичу- Ип паставниково стваралаштво и оригиналност.

Настава историје је жив и динамичан процес и не дозвољава таблоне. Зато методичке поставке треба схватити као могућност да ее иаставницима помогне и објасни суштина одређеног проблема, а ие као коначне истине. Методичка решења треба да подстакну на- епшпиково стваралаштво како би кроз праксу изграђивао сопствени стил и самостално решавао проблеме.

Методика наставе историје стара је колико и наставни пред- мсг иеторија.

Родсшанелник савремене методике која је установила читаву Оршиизацију школе је велики чешкп педагог н научник Јан Дмое Ко- НСиеки (1592 1670}. Диекутабилно је питање карактера методике као Пауке, да ли ц, ис^оријска или педагошка дисциплииа? Дидактичари кижу да је део дидактике и педагогије: има своју специфичност, има опште принципе. Друго, да методика наетаве историје није самостал- Ш1 него даје опште принципе (Вагин, Андрејевски). Друго гледиште: да је меходдка. иеторије - историјска дисциплина. хсоју заступа Стра- ЖСШ? руски научник.

Он каже да је методика наставе историје „педагошка наука“ ако су јој оеновни циљеви образовање и васиитање, али ако су, глав- ии циљеви изучавање историје онда је то историјска дисциплина. 11ајприхватљивији став је Бугарина Јордана Шонова који каже д а је методика наставе и а о ријс. комплскена и гранична наука, јер тражи решења за реализацију оснонних фупкпија историјске науке, а циљ.је онладабање историјеким знањем, али и користи резултате многпх па- ука: дидактике, пеихологије, цедагогије, ниформатике. Основна Је I ш. еоцијална функнпја историјске науке.

МОодпка наставе историје није искључиво историјска дисци- плнпа, иастала је као резултат интеграццја и диференцијација еродних наука, зато је гранична и ко.мнлекепа. ве^зана са психологијом, дидак- тиком, педагогијом, јер је и део тих наука. Као и свака наука, тако и методика паставе историје има своје: методе научног истраживања.

Методика наставе историје као друштвена наука полази од оп- мггих иоставки, опште мстодологије и методологије историјске науке. Гианпи нредмет методике је успешан наставни гфоцес на садржајима петорије алн кориети емпиријека истраживања и методе иедагошких паука а то еу: еакуил.ап.е, одабнрап.е, упоређивап.е, као п аиа.ипча и еиптеча педдготнпх чпп.епица добнјеипх пегражииап.ем и то путем:

____________________________________________________________ __ п

иосматрања. методом испитивања, методом изучавања учсмичких рл дова и документације-васпитно-образовног органа (школа) и псдаго- шки експеримент.

Организован об.шк посматрања понашања васпитаника оба ~ вља педагог и нрофесор настанног предмета. истори-чар. Слабости су ове методе што су често искуства истраживача недовољно сигуриа п носе елементе субјективног, и не мора бгпи сигурно и тачно оно мпо се посматрањем установи.

Метод испитивања је у облику интервјуа н:ш амкегс. а вршс сс према унапред направљеном плану, који се може мењати. Састоји сс од раније припремљених пажљиво одабраних и формулисаних пита- ња. У историји то су различиги тестови.

Метод изучавања ученичких радова су предмет изучавап.а сс- минарских радова и реферата, ученичких домаћих задатака, хроноло- шке и родословне таблице, ученичке белешке. У школи: докумсм га- ција, разредне -књиге, записници, актива наставе историје, младмх историчара, секција, група, записници и планови са истраживичких екскурзија, записници школских органа, Наставног већа, стручпмх актива разредног већа, разредних старешина итд.

Педагошки експеримент за историчаре је нов. То је пронсра овог или оног метода или начина рада у настави историје у спсцијал- ио створеним и строго планираним условима. Пример две групс, умо- редно испитне нове и старе групе или разреди.

У извођењу огледа претходи стварање научне хипотезе као претпоставке о могућем ефекту овог или оног метода или начина пс- дагошког рада. Обични експеримент се изводи у обичним природпим околностима, вештачки у лабораторијама, по томе и носе називе (при- родни и вештачки). Експеримент даје могућност да се тражеЈНОви-шу- дели у.настави и укључе различите метрде које подстичу стварада- штво код наставника нпр. проблемска или програмирана настава.

Ако експеримент није добро осмишљен не даје резултате или ако критеријуми процењивања нису објективни.

Зато експеримент мора бити коригован осталим методама п мора се осмпслити догиком расуђивања да ли је успешан или не.

Сваки експеримент тражи велика материјална средства. Збш' сиромаштва наше земље ми користимо туђа достигнућа руска или ча- падна. Зато је неопходно праћење и наше и стране литературс која омогућава бољу примену у пракси. Наставник мора пратити најионп- ја достигнућа из области историографије али и других наставпих ди- сциплина, како би имали пупу корелацију и координацију и са дру- гим сродним наставним дисцимлнпама.

Експсримситом сс могу ис(мгпмипи програмски садржаји оиог прсдмс1а, сгари и пони програми, формирам.см днс 1рупс или дна одс.и.сп>а од којих ћс једпо рпдитп мо сгарим, а друго по поним про- грамекпм садржајпма, а опди 14* уиоређују грумс плп одсл.сп.а ио

м

успешиости. Лко сс покаже да смо остварили, у новим програмима (н>л.е речултатс, оида их можемо ирименити, у противном остајемо прп старом програму. Сличпо испитивање можемо спровести и у реа- Јшчацијп паставних садржаја иојединих наставних јединица приме- пом рачличитих облика и метода у раду са учепицима или у примени рачличитих огледних наставних средстава у експерименталној групи коју уиоређујемо са другом која није у експерименту.

Дакле, наставник мора вечито да учи и да се усавршава.

ПРВИ ДЕО

1.1. Настава историје у иаставним плановима и програмима: њихови циљеви и задаци

Циљеви наставе историје произилазе из општег цил.а нагип тања и образовања који је одређен друштвеним и политичким уређе њем одређене државе. Учењем историје ученик треба да се иаучи од ређеним знањима зависно од узраста, затим умењима и навикама, да их оспособи да могу разумети појаве у природи и друштву и л.удеком мишљењу; да стичу моралне особине и цене њихове вредпости; да ее уче да цене рад, поштују хумана начела и естетске вредности, као и патриотска начела и његове вредности. Историја као наука и паетан- ни предмет треба ученике да оријентише у свету теоријских фепоме- на и да буди интересовање за прошлост и даље образовање у областн историје и овладавају мисаоним операцијама чиме се код учеиики формира историјско мишљење. Школско проучавање историје мора оспособљавати ученике за критичко расуђивање и одбацивањс 01101 а што се препознаје као нетачно, безвредно и неистинито.

Наставни план је законски и школски докуменат којим ее утврђује, зависно од профила школе, који се предмети изучавају, ко- јим редом, у ком разреду почињу и у ком се завршавају, са коликим бројем часова недељно и годишње се реализује настава, колико јс предвиђено часова за редовну наставу, колико за додатну, докуиску, слободне активности, секције и научне групе.

Наставни план и програм постоји з^-Два степена образонаи.а и школе и то: - за основне школе од V до VIII разреда, број часона је: у У= 1, VI = 2, VI] = 2, VIII =2. Укупно 7 часова,-

Гимназија се дели на типове и смерове:ГимназиЈа општег типа: од I до IV разреда број часова је 2 I 2

+2 +2. Укупно 8 часова.Гимиазија лруппнепсч типа: од I до IV разреда 2 + 2 13 I Г

Укупно 10 чаеова1 'имназија природно-математичког смера број часова је: од I

до IIIраареда 2 +2 + 2. Укупно 6 чаеова.~ Средње стручне школе: - трогодишње у I разреду 3 чаеа пе

дсљно, - четворогодишње школе свих занимаива, ссм иравио-биро- 'гсхничке школе I и II разред 2 I 2. Укуино 4 часа.)

Положај историјс у школама оба стенена бројем чаеона ппје довол.ап за вал.апу реалнзацију ниеганног ирограма и битпо утичс па емап.епо оетваривап.е цил.ена п задатака оног иаетанпог предмета у одпоеу на п.еи зпачај п наемитпу нредпоет.

Иаставии нрограм у гврђује обим и дубину (квалитет и кон- пшунтет) иаставног градива које ученици треба да усвоје и да овла- дају одређеним знањима, умењима и навикама.

1) Наставно градиво мора бити научно утемељено и засновано иа резултатима најновијих историографских истраживања;

2) Мора бити у складу са циљевима и задацима степена и про- фила школе као и психофизичком способности узраста ученика;

3) Програмски садржаји треба да буду повезани хоризонтално за друге сродне наставне предмете: социологију, филозофију, српски језик, уметност ликовна музичка, да се обезбеди њихова корелација и координација. Затим повезати вертикално, по значају, хронолошки |«)1ггинуитет знања од најстаријег до најновијег доба.

4) Програмски садржаји морају бити везани са радном и дру- штвеном праксом, да подстиче и развија: умења, навике, вештине, ис- траживачки дух и интересовања и битно за ваннаставно усмеравање.

По степену разрађености имамо две врсте програма: - уопште- ии програми или „скица“ програма за писце уџбеника. Добре стране уонштеног програма што су кратки, јасни и конкретни. Лоше стране екице програма су што дају могућност произвољности.

Детаљни наставни програми се дају у целини по поглављима, иасгавним темама!Гн^т^нимТе1Ш ницама са утврђеним фондом ча- еова. То олакшава наставницима реализацију наставних садржаја.

Начин програмирања садржаја историје врши се према уз- расту и степенима школа, основна, средња школа и гимназије.

Програмирање може бити тројако:1) Програмирање у виду конценхричних кругова. Овим на-

чином гфбТрамираша градиво предмета се систематизује у целини и хронолошки према степенима школе тако да се градиво претходног ступња школе на следећем школском степену у средњој школи поно- во изучава проширено и продубљено (нпр. V раз. као I раз. гим., VIII раз. као IV раз. гим.). У следећем периоду број часова и фонд градива је увећан, а циклус између ступњева образовања мора бити 3-4 годи- нс. Овакав услов је испуњен једино у гимназијама.

2) Линеарно програмирање подразумева да се градиво пре- дај'с у хронолошком низу од најстаријег доба и не понавља се по ни- воима образовања. Предаје се увек ново градиво, обично у десетого- дишњим школама.

■ ('| "Ј'' ' Педостаци овог планирања су: градиво се изучава неједнаким ;, обимом, мање у млађим, више у старијим разредима. Затим, што се део

градива пс изучава у случају прекида школе или дужег одсуства са на- ’’ ‘ ставе због болссти. Код пас је неприменљив овај вид ирограмирии.а.

3) Спирално програмирање је спој цикличпог п нппспрпог про- грампрапн!. Код пас је прпмеп.ивап ре<|)ормом од 1с)7(>. г. V 'ширшппм рпз- редпма осповпе школе п средп.ој школи, дају се еамо кн.учми мро1рамскн еадржајп и опп се дају продуГ).п.епо. 1'о програмпранн1 ји уенонл.епо

1(1

IV'

малим фондом часова историје и одговара хронолошко-прогреснвпом распореду градива - веран историјском процесу и науци, као и нспхп физичким способностима ученика.

Како изгледа наставни план? Његова структура је следеПа:1. Циљ и задаци предмета; 2. Програмски садржаји редоипг

наставе; 3. Програмски садржаји допунског рада и слободне актпшт I сти ученцка-;-4,--Дидактичко-методичка упутства наставнику како ди

реализуј е/програмлУ циљевима и задацима дата су основна начела и дидактмчм*

поставке које произилазе из степена научног достигнућа п р е д м ^ , затим начела васпитне функције предмета.

Циљ је да ученици стекну знања о развоју људског друштни, историје нашег народа и историје света, а настава доприноси развоју свеукупне ученичке личности.

Циљеви и задаци предмета изражавају суштину две нераздвој- не компоненте образовање и васпитање.

Циљ је да ученици стичу знања о прошлости људског дру- штва прилагођена психофизичком развоју ученичке личности.

Задаци су: стицање знања о историјским појавама и процссм- ма у прошлости, развијање критике свести и мишљења код учеиика.

Васпитни циљеви су: развијање-радног, моралног, патриот- ског, естетског, етичког васпитања код младих нараштаја.

Образовне компоненте: овладавање темељним историјскпм знањем; овладавање историјским чињеницама; одабирање научио- историјских чињеница ради формирања историјских и социјалннх појмова; разумевању других друштвених наука и законитосгн дру- штвеног развитка.

Задаци су: да ученици овладају основним вештинама, павика- ма и умењима да користе самостално историјску грађу, историјскн 'гскст, карту, шеме, илустрације.

Васпитни задаци наставе историје су следећи:- васпитавање у духу патриотизма, његове хуманости и с о ј ш -

дарности о помоћи другима,- формирање моралног лика на примерима великих историј-

ских личности,- формирање радног васпитања, на примерима економских до-

стигнућа, технолошког напретка,- ученицима се мора предочити да су рад и стваралаш гво пај

веће Јвудске вредности и извор живота, а да су нерад и пехумаиост песвојствепе човеку.

Кстетско васиитан.с мора д-,\ ночива на конкрстним нримсрнми из српске и светскс културс, развпјан.с смоција иа примсрпма и иод- внзпма пстакнутнх псторпјскпх личпостп код пас н у свсгу. Нажна јс п смоцпопалпа страпа пс горијског садржаја.

Мостојп јсдппстмо васпмгмих м оОразовппх задагака.

1»

Јодиис пш оГ)|)а к>н11п\ п ннгпишпч »адашка се темељи на: Чии.сници д;| умсппк пс мо/м' опгп иоутралап, чесхо се оду-

шоил.аиа, падахњује, огорчује, нпо у шчс на п.сгоно иопашање, ства- ра шгшју и идсале који имају еиоју насшп пу нредпоет. Чињенице мо- рају 6 и'1'н нажљиво одабране и доисдепс у логнчку иезу са другим петоријоким збивањима; - Иеопходпа је блпека еарадња наставник- учепик који равноправно сарађују.

1 1оетоји јединство образовно васпитног утицаја у формирању предетава код ученика.

1 1рограмски садржаји и настава историје су у складу са бројем ча- счжн прописаним у наставном плану који се ниже хронолошким редом.

Према универзалној историјској подели историјски периоди су: праисторија, стари век, средњи век, нови век и најновије доба. По социолошкој периодизацији историја се дели на: првобитну заједни- цу, робовласничко друштво, феудално, капиталистичко и комуни- стичко друштво. По наставном програму наставно градиво је конци- пирапо тако, да се у основној школи изучава:

- у V разреду праисторија, историја старог века до V века наше ере,-- у VI разреду историја средњег века од V до XV века,- у VII разреду историја новог века од XVI до прве половине

XIX века,- у VIII разреду се изучава историја од средине XIX века до данас.Гимназије се деле на општу и гимназије са два смера: природни и

дпуштиени.Историјско градиво се изучава овим редом: за оба типа и сме-

ра гимназија првог разреда програм је исти: праисторија, стари век, рапи средњи век од V до XII века. Општа гимназија II разред: средњи нск од XII до краја XV века; III разред - нови век од XVI века до сре- диис XIX века; IV гразред: нови век од средине XIX века до данас.

Друштвено-језички смер има исти распоред градива као општа гимназија са већим бројем часова у III и IV разреду (3 + 3).

Нриродни смер II разред изучава се: средњи век од XII века до XV века и у III разреду: нови век ол XV века по данас.

Срсдње стручне школе: I разред се изучава: стари век, средњи век и иови век, све до прве половине XIX века; II разред: друга половина XIX »ска до данас/ |У трогодишњим средњим школама изучава се само на- циоиалпа историја од најстаријих времена до данас.

Наставни садржаји се деле на: поглавља: Одређени дужи исгоријски период опште или националне историје, нпр. Пвропа у ра- иом средп.ем веку или Словени у доба позног средњсг века н пастав- пс теме су веће заокружснс систематизоване цслнпс са вишс пастав- пих јединнца. *

Иасганиа јсдиница је логнчка целипа пасгавпог грндниа, пред4 ииђсна да се обрадн чи .једии иистииии чис •1 '’> мииутн. Другичијс јс можсмо инчннтп п ме годском Јсдиппцом.

Г)

Лримери: Стара Грчка, Први српски усханак, Други сриски устапак ихд.

Додатни рад у настави историје пр^виђтје-за.дарови'т..улс-- пике који показују веНа интересовањазаовај предмет.

- Допунски рад предвиђен је за слабе ученике и који не постп жу задовољавајући успех; 1 час недељно.

Слободне активности предвиђене су за све .заинтерссошик- учспике.

Додатни рад намењен развоју способних даровитих учсппкп, који показују смисао и интересовање за историју.

Организује се са ограниченим бројем ученика због ипдпнпду алног рада (група 10 15 \ ченпка).

План рада за ову активност дат је по темама.Теме се бирају према условима рада школе (музеји, архиви, 0п-

блиотеке) у складу са способностима и интересовању ученика. Тема ш културе, политике, социјално економских односа, друштвеног живота, историје локалне заједнице итд. Програми рада дружине младих исто- ричара могу бити: читање историјских извора, историјске литературс, обраде материјалних и писаних извора, обилазак архива, библиотека, музеја, историјских локалитета и историјских споменика. Затим сс мо- гу правити изводи из научно-популарних, књгокевно историјских дсла и дела народног стваралаштва. Бавити се израда«л учила - карата, ски- ца, шема, хронолошких, синхроних таблица, родослова итд.

Затим коришћењем енциклопедија и лексикона, израдом писа- пих радова реферата, семинарских, дипломских радова.

Допунски рад је.предвиђен за болесне и отсутне ученике_ и опе којн 1еже уче овај предмет. Почиње се кратким излагањем; наставпик ученицима об]ашњава"пОјмове, судове, закључке, дефиниције и социо- лошке термине. Дају се упутства за коришћење уцбеника ,,атласа" и дру- гих наставних средстава или текста, затим објашњава шта треба знати од: опште социолошких историјских појмова и категорија класа, касте, слој, сталеж, народ, нације итд, затим зависност тока историјских догађаја, разликовање: узрока, повода, тока, последице. Затим, разлике између нор- мативног и стварног, опште одлуке периода и фаза развоја, начиии орга- пизовања државе, утицај географских фактора на историјске процесс н сгварања људских заједница, улога и утицај времена на историјски ток, историјско време, календарско време, разлике и сличности, значај хро- нологијс за историју, улога религије и идеологије у историји.

Обавеза је наставног плана да третира и продужпу паставу за учспикс упућене на иоправпи испит и предвиђа кратак курс од пско- лнко дапа дају се осповпа зпап.а и кључпи историјски садржајп ча поправпн иснит.

Слободпс актнвпоетп п другс плапирапе активпостн одкпјају со вап пасгавс. Добровол.ппм опрсдел.еп.см учспнка н вап рсдомпс допупскс п додатис настанс, мссто гдс сс оргашпујс: јс (»пСнпкггска,

архиви, музеји, у оквиру друштва историчара, архивиста, археолога, отнолога. Више разних секција у школи није добро. Носилац слобод- них активности је друштво младих историчара и то разне секције - група за архиве и документа, групе за сарадњу са музејима (нумизма- тика, археологија),

- групе за попуну библиотеке историјским делима,- групе за обележавање јубилеја датума школе, изложбе,- групе за заштиту историјских споменика.Све се организује са наставником историје и свих историчара

школс.Часови наставе у музејима.Важни облик активности је такмичење ученика које има изузе-

таи чпачај за популаризацију наставе историје и историјске науке. Мора постојати синхронизација у такмичењу из различитих настав- иих дисциплина због могућих поклапања термина.

Саставни део наставног програма су и Дидактичка упутства која дају основне савете наставницима, нарочито почетницима како да реализују градиво на најбољи начин.

У садржај упутстава спадају:1) Битни васпитно-образовни захтеви програма по разредима2) Васпитне методе и наставна средства у настави историје3) Начин остваривања корелације као облика рада у настави

историје4) Смернице о семинарима као облику рада у настави историје5) Образовни стандарди у настави историје (које задатке по-

стићи - решити ради стицања знања, умења и навика6) Упутство о оцењивању ученика и полазника.Упутство је оријентација наставнику како постићи успешну

реализацију наставе са ученицима.

1.2. Наставни принципи и њихова примеиа у настави историје

Принципи су основна начела заснована на васпитно образов- иом раду ма ког наетавног предмета.

То су правила и емернице за извођење наставе.11роизилазе из циљева и задатака образовно-васпитног рада у

одрођемом друштву. Наши дидактички принципи произилазе из дру- штиепо економског положаја политике Републике Србијс и њеног школског система.

Пастанпи припципи засновани су на теоријп сачпап.а која од- ређују карактер плапског и систематског насппгпо-обрачоипог рада иод рукоиодотиом пасгаиппка.

Пасгампп нрипцппп пмају општо дпдактичкп ншчпј и р с а ш п у - ју оо па оадржмјпма појодиипх предмета

:ч

Оаи имају фундаментални значај у корелацији васнтшј-обра човпог рада.

У подели према значају принципа - постоје различита мишл.с н>а. Наша најреалнија подела је на 9 општих принципа и 4 која сс дп- ректпо односе на историју као наставни предмет, то су:

'\1 принцип иаучие засдованости историје3) принцип васпитне усмерености ученикаЗТпринцип свеене ак гивиости ученика4711ринцип очигледности у настави историје5. принцип систематичности и иостуиности у настави6. принцип узрасне одмерености према психофизичкој чро-

лости ученика7. принцип трајности знања, умења навика и вештииа8. принцип рационалности и економичности у насгави9. принцип повезаности теорије и праксе.Важни принципи за историју као наставни предмет су: Прии-

цип историцизма - или историјског приступа друштвеним појавама.; Принцип хроналошког проучавања историје; Принцип локаличацијс ис горијских догађања; Принцип повезивања са савременошЈзу, сада- шијОст - будућност.

1. Ппинцип научне засиоваиосги. историје и њена у гсмсн.с ност на резудтатима историјеке науке (историографије). На тим рсчул- татима остварују се циљеви и задаци - формулишу се научни закл.уч- ци; формирају се историјсхсо мишљење и историјска свест ученика.

Научност се посгиже осмишљавањем историјских чињсиица иа одређеним законитостима у одређеним етапама друштвеног разво- ја, даје се на знање да је историја наука ограничена релативношћу историјске научне спознаје, зато што се откривају нови извори који бол>с осветљавају догађаје у прошлости.

Ученик мора да зна да се о низу догађаја воде расправе, да ио- стоје контраверзна мишљења о низу питања, проблема, да су пскс истине подложне променама, преиспитивању зависно од генерација. За разлику од природних наука где су многи закони непромешвиви, - и у историји постоје чињенице које се не могу мењати, али су, са по- вим открићима, неке историјске чињенице променљиве.

2. Принцип васпитне усмерености: овај принцип је усло вл.си: - политичким, моралним, филозофским опредељеним владају- Нс структуре (класе, касте). Али су и свестан напор наставиика: да сс формирају код ученика моралне, радне, етичке, хумане особспо ети, радпс способности, да сс објашљавају историјски процеси, да сс рачвију пагриотска оссћаи.а па иримсрима из иациопалпс исгорпјс. Учспици сс васиигавају а прпмсрн служе ча углсд. Учспик увск мора Г)1гги субјскг у паставпом процесу и васпитавати сс иа копкрсггппм исгорпјским садржајпма, свссио усвајајући исторпјскс чип.спицс п исгоријска сачпаи.а.

Васиитна усмсрсиост подразумева: оцењивање историјских до- гађаја од стране наставника, оцењивање историјских личности, њихо- ва улога у хуманизацији и демократизацији односа међу људима. •

Примери из историје васпитно делују на: морално, радно и еотетско васпитање, затим разумевање за традицију, разумевање за прогрес, солидарност, мирољубивост међу народима, буде и нацио- паппа осећања и демократичност.

Историја испуњава своју улогу ако учи генерације по Цицеро- пу да је она; „та§ 1б1ха укае е1:1их уеп1а115“, учитељица живота и истине.

3. Принцип свесне активности: настава је перманентна (стал- иа) и сазнајна и могуће је савладати само свесном активношћу, без ње у суиротном, настава је неуспешна. Већи степен одговорности према пао гави даје боље резултате и успех ученика је бољи. Свестан рад са учопицима мобилише стваралаштво и њихову самосталност. У свакој историјској наставној јединици ученик мора знати циљ и задатке. У исгорији се мора знати какав се циљ постиже, да схвати појаве, про- цесе и законитости као смисао сваког историјског догађаја. То учени- ку омогућава већу самосталност, већу креативност, већу равноправ- иост учешћа као субјекта у наставном процесу.

4. Принцип очигледности и његова примена је услов добре и успешне наставе. О томе је писао још Јан Амос Коменски у 17 веку у свом делу „Велика дидактика“ (,,ОЈс1ас1а та§па“). Златно правило је: - сие што се може посматрати и чути треба га и перцоппраги са ппо ви- шо чула, тада је спознаја потпунија и вернија, представе одређеније, а олика о свему објективнија.

Правило је: уколико у спознаји учествује више чула, утолико ће бити вернија представа и овладавање знањима успешније. Чулно оиажање није циљ него средство да се лакше схвати суштина догађаја и ироцеса, као и „средство да се лакше схвати суштина наученог“.

Очигледност у настави историје је другачија од очигледности у природним наукама. Појаве у историји се не могу директно посма-

. трати и изазивати јер никад нису иетоветне као у природним наука- 1 I ма. Спознаје у историји су посредне: преко музеја, архива, остаци ма-

теријалие културе, историјски локалитети. Посматрањем историјских олика, зиачајних догађајах, историјских личности и друго (документ,

1 ,,м1>илм). Посматрањем предмета са условним знацима и шематског ма- < торијала: историјске и географске карте, планови, шеме, графикони,

окицо - све је то спољашња очигледност. Ова очигледност је недо- 110.11,па, парцијална или делимична, зато се примењује и трећи вид очигледпосги а то је унутрашња очигледност која со пружа: иорбал- инм, гокогуалпим иутсм , живим и сликовитим гплагап.ом: историј- оког п кп.ижонпо-исгоријских тскстова. Поомаграп.ом оаиромопнх чбинаи.а, појака п процооа да би разумоли и охиатипи ашшогију до- гађаја у проигпооги оадашн.оот (иоторија оо по попнијмО у истонот- мим појанама, али оо у поторији појаил.ују оничпоот опдишн.оо'!-

прошлост. Ова сазнања морају се кориговати јер постоји могућпост која води ка модернизадији историје. Очигледност је ефикасна прско савремених техничких средстава и апарата: дијапројектора, графо- скопа, кинопројектора и кинокамере, видеорикордера, ТВ емисија, компјуггера, компакт диска и интернета.

5. Припцип поступности и системагичности у настави под- разумева два основна облика рада који се узајамно допуњују. Засни- вају се на памћењу и осмишљавању запамћеног и да.би.лакше усвоји- ли знања увек се полази од простог ка сложеном, што је формулисао иемачки педагог Ас1о1ГВ181:егуе§ (18-1.9. век) у четири правила и то: 1. од познатог ка непознатом; 2. од лакшег ка тежем; 3. од једноставпи- јег ка сложснијем; 4. од ближег ка даљем.

Поступност је услов да се постигне равномеран и природпи процес усвајања знања ученика који мора бити активно ангажован у свим условима рада: од предавања, планирања и програмирања и из- раде плана ваннаставне активности.

Систематичност је друга страна поступности и представл.а систематизовану целину у сложеној структури и јасно дефин^сан од- иос у наставном процесу.

Ако знања нису систематизована онда су неприступачна, а рс- зултати и успех су лоши. Систематичан рад захтева повезивање ста- рих и нових знања, старих чињеница са новим. Ученици морају схва- тити суштину основне идеје и поступност у развоју људског друштва н историји човечанства. Ученици морају схвашти суштину и бит у рач воју људског друштва. У поступности спознаје лежи исторпјска објск- тивност - пример (хронолошка поступност) развоја процеса, појава. Систематичност се слаже и са логиком догађања (п о јш т и ч к и х , култур- пих, економских и друштевних) и мора у историји наћи своје место.

6. Принцип узрасне оцмереносги - сама реч каже нлставпо градиво мора бити прилагођено ирема узрасту деце и њиховим нси- хо-физичким способностима. Читав људски век је подељен на врс- мснске етапе: детињство од рођен.адо(14 15). злтим младосг (пубср- тст, адолесценција од 14—18), зрело.ст (18 30 40). старост (40-50-80) н дубока старост (80-100 и више) година.

Изучавање фаза развоја ученика је у домену дечје психологн- јс, псдагогије и андрагогије. Све што превазилази психо-физичке сио- собности и могућности деце је неприхватљиво и сматра се неефика- спим радом у настави. Индивидуалне разлике код деце постоје, па је пужпо диференцирати редовну наставу и то важи и за вапнаставпу ак тивпост. Према способпосчи и узрасту постоје додатна и допумска иасгава. Такође се приЈкиођамају израсгу програми, уцбспици, прируч- пицн н д р у г а помо1ша лпгера гура.

Разлике соцпјалпо скопомског каракгера такође су зпачајлп елемепг о коме паетаиппк ноди рачуиа. Мрппцгш учраени и ппдпип- дуалпн одмерепоегп јс гешко одредиги обчпром дл пемл тачпнх ии

_____________________________________________________________________;>: *

'М____________________________

с'1'румсаата за 10 . Псопходпо јс почпавати психолошку, педагошку, апдрагогену средину, од тога много зависи усавршавање индивидуал- пог рада а савесним радом само боље упознајемо ученика.

7. Принцип трајности знања, умења, навика и вештина чи- јн је цијб да се темељно овлада знањима, умењима, навикама... како би пх користили у даљем образовању или раду. Трајност знања је основни услов за његову употребу и разумевање друштвених наука. Устано- ил.сио је од психолога да ученици брзо заборављају (60%) наставног |'радива ако су излагања штура, уопштена, шематски слабо саопштена и са мшш наставних средстава. Дуже остају ако су: знања повезана са паучпим објашњењем историјских догађаја са коришћењем наставног метода са неговањем интересовања за науку о прошлости.

Други гарант је стално обнављање, утврђивањем системизаци- јс. Понављање је мајка учења - знања (гереШо ез1 ша!ег зШс1јошт). Тај систем се мора стално увежбавати и лакше је ако имамо: саста- нљеп речник појмова, хронолошки, синхроних, генеолошке таблице, тестове знања, реферате, семинаре и др.

8. Приннип ранионалиости и економичности - је свесна те- жња наставника да постигне што бољи успех. Рационализацијом утрошка времена и уштеде радне енергије, најбоље је да се то чини у сарадњи састављача програма и аутора уџбеника и употребом настав- них средстава у сарадњи са психологом и педагогом око учења уче- пика како треба учити. Није суштина запамћивање и репродукција, нсго рационално схваћање одабране научне чињенице како би учени- ци схватила суштина историје, процеса, развитка и историјског ми- шљења. Све се ово чини ваљаним избором наставних метода и зна- њсм примене рационалног учења.

9. Принцип повезаности теорије и праксе односи се на при- менљивости знања и неопходност повезивања теорије знања са праксом живота. Више је применљив у природним наукама него друштвеним дисциплинама.

Историја је наука о прошлости и нема конкретнију везу при- мспс у обичном животу, али се овај принцип у историји реализује ко- ришћењем оцена промена, појава и догађаја, аналогијом догађања ирошлост - садашњост. Помаже у бољој примени у другим друштве- пим паукама сродним историји.

11аставни предмет историја заснива се и на посебним принци- пима који сс искључиво односе на овај предмет. Има их четири и то су: (1) нринцип историјског приступа друштвеним појавама - подразумева изучавање свих појава, процеса и догађаја и услова који су утнцали па њихов пастапак и развитак, опси.ујс њичои чпачцј са стаповишта копкрстнпх услова, места и времспа кло и п.ихов чпачај. Прн обрадп псторпјских садржаја, иаставнпк водп рачупа дп умек иод- вуче ток исто|1ијског дога1)аја, каракгер исторпјског процссп, оспосо- бл.авају1и1 учеппке да негоријске чии.опице рачумеју дп ин оцш.ују п

дп уочанају одређсне карактеристике, да разликују битно од небит- 1101', да рачликују иовод, узрок и суштину историјских појава.

(2) Принцип хронолошког проуаавааа, и систематизаиијс историјских садрдавда - Хронологија је као помоћна историјска пау ка врло битна за историју и изучавање људског друштва. Исторпјскп процеси и улога времена који проистичу из овог принципа су прнора чредни а њен задатак им је да утврде време настанка и трајање пеког догађаја како би се знали фактори тока, последица и значај. Кроз хро нологију се добијају тачни подаци о историјским променама, појлнл ма и временским етапама: миленијум, век, деценија. Затим, разликс пт међу календарског и историјског времена. Календарско време је апсо лутпо и једносмерно, а историјско време је релативно и вишесмсрпо. Ис горијско време је уграђено у календарско и карактеристику једпог дужег календарског времена може дати један значајан историјски до- гађај (географска открића, техничка открића, револуција итд). Без од- гонарајуће хронологије историјски догађаји губе ред и смисао.

Постоје универзална историјска хронологија и социологпка хропологија. Само помоћу хронологије се може схватити суштица историјског процеса и развитка. Добро одабрана хронологија олакша- 1Ш трајно запамћивање. Хронологија мора бити рационално одабрапа. Ие иаља децу сувише оптерећивати непотребним годинама. Треба то решити помоћним средствима: хронолошким родословним таблица- ма, лентом времена и синхроним таблицама итд.

(3) Принцип локализације историјских догађаја и појава- ИОДразумева одређивање улоге, места и простора у историјском развитку НПО је врло битно, јер природна средина где се неки догађај збио и улога гоографске средине, плодност тла значајног за исхрану, фактор привреде, улога комуникација, железнице, путеви, ток река, ширење економских и кулчуриих утицаја и њихови међусобни односи, не могу се занемаривати, јер „потцењивање просторне димензије, историјског развитка има за по- шшдицу издвајање историјске појаве из природне средине која својим условима и конкретним положајем често веома битно утиче како па оп- шти ток историјског развоја, тако и на ток конкретног историјског дога- ђцји“ .' Према томе хронологија догађаја у историји је неодвојива од лока- ЈНГтцијс места где се догађај збио. Зато историјска карта која садржи сне оие елементе од најновијих времена до данас је стални пратилац сваког пас глиног часа историје, ту су и шеме, скице и дриги подаци.

(4) Принцип повезивања са савременошћу је - важан припцпп којим се изражава важна социјална функција историје као науке. Исгпчс СО еталио карактер друштвепог разноја-п.егова разноврсност и протинреч- ноет, успоравап.с. заскгј и рсгрес. Догађаји служе као аиалогија санреме- иом друпггву, исгицаи.ем поссбпнх појава за историју л.удског друиггнл (Фрапцуска рсволуцпја, Окгобарска реиолуцпја, I п II српскн устапак).

Уиоређивање еавременог стања са прошлошћу (стара Грчка- савремена Грчка стари Египат-савремени, Египат, стари Рим - Ита- лија). Историјске поуке- утицај раздробљености српских држава и брча пропаст од Турака некад и сада- недавна прошлост. Указати на реликте старих односа у привреди и утицај данас.

Неоправдано је вршити идеолошку актуелизацију упоређива- п.ем прошлост-садашњост. Историја не сме улепшавати прошлост, нити прорицати будућност.

Све педагошке принципе не треба схватити као вечите и за снагда дате категорије него као дидактичке које се мењају, развијају као и педагошка наука, психологија, дидактика и методика временом се усавршавају и дограђују.

1.3. Облици рада у настави историје

Ра з р е д н о -часокнп спстсм рада јс најважнији облик образорно- насиитног рада са ученицима. Применом овог облика рада обухваће- па јс цела популација ученика у оделењу. Настао је још у 16 веку у за- падним земљама, а први га је теорпјекп заснонао п о б р а д п о чунепп че- шки педагог Тан Амос Коменски (1592-1670),у,..свом д ел у ..Велпка дп- дакш ка" (1)к1акпка т а у п а ) објавл.ена 1657. годппе у Амстердаму. Орга- пизација школе по њему се заснива на седам (7) основних елемената:1. Школска година је подељена на четири једнака класифика- циона периода; 2. разред џини група ученика иет-ог узраста и уједна- ченог степена образовања; 3. настава се изводи према-распореду ча- сова; 4. настава је колективни рад наставника и ученика; 5. настава /е предметна и остварује се по утврђеном наставном плану и про- граму; 6. наставни програм подењен ј,е по наставним темама; 7. на- ставни час је подељен на три дела: уводни део (повезивање са прет- ходним и провера), главни део часа (излагање наставника) завршни део (провера усвојеног). Час траје 45 минута.

У овом облику организације рада - разред је основна радна за- јсдница. Наставни предмети су подручја образовно-васпигног рада, а паставни час основна временска категорија у којој се остварују про- грамски задацп насгаве. где је битно обележје, заједнички рад настав- пика и ученика. бваква организација разредно-часовног система је и дапас актуелна и по њој се реализују сви васпитно-образовни задаци пасгаве. Облици васпитно-образовног рада су и додатна и допунска пасгава. Везани час може трајати и 90 минута, а часовни циклус 180 мнпута предвиђеп за одрасле. Фазе часа временски 45 мипута поде- л.епе су па уводпи 5 8 мипута, средитпњи-централпн 25 10 мипута и злвршпи 5 10 мипу Iл.

Онај облнк рада ч с с т се критнкујс и прпппсују му се следеНп педостлцп:

домиипрл предлјл тгоних шлп.л, пс подс шчн (•• сгилрлиа

2 6 ________________________________ ____________________________________________________________________________________________________________

пгпш, претерано се меморише; запостављају се талентовани и слабпјп учспици; запоставља се групни и индивидуални рад; вербализам че сто онемогућава већу примену наставних средстава и модерне тсхпо логије. Међутим лоша школска пракса не може и не сме бити везапа чл овај облик рада, јер добри наставници су давно напустили такву прлк су и користе разноврсне наставне методе, комбинују наставна средстна и активније укључују ученике у процес наставе. У савременим облпцп ма наставе све се више примењује и проблемско-развојна програмнра иа настава не напуштајући разредно-часовну организацију рада.

Вишевековна примена овог облика рада у пракси се ш ж л ч л ј ш пајбољом тако да је то „трајна тековина педагошке мисли и поред пи- ча ограничења коју сваки целовит систем има “ .2

Позитивне стране овог облика рада су рационадизација пастл- не. У наставу се уводи ред заснован на организацији и систематиза- цији наставе; - организован рад подстиче ученике, развија такмичар- ски дух и колективну свест и подстиче њихово социјално и емициопал- по сазревање. Због тога је разредно-часовни облик рада доминантан\

У разредно-часовном систему рада корисгс сс гри облика дада И го су^фр^нтални, групни и индиввдуалнн рад.

- Фронтални рад значи рад са целим оделењем истовремсио. Зову га још заједничким, колективним или разредним радом. Сни ученици су под непосредним руководством наставника, који комупи- цира са свима и наступа фронтално: наставник предаје градиво. унс- жбава га, обнавља, оцењује и непосредно утиче на ученике, затим их И припрема, упућује, саветује, примењује н средства принуде.

Овај облик рада је настао рано и он је и најекономичнији, јер се васпитно-образовни процес одвија истовремено са свим присуг- Мим слушаоцима тј. са целим оделењем. Да би час учинили занимл.и- иијим, наставник поставља питања, одржава сталну пажњу и папс- тост, с друге стране је спремност ученика да одговарају. Развија сс узајамна сарадња. У раду се користе сви типови часа а користе сс и разноврсне иасчавпе ме годс. Појављују се и критика на рачун фроп- талиог рада због објективних недостатака који се манифестују уколи- ко се не комбинује и са другим облицима рада.

Нсдосгаци су следећи: настава.се организује према проссчпим снособностимаученжагЈапостављају се слабији ученици, због псдо- стагка времена а у истој позицији су талентовани и способнији учс- пици (ови проблсми се преназилазе допуиским и додатним радом). Када се предаје ученици су лишени међусобне комуникације. Всрбал- ио преиошена знања могу бити и мопотона и незанимл>ива зато трсба комбиповати више облика и мегода у раду са учепицима. Пасглнпик исгоријс мора да зпа да јс петорија паратиипи пастаини нредмст, пгго је разлог нгппс да греба комГшшжлти снс обликс мсчода у раду. Морл

:>к

нсгоиаги кри'1 ички дух и су :ипј;и и нсрбаличам и механичку репро- дукцију, пеговати самосгалну апалпчу паставпс материје, а о чињени- цама расправљати тражећи супгггшу историјске законитости на који- ма треба да се темељи ученичко зпање.

Групни рад подразумева поделу одељења на више група: две, три или четири. Наставник дели задатке по групама, пошто пре тога упознаје ученике са наставном јединицом која се обрађује, истиче у тезама њену суштину и начин обраде. Даје ученицима изворе које ће користити: уџбе- пик историје, историјску читанку, атлас, енциклопедију, лексикон. Дели оделење на групе, тако да их може бити две или три, зависно од величине одељења. По задацима групе могу бити тројаке: 1. све групе могу радити исте задатке; 2. поједине задатке.раде неколико група; 3. свака група ради различите задатке. При подели ученика на групе треба поштовати одређе- ис критеријуме, а то је да треба водити рачуна о жељи ученика и њихо- иом интересовању да решавају одређене проблеме и могућности ученика ча решавање задатака. Груце не треба делити према полу, не према абеце- ди или азбуци. не механнчки. Наставник за овај вид рада се мора посебно ирипремити и одредити задатке и начин рада. Свака група мора добити прецизан задатак који наставник мора припремити на посебном настав- иом листићу за сваку групу, где су у договору подељени задаци унутар сваке групе, тако да сваки члан групе зна шта ће да ради. Свака груна има свог вођу кога обично именује наставник. Групе у раду не смеју да омета- ју једна другу. Ту је наставник да одржава дисциплину, да контролишс рад група и да по потреби даје упутства и савете ученицима.

У завршном делу вође група износе пред разред резултате свога рада при чему га наставник или ученици допуњавају, дају предлоге, примедбе и исправке. По завршетку овога, наставник организује фрон- тални облик рада, врши анализе збирних резултата извлачећи резиме це- ле наставне јединици која је обрађивана. Овакав облик рада ослобађа ученике страха у комуникацији наставник-ученик, своди обраду метод- ске јединице на минимум вербализма, развија њихову иницијативу и ан- гажоваиост, навикава ученике на међусобну сарадњу и помоћ. Слабости оваквог рада су: несналажење наставника у организацији - неискуство и песпалажење ученика, ако нису припремљени како треба. Затим је нее- кономичан у односу на фронтални облик рада. За организовање групног рада потребни су: специјализована учионица или кабинет, добро опре- мл>сиа школа, библиотека, савремена наставна средства, оспособљеност пасгавпика. Само добра организација, искуство наставника и добро при- премл>епо оделење за овакав облик рада омогућава успешну реализаци- ју свс три фазе рада: припрему, самостални рад и свођење резултата.

Ипдинидуалии рад јс појединачни и самосталпи рад умспика у обаил.ап.у задатака бсз помоћи и учснгћа других. Можс би гп провс- ра зпап.а путсм тосга па пастанпим листиИпма, задаци могу Оити усмспо саопппспп плп паппсапп па табЈШ. Овом прсгходи данап.с уну гсгаиа у рпду.

Предност овог начина рада је у максималном самосталном ;ш- гажовању ученика, где ученик бира начин рада и темпо завршотка. Ученици су упућени на сопствени интелект и знање.

Недостаци су: недостатак сарање са другим ученицима и па ставником, недостатак комуникације - полемике.

За ученике овај облик рада је неекономичан и тежак. Настаи- ник овај облик рада мора пажљиво планирати. Најчешће се користп приизради реферата. семинарских радова, писаних до.маћпх ;ада1а ка, изради хронолошких и снпхроннх габлгша. родослова. шема, рсчмм- ка, термина појмова, изради историјских карата итд.

Да закључимо: да групни и индивидуални рад треба да буду само допуне фронталном раду у историји и треба их повремено при- мењивати да би у раду умањили монотонију, јер разноврсношћу нри- мене облика рада употпуњујемо реализацију, васпитно-образовпих задатака из наставе историје.

4. Теоретске основе и практична примена активне наставе

Активиа настава: - програмирана и - проблемска.Педагози и психолози, савремени модерни методичари су ча-

говорници активне наставе, под тим појмом подразумевамо некс ка- рактеристике као:

- активно учење је врста забаве, атрактивна активност за рач- бијање озбиљног и напорног школског часа.

Активним учењем могу се реализовати само неки цил.сви образовања и васпитања као нпр. развијање способности комупици- рања и дијалога.

Активним учењем није могуће реализовати предвиђени план н програм, то је метод употребљив само за неке лекције; блок градиво, тип часа подразумева: поделу на групе, давање задатака различитпх по групама, контролна група.

Активно учење захтева модерну технику и њену сталну упо- требу-примену у богато опремљеној школи, кабинету, лабораторијп п високу наставну технологију.

Активним учењем наставу сводимо на учење путем откриНа.Активно учење је овладавање вештинама, спољне видл.ивс ак-

тивности, то је примена педагошко психолошких радионица у писоли. Активно учење је и збирка рсцспата које сваки наставпик можс дп* ректпо да примени.

Активиа пастава пужпо чахтсва рачбијањс рачредпо-часоипе структуро часа н прнмепу групиог облнка рада.

Актпвпо учеп.е је пачии руконођсп.а грумом тј. учноннца јо у хаоеу где еип пеигго раде, допшнрију ее и међуеобпо комуипцирају.

:м) _________________________________________________

Присталице програмиране наставе говоре о два ситема у настави:- систем којим се управља - ученици- систем који управља - наставник.Наставник има одређени циљ и своје управљање остварује

преношењем одређених информација на ученике: да би остварио цијб, наставник мора стално добијати одговоре - повратну информа- цију; како ученици усвајају знање.

Ако наставник на време добије информацију, онда је у стању да мења своје утицаје побољшава, исправља, допуњује.

У класичној настави ученици информације добијају на крају часа а ученик обично лута и нерационално троши енергију.

Суштина програмиране наставе је у следећем:- наставно градиво се расчлањује на саставне елементе - порције

(кораке) информација порције се даје у строго логичкој поступности.Строго се контролише усвајање сваке порције или корака; од-

мах се то поткрепљује одговором ученика на постављеио питање; нрограмирана настава мења концепцију класичне наставе; мења ме- сто и наставника и ученика; програмирана настава стално стимулише учеиике на самосталан рад; наставник се ослобађа класичног рада тј. предавача - преношење знања усмено; ток часа се контролише пита- њима наставника и одговорима ученика.

Проблемска настава је други вид активне наставе и њен нај- нозпатији заговорник и родоначелник је Јаков Исакович-Лернер. У делу: „Дидактичке основе - методе обучавања“ Лернер критикује са- времену класичну наставу. Настава се посматра као узајамна целина и остварује се по плану делатности: наставник - ученик, циљ образо- вања је усвајање знања о социјалном искуству и могућност да ученик буде оспособљен - обучен. Социјално искуство се темељи на знању о нрироди и друштву, човеку и његовој делатносги; да зна реализовати знање, то искуство претвара у стваралачку делатност. Такође показу- је емоционални однос према свету. Кад се тиче наставних метода, Лерпер набраја пет (5) општих дидактичких е метода а то су:

1. иНформативно-рецептивна која даје готова знања - ин- формације;

2. репродуктивни метод остварује се системом вежби ради стицања готових знања. Обе ове методе су репродуктивне.

Следеће три методе су продуктивне: 1. метод проблемског из- лаган.а састоји се у наставниковом формулисању проблемских задатака да би ученици стваралачки усвојили знања и применили их; 2. еури- сгичии мстод чији је облик развојни - разговор натавника еа учепици- ма. У том разгоиору паставпик путсм нитања указује на ироблеме фор- мулпше противречпоетп; нзазпва полемичку ситуацију; капаппше ди- скуснју ученика; учснпци еамостално траже решеп.е пнп део тог реше- п.а. V И нсгражнннчкн могод је нрхупеки у спшцинпчном уенајап.у зпап.а. ( 'уштина је одре1)ена оипм (|>упкцијама:, формнриЈУ се цртг етпара

лачкс делатности код ученика; организује се стваралачко усвајање чпап.а па нроблемским задацима ради нових решења у новим ситуацијама.

Овим задацима се овладава методом научних знања, формнрл сс код ученика интересовање за стваралачку делатност. Задацн су различити, од лаких који се решавају на часу, до тешких научно пс траживачких који се решавају код куће, у библиотеци, архиву, мучсју, када се пишу реферати, семинари и други научни радови.

На овим елементима се формира стваралачка личност сисспа историјских вредности. Овај стваралачки облик присутан је у сипм ступњевима образовања. Овако Лернерово схватање је врхунац рада у методици. Његова студија је сложена и обимна и има шест погли- НЈва чија је суштина развијање мишљења код ученика.

1. Општа карактеристика мишЈвења и његова специфичпост у историјском сазнању (Увод),

2. Дидактичке претпоставке наставе историје и развитак мишЈБСП.а,3. Развитак мишљења изношењем нових информација,4. Формирање умења и оријентације у области мишљења, \5. Развитак стваралачког мишљења на часу историје, '6. Развитак мишљења у целокупном наставном процесу. \Лернер историјско мишљење дефинише као „јединство с^-

држаја, методолошких знања, начина умења, радом и орјентаци- јом личности на њихову примену у спознаји и осмишљаван.у

р конкретних историјских појава“.Особености историјског мишљења Лернер формулише овако:1. Умење, да се опише друштвена појава, правилно одабсру

њена факта и карактеристике за ту нојаву.2. Објашњење узрока настанка ма које историјске појаве.3. Тежња да се утврде услови који прате историјску појаву п

њихове узајамне везе.4. Сазнање пролазног карактера историјске појаве и историј-

ског значаја.5. Спознаја разноврсности конкретног испољавања закономср-

ности историје.6. Истраживање тенденције развитка која је слична (имаиеп г-

па) свакој историјској појави.7. Испитивање социјалних мотива који одређују делагпос'1

друштвених група или личности.8. Оцена историјских појава са позиција њихове прогресивпостн.9. Интерес упоређивања прошлост-садашњост.10. Умење извлачеп.а поука из историјских чињеиица.Историјско мишл.сп.с сс мора пеговати у-току цслог иастаииог

процсса.Исгорпјско мгппл.си.е јс псопходап слсмспаг историјског обра-

чоиап.а п п.сму сс подрсђујс цео писгаипи процес, снс стапс п мстодс рада.

______________________________________________________________________ 4 1

3 2

Историјско мишљење се највише негује решавањем проблем- ских задатака.

Задатак наставе историје је усмерена на формирање друштве- ног погледа на свет.

Настава умења-учења историје дели се на: практична, орга- низациона и интелектуална.

Најважније је: схватање циља задатака а то је: одређивање средстава; састављање контекста (садржаја) реферата и теза; одређи- вање круга суштинских питања теме; формулисање мисли и судова; умење рада на картама, графиконима, наставним средствима; умење систематизовања материјалних и других извора; успостављање ло- гичког односа старог и новог градива; умење оцењивања васпитног ра- да са ученицима.

Да би се даље могли решавати проблемски задаци мора се зна- ти и следеће:

- Утврђивање узрочно-последичних веза, догађаја и појава.- Упознавање механизама историјског развоја.- Утврђивање општих и посебних законитости друштва.-Утврђивање сукцесивности чињеница, догађаја и појава у епохама.- Утврђивање тенденција дате друштвене појаве.- Утврђивање степена прогресивности одређене историјске појаве.- Утврђивање класне суштине догађаја.- Објашњење структуре социјалног објекта и узајамност и ме-

ђузависност његових елемената.- Међусобни однос појава и чињеница и опште законитости

друштвеног развоја.- Утврђивање етапа и периода развитка појаве или епохе.- Утврђивање масовне или појединачне типичности.- Објашњење специфичности друштвених појава и епохе.- Утврђивање нових чињеница и појава- Оцене значаја и карактера појава.- Извлачење историјских поука из чињеница прошлости.То би била суштина ЈТернерових теоријских схватања о про-

блемској-активној настави. Код нас је у зачетку треба је неговати-по- чети и видети резултате, али је комбиновати са класичном наставом ако желимо да применимо активну наставу.

1лво примера: у практичном раду са ученицима могу бити за- мишл>ени интервјуи са историјским личностима: Наполеоном, Кара- ђорђем; замишљено суђење историјским личностима: Хитлеру, Ста- л.ипу и др.; похвале одређеној епохи: нпр. хуманизму; критика од- ређеие епохс: ппр. квиз шања за одређену епоху; да паш-пме биогра- фпју грађапипа гп пске епохе; да се направи иочорипша представа

одређеног исторпјског догађаја. За еие треба претходии ногодпа литература чадужити по групама, групе и чадаиа* мр|м1тн у гоку часа.

_____________________________________________________________________

На крају извештаја вођи група дајемо реч, критичарима одрс ђопе еиохе, а каеније браниоцима епохе, ту се врши сукобљавањс мп шљења, развија дискусија, укључују се ученици.

На основу тога се може направити позоришна представа дл учествују сви ученици. Тако чинимо часове разноврснијим, садржај пијим и интересантним. То је прикладна забава разноврсности настанс у основној и средњој школи, али никад не смемо заборавити супгпшу оствареног циља и задатка које смо планирали. У пракси треба тражи ти решења како је најбоље; на најзанимљивији и економичнији пачпп паучити ученике. Зато је велика одговорност наставника у обликонап.у ученичке личности, његових радних, моралних вредности и врлина.

1.5. Место хронологије у настави историје

Хронологија је једна од помоћних историјских наука и веома јо 'Шачајна за историју и као наставни предмет и науку. Без хронологијс у историји би владао хаос. Поред хронологије помоћне историјске науке су још: палеографија, дипломатика, сфрагистика (сигилографија/ хо- рнлдика и нумизматика. Хронологија као помоћна историјска наукаоснована је крајем ХУ1.века..,а .њен...о.снивач,је.Ј.., Ј,. Скмингер_(1541^1602)ЈСваки историјски догађај је везан за време (када се догодијјо) и 31 простор (где се догодило) тј, ладсадизација.- место догађ,ања.

Сваки наставник историје је одговоран и дужан да деци обја- сии и приближи рачунање времена и апстрактну хронологију учиии конкретнијом. Тешко је деци објаснити у V разреду шта је стара ера а шта нова сра. Најбоље је послужити се лентом времена. Такође тре- ба објаснити и разлике између истбријског и календарског времена. () Томе је писао руски научник А. Барг, По њему „без истбријског вре- Мспа и промена нема историје, без регуларности и равномерности по- Ма времена. Време и историја су два начина мерења процеса измепа: шшме благодарећи равномерности тока календарско-рачунског врс- Моиа она може послужити као скала на којој динамична и неравио- Мсрна историја уноси своје преломе.“ 3

Календарско време је кван пггагивна мора крстања историјо а Исгоријско време квалитативна страна тог кретања. Календарско вромо је континуирано - стално, а историјско је испрекидано. Огром- Ии део календарског времена може да означава безначајан пут којим је нрошло неко друштво, а мали део историјског времена, испрепли- ТШ1 гусгим збивањима, може означавати важаи пориод којим је иро 1ИЛ0 пеко друштво. Календарско времо озпачавамо још као с и о л . а ш и . о ц историјско унухрашн.о или још роалио цремс. Калопдарско со мсрп цпсграктио а исгоријско садржајсм шпа догађаја у иротоку вромспа.

1 М. 1>.1|)г, Кчшмчшј!' к м<чти)ц с шчмчшјској ич\ч\ч, Мосини 11>8<1; ..I ||Н'гшш и ( " I I 1,Чпг|н*1| IОНГ), г ф . 1'Ј

:м

Калспдарско нрсмс јс једносмерно и апсолутно, историјско нрсмс је зауставл>иво, креће се циклично, понавља се у неким сегмен- тима (стагнација, рестаурација).

Ако се у настави оба времена узимају као идентична онда је то извор шаблона и догматизма у наетави и пе схватан.е хронологи- је„односно њено свођење на средство за формално схваћену поступ- иост у изношењу историјских догађаја.“

Мора се у методици наставе историје као и у наставном пред- мету историје схватити значај хронологије, јер представљање било ког догађаја и појаве у оквиру тачног времена - услов је без којег не може бити научног схватања историјског процеса. Хронолошки дату- ми узети у својој свеукупности и систему представљају у распоређи- вању историјских чињеница такву основу као мрежа меридијана и па- ралела, при расподели географских података, само уз њихову помоћ мо- гуће је утврдити правилно узајамне односе међу појавама историјског ироцеса са савршеном тачношћу определити све чињенице и догађаје у њиховим временским односима. Хронолошки датуми су својеврсни путокази које размештамо на историјском путу и који нам помажу да видимо кретање историјског процеса и етапе његовог развитка.

Всома је зпачајио да ученици схвате и савладају поделу про- шлости човечанства звану периодизација историје. Схватити време и љсгово трајање значи и запамтити да је друштво прошло историјске стапе које зовемо и епохама од праисторије, историје старог века, средњег века, новог века и најновије доба. Битно је да ученици запам- тс колико је који период трајао у хиљадама година (миленијум) сто тииама година (век или столеће) да знају шта је деценија, колико тра‘~ је, колико је који историјски период трајао у односу на праисторију. Пужно је ученицима објаснити историјску и социолошку иериодиза- цију: од првобитне заједнице, робовласничког друштва, феудалног друштва до капиталистичког и социјалистичког друштва.

Вршити поређење једне уииверзалне историјске и друге соци- олошке периодизације, сличности, разлике и временска поклапања.

Ученицима треба објаснити карактеристике робовласништва, разлике источњачког.(Египат) и античког ропства (Грчка, полиси - А гииа, Рим). Ранији феудализам (франачке државе) развијени феуда- лизам (Француска, Енглеска) капитализам (Енглеска).

Све земље и народи су имали свој пут развоја специфичан за сва- ки од њих па се не могу сви стављати у исту општу социолошку шему.

Ако се у основи схвате проблеми хронологије специфичности по- једипих стапа у развоју људског друштва њихове разноликости у просто- ру, опда пеће бити проблема са објашњењима деци уз обилпо коришћсље лепте времепа, хрополошких, сипхроних и родословских габлпца,

ПамПсп.с хроподогије мора бити везапо ча шпрс почиавап.е историјскпх до 1 ађаја, појава п ироцсса а хропологија сиужи иамо као ослопац у укуппом чмип.у.

ДРУГИ ДЕО

2.1. Наставне методе у историји- Појам и класификација

Појам- „наставне методе“ значи начин рада у настави - одпос паставник-ученик. Наставни метод има двоструко значење: насг;|н

примен>ује методе при извођењу наставног процеса; ученицп примењују своје методе за стицање знања и стицања способности.

Наставни метод садржи три нераздвојне компоненте:^ начин стицања знања;

|^јединство рада наставника и ученика, без те сарадње нема успеха:

^ постизање одређених резултата у наставном процесу. Најважнија је ефикасност у настави, за то су неопходни матв^

ријални услови рада: добар ученички колектив и високо стручно оспр- 'Собљено наставно особље, стручно-педагошко-психолошки спремно\ За рад.

Наставне методе се усавршавају, мењају у складу са промена- Ма, организације и циљева васпитања, психологије и педагогије, ди- дактике и методике, информатике и других наука.

Класификација наставних метода: постоје виш е подела на- Ставних метода према проблемима различитости наставе и дидакти- Чарима - ауторим а неких метода.

Од старијих познат је Рус Г1. Ф. Каптерјов (1848-1922). Оп Прихвата прогресивне методе: Русоа и Песталоција методе зове фор- М ама-облицима и то:

- догматска метода где се дају готова знања;- аналитичка метода - разлаже се знање на елементе показују-

ћи значај сваког и градећи формулу целине метода;Генетичке методе - наставник примењује процес настајап.а

змаља и њихово развијање, а после тога даје коначну формулацију. Генетички метод је двојак: Сократовски - када знање развија сам на- ставник и хеуристички када ученици сами откривају и формулишу

■ чнања. Ово је тзв. педоцентричка метода, јер полази од идеализацијс «*' учсниковог интересовања и могућности.

[С траж евЈе изузетак и тврди да су методе научне не прихиата- I јући дидактичкУ подслу као »сћима мстодичара. По њему су оснокне

I мстодс онс којс домрммосс мо чмаиам.у сумггиме историјских мроцсса.| Зпто јс мо м.сму битиа слсдећа класмфикиццја:

1. мс года 11'IV'131113111>II 1Н"| ориЈских чнп.оинца;

_________________ _____________________

2. метод изучаиам>а хромологије;3.метод изучавам»а локали гега исгоријских појава;4. метод изучавања осиовпих ис горијских појмова;5. метод узрочно-последичиих веза и односа;6. метод објашњења законитости историјског развитка.Реализује и иомоћу: логичких облика, анализе, синтезе, индук-

ције, дедукције упоређивања-доказивања.Психолошки облик: чулне, емоционалне перцепције (пријема)

прелаз од појединачних представа ка историјским појмовима, - раз- вој памћења, маште и усменог изражавања, активирањем перцепција.

Дидактички облик: 1. излагање - приповедање на наставним часовима; 2. разговор - анкетирање; 3. рад са уџбеником и књигом; 4. демонстрирање очигледним средствима путем историјских спомени- ка и локалитета, ескурзија, музеја; 5. писмени радови: реферати и се- минари.

Стражев се правда чињеницом да историчари не смеју запо- ставити историју као кључни наставни предмет, на рачун форми и дидактичких метода.

Исак Јаковљевич Лернер је присталица проблемске наставе. Методе дефинише и изводи из закономерности наставног предмета и објективних својства предмета и то истиче: психолошке стране, гно- сеолошке стране, процесуалне стране.

Методе дели на: репродуктивне и продуктивне, информативно рецептивне или (објашњивачко-илустративне), речју или сликом, ре- продуктивни метод (систем вежби, давање готових знања, умења и навика).

Следећа три метода су: продуктивни (стварачки јер се знања примењују), метод проблемског излагања (наставниково формулиса- ње знања да би стваралачки усвајали и применили знања у новим си- туацијама).

Еуристички метод (развојни) - разговор нас гавника са учени- цима, почиње причом о неком проблему или питању - путем питања указује на проблеме: формулише противречности, изазива полемику, каналише дискусију а ученици траже решење проблема.

Истраживачки метод Лернер сматра: врхунски стваралачки об- лик усвајања знања а суштина је одређена следећим функцијама: а) формирање црте стваралачке делатности код ученика, б) организује сс стваралачко усвајање знања на проблемским задатацима, в) овла- дава се методом научног знања, г) формира се интерес за стваралачку делатиост решавањем задатака, они се решавају брзо на часу, код ку- ће, писаним радовима (рефсрати, семинари) итд.

Лермер ииенстира иа стваралачком усвајању шаи.а па свим стуни.евнма васн т но -обрачовиог рада.

Оии методп 1Ч‘ међусобио екладпо новечују п доприиосс све- сграпо рач1!ијспо| ничпости, а комбппују се сиои.пи окннии (црцчаи.с.

рачгоиор, писање) и средства знања (слике, шеме, карте, уџбеппци, тсхничка средства).

Избор наставне методе зависн од припремљености учешњн, карактера материје и од спремности наставника. Оба ова метода ( 'тра жева и Лернера су инспиративна, али за нас мање прихватл.ииа, |ср чахтевају нову структуру дидактике и методике предмета и пола к' од психолошке законитости или марксиситичких схватања исторпогра фије и није јасно како реализовати до краја програм овим методама.

Наша класификација наставних метода је следећа:I Вербално текстуална у које спадају:1. монолошка метода (усменог излагања или вербална методп);2. дијалошка метода (или метода разговора);3. текстуална метода (метод рада са изворним, књижевиим, па

учним историјским текстовима);4. метод писаних историјских радова (реферати, семинари, ис-

Траживачки рад, дипломски радови).II Илустративно-демоис гративне методе су следеће:1. метод рада са предметним очигледним средствима (истбрпј-

ски остаци, слике, историјске илустрације) \2. метод рада са очигледним средствима условним знацгша

(историјске карте, шеме, скице)3. метод рада са техником - видео XV, филм, камера, комију-

тср, компакт диск, интернет.Ова класификација је најприхватљивија за ученике и настав-

ЈШјсе - полази од конкретних извора знања и одређује начин и по- ГГупке рада и наставника и ученика, одрађује циљеве и задатке обра- зовања и васпитања у коме је ученик субјект знања и активни уче- Сник, развија самосталност код ученика и стваралачко усваја зиап.а, Овим методама развијају се моралне особине и позитивно понаша- Ње код ученика. Формира се научни приступ историјским појавама. Формира се код ученика историјска свест и развија се историјско мшнљење.

2.1.1. Метода усмеиог излагања у настави историје

Основне напомене предавачу:- предавач мора увек стајати испред ученика на средиии учпо

цице и погледом мора да обухвати цео разред,- наставник треба вишс да стоји и без много кретања, због мо-

гућиости разбијања иажи.с учепицима,пасгавпик пе сме да ссди иа ка'1'едри или ђачкој клупи, обанеча иастаиппка јс да нспо пчлаже, јаспо иаглаш ака са до

бром дикци.јом, свака реч и глт* морају бпти јаспп и рачгоиетпп. Ма сганпик мора пчлага'1'п прпнпЈМШМ КИ.пжснппм јсчпком п увек псго ријскс псгппе морају битп Iачпс

_________

Исгорија јс КЛНС111111п 11;к-г;1т1о-о()р;1Чонпи прсдмет и преноси сс усмспо, али сс повсчујс п комГшпујс са тскетом, јшковном очиглед- пошћу и техничким срсдствпма. Увск сс ие прича него објашњава, рачговара, чита, показује, изводе сс чакл.учцп.

Ученици цене нарочито иредавачку всштину без велике рето- рике, пе усил>ену и без много стилских фигура. Основа је: повезано лепо, јасно и тачно изношење историјских чињеница, појава догађаја, галерије ликова, утврђивање узрока, тока и последица историјских догађаја и процеса.

Усмено излагање треба да има:Приповедачко-описну функцију: која се одликује богатством

иновација, снагом логичког расуђивања, темеЈЂНошћу аргументације а ученике учи да размишљају, резонују, развијају мишљење да расу- ђУЈУ ~ развијају логичке функције и овладавају научним чињеницама и терминологијом.

Поред сазнајне историја има и развојну националну функцију.Ученик не може бити равнодушан, ако га наша прича подсти-

че. Причање мора изазивати емоционално осећање када дајемо описе ликова хероја, или угњетача, злочинца, херојског отпора, трпљења ропског рада, отпора у бунама и устанцима. Причом и живом речју формира се морални суд - утиче на морално-васиитне врлине учени- ка и њихово понашање.

У подели облика усменог излагања разликујемо:1. приповедање као један облик2. сажето саопштење, други облик3. описивање историјских догађаја и личности4. карактеризацију појава и личности и догађаја5. објашњење или објашњавање историјских појава, закона,

узрока, повода и последица6. расуђивање са доказивањем.Приповедање-повјест је историјско причање о догађају, поја-

ви, процесу, то је најприступачнији облик: жив, конкретаи, зани- мл.ив. Постоје два облика приче: обично причање и уметничко ири- чап.е или приповедање.

Уметничко приповедање се одликује сликовитошћу, леним стилом, јасним језиком, затим стилским обртима и најчешће се ири- мењује у млађим разредима основне школе I и II разреда а у старијим разрсдима V и У1-ом, ређе у VII и VIII разреду а још ређе у средњој П1КОЈ1П и гимназијама због малог броја часова. Има низ примера који би се могли приповедати из историје старих Грка, Рима (Хсродот, 11рокопије) из исгоријс старих Словена итд.

Други облик у е м сп о г гплагања је сажето саонш гоп.с којс ка- ракгсриш с к|1а1ш облпк пргшовсдап.а гдс псма појсдппосIп , ппии ип.с јс мап.с см оцпопалпо обојспо дају ес краНп подацп о нггоријскпм догађајпм а, осиовпс (н-оИеиоггп. Прп пчлагаи.у чрсии тГкчпнигп ис-

примерене хиперболе, метафоре, који су често непримеренн исторп- јп и пс примерена поређења као: угушен у крви; потучен до ногу; кри сс лила потоцима итд., али и при давању карактеристике појс диних личности треба избегавати не примерене квалификацијс као: лоиови, изјелице, зликовци, разбојници, крвопије, крволочни, ичдл- ји ц еи д р .

Примери наше доследности у поштовању принципа употрсбс правих историјских термина се најбоље могу уочити у излагању о су кобима у верским ратовима, устаницима, светским ратовима, рсколу цијама и др.

Приповедање је чешће у основним школама и не можс бптп осповни облик рада јер одузима много времена. Приповеда сс само иајзначајнији део када треба постићи васпитно-образовни ц ијв, ппр.: стари исток, мишарска битка, колубарска битка, када се износе дру-

л Штвене појаве, значајни догађаји, до тада непознато ученицима, опи- ';ј& си личности и друго.

Иза тзв. историјских уопштавања - треба објашњавати пспо- ЗНате термине, појмове као што су: каста, класа, кмет, феуд итд. \

Описивање историјских догађаја тече упоредо са причом при- поведањем, изношење хронолошким редом историјских појава и Хове суштине. Постоје две врсте описивања: сликовито спољашњс

| обележје појава нпр. (земљотрес у Дубровнику) и аналитичко опи- сивање где се дају битна обележја и карактеристике личности, исто- т ријски догађаји, историјски објекти, станишта итд.

Сликовито описивање је битно ради унутрашње очигледпо- СТН-описивање историјских догађаја, анализа историјских објеката,

■*; СТаиишта (битака, наоружања, ратне технике у старијим разредима $ ређе) политичких партија, странака све то мора бити научно заснока- 1| цо, лепо емоционално испричано без идеализације. Суштина је у па- *■' учмости и историјској истини.

Ј? Карактерисање историјских појава или личности, догађаја јсједаи од облика описивања и може бити кратко и развијено припокс- даи.е и описивање значајних личности (Александар Велики, Сократ, Паполеон, Карађорђе, Милош Обреновић) или значајни историјски датуми (Француска револуција, Октобарска револуција, Први срп-

.. ски устанак). Може бити и критикована карикаритуално и тако ири- кпзана. Пример: Марксове употребе термина (лицемер, лисица, бу- дала) итд.

К арактеризацијом се дају су ш ти н ске одли ке, обел сж ја , алп ; Ш го јс б и т н о за л и ц е или пеки догађај (пример: р ев ол уц и јс из 184К.г.

; ју ж и о сл о в еи ск и пароди, чахтсни С рба, Хрвата, Словепаца, чах гскп та грађаискс с л о б о д с , укидаи.с <|)судалних обавеза , давап.с ксћих па- циопалпих права, право гиаса ча снс нтд.

П остојс дкс (|»ачс рснопуције д о окгобра 1848. годи пс, и.ихони чахгсни ча с л о б о д у када мађпрско нлсмстно 1711111 С нонснс п II фача од

■10

октобра 1848. до ашуета годннс, када словенски народи збогиспоштокања договорсмог од страмс Мађара мрслазе на страну Беча.

Објашњење јс важам дсо усмсмог нчлапића. Суштина је у от- кривању унутрашњих всза и зависпосги историјских чињеница. Са- стоји се у откривању унутрашњих веза и закоиитости као и њихове суштине. Објашњењем се стичу темељна знања која се лакше усваја- ју, јер су осмишљена. Ученику треба сваки појам и појаву детаљно и разложно објашњавати, оно што је одраслим јасно и просто, ученику нарочито нижег узраста није, јер има доста сличних појава, које су се развијале у дугом временском трајању, нпр. процес читлучења у Османском царству (настанак и развој у 16,17. и 18. веку), погоршање ноложаја раје; земљиште које се могло пренети у наслеђе, залагати, раније царске султанове земље, грабили су и сељачке земље-читлук сахибија (господар читлука), узимали су обавезе према спахији и они су неограничено експлоатисали сељаке; захтеви сахибија били су све већи а положај раје све тежи, што изазива побуне и устанке раје.

Расуђивање са доказивањем је доследно развијање поставки и доказа који ученика воде извођењу закључака а извођењем закљу- чака код ученика се развија историјско мишљење на пример: разви- так градске привреде у оквиру феудалног друштва, постепено јачање грађанске класе и сталежа, појава нове културе. Средњевековна цр- квена култура није могла задовољити грађанску класу. Неопходна но- на научна сазнања, усавршавање технике, повећање материјалног бо- гатства, развитак природних наука, појава нове филозофије, књижев- пости, уметности, човекова срећа и благостање су главна преокупација у култури, појављује се хуманизам (хуманус-људски). Хуманисти изу- чавају са страшћу грчку и римску културу - врши се обнова - ренесан- са која се јавља у Италији, тамо где је најразвијенија грађанска класа.

Расуђивање на часу ученику мора бити: доступно, убедљи- во, тачно, доследно изведено, не сме бити апстрактно иего засно- вано на анализи и чињеницама. Мора бити повезано са: припове- дањем, описивањем, објашњењем и карактеризацијом (пр. хума- низам и ренесанса).

Усмено излагање увек мора бити у комбинацијама: приповеда- м.а, описивања, објашњена, расуђивања, доказивања и карактеризаци- је чији су носиоци историјске личности. Сви облици усменог излага- м.а увек морају бити засновани на резултатима савремене историогра- фије и прилагођени узрасту ученика.

Усмено излагање мора бити логички савршено, конкретно, сликовито, живо, без лажне драматике, без идеализованих представа, јочик и термипологија морају бити прилагођене духу времепа при унотреби соцмолошкнх и историјских термина и појмова.

Треба мчбсгаиати: архаичме и аиахроиичме, чатмм модернича- цију псторијских догађаја, појава и пачина жинотм, Модорничација нсторпјскпх догађаја јс сиојствепл младпм плсгмишшпмн ТроПа се

II

нридржавати обима уџбеника, али не и препричавати га. Насташшк пијс обавезан да следи хронолошки и логички редослед уџбеника ако мисли да је други начин лакши, може и проширити градиво, али пс шпие од 30% постојећег. Основно је да га повезује са старим градивом. Мора се комбиновати усмено излагање (сви облици) са дп јалогом, демонстрацијом; показивањем комбиновати логичке облпкс

аиализу, синтезу, индукцију, дедукцију, упоређивање, доказивањо. Нужно је стално одржавати мисаону активност а она се постиже:- јасноћом излагања, научношћу чнњеннца, мнсаоношИу

склопа речи уз подстицање ученика на активност.Ученик не сме на часу да се забавља другим активностима и

стварима, да учи друге предмете на часу, да чита стрипове, да црта, чита забавник итд.

Кад заврше час може се увек нешто прочитати или обнавл.ати, иопричати о наставној јединици - часу кога смо завршили.

Будући наставници морају имати стално на уму да предавв професор историје и других наставних предмета, утиче васпитно ма евоје ученике целокупном својом личношћу, од начина комуникаци- јс, односа према деци, културе понашања у учионици и ван њс, до културе говора чак и културе одевања.

Важно је уопште у животу неговати културу говора а нарочи- ТО дијалога, уваж авати саговорника стрпљиво га слуш ати, тек када зиврши одговорити. Некад се ћутањем може више постићи-рећи, у ћутању је злато, не смеју оба саговорника истовремено причати, мора се чути саговорник. Ко галами и у дијалогу се свађа нема аргумена га.

Монолошки метод има битно обележје: систематско излагањс градива а дијалошки разговор детаљније објашњава - анализира н ричрешава дилеме, дијалог је нужан, некад незаменљив у историји.

Разликује се разговор у природним наукама и историји. У при- родмим наукама преовладава дедуктивно логички начин излагања па- станиог градива, па се путем дијалога могу изнети нове чињеницс п чакони. У настави историје не, јер се ток историјских догађаја нс мо- жс откривати логичким путем чак ни при најбољем знању ученика.

Разговор у историји има велику улогу, јер се користи нри ра- суђивању и мисаоној обради историјског градива:

1. разговором се објаш њава историјска грађа, оцењују и уоп- штавају историјскс чињепице;

2. разговором се акгивмрају учспици у току уснајап.а чпап.а, пналиче и рачматрап.а чпп.сппчпог матсријала исторнјског тскста, плус грацмја и др.;

3. днјалогом наппшшк утирђујс: обнм, дубппу чпаи.а, умсп.а, паипка, тачпостп, схимтпп.с оИриђопог градниа итд-

2.1.2. Метода разговора - дијалог

Све у свсму дијали!' нма слсдсПе (|)ункције дпдактнчког карактера: увођењ с учспика у колсктивпи умпп рад п активирањ е уче-

ппка ча неопходна усвајањ а зп а тБ а ,контролу усвојених историјских знања, новсзивања, умења,

вештина и навика,..да укључи ученике у анализу историјског градива и друге са-

чпајнс операције ради стицања новог знања.Имајући у виду дидактичке функције дијалошке методе, разго-

вор можемо поделити на:? уводни, крн гролни, аналитички, уоншта- вајући и закључни. ^ А

Уводни дијалог наставник- ученик мора да активира ученич- ко знање, да ученика мисаоно ангажује. Примењује се на почетку школске године при упознавању ученика, при саопштавању настав- ног програма, коментарисања новог поглавља, при упознавању нове теме градива, примењује се на почетку сваког часа при ировери прет- ходног градива и систематизацији, после читања изворног текста, разговора о историјској литератури, разговоара се при обиласку исто- ријских споменика, локалитета, гледању историјских филмова, позо- ришних представа са историјском темом итд.

Разговор увек почиње наставниковим питањем. 'Питања мора- ју бити јасна, недвосмислена, не смеју бити сложена (вишс питаља у једпом - узрок и повод Првог светског рата). Пигања не смеју да збу-и.ују ученика, не смеју да буду сугестивна и погрепша, нити да наво- де ученике на погрешан одговор. Контролни разговор њиме сс проверава степен усвојености: знања, умења, навика ученика, затим степен припремљености за праћење и усвајање новог градива.

Проверава се: појединачно степеи спремности и усвајсности зпања и врши се класификација путем оцене - задовољава, по степе- пу оцене 2-5 и незадовољава оцена 1.

Вршити обавезно проверавање после сваке наставне једипице и после 2-3 наставне јединице. У другом случају тражити битне од- лике и суштину-примери Првог и Другог српског усганка.

Питања морају бити конкретна, одговори треба да буду сажс- ти, кратки, јер се ради о систематизацији и контроли знања.

Истовремена синтематизација и оцењивање - закључивање из- вођење закључних знања предвиђена је школским законима. Ученици сс павикавају на синтезу, проверава се дијагностичким питањима да ли учепици разумеју градиво, даје се допунско објашњење и коригује властито излагање. Објашњавају се мање познати појмови (аутономи- ја, устав, класа, каста, кмет, феудалац, раслојавање, велможе) итд.

Примери: да би избегли вербалну репродукцију о Д р у тм срп- ском успапку повсде се разговор о следсћсм: којп јс осмовпн узрок синх буна у ([(судалпом друмгту? '^апгго је атп(|)су(.иаинп покргг у Турској пмао мацпопллио ослободплачкм карактср? Ко|П су ппјчипчај- мпјп учроцн Првог п Другог српског успммса? V чсму су ричимкс тч>--

кова Првог и Другог српског устанка? Зашто је Порта одмах прихиа- тила преговоре? Какав се показао кнез Милош? Шта је постигао кпсч Милош преговорима? У чему је значај дипломатске борбе? Којс су основне одредбе Хатишерифа 1830. г.? У чему се огледа апсолутичлм књаза Милоша? Какав је напредак остварен у Србији у доба устано бранитеља? итд.

Разговор у виду анализе и осмишљавања историјског грл дива је основни облик дијалога, на свим часовима разговором сс нр ши: проширење градива, продубљење знања и ученици се оспособл.л вају да историјски резонују, расуђују и закључују.

Негује се критички однос према наставном градиву.Овим разговором негује се мисаона способност ученика, фор-

мира се историјско мишљење и историјска свест.Разговор, анализе и осмишљавање може бити основни метод у

раду на часовима.За ацализу су погодни: историјски т е к с т о в и ]и с торијске. чи-

танке, посебно правна документа - Душанов законик, Хатишериф ич 1830. г., Берлински уговор, Тајна конвенција. >

Разлике између норматива уговора и праксе ученици се учс дај разумеју савремена збивања и врше селекцију информација. Примср:! анализа „Тајне конвенције“ Србије и Аустрије. Зашто је тајна и шта је предвиђено? Ограничење права Србије да може склапати споразу- ме, ограничење економско, политичко, војно, сарадња са другим че- мљама. Хатишериф; Критика Вука Стефановића Караџића: „Милош је господар свих живота својих потчињених, господар свега, осуда убиства и апсолутизма.“ Душанов законик: чита се и анализира чл. 69. „себрови не смеју бити скупа ако их се нађе да се осмуде“...

Завршни (закључни) разговор води се на крају часа или нл Жрају наставне теме. На крају године има сврху: уопштавање градивл, систематизацију и извођење закључака из наученог градива.

Провера степена разумевања и усвојености историјског градн- ва. У завршном разговору ученици се уводе у следећу тему или час. Акценат мора бити на кључним и битним елементима.

Д ијалог и његово вођење је својеврсно мајсторство.На почетку каријере није га лако организовати и извести; до-

бар дијалог зависи од талента и способности наставника. Наставпнк мора бити и помало глумац, али то подразумева темељно познавап.с историјског градива, уз педагошку и методичку оспособљеност. Услои јс да се прецизно формулишу питања. Неопходна је ваљана припрс ма. Питања морају бити досгупиа учспицима, значи да могу одгоиа- рати на основу усвојеиих чин.сиица донуњсних текстом из уџбсника, не смеју бити нптаи.а поетаил.сна тако да учсиици иагађају. Питап.а морају бггги одрсђспа, чпачи: да се одиосс иа копкрстап садржлј. Пп тап.л пе емсју Гштн оппгга, пнр, пггн ‘»шш о Првом српском усглнку? Пигап.а се морлју одиости ии сутгипу ичучлвлпс појлис, доглђлја.

4 4

јшчности а нс на спорсдпс дсгал.с и формалне појаве нпр. ко је са ким био у сродству или због чега сс свађао итд. Питања морају бити д и д а к т и ч к и је д н о с т а в н а значи: иоставл.а сс само један задатак а не више задатака, на пример: наведи узроке Француске револуције?

Питања не смеју бити алтернативна јер се тако не утврђује су- штина одговора; нпр.: да лп с ш и I држава била угњетачка? Да ли је Први српски устанак биу р«- -н 1>цгуд? итд;..... .....’ "

Питања не смеју бити сугестивна, тада ученик не размишЈБа, дијалог губи смисао нпр.: да ли је Србија у [ светском рату ималдве- лике жртве - велика разарања?

Питања не смеју бити каверзца (логрш,ша) јер ученика дезо- ријентишу, збуњују, нпр.: Југославија је у II светском рату имала 100.000 жртава зар не?

Питања на часу не могу бити изолована једно од другог, мора- ју чинити јасно осмишЈвени систем који наглашава унутраш п3у ло- гичну везу.

Разговор мора бити такав да ученике подстиче на размишл>а- ње да се негује историјско мишљење.

Да би разговор био успешан мора испунити следеће задатке:- разговор на часу увек мора почети питањем целом разреду; тек по- сле паузе наставник зове одређеног ученика да разговора; не сме тра- жити одговор увек само од добрих ученика - остали снавају; бол>с јс звати п р о с е ч и о г ученика а остали добри га допуњавају; пе грсба тра- жити одговор само од оних који дижу руке него повремено уз по- хвалу; увек треба укључити ученике са недовољним знањем лаким питањем, на тај начин дизати њихово са м о н о у зд а њ е ; разговор треба претворити у дискусију кад се може; наставник усмсрава разговор и натај начин негује с а м о с т а л н о с т ученика. Наставпик не сме бити не- стрпЈвив у чекању због спорог мишљења, муцања; мора имата и ед а- г о ш к е ш и р и н е и т а к т а . Насгавник мора да покаже поштовање до- стојанства ученика: - не сме се л^утити на грешке ученика, грдити ученике - одговори се морају усмеравати. Никад наставник ис сме показивати да је свезпајући. 'Греба иоказати да у историји постоје контраверзна тумачења и да се мисаоним сазнањем дрлази до исто- ријске истпне - нема апсолутне истине.

Ако ученици не знају одговор наставник га мора дати. Непо- знато питање или питање које не зна наставник одлаже за други пут консултује енциклопедију, лексикон и тиме не крњи углед.

Дијалоге по степену везаности делимо на: в е з а н е , сл о б о д н е и ДИСКУСИЈу.

В е за н и р а з г о в о р се најчешће води при утврђивап.у градива -- провери знања, тако паставник поставља прецизпа иитаи.а п тражи прсцгппе одговорс.

Слободпи рачгокор иримењује сс у старпјим разредпма ка- да учссппцп поссдују оОпмпа чпап.а п спосоОпос г ис I оријггсог ра-

суђииањ а, и јш после обављ ене ескурзије, позориш та, м узсја , Опо скопа.

Посебно је значајна дискусија где је постоји борба мишл.си.и, кригички однос ученика: приликом анализе историјских изво|1а, рс- (|)ерата, семмиара п друтог ученичког рада.

Дискусијом се усмерава, подстиче, одењује, нотврђује плп ,дс маптује учепикова тврдњд.

Све врсте разговора наставник мора темеЈЂНо припремптп, па учно и методички засновати на чињеницама, онда је то моћма методп којом се сгичу трајна знања, умења, навика; формира исторпјскп сиест и развија историјско мишљење.

2.1.3. Примеиа гекста у настави историје- унутрашља очигледиост

2.1.3.1 Изворни текст

Једна од метода у настави историје је и изворни т екац пј^цјус 1Ш изворног текста. Њ име се конкретизују историјсЈ^_лиш ш ице, д|| ју сс јасније. историјске..лредсхаве, лакш е се ф ормирају историјски мој- МовИј бол>е се схвата суш тина историје. И сторијски извории"тскст омогућава тем ељ није фррмирање. историјског м иш љ ењ а и повеНана

1 'ТЈационалпос! у настави историје а знањ а ученика иостају потпупија.

|Једииство спол.ашп.е и унутрашње очигледности омогућава лак- 1с сазтвање суштине кретања, процеса и појава у друштвеном развитку, А нализом текста код ученика подстиче мпсаону акгиипосI п азвија логичко. миш л.еп.с.

Систематским коришћсњем историјског текста бирају сс п ласификују историјске чип.енице, стварају корисне навике за рад.'реба користиги и друге изворе зпањ а као што су;.ен-циклонедијс,сксикони, хрестоматије, приручници, .чиме се ствара навика код учс ика за самосгалпи рад. Учепик се осамостаљ ује у раду и упућујс п а друге изворе знања: библиотеке, читаонице и слично.

К ориш ћењ е текста има велики вШ НитшГзтачај за развој само- дмсциилине, међусобну сарадњ у ученика, самосталност учепика у рм ду, а самим тим негује се култ рада; подстиче се интелектуалпо, мо ралио и друш твено васпитањ е и тиме знатно доприноси реаличацији ирограмских и васпитних задатака.

Одлике изворпог текста: изворни текст је сиецифичап пчиор чпап.а, пош то се па п.ему тсмсл.и псторијска паука. Ичворни.те1сс!Ш11П за учспике су датм пајчепПк' у псгоријским читапкама и хрестоматп јп. Опи сс деле па:

тсксшош’ пчјхишкишх иша/ш Ш С К С Ш О М ' 11С1НО/>НЈ<‘Н Н V Н1ИО/XI и шсксннни' п\'1 спнј/ичннчнс

■њ

Тскстовима иаративних извора припадају текстови истори- чара које су писали сгшрсмениди догађаја или исгорачарп каенијих времена, писаии на основу извора који нису сачувани. Они су за историју извори д р у тх д ед а али су значајни, јер дају осмишљену це- липу о одређеном историјском догађају. Недостатак је што су субјек- тивни и њихова вредност зависи од способтгости. објективности и културе аутора. Овим изворима припадају: ан I ш ис горије античких писаца, летописи, хронике средњевековних мииц I, биографије, ме- моари, дневници, јавна писма, аутобиографије. Њихова вредност се може проверавати изворима првог реда.

Историјски документи су извор првог реда због тога ш то су део историјске грађе тзв. „историјских остатака“ који су настали уз- гредно као саставни делови историјских збиван.а. „НиЈе им циљ опи- сивањ е и објаш њ авањ е историјских догађаја, јер су настали у текућој љ удској делатности“ .'

На основу историјских докумената - архивске грађе историчар описује догађаје и појаве и доноси закључке о њима, Документа нису тсидециозна и њихову тачност историчари могу утврдити као и тач- иост-аутентичност документа, то су званична документа органа вла- сти и ту спадају повеље, законодавни текстови, устави, закони, уред- бе, наредбе, правилници, прописи и др.

Текстови публицистике - Ово је бројна документација ( 19- 20 век) а то су: новине штампа, говори, брошуре, јавна писма и др. Користе се у настави, јер дају доста података чак н ако су. тендецио- зна, о јавном животу, партијама, историјским личностима. јавном мнењу, политичкој појави или сукобу итд. Мпак греба извршити кри- тички избор текстова и њихову анализу. /

Методи коришћења изворних текстова - Наставник плани- ра градиво и то: годишње, полугодишњеи седмично. Бирају се тек- стови прво - које користимо за ново градиво; друго - за обнављање градива; треће - које тек треба анализирати; четврто - које треба дати за домаће задатке писмено-усмено.

Свако коришћење текстова у настави тражи ваљану припрему.Начини коришћења текста у настави:Први - Користи се уместо властитог излагања и навођења чи-

и.еница или података које наводи текст: опис догађаја, личности, наво- ди се директно и каже се: ево шта о том догађају каже извор. Извор мо- ра бити саопштен кратко, јасно, без коментара, директно. Када говори о апсолу гизму кнеза Милоша узима се за пример Вуково писмо из 1832.Г. у коме каже: „Милош може сваког човека у подруму свом без икакве крнвицс сам јавпо и тајно погубити а и Великом суду заповедптн...“

Други начип коришћсп.а текста - П отврда настаипиковс оцс- нс и закл.учка, корпстп пзвор беч детал.а. Пир.: усп оп Срипјс у Н . ие-

1 М. Псринпћ, Мгттинч! шнчшнн' шпнцицг, Псшјшл | 'М \ | ф /I)

17

ку; говори о оштрој, класној подели, наводи чл. 69. Душановог !;г копа „Збор себрова да не буде, ако се ко нађе као сабарник да му и- одсску уши и осмуде покретачи“ или чл. 68. који говори о екснлоата цији кметова. Овако се не губи време, не прекида се ток часа, добијл сс у конкретности, живости и уверљивости, предавање добија к о л о рнт снохе обојене језиком. Коришћење изворног текста, после н ш о жснс наставне јединице повећава ефекат очигледности.

Текст се може користити: прво, као увод у излагању поиш градива на почегку часа; др уго , као допуна нрсђсном граднг.у нрилп ком нонављањаЈсао и на чавршпом делу часа.

Пример: стицање самосталности Србије 1878. г. уместо прпчс црочитају се одредбе Берлинског уговора чл. 34, 35, 39. и 41. а члтп^Г' . СС коментарише.

Ј'-‘8 Затим се наставља са новом наставном јединицом: „Србија од|878-1903 . године.“||" На завршном делу часа - текст се чита и коментарише, рсцимо ^Тајна конвенција“ се анализира, чита наставник, издваја деловс, алп

ЈОЖе и ученик читати, а затим се анализира, објашњавају непозТшс Јчи и појмови. I

Ређе се користи изворни текст при обнављању градива, али га Могуће користити и комбинује се са провером знања ученика. Мо- се навести низ наставних јединица: Први и Други српски устанлк,

Занцуска буржоаска револуција, Октобарска револуција итд.Постоје посебни часови за анализу историјских докумена-

I*- на научној групи на којој наставник упућује ученике на истражн- Чс и то: на истраживање у историографији, мисаоно ангажујс учс- <е. То је врхунац интелектуалне делатности, анализа докумепта та- ^е, али то тражи више времена и ангажовања ученика.

Планом се предвиђа да сс упознају ученици у старијим разрс- јЈМа са документима или историјским изворима а онда се ичворпп |кст анализира и проучава. Такве професоре ученици памте и цспе.I Пример анализе Хатишерифа из 1830. г. Анализа је подсл.спа 'Три фазе:

1. Обавештење о документу, о пореклу документа, значају до- Кумсита, намени документа, кад је издат, којим поводом, обавештавап.е

' ј® кратко, нпр. прочита се: „Признање унутрашње самосталности Србпјс “ Доист 1830;“ 2. Читање и анализа појединих ставова докумеп га МС чпта сс цео документ Хатишерифа, само чланови 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, I I И 15. и постављају питања: „Да ли с у Ј п а п издаје Хатишсриф својом во Љ«м да би улепшао живот народу“? Да ли јс истинита нрича ич Хлтппк' риоа Махмут-кана 1830? Учеппцп ичводс чакл.учак: да пије. Хлтппк' |Ш() је допет чбог двл устлпкл плродл п с гсчспнх прлва парода п прптн ЦКИ Руспје на Турску.

Пнглн.о: Зашго ( 'уииш шко гомори? Одгоиор: „да Г>п слчувло углсд, јср ппје могло прпчплти дм јг Оио нл то плтерлп“. Учеппцп с.чилтлју

-18

суп.тину. Друго, наслсдна кнежсвина чл.2. и 3. дат је да би се Турци М0 1Ј1И мешати у српске односе: избор кнеза, ограничена аутономија. Учсници се логички ангажују, размишљају, траже шире објашњсње и тиме се прелази иа трећу фазу.

Оваквом анализом документа ангажују се сви ученици а то до- приноси развијању логичког мишљења, критичком расуђивању, бо- л>ем резоновању.

Упоређујући оригинал документа са интерпретацијом у уџбе- нику уочавају се сличности и разлике, затим се слична мишљења на- ђу у енциклопедији - потврду података, где је документ донесен и објављен, какав је ефекат изазвао у јавном мњењу; да ученици прона- ђу ликовне прилоге у научно популарним делима у вези документа; да се повеже са домаћим задатком и тиме се развије самосталност ученика. Да пронађу и друге изворе научно популарних дела као до- маћи задатак чиме се развија самосталност а и подстиче се мисаона активност. Изворни текст из историје је исто што и експеримент или лабораторијска анализа за природне науке и њиме се показује тач- ност закључка у историјској науци.

2.1.3.2. Књижеени текст

Текстови из књижевних дела су веома погодни у методици на- ставе историје као наставно средство унутрашње очигледности, али су по својој вредности одмах иза изворног текста. Оба текста имају исте дидактичке функције.

Текстови књижевних дела деле се на 1. књижевни текстови из времена самог догађања (савремени роман, приповетка, прича, драма); 2. текстови из лепе књижевности (белетристика); 3. тексто- ви народне књижевности - који садрже историјске догађаје везане за методичке јединице које се обрађују.

Текстови дела из времена самог историјског догађаја и по- јава коју описују, користе се да ученицима олакшају усвајање исто- ријског садржаја из књижевног дела, која дају боље, дубље садржај- пије, верније, конкретније нека историјска збивања да ученици уоче и схвате пластичније историјске догађаје.

Знатно боље књижевност утиче на свест ученика и боље се формира историјска представа, боље се уметнички употпуњује сликао протлости. Темељније се објашњавају друштвени феномени.

„Уметничка књижевност реалистички боље показује социјална кретап.а и друштвени живот “ (Дела Радована Самарџића: „Велики век Дубровпика“, „Мехмед пагпа Соколовић“, „Сулејман и РокселашГ).2

Иеторијска белетриетика (лепа књижешннт, тторнјека дела ромапн, прппоистке, драмс) најиише их јс пч 1‘), м ,М), пека.

//.7/(11, (' Г|). /'>

| Ч

( )државају више схватање аутора о друштвеној стварности. Зато постојс |к:чсрие о примени, њеној вредности, неки је зову „лажни књижевпп роди. Одбацују је, па зато и ми, ипак, морамо бити опрезни и критични.

Објективност зависи од: историјске ерудиције, опште културе, књижевног талента, личног поштења књижевника и његове способ- иости да схвати кроз литерални израз суштину историјског догађаја.

За млађе ученике прихватљивија је због: конкретног догађаја, ритма тока радње, драматичног обрта, интереса за прошлост. Разкија иитересовање ученика и жељу да заволе историју преко литературе.11остоји низ дела: X. Сенкјевича ()уо уасНз; „Крсташи“; „Огњем и мачем“; чатим П. Мерима: „Вартоломејска ноћ“; Л. Толстој „Рат и мир“, И. Ап дрић „Травничка хроника“, „На дрини ћуприја“, М. Црњански „Сеобе‘\

Народна књижевност - народне п риче, п есм е, пословиц е, впови, еп ске п есм е итд. „У народном ствар ал аш тву се од р ж ава само

^ И сторија н ар о д а, н а јкр у п н и ји х д о гађаја ко ји су одлу ч и л и о судбиин X.; иарода“ .‘',‘1 Народна књижевиост је увек у процвату кад нема могућно-

СГИ за писану. Највише их је из 15,16, 17. и 18. века затим из стфрУ Шаека (Илијада, Одисеја, Еп о Гилгамешу, песме о Роланду, песма р ш Сиду итд).'Ж- Код нас средњевековна књижевност и књижевност новијег ве-ЈшУШ, (по циклусима) је богата, разноврсна, родољубива, етична, верпо и Н рф аж ава борбу за слободу наших народа.тВк\ Сведочи о масовном учешћу наших народа у историјским зби- ■Н Врш ма, користе их иаставници да би оживели излагање. Изреке пе И н и Т е р е ћ у ју ученике, не треба их ни учити напамет. Народна књижсн- аШирст углавном одражава истину, блиске чињеницама, народне жел>е, 'ННвремљења, народно схватање, страховања и надања. Има велику дН кИ чку вредност.

Наставник историје треба да активира знање ученика из срп- •ј ј - ВКОГ језика да би боље знали и разумели кординацију са књижевио- шЏу- Користи се на часу и ван часа и на слободним активностима. ж ? Општа дидактичка вредност књижевног текста је: слико-ШШшгТЛ конкретизација градива, нема апстрактних закључака. Уну гра- Ж«ШП>и очигледност се постиже: упознавањем времена, атмосфере, ди- Ж;Нимике, обичаја људи. Упознају се и значајне историјске личпостп,

Погиуније се формирају историјске представе а слике личности и до- •' глђаја се урезују дубоко у свест ученика.

Омогућава се ученику да бол>е схвати апстрактне историјскс Ш Појаис као што су: идеје историјских епоха, социјални односи, исто-

рмјско кретањс, разви гак друштиа. ж Идеје историјских споха учсппци млађих рачреда пс могу даЈ| ехшгге, ако се пе прпкачује бпографском ме'1'одом дслатпошћу лпч

I; Цосгп п ако сс допупп кп.ижснпом обрадом оида то уче лако п радо.

Дп би успслп у прпмспп кI|>иличшог тскста пасгашшк се мора прп

!>()

прсмити да ирича чанимл.иво, сјшковито, да истиче моралне, поли- тичкс ирсдиости, карактсристике личности, да дочара колорит епохе, рел.сфно истакне историјски догађај - то на ученика морално утиче.

У текстовима се помињу појмови: слој, сталеж, нација, класа - копкретизују се појмови и појачава васпитна усмереност. Изграђује сс језик, стил, елиминишу се празне фразе и клишеи.

Метод коришћења текстова - употребом текстова наставник мора имати у виду следеће: - да одабере текст који одговара настав- ној теми и васпитно образовним циљевима и задацима; - да одабрани текст мора бити примерен наставном садржају: - да је одабраии текст кратак, да се изоставља оно што је небитно. Треба истаћи само оно што је вредно уметнички, где су јасни ставови и историјски утемеље- пии проверени.

Одабрани текст наставник мора обавезно прочитати, а нешго и иапамет рећи или рецитовати. Припреми се, о одабраиом тексту, кратко објашњење: тема дела, белешке о писцу а наставник мора да ша и шире о књижевном делу.

Наставник мора знати начин коришћења текста, треба да зна да формулише питања. Мора увек имати на уму основну и општу те- му и задатак.

Краћи текст користи се на почетку часа новог градива као мо- то предавању.

Текст мора бити кратак, поруке морају изражавати и подвући образовно-васпитну функцију. Текст се може усмено рећи, али може и прочитати, или пројектовати графоскопом на гшатну ијш зиду.

Ако је садржај у херојском чину онда се чита и рецитује у све- чаном тону.

Нпр.: Почетак буне против дахија, као увод у час Први српски устанак:

„Боже мили чуда великога кад се шћаше у земљи Србији по Србији земљи да преврне и да друга постане судија“... итд.Изражава се суштина излагања о Првом српском устанку, ње~

гов пародни слободарски дух и социјални карактер. Ученици се моти- иишу да пажљиво прате догађаје а излагање постаје загшмљиво и узбу- дл.ино. Има низ примера, може мото бити и из неког прозног дела.

ИСњижевни текст се може користити у току излагања исто- рпјског градива при обради нове наставне јединице као илустрација иојавс или процеса.

11ир. мстодска јсдииица: „Србија од 1878- 1903. годппс" поло- жај друш1тнсппх слојсна "п пскоришћавање еељака; учпма сс ча иримср „,1'нана шс1|сра“ Мп.шжапа ј пшпта и чпга одломак ра ионора капс'1а- па Макч-пма ( 'армашснића са чслсиашом Данпа.ом Учцицпћсм: ,„око

жетне имања и задужења једног, Радана, сељака, са намером да му се учме имање за дуг“.

Разговор илуструје спрегу власти и зеленаша; на ученике оста- нља дубок утисак о економском положају сељака у Србији у другој половини XIX века.

Некад сам текст - читајући замењује наставников опис до гађаја. Наставник бира погодан тренутак и онда наводи детаље, опп сујс догађаје, карактерише личности, његове нарави, особине и ппр.: Карађорђе је прек, зна и да убије, Милош такође, али је и лукав.

Кад се текст користи као потврда наставииковог закључка 0 узроку или појави и догађају, тиме се постиже добар ефекат.

То су одломци из дела песама или дела народне песме и не да- (~ ' ју се подаци о аутору или народној песми. Нпр. методска јединица \ „Облици отпора османској власти“. Говори се о хајдучији, социјал-

м положају раје, разлог одласка у хајдуке старине Новака који ка- зашто је отишао у хајдуке и шта га је натерало на то:

Орах копах не дадоше ТурциОвце пасах поједоше вуциУзех пушку одох у хајдуке“ ...Књижевни текст после излагања иаставника - крај часа,

та се део из историјске читанке. Претходно се дају подаци о пи- у дела и др. и разговор се води о прочитаном, утврђује се врсд- ст текста.

Цео час се може користити на читање и коментарисање Кста које се односи на пређено градиво, или на часу, или раније сс ју задаци ученицима у виду реферата за изузетно образовну и вас- тну вредност (Бој на Косову, Први српски устанак, Други српски ганак, Први светски рат, Други светски рат, Балкански ратови итд.).

Наставник усмерава дискусију и води час: пример „На Дрипи прија“ Иве Андрића или „Травничка хроника“, „Лелејска гора“ од Лалића, „Време смрти“ од Добрице Ћосића - разред се дели па

/пе а наставник одређује задатке:I група треба да утврди колико је историјских докумената ко-

стио и да ли је користио Добрица Ћосић када је писао своје дело рсме смрти“;

II група - колико је верно описао ликове Мишића, Пу'тпика, јонића, Александра I Карађорђсвића;

III група - да обради трагику и херојизам обичпих л>уди;IV група - да опишс улогу ип гелигенцијс и њси одпос прсма рату;V група да апаЈппирп колнко су бнлп политичари па нпспип

'цггка у р ату . 1

1 / / , ■/ип с 11) Н ’

„Немаштина и сиромаштина И бабова рђава баштина

52______________ _______________________________________________________

Ако сс чадаци обрађују ппсмепо, онда паставник радове носи кући и каснијс саопштана рсчул галс.

Изворни и књижевни текстони сс могу комбиновати и тада се добија добар резултат у раду са ученицима. Ученици излажу настав- нику, коментаришу, повезују, дају критичке опаске, запажања и при- мсдбе.

При обради се могу користити и стихови - народне посло- вице, изреке.

Тиме се појачава сликовитост нпр. положај раје, туђа управа и чакони: „Кадија те тужи, кадија ти суди“, „Зао спахија оћера једну краву а добар две“. О законима: „Ако дођеш прав не изађеш здрав“, „Ако дођеш крив не изађеш жив“ или „Боље да те Турчин гони са- бљом него Шваба пером“ (М. Перовић, н. д.).

Текстови се користе и ван часова за домаће задатке, научне групе и дружине историчара. Наставник одабира и даје назив дела, упутства како се спремити, препоручује шта да читају итд.

Општи закључак о коришћењу текста у обради садржаја из историје: књижевни текстови се могу користити на свим типовима часа, свим облицима образовног рада на часу историје.

Може се књижевни текст користити у сваком делу часа и за обпављање и утврђивање.

Књижевни текст се користи на свим школским нивоима, ступ- њевима, у основној школи, гимназијама и средњим стручним школама.

Значај употребе текста је да ученици боље овладају градивом; обогаћује се језик, оплемењује стил и усменог и писменог изражава- ња. Могућа је боља корелација са другим предметима.

Књижевни текст се мора критички користити ради историјске истине и указивати ученицима шта је плод маште самог писца, а шта је историјска истина.

2.1.3.3. Текстови из научних дела

Трећа врста текстова који се користе у настави историје су из иаучних дела.

Подељени су:1. текстови из историографије и појединих грана науке и

културе: права, филозофије, историје уметности и књижевности;2. текстови из научно популарне историјске литературе;3. текстови из теоретских дела друштвених наука;Текстови из историографије ретко се, нажалост, користе, не-

ма их у историјским читанкама.То су тскстонн пз моиографија појединих паучппка п паучних

нпс'1'птуција, обрађују ее лпчности и догађаји; спптетичкп гекегови 1П паучпих часоппел „Токовп псторије", „Историја .’<) тчш '\ „Мото- рнјоки чаооиис", „.II14“ „Пгторпјскп гплсппк“ и др

5 3

Пеопходно је да школеке библиотеке располажу фондом исто- рнјских часописа и да има појединих часописа који доноси податке И ( иајновијих истражнвања и научних сазнања, да прате науку и стру- ку, пратећи научну продукцију из разних научних области.

Ученици се уводе у науку да знају све о библиографији, да сс служе научним апаратом.

Шта треба да сазнају ученици:1. Важне догађаје и личности, што више о њима, опис, кратка

студија.2. Научну оцену о догађају и личности сажето, примерено и

црилагођено ученицима.3. Систематизоване статистичке показатеље, шеме, скице, гра-

фикони, кретања, пораста, пада - нивоа економске моћи.Пример је „Царински рат“, пример из уџбеника за VII разред

Осиовне школе и III разред гимназије. „Наполеонови ратови“ из исто- рије Француске у коме се каже: „Наполеон је био особит човек. Мла- ДОСТ је провео у сиротињи која је оставила трага у њему заувек. Било Му је задовољство, касније да понижава оне који су га гледали са 'в т

:Ј?ЈШе. Имао је наклоност ка раскоши, жељу да породицу обасипа по-ј Цронима, која је била сиромашна као и он.“

Друго познтивно о Наполеону: жеља Наполеона да сазна свс, разуме и научи све. Схватање државе је класично, а људе је добро

ЈЈучио, како да их претвори у послушнике. Његова жеља да стреми ^еху и слави. Узори су му били велике војсковође - Александар Ве-

и, Цезар, Карло Велики и жеља да влада светом.За ученике основне школе битна је карактеризација личности,

а гимназијалце може бити расправа о улози личности (навести уче- ке на властито размишљање о свим елементима).

Друга врста текстова је из научних часоппса или моногра- ~ја. Текстове читамо и приступамо им критички и пратимо потпору шим ставовима. Нешто од текстова морамо и прочитати, јер ће бити ље од нашег препричавања. Важно је развијање критичког односа

'рема тексту јер обавезно се после читања мора рсправљати, разгова- ВТи, постављати питања, наводити их на алтернативно размишљање.

Трећа група података из науке за ученика су: статистички Иодаци, ш ем е, скице, граф и кон и .

Пример - „Привредни успон Југославије после I светског ра- 11“ или ефекат економских реформи у Југославији после 1953. г. Ста- ТНчки показатељи у порасту производње се показују из године у го- дииу од 1921-1929. г. и од 1953 1969. г. или ефекат „Царинског ра га“ окретаи.с Србије евроиским зем.и.ама послс 1906. г. над тргоииие са Аустро-Угарском, показатеи. у бројкпма, илн графикоп који показујс екопомско јачап.е ( 'рбпје.

Ово су пачпнп да учоиикс уиочипмо н са другпм мстодама у иггоћнјској пауци п оперпииц*: ПИШИГШ, уноређнвап.е, си тсза , нре

!И_______ ____________________________

гиаран.с с гагис гикс у графпкоис. ( 'лпчио, исгоријски научни тексто- ин могу сс корисгити и’Ј других паучннх дисциплина: филозофије др- жанс и права, политикологијс то јс оснсжсн.с ча наставу и врши ко- рслацију градива са другим настаипим предмстима.

Пример из историјскс кшижевности, историје уметности.Текстови из научно популарних дела. Мало их има. Наши

псгоричари мало пишу оваква дела и не преводе се са других језика. 1’аиије је писао таква дела др Радован Самарџић. Предност љихова је што се лако укључује у наставниково излагање и што емоционално дслује на ученике. Пример из дела „Мехмед паша Соколовић“. Он је паглашавао да припада срспким деспотима, да је везан за српску тра- дицију, да прати историју свог народа према турским хроникама, све до последњег дана када је наредио да му читају текстове песме о Ко- совском боју. Један Дубровчанин је записао колико је Мехмед паша Соколовић имао симпатије за Дубровник и Дубровчане.

Затим снажан опис Мохачке битке код др Радована Самарџића у делу „Сулејман и Рокселана“ или о великом потресу у Дубровнику „Велики век Дубровника“.

Тражимо и од ученика да изнесу своје ставове и мишљења.Текстови из теоретских дела друштвених наука а то су: социо-

логије, политологије, економије, теорије државе и права, филозофије, доприносе бољем познавању ових наука. Користе се при обради кла- спих борби и сукоба затим феномене грађанског друштва не треба их користити за идеолошку интерпретацију и идеолошко усмеравање ученика.

Начин употребе ових текстова - сличан је коришћсњу књи- жсвних текстова. На свим типовима часа и временски у току часа мо- гу сс користити уз претходну припрему на часовима новог градива, утирђивања, обнављања систематизације но потреби.

Разлике су у следећем:Што се историјски текст користи у развијању мисаоних оиера-

ција које воде од анализе ка синтези (од опшгег ка посебном). А код иаучпог текста је обрнуто, негује се аналитичко синтетички и дсдук- тивно индуктивни начин осмишљавања градива. Сви текстови су у функ- цији развоја историјског мишљења, активног односа према историјској матсрији и јачег логичког расуђивања. Неопходно је користити га.

2.1.4. Примена писаних радова у иастави историје

11исапи радови нису чести у настави историје али без писаних радова пема модсрнс пи квалитетне наставе. Писаним радовнма раци- опалпо нровсравамо сгспсп усвојеиости знања, всштппа, павнка, за- тпм спосоСжост писмспог гпражавања, увсжбава сс п усаиршава кул- тура ппсапог шражанап.а, упапрсђујс пастана и пасгпнпи процсс м трсОа га псговатп,

Вретс писаних радова су: 1. школски писаМи радови коп '1'ролпи писани радови, наставни текстови (неформални и стандардпп)

2. домаћи писаии радови - реферати, семинарски радонп, рад у радној свесци, израда бележака из прочитане литературс плуч пе, историјске и историјске белетристике н историји сродних, плуч 1 шх дисциплина.

Домаћи радови су; израда помагала за наставу ти настаиип.ч с|1сдс'гава као што су: хронолошке ихинхроне таблнце, ленте ирсмс па, исторнјске карте, речник историјских појмова, израда албуми, пс'1оријске слике-портрети, израда родословних таблица, скица, шсмп ста гистичких показатеља итд.

Школски контролни писани задаци и писани радови - Нео ма је важно код ученика неговање способности писаног изражамап.л И пеговања његове културе, да јасно, конкретно, кратко, без плсона- !ЈИма, понављања, фраза, хипербола, чистим језиком, са што мап.с употребе страних и непознатих речи се изрази и искаже на часу исто- )ије. Задаци се дају са јасним питањима ради провере знања. Решава-

4$ ЈУ се °бично цео час ако је тема, а ако проверавамо методску једип>и онда Уг часа. Тражимо да одговори буду: конкретни, сажети и|

$ крат ки. Питања морају такође бити одређена јасна и кратка. Тражс сс >учни одговори и суштина.

Нпр. „ако наставник предаје Велику француску револуцију 89. г. онда у одговору тражи: узроке револуције, резултате револу-

зашто револуцију сматрамо историјском прекретницом“4, задаткс ставник прегледа код куће и саопштава резултате следећи час.

Друга врста контролних задатака када се проверава цела па- авна тема или одређени историјски период, тада се користи цео час, јс се неколико кључних питања за тему: „Јужни Словени и њиховп седи крајем 19. и почетком 20.века“. Питање би било: „Наведи ка- в је био државно-правни положај јужнословенских земаља у окви-

Аустро-Угарске“; „Наброј јужнословенске земље у Османском ЦВротву“?; „Наведи време када су се ослободиле турске власти“?;

; „Како и када су Србија и Црна Гора стекле независност“?; „Којс су Ш Тври горије добиле крајем 19. и почетком 20.века“?; „Какав је био стан %■ в с ј ш к и х сила према ослободилачкој борби српског народа“?.

Може се поставити контролни задатак у облику писанс темс \ ПП мстодску јединицу: „Јужнословенски народи крајем 19. и почст-

Ј<ом 20. века“ са следећим питап.има: - Борба јужнословенских паро- ДИ ча ослобођење у 19. и почетком 20. века као услов за њихово еко- НОмско, политичко и куллурпо оолобођсп.с и развој; улога сел.аштва у иациопалпо ослободилачкој борбп Срба; грађаиска класа у плцпо- ППЈШој борби ('рбл и и.спа улогп“. ’

11.И11 ако пронсраилмо у ч с и и к о у VI рачреду основне школе, ко- ј ш к о су савладали градико е р с д и . с г иска иа примеру феудализма, он- да ироверавамо: осповие одлпко егапа фоудалиог друштва у Европи код Јужпих Словсна, битпо одлико орсдн.овоковнс културе итд.

Контролним и иисаиим радовима сс може систематизовати градиво, проверити степен знања, писменоот ученика.

Ученици се оспособљавају: - да писано обрађују исгоријске ч еме, да сређују чињенице и изводе закључке, - да негују стил из- лагања и елементарну писменост.

Овај облик рада са ученицима се мора пажљиво планирати, принремити и са њим не претеривати.

Радове ученика морамо пажљиво прегледати, оценити и о њи- ма разговарати, па ће ученици уз образложење бити задовољни.

Семинарски радови и реферати у настави историје су такође важни, јер се ученицима омогућава да темељно и продубљено сагле- дају и проуче одређене историјске догађаје, појаве и процесе или да охвате делатност појединих друштвених покрета и историјских лич- пости. На овај начин ученици се оспособљавају за самостални рад, да савладају елементарне методе и технику истраживачког рада у исто- ријској науци, коришћење историјске литературе, часописа, новина, историјских извора, архивске објављене грађе и др.

Семинарски радови су предвиђени и у основној школи од VI до VIII разреда. Ови радови се пишу у облику реферата, за које на- ставник ученику даје тему, литературу и упућује га у рад. Рад сс чита па часу и о њему се води дискусија (разговарај чији је цијв да се код ученика негује способносг критичког расправл>аи»а о историј- ским феноменима.

Реферат се разликује од семинарског рада по томе што је ње- гова садржина мало везана за програмско градиво и ие радн се стриктно техником научног рада и што се о њему расиравља често ван часа у дружини младих историчара, на школским свечаностима 11јIи екскурзијама.

Поред историјских тема реферат може бити и писан о прочи- тапој историјској књизи, гледаном филму о позоришној представи, 'ПЈ и радио емисији о екскурзији итд.

Основни циљ семинарског рада је: обрада одређеног историј- оког ([»спомена - догађаја, личности на основу историјских извора и литсра гуре како би се ученици упознали са елементима методологије псторијске пауке.

I (аставник је дужан да ученику утврди наслов теме, списак ли- тсратуро, одређепс изворне текстове које ће користити; да га упути где може па1ш кп.иге: школока библиотека, меспа, градска бп()лпотока т'д.

Паочлвппк мора упутптп учопика у 1’о хп п ку ко р п ш 1н'и.а лпте-

ратуро како д а ородп матерпјал прсма чахтовпма ноторицчи1 иауке.

Гехипку рада паотапппк оћјапш .ава по фачама п 10 I п р н к у п н.ап.е

ичнорн и литсратуре; 2. читање и прављење извода; 3. сређивањс т днојепог материјала; 4. писање рада.

Важно је да ученику укаже које је основно дело, а шта доиуп ска литература.

Мора указати и помоћи ученицима да се послуже предметпим имепским регистрима и списком литературе основног и других дсиа (ки.ига).

Наставник мора објаснити ученику и како да вади податкс.Основни услов успешности реферата и семинарских радоиа ц-

да ученик критички проучи литературу, направи „изводе“ на осиопу којих треба да пише. Наставник треба да помогне да ученик уочи и ичдвоји битне чињенице, да уочи узроке, повод и последице, збпваII,а, да догађаје тумачи критички, да савлада методику и технику пи сшна.

Приликом читања литературе ученик треба да бележи на по- ссбиим папирима, на чијој једној страни у горњем делу бележи имс п презиме писца, наслов дела, место и годину издања и страницу, њеп број и исписује одабрани текст који може бити препричан, скицираи ИЛИ дословно узет (преписан). Текст који се бележи, цитира се под Наиодницима. На полеђини листа бележи се „наслов“ и садржај да би СС прикупљени материјал могао средити према проблемима који сс Обрађују у раду. Мора се објаснити ученику да су могуће у исторнј-

. СКО) иауци честе контраверзе а и у литератури, и да се мора заузсти Кри' гички став и определити за одређено мишљење, тумачење или ча- , ЈОћучак.I ' Поред савладавања технике рада и вежбања у историјском ра- вуђивању ученику је потребно осећање одговорности и сазнањс да јс

»Историјска истина основни циљ и врховни морални захтев у историј- ;.91<ој науци.

Пошто је ученик средио материјал приступа изради реферата ’ Цли семинара. Сваки план мора имати: 1. увод; 2. обраду теме; 3. ча- Кључак: 4. списак литературе или напомене из којих се ово види.1 У уводном делу се говори о циљу теме. Тема се дели према'јВоглавЈвима и кључним проблемима, хронолошки. Не сме се гомнла- ТИ сувишс чињеница и цитата, у тексту мора бити сопствених комоп- ‘Тир«, ставова и мишљења, разрађено, разуђено, али се увек мора од- ' ипомтн па задату тему семинарског рада и тему реферата.

ЗакЈвучак мора бити кратак у виду резимеа задате темо и утнр- ђцнпп.е чињеница. Тај део за учепике је пајтежи и ту је потрсбпа по-

: Моћ насга1П1ика.Папомспе, ф ус поге оо морају уродно еиидоптиратп, оппоак

ЈНПсратуро со да је па кра ју рада ачбучипм редом. Сваки рад, пасгав

ЦИК мора прочитати. о п.ому па часу раоправл.агн, датп јавпо миш.и.о

Цн’ и оцону рада. Паоташ ш к оцон.ујо комночнцнЈу рада, опгп, јс ч н к ,

црпнопт', п с и ч г у нчражанап.и, |т'И»ит у ппоап.у н др.

Радна енсска као срсдсгио у домаћем раду олакшава учсње, подстичс самосталпост учсника у раду. Радном свеском код ученика промсравамо степен навика за радом, развија се креативност и самоо- бра тиање, спремност ученика да самостално решава задатке. Радном смсском се отклањају слабости и недостатци у уџбеницима, мотиви- шу сс ученици да самостално решавају задатке, навикавају се на ко- рпшИсње приручника, енциклопедија, лексикона и других помоћних срсдстава. Код ученика мора да се негује култура самосталног рада и лспог изражајног писања. Израда бележака, ученика подстиче и на самостално читање историјске литературе, историјских романа, изво- ра, после чега треба ученик да прави краће или дуже белешке, изводе ча секције младих историчара или научних група.

Наставник је дужан да научи ученике и како треба да уче. Нај- болзИ начин учења је понављањем наученог и то учењем уназад. Тре- ба имати у виду инхибицију-потискивање-процес заборављања је брч колико и запамћивања. О овом процесу бави се психологија, пе- дагогија, методика. Треба неговати и облик бележења из литературе: име и презиме писца, назив дела, место и година издања и страница са које се цитира, време читања књиге, кратак садржај књиге, оцене књиге. Слично је и за часописе, новине, датум и место излажења, број, страна. Ученика треба учити да израђује учила: хронолошке та- блице, ленте времена, синхроне таблице, историјске карте, родослов- нс таблице, израде речника непознатих речи и појмова, израза, албум слика, шема скица и др.

Наставник даје конкретне задатке и упутства за израду пома- гала и контролише њихов рад.

Наставник стално обогаћује ученикову личност, доприноси те- мелшости савладавања градива и тиме од ученика ствара широку ин- телсктуалну и ошнте образовну личност, припремајући их за живот и дал>е усавршавање за лепо, складно, јасно и уметничко изражавање и павике да прате актуелности, промене, догађања и новина код нас и у свету и да стално буди радозналост и подстиче истраживачки дух код ученика.

ТРЕЋИ ДЕО

3.1. Спољна очигледност у настави историје

3.1.1. Улога географског простора у историјском развоју

Историјска карта у пастави

Време и простор су основне прегпоставке у развоју друштва и привреде. Историја људског друштва се одвија у одређеном времснуII одређеном простору.

Ако је у питањ у догађај онда се обично пита где се десио и ка- да. Ако догађај није добро лоцирап и јш се не зна када се догодио, онда јс то за ученике не сеамо неразумЈБИво, него и потпуно апстрактно.

Природни и географски услови утичу на развитак људсгшп Лруштва, убрзавају га ако су повољни и обрнуто то су: рељ еф, плод- цост тла, клима, водене комуникације, путеви, ж ивотињ ски и биљ ни' свст. Природни фактори су били битан предуслов за развој друш тва, утичу на опш ти степен развоја. Појава првих занимањ а земљ орадњ е, СТочарства, условили су природни фактори. Утицаји ових фактора

»Нису били свуда подједиаки, негде виш е а негде мањ и зависно од ■ћроизводних снага, допринели су развоју цивилизације. Касније ути- цај природних фактора био је све мањи али се не може занемарити.

Географски фактори знатно утичу у неразвијеним срединама и 1Ш развој друштва, његово богагство и културу. Услови ће се мењати, 'ЗВВиси од климе, рељефа, речпих гокова, комуникација. Они су ути- ф л и на појаву земљорадње, сточарства, на прву поделу друштва (зе- МЛ)0радпика-сг0чара). Најснажнији утицај био је у првобитној зајед- Т ц и , кад је човек био на ниском степену развоја. Са развојем дру- ј јт в а човек је мањ.е,зависан од ових. фактора. Прве велике цивилиза- Цијс разви)ају 'се у долини река (Тигра, Еуфрата, Нила, Инда, Гапга,

'Јвпцег Јанга, Хоанг Хоа). У развијеним епохама природне појаис Маи>с утичу на развој јер су развијене производне снаге. Простор јс уаек позорница на којој се збивају историјски догађаји, појавс, про Цсси. Непосредни утицај географског фактора на ток истор.нјског Догађаја и њихов однос пазивамо и сто р и јск р м л о к а л и за ц и јо м . Ути ЦВЈи догађаја на одређепом прос'1'ору бележе се и утврђују исторпј ОКом картом.

Оппггп нојмоии нсторп.јскпх карги:I I I га јс псгорпјскп кирти?

То јс |ра<|)пчкп прикии г«шриф.ш>|' простора па комс су ее од ИГра.пп 1кто|)пјскп дога1).т|и у ОДрвђсио ирсмс. Псторпјска карта бслс'

<.0

жп диннмику исгоријског рачноја и промепс у прпродн п друштву ко- јн су плод дслатпости друш'1'нспих снага л.удн којп жине на одређе- пом нростору.

По начину израде су сличне географским картама: историјске картс се раде као географске и садрже основне податке: реке, језера, оетрна, места итд. Дакле те топографске ознаке су исте. Разлике на историјској карти су границе држава обележене бојом, постоје називи покрајина, називи насеља, напуштених места, истражених историј- ских локалитета, обележени су по историјској хронологији, датуми- ма, годинама догађаја и појмовима.

Дакле, дати су догађаји хронолошки и динамички на географ- ском простору.

Њихове границе обележене су контрасним бојама, затим име- нима историјских личности, хронолошким датумима, условним зна- цима, ту су још слике, скице, шеме на карти. Улога историјске карте нсзана је за географску карту. Историјска карта је најважније настав- но средство после уџбеника и названа је наставно средство са усдов- ним знацима.

Без карте се не могу објашњавати многи појмови. Историјска карта је моћно наставно средство очигледности. Приказује географ- ску средину где се одиграо историјски догађај. Објекте на историј- ској карти треба објаснити усменим описом и визуелним средствима (скице, шеме, слике)

Историјска карта је средство којим се подстиче ученичка са- мосталност и развија мисаона активност. Карта треба да одговара исихофизичким способностима ученика. Карта мора бити преглед- па (легендом и топографским знацима) али не претрпана и не сиро- машна.

Зидна карта је већих размера због видљивости и уочљивости у одслењу. Ученици прате у атласима све што се показује на карти. Карта мора бити обележена јарким и контрасним бојама јер треба да изражава динамику догађаја. Симболи морају бити уочљиви видљиво и нрецизно обележени и легендама објашњени.

Класификација карата - Према обухвату територије карте се дсле на: историју света, континената, регије, државе, покрајине.11рема размери: карте великих размера 1:200 средњих размера 1:1 милиои, малих размера 1 према више милиона.

ГГо иачину коришћења деле се на: зидне и сгоне, опште и осповне историјске карте. Опште: приказују континент или групу држана у једном периоду (Европа за време Бечког или Берлинског копгреса).

ПрС1 ледне: ужа гсографска територија у дужсм нрсмсиском нсриоду (Јужнослонснскс зсмл.с у XIX и XX нску). Прсглодпс су практпчппјс п служс ча нпшс пастанпих јсдипица (Србији и Цриа Го- ра у XIX иску).

Посебне или тематске историјске карте обрађују - пршапују одрсђену историјску тему пли процес (ку.пура Србије у средп.см нс ку, ( 'рбија ночетком XX века).

Поједииачие или догађајне карте (Нрвог и Другог сриског ус гаика, Првог и Другог балканског рата).

Према степену очигледности деле се на шематске, сликоппс пикторалне, и неме историјске карте.

Шематске карте садрже поред историјско географских нода така и шеме, изражавају смисао одређених догађаја, појава процссп, нохода као нпр. правац кретања војски; густине простирања стлпоп- ииштва; линије ратних похода; правци трговачких путева; лппија цростирања куге и епидемије нарочито у средњем веку.

Пикторалне (сликовне) историјске карте: приказују сликс Историјско географских објеката; ликове историјских личности; сли- Ке историјских сиоменика; ликове обичних људи, биљака и животип.а; уметничке репродукције итд. Могу бити уцртане или их ми стављамо Ш карту у виду малих сличица зависно од теме коју обрађујемо.

Неме (контуралне) карте садрже минимално историјско 1чц>>г |рафских података, без натписа или почетних слова (полунеме). Слуј ' ;е за увежбавање. провсру и корисгс сс за колектнии. групни и ип-

ивидуални рад и слободне активности.Такође, служе при излагању новог градива, при провери знаи.а

епика, врши се поређење са нормалном картом, користе се упоредо ш са географским и физичко политичким картама.

Треба наизменично показивати на историјску карту, упорсђи- ти нему и географску карту. Тражити да ученици покажу место у ласу колико год пута ми покажемо на карти.

Пример: Церска битка, Мојковачка битка да би на рељефу кар- видели положај земљишта, долине, јаруге, стрмине и стицали

едставу величине жртава које су чинили наши ратници.Картографско описмењавање почиње од I и II разреда

Сиовне школе и то оријентација: стране света, оријентација на карти, мростору. У III разреду основне школе елементе географских места, ојам карте Србије - Балкана и света итд.

Географско описмењавање тече преко предмета „Познавап.с јВрироде и друштва“. Ученици тешко разумеју и схватају просторпс ОДМосе у метрима, километрима, положај места, северно, јужпо, ра- вТојање између места у км, размере на картама 1:100 км. Тежс уче КВртографске знаке и њихоно тумачељс, везу историјске карте и догл- ђ»Џ»- рачунање врсмепа, пона, стара сра. Погодна је употреба леп ге 'Времена. Упорсђинап.с киломсгара и сати пређено!' пуга, дане путо- ШШ.а, колико се можс прсћп к т чл једлн саг. Озбил.пије геогра(|)ско опмсмеи.анлп.с почнп.с 1ск у VI рачрсду осноннс школс. Исторнја сс МЧучана од V рлчрсда о с п о н м р ипсоло - прлпсторија, историја старог 161«!: Ггнплт, I 'рчкл, 1’им, тточии циииличпцнје. Злто јс пеоиходпо од

V рачрсда корисгиги исгоријску карту и ирпипи иоређси.а иростора, рачликс у всличиии држава пскада и сада, промсис п сталпо обучава- ти учсникс у читању историјске карте као чнгап.с гсографске карте. Употрсбом ових карата морамо код ученика стварати павику да их употрсбљавају и да буде сталну радозналост код ученика да увек нау- чс псшто ново уз њих.

Методика коришћења историјске карте: наставник је дужан да ученицима укаже на разлике између историјске и географске кар- тс, да географска приказује садашњост, историјска прошлост. Исто- ријска приказује границе у бојама, географска другим знацима. По- стоје разлике у картографским знацима и симболима, разлике у ле- гспдама, хронолошки подаци, стрелице, слике су карактеристика историјске карте. Историјска карта се увек користи при обради новог градива, обнављања и систематизације, утврђивања некад се користе упоредо обе карте.

Историјска карта мора бити постављена тако да се добро види из свих делова учионице од свих ученика, на зиду или сталку, никако иа табли. По табли треба писатп: тему часа, имена, године, појмове, скице, шеме итд. Све што се показује на карти мора бити прецизно тачно: места, реке, границе, историјски локалитети. Колико год пута поменемо место морамо тражити од деце да то нађу и покажу у свом атласу. Децу научити оријентацији - западно, источно, јужно, северно, границу и реку показати целом дужином. У оријентацији на карти не сме бити одговора испод и изнад, него јужно-северно, не сме се заклањати карта при показивању. Треба комбиновати карту, слику, скицу, текст, изворни, научни, књижевни. Може се пројектова- ти мала карта графоскопом на зиду, могу се, као домаћи задаци дати да се цртају историјске карте са одређеном тематиком..

Постојеће зидне историјске карте и атласи- Нове историјске карте и атласи су прилагођени савременој настави. Промењен је од- пос према идеологији, затим вештачкој симетрији у изучавању исто- ријских догађаја народности, општој и нациоиалној историји, побољ- шан је положај историје у гимназијама и другим школама.

Израђене су најновије карте и историјски атлас. Дванаест историјских карата у издању Геокарте и Завода за уџбенике и настав- па средства. Аутори су професори Филозофског факултета из Београ- да а одговорни уредник је академик Милош Благојевић.

Атлас садржи: опште тематске карте, шеме, слике, табеле,скицс.

Насгавник је обавезан да научи ученике да каристи карту упо- рсдо са агласом и да их навикава да упоређују географску карту и атлас па часу истоирсмспо.

11ајпо шатијн атласи од рапијс су: професора Рсн.о I ћжакови- ћа, Гавра Шкриваппћа, акадсмика Владимира Сгојапчспићп п Жсл.ка Шкаламсрс.

Ови садрже: опште, посебне и поједнначне историјске кар-н \ члтим део шематских, пиктографских и комбинованих карата, ча- тим иланове историјских места, археолошке локалитете, знамајие културно историјске споменике. Затим редослед хронолошких таблп ц;|, графиконе дијаграма, ленте времене, портрете историјских личпо сти, илустрације историјских догађаја. Велики део је сређен по епоха ма. 'Гсматски је подељен: I праисторија, II сгари век, III средњи пск,IV иови век, V савремено доба и на крају регистар. Још више податл ка слдржи атлас у редакцији академика Милоша Благојевића нарочп то повији савремени период: дужину граница, број становника, С>ро| жртава у оба светска рата, густина насељености, подаци о структури стаповништва, подаци о школама, националној структури, структури Ирема конфесијама, концентрациони логори у II светском рату, у Ј / ~ Гославији број становника по републикама, наоружање у време хлад- Иог рата и други низ података.

Да закључимо: историјска карта је моћно наставно средство и Треба је увек користити да би апстракција била сведена на минимум,6 градиво учинити лакшим и бол>е га савладали. ^ \, Познавати карту значи познавати љену условну интерпушшп-*у, п.ену симболику, градове, границе, реке, већ тим знацима оживетп јИсторијску стварност, сложеност историјских, културних, социјалпо- ■**0Ј1ИТИЧКИХ односа.

Научити ученике да читају карту као што читају историјску ј>И1у, то је циљ сваког наставника. ,• . ^

/ .....3.1.2. Ликовни магеријал као очш ледно средство

у настави историје

Подсећања на методе у раду са ученицима су: вербално тек- јууалне и илустративно-демонстративне. ч Данас на неки начин спајамо ове две методе са применом очи- •ЛСДпих наставннх средстава, а то је ликовни материјал историјског

'адржаја као очигледно средство.| Принцип спољне очигледности и његову примену је најбол.е

ефинисао Јан Амос Коменски. Његово златно правило је све игто мо- ЈКС111 видети, чути, опипати.,-.учшш.„1 о,.јер нсмјосрсдио опажа! 1,с (|к)|> -ЦИра јаче представе^ појмове и што се.са више чула усваја, живо и пе- 'Посредпо боље је усвојено. Говорпли смо само до сада о унутрашљој .Очигледпости, да сликовито, јлспо ичлагање и посматраљс предметл у Прпроди ствара једипство впчуелпих и вербалних прсдсчава. Пајбол.и

'10 су ликовна и тсхппчкл средства у служби ликовпе очигледпо- втм, а то су:

иредмсша очшледии средсиш л и к о и п а омш .нднп 1)НМитШ1 -о ч ш . 10Д11Л о|>одо11»и 1И уодошшм шацнма

Пред1ц цш очигледност јс свс пгго сс молсс иидсги као оста- глк прошлоех-м, ирилада прсдмстиој очнглсдпост (посуђе, оруђа, оружја, пасеЈЈ^-^цсторијски локалитет, писаиа докумеита).

Уочава ј у се и виде на екскурзијама, излстима, иоссгама, све су го прворазре^ј.јцостацн прошлости.

Л и ко ^л ка очигледна средства су: слике, фотоси, уметничка дела, уметнцч к е скулптуре, макете, дијапозитиви, дијафилмови, на- сгавии филмо-БЕИ, графологије, албуми, видео.трака, компјутер са ком- пакт дисковцј^ј интернет.

Сав лјјјсовни материјал делимо на две групе:- Ли1^о к ни материјал документарног карактера- Л и ^ о в ни материјал уметничког карактера.Л и к о ^ н и материјали документарног карактера су: фото-

графије у пу^ликацијама научпог карактера и документарни остаци матсријалне културе ато су: слике оруђа из прошлости свакодневног живота, н о в а ц ^ печати, медаље, књиге, рукописи, штампа, фотоси до- кумснтарног ^Гарактера, вредни историјски списи као историјски до- кументи.

Дела ^/^етничког карактера су: вајарско сликарска дела. Де- ле се на ист>0 рцјско сликарство старијег доба и историјско сли- карство сав^е:м ене епохе.

О б и ч ^ о се видеу музејима, могу се упоредити са уметничком литературом ^ белетристиком.

Н а ст^ ј ј це слике се деле на:1 - д о г ^ ђ ајне слике• ) . - т и п О ЈЛ ошке слике>- и с т ^ |* ијски иејзажн-панораме- ист^рвцјски портрети и карикатуралне слике.Дога{| а Ј Ие слике су:- пор-^р-ети конкретног историјског догађаја нпр. пад Бастиље,

Сарајевски а*х-с=итат, битка на Чегру - Синђелић, Танаско Рајић - Љу- (јићка битка.

Н ајпрИРмамљивије су за .млађи узраст, оида када доприносе пајбоЈве форЈушрању исгорпјских иредстава п с1'.ссти, кад се догађај поклапа са сј Таква^су уметничка дела: Ђ. Јакшић (Црногорско-гурски рат), уХнастас Јовановић (I српски устанак), Паја Јовановић (Сеобе), П а ^ Ј1СЈСимић (Срби у револуцији 1848. г.), Урош Предић (1)осапско-хе^рв1сговачки устанак), Петар Лубарда (Косовска битка), слпкс из I и Г | светског рата (Ђ. Андрејевић Кун) итд.

'Гиио^ј Јоцпсе слике су оне којима се на уметнички начин изра- жавају п о ја в ^ цроцсси, начин живљења, типичан за времепску епоху, простор, жи1 ^ 0 - Г1 друшткепих слојева, обичаја, веровап.а, жимот свако- дпевппце у I « р^ццлостм, пма досга таквих слика из стлрога мска (сгари Псток, 1 'гпIк *•, ^сглра Грмкл, Л ( псгорије старог Римл) игд,

IV ]________________ _ ___________ __ _ _____________________

За период XVII - XVIII века фламанско сликарство а за XIX нек рсализам у сликарству.

Пејзажно-историјске панорамске - су све слике, обичпе умстничке које-дају: панораму градова, насељ а, тврђава. историјекнх места, културноЈ1.стдријских споменика и др. значајне су као исторн ј- с1си докум ент из најранијег периода и илуструје и ож ивљ ава истори|- еки амбијент доба, средине коју приказује.

Портрети историјских личности користе се скоро на сипм часовима и то: при оцени и улоге историјских личности. Портрет даје пиз података: изглед, ношња, припадност групи - сталежу, профееи' ји. Предмети који га окружују дају слику амбијента из тог времепа и имају важну и васпитну функцију и значај код млађих разреда.

На слици се обично види: одлучност, храброст, енергичиосТЛ ипр. Карађорђа, Милоша Обреновића, Наполеона итд. У новије време уместо портрета дају се фотографије личности.

Карикатура показује карактер личности, одлике друштвеног по- крета. За старије разреде припадност политичкој групи а то политичке карикатуре најпогодније изражавају најзначајнија политичка збиваша. \

Постоје три врсте карикатура:- карикатура илустрације (млађи узраст)- карикатура карактеристика (старији узраст)- портретна карикатура.Дидактичке функције ликовног материјала у настави ист о-

рије. То је визуелни ослонац наставнику, а код ученика буди радо- зпалост, мотивише дечје емоције, дају доста прецизне историјске цредставе, олакшавају формирање историјских појмова, судова и ча- КЈћучака.

Битни методски захтеви и начин коришћења ликовног мате- ријала се користи у уводном делу часа, на централном делу часа, при ичлагању на завршном делу часа, затим на часу тематског понавл.ап.а градива.

Избор мора бити следећи:- важ на дела ликовне културе- занимљива дела ликовне културе- технички беспрекорна (добра) дела ликовне културе- у ограниченом броју, не много него добро (поп мића нес.1 тп1-

1ит) демонстрирајући ликовни материјал, поткрепљује се настампо нзлагање, а максима, не много него добро, односи се на кључпе садр- жаје, пе на епизодис, јер разбијају пажњ^ ученика.

Слика се даје да се актииира зиаи>е ученика и разбије моиото- пија и развија спсобпост уочанап.а код учспика.

Захгеви су: слпка мора Гштп у нидиом пол.у и показииап.ем се нстичу детал.п, објапгп.сн.с мора Пити кратко, прецизпо и уклопл.е- но у целину прсдаппн.и К1Н) илусгрпција и потврда пае гаипиконог иЧЈIаI аи.а.

_________________________________________________________________<>!>

!><>

У уводном дслу: рапијс коришћена слика може се употребити ча днјалог, затим за потврду чињенице које доводе у органску везу са поним градивом.

На централном делу часа: ликовни материјал се користи уз друга наставна средства и усклађује се са излагањем, подстиче за- кл.учивање и помаже анализи изложених догађаја.

На завршном делу часа се такође употребљава ликовни мате- ријал и тада се врши анализа и садржај наставне материје и илуструје сс пиз детаља нпр. грчка архитекгура, стилови, дорски, јонски, ко- риптски, може и допунски илустровани материјал из римске уметно- сти и др.

На крају тематског понављања градива: користе се само пајзпачајније ислустрације јер ови часови су предвиђени за утврђива- ње и систематизацију наставе и утврђивање знања.

Ученицима одговара самостално коришћење слика за домаће задатке и тематско обнављање. Пример: државе Старог истока, Еги- иат, низ слика: пољопривреда, занати, египатске пирамиде-хијерогли- фи итд.

За ваннаставни и самостални рад ученика израда домаћих за- датака, писање слободних састава према слици или серија обрађених тсма. Може се користити и ликовни материјал.

Слике остављају снажан утисак о представљеном историјском догађају, тако да код ученика остављају јасне појмове у свести.

Али и са употребом ликовног материјала не сме се претеривати и треба успоставити равнотежу унутрашње и спољне очигледности.

Посебну улогу у очигледној настави имају биоскоп и филм, ТВ филм и треба га користити као средство очигледности. Филмови који се користе за наставу деле се на: 1. уметничке филмове; 2. доку- мснтарне филмове; 3. научно-популарне филмове; 4. научно-уметничке филмове; 5. наставне филмове и 6. мултиплиционе (цртане) филмове.

Шта даје уметнички филм - богат је разноврсном тематиком и даје широке стваралачке могућности. Филм ствара тим људи и вр- ши потпуну реконструкцију неког историјског догађаја. Користи се кп.ижсвпо, глумачко, ликовно, музичко, режисерско умеће. Све ово објсдип.ује филмски режисер. Има низ историјских филмова који се могу нидсти ван часа и обично се гледају на секцији, слободним ак- тинпостима или научним групама. После тога филм се анализира..

Документарни филм ч и н е ф илм ски сн и м ц и ств ар н и х догађа- ја, беч д ск о р а ц и је , б ез стварних глум ац а, све је сн и м ан о у м ом ен ту сам ог догађањ а, зато је уп ечатљ и ви ји о д ум етн и ч к и х. Ф илм м ож е би - ти праћси м узи ком као додатп и д е о , користе се д ок ум еп тар п и зап и си , зиуцн, гонор, п есм а. О пн су очигледп а и сторија у акцпјп п веом а су зпачајпп. Д ок ум еп тл р п п филм се м ож е и зл о у п о тр еб н т и м оптаж ом •шнпсп о д м орллппх п л.удскпх нрсдпоотп аутора, Н оотојн м огућ п ост ч лоупотробс плрочпто у рлту као проплглпда, Ф ипм оии п 1 морпју крп-

тмчки одабрати и критички коментарисати, да би се користило само опо што је стварно историјски тачно.

Научно-популарним уметничким филмовима се популарп ше наука и техника.

Овај филм упознаје јавност са делатношћу научника, кп.пжеи мика, уметника - мање је историјских елемената, користе се сшподс- м мстоде уметничког и научно популарног.

Међу овим филмовима су биографски филмови истакпутн* паучника или уметника.

Наставни филм представља одређене наставне јединице, пла ииране програмом рада и трају 45 минута. Намењен је настави као очигледно средство. Садржај и тип наставног филма одређује настак- ии програм. Рађен је према историјским захтевима у коме се уочаиају "Л наставне методе, структура часа и циљ часа. Користи се у свим па- ставним предметима и свим степенима образовања. Наставни филмо- ви могу бити: комбиновани, уметнички, документарни, звучни у боји итд. различитих садржаја, обично су 16мм, али их има и на ви- део тракама и компакт дисковима.. ^ \

Мултипликациони филмови су покретне графичке слике п6- ЗИате као цртани филм. Тродимензијални су и користе се у настави Историје. Дају могућност фантастичних, сатиричних, карикатуралпих слика и представа.

Користе се као посебно наставно средство а карактерише се Изражајношћу, ефикасношћу, снажним утиском код ученика нарочи- То уметнички. Историјски цртани филмови су са снажним утиском на децу па се могу поредити са белетристиком у књижевности.

Постоји цртани документарни филм са изворним текстовима НН којима су рађени. Ипак је све то само допуна очигледности наста- ве историје и треба је комбиновати историјским текстовима.

Лоше стране филма су: површност утиска јер не дозвол>ана свестрану анализу, узрока, последица, појава догађаја и личности, јер се филм не може зауставити. Служи као допуна, провера, утврђивап.е Историјске јединице и буди интересовања ученика.

Сваки филм се мора претходно погледати и видети да ли: I. КОристи фонду тј. наставном плану; 2. час посвећен филму и 3. гледа- ти филмове у ванчасовном делу школских активности.

Други случај планирање гледања филма се ретко користи, а Ш<о га има користи се на крају излагања, после часа. Препоручује се умегиички и документарпи филм и разговор о филму, као и филмови Си нидео касета итд. Повнја техмичка средства: ТВ, компактдиск, вн- деорекордср, комијутер, интериет.

Да закл.учнмо: лпкоипи мптермјал као срсдсгво омигледностн 9И рлчбпјап.е моиотоппјо, уогнл.еиих клншеа мора се користити, алп СС мора добро прппремп ги ншиоио чиме располажемо.

(»К

Мпогс стклрп сс могу и нан часа припремити на научним гру- пама, секцијама, пацртати, припремити, прикугштп. Неопходан је ен- тучијачам, љубав према предмету, деци, и позиву - то увек мора има- '1и професор исгорије и угледан просветни радник.

3.1.3. Техничка средства - и њихова улога у очигледној настави

Свако коришћење техничких средстава захтева минимум тех- ничке културе.

Историјске илустрације, карте, шеме, текстови, историјски из- вори које показујемо помоћу техничких средстава, појачава ефика- оиост наставе и дидактичког материјала.

Техничка средства се деле на 1. проста техничка средства: школска табла, фланелограф, покретни сталак, показивач и сложена тсхничка средства: 2. аудитивна техничка средства, радио, грамо- фон, магнетофон и 3. визуелна техничка средства: епископ, дијаскоп, епидијаскоп, графоскоп и 4. аудио визуелна техничка средства: ки- нопројектор, ТУ и видео, затворени ТУ у школи, компјутер, компакт диск и интернет, обичан ТУ и видео рекордером графологије слајдо- на, дијапозитив, дијафилм, видео касета, кабинет за наставу истори- је медиотека и учионица за складиштење и чување наставних средстава.

1. Примена простих техничких средстава - Школска таблаје најстарије и најпростије наставно средство. Окачена на зиду већих димензија, обично зелене боје, састављена из 1, 2 и 3 дела може да се листа у облику књиге и служи да се на њој запише: тачан назив на- ставие јединице, план часа или тезе, као подседник младом наставни- ку, којим редом води и реализације наставну јединицу. На табли се упиеују: важни историјски догађаји (трајање, историјски процеси, нек, део векова од-до, имена историјских личности, године рођења, време владања, смрти, историјски појмови, термини, историјско-гео- I рафски називи, имена догађаја, појаве, затим хронолошки и логички редослед имена у првом падежу. Строго се води рачуна о правопису и иптерпункцији. Често се цртају шеме, контуре, карте дијаграми итд. Ако наставник не зна да црта онда ће донети готов цртеж за флапограф.

11ртање има доста предности; - цртањем се добија у динами- цн, јер се цртањем дају одмах ликови, садржај приче, анализа шеме сне то тече упоредо а у томе узимају активно учешће ученици.

Пеихо м оторичка активност ученика доприноси бржем уеваја- п»у грлднва.

Учеинцн упосе део топк у бележпице, а ако је уппслпо, брчо се обплвл.л п Iрлјппје плмтп.

Доблр паепншпк цртп, шипе, предаје, коитро.н1т н ‘

Фланелограф је просто и једноставно наставно средство, чп пп га чврста табла а преко ње је тканина светло плаве или светло чс лепе боје, величине је 120x200 сш на њу се апликује-лепи, ставл.а ли ковии садржај, слике, шеме, цртежи, дијаграми. Ставља се док сс прм чп, чамењује таблу. Слике се лако постављају-скидају, мора бити по стгшЈћена као табла. Наставник се мора припремити. Код нас сс упо 1'рсбЈвава само у млађим разредима основне школе.

Покретни сталак је обична вешалица која се преноси, иоди же, спушта, каче се историјско географске карте, шеме, скице, графп коии и др. Уз сталак је показивач карте који може бити модерничовап у виду штап-антене са батеријом и малом сијалицом на врху, која сс иали при додиру карте. Показивач може бити и обичан дрвени штапиП.

2. Аудитивна техничка средства: грамофон-техничко сред-^Л ство које производи звук; грамофонске плоче садрже низ записа тск- стова, уметничких, књижевних, историјске говоре историјских лич- ности. То оставља снажан утисак читањем текста истакнутог глумца, текст је увек је праћен музиком.

Магнетофон је техничко средство за снимање и репродукцију, звука преко намагнетисане траке, засновано је на истим принципимај слично као грамофонска плоча и користи се као и грамофон за нич спимљених школских емисија или у слободним активностима.

Радио отпремник и пријемник се користе у радио емиси- јима различитих садржаја школског програма, преко радија на ча- су или ван часа, као школске емисије али емитовање школских часова.

3. Визуелна техничка средства: епископ је оптички апарат ча пројектовање непрозирних слика, цртежа, шема, скица, графикопа, статистичких података итд. Равномерно осветљава и дифузно растура чраке снажне светлости и увеличава их на платну. Користи се за при- казивање фотоса, цртежа, шема, карата, докумената и друго.

Епидајаскоп - пројекциони апарат за пројектовање провид- пих и непрозирних слика, дијафилмова, шема са скице и др. Светлост пролази кроз њих, слике су јасне пројектоване на платну.

Слајд - појединачни снимак у облику плочице са које се доби- ја увећана слика на платну.

Графоскоп - пројекциони апарат који омогућава наставпику да седећи за столом и лицем окренут према ученицима, записује и цр- та у току предавања, а то сс прокетује иза његових леђа. Може про- јектовати и карте, цртсже, докумепта и др.

За успешап рад и примепу ових апарата користс сс дијапочп- тиви (слајдови), дијафплмови п графофолије.

Дијаночи гин је почигивма фотографска слика, можс битп п сцфпја слика пиковног материјшш, иројектује сс и објашп.аил садржај, може сс прскппутп и објшињннити, можс да сс комбипујс, а што сис чависп од иастивпикп и м.сч оне умошнопи.

__________________________________________________________________________

70

4. Аудио-визуелна техиичка средства: кинопројектор јеапарат за пројекцију кинофилма од 16 мм на платну уз тон. Постоје разне могућности: примене и употребе филма. Снимају се школски програми, часови, затим школске свечаности. Могу се пројектовати филмови различитих жанрова са разним темама.

Телевизија има широке могућности јер истовремено преноси живе слике праћене звуком, преноси ТУ драме, предавања, културне активности, информише. За школу може бити затворен ТУ студио. Ограничава се на једну или више учионица или само на учионице у којима је планом предвиђено да се наставна јединица обради преко затвореног ТУ система. Некад се користе доношењем у учионицу - видеорекордери, касете и ТУ-а. Тако се може користити компјутер и компакт диск са снимљеном методном јединицом, а има и компакт дискова на којима су снимљени цели уџбеници. Може се користити и веза са интернетом. Постоји, при боље опремљеним школама, и каби- нети за наставу историје. То је посебна школска учионица са настав- ним средствима тзв. кабинет уз кога је и припремна учионица. Уко- јшко нема тога онда је то „специјализована учионица“ или медиоте- ка. Модерне школе за сваки предмет имају кабинете где се организује кабинетска настава.

Сваки такав кабинет мора имати: функционално склониште за наставна средства и наставну документацију (слике, шеме, карте, фо- тографије, архивски материјал, историјске карте, археолошку збирку, кутак за музејску збирку, ученички радови, нумизматичку збирку итд.

Посебно организовано место за наставника: сто, столица и сав приручни материјал-место за методичку и стручну библиотеку, књи- гс историјског садржаја, посебан уређај за историјске карте, могућ- ност замрачења учионице ради коришћења пројекционих апарата, школска табла (листара), историјска фототека и сви савремени анара- ти и све што може послужити бољој организацији наставе историје и елиминише апстрактност, нарочито из дела орјентације у времену заV разред основних школа - календарско и историјско време - трајање године, деценије, века, миленијума. Оријентација у коме веку или ко- јој половини прииада неки значајан историјски догађај, показивач Ј1с1ггс времена, хронолошке таблице, синхроне таблице и друга ори- јентациоиа средства. Сваки историјски догађај се дешава у одређе- иом врсмену и простору.

У свим методикама наставе историје аутори придају велики шачај избору хронологије у уџбеницима и наставном процесу, дају се и уобичајепа методичка упутства како ученици да најбол.с савладају - чапамте хрополошкс податке да би боље разумели исторпјске проце- сс, појавс п догађајс.

Пс тр сба траж итн всрбалпо чиаи.с датум а , годп па, Гип инје је погичко рачумеиањ с п ор ијсптацпјс учсппка у нрсм епу пего папамст11:1VчI‘I Ц‘ 1(»Л1П1С* II ДЛТУМП.

'/I

3.1.4. Коришћење нових технологија у настави историјс

Повезивање са Интернетом

За повезивање са Интернетом неопходан је модем можс сп кабловске телевизије или мреже фирме у којој сте запослспп. 11()грс бан вам је телефонски број који ћете повезивати да бисте успос гашиш нсзу са Интернетом; број Интернет услуга (М ете! з е т с е ргоујскт/ири најдер) 18Р. Добављач је фирма која поседује прикључак високе брчц пе и капацитета, а продаја услуга се зове приступ Интернету псжоује иас са Интернетом. Интернет нема власника, добављач то нијс.

Треба проверити добро да ли је модем добро везан за струју II "Л иа другој страни за компјутер и телефон. Провери више пута, јер од тога зависи да ли ће веза бити успостављена.

За ^Утдолузи 98 и л и 95 проверите да ли ради: притисиитс дуг- ме бГаг!, изаберите 8еШпа; —> Соп1:го1 Рапе1 отвориће се прозор Соп1го1 рапе1 \Ут<Зо\уз-а 95, притисните два пута икону Мос1етз да би сс при- казао оквир за дијалог М одет Ргорег1:1ез. У оквиру дијалога можепј да испитате исправност модема.

Ако се ваш модем налази на листи, притисните језичак карти- цс 01а§поз11с5. Ако се ваш модем не налази на листи, притисните дуг- ме АсМ да би сте инсталирали модем. Тиме ћете отворити оквир ча дијалог 1пз1аП Ие\у М одет који ће вас водити кроз поступак додава- И>а модема. Ако морате да додате модем, следите упутства из окиира за дијалог, прихватајући понуђене вредности параметара. У већипи Случајева ^УтсЈо^уз ће успети да препозна ваш модем, а ви треба само да потврдите оно што је он открио.

Изаберите свој модем са листе на картици ])1аепо8(лс\ч. Лис га на картици Г)1а§позЦсз показује све сом.(комуникационе прикл.учкс) које постоје на рачунару. Пре него што наставите, проверите да ли сте изабрали одговарајући прикључак, онај на којем се налази ваш модсм.

Притисните дугме Моге 1пГо, да би сте испитали рад модсма. Требало би да се најпре појаве поруке да сачекате, а затим и окиир ча дијалог, ваш модем ради како треба. Ако се оквир за дијалог Моге 1п- Го пе појави или се појави порука да рачунар не може да комупицира сп модемом, мораћете проверити у чему је проблем.

У \Утс1о\У5и 95 и 98 уграђспс су алатке за ту намеиу (ТгоиН1сх- |1001сгз) које ће вам олакшагп открииање узрока проблема. Да би сгс иокреиули алатку за рсшапап.с проблсма са модсмима, притнспите дугмс Маг1, а загим нзабсри ге дугмс 11с1р. Изаберитс опцију ТгоиМси- 1к)о(сгз а затпм отиорнге сгаику Тгоп11!с.ч11оо(сг5. Иригпсшггс опцпју модсм да бп сгс покренулп шшгку ча рсшанап.с проблсма у всчи са Модсмом. Па оспоиу упу гсгиа која дајс она алатка, трсбало Гш да ог 1српјс“1с учрок проблсма п па1)стг рсшсп.с.

Како 1ш1ш добиљ ачл И итсрист услугл? М ож стс иоглсдати у 110СЛ0Н11 и нодич пЈш тсл сф ои ск и им еник и сачилјтс којс (|)прмс п уде ту ирсту усл уга .

Дакле, да би сте руковали успешно техничким анаратима, компјутером, телефоном и др. правилном употребом, морате имати одређспу техничку културу односно техничко предзнање- треба само слсдити упутства која се појављују на екрану. На нама је да и учени- ке обучимо и уведемо их у имагинарни свет Интернета, а онда можда и па Интернету да ваше друштво младих историчара отвори и има сиоју веб страницу- сајт и да комуницирате са другима у земљи и ипостранству. Надам се да ћете у томе успети.

Интернет се све више користи као наставно средство у наста- ни историје.

Веома је погодан зато што располаже огромном количином материјала који се редовно допуњава. То су информације које се јев- типо пуде у дигиталном формату тако да се текст, слика и звук могу лако учитати и користити у учионици или пренети на веб сајт (стра- пицу) школе.

Интернет омогућава приступ ученицима, великом броју примар- и их извора (документи, текстови из новина, часописа, магазина, писма, разгледница, дневника, мемоара, фотографија, постера, филмова, филм- ских журнала, различите вести и други аудиовизуелни материјал).

Затим, приступ секундарним изворима у кључним догађајима ич 20 века и то различитим гледањима других историчара из других чсмаља и различитих времена, тако да су могућности и наставника и учсника да упознају и друга становишта и поглед на исти историјски догађај.

„Добра употреба интернета прати систематичну стратегију ис- траживача и вештине пропитивања“.’ Онај који истражује мора знати разлику између примарних и секундарних извора. Сваки извор на веб сајту се може проверити колико је поуздан и аутентичан. Мора се би- ти опрезан због могућности искривљавања истине. Мора се примени- ти иа Интернету преглед докумената као и у архиву. Употребом ин- терпета данас историју могу да праве и они који нису историчари као пгго су архивари, новинари, аутори филмова, различита удружења, дакле, прави је јавност а то му омогућава Интернет.

Ако хоћете да уђете у Интернет, онда одаберите неки велики претраживач као што су Уаћоо или Аћа У1з1;а, Ооо§1е и укуцајте речи које иредстављају неки битан историјски догађај. Сазнаћете да посто- је различитс веб странице - сајтови низа универзитста, удружења псторичара, историчара аматера, музеја, угледпих ичданлчл и других појсдиилца. Запимл.пвп су па Иптсрпету подацп о фотографнјама, рлчгледппцлмл, ппсмл и други подаци о животу п рлду обпчпмх л.удп

1 |’о(н‘|)| ( 'фпдппш , 1\ ,1Н<1 11<111<>/н1/\' .'(> <ш/пч!, ( 'ирн|**МП ЛНН, гф .’()!

7 4

у прошлости. И подацима са Интернета мора се бити обазрив, јер сс дсшава да неки и намерно дају погрешне податке и да врше политим- ку пропаганду у име неке политичке групе. Треба бити опрезан наро- мито за историју 20 века ако се чешће помињу речи: национализам, социјализам-фашизам, геноцид, холокауст.

Пошто на Интернету из историје преовладавају амерички ста- иови о неким догађајима неопходно је консултовати и веб страницс из Европе и упоредити их на тај начин се врши критичка анализа историјских догађаја.

Циљ нам је данас да извршимо преглед употребе Интернета као наставног средства и како помоћи ученицима да претражују Интернет;

1. дати преглед релевантних историјских веб страница које сс могу наћи на Интернету,

2. упозорити ученике на проблеме са којима се могу срести на Интернету,

3. дати краћи списак најважнијих термина - сајтова из историје,Наставник историје може употребом Интернета као додатног

паставног средства користити: текст, слику, фотос, карте, графикопе. ностере и др. архивске ресурсе, улази у примарне и секундарне извбј- ре, електронске књиге, часописе и најновија научна сазнања, затим паучне радове (доста их има из Америке).

Има и школа које имају и своје веб сајтове (збирку страница) (Шервел).

Садржаји из историје су прилагођени узрасту у основној шко- ли, гимназијама.

Преко Интернета могу комуницирати наставници исте струкс око планирања и програмирања са члановима удружења, најједно- ставније је путем е-таП ако имају одговарајуће .чоГи еге за компресију и декомпресију већих докумената - може се међу собом комуницира- ти са више њих.

Слично овоме је електронско комуницирање на даљину то јс 'Јатворена конференција - разноврснија је од е-таПа. Тражи од свих члаиова групе да имају приступ истом софтверу. Затворена конфе- реицијска комуникација функционише као сет електронских огласних тибли од којих се свака бави различитом темом. Можете ићи на сервср И умитати најсвежије поруке које вас занимају, изаћи са везе, и при- црсмити одговор, а онда поново ући на сервер и свој одговор оставп- ТИ па одговарајућој табли, тако да га други могу касније прочитати. 11оруке се могу архивира ги гако да можете пратити развој дискусије.

Веб-копферепције сс свс више користе у мултимедијалној ко- Мупикацији, која пијс ш рапимспа само иа тскст.

Мајкрософтон прсгражпнам 1п1ерпе1 Ехр1огег, сада има м ту могућ- Иост која ссзове N̂ 1 шсс11Иј.', п беспиитмо јс досгуппа у образовпе сврхс.

Посгојп м Ипгсрмег рп нчншр (1КС Јп1егпс1 ге1ау с11 аI) комупп кицпја путем асксга о ричппм (имими шш можс п ча обрачоваи.с п уса

'7 4

иршавање. Неки факултети користе за школонли.е п уденати који ис могу да приеуствују настави.

Преко Интернета студенти различитих чсмал.а могу мсђусоб- 1К) комуницирати, размењивати информације на чак правити зајед- иичке веб странице.

Ученик који учи историју - Интернет пружа ученицима нслику могућност за самостално учење, јер ученику отвара широм да- ту тему и омогућава му да развој и догађаје које изучава, сагледа ко- ришћењем извора првог и другог реда и студиозније сагледа епоху, л.уде и догађаје у датом времену. Материјал који се нуди на Интерне- ту мије дат за одређени узраст, већ је исти и за старије ученике сред- н.их школа, студенте и научнике. Интернет може помоћи да се сагле- да богатство и разноврсност европске историје а истовремено да се развија истраживачка способност ученика и њихово критичко разми- шљање.

Посматрање паралелно, историјских догађаја на различитим географским локацијама и истом времену можемо наћи на веб стра- пицама хиперисторија (НПр:/ћ 1р е п г у .с о т ). На овим веб страница- ма, системом кодова у боји, омогућава се кориснику да се усмери на ииформације везане за људе и догађаје, науку и технологију, културу, рслигију, политику, рат итд.

Веб сајтови се могу користити на енглеском, француском и псмачком језику нпр. веб сајт 1)еи1.чс1тс8 НЈб^опзсћез М изеит на адре- си !Шр://и'ту.с11тт. с!е, или 1,е8 агсћјуез с1е §иегге па адреси еси ћир: /Гта. Гг/Агсћ1уез/0иегге, Аћа \ 181:а омогућава машински превод на 6 је- чика поред поменута три а то су: италијански, шпански и португалски.

На интернету се обично може наћи веб страница о неким кри- чним регионима о Босни, о Косову, о Ираку итд. дакле кризама из пајновијег периода.

Пример је криза на Балкану 90-тих година.Коришћењем неких кључних речи ученици трагају за инфор-

мацијама у одабараним веб сајтовина а онда резултате уносе у шему. Ииформације пореде и резимирају, да би открили дубље узроке не- давпих догађаја и повода који су их подстакли. Нпр.: основни узроци кризс на Балкану.

Узимају се основни подаци о узроцима кризе на Балкану:1. извор су период 1906-1914, 1918-1939, 1939-1945, 1945-

19X0 и 1980-1999;2. сада уђете у сваки веб сајт о Балкану који иматс на списку

лннкона;3. једап рад однојите за сваки од веб сајтона;4. затим сс идептификује за снаки иериод г јн ш п п крша, тети је

п сукоби на Балкапу п ча сваки нсб сајт чабележнтн штн киже о учро- цпма п (|>ак горпма који с.у му допрнпели;

5. упоредите оно што сте открили на сваком веб сајту и чабс лежитс најзначајније сличности и разлике;

6. укратко реците шта мислите да су:- поводи и фактори који су допринели свакој од криза,- дугорочни узроци и фактори који су уобличавали развој до

гађаја на Балкану кроз цео 20 век.Овакав приступ има четири основна циља: уобличити и да гп

форму начину на који ученици користе Интернет; - Помоћи у коисо- лидовању зпаља и разумевању одређене теме, подручја и периода; - Омо- гућити ученицима да користе Интериет за своја истраживања; - дати ученицима „осећај власништва“ над истраживачем.

Употреба интернета омогућава супротстављање разних глсди- шта на неки историјски проблем или питање, затим пружа могућност да ученици постављају питања и да критички размишљају и анализи- рају, да извлаче закључке за оно што се десило, како и зашто се деси- ло, да утврде одређене доказе итд.

Интернетом ученик може ући у цео текст извора а не парци- јално као у уџбенику или историјској читанци.

Ако анализирамо извор на Интернету, прво морамо знат 1,али је то извор I реда или извор II реда. Ко је аутор документа? ИГга документ каже о положају и размишљањима аутора? За кога је извор писан? Зашто је написан? Шта су главне поруке које писац покушава пренети? Да ли се документ може проверити другим документима? Да ли су информације тачне? Зашто је тај документ кључан? итд.

Шта ученици морају да знају који претражују Интернет:- да утврде тачно шта траже- да знају кључне речи за тему која их занима- ако прво претраживање не да много резултата, онда су му

кључне речи сувише уопштене, да поново размисли и покуша,- да им претраживања увек буду фокусирана на једну тему- користи се листа питања да би се правилно оценило оно што

смо нашли.На пример: Руска револуција на Интернету!1. Која вас занима: револуција из 1905. или 1917.године?2. Ако вас занима револуција из 1917, да ли она из Фебруара

или Октобра?3. Тражите ли примарне или секундарне изворе?4. Тражите ли документе, новинске текстове, писма, фотогра-

фије, карте или карикатуре?5. Заиима ли вас одређеим догађај или одређена особа?6. Да ли жеии гс сл шати о узроцима или поводу, или о хропо-

логији догађаја и речул гл гимл?7. Да ли влс (лпима штп су л.удн у Русији мислили о револуци

ји, пли игга су о м.ој мпсншш л«уди впи 1’усијс?

7 6

8. Да ли вас занима конкретиа политичка група нлн политичкс странке (бољшевици, мењшевици, социјалисти, либсрали н др.7

9. Који ћете претраживач користити и зашто?Ако добијете поруку да је дошло до грешке нрп. 404 докумен-

та нема, покушајте уклонити делове веб адресе са десна у лево док не дођете до веб странице коју отвара, ако још увек не можете отворити докуменат, вероватно се адреса променила или веб сајта више нема.

Ако мислите да ћете се вратити на исти веб сајт означите га опцијом бук марк (ћоок тагк).

3.1.5. Екскурзије и иосете као облик васпитно-образовног рада

Екскурзије су облик васпитно образовног рада који се изводи нап учионица.

Омогућава да ученици упознају предмете и појаве у природној средини (историјски локалитет) или у музејима, галеријама, архиви- ма библиотекама, лабораторијама, фабрикама и институтима, споме- иицима културе: маузолеји и историјски локалитети.

Екскурзија = облик наставе - неки мисле и као посебан метод.Посете у краћем временском трајању од 1 дана су излети.Максимално ангажовање у свим фазама рада оба субјекта на-

ставник-ученик, значи успела екскурзија. То је јединство предметне омигледности и нарације. Омогућава стицање нових знања - проверу стсчених, повезивање разних сродних дисциплина са праксом. Екскур- зије помажу формирању прецизних историјских нредстава и појмова.

Екскурзија доприноси: - већој интеграцији наставног садр- жаја, - већем повезивању садржаја у целину, - већем повезивању сродпих предмета, - већој везаности теорије са праксом.

У историји екскурзије најчешће дају могућност предметне очигледности (посматрање материјалних остатака прошлости).

Дидактичка вредност екскурзије је у следећем: - директно посматрање (музеј, галерија, архив, историјски локалитети); - проду- блл-њање ранијег знања, подизање нивоа опште културе. Обично се кажс: „Вредиш онолико колико си видео“. Ескурзија: - омогућава преци ше историјске представе и појмове; - ученицима се олакшава разуменање историјских појава; - брже се развија и формира историј- ска снест, историјско мишљење; - развија се патриотско осећање на примерима из наше прошлости, - формирају се кориспс иавике, посе- та музеју и галсрији.

Екскурзија се заспива па паставпом плапу и програму, допри- посп геме.11>пом усвајап.у шаи.а.

1'жскурзије п поссгс сс заспивају иа следе1шм припциппма:1. приииииу илучиосч н Прп дсмопсгрпцнјп оси п ака про-

иикк ги п и оп си тап .а , оОјати.аматп плучпо уш рђпн* 'Ши.епицс сл

историјским догађајима, појавама и процесима како би ученици плл- нирану наставну материју темељније савладали;

2. принцип очигледности то је предметна очигледност »ечанл ча демонстрацију остатака и друге предмете као што су ликовпо, шс матско, веза са унутрашњом очигледношћу, вербално знање поисчујс

са практичним;3. принцип психофизичког прилагођавања - Неопходпо ц*

водитН рачуна о: - броју предмета који се виде у музеју, галсрпји, прилагођено узрасту и - броју вербалних информација које прсдлјс мо. Мора се прилагодити деци и дати умерен број вербалних ипфор мација водећи рачуна о броју и обиму дубине историјског садржлјл, За млађи узраст примерено је и сликовито описивање.

1 4,"‘принцип васпитне усмерености, истиче се емоционалпо^ код ученика и дубоко преживљавање виђеног, код ученика су снл- жнија осећања радости, туге, гнева, усхићења. Лепим вербалним ич- лагањем децу усмеравамо да боље схвате прошлост.

Врсте екскурзије: 4Делимо их I[рема објсггима извођен.а (природа, (})абрике, му-

зеји) ^ према удаљености од 1 к т до више стотина километара; ^ прје- ма наставној ЂБласти, историја, географија, куитура природа, фабри- ке, рудници итд; ^ према трајању од 1 дана до 5 и више дана.

Најчешћа класификадија ]е: предметна (историја) и комплек- сна (више прсдме I л).

Историјске екскурзије према садржају:1. исгорпјско прегледне најчешће везане за историјске гс-

ме, хронолошки нпр. обилазак манастира Рашко-Моравске школе или споменици Првог и Другог српског устанка;

2. историјско тематске екскурзије посвећене одређеној исго- ријској теми, одређеном периоду - одређених народа, значајном ис го- ријском догађају.

Ове екскурзије су најефикасније и финансијски најрационалпије.Демонстратпвна екскурзија - тежиште је на показивању п

аиализи (дела архитектуре, дела вајара, оруђа, оружја и др.) да дсмон- стрира - покаже ученицима што више;

Наставне-наративне екскурзије - посете великим локалитс- тима, меморијалним споменицима, археолошким локалитетима чијс је историјско благо у музејима, па се показивање замењује нарацијом, али се комбинује посматраље и причање. Не сме се занемарити ни јс- дан облик рада.

Према предмсчу посмлтрлн.а деле се на:1. На археолошкч* локалитстс и остатке грађенипа;2 . 11а добро очунане еио.менике;3. Па ис'1'орнјско осIиIкс у мучејима;4. Па историјскс мемориЈилие сиомеиике (Зсјгппник, Млч

ков клмсп).

____________________________________________________________________________ ’/ /

УН

Предвиђено јс под бр. 1 ,2 ,и 3 демонсграцнја а под 1>ројсм 4. нарација или ирича.

План ескурзије изводи се на основу годишњег дрограма шко- лс, мора се тачно планирати и утврдити маршрута од — до, број дана, рачдаљина, одмор, ноћења, обедовање, време се мора планирати за свс и прецизно дати у програму.

Дужина и трајање екскурзије зависи од узраста ученика, начи- па превоза, за млађи узраст релација је краћа од 1-2 дана, а програми ис смсју бити пренатрпани.

Општи део плана екскурзија одређује Министарство просвете, ближи план одређује школа са својим наставницима.

Планира се припрема, ток екскурзије и свођење екскурзије. Рсзултати екскурзије се подносе писмено Наставничком већу и ди- рсктору школе.

Припрема: Наставничко веће одређује агенцију - вође пута, водиче, стручно разрађује детаље плана, укључује учеиике и задужу- је, одабира литературу, енциклопедије, приручнике, музеје, локалите- те, путне карте, обележава правац и друго. Приирема наставника мо- ра бити детаљна и стручна: које објекте обићи, који стил, кад је гра- ђси, ко су градитељи; слике - конзервирање, рестаурирање, културио историјски споменици, њихова уметничка вредност.

Наставник историје и разредни старешина бележе најзначајније детаље са екскурзије ради подношења извештаја Наставничком већу.

Ток екскурзије и методика рада: пошто је организатор извр- шио све задатке - превоз, смештај, исхрану, наступа стручни вођа екскурзије, а то је наставник историје.

Стручни вођа екскурзије координира рад појединаца, ученика или групе коју је, претходно у припреми, задужио да излажу и обја- шњавају детаље о појединим објектима, а главна одговориост лежи на вођи пута. Наставник историје даје уводну реч, допуњујс и испра- вл.а ученике, даје закључке а о најзначајнијим објектима сам говори.

Историјски објекат је основни елеменат историјског сазна-II,а на ескурзији, зато је његово посматрање и демопстрација од стране стручног лица значајна нарочито историјско описивање, обја- шњавањс, закључивање. Припрема представља темељно савладавање програмсгшх садржаја. Излагање стручног лица- наставника, се мора ослањати на факта, чињенице, чврсто утемељене на историјским по- дацима. При излагању се мора водити рачуна и о тону и садржају из- лагап.а, о смотивној страни и васпитном деловању, приликом посма- трап.а сиоменика прошлости.

Ичлагап.е мора бити складно, везана демопстрлцмјл п ппраци- ја, опнс п објашп.сп.с објекта и збивања всзапа ча оОјекат. Покачива- п.с мора бити прецпчпо п копкретпо. Пастаиппк рсчпма п покретом рукс орјсптпшс учсппка па посматрап.с објскта (ричмсра, (|)нчички са- став ноја). 11осматраи.с трајс кра1|с а опда сч* прпчп и иОјриту,

7 ‘ >

Прича почиње локализацијом објекта, тј. везивање објекта ча историјске догађаје и личноети. Дају се основни подаци о објекту они су полазна основа и илустрација за шире историјско размаграп.с, а она се дају путем описивања и објашњавања. Описом се дајс мио штво података а објашњењем и закључивањем тумаче се унутрпшп.с везе и односи на строго одабраним и кључним чињеницама. Обји шњење се може темељити и на цитирању одломака из књижсшшх и изворних текстова. Објашњење и оиисивање се често преплиИу чп- нећи јединство нарације и демонстрацпје.

Наставник историје као стручни вођа мора да има: високу стручност, методичку вештину и изграђену говорну културу. 1»е I познавања струке и методичке оспособљености не може сс одго- ворити захтеву научности. Без владања речју, које садрже о.п*- менте ораторске вештине не може се деловати на ученичке смо- ције, а екскурзија неће испунити своје образовно-васпитне зах ге- ве и задатке.

Говор наставника мора бити граматички правилан, излагање слободно и уверљиво, сликовито, а тон говора прилагођен каракТепу и теми објекта. Не треба употребљавати стереотип и фразе као: „ с јп ш - но“, „сјајно“, „величанствено“, „најпознатије“ и тд. или речи парази- те: „овај“, „онај“, „разумеш ли“, „схваташ ли“ итд. Стручни термипи се употребљавају а мање непознате речи се објашњавају.

Излагање не сме бити хладно и безлично. У циљу изражај- ности и сликовитости добро је да наставиик користи: стихове, из- реке, пословице, афоризме, стилске фигуре, ако одговарају исто- ријским ситуацијама.

Објекте треба показивати са места са кога се најбоље види. Архитектонске објекте треба показивати са више тачака како би сс објекат видео у целини. Место са кога се објекат показује мора битм безбедан, удобан (не сме бити изложен киши, ветру) мора бити изо- лован од буке (саобраћаја). За време показивања мора владати бес- прекорна тишина и дисциплина. Специфичност екскурзије је и на- чин кретања од једног до другог објекта (пешке или превоз). Затим кретање унутар објекта, ради посматрања и примања информација. При првом кретању износе се подаци општег карактера и мап.с зма- чајни објекти показују се у пролазу, а у другом кретању се детал.пијс иосматрају архитектонски споменици, одлике, карактеристике, спол.а и изнутра. Ако постоји могућност користи се хронолошки ирипции од старијег ка млађсм ппр. срсдњевековни манастири- сличпост, рач- ликс, стил.

Друга карактсрмстмка скскурзијс може бити: при обиласку спо- мспика, мсморијашш комлскс гроСхн.а, мамифсстација, молагам.с цис- ћа, нсмаца, малсп.с снсМи, ут прогрпм нмгсралнс групс (историјскм гск стош|) рсцпгагорм, драмскп трксгоин, хорска сскција, мапп(|)сстацмјс краткс, програм са мсром и укус(»М,

Иастаипик даје уиодио слоно о догађају мии цичмосгм м др. 11с | рсОа пммровизовати.

Обилазак музеја, архива, галерија и библиотска, војних и иоморских музеја значајни су: археолошки, с'Ш01'ра(|)скм, исгоријски оПјекги.

Рачлике између музеја и галерија је у томе што галерије садр- жс експоиате уметности сликарства и вајарства. Деле се на локалне (чаиичајпе) и централне (националне), могу бити и месни где се одр- жннају часови.

11осете могу бити: појединачне, групне, оделењске. Договор са кустосом музеја доприноси темељнијем савладавању градива из исто- рије и мроширењу опште културе. Могу бити појединачне ради писа- п»н реферата, семинара. Посете младих историчара могу бити извор бројмих сазнања који превазилазе захтеве школских програма. Најче- шће посеге су групне и оне се планирају, када ће се ићи у музеј, шта ће се рачгледати и како ће време бити проведено у музеју. Планира се која ће тема бити обрађена. Наставник и кустос објашњавају експона- те а иаставник допуњава у вези са програмом. Посете се планирају обичмо на почетку и на крају године (јесен - пролеће). Посете имаЈу ча цнЈ1) продубљење и проширење историјских знања и опште култу- ре ученика.

Честе су посете тврђавама, дворцима, манастирима, мемори- јалним комплексима. и места битака итд. Предавач може бити кустос или мучсјски педагог. Важно је успоставити здраве односе наставник- учемик, моверење и коректност.

Мере сигурности и обезбеђење ученика: школа мора обезбе- дити прсглед аутобуса у вези са техничким прегледом, обезбедити иадчор и контролу ученика, одговорност вође пута, разредног старе- шине и директора.

Свођење резулата - Извештаји Наставничком већу морају би- ги мотиугш. Општији извештаји дају се за летопис и записнике у дпониикс ради школе.

Екскурзије се планирају на нивоу целе школе у програму рада школс, па ночетку школске године.

Усваја се на Наставничком већу. Обавештава се надлежно Ми- иистарство кад се екскурзија заврши.

11аставпик историје има двоструку улогу и као стручно лице и као рачредпи старешина. Постоје обавезе школе, обавезе агенције а мајнажпија је бсзбедност ученика током свих дана трајања екскурзије.

ЧЕТВРТИ ДЕО

4.1. Организација и извођење часа историје

Час историје је образовно-васпитна целина; то је систематски облик организације рада иаставиика учепика у одређеном времену и иростору ради решавања задатака наставе образовања и васпитања.

Заступљене су све методичко-дидактичке компоненте: цил>, садржај, средства, методе, облици и сви дидактички елементи и зада- ци: домаћи задаци, семинари, слободне активности, екскурзије, до- датна и допунска настава.

Рад се одвија под руководством наставника уз наставна сред- етва која омогућавају ефикасност у раду. Градиво се усваја, проду- бљује, формирају се умења, навике уз коришћење историјских кара- та, оријентације на њој, користе се историјска документа,

Ученици се обучавају да рукују техничким срсдстви,.,., ^ ЈиЈ..>, аиализирају историјско градиво иомоћу текстова. Развијају се васпитне особине: друштвене, моралне, радне, естетске, етичке и све се комплетно обједињују са једним циљем васпитавања и образовања младе генерације.

Сваки час почиње уводом на најразличитије начине:- питањем, текстом, сликом, кратком пројекцијом филма, крат-

ком секвенцом сећања итд. Час карактерише унутрашње јединство по- ред низа разноврсних чињеница, задатака, проблема, метода, посту- пака, средства - основни циљ мора бити остварен.

Све то мора бити формулисано у теми часа која треба да ука- же ученицима на битне садржаје часа кога намеравамо да реализује- мо. Зато је најбитније формулисати тему часа; мора бити кратка, ја- сна, да одражава бит и суштину часа. Час мора бити заокружена цс- лина којом се обрађује једна методска јединица.

Не може се на једном часу обрађивати крај једне и почетак друге теме. Не може се методска јединица почети на једном часу и '.ншршавати на другом часу.

Час мора бити целина по карактеру рада и планираних сред- е т в а - смисаона целина.

Битни услови за успешиу реализацију часа су: социјалио-пс- днгошки и психолошко-дидак I ички.

( оцнја.пкнмс.ип ошки "услоки су: квалификовап наставпик историјс, образовап, радаи, да иозиајс своју струку и да сс пспрстснд-110 усавршава стручпо п методички,

Радап колекгив учспики ТрсСж да будс: спажап, чврсг, жсл.ап чиам.а, да волп мстормју.

слике и остали очигледни матерИЈал.

Школа мора имати саврсмсна пастаниа срсдугпа: псгоријскс кар'1с, а'|'.насс, историјске читанке, помоћну лиIс|»;гтуру, тс.чппчка срсд- с гпа п дидакгичка средства.

Морају бити добри односи наставник-ученик и учајампо уважа- мап>с, ноштовање и култура односа примерена цивилозовапом свету.

Психолошко-дидактички услови, постојање степепа обуче- пости ученика да поседују претходна знања. Треба правилно да за- кл.учују, да формирају: појмове, закључке, судове, само темељно зна- п.с омогућава изграђивање историјског мишљења.

Постојање мотивације код ученика за колективни и индиви- дуалпи рад да имају поверење у наставника као педагога и стручњака.

Поштовање дидактичких принципа, правила и организације школе, поштовање кућног реда, обавеза и уредности извршења задатака.

Поштовање свих дидактичких принципа као и теоријске осно- »о сваке наставе а то су: научне заснованости, васпитна усмереност паставиика, узрасне индивидуалности ученика, свесне активности, очигледности, поступности и трајност и знање, економичности и при- менл>ивости знања, умења и навика.

Затим принцип проблемности - стварање проблемских ситу- ација адекватних логици и сазнајног процеса уз обуку да ученици са- ми чакључују, расуђују и обезбеђују развојни карактер наставе.

Наставник се стално мора руководити; специјалним правили- ма организације наставе а то су дидактичка правила:

Прво дидактично правило гласи: одредити дидактички циљ часа. Образовно-васпитни циљеви, усвајање нових знања, чињеница, појмства, навика, формирање моралних, радних, етичких, патриотских, сстстских особина.

Друго дидактичко правило гласи: одредити садржај часа, обим и степен сложености часа, одредити умне делатности, обим за- датка и нових информација.

Треће дидактичко правило гласи: избор наставних мегода, пачип рада, најбољи садржај часа. Обезбедити најбољи облик рада: фропталним групним пли индивидуалним.

Затим: методе: монолошка, дијалошка, демонстрације настав- по гсхиичким средствима, показивања и текстом.

Четврто дидактичко правило гласи: одредити структуру часа која пајбоље одговара циљевима, задацима садржаја, наставним мстодама и паставним средствима. Потребно је јединство делатности пасгавпика и ученика.

Пето дидактичко правило гласи: сви дидактички чадаци сс морају рсшавати па самом часу и пе преносе сс па дома1ш рад. Ди- дактнчки припциин сс копкретпо примсњују иа копкрппом градпву п гпмс пасгавипк псторијс обсзбсзбсђујс уепспшо ишођсп.с часа. Ча- сонп су разлпчнтн ппјсд,ап час ппјс пстп спакп ч<ин‘к јс рач.нпчпг, чонск |с спш за ссНс рпзипчт од другог.

Н '.’

Не постоје два часа иста по садржају иако их држи исти нн ставник, али еу сродни по тематици по васпитпим задацима, по мето- дама саопштавања, по обиму рада, па се намеће дидактичка квалифп- кација типова часа, полазећи од различитих мерила: циља часа, •)сновне делатности на часу, наставне методе и наставни садржаји.

Типологија часа поред теоретског има и практичан значај, злто сс даје научно заснована типологија часа. Такву даје руски дидактп чар М. И. Махмутов заговорник проблемске наставе а то су:

- час изучавања новог градива- час усавршавања знања, умења, навика- комбиновани час- час контроле и корекције знања, умења и навика.Други руски методичар А. И. Стражев даје своју класификацију:- комбиновани час- час излагања у облику приче или школског предавања- час разговора, ради уопштавања, понављања, контроле,

испитивања- час рада на историјским изворима или документима^јш

истраживачки час ј- кино час са дијапозитивима- час екскурзије- час самосталног рада ученика- час са рефератима.Код нас је усвојена класификација М. И. Махмутова са модп-

фикацијама и то: у комбинованом часу се спајају час контроле и корекција са часом усавршавања знања, умења и навика и још су ту варијанте: час анализе историјског документа и час семинара иреферата. Затим час изучавања новог градива, поред знања ученицн усвајају и нове појмове - активно и стваралачки усвајају опште узрокс одређеног процеса и појаве, значај и последице историјских појава.

Час усавршавања знања, умења и навика и то понављап.см, утврђивањем, систематизацијом и провером степена усвојености п савладаности историјског градива.

Комбиновани час је синтеза оба претходна типа када се иоио градиво повезује са утврђивањем раније пређеног градива.

Контролни час се организује да се процени квалитет настаи- Иог процеса и степен усвојености чињеница, појмова и закључака. То можс бити писаном контролом (писмени задатак).

Постоји и час анализе изворног текста само у старијим рач редима - о томс смо говорили кад смо писали о врстама текстона (пт цори I реда, изиори II реда и штамиа историјског карактера).

Часови семпнарн II рофсрнтп (и о томе смо ранијо иисали).Поетавл.а се друго иитии.с: структуре часа. У исторнјн јо на

жио дл смлки члс пмл јлсчш ичрижси дндшстичкп засионап структурии иро(|)п.н и за гу структуру 'НШЧПЈИН слодећи прснјшл: цн.п> часа, рад

«•1

11П чадаци пасчанника и учепика па часу, дндактнчки м т т о сниког ча- са у склоиу иаставпс тсме, тип наставаог часа, нагглиии оИлици, мс- тодс и срсдства, социјално психолошки састам рачрсда, прсдчпап.с учс- ннка, дидактичко-методичка, стручно-историјска н опипа кулгура на- сгавника. Сама структура часа историје за изучавап.с новсл' 1'радива је: унодни час 5-10 мипута. уводи ученике у час и врши исихододику )|ринрему и врши актуелизацију иретходнбг знања; цеш рални део часа 25-30 минута; обрада нове наставне јединице најављене уво- дом истицањем циља часа који се обавс мн) пише на табли и завр- пши део часа 5-10 мниута провера, да ли с$ј ученици схватили су-

Липшгу теме коју смо обрадили. Обнавља се кл.учно. основно иГдају /домаћи задаци.

У уводном часу - актуелизација предзнања да би разумели градиво путем дијалога. Постављање питања-повезивање у логичку цслину, органски везивање историјског градива - кључна питања (пример I и II српски устанак), саопштава нову наставну јединицу. Централни део часа - одређује ново градиво логичким, хррноло- шким, историјским редоследом, према програму, плану и удбенику; користе се најадекватније методе и средства и облициЈЈада. Прео- владава усмеко излагање, са комбинацијом. дијалога, ради тумачења појмова, чињеница - користи се предзнање ученика. Наставник кори- сти карту, текст, друге илустрације, слајд, скицу, шему. Ангажујс ученике на формулисању судова, закључака, анализи и оцени исто- ријских феномена. При излагању треба стално укључивати ученике.

Завршни део часа тече разговором, директним питањима, ди- јалогом. Истичу се битне чињенице, закључци, утврђују се нови пој- мови. Треба уносити и елементе проблемске наставе, дају се задаци ван часа, организују се посете музеју, биоскопу, библиотеци, историј- ском локалитету итд.

Од ученика се тражи понекад да се евентуално прочита исто- ријски роман, кн.и/ксвно де.то и др.

Час усавршавања знањаГумења и навика. Он традиционал но поси назив: усмено дијалошко утврђивање и систематизација гра дива. За ове часове наставници се обично не припремају, иако их има 40% у фонду наставног плана од укупног броја часова; ту су рач- пс нрсте понављањ^-тшј-е-^е-често^"своДегна механичко понављањс са 01 (сп.ивап.ем. Законска обавеза је да ча свако тромессчје учепик има пајмаи.е једну оцену. Међутим ови часови се морају савестно припрс мати од страпе наставника и њима прилазити са више озбиљносги пч следеИнх разлога јер то градиво које утврђујемо мора да садржп и еледеће елемеите:

б и г п о у гв р ђ и в а и .е ис горијс ких чи н.епица, х р о ио л о гије и ис г о р ијс ко геог|>афских објекага , нред^ла н о бл асги иезаннх ча исторнјек у ка|)ту, заг им овладаи ан.с исгојшјским и социоло- ш к н м н о ј м о ш ш а и кат сгорнја ма,

______________ ____________________ ________ ________ __________________>

- о в л а д а в а њ е и с т о р и јс к и м с у д о в и м а и о ц е н а м а , ч и њ е и и ц а - ма II л о г и ч к и м о п е р а ц и ја м а , а н а л и зо м и с и н т е зо м .

Овс операције нужно подстичу формирање интелектуалнмх м гохмичких умења и навика, неопходних за изучавање историје; - фор- мирап.е научног схватања друштва и историјског мишљења; - рачнп- јпн.е друштвеног, моралног, естетеског, патриотског васпитања.

( )в и ч а со в и м о г у б и ти п о с в е ћ е н и у т в р ђ и в а њ у д е л а н а ста н - пе гем е, час тематског понављања и утврђивања, час систематизацнјс цроблема и процеса и час систематизације историјских периода.

Ч а с о в и п о н а в љ а њ а и утв р 1ш в ањ а л ел а н а ст а в н е гем е (с п ВТоматизација г р а д и в а ) - обнављањем ч е т и р и и видге н а с т а в н Ј Ј Х ј с д и - Ница к о је чине и с т о р и ј с к у и л о г и ч к у ц е л и н у ( з о в е м о систем атизација дсл а г р а д и в а ) . ббично је то с в а к и т р е ћ и нас.

Циљ је провера, да ли су ученици усвојили битне чињеницс, Иојмове, оцене и закључке историјског градива. Питања не греба ла

ггс механички текст уџбеника. Наставник може дати и лонунекс нформацијс. може нрокоментарисати историјски текст, дати ком- олми задатак. Градиво се заокружује у целину. /

Пример: Србија од 1858-1878; Србија од 1878-1903; Србија од 103-1914; исто и Црна Гора.I Ч а с о в и т е м а т с к о г п о н а в љ а њ а , утврђивања и систематизајш-

(крај ге-дине) - обнавља се најоппп ије. кључни догађаји, дају се новне карактержстике и оцене, утврђује се веза градива са осталим

‘ уштвеним наставним предметима, оцена историјских феномепа у цтексту општих ис горпјских збшшња.

Тематским понављањем ученици се уводе у начин историјског Ућучивања а захваљујући проблемском резоновању формира се Торијско мишљење ученика.

Пример: наставна јединица „Јужно словенски народи у 19. н \в с к у “.

Питање: Који су заједнички проблеми свих Јужних Словена? кав је био државно-правни положај јужнословенских земаља у 19. 20. веку? У којим историјским догађајима су заједно учествовалп Жии Словени? Шта је условило спорове међу Јужним Словенима н Седима а шта између самих њих (Срби-Хрвати, Срби-Муслимапи, ̂Слимани-Хрвати)? Које су најзначајније привредне, политичкс,

%гурпе тековине јужнословенских народа у овом периоду? итд.Ч а с о в и у т в р ђ и в а њ а и е т о р и јск н х н р о ц сс а и н о ја в а ту се

"ШИ уоп ш тавањ е и си стсм атизација као и уп ор еђи в ањ е и стс илп ОДпе нојаве у р а з л и ч т им среди нам а или п ер и оди м а. Н а примср: у ризреду осн ов н е ш коле п I рпзреду гимпазије.

У п о р е ђ и в а н .е б н г п и х о д л и к а к у л т у р а с т а р о г в ек а (исгоч 'ШЧКИ, грчка, хслепск а, римски); Оитпс одли ке сличпостп разлмкс

бонласмпчко!' друш тна м држшш

Н(.

(Старог Истока, Грчко, 1’има); упорсђпнап.г о.цлпка исронап.аV прноПптпој чајсдници и религији у старом нску. 11 а онпм часонима ис| ујс се е(1)икасаи пачип паучног схватања рачноја друиггна и исто- рпјског мишЈБења код ученика.

Иостоје и посебни часови контролних писмсних чадатака и тесгова. Организовање писмених иснитивања тес говима, реферати- мн, семипареким радовима - усавршавање пнсмених изражавања нео- мходног ча обликовање свестране интелектуалне личности.

Програмирање и планирање градива

Рационално, свеобухватно и на време планирање рада је га- раиција успеха у раду са ученицима. Пошто је настава стални процес којом се преноси знање и искуство млађим поколењима - послови су иајвсћим делом познати само их треба испланирати на време и како троба.

Наставне програме које добијате од директора ради планира- и>а градива на крају садрже основна дидактичко методичка упутства, цилјСНС и задатке који се морају остварити у току године.

Обавеза наставника је да претходно добро проучи програм од- гонарајућих разреда за целу школску годину. Наставник мора поседо- цати знање методике и дидактике, да би успешно планирао и вршио у плапирањ у корелацију са сродним друштвеним наукама; филозофи- јом, социологијом, политикологијом, уметношћу са књижевношћу.

Наставник историје мора пратити методичко дидактичку лите- ратуру и усавршавати се континуирано - ради стицања права на рад у проснсти - лиценце за рад која се стално мора потврђивати. Лиценца сс обиавЈБа сваке четврте године.

Планирање градива може бити: - глобално (годишње), - опе- ративио (месечно), - свакодневно припремање и припрема за час.

Глобални оперативни план - Наставни план је пшш љ т-на:11( и ж ш љ а - ( и с т 0р и ј с к и п е р и о д и ) ; наставне.тем.с. { в и ш с . .н а с т а в н и х ј с -дипица); паставне^једШидо”к.ој.е.,.садржс кљунне садржаје чијаје реа- личација предвиђена за један час од 4о минута.

У наставној теми је прецизирано колико часова новог градива а колико часова за обнављање, за вежбе. Тиме је наставнику олакша- ио да поделу дату у програму усагласи са школским календаром па рациоиалпо методички распореди фонд.

Глобални план садржи следеће: за коју гпколску годину? која школа? који рачрсд? име и презиме наставника; број часона прсдвиђе- пи,х ча обраду; обпавл.ањс и системати.чацију; пасганпс томо; ипова- цијо чије со унођсп.с н прппрсма прсдниђа (број часонн); иажиија па- стаипа сродстна; ппсапп школскп радони; кежОе; копгролии чадаци; корслацпја са другпм предмегима; пчлегп; иосчче; гкекурчцја.

8 7

На основу глобалног годишњег плана кога утврђује стручпи актив школе, наставник ради оперативни план. Он садржи све мето- дичко дидактичке елементе а то су: школска година, месец, предмет, школа, наставник - име, разред, подела по рубрикама.

Глобални (годишњи) ирограм радаШ кола.....................................................................................................Разред .....................................................................................................Име и презиме наставника................................................................Наставне теме: Број часова предвођених за:

2.3 .4.

Обраду новог градиваУтврђивање.................^Систематизацију.........

Иновација коју уводимо.................................................Важнија наставна средства...........................................Писани школски радови, вежбе, контролни задаци.Корелација са другим иредметима...............................Излети, посете, екскурзије.............................................

Оперативни месечни нлан рада наставника/ Школска годи н а............................ з П редмет...................

М ссец......................................... 'т Ш кола......................ј Наставник...............Л Разред ......................

'Габела иа слсдсПој страии представља оперативни меесчпп плап за пастанппке.

Кор

елац

ија

са др

угим

пр

едме

тима

Слоб

одне

акти

внос

тиД

опун

ска

наст

ава

I

Дод

атна

наст

ава

Тест

ови

зауч

еник

еЈТ

итер

атур

а1

Нас

тавн

аср

едст

ваО

браз

овно

-ва

спит

низа

даци

Нас

тавн

аје

дини

ца

оЗЕ№сзН сЗ“« Ђ

Раније су Заводи за унапређење васпитања и образовања реги- опа, правнли оријентационе планове као посебна издања. У Београду јс одвојено планирано за основне школе и гимназије и средње школс.11рсдност је била што су планове радили најбољи наставници и савет- ници и тиме је обезбеђено равномерно и уједначено прелажење новог I радива. Планирањем се узимају оптимални услови - опрема и др. Ово планирање је олакшавао посао млађим наставницима - приправ- пицима.

Постоји и тематско планирање - њиме почиње стваралачка нрипрема наставника, то су циљеви и задаци у оквиру теме, не мора увек трећи час бити час обнављања и утврђивања. Треба обрадити логичку и хронолошку целину, па тек на основу, тога обнављати у це- лини тему. Обнављање и утврђивање градива је свакодневни посао наставника без обзира на постојећи план рада.

Писана припрема за час - припрема се пише за сваки часЖ>- ји је предвиђен за обраду новог градива, час обнављања, час усавр- шавања, комбиновани час, час сисгематизагшЈе. IЈостоји нпшс фаза у Гфипремању за наетавпи час, то су: сгручна припревд. дпдактичко Ч,методичка приирема и техничка припрема/ .........

::: Стручна припрема захтева поред уцбеника, историјске чи- танке, историјске карте, атласа и преглед универзитетских уџбеника, енциклопедија, лексикона, стручних часописа, синтетских дела, па се онда врши избор чињеничког материјала, појмова, хронологије и приступа писању припреме.

Дидактичка припрема за обраду наставне јединице састојисе у:

- утврђивању васпитно образовног циља наставне јединице у оквиру теме, поглавља и уџбеника,

- утврђује се обим и дубина обраде водећи рачуна о наредној јединици,

- утврђивање везе и односа између вербалних и очигледних средстава,

- утврђивање структуре часа према фазама (увод, главни део часа, закључак).

Техничка припрема се састоји у одабиру и издвајању настав- иих средстава (карте, шеме, графоскопи, видео плејери, компјутери, видео 1схника • рикордери компакт дискови и др.

Писана припрема се ради према следећој шеми:- школа - наставник - датум, разред, оделење- наставиа јединица - образовтш циљ, васпитни циљ- тип часа методе н облици рада- паставпа средстил нзиорп п лптератураПисмена ириирема иистшшика историјеI Пкола ..............

40

Датум ...........................................Разрсд, оделсњ с.........................11аставна јединица....... .............Образовно-васпитни циљ.........Тип ч а с а .......................................Методе и облици р а д а ..............Иаставна средства.....................Извори и литература.................Артикулација часа:- Уводни део часа 5-10 минута, разговор са ученицима пу-

тем дијалога, текста, слике;- Главни део часа - обрада градива уз коришћење различитих

дидактичких материјала, техничких средстава, историјске карте 25- 30 минута,

- Завршни део часа - обнављање и утврђивање пређеног гра- дива путем питања, објашњење, одговори, питац^а," репознате речи, 110Ј мови, домаћи задатак, 5-8 минута. 7 ј

Изглед таблег/Наслов наставне јединипе' исг1оријске лично- сти, гсрмнни. непознате оечи. лоМаћи задаци.

Током времена припрема се поједностављује, основни елемен- ти остају. Припреме се допуњавају. Понекад се не можемо држати слеио припреме самог градива. Припрема значи сигурност на часу и мора бити основна и стална обавеза, нарочито почетника и млађих паставиика. Старији наставници, добре припреме увек допуњавају и ироширују новим садржајима.

Потпис наставника

б ћ ета 1и. 1.

Глобални (годишњи) програм рада наставника историје

(за школску .................. '... годину)

Ш кола.....................................Разред............ .........................Име и презиме наставннка

Број часова предвиђених за:Р. б. Наставне теме

и целинеОбраду новог градива

Утврђивањеградива

Системагизаггајуградива /

123

а) Иновације чије се увођење и примена предвиђа (број чнсова):

б) Важнија наставна средства која ће бити набављена или ичрађена: .....................................................................................................

в) Писани школски радови, писане вежбе и контролни задаци (ло месецима):..................................................................................................

г) Корелација са другим предметима:

д) Излети, посете, екскурзије:

Писмена припрема Паставника нсторије за час обраде новог градива

(план часа)

Школа___________________________________________ _I )аставиик________________________________________Даггу м__________________Разред и одељење__________I Јаставна јединица________________________________ _Образовно-васпитни циљ___________________________Тип часа __________________________________ _Мстоде и облици рада___________________________

Паставна средства_______________Извори и литература за наставника

Артикулација часа

Уводни део (увођење ученика у тему путем дијалога, уводног 0 'шагања, текста, ликовног материјала итд.) - 5-10 минута

Главни део (обрада градива уз коришћење одговарајућих на- станпих средстава дидактичких материјала и техничких средстава) - 25 30 минута

Завршни део (утврђивање пређеног градива путем дијалога и коришћење метода, поступака и извора као на уводном делу часа - 5 - Шмипута.

Изглед табле на часу (наслов наставне јединице, тезе, исто- ријске личности, термини и др.).

Домаћи задатакучспицима (уџбеник стр. од - до, историјска читанка чланак,

стр. од-до, историјски атлас, карта, писмени домаћи рад (понекад) и друго.

Потпис наставника

Оперативни (месечни) план рада наставника

Школска година...........................Предмет...........................................М есец................................................Ш кола.................................................................................. ..................Наставник..............................................................................................Р азред...................

б ћ ста ћг. 2.

'М

Нримсрак иогирде студснгу који и р т ус I нује часовима и изводи наставу у оба стеисиа школе

Погврда (о хоспитоваи.у)

I С 'тудснт одељења за историју____(име и презиме)

хоспитовао је дана 20 . г. у _____________________________

(назив школе)V , укупно

(место)часова у следећим разредима (одељењима)

11 Одржао јс предавање (час) у разреду са темом

Час је оцењен (од 5 -1 0 )_______________(словима)

Ментор- наставник

(потпис наставника)

м. п.

Директор школе

_____________ ___________________________ ______________________________________________________У!)

Пример писмене припреме за час историјеСтудента - апсолвента историје

I ОПШТИ ДЕО

Име и презиме: Марина БлагојевићСредња школа: Средњошколски центар - ПалеДатум одржавања часа: 24.09.2004. г.Разред одељење, час, време: II -2 машинске четворогодишње

стручне школе, II час од 08.50 до 09.35Професор школе: АницаГутаљНаставна јединица: Руско царство 50-их и 60-их го-

дина XIX века

II ПЛАНИРАЊЕ ЧАСА —

Циљ и задаци: Упознати ученике о друштвеним, еко^мским и социјалним приликама које су преовладавале у Русији 50-их и 60- их година 19. века. Развити код ученика способност резоновања, историјско мишљење, емоције.

Наставни облика рада: Фронтални радНаставне методе: Комбиновање монолошке и дијалошке методеНаставна средства: Уџбеник, школска табла, историјска карта

III РЕАЛИЗАЦИЈА ЧАСА

Уводни део часа

На почетку уводног дијела часа, у траја њу од 5 минута, пред- Ставићу се ученицима и написаћу на табли наслов наставне јединице Коју ћу обрађивати у главном делу часа. Наставна јединица налази се у склопу поглавља „Револуционарна грађанска Европа 1848-1878”, СТога ћу, у уводном дијелу, проверити дотадашња знања ученика по- СТављањем питања: Који су основни захтеви европских народа током рсволуције 1848/49. године? (Национална и политичка равноправност И социјална правда) У којој европској земљи је започео револуцио- Ццрпи покрет? Француска) Које двије грађанске стране 60-тих година Делују у Епглеској и чије интересе заступају? (Либерална-средп,с буржоаске слојеве и копзсрвативна-интересе земљишне и финаисиј- Скс аристократијс) Којс су чпачајнс друштвене и политичкс реформе ДЈфонсленс 60-1'их годипа у I'лглеасоЈ? (Ироширење радпичког чако- Модансгва и изборпа рсформп 1867. год.).

I 'лшши дсо ч;и ;|

У г.н;шпом дслу часа, у трајању од 35 мппу1а паск»|а1|у да учс- 1,има мрмближим молитичке и друштвсмс прплпкс к о јс су нладале усмјп у другој половини 19. века. На почсгку глаипог дсла показа- па историјској карти, простор који је обухватала Русија. Отпор

кчсом апсолутизму трајао је непрестано од 20-их година 19. века. Оума дскабриста 1825,иако није успела, оставила је дубок траг на иитички жииот Русије. Главни носиоци политичког супротставља- царасој власти били су руски интелктуалци. Феудално-апсолути-

1Ч1сн систем Русије доспео је крајем 50-их година у велике тешко- Томс доприпоси и неуспјели Кримски рат (1853-1856) који је цар

исола I водио против Турске, Енглеске, Француске и Сардинијске 1Л1СНИПС. Овај рат имао је већи значај за спољну политику јер је ис- сао колико је Русија војно, политички и културно заостајала за евро 1сим зсмл>ама. Средином 19. века у Русији се почиње убрзано раз- јаги капитализам али његов напредак отежавају феудални односи. ис!Гшло се да систем владавине заснован на сељачком ропству, са- И10ЛЛ1 царске власти и бирократије не омогућава складан развој. То и р е д с т а в Ј в а л о потребу за реформом политичких и социјално-еко- мских одпоса.Зато цар Александар II спроводи реформу како би се аеиЈШ барем основни инетереси племства и двора. Једна од неоп- >диих реформи јесте ликвидација (крепосног права) које је предста- 1ПЛ0 оспову друштвених супротности. 3. марта 1861. свечаним ма- |фсстом, цар је прогласио увођење широких друштвених реформи. 1ИМ јс кметство званично укинуто. Аграрно питање ријешено је у ^рист племства. Сељак је могао задржати земљу коју је обрађивао н је морао исплатити у року од 49 година. Племство и даље распо- ,же неликим просторима, а племству је дозвољено да од сељака му ио једап комад земље. На овај начин решено аграрно питање ни- чадовол.ило сељаштво. Извршена је и реформа судства, државне

(раве и образовања. Овим реформама убрзан је развој капитализма Русијм. Паиредак је видљив у индустрији, пољопривреди, саобраћају. 1ШК, Русија је и даље била најслабије развијена земља у Европи. Цар- .а иласг, и поред реформи, је неограничена и ослања се на војску и »лицију. Настојаћу да моје излагање буде занимљиво, да усмјерава 1еиике па рачмишљање и закључивање.

Завршни део часа

I (оследњих 5 минута часа искористићу да питам ученике да ли ■ Пило мејаеноћа током гЈгавпог дијсла часа како би их отклопили.1 гпм ||у посаавит псколпко пи'1'аи>а како би увидјела колико су учс- пцп схиатплп иастакпу једппицу која јс обрађспа.

‘V

Изглед школске табле у току часа

Руско царство 50-их и 60-их година 19. века

- Половином 19. века јача отпор царском апсолутизму;- Русија војно, долитички и културно заостаје за западнос-

вропским земљама;- 1861. уводе се широке друштвене реформе: укида се кмст-

ство у Русији;- Решено је аграрно питање у инетерсу племства.

Домаћи задатак:

Прочитати и научити наставну једницу;Прочитати текст из Историјске читанке;Наћи и прочитати пригодан текст о Русији из 19. века. ^

4.2. Уџбеник историје и начин његовог коришћења

Уџбеник је основни извор знања за ученике. Књига у којој су дати садржаји наставног предмета према програму одређеног разреда и степена школе.

По уџбенику наставиик обрађује градиво, задаје задатке, про- верава, оцењује степен знан>а, умења и навика.

Ученици овладавају: научиим чињеничним појмовима, катего- ријама и схватају суштину развоја људског друштва. На садржајима уџбеника се формира ученичка историјска свест и историјско ми- шљење.

Уџбеник подиже интелектуалну активност и умне способности, нроширује знања о ирониости друштва и прошлости српског народа.

Уџбеник је снажно очигледно наставно средство, сталном упо- требом уџбеника ученици развијају радне навике, ученици развијају јетичку културу, богатећи га научном терминологијом. Илустрација- ма у уџбенику олакшава се темељно усвајање знања и помаже развоју сс гетске и опште културе.

Основни научни захтеви за израду уџбеника су:- да је научно заснован- да се темељи на најновијим сазнањима наше и стране исто-

рпографије.У уџбеник улачи само опо што је цаучно неспорно и всрцфи-

конапо из општс и национмлнс историје.Уџбспицн сс сгалпо ппоиирају, то је условл^ено новим сазпа-

П.имп, изнорима п нсториогрпфијом, Услошг.епо јс још и усавршана- И.ем методологпјс истрпжшиим). успиршаиап.ем пастакпнх мстодшса, дидактнке н сакрсмспс и-.чииногнјр,

11асганпт 1,и морају пратиги нромспс ирско: попп.ч ичдап.а, ча- соппса, мопографија и сгудија из исхориографнјс.

11ри нисшБу уџбеника мора се критички нрила шти изворним подац|1ма часнованим иа новим оценама докумената из историогра- (|)пјс. У уцбснику поред чињеница тачно датих морају за неке посто- јати и алтернативне, треба неговати и критичко-мишљење, јер се на тај пачин негује веће ангажован^тпфитичко расуђнвахве ученика та- ко да зпају разликовати тачно од нетачног, вероватно од невероват- пог, објсктивно бд субјективног, пристрасно од непристрасног, нор- мативиог од стварног, нормално од ненормалног.

Учсници боље уочавају битне факторе друхнтвеног развоја: учрочпо-последичне везе, тачну оцену друштвеног развоја.

Са употребом доброг уџбеника формирају се јасне представе о мремспу и простору, формирају се схватања и разлика између кален- дарског и историјског времена.

Уџбеник омогућава боље разумевање неравномерности исто- ријског развоја области, региона и земаља. Учећи из уџбеника учени- ци бол>е схватају чињенице, хронолошке промене, историјска догађа- п.а и врше селекцију историјских догађања према њиховом значају за историјски развој.

Ма историјским чињеницама ученици се и васнитавају. У уџ- бсницима се одређује права мера о улози народа, друштвених слоје- ва, друштвеног покрета и улози значајних историјеких личности итд.

Преко уџбеника ученици морају схватити и разумети историјске процссс: историјске и социолошке и географско-историјске 1 ^тегорије.

Педагошко-исихолошка нрилагођења уџВени1 I \џбеник мора бити прилагођен .узрасним психо-физичким способиис I 1\1а про- сечпих ученика. ...

Уџбеник мора да упућује ученика у постунак рехпавања нро- блема посебног, појединачног и извођехве закључака. Да их упућује па самосталну акгивност у првом реду на развијање логичких_и_ум- пих способности.

Уџбеник мора бити засновап на закоиским основама и пошто- иан.с предзнагва, поштовање узраста ученика и његове когнитивне способпости.

Градиво мора бити изложено јасно, детаљно, живо, динамич- по, у градиву мора бити обележавано и одвојеио битко од нсбдтЈпог (курзив, масна слова. боје). Морају бити наглашени: избор историј- скнх карата, планова. шема, хронолошких таблица и др.

У уџбенику сс морају поштовати норме кљижсвног језика иажпог за разумсвање и поштовања правила реторике и оспособљава- тп учспикс за успешио описивахБе ххромспа п збпвап.а.

При пмсан.у п пзлагап.у градива у уцбоппку гс мора моклања- тп пажп.а лспом пзлагап.у, крсагнвпом, оз ( ) п ј | . п о м п ичпад сиакодпев- пог обпчпог.

‘Ш

Историја је наративни школски предмет који оспособљава умг нике да успешно описује друштвене промене. Писац уџбеника морл се креативно прилагодити језичком садржају текста, прилаго1)ав;п п га потребама ученика како би био у функцији знања.

Језик уџбеника има неколико слојева:1. Језик уџбеника садржи речи из свакодневног живота. н.н.чоп

број је већи ако је излагање популарније а тема ближа савромеиом животу;

2. Многе речи представљају термине који.означавају п и јо пштије појмове настале у друштвеним п 1уг 1ма: социологији, фпЈкпо- фији, политологији и не могу се из(;ил ш и и I то су: произвбдне сиагс и односи, база, надградња, друштвени процес, класа, револуција, ап- солутизам и др.

3. Велики број речи и израза означавају историјске израче п појмове, настале у оквиру историјс1се науке нреушман см речи иТје- зика одређене епохе а то су: феудализам, капитализам, нрол^сри, ро-г бови. репееанса. праскећеност, сенат, фараон, порта, кортеси итд. 11е емеју се гомилати али се и не могу избећи јер су адекватне и по њима често меримо знање ученика колико их примерено користе и да их разумеју.

4. Велики број речи у уџбенику су тзв.-ог афектног и вредпо- сног значења без кога се не могу давати ичне оцене пс Гбријскпх зби- вања а то су речи: родолл б. пздајник. херој. реакционар, револуцио- нар, конзервативац, колаборациониста и др. Те речи треба држати под Јсонтррлом јер је једно истбријска оцена тога а друго злоупотреба пристрасних савременика.

5. Знатну групу речи чине метафоре, честе у свим наставним предметима.

Метафором се познати мисаони модели примењују на непозпа- те, тако метафорично излагање побољшава стил текста и доприноси сликовитости описа. Ту су термини из биологије који се користе у историји на пример: процват, развој, мртвило и овде се мора имати ме- ра и држати речи под контролом. Из овог се види да је примеренос г иримепе језмка веома важна и чее го квали гег уџбеника од гога закиеп.

Ликовна и графичка опрема уџбеника мора бити зналачка, јер увећава педагошку вредност џ ефектност уџбеника као настанпог средства.

Ова ефикасноет је нарочито изражена у млађим разредима.Уџбенитс је добар ако је опрема аутентична, слике оригипалие,

аутентичне, у боји беепрекорпе са легендама, допунама, објашп.еп.и- ма и штампапа иа најкна.ии гегиој хартији, наслови прецизии, одабрап број историјских карага, нрнлагођеи геми и методекој једипици.

Дидак!'ички онрсмн уџбсиика /Цшае се ноклаи.а велика па- жи.а дидакгпчкој оирсми уџбсншсо, да би ее олакшало саиладанам.е пастаие псторп.јс* мирочиго у оитшиој мпсолм. Настаима .јсдпппца јс

__________________________________________________________________ <)')

1(1(1

илчнлчско иодељепа иа делове од увода до чакл.учка, на 1\|>ају иаеган- ме једииице дат јс кратак сиже-подсетник где еу паглатспе Оитпс’и испоние црте садржаја, затим следе чадаци којима сс учеппк паподи на самосталап рад олакшан питањима везана за садржај иасганпе је- дииице. Добар уџбеник садржи још таблице важних датума, затим речинк пспознатих речи и појмова који су помиаани у наставној је- дипици. 'Гу су још и илустрахдај^^сЈШе^Јши условни з т и и карте, скпце, графикони итд.

Па крају уџбеника треба да буду убачене хронолошке, синхро- ие габлице, термини израза, списак литературе за ученике.

Мачин рада са уџбеником - На првим часовима ученике упо- ишјемо са наставним програмом и са уџбеником. Листамо уџбеник и уиоређујемо програм, анализирамо заједно са ученицима шта се не елаже у њиховом поређењу. Упозоравамо ученике на шта нарочито морају обратити пажњу. Дајемо ученицима такође упутства за рад са уџбепиком. Указујемо ученицима тзв. „тежа“ места тј. „теже“ настав- ие једииице. Такође упоређењем уџбеника треба да се уоче слабости ц добрс особине уџбеника и чиме треба допунити уџбеник: којим из- норима, подацима, научним, књижевним текстовима, затим неопход- ним илустрацијама, карте, скице, шеме и то при планирању градива. Учеиике такође треба учити како да се служс уџбеницима, шта треба издвојити као битно (важни догађаји, чињенице) како их обележити да би се темељније научили. Постоји више начина коришћења уџбе- иика па које морамо упозорити ученике а то су: ученици из текста из- нлаче тезе-делове текста које подвлаче у уџбенику. Затим занимљи- нији део текста из историје се може и прочитати на часу а ученици иратити и у књигама. Текст који је прочитан може се коментарисати и видсти како су то ученици схватици. Искусан наставник део време- иа, користећи уџбеник, користи и време да са ученицима савлада но- »о термиие, дефиниције и закључке код нових наставних јединица. Такође се у уџбенику могу анализирати неке оцене, чињенице, поја- не, утврђивати узрочно-последичне везе и тиме установити да ли су и колико ученици схватили материју коју су чули на предавању.

Уџбеник се може користити и при проверавању и обнављању градива, затим за анализу илустрација, карата, цртежа, дијаграма, слика и па тај начин проверавамо колико су ученици схватили кори- еиоет уиотребе илустрација.

И пајзад уџбеник се може користити за израду домаћих зада- така, то може бити: препричавање текста, писмено сажимање текста, усмеио сажимање текста, израда хронолошких и сипхроних таблица, шсма карата, графикона, статистичких података итд.

Иосгоји и нрограмирани удбеник - Суштипа програмирапс п п с п т с јс: да се снака паставпа једипица дели па ополико ииформа- ција колпко пма историјско лш ичких цслппа а опс се очиачанају бро- јенима. Дају се учсппцпма чадаци ради иронсрс ит|трмација. Пптап.а

101

по форми су слична оним из теста. Писад уџбеника је обавезан да: 1 брижљиво дозира логичко градиво, 2.- да омогући сталну коитролу уџбеника од стране ученика - отворен уџбеник, 3.- максималио ешга- жује ученике и елиминише пасивно перцепирање и стимулишс ко- лективну активност. Наставник ради на на припреми кратких одгоно ра на основу питања и потврду закључака, ради хронолошкс и сип хроне таблице, шеме, карте и графиконе. За овакву наставу постојп и програмирани уџбеник историје за тзв. активну наставу.

Основне карактеристике програмиране наставе су, да приста лице ове наставе тврде да у наставном процесу постоје два фактора или система:

- систем који управља и- систем којим се управља.

-Нрви је наставник, а други је ученик.Наставник има циљ: преношења одређених информација, алн

тако да информације изазову одређене делатности, постављаг^с инта- ња и добијање сталних одговора - повратне информације, ако је до- бије на време он је у стању да мења своје утицаје на ученике и сталпо потврђује, даје исправку, допуњује и поткрепљује (нове чињенице).

У класичној настави информације о усвојеним знањима се доби- јају на крају а то је за присталице програмиране наставе нерационалпо.

Ове недостатке „класичне наставе“ отклања програмирана па- става. Суштина ове наставе је: да се наставно градиво расчлањује на саставне делове: порције - кораке - информације. Ове порције се дају строго по логичкој поступиости.

Строго се контролише усвајање сваке порције: одговором учс- ника на поставл>ено питање.

Програмирана настава мења концепт класичне наставе, н>ен ток и улогу наставника и ученика.

Програмирана настава стално стимулише ученика и упућује га па самосталност и усавршавање а наставника ослобађа његове раније улогс.

Програмирани уџбеник је тај где се његова логичка структура групише око кључних појмова-садржаја. Свака наставна јединица сс разбија на низ елементарних наставних задатака. Извршење сваког задатка је корак у усвајању чињенице - појмова, поступака, умнс учс- никове делатности. Сваки задатак се контролише помоћу система ни- тања и не прелази се на други док се не усвоји први потпуно.

У програмираном уџбенику свака наставна јединица дели сс па онолико ипформација (корпи) колико има историјских-логичких целина. После долачс иитања иомоћу којих се проверава да ли је ип- формација схнаћсиа; у ииду текста и тачних одговора проверапају сс.

Прсдпости у нрограмирапом уџбсиику су: 1. нисци уџбсиика морају да пажл.ипијс, иогички и психолоппси дозирају граднно и уиа прсд одреде цсо гок нпстпне: ХовечОсђује сс стална коитрола учсппкл у ироцссу стицип.м чшш.и; .1. омогућшш сс максимум ппдиипдуаличацн-

|м темпа учсм.а и самоеталии рад ученика иод рукоиодстном наставника. 'I. максммалпо се аигажује активност ученика у колективној настави.

11егативна страна ове наставе је: скума је припрема сваке секвенце, опреме кабинета и утро-

|цемо времс;смањена улога живе речи наставника; разбија се целина наставе на елементе; недовољно се негује култ говора; смањени ефекти васпитне делатности наставника.

11рограмирани уџбеник користан је за индивидуални рад и по- лјпиикс који не могу да прате редовну наставу.

Активна настава обухвата и тзв. проблемску наставу (о њој ће Пити нише речи у наставку и посебној наставној јединици,).

Постоје тзв. три продуктивне методе: 1. метод проблемског М’шагаи>а; 2. метод развојног разговора и 3. истраживачки метод.

Примењује се периодично уз добру припрему уз поделу на груие: добру стручну, техничку и методско дидактичку припрему.

4.3. Провера знања ученика из историје и оцењивање

У свакодневном раду и у животу уопште, све подлеже некој врети оцењивања на добро и лоше. Постоји и професионално оцењи- 1ШН»е које је вишестепено и њиме се баве сви они који непосредно ра- д е са младом популацијом сва три степена образовања - од основне ш коле до Универзитета. Ова врста оцењивања је саставни део васпит- ио-образовног рада. Оцењивање је врло одговоран и сложен посао, 'што са коначном оценом никад не жури и не доноси је на брзину. Оцема је сложена и представља део теоретског знања и искуства оних који је дају. Теоретска знања су из дидактике, педагогије, психологи- је, мстодике, историје и докимологије - науке која се бави питањем оцењивања. Искуство се стиче ваљаним радом у образовању.

Као директор једне београдске гимназије (15 година), у сеп- гембру сваке године тражио сам од Наставничког већа да се ученици нрвих разреда, првих месец дана не оцењују слабим оценама. Због чсга? Огроман број те деце је дошао, за њих, у нову школу са одлич- мим успехом, у нову непознату средину, нови колектив ученика и на- стаииика, све то утиче на ученика, а може бити и фатално, ако суви- 1ме рамо у новој средини добије слабу оцену. Ученик може да изгуби симоноуздање, да се разочара, да омрзне школу и наставника, да до- жмни трауму, а родитељи непријатност. Дакле, остављен је месец да- иа ирилагођавања и навикавања на нову средину, са усменим опоме- мама за оме који пеуредно испуњавају својс задатке.

Оцењивање и ироверавање има вишеструку улогу м чмачај: утвр- 1)ннап,е кналитета паставе у целини, да се уочс елпОогги којс треба от- кломнгп. Оцем.ивам.е мма иодетнцајму уногу м мотинацмому улогу.

II).* _ _________________________________________________ _______________________

јср сс оцељујс код ученика знање, умсње, вештина, навике, нопалпа - п.о, залагање, ангажовање, интересовање за предмет и начин иптср- прстације.

Само оцењивање је комплексно, сложено, веома осетЈнино п одговорно. Оцена може да зависи од низа фактора: од тренутиог рас положења и наставника и ученика, од међусобне антипатије или спм патије, узбуђења (треме), болести ученика, психолошке сирсмпости испитаника и испитивача.

Прави иедагог мора водити рачуна да буде максимално објск- тиван, да заборави бриге и проблеме на прагу учионице. Мора Оптп доследан, принципијелан, иравичан, свеобухватан, редован, рацпопа лан, разноврстан.

Оцењује: залагање и степсп постигнутих програмских задата ка. Оцењивањем се отклањају застоји, нроиусти, гешкоће, ученпк сс усмерава на континуирани рад. Са оценом сс не сме журити. Оцепом се не сме наставник никад светити. Оцена има намену обавештења: ученика о успеху; - родител>има о степеиу залагања; - наставника о резултату свог рада.

Није добар онај наставник који има много слабих оцена, то јс н>егов неуспех.

Оцена зато мдра бити што јс могуће вишс 1"ЛЧНА (стспсп оствареног резултата рада), ОБЈ1ЛС1 Ш Л К (саМО̂ ̂ резултата рада) и 110У-ЗДА11А (иста за све, само рсзулатат рада свих).

Проблем оцењивања су: субјсктивност и проблем је шаренило у критеријумима, проблем су и друге оцене ћа1о е1ека! (утисак на па- ставника оцене других наставних пре/^мета).

Примењује се приличио објективно мерно испитивање иутем ТЕСТА.

Усмено пронераваи>е може бигги: редовно - стално; - ком- шгексно, послс обрађене тсме; - псриодично, тромесечно, полугоди- шње и годишње када сс врши систематизација целог градива. Најбо- л>е је стално нонавл>ање, утврђивање систематизације. У току једпог часа може се оцспити 10 15 ученика. Увек бележити резултат оцепе, макар то био и део оцепе + ијш -.

Писаио пронереван.е треба га примењивати: тестови, рефсра- ти, домаћи писани задаци, семинарски радови.

Посматрање и начин рада, понашања ученика, однос прсма ирсдмету су допуна усменом и писаном проверавању - оцењивању.

За свс видовс оцењивања неопходна је припрсма. Ис трсба иримењивати само кабипетско оцењивање кад се оцсњују само голс чињепицс. 1111 јс добро: морају се цепити интересовап>е, навика, зала- гање и др.

Обпм (кнапттег) ппно (кнашггс!); оцсп>ивап,с јс бројчапо, по зтп н пс оцспс су од до X псгнгпнпа оцспа је I.

Крптсрпјуми су СЈИУшћн:

___________ ___ _____________ __________ ___________________________ !();!

104

оцена 2 - препознавање градива и репродукција оцена 3 - разумевање наученог градива оцена 4 - критички однос према наученом оцена 5 - стваралачки однос према наученом.Морају се правити разлике између битних и пожељних знања

и различите способности ученика. Пожељно је: темељно, свестраније чпање, које не мора да превазилази програмске захтеве историје као паставног предмета.

За историју се узимају следећи захтевии елементи:1. Познавање историјских чињеница, појава, процеса историј-

ских законитости.2. Познавање хронологије битно за време и функцију, време

калсндарско и историјско време.3. Познавање елемената историјске географије за одређивање

и локализацију историјских догађаја- место где се догађај збио.4. Познавање и разумевање историјских и социолошких поја-

на, појмова, терминологије и других категорија и њихова употреба.5. Разумевање узрочно-последичних веза тока догађаја, појава,

процеса.6. Способност успешног описивања објашњавања лепим усме-

ним и писменим књижевним језиком.Слично се може ценити и интересовање и то:- Интерес за научну и научно-популарну литературу, белетри-

стику, историјске изворе;- Интерес за историјске остатке - споменике културе, писане

изноре, историјске локалитете, музеје;- Интересовање за метод рада и резултате историјске науке. Одена мора имати педагошки ефекат подстицај- оиомена, по-

хнала, награда.У оцењивању знања, умења, навика оцењује се још: степен оспо-

еобљености ученика у примени знања, умешности и тачности; навика да стално учи и извршава обавезе; коришћење историјске литературе; уме|1С бслежења историјских периода; коришћења очигледних сред- етаиа, илустрација, карата, шема и др.; коришћење техничких апара- I а; израда и коришћење хронолошких таблица, синхроних таблица, леите времена и др.; степен савладаности свих елемената: све то ула- зи у коиачиу оцену. Критеријуми за оцене не смеју се схватити као шема. Оцепс су од 1 до 5.

Јсдиница је непрелазна, од 2 до 5 су позитивне оцене.Оцена довољан значи да је ученик овладао градивом на ни-

иоу ренродукцијс, познаје основне чињенице, пај шачајпије појмове, догађајс, нроцесс, градиво интерпрстира уз номоћ нас гавпика.

Оцеиа дооар учеиик је онладао чиан.ем ма мииоу разумена- н.а, пошаје најОитипје и пајосноипије чнм.емнцс*. снмоеталмо ремро- дукује н нрказује одрсђепо интереоокам.е чп друнгтоие мојаве н чбн-

вања и излаже градиво течно правилним књижевним језиком, без ш> моћи наставника.

Оцена врло добар - ученик је овладао знањем на нивоу крп ■ тичког односа, показује интерес за савремена збивања, излаже само стално, логично, тачно, према градиву се односи критички, одвајп битно од небитног, изражава се коректно и књижевно добро.

Оцена одлнчан - ученичко знање је на нивоу стваралачког односа, примењује стечена знања на највишем степену. Познаје цсло купно програмско градиво, излаже га лепо, тачно, књижевни складпо, познаје опште историјске, географске, хронолошке и социјалне кагс горије, показује интерес за историјска збивања, користи се добро очигледним средствима, користи литературу и белетристику.

Оцена је предмет интересовања контроле и мора бити јаи- на и образложена - мора имати елементе мотивационог карактера^ Мора се водити рачуна како се постављају питања ученику; питања морају бити; прецизна, јасна, одређена, што простија не сложепа (ви- ше питања у једном питању, пример: реци ми повод и узрок и тд.). Ме смеју бити збуњујућа, погрешна, питања морају бити подстицајна да ученик размишља (не механички одговори), мора да се развије миса- она активност, да наводи ученике да закључују, да уочавају узроке, последице, да сами анализирају и праве уопштавања и синтезе.

При оцењивању треба поштовати нека најбитнија хумана начела:- начело неповредивости људског осећања,- начело уважавања достојанства личности ученика,- начело заштите психичког интегритета ученика.Треба имати разумевања за емоционални положај личности у

току испитивања; треба избегавати и друге непожељне тенденције као што су: строжи критеријуми у бољем разреду и обрнуто; утицај хало ефекта; затим гзв. „централне тенденције“ да се не дају најбол>е и најлошије оцене, пего просечне; тенденцнје контраста - обрнуто, да се дају само највише и најииже оцене; тенденције хијерархије - фор- мирање оцена према оној „Бог зна за 5, ја за 4, а ви остали за мање од тога“; тенденцију дарежљивостњ - поклањање оцена без објективпих критеријума; тенденција закидања - закључивање нижих оцена од објективних, тенденције двојних критеријума - за слабије нижи кри- теријум, за боље оштрији критеријум: тенденција застрашивања на почетку школске године строже и ниже опенеТ врши сеТГритисак оце- пом као средством „присиле“ и „послушности“ а на крају годипе прн- мегвују се блажи критсријуми; тенденције камиањског оцењнвап.а, оцеп>ујс се па брчипу, ча класификацију, полугође и крај школске годипс, а у току школске годнпе се пе прати рад учеиика и не оцеп.ује се, ипч) пропчподи кимпип.гки рад учепнка који чапемарују своје обавсче у току тмш еке тдиие,

Да бп о ц п м ш и њ с Пипо ШГП оО јекгивппје прпмеп.ују се рачпо 1)|Н'пп обипцп о!|('Н.НИПП<П, Н ТИ |у у('МРНо п нисмепо. Ппсмеио је пу

1110

11’м тсотовл. Постоје нсформалии тестови кад сам наставник саста- ин.а п тап .а и врши провсру у учионици за себе. Ностоје стандарди- нншнн, сасчавЈБсии у специфичним установама: Завод, и Министар- гво, ('[ручпа друштва и активи и др. који проверавају, упоређују ни-

но чпап.а по школи, општини, републици на такмичењима. Пример: ирпјемпи испити, где се траже прецизни одговори. Постоји упутство п кл.уч ча рсшавање задатака. Питања су баждарена, свако питање иоем одрсђсни број бодова, утврђује се ранг листа за ученике школе, мммтипе, округа, регије и др.

Питања су најчешће: (тестови) - проста питања са вишестру-. кмм пчбором су логички ичбор: два до петПпштања од којих је само |сдмо тачмо.

11а мример: шта је узрок Првом светском рату?(1)1. Тежња Аустро-Угарске да покори Србију и Црну Гору;2. Атеитат на аустроугарског престолонаследника Фердинанда;3. 11емачка освајачка политика према Француској и Русцји;4. Тежња нових земаља за новом поделом света.Одговор под бројем 4 је тачан.(2) Сложени вишеструки избор је такав да се после поста-

(Л.сиог питања даје више одговора а два су тачна:11а пример: Које су главне снаге против режима књаза Николе

у Црној Гори?1. Сел>аштво које траже аграрне реформе и смањење дажбина;2. Грађанство које је захтевало повољнији економски положај;3. Племенске старешине које су хтеле да ограниче власт књазу

I 1икојш;4. Омладина и интелигенција и њихова тежња за грађанским

•дободама и зближавање са Србијом;Одговори су тачни под бројевима 2 и 4.(3) Алтернативни избор је такав облик питања где је понуђен

>дгоиор са да и не:Па пример: Србија је стекла независност на Берлинском кон-

ресу да не( 4) Допуњавање или присећање: је такав облик питања у те-

• гу где се од ученика тражи допуна изостављене речи или термина у к-чеммим ппр.:

Први српски устанак је почео ....................... у .............................»ођа му је био.............................. ............................................

(5) Нридавање и повезивање: је такав облик питања у тесту де учсмик треба да повеже наводе дате у две колоне, са леве странс ■у мојмови а са десне стране њихово значење:

11а пример:нојам: формулацијакамптулнција: полагам>с бсч оружјимакг: уговор двс иди вп!мс учспчшцн

1 0 7

окупација: запоседање туђе територијесаботажа: наношење штете(6) Сређивање низа питања по хронологији - датуму дошђаја;На пример: дати хронолошки који је догађај најстарији?

- пад Цариграда под Турке- владавина Ст. Првовенчаног- хуманизам и ренесанса- период владавине Кулина бана- период владавине цара Душана(7) Препознавање и разумевање; препознавањем историјског

текста тражи се и одговор одакле је текст, у вези са аутором, узроком, поводом Дугог Морејског и Бечког рата, исељавање Срба и питања:

1. Како се назива тај р а т .......................................2. Како се зове српски патријарх који је предводио Србе у сео-

б и 3. Колико се иселило С рба .................................................4. Време трајања рата (1683-1699)....................................(8) Директан одговор: тачан, јасан, конкретан;На пример:- почетак Другог српског устанка...................................- борба за аутономију...........................................................- назив документа о аутоиомији.......................................- година стицања аутономије1.............................................Свако од наставника мора знати да састави тест за проверу.

При састављању теста питања морају бити кратка и.јасна^прецизна,проверавати само битне чињенице, морају бити психофизички прила- гођена за просечног ученика, морају бити у складу са програмом и уџбеником.

Тест треба да садржи највише 25 питања са 50-70 захтева. Тест ученици морају радити у тишини, трајање један час - 45 минута, одредити број поена према оцени: за 5 максимално и за остале пози- тивне оцене. Позитивна је употреба теста, што је тест најобјективни- ји, а негативна је што се суптилне појединости тешко проверавају.

Оцењивање и проверавање може да се врши и путем домаћих и школски пиеаних радова: семинарских реферата, других радова пре- ко ван наставних активности, друштва младих историчара, израда учи- ла, карата, скица, хронолошких, синхроних, родословних таблица, ленте времена, анализе историјски књижевних дела, прича, приповедака и др.

И да закл>учимо: оцена мора бити јавна, објективна, правична, принципијелиа, свеобухватна, редовна и разноврсна - да мери укупиу активносг у току цсле годппс.

1 М. I |Г|ПЖИ|), П |1 :1'ф |'М

I II«

4.4. О р г а н т а ц и ј а и рад школе I и II сгсисна, |)укчшо!)сн>с школом но основу нормативних акага

Школа је организована педагошка целина са ученичким 1сол(“кгином око 800-900 ученика, колико би требало да има свака пормалпа школа и наставничким колективом од 40 - 50 чланова; ад- мимпстрацијом 2 -4 члана, помоћно-техничка служба 8-10 члана.

У развијеној и великој школи има још и психолог, педагог. стоматолошка служба, андрагог, дефектолог, специјалиста педијатар (пксолски лекар), специјалиста андрагог, библиотекар. Ако школа има лабораторију и лаборанта.

Школом руководи д и р е к т о р школе. Читава организација се теме- л,и ма мраиним и педагошким нормама. Од правних су: Закон о основној ш којпт и Закон о средњој школи. Закон даје упутства, прописује правила, одре!}ује права, регулише обавезе и дужности колектива наставника и свмх чапослепих у школи као и обавезе и дужности и права ученика.

11а т е м е Ј в у Закона о школи настали су: Статут школе из којег су мастали сви остали правилници: о кућном (школском) реду, о л и ч - мпм дохоцима, о организацији педагошког рада, о ученичким органи- чацијама, о сарадњи са родител,има, о сарадњи са другим школама и радммм организацијама, о екскурзијама и посетама, о награђивању учемика и дисциплинским мерама, о одговорности и обавезама на- еташитка из радног односа (проистекао из Закона о радним односима) м д р у г и Правилници који проистичу из разгранатости рада школе. Што је школа већа то има више Правилника, ако има ђачку задругу мјпт ш к о Ј т с к е радионице, и л и н е к и производни сектор има и додатни д с о 11равилника.

Псдагошко стручна организација има корсне у организацији школе Ј. А. Коменског. Организација је по смеиама: целодневним и молудпевним фондом часова 5-6 и ј ш 7. Наставни циклус и ј ш смена мочим,е у 8 часова пре подне, а друга у 14 часова по подне.

Из закона о радним обавезама у школи, иаставници морају би- I II ма време упознати. Обавезе су им: да редовио и иа време долазе у школу 10 минута раније пре почетка часа. Да држе све видове наставе; м да се редовно припремају за наставу према дидактичко педагошким чахтенима; да благовремено планирају наставу; да сарађује са родите- л.пма; колегама у активу и школи; да уредно води школску документа- цију и адмипистрацију у школи; да благовремено обавештавају школу о сном одсуству уз оправдање; да се стручно недагошки усавршавају, да похађају предавања и семинаре и да положе стручми испит у року од дке годипе после дипломског; од заснивања радиог одпоса и да па ирсме стокпу лицепцу за рад у образовању.

П р аи л су: мрако мл рад; мраио мл лмчмм доходлк; мраво мл здрлвствепу и другу члпгтту; право да бмрлју м оуду опрлпп у струч пе оргаие школс; мрано ма тдмш њ п одмор п огсустио мо Закопу; пра

10‘ )

ио на штрајк организован у складу са законом; право на удруживли.с у стручне и политичке асоцијације и друга правила регулисана Зако ном и Уставом.

Ученичке дужности, обавезе и права су регулисана до детлл.л у Закону о основним школама и Закону о средњим школама. Од о(>л веза су: да уредно похађају наставу и не касне на њу. Неоправдлпо изостајање повлачи дисциплинске мере: од укора разредног старспш не, укора разредног већа, наставничког већа, укора директора до пс кључења са преко 25 неоправданих изостанака.

Законом о основној и средњој школи су регулисане облвсн\ дужности и права и ненаставног особља - библиотекара, псдагогл, психолога (који је често у настави) андрагога, школског лекара к дн- ректора, као и административног особља - секретара, рачунополлгл ча, благајника и помоћно техничког особља - домара школе. —

Стручна тела школе су: наставиичко веће кога чине сви пл- ставници школе и оно је највиши стручни орган школе. Усваја годи- шњи план рада на предлог директора а у њему су до детаља, по месе- цима разрађени, обавезе и задаци које свака структуре мора урадити, од директора до помоћних служби, у току године. I

Наставничко веће доноси најважније стручне, често и управ- не одлуке,

Задаци Наставничког већа су такође регулисане Законом а де- таљније разрађени Сгатутом школе. Чланови Наставнинког већа су сви наставници, затим педагог, психолог, библиотекар и сви који имају додира са наставом................

Наставничким већем руководи директор школе, сазива га по потреби, али најмање једном мессчно.. Расправљају се сва стручна и управна питања и сва друга питања од интереса школе и доноси од- луке. Врши анализу рада и успеха ученика, иајмање четири пута го- дишње. Изриче васнитно-дисциплинске мере ученшџша и похвале и награде ученицима. Ближе о Иаставничком већу регулисано је у За- кону и Статуту сваке школе.

Одељењско веће чине сви наставници који предају једном оделењу. Анализирају успех, дисциплину оделења и доносе низ одлу- ка у складу са законом. Оделењским већем руководи разредни старе- шина и на његов предлог се доносе све мере за ученике: похвале, да блиско сарађује са родитељима и у вези свих проблема са ученицима. Постоје и неке професионалне тајне; са најзначајнијим проблемимл одељења упозпаје одељењско веће. Разредни старешина води чаии- снике, одел.ењске дневиике рада и сву осталу документацију.

Рачредно неПе чине сви наегавници који предају у оквиру јсд- ио]' разредпог већл: I, II, III и IV. 11осгоје 4 разредиа веИа у школи од I

IV рачреда пии од V VIII, гдс јс ор! пшповапа предмегна иаставл.Рлчредио 1н*|1е тикођр ишмигшрп рпд и усисх учомпкл у току го

дмио, н а јд с п ш .и и је II« ИЈШЈу 1'МИКШ' громоссчјл, члкл.учује пл иредЈкм'

( )д с ј |.С11>с к о г всНа, оцспс прсдмета и владап.а, рппана жан(>с учсиика, допосп нич других одлука, нланове излета, носста н сскурчнја и ирсд- лажс I !ас1а1!ничком већу. Доноси свој план рада ча шкопску годину.

Стручии органи школе су стручни активи. У школи их има колико и наставних предмета. Ако је школа мања онда се активи спа- јају са сродпим предметима: природним, друштвеним и уметничким акпшима, Активом руководи обично најстручнији и често најиску- спији паставник. Стручни актив расправља и доноси одлуке о свим Г>итиим слемеитима једног наставног предмета, од плана реализације, дидактичко методичког и стручног питања, иновација, употребе са- нрсмспс опреме, апарата, до предлога за набавку, наставних средста- иа, рсдукцију или проширењу неких наставних јединица, критерију- мима оцењивања, корелацију са другим предметима, сарадњи са ак- тинима других школа и др. О свему се води записник.

Педагошки актив чине сви руководиоци стручних актива од ерпског језика до физичког васпитања. Педагошки актив анализира и координира целокупни стручни педагошки рад школе, њиме руково- ди директор, на његов предлог или руководилаца стручног актива мо- жс се вршити проширење или редукција наставног програма. Ту до- лачи до усклађивања темпа у реализацији програма и планова по на- ставним предметима и до корелације сродних наставних предмета. Такођс се води записник педагошког актива; води га психолог или нсдагог школе.

Директор школе бира се по конкурсу на предлог конкурсне комисије, усваја га школски одбор, кога чине (по најновијем) три ирофесора колектива, три родитеља и три представника друштвене чајсдпице. На предлог школског одбора поставља га Министарство просвете. За свој рад одговоран је колективу наставника, родитељима и мипистру. Надзор над његовим радом је непрекидан од служби Ми- иистарсгва до наставног колектива. Доноси одлуке у складу са зако- иом. Овлашћења су му велика као и одговорност. Брине се о укупној реаличацији васпитно-бразовног рада, до материјалног обезбеђења, фушсционисања наставе и до личних доходака. Решава све битне про- блеме уз помоћ колектива, стручних и управних служби. Његови не- посредни сарадници су: педагог, психолог, секретар, рачунопологач, бнблиотекар и домар.

То је тим који мора да беспрекорно функционише. Ту је и ди- сциилипска комисија и синдикална организација која има улогу и коптролора.

Директор се бира на мандат од 4 годипс, пајвишс два мандата; рачрсшана га Миписгар просвете.

Дирсктор допоси одлуку о пријему у радпп одпос, о суспсичи- ји п другпм мсрама. Одгонорап је ча мсрс чаштите учепика и сних ча- послеипх н чаттпте материјалппх добарл шкоие од ипиептара до школске чграде. По ичбору па дужпос г дирек гори нрши се прпјем снс

110 ____________________________

га целе школе по записнику. То се исто чини и при разрешењу и пре дају дужности.

Свака школа има свој архив у коме се чува целокупна доку ментација која се води за 10-100 година. Најважнија документа која се воде су: летопис школе (уписују се најзначајнији догађаји у току године), дневници рада, уписнице, записници Наставничког већа, 11г дагошког већа, стручних актива, инвентар школе, програми рада. сл у жбени и просветни гласници, Статути и правилници доношени током година, ранија документација самоуправних органа и друштвенп.ч и политичких организација, ученичких организација, ученичке задрук- или радионице. Архив града врши одабир трајније документације п чува уписнице, документацију, радни стаж запослених и др.

Уписница и њен садржај: уписница је један од најзначајпи- јих школских докумената и води се за сваку школску годину. Чува се у архивима школе и Града око 100 година, зато што ученик може за- тражити дупликат свог сведочанства или дипломе било када.

Уписница садржи све податке о ученику и попуњава се оцепа- ма успеха ученика на полугодишту и на крају школске године. Упи- сница садржи још податке о ученику: име и презиме, име оца и мајке, датум месец и година рођења, адреса становања, држављанство, које школске године је похађао и завршио разред или школовање. Уни- сница затим садржи списак наставних предмета од српског језика до физичког васпитања тј. свих предмета које је ученик слушао у току године. У уписници су уписане све оцене са полугодишта и годишп.е оцене, оне се уписују црвеним мастилом.

Уписница садржи податке о успеху из владања у току школске године и укупном и конкретном успеху учсника, као име и презиме разредног старешине. У уписници постоји рубрика у коју се уписују ученици који су подигли своја документа и датум када су им издата. Уписница се прегледа од стране директора, оверава, уз потпис дирек- тора важећим школским печатом. Разредни старешина одговара и га- рантује својим потписом, тачност свих података за сваког учеиика која су унета у уписницу.

Други значајни школски докуменат је пазредна књига или дневник рада. Чува се у школским архивама најмање 10 година. Дневник рада најбоље осликава рад једне школе у току годипе дапа тј. школске године. Свако одељење има свој дневник рада а разврста- ни су по разредима од I до IV и од V до VIII у основним школама п од I до IV у средњим школама или гимназијама, или од I до III разре- да у трогодишњим школама. Сваки дневник носи ознаку одслсп.а п ком разреду нрипада, име и презиме разредног старспшнс. Распоред часова оделеи.а у току школскс године, списак свих учепика одел.ен.а са оспокпнм иодицпма: нме п пречиме, име оца и мајке, датум месец и годппа рођен.п, мсч'гп> рођеп.а, адреса н телефоп стапа, роднтел.а, држаиљанстио.

__________________________________________________________________ I 11

112

Дневник рада садржи распоред писмених задатака, план нап- наставних активности, додатне, допунске наставе, слободних актии- ности, план рада разредног старешине, дневник рада по распореду ча- сова наставних предмета, по данима и датумима када су часови одр- жани, садржај часа - која методска јединица, са потписима наставии- ка који су држали часове.

Дневник рада садржи још и план екскурзија, излета, записнике са седница одељењских и разредних већа, записнике са роднгел.скпх састанака. Дневник садржи и списак свих ученика по азбучном реду са свим наставним предметима од српског језика до физичког васпи- тања и оценама које се уносе за свако тромесечје. Оцене се закључују на полугодишту и на крају године од стране оделењског старешине, уноси се оцена из владања и општи успех за сваког ученика.

На крају сваког тромесечја, полугодишта и краја школске го- дине, директор је обавезан да подноси извештај о укупним активно- стима запослених у школи о успеху ученика, кад врши рангирање по успеху оделења у току и на крају школске године, где се посебно ис- тичу најбоља оделења, најбољи појединци, ученици који се награђу- ју, похваљују. Уз похвалу истицање најбољих радника школе, који су допринели успеху школе у тој школској години, како би стимулисао рад и успех школе на свим нивоима. Школа је жив организам са ди- намичним збивањима и променама а сваки наставник се мора трудити да те промене прати. То може успешно само ако се перманентно усавр- шава на стручном и методичко дидактичком и педагошком плану.

\

ЛИТЕРАТУРА:/ I

'Л . Младен Вилотијевић, Дидактика, Београд 2005.!/2>. Роберт СтрадЈшнг, Како предавати историју Европе 20. вцјека, Сарајево 2001. 3. Милутин Перовић, Методика наставе историје, Завод за уџбенике и на-

ставна средства, Београд 1995.^ М ар и ја Врбетић, Какоучити исторг ју, Београд 1983.,5.’Златибор Поповић, Методика иаставе исторцје, Београд 1971.

'/6! Здравко Делетић, Прилози методици иаставе историје, Приштина 1997. 7/Гихомир Продановић, Радисав Ничковић, Дидактика, Београд 1978.8. А. И. Стражев, Методика наставе историје, Сарајево 1965.9. Интернет Библија, Београд 1999.10. Хајрудин Ђурић, Методика и техника писања реферата и домаћих ра

дова из историје, Сарајево 1965.11) Ранко Шјић, Методика наставе историје, Бан.а Ј1ука 2003.

Часописи:

Настава историје, од броја 11 до XIV, 11оим ( 'лд 1 ‘Ж ДОО1.Историјски гласпик 1,2. Иооград 1982..Просветпп гллсппк ( ‘1 4 годппс XIX (>р. (. Беофнд 19/9,