Click here to load reader

Metodika Nastave

  • View
    239

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

mn

Text of Metodika Nastave

  • VANA NAPOMENA: Ovaj deo udbenika je kopija nove verzije gde je izraz TO zamenjen novim izrazom TIO. Dalji tekst predstavlja prvu verziju gde ta izmena nije izvrena. Originalna nova verzija udbenika moe se naruiti u Kompjuter biblioteka: www.kombib.rs

  • PREDGOVOR

    Uvo|enjem op{tetehni~kog obrazovanja kao posebnog predmeta uosnovnim {kolama, u po~etku druge polovine XX veka javila se potreba zanovim, ali obrazovanim nastavnim kadrom za taj predmet. Prvi nastavnici {kolo-vani su na nivou vi{eg stepena u vi{im pedago{kim {kolama.

    Uvo|enje predmeta tehni~kog obrazovanja u osnovne {kole, kao ipokrenuto obrazovanje nastavnika za taj predmet u prvi plan su stavili konstitu-isanje predmeta metodika nastave tehni~kog obrazovanja, kao element obrazo-vanja nastavnika, ali i potreba stalnih aktivnosti na unapre|enju nastavetehni~kog obrazovanja.

    Organizovanje ~etvorogodi{njeg fakultetskog studija za profil profeso-ra tehni~kog obrazovanja, radi popunjavanja praznine nedostatoa kvalitetnog iobrazovanog nastavnog kadra za taj predmet zao{trilo je i razvoj metodike nas-tave tehni~kog obrazovanja kao nastavno-nau~ne discipline.

    Imaju}i u vidu gore nazna~eno mo`e se re}i da je metodika nastavetehni~kog obrazovanja stvarno mlada nastavna disciplina koja, s obzirom napre|eni put, u ovom trenutou do`ivljava punu nau~nu afirmaciju.

    Za krako vreme od konstituisanja metodike nastave tehni~kog obrazo-vanja {tampan je zna~ajan broj celovitih stru~no-nau~nih publikacija i mono-grafija ~iji sadr`aji tretiraju sve aspekte tehni~kog obrazovanja u osnovnoj {koli,kao i nekolicina metodi~kih priru~nika i velik broj stru~nih i nau~nih radova.Neophodno je napomenuti da je metodika nastave tehni~kog obrazovanja godi-nama pra}ena nau~nim skupovima i konferencijama. Radovima na tim skupovi-ma dat je zna~ajan nau~ni doprinos u pokretima za unapre|ivanje metodike nas-tave tehni~kog obrazovanja, ali i unapre|ivanje nastave tog predmeta u osnovnoj{koli.

    Na fakultetima, metodika nastave tehni~kog obrazovanja izu~ava se uVII i VIII semestru, a odnosi se na realizaciju nastave tog predmeta prvenstvenou predmetnoj nastavi osnovne {kole, ali njene teorijske pretpostavke delommogu da se koriste u vaspitnom radu koji obuhvata elemente tehni~kog obrazo-vanja dece obuhva}ene pred{kolskim vaspitanjem i u razrednoj nastavi osnovne{kole. Ta metodika mo`e da se koristi uz postoje}e metodike: metodikupred{kolskog vaspitanja i metodiku prirode i dru{tva.

    7

  • Metodikom nastave tehni~kog obrazovanja kao predmet realizuje se uokviru fakultetskog studija na profilu profesora tehni~kog obrazovanja u VII iVIII semestru. Da bi zadovoljila osnovnu namenu ovoj knjizi je data slede}astruktura:

    1. Nau~ni, tehni~ko-tehnolo{ki razvoj i njihov uticaj na vaspitanje iobrazovanje (~ove~anstvo kroz epohe i civilizacije; po~etak XX veka je po~etakpromena);

    2. Uvo|enje u metodiku nastave tehni~kog obrazovanja (sistemosnovnih pojmova, pojam metodike, predmet prou~avanja, cilj i zadaci, nu`nosttransformacije, nastavnik tehni~kog obrazovanja u osnovnoj {koli, usavr{avanjenastavnika i evaluacija postupaka usavr{avanja nastavnika).

    3. Nastava tehni~kog obrazovanja u sistemu osnovnog obrazovanja(uop{te: [ta je nastava?, vrste nastave, nastava i uloga predmeta tehni~kog obra-zovanja, odre|enje termina, pojam i razvoj tehnike, pojam i razvoj idejetehni~kog obrazovanja u savremenim reformskim pravcima; utemeljenjetehni~kog obrazovanja u savremenom obrazovanju, zastupljenost tehni~kogobrazovanja u vaspitno-obrazovnom sistemu i programima);

    4. Razvoj mi{ljenja i sposobnosti u~enika (zna~aj poznavanja psiho-fizi~kog razvoja dece, teorije razvoja mi{ljenja, Brunerova teorija razvojaapstrakcije, teorija etapnog razvoja mentalnih operacija, uloga radnih aktivnostiu psihofizi~kom razvoju, zna~ajni aspekti psihofizi~kog razvoja dece utehni~kom obrazovanju);

    5. Metodika nastave tehni~kog obrazovanja (metodika nastave tehni-~kog obrazovanja i njen razvoj, teorijske osnove, savremeni pristupi metodicinastave tehni~kog obrazovanja - sistemski i kurikulumski);

    6. Principi u nastavi tehni~kog obrazovanja (op{ti didakti~ki principi,specifi~ni didakti~ki principi i posebno primenjivi didakti~ki principi);

    7. Osnove upravljanja u nastavi tehni~kog obrazovanja (osnovne karak-teristike, modeli - kriterijumi - ograni~enja, nastava tehni~kog obrazovanja kaoinformacioni i kiberneti~ki sistemi, u~enje/pou~avanje);

    8. Koncepcija kurikulumske strukture nastave tehni~kog obrazovanja -[TA U^ITI? (ciljevi, zadaci, sadr`aji,mediji ...);

    9. Realizacija kurikulumske strukture nastave tehni~kog obrazovanja -KAKO POU^AVATI? (organizacija, metode, evaluacija);

    10. Koncepcija kurikulumske strukture i njena realizacija na nivouoperativnog upravljanja u nastavi tehni~kog obrazovanja (sistem planiranja ipripremanja nastavnika, sistem evaluacije u nastavi, informatika i ra~unarstvokao deo nastavnog predmeta tehni~ko obrazovanja i kao izborna nastava).

    Osnovna re{enja razra|ena u ovoj knjizi treba shvatiti samo kao jedanrelativno zaokru`en metodi~ki koncept, koji treba da poslu`i studentima zapripremanje ispita, ali i da na|e svoju proveru i realizaciju u vaspitano-obra-

    8

  • zovnoj praksi. U tome smislu primetno je nastojanje da se prika`e i u tom kon-ceptu ugrade osnovni metodi~ki aspekti i re{enja koji su potrebni, ali potvr|eniu praksi.

    Ova knjiga je u funkciji teorijske nastave predmeta metodike nastavetehni~kog obrazovanja.

    Iako je knjiga pisana kao ud`benik informativnog karaktera u neposred-noj nastavi treba u~initi poku{aj ugra|ivanja takve didakti~ko-metodi~ke apara-ture, koja bi osigurala veliki stepen programiranosti procesa realizacije i obradeprezentovanih sadr`aja metodike nastave tehni~kog obrazovanja u radu sa stu-dentima.

    U pogledu izlo`enog, treba tra`iti od studenata da na kraju svakogpoglavlja, u okviru ve`bi, uo~e i samostalno prezentuju:

    - zna~ajne pojmove, termine, aspekte, karakteristike i obja{njenja zanjih;

    - kratak rezime tretiranih sadr`aja poglavlja s datim zadacima za samo-kontrolu, neophodnim za njegovo izvo|enje;

    - predloge naziva tema seminarskih radova za daljnju razradu pojedinihpitanja i aspekata, koji su u osnovnom tekstu relativno izolovano razra|ena.

    Sadr`aji ove knjige su namenjeni:1. Studentima nastavni~kih fakulteta na profilu profesora tehni~kog

    obrazovanja, kao prvi osnovni sadr`aj za sticanje znanja, ve{tina i navika izmetodike nastave tehni~kog obrazovanja.

    2. Kao osnovna literatura i kao takva neophodna pomo} profesorimatehni~kog obrazovanja osnovne {kole u izvo|enju nastave predmeta i njihovomusavr{avanju za njeno unapre|ivanje.

    Ponu|ena literatura, drugi je osnovni sadr`aj, namenjen studentima zaizradu seminarskih radova, a i profesorima tehni~kog obrazovanja za njihovoindividualno stru~no-metodi~ko usavr{avanje.

    Ova knjiga bazirana je na li~nim istra`ivanjima autora, kao i na mno-gobrojnim istra`ivanjima inostranih i doma}ih nau~nika. Posebno treba ista}iistra`ivanja Piaget-a, Aebli-a, Bruner-a, Lampscher-a, Lerner-a, Lande, Meyer-a, zatim Bezdanov-a, Nadrljanskog, Damjanovi}-a, Potkonjak-a, Smilevskog,Marjanovi}-a, Poljak-a, Juri}-a, Vukasovi}-a, Milat-a, Petri~evi}-a, Mijatovi}-a i Vasilj-a i dr.

    Sve primedbe i sugestije korisnika ove knjige za zahvalno{}u bi}eprimljene i uzete u obzir kod eventualne pripreme novog izdanja knjige.

    Autor

    9

  • 1. NAU^NI, TEHNI^KO-TEHNOLO[KI RAZVOJ INJIHOV UTICAJ NA VASPITANJE I OBRAZOVANJE

    1.1. ^ove~anstvo kroz epohe i civilizacije

    Na svom razvojnom putu ~ove~anstvo je pro{lo kroz razne epohe i civ-ilizacije. Taj razvoj okarakterisan je, opet razvojem nauke, tehni~ko-tehno-lo{kim promenama i njihovim ukupnim uticajima na vaspitanje i obrazovanje.

    Nema~ki filozof K. JASPERS dao je slede}u {emu kulturne istorije~ove~anstva:

    11

    ZAJEDNI^KI SVET^OVE^ANSTVA NA ZEMLJI

    NAU^NA ITEHNI^KA EPOHA

    OSOVINSKO DOBA6-7. v. stare ere

    STARE VISOKE KULTURE

    P R E D I S T O R I J A

    AMERIKA EVROPA

    ZAPAD(ZAPADNA KULTURA POD UTICAJEM GRKA I RIMLJANA) BIZANT ISLAM

    CRNCI I OSTALAPLEMENA UAUSTRALIJI

    NEPISMENI NARODIU OKVIRU

    VISOKE KULTURE

    MEKSIKOI PERU

    PRIMITIVNAPLEMENA

    ISTOK-ZAPAD INDIJA KINA NOVIJA PREDISTORIJA

    MEZOPOTAMIJA EGIPAT INDIJA HO ANG HO

    INDIJA KINA I JAPAN

    [email protected] SU

    (U NOVIJE VREME SE UKLJU^UJE)RUSIJA ISLAM

    Z A J E D N I ^ K O P O R E K L O ^ O V E ^ A N S T V A

  • Prema datoj {hemi zajedni~ko poreklo ~ove~anstva spada u vrlo davnovreme. Iz tih dubina pro{losti postepeno se izdvaja kulturna faza, koju naziva-mo predistorija. Iz te faze nije ostalo nikakvih pisanih spomenika osim nekihzapisa u {piljama.

    Iz predistorije granaju se ~etiri istorijska doba u procesu razvoja starihvisokih kultura MEZOPOTAMIJA, EGIPAT, doline reka INDA i HO ANGHO-a. Kulture na ovim mestima razvijaju se, jer je to omogu}eno bogatstvomkoje donose izlivi reka Nila, Inda i Ho ang ho-a. Ovo nazivamo stare visokekulture.

    Me|utim, iz perioda predistorije bilo je naroda ~iji razvoj nije tekao takobrzo. Ostali su nepismeni, u okviru starih visokih kultura. Isto tako, iz periodapredistorije iza{la su i primitivna plemena koja su sa~uvala na~in predistorijskog`ivota. Takvim na~inom `ivota doskora su `ivela ili `ive, jo{ i danas, neka ple-mena Australije.

    Iz starih visokih kultura razvile su se posebne grane ISTOK-ZAPAD(Mediteransko podru~je, Bliski istok), te INDIJA i KINA.

    Od grane nepismenih naroda u okviru visokih kultura razvila se je novapredistorija. Naziv predistorija koristi se zbog toga, {to ni ona nije ostavilapisanih spomenika, a atribut nova dodaje se, jer je ona relativno novija od pred-istorije.

    Neki od nepismenih

Search related