Monetarna Politika IV

8/13/2019 Monetarna Politika IV

1/22

SREDNJA POSLOVNO MENAZERSKA SKOLA

MONETARNA EKONOMIJAIV GODINA

PREDMETNI PROFESOR

OLIVERA BAI


2/22


3/22

VRSTE BANAKA

NAJESI KRITERIJUMI ZA PODELU BANAKA:

RONOST POSLOVA PRIVREDNA OBLAST VELIINA TERITORIJE

UOBICAJNA PODELA: CENTRALNA BANKA POSLOVNA KOMERCIJALNA INVESTICIONA

UNIVERZALNA OSTALE VRSTE

CENTRALNA BANKA

ONA JE GLAVNA BANKA U CENTRALNIM BANKARSKIM

KRUGOVIMA. JAVLJA SE KAO BANKA BANAKA I ONA JENEPROFITNA ORGANIZACIJA.DVE OSNOVNE FUNKCIJE SU :

- VODJENJE MONETARNE POLITIKE- FUNKCIJA POSLEDNJEG UTOISTA

OVOJ BANCI NA RASPOLAGANJU SU MONETARNI INSTRUMENTI:- ESKONTNA STOPA- STOPA OBAVEZNIH REZERVI- SPECIJALNI DEPOZITI

- OPERACIJE NA OTVORENOM TRISTU- DIREKTIVNE MERE- REDISKONTNI KREDITI BANKAMA


4/22

POSLOVNE BANKE

TO SU AKCIONARSKA DRUSTVA KOJA OBAVLJAJUKRATKOROCNE I DUGORONE POSLOVE.

KOMERCIJALNE BANKE

ONE MOBILISU KRATKORONE IZVORE U CILJU NJIHOVOGPLASMANA.. ONE IMAJU RAZGRANATU MREZU FILIJALA

INVESTICIONE BANKE

OSNOVNE FUNKCIJE:- PRODAJA HOV- POSREDNIKO-DISTRIBUTIVNE FUNKCIJE U IZBORU HOV- FUNKCIJA PREUZIMANJA RIZIKA

UNIVERZALNE BANKE

GLAVNU ULOGU IMAJU DEPOZITNI IZVORI I KRATKORONIKREDITI. OVO SU INSTITUCIJE KOJE MOGU PONUDITI ITAV NIZFINANSIJSKIH USLUGA KAO STO SU PRODAJA OSIGURANJA,GARANCIJE PRI EMISIJI HOV, TRANSAKCIJE HOV, MOGUOSNIVATI KOMPANIJE,...

OSTALE VRSTE BANAKA

PREMA PRIVREDNIM OBLASTIMA INDUSTRIJSKE,POLJOPRIVREDNE, TRGOVINSKE, UVOZNO-IZVOZNE,,.

PREME TERITORIJI LOKALNE, OPSTINSKE, FEDERALNE,.PREMA VLASNISTVU PRIVATNE, DRZAVNE, MESOVITE.


5/22

DANASNJI BANKARSKI SISTEM I NJEGOVE OSNOVNE FUNKCIJE

DANASNJI BANKARSKI SISTEM :

OMOGUAVA ULAGANJA U ZDRAVA, PROFITABILNA IIZVOZNO ORIJENTISANA PREDUZEA ODRZAVA STABILNOST KURSA I CENA ISTIE FINANSIJSKU DISCIPLINU U SMISLU MONETARNE

POLITIKE I BLAGOVREMENOSTI DAVANJIA I POVRAAJAKREDITA

SANIRA DELOVE BANKARSKOG SISTEMA UKOLIKO NEZADOVOLJAVAJU ODREDJENE BANKARSKE KRITERIJUME

OBEZBEDJUJE INOSTRANE KREDITE S POVOLJNIM

USLOVIMA OBEZBEDJUJE USLOVE ZA SELEKTIVNO UVODJENJE

POTROSACKIH KREDITA OMOGUAVA SLOBODNO FORMIRANJE CENE KAPITALA ODOBRAVA DUGORONE KREDITE ZA REKONSTRUKCIJU I

PROSIRENJE PROIZVODNJE

PEFORMA SADASNJEG BANKARSKOG SISTEMA TREBA DAOMOGUI:

PRIVATIZACIJU PRESTRUKTURIRANJE BANAKA OUVANJE REALNO POZITIVNIH KAMATNIH STOPA KONTROLU I REVIZIJU BANKARSKOG SISTEMA RAZVOJ FINANSIJSKIH TRZISTA

POJAM, ZADATCI I FUNKCIJE CENTRALNE BANKE

NBS IMA GLAVNU FILIJALU U BEOGRADU S FILIJALOM UNOVOM SADU I DVE SPECIJALIZOVANE ORGANIZACJE ZAVODZA IZRADU NOVANICA I ZAVOD ZA OBRAUN I PLAANJE.ZADATCI NBS:

MONETARNA POLITIKA STABILNOST VALUTE


6/22

FINANSIJSKA DISCIPLINA OSTALI ZADATCI.

U CILJU OBEZBEDJIVANJA STABILNOSTI VALUTE NBS: REGULISE KOLIINU NOVCA U OPTICAJU

KONTROLISE OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA OBAVLJA DRUGE POSLOVE UTVRDJENE SAVEZNIM ZAKONOM

STATUS, FUNKCIJE, NADLEZNOSTI I ODGOVORNOST NBS

STATUTOM NBS UTVRDJUJU SE:- OSNOVNE ODREDBE NBS- RUKOVODJENJE NBS

- OSNOVI ORGANIZACIJE POSLOVANJA NBS- PROPISI I AKTI- ODNOS NBS PREMA VLADI I SKUPSTINI- ODNOS PREMA MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA- PROGRAM I PLANOVI RADA NBS- PRIHODI , RASHODI I FONDOVI NBS- JAVNOST RADA I INFORMISANJA- POSLOVNA TAJNA- POSLOVI ODBRANE I ZASTITE

- ZAVRSNE ODREDBE

POSLOVI NBS: DEVIZNI I PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM ISTRAZIVANJE I INFORMATIKA I STATISTIKA KONTROLE MONETARNI POSLOVI OPSTI I ZAJEDNIKI KREDITNI I FINANSIJSKI ODNOSTI SA INOSTRANSTVOM I

MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA IZRADA KOVANOG NOVCA I NOVANICA PLATNI PORMET U ZEMLJI TREZORSKI POSLOVI ZAKONODAVNI POSLOVI RAUNOVODSTVENO-FINANSIJSKI


7/22

UPRAVLJANJE I RUKOVODJENJE NBS

ORGANI UPRAVLJANJA:- SAVET NBS- SAVET NBS

SAVET NBS RAZMATRA I DONOSI ODLUKE O UTVRDJIVANJUMONETARNE POLITIKE I POLITIKE INTERVENCIJA NBS NADEVIZNOM TRZISTU.GUVERNER RUKOVODI NBS, ORGANIZUJE NJENO POSLOVANJE IODGOVORAN JE ZA NJEN RAD. ON PREDSTAVLJA I ZASTUPA IPOTPISUJE NBS, NJEMU U RADU POMAZE VICEGUVERNER,

ZAMENIK GUVERNERA, KOLEGIJUM, ODGOVARAJUA STALNA IPOVREMENA STRUNA RADNA TELA. ON DONOSI OPSTE IPOJEDINANE AKTE.

VRSTE POLITIKA NBS U MONETARNOJ OBLASTI

TO SU:- POLITIKA OPERACIJA NA OTVORENOM TRZISTU,

!KUPOVINA I PRODAJA HOV, OD DRUGIH BANAKA IFINANSIJSKIH INSTITUCIJA"

- POLITIKA REFINANSIRANJA, !NBS POVEAVA CENUKREDITA KOJE POSLOVNE BANKE ODOBRAVAJUPREDUZEIMA I TIIME SMANJUJE TRAZNJU ZADREDITIMA, POVEAVA VISINU ESKONTNE STOPE I VRSIPONOVNO FINANSIRANJE,.."

- POLITIKA OBAVEZNE REZERVE- POLITIKA ESKONTNE STOPE !SVODI SE NA POVEANJE ILI

SMANJENJE KAMATNE STOPE".- POLITIKA INTERVENCIJA NA DEVIZNOM TRZSTU.


8/22

REGULISANJE KOLIINE NOVCA

REGULISANJE KOLIINE NOVCA SE VRSI:- SPROVODE SE OPERACIJE NA OTVORENOM TRZISTU- VRSI SE REESKONT HOV- REFINANSIRAJU SE KREDITI- IZDAJU SE I POVLAE BLAGAJNIKI ZAPISI- KUPUJU SE I PRODAJU INOSTRANA SREDSTVA PLAANJA,

MENICE, EKOVI, ZLATO,..- UTVRDJUJE SE OBAVEZNA REZERVA BANAKA KOD NBS- UTVREDJUJE ESKONTNA I KAMATNA STOPA NBS

U CILJU REGULISANJA PONUDE I TRAZNJE NOVCA NBS MOZE:- KUPOVATI I PRODAVATI BLAGAJNIKE UAPISE NBS- KUPOVATI I PRODAVATI MENICE SA ROKOM DOSPEA DO #$DANA- KUPOVATI I PRODAVATI KRATKORONE HOV KOJEDOSPEVAJU DO GODINU DANA- KUPOVATI I PRODAVATI KRATKOROCNE HOV DO JEDNEGODINE KOJE IZDAJU JAVNA PREDUZEA

MONETARNA POLITIKA, CENTRALNA BANKA I POSLOVNEBANKE

POKAZATELJI PROFITABILNOSTI SU: PROFIT PREMAOSNIVAKOM KAPITALU, PROFIT KA UKUPNOM KAPITALU, KAAKTIVI BANAKA, KA PLASMANIMA, REZERVAMA.LIKVIDNOST JE JEDNO OD OSNOVNIH NAELA BANKARSKEEKONOMIJE. ONA SE MOZE POSMATRATI IZ TRI OBLIKA:

- PRIMARNA GOTOVINA U BLAGAJI I SREDSTVA NAPOSLOVNOM RAUNU.

- SEKUNDARNA MENICE, ZAPISI, KRATKORONIPLASMANI DO % MESECA

- TERCIJARNA HOV UNOVCIVE POSLE % MESECA


9/22

PRIHODI , RASHODI I FONDOVI NBS

NBS OSTVARUJE PRIHODE: OD KAMATE NA SREDSTVA DEPONOVANA U

INOSTRANSTVU OD KAMATE NA KREDITE OD NAKNADA ZA VRSENJE USLUGA KUPOVINOM I PRODAJOM HOV OSTALI PRIHODI IZ POSLOVANJA

IZ PRIHODA NBS PODMIRUJU SE SLEDEI RASHODI: KAMATE I DRUGI TROSKOVI PO INOSTRANIM KREDITIMA KAMATE NA SREDSTVA KOJA SE DRZE KOD NBS KAMATE I DR TR PO HOV TROSKOVI IZRADE NOVANICA I KOVANOG NOVCA NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE ZARADE RADNIKA NBS OSTALI TROKOVI KOJE IMA U SVOM POSLOVANJU

IZ PRIHODA OBEZBEDJUJU SE SREDSTVA ZA: ZAJEDNIKU POTROSNJU RADNIKA NBS FOND OSNOVNIH SREDSTAVA FOND POSEBNE REZERVE

KONTROLNA FUNKCIJA I POSEBNA OVLASENJA NBS

AKTIVNOSTI NBS:- SVOJE POSLOVANJE USKLADJUJE S PROPISIMA- POVEAVA IZNOS OSNIVAKOG KAPITALA, REZERVI,...- PRIVREMENO OBUSTAVLJA KREDITIRANJE OSNIVAA- OBUSTAVI DAVANJE KREDITA U ODREDJENOM PERIODU- OTPISE POTRAZIVANJA


10/22

- OBUSTAVI PRIPIS KAMATA NA AKTIVU ODREDJENOGSTEPENA NAPLATIVOSTI

- OTKLONI I DRUGE NEPRAVILNOSTI OBUSTAVLJANJEMODREDJENIH AKTIVNOSTI

ZAKONSKE MERE KOJE SPROVODI U OVIM SLUAJEVIMA: OBUSTAVLJANJE KREDITA IZ PRIMARNE EMISIJE ZABRANA KUPOVINE I PRODAJE HOV OBUSTAVA PLAANJA SA ZIRO-RN OGRANIENJE OBIMA PLASMANA OBUSTAVLJANJE PLAANJA U INOSTRANSTVU OGRANIAVANJE ZADUZENJA U INOSTRANSTVU

OSNIVANJE I PREDMET POSLOVANJA BANKE

BANKE TRZISNOG TIPA MOGU IMATI OBLIK: AKCIONARSKEG DRUSTVA KOMANDITNOG DRUSTVA PRIVATNIH PREDUZEA SA OGRANIENOM

ODGOVORNOSU

UGOVOROM O OSNIVANJU BANKE UTVRDJUJE SE: NAZIV I SEDISTE BANKE NAZIV I SEDISTE OSNIVAA IZNOS UKUPNOG OSNIVAKOG KAPITALA ROK DO KOGA SU OSNIVAI DUZNI DA UPLATE NOVANA

I NENOVANA SREDSTVA PRAVA,OBAVEZE I ODGOVORNOSTI OSNIVAA USLOVI ZA STICANJE I PRESTANAK RADA POSLOVI KOJE BANKA OBAVLJA NAIN RASPOREDJIVANJA DELA DOBITI NA OSNIVAE

BANKE NAIN SNOSENJA RIZIKA NAIN RESAVANJA SPOROVA USLOVI ZA PRESTANKA RADA BANKE


11/22

POSTUPAK ZA OSNIVANJE BANAKA KOJI OSNIVAI MORAJU DAPODNESU NBS ZA IZDAVANJE ODZVOLE ZA RAD:

UGOVOR O OSNIVANJU IZJAVU OSNIVAA DA E UPLATITI NOVANA SREDSTVA

NA IME OSNIVAKOG KAPITALA DOKAZ DA E OSNIVA U NENOVANOM OBLIKU PRENETI

U OSNIVAKI KAPITALPREDMET POSLOVANJA BANKE SU : DEPOZITNI KREDITNI DRUGI BANKARSKI POSLOVI

ORGANIZACIJA, UPRAVLJANJE I RUKOVODJENJE POSLOVNOMBANKOM

UPRAVLJANJE BANKOM SE OSTVARUJE PREKO: SKUPSTINE URAVNOG ODBORA NADZORNOG ODBORA DIREKTORA BANKE

BANKARSKI POSLOVI

BANKARSKI POSLOVI: DEPOZITHI POSLOVI KREDITNI POSLOVI MENJAKI POSLOVI EMISIONI POSLOVI

DEPO POSLOVI POSLOVE S EFEKTIMA GARANCIJESKE POSLOVE SPECIFINE POSLOVE PLATNOG PROMETA


12/22

VELIKIM KREDITOM SE SMATRA KREDIT ILI NEKO DRUGOPOTRAZIVANJE I GARANCIJA KOJI SU DATI JEDNOMZAJMOPRIMCU VEI OD &$ POSTO KAPITALA BANKE.

NAJVEIM MOGUIM KREDITOM JEDNOM ZAJMOPRIMCUSMATRA SE KREDIT, DRUGO POTRAZIVANJE I GARANCIJA, KOJIUKUPNO IZNOSE DO %$ POSTO KAPITALA BANKE.

POJAM I VRSTE BANKARSKIH POSLOVA

NAJVAZNIJI KRITERIJUM ZA PODELU BANKARSKIH POSLOVA: BILANSNI KRITERIJUM FUNKCIONALLNI VREMENSKI

BILANSNI KRITERIJUM: PASIVNI AKTIVNI NEUTRALNI SOPSTVENI

FUNKCIONALNI: POSLOVI MOBILIZACIJE I KONCENTRACIJE SREDSTAVA KREDITI POSLOVI KOMISIONI POSLOVI SOPSTVENI

VREMENSKI: KRATKORONI SREDNJORONI DUGORONI

OVI POSLOVI SE MOGU MEDJUSOBNO I KOMBINOVATI

PASIVNI BANKARSKI POSLOVI

OBAVLJAJUI PASIVNE BANKARSKE POSLOVE BANKA VRSIDVE ZNAAJNE FUNKCIJE:


13/22

MOBILIZACIJA I KONCENTRACIJA FINANSIJSKIHSREDSTAVA

TRANSFORMACIJA MOBILISANIH I KONCENTRACIJAFINANSIJSKIH SREDSTAVA

VRSTE PASIVNIH BANKARSKIH POSLOVA: DEPOZITNI-MOBILIZACIJA I KONCENTRACIJA SREDSTAVA EMISIJE NOVCA- KOMBINACIJA PASIVNIH I AKTIVNIH

POSLOVA. REESKONT JE ESKONTOVANJE VEESKONTOVANIH MENICA. ESKONT SE ODVIJA IZMEDJUPOSLOVNE BANKE I KOMITENATA, A REESKONT IZMEDJUPOSLOVNIH BANAKA I CENTRALNE BANKE REESKONT JEPASISVAN POSAO A ESKONT AKTIVAN.

UZIMANJE KREDITA KRATKORONI VREDNOSNI PAPIRI - EMISIJA

BLAGAJNIKIH ZAPISA, OBVEZNICA, CERTIFIKATA,... KRATKORONI KREDITI OD DRUGIH BANAKA - OBAVEZA

BANKE KOJA JE UZELA KREDIT PREMA BANCI KREDITORU.

DUGORONI PASIVNI BANKARSKI POSLOVI: EMISIJA DUGORONIH HOV PRIKUPLJANJE FONDOVA, DEPOZITA I DUGORONIH

SREDSTAVA PREDUZEA I JAVIH INSTITUCIJA INOSTRANI DUGORONI KREDITI EMISIJA ZALOZNICA

AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI

KRATKORONI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI: ESKONTNI KREDIT- NAJSTARIJI KRATKORONI AKTIVNI

BANKARSKI POSAO SASTOJI SE U OTKUPU MENICA PRENJIHOVOG ROKA DOSPEA. KAMATA NA OVE KREDITE SEZOVE ESKONT ILI DISKONT.

LOMBARDNI KREDIT - RAZLIKA IZMEDJU OVOG KREDITA IESKONTNOG JE STO KOD ESKONTA ZA DUG JEMIDUZNIK CELOM IMOVINOM A KOD LOMBARDA JEDINOZALOG. KOD LOMBARDA JE MOGUE ZAHTEVATI DOPUNU


14/22

POKRIA UKOLIKO MU TRZISNA VREDHOST OPADNE ZAPREKO '$ (., LOMBARDI SE MOZE DOBITII DO )$(ZALOGE, TAKODJE JE POVOLJNIJI ZA DUZNIKA.

AKCEPTINI KREDIT- MOGUNOST KOJU PRUZAJU BANKE

SVOJIM KONMITENTIMA DA NA NJIH TRASIRAJU MENICEDO ODREDJENE VISINE I SA ODREDJENIM ROKOM RAMBURSNI KREDIT- VRSTA AKCEPNOG KREDITA KOJI JE

KARAKTERISTAAN ZA SPOLJNU TRGOVINU. U NJEMUUESTVUJU * STRANA. TRI BANKE I DVA LICA.

KONTOKORENTNI KREDIT- KREDIT PO TEKUEM RAUNU AVALNI KREDIT- ODOBRAVA SE U VIDU GARANCIJE

NALICU NEMICE I PREDSTAVLJA MENINO JEMSTVO VINKULACIONI KREDIT- KORISTI SE U TRGOVINI NA

VELIKO PRI OTKUPU ROBE NA TERNU, DA VELETRGOVINANE BI MORALA CEKATI NA NAPLATU A DO TAD JE BANKAVLASNIK ROBE

FAKTORING- OTKUP KRATKORONIH POTRAZIVANJAKOJE POVERILAC IMA PREMA TREEM LICU IZINOSTRANSTVA

KRATKOROCNE HOV

DUGORONI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI

HIPOTEKARNI DUGORONI KREDIT POKRIVEN NEPOKRETNIMDOBROMINVESTICIONI KREDIT JE U FUNKCIJI FINANSIRANJA RAZVOJAALI I ZA NABAVKU OBRTNIH SREDSTAVA.GRADJEVINSKI KREDIT - ZA OBJEKTE U IZGRADJU OD %-*GODINA.KONZORCIJALNI KREDIT KREDIT DAJU DVE ILI VISE BANAKA

STAMBENI - POMO STANOVNICIMA DA LAKSE DODJU DOSTANOVA.FORFETING OTKUP DUGORONIH POTRAZIVANJA OD STRANEBANKE.POTROSAKI KREDITI - ZA ONE CIJA JE POTROSNJA VEA OD

NIVOA DOHOTKA.


15/22

PORTFOLIO INVESTICIJE PLASMANI BANAKA U HOVRAZLIITIH STOPA PRINOSA I ROKOVA DOSPEA.

NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI

POSLOVI KOJI SE MOGU OBAVLJATI U SVOJE ILI TUDJE IME ALIZA TUDJ RAUN. DELE SE NA :

POSREDNIKE KOMISIONE

POSREDNIKE BANKA OBAVLJA U U TUDJE IME I ZA TUDJRAUN UZ NAPLATU ODGOVARAJUE NAKNADE.

KOMISIONE POSLOVE BANKA OBAVLJA U SVOJE IME ALI ZATUDJ RAUN:

EMISIJA OBVEZNICA I DRUGIH HOV IZDAVANJE KREDITNIH PISAMA I OTVRANJE AKREDITIVA IZDAVANJE GARANCIJA I GARANTNIH PISAMA UVANJE I UPRAVLJANJE VREDNOSTI

SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI

OVE POSLOVE BANKA OBAVLJA ZA SVOJE IME I SVOJ RAUN.KRATKORONI SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI:

ARBITRAZNI BERZANSKI POSLOVI SPEKULACIJE S HOV TRGOVANJE I PARTICIPACIJA U POSLOVIMA KOMITENATA

SVI JE ROBNI POSAO S INOSTRANSTVOM KOJI OMOGUUJE UNEKOJ ZEMLJI DA U REZIMU KLIRINGA DODJE DOKONVERTIBILNIH VALUTA, A NJENIM IZVOZNICIMA DOZARADE NA OSNOVU KURSNE RAZLIKE IZMEDJU DEVIZA IROBNIH CENA.SVOP POSLOVE BANKA OBAVLJA NA DEVIZNIM TRZISTIMA GDESE U ISTO VREME I SA ISTIM PARTNEROM ZAKLJUUJE POSAOKUPOVINE ODREDJENOG IZNOSA DEVIZA S ODREDJENIM


16/22

ROKOM DOSPEA I PRODAJE ISTOG IZNOSA S DRUGIM ROKOMDOSPEA. CILJ JE ZARADA NA KURSU ILI KAMATAMA.DUGORONI SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI:

OSNIVANJE SOPSTVENOG PREDUZEA I AKCIONARSKOG

DRUSTVA I MAKSIMIZIRANJE PROFITA UESTVOVANJE U KAPITALU DRUGIH PREDUZEA,KUPOVINA NJIHOVIH AKCIJA

FINANSIJSKI I KREDITNI POTENCIJAL BANKE

FINANSIJSKI POTENCIJAL JE UKUPNOST IZVORA SREDSTAVAKOJE BANKA TRANSFERISE U RAZLIITE VRSTE PLASMANA-FINANSIJSKE PLASMANE.FINANSIJSKI POTENCIJAL I FINANSIJSKI PLASMANIPREDSTAVLJAJU DVE STRANE BANKARSKOG BILANSA.BANKARSKI AGREGATI SE MOGU POSMATRATI:

STATIKI MORAJU BITI POKRIVENI IZVORIMASREDSTAVA

DINAMIKI BANKE MOGU ODOBRAVATI VEE

PLASMANE NEGO STO IM TO OMOGUUJU TRENUTNOPOSTOJEI IZVORI.

KREDITNI POTENCIJAL I KREDITNI PLASMANI

KREDITNI POTENCIJAL SE DEFINISE KAO VELIINARASPOLOZIVIH SREDSTAVA BANKE KOJE ONA MOZE PLASIRATIU VIDU KREDITA ILI DRUGIH PLASMANA A DA PRI TOME NE

UGROZI LIKVIDNOST I SOLVENTNOST, ODRZAVAJUIPROPISANU STOPU OBAVEZNIH REZERVI.BRUTO KREDITNI POTENCIJAL PREDSTAVLJA FINANSIJSKUOSNOVU ZA PROIZVODNJU SVIH KAMATONOSNIH I PRINOSNIHPLASMANA, DOK NETO KREDITNI POTENCIJAL POKRIVA SAMOKREDITE.


17/22

BANKARSKA ANALIZA BILANSA

NA AKTIVI BILANSA STANJA POSTOJI:

NOVANA SREDSTVA DEPOZITI KOD NBJ KRATKORONI PLASMANI U HOV KRATKORONI KREDITI I TEKUA DOSPEA DUGORONIH

KREDITA AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA DUGORONI KREDITI UMANJENI ZA TEKUA DOSPEA DUGORONI PLASMANI U HOV PLASMANI U SUPSIDIJARNE BANKA GRADJEVINSKI OBJEKTI I OPREMA GUBITAK VANPOSLOVNA SREDSTVA

U PASIVI BILANSA STANJA BANKE: DEPOZITI PO VIDJENJU KRATKORONI DEPOZITI DO JEDNE GODINE OBAVEZE PO KRATKORONIM KREDITIMA PVR

DUGORONI DEPOZITI OBAVEZE PO DUGORONIM KREDITIMA UMANJENE ZATEKUE DOSPEA FONDOVI OSNOVAKI FOND REZERVE BANKE NERASPOREDJENA DOBIT DUGORONA REZERVISANJA

IZ PRIKAZANE SEME PROIZILAZI DA SE U BANKARSTVURAZLIKUJU JOS DVA PODBILANSA:

PODBILANS KRATKORONOG POSLOVANJA I DUGORONOG POSLOVANJA

U OBA POSTOJI PODELA NA DINARSKO I DEVOZNO POSLOVANJEU OKVIRU BILANSA USPEHA PODELA NA PRIHODE JE: POSLOVNI PRIHODI


18/22

PRIHODI OD FINANSIRANJAVANREDNI PRIHODI KAPITALNI DOBICI UKUPAN PRIHODU OKVIRU RASHODA: MATERIJALNI TROSKOVI RASHODI FINANSIRANJA VANREDNI RASHODI KAPITALNI GUBICI UKUPAN RASHOD

FONDOVI BANKE

FONDOVI BANKE SE JAVLJAJU KAO USLOV ZA OSNOVANJE IPOETAK RADA BANKE A KASNIJE I KAO GARANT ISPUNJENJA

NJENIH OBAVEZA.BANKA TREBA DA USKLADI RAST FONDA SAOBIMOM AKTIVNOSTI STO SE NAZIVA KAPITALIZACIJA.IZVOR FORMIRANJA KAPITALNIH FODOVA:

INTERNI NETO PRIHOD IZMEDJU RASHODA I PRIHODA EKSTERNI- RAZLIITI OBLICI TRZISNO MOBILISANOG

KAPITALA

POJAM, SU+TINA I VRSTE KREDITIRANJA

KREDIT PREDSTAVLJA DUZNIKO POVERILAKI ODNOS UKOME POVERILAC USTUPA DUZNIKU IZVESNU VREDNOST NAODREDJENO VREME I UZ ODGOVARAJUU KAMATU.ONI SE MOGU ANALIZIRATI S ASPEKTA:

OBEZBEDJENJA KREDITA- OSIGURANI I NEOSIGURANI METODA OTPLATE- JEDNOKRATNI, VISEKRATNI NAMENE KREEDITA- PRIVREDNI, POTROSAKI, STAMBENI VRSTE KREDITA- ZAVISNO DO TOGA DA LI SE DIREKTNO

TRANSFERISU NA RAUNE DEBITORA PO OSNOVUSKLOPLJENOG UGOVORA, NA BAZI KUPOVINEKOMERCIJALNIH PAPIRA ILI HOV..


19/22

NAELA BANKARSKOG POSLOVANJA

NA KONCIPIRANJE OSNOVNE POLITIKE BANKE UTIU DVEGRUPE FAKTORA:

EGZOGENI MERE I ODLUKE KOJE DONOSE DRZAVNIORGANI I INSTITUCIJE

ENDOGENI MERE I METODE KOJE SU U NADLEZNOSTIBANKE

OPSTA I SPECIFINA NAELA: BANKA MORA IZBEGAVATI STEPEN KONCENTRACIJE

KREDITA U JEDNU GRANU ILI OBLAST PRIVREDE KADA SE RADI O KOMITENTIMA KOJI PRETENDUJU NA

DOBIJANJE KREDITA, SAMO ODOBRAVANJE KREDITA PODRAZUMEVA STROGO

FORMALIZOVANU PROCEDURU UTVRDJIVANJA USLOVA KREDITI SE ODOBRAVAJU UZ AMORTIZACIONI PLAN

OTPLATE BANKA MORA NADZIRATI I KONTROLISEATI KORISENJE

KREDITA

PLATNI PROMET U ZEMLJI

PLATNI PROMET INE SVA GOTOVNISKA I BEZGOTOVINSKAPLAANJA PREKO RAUNA IZMEU UESNIKA U PLATNOMPROMETU.PREMA MESTU GDE SE NALAZE LICA KOJA U NJEMUUESTVUJU ON MOZE BITI:

UNUTRASNJI S NACIONALNOM VALUTOM I SA INOSTRANSTVOM

UESNICI U PLATNOM PROMETU SU : PRAVNA LICA RADNJE BEZ SVOJSTVA PRAVNOG LICA FIZIKA LICA


20/22

POSLOVNI PLATNOG PROMETA: OTVARANJE I VOENJE RAUNA OBRAUN PRENOS NOVANIH SREDSTAVA S JEDNOG NA DRUGI

RAUN UPLATA I ISPLATA S RAUNA DRUGI POSLOVI

NAELA PLATNOG PROMETA

OBAVLJANJE PP ZASNIVA SE NA SLEDEIM NAELIMA: OBRAUN OBAVEZA I POTRAZIVANJA BRZOM, SIGURNOM PRENOSU SREDSTAVA PRIMENA FINANSIJSKIH STANDARDA PARALELNO ORGANIZOVANA MREZA NOSILACA PP PROLAGOAVANJU RADNOG VREMENA POTREBMA

UESNIKA U PLATNOM PROMETU OBEZBEDJIVAANJU INTERESA I POTREBA UESNIKA U PP OBEZBEDJIVANJU FINANSIJSKIH PODATAKA PO

JEDINSTVENIM STANDARADIMA

OBLICI PLAANJA U PP

PLAANJE PREKO RAUNA VRSI SE:

OBRAUNOM BEZGOTOVINSKI S RAUNA GOTOVIM NOVCEM

OBRAUN OBAVEZA I POTRAZIVANJA OBAVLJAJU SE NAOSNOVU:

DOSPELIH HOV


21/22

DOSPELIH AKCEPTIRANIH INSTRUMENATA PP PRIJAVLJANIH NEIZMIRENIH OBAVEZA PRIJAVLJENIH NEIZMIRENIH OBAVEZA

KLIRING JE OBLIK PP ZA SVAKODNEVNO IZMIRENJE OBAVEZAVELIKOG BROJA UESNIKA U PP.UESNICI U PP MOGU IZMIRIVATI MEDJUSOBNE OBAVEZE I :

PRENOSOM HOV UGOVARANJEM PROMENE POVERIOCA TJ ASIGNACIJOM I

CESIJOM.. PREBIJANJEM TJ KOMPENZACIJOM

INSTRUMENTI PP

INSTRUMENTI PP SU PROPISANI OBRASCI NA OSNOVU KOJIH SEISPOSTAVLJAJU NALOZI ZA PLAANJE.ONI SE DELE NA:

INSTRUMENTE PP ZA PLAANJE U GOTOVOM NOVCU INSTRUMENTE PP ZA BEZGOTOVINSKO OLAANJE

INSTRU. PP ZA OBRAUN PO GOTOVINSKIM UPLATAMA IISPLATAMA INSTRUM. PP ZA OBRAUN OBAVEZA I POTRAIVANJA AKREDITIVE KAO INSTRUMENTE PP

RAZVOJ BEZGOTOVINSKOG I ELEKTRONSKOG PLAANJA

NAJZNAAJNIJI ELEKTRONSKI UREAJI SAMOSLUZNOG TIPAKOJI SE KORISTE U SAVREMENOM BANKARSTVU:

UREDJAJI ZA IZRADU INDENTIFIKACIONIH KARTICA ITA IDENTIFIKACIONIH KARTICA AUTOMATSKA KASA-TREZOR TREZOR ZA STRANE NOVANICE SAMOUSLUZNI +TAMPA IZVODA RAUNA


22/22

SAMOUSLUZNI TERMINAL ZA KIJENTE I AUTOMATI ZAIZDAVANJE NOVCA

Documents

Monetarna Politika IV