MR - Postojeće stanje i razvojne perspektive tržišta osiguranja u Srbiji (2).pdf

UNIVERZITET SINGIDUNUM

BEOGRAD

DEPARTMAN POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA

MASTER RAD

POSTOJEE STANJE I RAZVOJNE PERSPEKTIVE TRITA

OSIGURANJA U SRBIJI

MENTOR STUDENT

Prof. dr Jovan Raeta Maja S. Paunovi 401227/2009

Beograd, septembar 2010. godine

Master rad: Postojee stanje i razvojne perspektive trita osiguranja u Srbiji Maja S. Paunovi

2

SADRAJ

Uvod

6

Deo I Osiguravajue kompanije kao intermedijari na finansijskom tritu 13 1.1. Definicija osiguranja 16 1.2. Funkcije osiguranja 18 1.3. Elementi osiguranja 20 1.4. Osiguravajue kompanije kao uesnici na finansijskom tritu 24

Deo II Uticaj svetske ekonomske krize na makroekonomske i socijalne indikatore u Srbiji 27 2.1. Globalna finansijska kriza i posledice po privredu Srbije 27 2.2. Socijalna slika Srbije u uslovima finansijske krize

35

Deo III Postojee stanje trita osiguranja u Evropi 40 3.1. Struktura osiguranja 42 3.2. Nivo razvijenosti osiguranja gustina i penetracija osiguranja 44 3.3. Investiciona aktivnost osiguravajuih kompanija 45 3.4. Broj osiguravajuih kompanija

47

Deo IV Komparativna analiza trita osiguranja u Srbiji i odabranim zemljama u regionu 48 4.1. Ostvarena premija osiguranja i struktura portfolija osiguravajuih kompanija 48 4.2. Stepen razvijenosti trita osiguranja

52

Deo V Trite osiguranja Srbije u uslovima svetske ekonomske krize 55 5.1. Uloga i znaaj Narodne banke Srbije (Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja) na domicilnom tritu osiguranja

56

5.2. Domicilni finansijski sistem 62 5.3. Premija i struktura premije osiguranja 63 5.4. Stepen razvijenosti trita osiguranja 68 5.5. Broj i vlasnika struktura osiguravajuih kompanija 70 5.6. Konsolidovani bilans stanja osiguravajuih kompanija

75

Zakljuak

79

Literatura 82


3

KLASIFIKACIJA TABELA I GRAFIKONA Klasifikacija tabela 1. Relativno uee finansijskih institucija u ukupnoj finansijskoj imovini 15 2. Premije osigruanja u svetu u periodu od 2006. do 2009. godine (u mil. Usd)

16

3. Ogranienja prilikom ulaganja tehnikih rezervi osiguravajuih kompanija 25 4. Stope rata BDP (u %) u periodu od 2007. do 2009. godine sa projekcijama za naredni period

27

5. Pokazatelji osnovnih makroekonomskih kretanja u Srbiji u periodu od 2005. do 2009. godine sa projekcijama za naredni period

34

6. Stopa nezaposlenosti (po regionima i u Srbiji) u periodu od 2005. do 2009. godine

36

7. Stopa nezaposlenosti u Srbiji i zemljama u okruenju u periodu od 2007. do 2009. godine sa projekcijama za naredni period

36

8. Pokazatelji trita rada u Srbiji u periodu od 2005. do 2009. godine

37

9. Uee zaposlenih u finansijskom sektoru Srbije u periodu od 2005. do 2009. godine

37

10. Premije ivotnog osiguranja u Evropi u periodu od 2000. do 2008. godine (u mil. Eur)

42

11. Premije neivotnog osiguranja u Evropi u periodu od 2000. do 2008. godine (u mil. Eur)

43

12. Gustina i penetracija osiguranja u EU27 u periodu od 2000. do 2008. godine

44

13. Premije osiguranja i struktura osiguranja u EU27, Srbiji i zemljama u okruenju u periodu od 2000. do 2008. godine (u mil. Eur)

49

14. Premije osiguranja u Srbiji i zemljama u regionu u 2009. godini sa projekcijama za naredni period (u mil. Eur)

50

15. Struktura osiguranja u Srbiji i zemljama u regionu u 2009. godini sa projekcijama za naredni period (u mil. Eur)

51

16. Penetracija i gustina osiguranja u EU27, Srbiji i zemljama u regionu u periodu od 2004. do 2008. godine

52

17. Broj izdatih dozvola, po subjektima nadzora i po godinama

57

18. Iznos minimalnog kapitala za osnivanje osiguravajuih kompanija (u Eur)

60

19. Trite osiguranja u Srbiji u periodu od 2004. do 2009. godine

61

20. Uee finansijskih institucija u domaem finansijskom sektoru u periodu od 2004. do 2009.

62


4

21. Komparativna analiza premije i struktre premije osiguranja u EU27 i Srbiji u periodu od 2004. do 2008. godine (u mil. Eur)

65

22. Koncentracija premiije osiguranja u periodu od 2007. do 2009. godine 68

23. Projekcija gustine i penetracije osiguranja u Srbiji

69

24. Osiguravajue kompanije koje su izgubile dozvolu za rad (u decembru 2004. godine i januaru 2005. godine)

70

25. Broj osiguravajuih kompanija na kraju 2009. godine

72

26. Osiguravajue kompanije prema poreklu kapitala u periodu od 2004. do 2009. godine

73

27. Privatizacija osiguravajuih kompanija na domicilnom tritu osiguranja

74


5

Klasifikacija grafikona 1. Bruto domai proizvod i stopa rasta BDP (u %) u periodu od 2005. do 2009. godine sa projekcijama za naredni period

31

2. Strane direktne investicije i stopa rasta SDI (u %) u periodu od 2005. do 2009. godine sa projekcijama za naredni period

33

3. Broj zaposlenih u sektoru osiguranja u EU27 i Srbiji (u periodu od 2005. do 2009. godine u Srbiji i u periodu od 2005. do 2008. godine u EU27)

38

4. Prosene neto zarade i realni rast prosene neto zarade u periodu od 2005. do 2009. godine 39

5. Uee u ukupnoj premiji osiguranja u 2008. godini (po regionima)

40

6. Premije osiguranja u Evropi i odabranim zemljama EU27 (u periodu od 2001. do 2009. godine u Evropi i u periodu od 2001. do 2008. godine u odabranim zemljama EU27)

41

7. Portfolio neivotnog osiguranja u Evropi u 2008. godini

43

8. Portfolio osiguravajuih kompanija u Evropi u periodu od 2001. do 2008. godine

46

9. Uee zemalja EU27 u ukupnom broju osiguravajuih kompanija u Evropi u 2008. godini

47

10. Penetracija i gustina osiguranja u EU27, Srbiji i zemljama u regionu u periodu od 2004. do 2008. godine

53

11. Struktura Sektora za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja

57

12. Premija osiguranja u Srbiji u periodu od 2004. do 2009. godine (u mlrd. Rsd i u mil. Eur)

64

13. Struktura neivotnog osiguranja (u %) u 2004. i 2009. godini

66

14. Broj osiguravajuih kompanija prema peer grupama u periodu od 2004. do 2009. godine

67

15. Gustina i penetracija osiguranja u Srbiji u periodu od 2004. do 2009. godine

69

16. Broj osiguravajuih kompanija u Srbiji u periodu od 2004. do 2009. godine

71

17. Promene u strukturi aktive, poreenje 31.12.2004. i 31.12.2009. godine (u %) 75

18. Promene u strukturi pasive, poreenje 31.12.2004. i 31.12.2009. godine (u %) 76


6

UVOD Kolaps amerikog finansijskog sistema protekle dve godine negativno je uticao na globalni

ekonomski i finansijski sistem. Smanjenje raspoloivih finansijskih sredstava kao posledica pada

likvidnosti uticalo je na poskupljenje kredita i dovelo do usporavanja privrednog razvoja u svetu.

Finansijska kriza se velikom brzinom proirila i imala pogubne efekte po globalnu ekonomiju: veliki

broj kompanija je bankrotirao i milioni ljudi su ostali bez radnog mesta. Srbija, kao zemlja koja

prolazi kroz tranzicioni period i pripada grupi zemalja u razvoju, indirektno je osetila domino efekat

globalne finansijske krize.

Prvi vidljivi znaci svetske ekonomske krize u Srbiji su uoeni u finansijskom sektoru (pad likvidnosti

i oteana reforma finansijskih institucija) najpre na tritu kapitala u vidu povlaenja stranih

investitora. U proteklih nekoliko godina (pre nastupanja krize i recesije) finansijski sistem nae zemlje

se ubrzano razvijao, uvedene su savremene regulative i uspostavljene nove finansijske institucije koje

su doprinele odravanju makroekonomske stabilnosti. Podaci za Srbiju pokazuje da je od 2000. do

2008. godine zabeleen znaajan realani rast bruto domaeg proizvoda sa prosenom stopom rasta od

5,4% na godinjem nivou. Meutim, sa nastupanjem svetske ekonomske krize pad ivotnog standarda

i smanjenje BDP od 3% lo su znak za finansijski sektor i za delatnost osiguranja, koja se pre

nastupanja krize razvijala neto brim tempom od oekivanog.

Duboka recesija, osnovna karakteristika makroekonomskog ambijenta Srbije u kome posluju

osiguravajue kompanije, rezultat je kako domae drutveno-ekonomske tako i svetske finansijske

krize. Razvoj osiguranja predstavlja pogodno tlo za napredovanje nacionalne ekonomije, jer pored

svoje primarne funkcije (zatite osiguranika i naknade tete u sluaju nastupanja osiguranog sluaja)

osiguranje obavlja i sekundarnu funkciju koja se ogleda u mobilizaciji slobodnih sredstva (pre svega

kod ivotnih osiguranja). Prikupljena novana sredstva mogu se koristiti kako u reavanju

problematinih ekonomskih pitanja tako i u procesu podsticanja razvoja nacionalne ekonomije.

Osiguravajue kompanije, kao institucionalni investitori, su vani uesnici na finansijskom tritu, pre

svega na tritu kapitala. Njihov znaaj i aktivnosti ogledaju se kako u obezbeivanju finansijske

stabilnosti tako i u jaanju konkurencije na finansijskom tritu. Osiguravajue kompanije u

budunosti veoma lako mogu da preuzmu poziciju vodeih finansijskih investitora, jer raspolau

velikim iznosima kapitala (vie se ne mere milionima, ve milijardama evra), koji investiraju u

razliitim segmentima finansijskog trita. Posmatrajui dinamiku razvoja svetskog osiguranja u

proteklih desetak godina uoava se rast udela osiguranja na svetskom tritu u odnosu na druge

finansijske institucije.


7

Stupanjem na snagu novog zakona o osiguranju Narodna banka Srbije je oformila Sektor za poslove

nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja kako bi uspeno realizovala zatitu interesa

osiguranika i korisnika osiguranja. Narodna banka Srbije aktivno radi na integraciji Srbije u Evropsku

Uniju tako to prilagoava pravnu regulativu u oblasti osiguranja vaeim EU direktivama.

Usvajanjem zakona o osiguranju pokrenute su velike promenu na srpskom tritu osiguranja. Novi

zakon je jasno propisao pravne regulative koje su doprinele vraanju poverenja graana u sektor

osiguranja, koje godinama pre toga nije postojalo zbog ekonomskih i politikih nestabilnosti u zemlji.

Najznaajniju promenu u domenu regulacije solventnosti u oblasti osiguranja na nivou Evropske

Unije predstavlja direktiva Solvency II iji je poetak primene predvien za oktobar 2012. godine.

Kljuni zahtev koji direktiva Solvency II namee osiguravajuim kompanijama je upravljanje rizicima

i alokacija adekvatne veliine kapitala za pokrie tih rizika, pri emu se po prvi put u kapitalne

zahteve (pored kreditnog, trinog i rizika osiguranja) ukljuuje operativni rizik.

Na tritu osiguranja od donoenja novog zakona napravljen je izvestan pomak u poveanju premije

od 136% ili rastu premija sa 22,6 milijardi dinara u 2004. na 53,5 milijardi dinara u 2009. godini.

Meutim, uprkos ostvarenom poveanju pripisanih premija, tempo rasta beleen iz godine u godinu

znaajno se smanjio. U strukturi ostvarene premije osiguranja dominirala su neivotna osiguranja koja

su u posmatranom periodu inila 90% ukupne premije. ivotno osiguranje, iako sa zanemarivim

udelom u ukupnoj premiji, u 2009. godini zabeleilo je dvostruko vee uee u odnosu na 2004.

godinu (rast sa 7,5% na 14,7%).

U odnosu na prosek zemalja lanica Evropske Unije u kojima je premija osiguranja po stanovniku

iznosila 2.009 evra i inila 8% BDP, ukupna premija po stanovniku u Srbiji u 2009. godini bila je

svega 80 evra i u bruto domaem proizvodu uestvovala sa 1,9%.

I Predmet istraivanja

Predmet istraivanja zasniva se na analiziranju aktuelnog stanja i perspektivama razvoja domicilnog

trita osiguranja.

Teorijsko odreivanje predmeta Razmatranje postojeih saznanja o tritu osiguranja u razvijenim zemljama Evrope, Srbiji i zemljama

u naem okruenju zasniva se na naunim postulatima, sudovima i zakljucima na osnovu kojih emo

analizirati sve dalje stavove o predmetu istraivanja. Teorijska analiza predmeta istraivanja e biti

podrana saznanjima kako iz meunarodne i domae naune i strune literature tako i najaktuelnijim

istraivanjima eminentnih i globalno priznatih institucija, odnosno saznanjima autora koji su u svojim

radovima analizirali problematiku koja je predmet ovog istraivanja.


8

Operacionalno odreivanje predmeta

inioci sadraja predmeta istraivanja Fokus istraivanja je na domaem sektoru osiguranja u

uslovima svetske ekonomske krize i njegovoj komparativnoj analizi sa zemljama u okruenju i

dravama lanicama EU27.

Vremensko odreivanje predmeta istraivanja Istraivanje obuhvata vremenski period od est

godina. Budui da je u Srbiji 2004. godine novi zakon o osiguranju jasno propisao pravne regulative

za obavljanje delatnosti osiguranja (koje su doprinele vraanju poverenja graana u sektor osiguranja)

ova godina, bitna za domae finansijsko trite i sektor osiguranja, u istraivanju je uzeta kao polazna.

Prostorno odreivanje predmeta istraivanja U istraivanju se najpre analizira trite osiguranja

drava lanica Evropske Unije, a zatim se vri komparativna analiza Srbije, odabranih zemalja u

regionu (Slovenija, Rumunija, Bugarska i Hrvatska) i dravama lanicama EU27 radi utvrivanja

nivoa razvijenosti domaeg sektora osiguranja.

Disciplinarno odreivanje predmeta istraivanja - Sprovedeno istraivanje ima multidisciplinarni

karakter budui da su analizirani makroekonomski, socijalni i finansijski faktori koji utiu na razvoj

delatnosti osiguranja.

II Znaaj i aktuelnost istraivanja

Svetska ekonomska kriza koja protekle dve godine potresa ceo svet nije zaobila Zapadni Balkan i

Srbiju, zemlju koja jo uvek prolazi kroz tranzicioni period. Srbija nije osetila pravi domino efekat

globalne ekonomske krize, koja je bila uzrok bankrotstva mnogih finansijskih institucija u svetu.

Posmatrajui dinamiku razvoja delatnosti osiguranja u Evropi u periodu od 2005. do 2009. godine

uoavamo poveanje uea osiguravajuih kompanija u odnosu na druge finansijske institucije. Iako

je sektor osiguranja u uslovima svetske ekonomske krize odigrao vanu ulogu i pruio podrku

drugim finansijskim institucijama, u protekle dve godine nije bio izolovan na finansijskom tritu i

negativne efekte je osetio kroz smanjenje nivoa kapitala i finansijkog potencijala. Prema podacima

koje je poetkom 2010. godine objavio Bloomberg, sektor osiguranja je u uslovima svetske

ekonomske krize pretrpeo gubitak od 261 milijardu dolara. Posmatrano po regionima negativne efekte

krize prvo je osetilo ameriko trite osiguranja, ija se teta procenjuje na 189 milijardi dolara, a

sledilo ga je evropsko trite sa skoro tri puta manjim gubicima (69 milijardi dolara). Zakljuno sa

januarom 2010. godine najvee gubitke u sektoru osiguranja zabeleile su osiguravajue kompanije:

- AIG- rekordnih 98,2 milijarde dolara;

- ING Gropur N.V.- 18,6 milijardi dolara;


9

- Ambac Financial Group Inc- 12 milijardi dolara i

- Aegon NV- 10,7 milijardi dolara.

Premije osiguranja u Evropskoj Uniji su u 2008. godini iznosile 1.001 milijardu evra od ega je

najvee uee, kao i u prethodnim godinama, imala Velika Britanija sa priblino 25%, a sledile su je

Francuska, Nemaka i Italija, koje su zajedno inile 44% premija EU27 (183,5 milijarde evra, 164,5

milijardi evra i 92 milijarde evra, respektivno). Najmanje uee u premijama osiguranja u 2008.

godini imali su Island (279 miliona evra), Malta (307 miliona evra), Estonija (401 milion evra) i

Litvanija (480 miliona evra).

U portfoliu osiguravajuih kompanija dominirala su ivotna osiguranja, koja su u 2008. godini

uestvovala sa 61%, dok su neivotna osiguranja inila preostalih 39%. U 2008. godini trite

osiguranja u Evropi zabeleilo je pad premije ivotnog osiguranja za 10% (smanjenje sa 766 milijardi

evra u 2007. na 644 milijardi evra u 2008.godini) pri emu su najvei pad premija zabeleili

Luksenburg, Irska, Italija i Maarska (18,2%, 14,9%, 12,8% i 9% respektivno). Za razliku od ivotnih

osiguranja koja su u 2008. godini beleila pad premije, neivotna osiguranja su u odnosu na 2007.

godinu stagnirala i ostala na nivou od 415 milijardi evra. Najvee uee u premiji neivotnog

osiguranja ostvarile su Velika Britanija, Francuska, Nemaka i Italija koje su u 2008. godini zajedno

inile oko 60% ukupne premije neivotnog osiguranja u Evropi.

Gustina osiguranja u zemljama Evropske Unije u 2008. godini iznosila 2.009 evra, to je u odnosu na

prethodnu godinu smanjenje za 11,5%. Penetracija trita osiguranja u Evropskoj Uniji je sa 9,1% u

2007. pala na 8% u 2008. godini pri emu je penetracija neivotnih osiguranja stagnirala (na nivou od

3%), a ivotnih je smanjenja za procentni poen (sa 6% na 5%).

Srbija i zemlje u regionu, koje su analizirane u ovom istraivanju u periodu od 2005. do 2009. godine

nalazile su se znatno ispod proseka premija Evropske Unije beleei i po nekoliko puta manje premije

osiguranja. to se strukture osiguranja tie za razliku od zemalja Evropske Unije ije su proporcije

ivotnog prema neivotnom osiguranju iznosile 2:1, struktura osiguranja u Srbiji i zemljama u

okruenju bila je dijametralno suprotna.

Imajui u vidu aktuelnost ove teme, znaaj istraivanja se ogleda u realnom prikazu postojee

situacije i perspektivama daljeg razvoja trita osiguranja u Evropi, Srbiji i odabranim zemljama u

regionu.


10

III Ciljevi istraivanja Istraivanje u naunom smislu polazi od ve poznatih teorijskih stavova i koncepcija o predmetu

istraivanja i u svom najveem delu fokusiran je na empirijska istraivanja. Nauni cilj ovog

istraivanja je dostizanje naunih saznanja o stanju sektora osiguranja u Srbiji, zemljama u okruenju

i dravama lanicama Evropske Unije u uslovima svetske ekonomske krize i perspektivima njihovog

budueg razvoja, kao i njihovog uticaja na razvoj finansijskog sektora.

Sa aspekta drutvenog cilja, istraivanje treba da doprinese:

- preciznijem sagledavanju uloge i znaaja sektora osiguranja na domaem finansijskom tritu

u kontekstu buduih razvojnih mogunosti;

- boljem razumevanju odnosa koji postoji izmeu makroekonomskih i socijalnih pokazatelja sa

jedne strane i finansijskog sistema i sektora osiguranja sa druge strane;

- unapreenju delatnosti i pozicije sektora osiguranja na finansijskom tritu Srbije;

- definisanju pozicije domaeg trita osiguranja kroz komparaciju sa dravama iz okruenja i

razvijenim dravama Evrope;

- boljem sagledavanju pravne regulative relevantne za sektor osiguranja;

- razvoju funkcije nadzora i kontrole koju na teritoriji Srbije obavlja Narodna banka Srbije;

- uoavanju potreba za podsticanje razvoja segmenta ivotnog osiguranja, koje u strukturi

domicilnog osiguranja tradicionalno ima mali udeo.

Drutvena opravdanost istraivanja proizilazi iz injenice da se sektor osiguranja suoava sa brojnim

probleme ali i izazovima, zbog ega je potrebno intenzivirati istraivake napore koji mogu da

doprinesu boljem sagledavanju trenutnog stanja i perspektiva razvoja sektora osiguranja u Srbiji.

IV Hipoteze istraivanja

U istraivanju se polazi od genaralne hipoteze da je domicilni sektor osiguranja nedovoljno razvijen

budui da se prema svim bitnim pokazateljima nalazi znatno ispod proseka razvijenosti kako drava

lanica Evropske Unije tako i zemalja u okruenju.

Iz ove hipoteze izvodi se niz posebnih hipoteza:

- Sektor osiguranja znaajno utie na razvoj ekonomije zemlje u celini.

- Izmeu delatnosti osiguranja na jednoj strani i ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje na

drugoj strani postoji tesna i uzajamna veza.

- Sektor osiguranja znaajno doprinosi razvoju finansijskog trita, a posebno trita kapitala.

- Za domicilno trite osiguranja moe se rei da je u razvoju, ali da ima ogromne potencijalne

mogunosti, pre svega za razvoj ivotnog osiguranja.


11

- Postojei finansijski sistem u Srbiji moe se okarakterisati kao bankocentrian.

- Donoenjem novog zakona o osiguranju stvaraju se povoljni institucionalni uslovi za razvoj

sektora osiguranja u Srbiji.

- Narodna banka Srbije je preuzimanjem funkcije nadzora uspostavila efikasnu i integrisanu

supervizije celog finansijskog sektora.

V Metode istraivanja Na osnovu postavljenog cilja i hipoteza ovog istraivanja odabrane su naune metode koje e svojom

kombinacijom initi metodiku rada. Uzimajui u obzir specifinosti prouavanog predmeta

istraivanja, a u cilju zadovoljenja osnovnih metodolokih zahteva (objektivnost, pouzdanost, optost

i sistematinost) u istraivanju su koriene sledee naune metode:

- Osnovne metode: metoda analize i sinteze, induktivna i deduktivna metoda, metoda

deskripcije i metoda komparacije;

- Optenaune metode: istorijsko komprativna metoda;

- Metode prikupljanja podataka: metoda studije sluaja, metoda posmatranja, metoda analize

dokumenata;

- Posebne naune metode: metoda klasifikacije.

VI Struktura istraivanja Rad pored uvoda, zakljuka i prikaza literature, ima pet poglavlja. Uvodni deo se bazira na predmetu istraivanja, njegovom znaaju i aktuelnosti. Dalje su ustanovijeni

ciljevi, postavljene su hipoteze (generalna i posebne), definisane metode istraivanja i dat je kratak

opis strukture rada.

U prvom delu rada fokus je na karakteristikama i osnovnim obelejima finansijskog trita i

intermedijarnim institucijama. U cilju ukazivanja na slinosti i na razlike institucionalnih investitora i

ostalih uesnika na finansijskom tritu posebano se istiu njihove performanse u poslovanju. Pored

toga dat je pregled osnovnih elemenata i funkcija osiguranja kao i nain ulaganja osiguravajuih

kompanija na finansijskom tritu.

U drugom poglavlju fokus je na analizi najznaajnijih makroekonomskih i socijalnih pokazatelja u

periodu od 2005. do 2009. godine i projekcijama za naredni period na osnovu kojih je uraena

komparativna analiza Srbije i razvijenih zemljama u cilju sagledavanja negativnih uticaja svetske

finansijske krize na razvoj globalne i domae provrede. Od makroekonosmkih pokazatelja detaljno su

analizirani bruto domai proizvod, bruto domai proizvod po glavi stanovnika, trgovinski bilans


12

(bilans robnih razmena) i strane direktne investicije, dok je sa socijalnog aspekta odraena analiza

stope nezaposlenosti, prosenih neto zarada i realnog rasta prosenih neto zarada.

U treem delu istraivanja dat je kratak pregled trenutnog stanja trita osiguranja u Evropi.

Analizirani su sledei kriterijumi sektora osiguranja: ukupna ostvarena premija osiguranja, struktura

portfolija osiguranja (neivotno i ivotno osiguranje), nivo razvijenosti evropskog trita osiguranja

(gustina i penetracija osiguranja), investiciona aktivnost osiguravajuih kompanija u Evropi i broj

osiguravajuih kompanija.

Budui da je u radu ukazano na znaaj sektora osiguranja i njegov uticaj na privredni razvoj zemlje u

etvrtom delu istraivanja uraena je komparativna analiza domicilnog trita osiguranja i odabranih

zemlaja u regionu (Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska) na osnovu ukupne ostvarene premije

osiguranja, strukture osiguranja (ivotno i neivotno osiguranje) i nivoa razvijenosti osiguranja

(penetracija i gustina osiguranja).

Peti deo istraivanja bazira se na prikazu pregleda deavanja na domaem tritu osiguranja u

uslovima svetske ekonomske krize. Najpre smo istakli ulogu i znaaj Narodne banke Srbije na

domaem tritu osiguranja u vrenju funkcije nadzora i kontrole domaeg finansijskog sistema. S

tim u vezi dat je kratak pregled poslova kontrole i supervizije Narodne banke Srbije nad

osiguravajuim kompanijama koje posluju na domicilnom tritu, sa posebnim osvrtom na

nezakonitosti u poslovanju osiguravaa (pre donoenja zakona o osiguranju 2004. godine) i na napore

koje je Sektor nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja uloio da bi suzbio iste. U daljem tekstu

smo ukazali na trenutno stanje sektora osiguranja u Srbiji i prouavali strukturu celokupnog

domicilnog finansijskog sektora (na osnovu dva kriterijuma: kapitala i bilansne sume), a zatim smo

obavili detaljniju analizu osnovnih kriterijuma u sektoru osiguranja. Najpre smo analizirali premiju i

strukturu premije osiguranja, zatim smo utvrdili stepen razvoja domaeg trita osiguranja i definisali

broj i vlasniku strukturu osiguravajuih kompanija i na kraju smo izvrili analizu konsolidovanog

bilansa stanja osiguravajuih kompanija.


13

DEO I

OSIGURAVAJUE KOMPANIJE KAO INTERMEDIJARI NA

FINANSIJSKOM TRITU Finansijska trita predstavljaju ambijent u kome se ,,emituju i prenose finansijska potraivanja

(obaveze)1 kao i prostor na kome dolazi do sueljavanja ponude i tranje za hartijama od vrednosti.

Drugim reima, finansijsko trite je ,,organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za

razliitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive)''2 pri emu postupak obavljanja finansijskih

transakcija dokazuje postojanje finansijskog trita. Finansijski sistem, pored finansijskog trita,

obuhvata finansijske instrumenate (hartije od vrednosti) i finansijske institucije, koje predstavljaju

poseban institucionalni mehanizam za izvravanje funkcija finansijskih trita.

Finansijske institucije koje su najvaniji uesnici u trgovanju hartijama od vrednosti meusobno se

razlikuju po svojim funkcijama, ulogama i obelejima koja imaju na finansijskom tritu. Meutim,

ono to je zajedniko za sve finansijske institucije je uloga intermedijara, odnosno posrednika, koju

obavljaju tako to prikupljaju finansijska sredstva, preko sopstvenih slobodnih novanih sredstava

koja dalje usmeravaju ka deficitnim subjektima.

Finansijske posrednike moemo podeliti u etiri velike grupe3:

1. tradicionalni ili klasini posrednici (banke, tedionice i dr.);

2. kolektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni fondovi);

3. brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici) i

4. institucionalni investitori (osiguravajua drutva, penzioni fondovi, finansijske kompanije,

zadubine i dr).

Banke, tedionice i kreditne zadruge ine prvu grupu finansijskih institucija, tradicionalne ili klasine

posrednike. Banke, kao finansijske institucije koje u okviru ove grupe na tritu imaju najvei udeo,

obavljaju funkciju posrednika tako to preuzimaju rizik na sebe. Pored klasinih rizika, kao to su

rizik poslovanja, kreditni rizik, rizik likvidnosti, rizik kamatnih stopa, u svetu su danas usled pojave

globalizacije, prisutni i novi oblici rizika: rizici deviznih kurseva, rizici novih bankarskih operacija,

trini rizici i drugi oblici rizika. Na finansijskom tritu Srbije, banke su jo uvek najbrojnije

finansijske institucije. Meutim, uee banaka na svetskom finansijskom tritu smanjuje se iz

1 Vasiljevi B., Osnovi finansijskog trita, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006, str. 11 2 Eri D., Finansijska trita i instrumenti, Beogradska bankarska akademija, Beograd, 2007, str. 55 3 Vasiljevi B., Osnovi finansijskog trita, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006, str. 79


14

godine u godinu usled pojave novih ili razvoja ve postojeih finansijskih institucija, kao to su

osiguravajua drutva, lizing kompanije i penzioni fondovi. Drugim reima, opadanje trinog uea

banaka kao i smanjenje ostvarenog profita posledice su poveane konkurencije finansijskih institucija

na finansijskom tritu. Zbog toga je u svetu esta pojava da se jedna finansijska institucija pored

bankarskih poslova bavi i/li poslovima osiguranja, pruanja lizing usluga, berzanskim posredovanjem

i poslovima penzionih fondova.

Drugu grupu finansijskih institucija ine kolektivni investitori u koje spadaju investicione kompanije i

uzajamni fondovi.

Brokersko-dilerske institucije, koje ine treu grupu finansijskih institucija bave se posredovanjem na

berzi. Berza se definie kao prostor na kome se trguje hartijama od vrednosti, a trgovanje obavljaju

berzanski posrednici, brokeri i dileri. Brokeri trguju finansijskim instrumentima u ime i za raun

klijenta, dok dileri posluje u svoje ime i za svoj raun.

etvrtu grupu finansijskih institucija ine institucionalni investitori u koje spadaju: penzioni fondovi,

osiguravajua drutva, finansijske kompanije i zadubine. Prema kriterijumu uee na finansijskom

tritu lidri u ovoj grupi su osiguravajue kompanije (kojima e u ovom radu u daljem tekstu biti

posveeno navie panje) i penzioni fondovi. Osiguravajue kompanije su vani uesnici na

finansijskom tritu, prvenstveno na tritu kapitala i u grupi institucionalnih investitora ,,zajedno sa

penzionim fondovima se izdvajaju po veliini finansijskih sredstava kojima raspolau4.

Osiguranje pored bankarskog sektora predstavlja najvaniju finansijsku instituciju, koja ima kljunu

ulogu u razvoju ekonomije svake privrede. Trite osiguranja je poelo da se razvija ezdesetih godina

prolog veka kada je i zapaeno postepeno poveavanje uea institucionalnih investitora u ukupnoj

finansijskoj imovini. Na osnovu podataka koji slede (Tabela 1) moe se zakljuiti da su depozitne

institucije (komercijalne banke, tedno-kreditne organizacije i kreditne zadruge) pre pola veka inile

50% ukupne finansijske imovine, dok su 2002. uestvovale sa priblino 38%.

4 Bank for International Sattlments (BIS), Institutional Investitors, Global Savings and Asset Allocation, CGFS Papaers,

February 2007, No. 27, p.2, www.bis.org/publ/cgfs27.pdf


15

Tabela 1. Relativno uee finansijskih institucija u ukupnoj finansijskoj imovini

1960 1970 1980 1990 2002 Osiguravajua drutva

ivotno 19,6% 15,3% 11,5% 12,5% 13,6% Neivotno 4,4% 3,8% 4,5% 4,9% 3,7%

Penzioni fondovi Privatni 6,4% 8,4% 12,5% 14,9% 14,7% Dravni 3,3% 4,6% 4,9% 6,7% 7,9% Finansijske kompanije 4,7% 4,9% 5,1% 5,6% 3,2%

Investicioni fondovi Akcije i obveznice 2,9% 3,6% 1,7% 5,9% 10,6% Trite novca 0,0% 0,0% 1,9% 4,6% 8,8%

Depozitne institucije Komercijalne banke 38,6% 38,5% 36,7% 30,4% 29,8% tedno-kreditne organizacije 19,0% 19,4% 19,6% 12,5% 5,6% Kreditne zadruge 1,1% 1,4% 1,6% 2,0% 2,3%

Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% Izvor: Mishkin F., Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status, Beograd, 2006, str.289

Osiguravajue organizacije su finansijske institucije koje preuzimaju rizik svojih klijenata u zamenu

za naknadu (premiju osiguranja). One deluju kao finansijski posrednici, prihvataju premije ,,da bi

nakon pokria svojih trokova i kalkulisanja razumnog profita ostatak fondova koristile u vidu isplata

odtetnih zahteva5. Subjekti osiguranja kupovinom polise prenose svoj rizik na osiguravaa i tako se

osiguravaju od nesrenih dogaaja. Uplaivanjem premija osiguranja, osiguravajue kompanije prave

svoje fondove iz kojih e moi da isplauju naknade ukoliko se osigurani sluaj dogodi. Dakle,

obaveza osiguravajue kompanije (u vidu obeteenja) nastaje onoga trenutka kada se dogodi

osigurani sluaj. Pored toga osiguranje podrazumeva odreeno dugorono ulaganje (kada govorimo o

ivotnom osiguranju) ili ulaganje na kratak ili srednji rok kada su u pitanju neivotna (imovinska)

osiguranja.

Osiguranje predstavlja mehanizam za prikupljanje finansijskih sredstava na tritu. Kao i druge

finansijske institucije i osiguravajue kompanije mobiliu finansijske vikove, tednju graana, koju

zatim usmeravaju ka deficitnim subjektima. Na taj nain one predstavljaju intermedijarne finansijske

institucije, jer ,,prodajom polise doivotnog osiguranja, osiguravajua kompanija mobilie tednju, a u

sluaju smrti osigurane individue plaa naknadu lanovima porodice, to predstavlja vid ugovorene

tednje sa jedne strane i osiguranje finansijskog gubitka porodice u sluaju prerane smrti, sa druge

strane6.

Sutina poslovanja osiguravajuih kompanija sastoji se u pruanju usluga osiguranja od mogueg

nastanka neeljenih dogaaja u budunost. Osiguravai se obavezuju da e pruiti usluge osiguranja i

5 Krsti B., Bankarstvo, Ekonomski fakultet u Niu, Ni, 1997, str. 91 6 Ibid, str. 86


16

izvriti isplatu tete u sluaju realizacije neeljenog dogaaja, dok sa druge strane, osiguranici imaju

obavezu da u toku perioda osiguranja plaaju odreenu sumu novca, premiju osiguranja.

Osiguravajue kompanije na finansijskom tritu nastoje da pronau jedinstvene metode i strategije

poslovanja pomou kojih e ostvariti odrivu konkurentsku prednost. Drugim reima, da bi

obezbedile dugoroni opstanak na tritu, one svoju ponudu maksimalno prilagoavaju potrebama i

zahtevima potroaa (korisnika usluga osiguranja). Osiguranje spada u grupu uslunih delatnosti u

kojoj osiguranik plaa premiju osiguranja, a osigurava zauzvrat preuzima rizik na sebe, zadovoljava

potrebe potroaa i ,,vezuje ga za kompaniju. Kao finansijski posrednici osiguravajue kompanije

prihvataju premije ,,da bi nakon pokria svojih trokova i kalkulisanja razumnog profita ostatak

fondova koristile u vidu isplata odtetnih zahteva7 (operativno upravljanje). Premije su poznate,

tako da se lako mogu predvideti trokovi kompanije.

Da trite osiguranja pokazuje trend poveavanja premija osiguranja najbolje pokazuju podaci iz

Tabele 2 u kojoj se uoava da je ukupna premija osiguranja u svetu u 2009. godini u odnosu na 2006.

godinu i pored negativnih faktora svetske ekonomske kriza porasla za 10,6% (premije ivotnog i

neivotnog osiguranja pojedinano su zabeleile poveanje od oko 12%).

Tabela 2. Premije osiguranja u svetu u periodu od 2006. do 2009. godine (u mil. Usd)

ivotno Neivotno Ukupno 2006 2.125.791 1.549.100 3.674.892 2007 2.441.823 1.685.762 4.127.586 2008 2.439.294 1.780.776 4.220.070

2009 2.381.566 1.734.529 4.066.095

Izvor: www.iii.org, International Insurance Fact Book 2010-2011, World Overview

1.1. Definicija osiguranja Osiguranje je multidisciplinarna oblast u kojoj se prepliu elementi pravnog, ekonomskog, istorijskog,

aktuarskog i sociolokog aspekta, pri emu svaka od ovih nauka osiguranje definie na sebi svojstven

nain. Kao multidisciplinarna nauka, osiguranje se najee posmatra iz ekonomskog, pravnog i

tehnikog ugla. Iz ekonomskog ugla osiguranje se moe definisati kao finansijska transakcija koja se

obavlja izmeu osiguravajue kompanije i osiguranika u uslovima nastupanja osiguranog sluaja.

Pravni vid osiguranja se bavi prouavanjem prava i obaveza ugovornih strana (osiguranika i

osiguravaa), dok se tehniki aspekt osiguranja koristi matematiko-statistikim analizama ime se

ureuje funkcionisanje osiguranja. Tehnikim aspektom osiguranja se bavi aktuarska sluba

7 Krsti B., Bankarstvo, Ekonomski fakultet u Niu, Ni, 1997, str. 91


17

osiguravajue kompanije, koja vri grupisanje rizika prema razliitim opasnostima uzimajui u obzir

stepen verovatnoe nastupanja osiguranog dogaaja. Na osnovu ovih podataka aktuarska sluba

izraunava visinu premije koju osiguranik, u zavisnosti od vrste polise osiguranja, treba da plati

osiguravau.

Izloenost riziku za pojedince predstavlja strah od gubitka imovine ili svojih najmilijih, strah od

povreda, trajnog invaliditeta, poara, poplava i drugih prirodnih nepogoda. Re osiguranje znai

pruanje sigurnosti, bezbednosti i zatitu od rizika. Osnovna svrha osiguranja je da prui sigurnost i

ekonomsku zatitu osiguranicima (pravnim i fizikim licima) od tetnih dogaaja i ekonomskih

poremeaja do kojih dolazi kada se ostvari rizik, odnosno nastane osigurani sluaj. Dakle, u osnovi

osiguranja nalazi se zatita od rizika, iskljuivo istih rizika. Za razliku od pekulativnih rizika kod

kojih su mogui ishodi gubitka i dobitka, isti rizici dozvoljavaju negativne (gubitak) i neutralne (bez

gubitka) ishode. U sluaju nastanka tete, osiguravajua kompanija je u obavezi da izvesne gubitnike

isplati, odnosno da ih obeteti.

Osiguranje moemo definisati kao ,,zajednicu sluajnih rizika, koji rizik prenose sa osiguranika,

osigurava prihvata da nadoknadi osiguranike za sluaj da se realizuje, obezbedi ostale novane

naknade ako im se dogodi gubitak ili da prui usluge povezane sa rizikom8. Ova definicija

osiguranja poiva na naelima solidarnosti i uzajamnosti, jer predstavlja udruenje ljudi koji su

izloeni istim opasnostima od nastajanja tete i koji zajedniki podnosi tetu koja e u budunosti

zadesiti samo neke od njih. Drugim reima dva osnovna obeleja osiguranja su:

- mogunost prenosa rizika sa pojedinca na grupu i

- podela rizika na sve lanove grupe.

Osiguranje u najirem smislu znai ,,zatititi imovinske interese fizikih i pravnih lica, prilikom

realizacije rizika, odnosno nastupanja osiguranog sluaja, na raun fondova osiguranja formiranih

naplatom premija od tih lica9. Pored toga, osiguranje je ,,instrument kojim pojedinac zamenjuje mali

odreeni iznos (premije) za veliki neizvesni finansijski gubitak (neizvesnost od koje se osiguravamo)

koji bi postojao da nema osiguranja10. Zakon o osiguranju, donet 2004. godine, delatnost osiguranja

definie kao ,,zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju i preduzimanju mera za spreavanje i

suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu i lica11.

8 Rejda G.E., Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York, 2005, str. 20 9 Koovi J., uleji P., Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006, str. 38 10 Vaughan E.,Vaughan T., Osnove osiguranja i upravljanje rizicima, MATE, Zagreb 2002, str. 35 11 Zakon o osiguranju imovine i lica, Slubeni glasnik RS br. 55/2004


18

Zadatak osiguranja je da upravlja rizicima na to efikasniji nain i da obezbedi stabilan razvoj

nacionalne ekonomije (na prvom mestu uspostavljanje socijalne stabilnosti) stimuliui na taj nain

,,odgovorno ponaanje privrednih subjekata prema svojoj imovini i graana ne samo prema imovini

ve i prema svom zdravlju i obezbeivanju spokojne starosti12.

1.2. Funkcije osiguranja Osiguranje kao veoma kompleksan finansijski mehanizam na finansijskom tritu moe da obavlja

sledeih est funkcija:

1. funkciju uvanje (zatita) imovine;

2. finansijsko-akumulacionu funkciju;

3. drutveno-socijalnu funkciju;

4. funkciju podsticanja razmene i trgovine;

5. funkciju efikasne alokacije kapitala i

6. funkcija efikasne alokacije resursa.

1. Cilj osiguranja je finansijska stabilnost osiguranika, pa je zato funkcija uvanja imovine najbitnija

funkcija osiguranja. Usled nastanka osiguranog dogaaja, osiguravajue drutvo je u obavezi da

osiguraniku isplati ugovorenu novanu sumu. Meutim, danas u savremenom osiguranju pored

obaveze isplaivanja tete, osiguravai nastoje da spree nepovoljne dogaaja koji mogu negativno da

utiu (finansijski i psihiki) na ljude. Funkcija zatite imovine se moe javiti u dva oblika: u vidu

neposredne zatite imovine (neposredno osiguranje) i u vidu posredne zatite imovine (posredno

osiguranje).

Neposredna zatita imovine se moe posmatrati kao preventivna ili kao represivna. Dok preventivna

funkcija osiguranja podrazumeva skup mera koje se koriste za spreavanje uzroka koji bi mogli da

dovodu do nesrenog dogaaja, represivna funkcija osiguranja slui za suzbijanje nastalih unitenja

(oteenja) na imovini. Subjekti se slue i preventivnim i represivnim merama osiguranja:

preventivnim kada eli da se zatiti od neeljenog nesrenog dogaaja, a represivnim kada nastoje da

otklone uzroke nastajanja teta i nesrenih sluajeva.

Posredna zatita imovine podrazumeva novano obeteenje nakon nastanka osiguranog sluaja.

Ovde treba naglasiti da osiguravajua kompanija ne moe da utie, a ni da sprei nastupanje

nesrenog dogaaja, ve samo moe da osigura subjekte ili njihovu imovinu od mogueg rizika.

Dakle, ukoliko se desi teta koja je polisom osiguranja ugovorena vri se nadoknada osiguranog

12 Koovi J., Strategija razvoja trita osiguranja, Strategija razvoja trita osiguranja, Udruenje aktuara, Beograd, 2008,

str.1


19

dogaaja. Nadoknada predstavlja glavnu funkciju osiguranja i moe se analizirati iz dva ugla: iz

perspektive interesa pojedinca i sa aspekta interesa zajednice. Posmatrano iz ugla pojedinca,

osiguranik treba da bude obeteen onoga trenutka kada se teta dogodi. U uslovima nastupanja

osiguranog sluaja osiguranik dobija naknadu koja mu je preko potrebna kako sa ekonomskog tako i

sa moralnog (psiholokog) aspekta. Posmatrano iz ugla zajednice mehanizam osiguranja pomae

drutvu u obnavljanju oteene ili unitene imovine. To znai da se osiguranje pojavljuje kao

,,element stabilnosti u proizvodnji, jer unapred organizuje obnovu onoga to bi moglo da bude

uniteno i tako omoguava kontinuitet odvijanja procesa proizvodnje koji bi bez njega bio naruen''13.

2. Za razliku od funkcija uvanja (zatite) imovine, koja je primarna funkcija osiguranja, finansijsko-

akumulaciona funkcija predstavlja sekundarnu funkciju osiguranja. U osnovi ove funkcije se nalazi

motiv osiguranja, tanije potreba za ekonomskom zatitom lica i imovine.

Osiguravajua kompanija vre akumulaciju novanih sredstava na bazi uplaenih premija korisnika

osiguranja, tako to prikuplja pojedinane male premije osiguranika u fond osiguranja (akumulaciona

funkcija), obrazuju velika novana sredstava, kojim finansiraju velike investicione projekte i tako

pozitivno utiu na ekonomski rast u zemlji. Na taj nain mehanizam akumulacije doprinosi

poboljanju ivotnog standarda ljudi, jer stvara materijalni fond koji je od znaaja kako za pojedinca

tako i za drutvo i privredu.

Fond osiguravajue kompanije namenski slui za isplaivanje naknada osiguranicima iz ugovora o

osiguranju u momentu nastupanja osiguranog sluaja. Isplatom novanih sredstava iz fondova

osiguranja ostvaruje se finansijska funkcija osiguranja. Prema tome, osiguranje nije nita drugo do

mehanizam za prikupljanje novanih sredstava koji ,,pretvara manje premijske uplate u krupna

novana sredstva''14.

Obavljanjem ove funkcije na finansijskom tritu osiguranje predstavalja vid tednje15. Meutim,

ovde treba napraviti jasnu razliku izmeu klasinog oblika tednje u komercijalnim bankama i tednje

u osiguranju. Klasian oblik tednje predstavlja slobodu odluivanja subjekata da svoj novac

deponuju u neku od komercijalnih banaka kao i da za odreeni period oroenja dobiju kamatu. Za

razliku od tradicionalnog oblika tednje, u osiguranju se pored momenta slobode odluivanja javlja i

rizik koji ,,prisiljava'' oveka da se osigura od nesrenog dogaaja.

13 Koovi J., uleji P., Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2006, str. 52 14 Ibid, str. 57 15 U osiguranju akumulacija finansijskih sredstava predstavlja vid tednje samo u polisama ivotnog osiguranja.


20

3. Cilj drutveno-socijalne funkcije osiguranja je da pobolja uslove ivota ljudi. Ona se zasniva na

principima solidarnosti i uzajamnosti, koji meusobno uslovljeni predstavljaju osnovu postojanja

osiguranja. Drutveno-socijalna funkcija se moe javiti u dva oblika: neposrednom (preko osiguranja

lica) i posrednom (kroz imovinsko osiguranje ili kroz mehanizam akumulacije u osiguranju).

Neposredna drutveno-socijalna funkcija se bazira na osiguranju lica od smrti, doivljenja, bolesti ili

invaliditeta pri emu osigurava obezbeuje materijalna sredstva u momentu nastanka bolesti ili smrti.

Neposredna drutveno-socijalna funkcija osiguranja je tako direktno povezana sa ivotnim

osiguranjem, koje obezbeuje budue potrebe osiguranika i ima karakter tednje.

Posredna drutveno-socijalna funkcija podrazumeva ili osiguranje imovine ili mehanizam

akumulacije. Osigurano lice, koje je sa osiguravaem sklopilo ugovor o imovinskom osiguranju, ima

pravo na obeteenje ukoliko nastane teta na osiguranoj imovini i tada je osiguravajue drutvo

duno da osiguraniku isplati osiguranu novanu sumu i da mu obezbedi sredstva za rekonstrukciju ve

postojeeg ili izgradnju novog objekta.

4. Ukoliko kompanije ele sigurno da posluju, na globalnom nivou, svoje poslove moraju da

osiguraju. Ostvarivanje profita od prodaje proizvoda i usluga na svetskom tritu podrazumeva

potovanje standarda osiguranja robe i usluga, dok neosigurani poslovi kompanije mogu dovesti do

bankrotstva i propadanja. Kompanije koje svoje poslove izlau riziku, osiguravaju se i tako ostvaruju

komparativnu prednost u odnosu na svoje konkurente. Budui da nijedna kompanija ne eli da posluje

sa neosiguranim subjektima delatnost osiguranje podstie razmenu roba i usluga kao i trgovinu

izmeu privrednih subjekata.

5. Funkcija efikasne alokacije kapitala predstavlja prikupljanje finansijskih informacija o privrednim

subjektima. Kako fiziki i pravni subjekti nemaju dovoljno raspoloivog vremena i finansijskih

mogunosti da se bave ovom tematikom, osiguravajue kompanije u njihovo ime pronalaze

finansijska sredstava i za njih procenjuju rizinost poslovanja odreenih kompanija.

1.3. Elementi osiguranja Tri osnovna elementa osiguranja su:

1. Rizik

2. Premija osiguranja i

3. Osigurani sluaj

Rizik predstavlja opasnost da e se neeljeni dogaaj desiti i izazvati ekonomsku tetu. Sutina rizika

je neizvesnost ostvarivanja nekog budueg dogaaja. Postojanje rizika je preduslov za osiguranje, jer

ukoliko nema rizika ne postoji mogunost ekonomskog pokria. Uzimajui u obzir injenicu da se


21

termin rizik moe posmatrati i analizirati sa vie razliitih aspekata, jasno je da on u teoriji ima vie

znaenja. Sa ekonomsko-tehnikog aspekta rizik moemo definisati kao verovatnou da e neki tetni

ekonomski dogaaj nastupiti. Rizik moemo objasniti i iz ugla pravne regulative po kojoj on

predstavlja mogunost ,,nastupanja neizvesnog dogaaja koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica i

ije je osiguranje doputeno javnim poretkom i moralom16.

Premija osiguranja predstavlja drugi vaan element osiguranja. Termin premija potie od dve latinske

rei praemium, to znai nagrada i primum to znai prvi. U teoriji je prihvatljiviji drugi prevod, jer je

ugovara osiguranja u obavezi da prvi plati premiju osiguranja. U sluaju sklapanja ugovora o

osiguranju (potpisivanje polise osiguranja) osiguranik je u obavezi da osiguravajuoj kompaniji

(osiguravau) plati premiju osiguranja, a osigurava zauzvrat na sebe preuzima rizik i obavezu da e

isplatiti tetu (obeteenje) u trenutku nastanka osiguranog dogaaja. Premija osiguranja je cena

osiguranja, odnosno cena usluge koju osiguravajua kompanija prua osiguranom subjektu. Neki

autori premiju osiguranja definiu kao cenu rizika, budui da se u osnovi svakog zakljuenog ugovora

o osiguranju nalazi rizik. Rizik jeste najznaajniji element koji utvruje visinu premije, ali nije jedini.

Na visinu premije pored rizika utiu i osigurana novana suma kao i duina trajanja osiguranja.

Kljunu ulogu u razvoju savremenog osiguranja (obraunavanju premije osiguranja) imao je zakon

velikih brojeva koji je zajedno sa statistiko-matematikom teorijom verovatnoe, nesrene sluajeve,

koji su bili nepredvidivi pretvorio u pojave koje se mogu predvideti.

Zakon velikih brojeva formulisao je jo u XVII veku vajcarac Jacob Bernoulli, a kasnije ga je

proirio francuski matematiar Simeon Denis Poisson. Ovaj zakon i danas predstavlja osnovu teorije

verovatnoe i statistike. Sutina zakona velikih brojeva je u posmatranju velikog broja sluajeva, pri

emu se uoava pravilnost jednog dogaaja (ukoliko je broj posmatranih sluajeva vei, odstupanja su

manja). Ovu pojavu moemo objasniti na primeru bacanja novia. Ukoliko novi bacimo u vazduh,

verovatnoa da e pasti na glavu jednaka je verovatnoi da e novi pasti na pismo (50%). Meutim,

ukoliko novi bacamo vie od jedanput, na primer 10 puta, moe se desiti da novi padne na pismo

7 puta (70%), iako je stvarna verovatnoa ishoda pada 50%. Meutim, ukoliko bismo novi bacali

100.000 puta, stvarni broj pojavljivanja glave i pisma bio bi priblino po 50.000. Dakle, to je broj

ponavljanja vei manja su odstupanja od oekivanog rezultata.

Aktuarska sluba osiguravajuih kompanija ima zadatak da odredi verovatnoe nastupanja ekonomski

tetnih dogaaja na osnovu kojih se utvruju premije osiguranja. Prema zakonu o osiguranju imovine

i lica samo ovlaeni aktuari mogu da izraunavaju premije ivotnog osiguranja, pri emu utvrene

premije ne trpe nestrunost i improvizaciju. Verovatnoa nasanka tete se moe tano utvrditi ukoliko 16 Koovi J., uleji P., Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beoagrad, 2006, str. 84


22

se u odnos stavi ukupan broj subjekata (koji jesu i koji nisu doiveli nesrean sluaj) i ukupan broj

lica koja nisu imala nesreu.

Ukupnan broj lica (koja su doivela i koja nisu doivela nesreu) Verovatnoa nastanka tete = Broj lica koja nisu imala nesreu Obe ugovorne strane u osiguranju (osigurava i osiguranik) stiu odreenu korist iz procesa

osiguranja. Posmatrano na primeru iz prakse to izgleda ovako. Subjekat poseduje imovinu u vrednosti

od 100.000 evra (uz pretpostavku da pored ove imovine on ne poseduje vie nijednu). Verovatnoa

nastanka nesrenog dogaaja je 10% (0,1), to znai da je verovatnoa da se nesreni dogaaj nee

dogoditi 90% (0,9). Ako pojedinac svoju imovinu ne osigura, izlae se riziku da usled nastanka tete

njegova imovine nee vredeti nita. Meutim, plaanjem premije osiguranja, subjekat prebacuje rizik

na osiguravajuu kompaniju koja na osnovu matematike formule i teorije verovatnoe izraunava

vrednost imovine lica nakon nastanka osiguranog dogaaja. Matematiki predstavljeno vrednost

imovine subjekta e biti 90.000 evra, a oekivana korisnost imovine 90 jedinica.

100.000 x 0,9 + 0 x 0,1 = 90.000

100 x 0,9 + 0 x 0,1 = 90 Osiguranik osiguravau prilikom zakljuivanja ugovora plaa bruto (ukupnu) premiju osiguranja.

Neophodno je da se premija osiguranja plaa unapred zato to zajednica rizika (zajednica osiguranja)

u svakom trenutku mora da bude u mogunosti da odgovori obavezama. Bruto premija se sastoji iz

neto premije i reijskog dodatka.

Bruto premija = Neto premija + Reijski dodatak

Bruto premija moe da se izrauna po sledeoj formuli

BP= (NP+K*S/1000*k+AT)/1000, pri emu su:

NP- neto premija, K- kapital, S stopa, k koeficijent, AT- administrativni trokovi

Reijski dodatak ili bruto dodatak (slui za pokrivanje trokova poslovanja (administrativnih

trokova) i sastoji se iz:

1. Akvizicionih trokova, koji predstavljaju trokove pribavljanja i zakljuivanja ugovora. Svaka

osiguravajua kompanija eli da obezbedi nove osiguranike i zato angauje akvizitere

(zastupnike osiguranja). Trokove pribavljanja osiguranja ili ,,prve trokove ine novana

sredstva koju osiguravai uplauju akviziterima po pribavljenom osiguranju. Na visinu

akvizicionih trokova utiu sposobnost akvizitera, broj zakljuenih polisa osiguranja, forma

osiguranja, razvijenost osiguravajue kompanije i slino.


23

2. Inkaso trokovi ili trokovi naplate premija. Nakon potpisivanja ugovora o osiguranju

osiguranik je u obavezi da plaa premiju osiguranja. Osiguravajue kompanije plaaju svoje

inkasante, koji brinu o naplati dospelih premija. Inkasantu (agentu) osigurava odobrava

inkaso proviziju, odnosno procenat od premije osiguranja.

3. Upravni, administrativni ili reijski trokovi u koje spadaju organizacioni i osnivaki trokovi,

inventar, zarade zaposlenih, porezi, kancelarijski trokovi (telefon, kancelarijski materijal ...)

4. Trokovi prevencije u ijem sprovoenju uestvuje osiguravajua kompanija.

5. Takse, porezi i druge dabine.

Neto premija slui za isplatu naknade osiguranog sluaja. Neto premija se sastoji iz dodatka za

prevenciju i tehnike premije.

Neto premija = Dodatak za preventivu + Tehnika premija

Dodatak za prevenciju predstavlja fond preventivne, kojim se spreavaju i smanjuju tete, dok

tehnika premija slui za izravnanje rizika u osiguranju (iz nje se pokrivaju nastale tete). Sredstva

tehnike rezerve za osiguranika predstavljaju garanciju ukoliko su sigurno i profitabilno uloena. Da

bi se izbegle pekulativne aktivnosti na finansijskom tritu, ulaganje sredstava tehnike rezerve

osiguravajuih kompanija je pod strogom kontrolom Narodne banke Srbije (Tabela 3).

Tehnika premija osiguranja se dobija statistikim metodama i visina ove premije zavisi od rizika,

osigurane sume, duine trajanja osiguranja i ukamaenja plasiranih sredstava osiguravajue

kompanije. Rizik, osigurana suma kao i duina trajanja osiguranja su u direktnoj korelaciji sa

veliinom premije, dok je kamatna stopa obrnuto srazmerna veliini premije osiguranja.

Tehnika premija se deli na riziko i tednu premiju, pri emu riziko premija pokriva sve tete nastale

u tekuoj poslovnoj godini i tano odgovara riziku osiguranog sluaja. tedna premija je prisutna

samo kod osiguranja ivota i slui za vremensko izjednaavanje rizika17.

Tehnika premija = Riziko premija + tedna premija

tedna premija se sastoji od matematike premije (koja predstavlja oblik tednje) i premije sigurnosti

kojom se nadoknauju katastrofalne tete i garantuje solventnost osiguravajue kompanije. Jedan deo

tedne premije se akumulira u osiguravajuem fondu u vidu matematike rezerve osiguranja ivota.

17 Kod osiguranja ivota prisutno je poveavanje rizika iz godine u godinu. Prema naelu srazmere premije i rizika

poveavanje rizika donosi vee premije osiguranja. Meutim, kod ivotnog osiguranja u prvim godinama osiguranja plaa se

vea premija od realnog rizika, koja se u budunosti smanjuje i slui kao pokrie veeg rizika. Dakle, kod ivotnih

osiguranja osiguranik plaa prosenu premiju rizika.


24

Matematika rezerva se izraunava posebno za svaki ugovor osiguranja ivota, pri emu se

prikupljena novana sredstva iskljuivo koriste za isplaivanje buduih obaveza ivotnog osiguranja.

Drugim reima, matematika rezerva se utvruje za svaku polisu i za svakog osiguranika posebno, pri

emu osigurava mora da obavetava osiguranika o nainu raspolaganja sredstvima osiguranja

ukoliko osiguranik to eli. Kod osiguranja imovine tehnika premija je jednaka riziko premiji, jer

neivotna osiguranja u sebi ne sadre momenat tednje.

tedna premija = Matematika premija + Premija sigurnosti

Trei element osiguranja je osigurani sluaj koji predstavlja realizaciju rizika, dogaaj koji je unapred

definisan polisom osiguranja i ijim nastupanjem osiguravajua kompanija ima obavezu obeteenja

osiguranog lica dok osiguranik prema ugovoru o osiguranju ima obavezu da tetu prijavi u utvrenom

vremenskom periodu.

1.4. Osiguravajue kompanije kao uesnici na finansijskom tritu injenica je da su osiguravajue kompanije bitan segment finansijskog trita i da u budunosti

veoma lako mogu da preuzmu poziciju vodeih finansijskih investitora. Kao deo grupe

institucionalnih investitora, osiguravajue kompanije raspolau velikim iznosima kapitala (koji se vie

ne mere milionima, ve milijardama evra) koji investiraju na mnogim segmentima finansijskih trita,

pre svega na tritu kapitala.

Prilikom plasiranja slobodnih novanih sredstava osiguravajua kompanija mora da vodi rauna o

zatiti osiguranika. U planiranju aktivnosti osiguravajuih kompanija na finansijskom tritu polazi se

od predvianja buduih priliva sredstava (za osiguravajuu kompaniju su to uplaena sredstva po

osnovu zakljuenih polisa osiguranja). Ukupan ostvareni prihod osiguravajuih kompanija predstavlja

proizvod broja zakljuenih polisa osiguranja i visine premija.

Prihod osiguravajue kompanije = n Polisa* Visina premije, gde je n broj zakljuenih polisa

Kompanije moraju u svakom trenutku tano da znaju koliki su njihovi trokovi. Ukoliko hipotetiki

pretpostavimo da osiguravajua kompanija trenutno nema obavezu isplate po osnovu zahteva

osiguranika, mogue je precizno odrediti trenutne vikove sredstava. Meutim, u realnom poslovanju

osiguravajue kompanije ne znaju taan iznos novanih sredstava koje e morati da isplate

osiguranicima usled nastanka osiguranog sluaja. Zato je jako bitno da se pravilno kreira struktura

aktive, odnosno da se slobodna sredstva plasiraju tako da se maksimalno ispotuju principi

profitabilnosti i likvidnosti. Naime, da bi ostvarila minimalnu dobit (u visini prosene kamatne stope

ostvarene na tritu kapitala) osiguravajua kompanija mora da izvri sekjuritizaciju svojih plasmana i

da pametno ulae u neku od sledeih kategorija:


25

- nekretnine;

- hipotekarne hartije od vrednosti;

- obveznice;

- akcije i/li

- da deponuju novana sredstava kod banaka i drugih finansijskih organizacija.

U investiranju na finansijskom tritu osiguravajue kompanije preferiraju izvesnost i sigurnost pa

zato paljivo strukturiraju svoje portfolije finansijskih instrumenata u koje investiraju. Svaka

investicija osiguravajuih kompanija prilikom investiranja mora da zadovolji dva osnovna principa:

1. visok stepen zatite od rizika svojih osiguranika i

2. ostvarivanje to veeg prinosa na plasirana sredstva.

Osiguravajue kompanije u diverzifikaciji investicionih aktivnosti imaju ograniene mogunosti pa su

zbog toga prinuene da konzervativnije ulau u hartije od vrednosti. Drugim reima, prilikom

formiranja portfolia osiguravajue kompanije pokuavaju da eliminiu rizik ulaganja u emu im

pomae i regulativa Narodne banke Srbije. Prema odluci Narodne banke Srbije svaka osiguravajua

kompanija je u obavezi da formira tehniku rezervu ije su mogunosti ulaganja na finansijskom

tritu date u sledeoj tabeli.

Tabela 3. Ogranienja prilikom ulaganja tehnikih rezervi osiguravajuih kompanija

Tehnika rezerva ivotna osiguranja Neivotna osiguranja Akcije do 35% do 35% Obveznice do 30% do 20% Nekretnine do 30% do 15% Depoziti do 35% do 40%

Izvor: www.nbs.rs, Odluka o ogranienjima pojedinih oblika deponovanja i ulaganja tehnikih rezervi i o

najviim iznosima pojedinih deponovanja i ulaganja garantne rezerve drutva za osiguranje (na snazi od 12.

aprila 2008. godine)

Osiguravajue kompanije koje posluju na domaem tritu svoja slobodna novana sredstva su do

1.1.2007. godine morale da ulau iskljuivo na domae trite, a poevi od 2007. godine uz

odobrenje Narodne banke Srbije, svoj slobodni kapital (u visini od 20% osnovnog kapitala) mogu

deponovati i ulagati i u inostranstvo.

Kreiranje investicionog portfolia osiguravajue kompanije pre svega zavisi od vrste osiguranja kojom

se bavi. U poslovima ivotnog osiguranja potencijalni rizici osiguranja su vidljivi i nema prevelike

neizvesnosti. Drugim reima, osiguravajue kompanije koje se bave samo ivotnim osiguranjem sa

velikom preciznou mogu da planiraju svoje izdatke i ulau na dug rok (najee u obveznice, akcije


26

i nekretnine). Za razliku od njih, neivotne i kombinovane osiguravajue kompanije teko mogu da

predvide potencijalne isplate novanih sredstava pa zato u porfoliju poseduju visoko likvidne

instrumente koji lako mogu pretvoriti u novana sredstva pomou kojih isplauju neplanirane tete.

Dakle, osiguravajue kompanije koje se bave poslovima imovinskog osiguranja moraju da obrate

panju na odravanje odgovarajue stope likvidnosti budui da se isplate u sluaju realizacije tetnog

dogaaja ne mogu predvideti sa velikim stepenom pouzdanosti.

Svetska ekonomska kriza nije ugrozila opstanak osiguravajuih kompanija na svetskom finansijskom

tritu zato to su ovi institucionalni investitori raspoloiva novana sredstva ulagali konzervativno,

odnosno sigurano. Tako je veina osiguravajuih kompanija svega par procenata kapitala ulagala u

akcije (najrizinije hartije od vrednosti), a ostatak plasirala sigurnije (u obveznice i nekretnine).


27

DEO II UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA MAKROEKONOMSKE I

SOCIJALNE FAKTORE U SRBIJI 2.1. Globalna finansijska kriza i posledice po privredu Srbije

Kolaps amerikog finansijskog trita negativno je uticao na globalni ekonomski i finansijski sistem

u protekle dve godine. Smanjenje raspoloivih finansijskih sredstava, kao posledica pada likvidnosti u

svetu, uticalo je na poskupljenje kredita i dovelo do usporavanja globalnog privrednog razvoja.

Finansijska kriza se velikom brzinom proirila na sve delove sveta i imala pogubne efekte po globalnu

ekonomiju:veliki broj kompanija je bankrotirao i milioni ljudi su ostali bez posla.

Meunarodni monetarni fond (IMF) je od oktobra 2008. do kraja 2009. godine objavio niz publikacija

u kojima su date projekcije globalnog ekonomskog rasta za 2009. godinu i naredni period. Prema

ovim izvetajima18 predvien ekonomski rast (pad) razvijenih zemalja u prethodnoj godini kretao se u

rasponu od 3% do -1,4%. Meutim, prema podacima najnovijeg izvetaja19 iz 2010. godine razvijene

zemlje u proloj godini zabeleile su pad bruto domaeg proizvoda (BDP) od 3,2%, dok je BDP

zemalja Euro zone smanjen za ak 4,1%. U narednim godinama IMF prognozira pozitivan trend i rast

BDP od oko 2,6% u razvijenim zemljama i blagi oporavak u 2010. i 2011. godini (1% i 1,3%

respektivno) u Euro zoni. Drave sa razvijenim ekonomijama, zemlje lanice EU kao i zemlje

Centlane i Istone Evrope, koje nisu u sastavu Evropske Unije u proloj godini su zabeleile

negativne stope rasta BDP pri emu su najvei meugodinji pad od ak 6,7 procentnih poena

ostvarile zemalje Centralne i Istone Evrope.

Tabela 4. Stope rasta BDP (u %) u periodu od 2007. do 2009. god. sa projekcijama za naredni period

2007 2008 2009 2010 2011 2015 Sjedinjene Amerike Drave 2,1 0,4 -2,4 3,3 2,9 2,4 Razvijene zemlje 2,8 0,5 -3,2 2,6 2,4 2,3 Euro Zona 2,8 0,6 -4,1 1,0 1,3 1,7 Centralna i Istona Evropa 5,5 3,1 -3,6 3,2 3,4 4,0 Srbija 6,9 5,5 -2,9 2,0 3,0 5,0

Izvor: IMF, World Economic Outlook, April 2010, str. 156,159; IMF World Economic Outlook, Update July

2010, str. 2

18 IMF, World Economic Outlook Databases, www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=28 19 IMF, World Economic Outlook, April 2010, str. 156, www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/01/pdf/text.pdf, IMF,

World Economic Outlook, Update July 2010, str. 2, www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/update/02/pdf/0710.pdf


28

U tabeli 4 se vidi da je Srbija u 2009. godini zabeleila meugodinji pad BDP od ak 8,4 procentnih

poena to je vie od proseka zemalja Euro zone (4,7%) koje su negativne efekte svetske ekonomske

krize, kao uesnice u meunarodnoj trgovini i meunarodnim tokovima kapitala20, najvie osetile.

Srbija, kao zemlja koja prolazi kroz tranzicioni period i pripada grupi zemalja u razvoju, indirektno je

osetila domino efekat globalne finansijske krize. Prvi vidljivi znaci svetske ekonomske krize u Srbiji

su uoeni u finansijskom sektoru (pad likvidnosti i oteana reforma finansisjkih institucija) najpre na

tritu kapitala u vidu povlaenja stranih investitora. Na usporavanje privrede Srbije uticalo je i

,,povlaenje depozita stanovnitva kod banaka, usporavanje kreditne aktivnosti banaka prema privredi

i stanovnitvu, poveanje trokova stranog finansiranja, jaanje pritiska na devizni kurs dinara prema

evru i poveanje kreditnog rizika21. Nedostatak kapitala je poskupeo finansijska sredstva, koja su

ve bila limitirana i time znatno usporio proizvodnju i ekonosmki rast. Drugim reima, negativni

efekti finansijske krize nisu dugo bili izolovani u finansijskom sektoru ve su se vremenom prelili na

relani sektor i usporili privrednu aktivnost Srbije. Nakon viegodinjeg perioda privrednog rasta,

Srbija je u uslovima svetske krize zapala u fazu recesije koja se ogleda u:

- padu BDP;

- opadanju industrijske proizvodnje;

- padu graevinske aktivnosti;

- smanjenju spoljnotrgovinske razmene i prometa u trgovini na malo;

- manjem prilivu stranog kapitala i investicionih ulaganja.

Podaci Svetskog ekonomskog foruma za 2009. godinu22 pokazuju da je konkurentnost privrede Srbije

na niskom nivou. Od ukupno 133 analizirane drave Srbija je po visini indeksa rasta konkurentnosti

(The Growth Competitiveness Index- GCI23) zauzela 93. mesto i tako pogorala svoju poziciju (pad

od 8 mesta) u odnosu na prethodnu godinu. Naa zemlja se najloije kotira po efikasnosti trita robe i

makroekonomskoj stabilnosti (112. i 111. mesto, respektivno), a najbolje kada je re o zdravlju i

osnovnom obrazovanju (46. pozicija).Vei globalni indeks konkurentnosti imale su Hrvatka (72.

20 Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Svetska ekonomska kriza i posledice po Srbiju,

br. 11/2009, 2009, str.39

www.fefa.edu.rs/files/pdf/StudijeIstrazivanja/sveska11SvetskaEkonomskaKrizaIposledicePoPrivreduSrbije.pdf 21 Ministarstvo finansija Republike Srbije, Bonjak M., Kljune makroekonomske neravnotee kao izazov ekonomske

politike, str.14

www.mfin.gov.rs/download/pdf/ekonomska_istrazivanja/studije/Kljucne%20makroekonomske%20neravnoteze.pdf 22 World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2009-2010, 2009, str.274

www.weforum.org/documents/GCR09/index.html, 23 GCI poiva na 12 stubova: institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravlje i osnovno obrazovanje, vii

nivoi obrazovanja (srednje i visoko) i obuka, efikasnost trita robe, efikasnost trita rada, sofisticiranost finansijskog trita

tehnoloka opremljenost, veliina trita, poslovna sofisticiranost i inovacije.


29

pozicija), Bugarska (76.) i Makedonija (84) dok su jedino Albanija (96.) i Bosna i Hercegovina (109.)

bile slabije rangirane od Srbije.

U uslovima svetske ekonomske krize sektor osiguranja, zbog svog smisla postojanja i prirode

poslovanja, trebalo bi da amortizuje negativne faktore krize i pokrene ekonomski razvoj jedne zemlje.

Izmeu delatnosti osiguranja na jednoj strani i ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje na drugoj

strani postoji tesna i uzajamna veza. Na razvoj trita osiguranja utiu brojni ekonomsko-demografski

faktori kao to su: visina bruto domaeg proizvoda (BDP), monetarna i valutna stabilnost, stopa

zaposlenosti, sklonost graana ka tednji, priliv stranog kapitala, stepen obrazovanja i nivo kulture,

starosna struktura graana, nivo razvijenosti osiguravajuih kompanija i mnogi drugi fakori. Sa druge

strane razvoj osiguranja predstavlja pogodno tlo za napredovanje nacionalne ekonomije, jer pored

svoje primarne funkcije (zatite osiguranika i naknade tete u sluaju nastupanja osiguranog sluaja)

osiguranje obavlja i sekundarnu funkciju koja se ogleda u mobilizaciji slobodnih sredstva (pre svega

kod ivotnih osiguranja). Prikupljena novana sredstva mogu se koristiti kako u reavanju

problematinih ekonomskih pitanja tako i u procesu podsticanja razvoja nacionalne ekonomije. Dakle,

odriv privredni rast podstie razvoj osiguranja, koje povratno doprinosi uspenijem ekonomskom

napredovanju nacionalne ekonomije.

U proteklih nekoliko godina finansijski sistem nae zemlje se ubrzano razvijao, uvedene su savremene

regulative i uspostavljene nove finansijske institucije koje su doprinele da domicilno trite osiguranja

odri makroekonomsku stabilnost, iako je dvojako bilo izloeno rizicima svetske ekonomske krize i

to24:riziku od pada vrednosti imovine i kapitala i riziku od pada nivoa potranje za osiguranjem i

naplate premije.

U daljem tekstu analiza stanja privrede Srbije ima za cilj da prui genezu razvoja najznaajnijih

makroekonomskih i socijalnih pokazatelja u periodu od 2005. do 2009. godine sa projekcijama za

naredni period, koje predstavljaju okvir za sagledavanje razvoja delatnosti osiguranja. Analiziranjem

kljunih makroekonomskih pokazatelja iz tabele 5 moemo konstatovati sledee:

Bruto domai proizvod (BDP) Podaci za Srbiju pokazuje da je od 2000. do 2008. godine zabeleen

znaajan realani rast BDP sa prosenom stopom rasta od 5,4% na godinjem nivou. Kao rezultat tog

rasta nivo BDP se poveao za neto vie od 11 milijardi evra, tanije sa 20,3 milijarde evra u 2005.

godini na 31,5 milijardi evra u 2009. Postepen, ali konstantan rast BDP u posmatranom periodu na

prvom mestu bio je rezultat razvoja tercijarnog sektora, sektora usluga (sa prosenom stopom rasta

24 Narodna banka Srbije: Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, Jubilej osiguranja (pet godina

osiguranja), str. 23


30

BDV25 od 7%), a zatim i rasta spoljnotrgovinske razmene, unutranje tranje kao i poveanog priliva

stranih direktnih investicija.

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku i na osnovu izvetaja Evropske banke za obnovu i

razvoj (EBRD) moemo zakljuiti da je u prethodnoj godini privredna aktivnost u Srbiji smanjena za

3% (u odnosu na 2008. godinu), manji pad od inicijalno oekivanog. Usporavanje privrednog razvoja

Srbije u prethodne dve godine bio je posledica:

- smanjene industrijske proizvodnje;

- opadajue tendencije obima spoljnotrgovinske razmene;

- pada prometa u trgovini na malo;

- oteanog pristupa stranom kapitalu i

- poveanja nelikvidnosti zemlje.

Najvei pad u proizvodnji26 zabeleili su sektori indistrija, graevinarstvo, trgovina na malo i

ugostiteljsto, dok je najvei rast ostvaren u sektoru usluga (saobraaj, finansijsko posredovanje,

skladitenje i veze) i poljoprivredi. U odnosu na 2008. godinu27 najvee meugodinje kvartalno

smanjenje zabeleeno je u prvom i drugom kvartalu (4,2%), dok je u poslednjem tromeseju 2009.

godine zabeleen blagi oporavak privredne aktivnosti koji nagovetava prve znake izlaska iz faze

recesije. Nakon pada privredne aktivnosti u naredne tri godine se oekuje blagi oporavak domae

ekonomije. U 2010. nagovetava se stagniranje privrednog razvoja, dok se za naredne dve godine

predvia izlazak iz finansijske krize sa rastom BDP po stopama od 3% i 5% respektivno.

25 Bruto dodata vrednost (BDV) slui za izraunavanja bruto domaeg proizvoda (BDP), koji se dobija sledeom formulom:

BDP= BDV-FISIM+porezi-subvencije, pri emu FISIM predstavlja usluge finansijskog posredovanja, merene indirektno. 26 Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u 2009. godini, Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, februar

2010, str. 5, www.mfin.gov.rs/pages/article.php?&id=7159&change_lang=ls 27 Republiki zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/nr40/nr40122009.pdf


31

Grafikon 1. Bruto domai proizvod i stopa rasta BDP (u %) u periodu od 2005. do 2009. godine

sa projekcijama za naredni period

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010.

godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, 2009, Prilog I Prema izvetaju EBRD28 zemlje u naem okruenju su ostvarile realni pad BDP u odnosu na

prethodnu godinu pa su tako Hrvatska i Bugarska kao i Srbija smanjile privrednu aktivnost za 3%,

dok je BDP Rumunije i Slovenije (kao lanice EU) pao za ak 4%. Manji pad privredne aktivnosti, u

okviru grupe zemalja Jugoistone Evrope, imale su samo Crna Gora i Bosna i Hercegovina (1%).

U uslovima svetske ekonomske krize pad ivotnog standarda i smanjenje BDP lo su znak za

finansijski sektor i za delatnost osiguranja, koja se pre nastupanja globalne finansijske krize razvijala

neto brim tempom od oekivanog. Meutim, ne smemo da izostavimo injenicu da je domae

finansijsko trite (trite kapitala na kome osiguravajue kompanije posluju) i pre nastupanja krize

bilo nerazvijeno i plitko. Drugim reima, globalna ekonomska i finansijska kriza dodatno je negativno

uticala na usporavanje razvoja ovog segmenta privrede.

U periodu od 2005. do 2008. godine bruto domai proizvod po glavi stanovnika (BDP per capita) je

postepeno rastao i svoj najvii nivo dostigao u 2008. godini (4.546 evra). Uzimajui u obzir injenicu

da Maarska sa oko 35% vie stanovnika ostvaruje tri puta vei BDP, Rumunija sa tri puta vie

stanovnika etiri puta vei BDP, Hrvatska sa 40% manje stanovnika ima oko 40% vei BDP, dok

Slovenija sa ak 3,7 puta manje stanovnika ima za oko 10% vei BDP od Srbije, moemo zakljuiti

da je postojei nivo BDP per capita u Srbiji meu najniim u regionu (ukoliko izostavimo Bugarsku

koja sa slinim brojem stanovnika ima priblino isti BDP kao i Srbija). Prema podacima Ministarstva

finansije Republike Srbije u narednom periodu se oekuje poveanje BDP per capita (izraen u

evrima) sa meugodinjim stopama rasta od 3,5% u 2010. i 9,5% u 2011. godini. 28 EBRD, Growth in real GDP, 7.maj 2009, www.ebrd.com/new/pressrel/2009/090507gdp.pdf


32

Spoljnotrgovinski robni deficit- Srbija je nedovoljno razvijena i nekonkurentna zemlja koja raspolae

skromnim resursima i prilino je uvozno zavisna. Poslednjih pet godina Srbija u trgovinskom bilansu

iz godine u godinu belei sve vei deficit robne razmene (sa 4.830 miliona evra u 2005. na 8.152

miliona evra u 2008. godini), koji je posledica breg rasta obima uvoza od izvoza. Rastui deficit u

platnom bilansu za Srbiju je veliki ekonomski rizik i kljuni makroekonomski problem.

U 2009. godini spoljnotrgovinsku robnu razmenu karakterie pad domae potronje i

spoljnotrgovinske razmene Srbije koja je posledica negativnih efekata globalne ekonomske krize i

nepovoljnih kretanja na domaem tritu. Kao posledica veeg pada obima uvoza od izvoza u 2009.

godini spoljnostgovinski deficit je smanjen, a pokrivenost uvoza izvozom poveana (u prethodnoj

godini je bila 53,3% i vea je nego u 2008. godini kada je iznosila 47,9%). Drugim reima, smanjenje

spoljnotrgovinskog deficita u 2009. godini nije bilo rezultat poveanog obima izvoza roba ve

intenzivnijeg pada uvoza u odnosu na izvoz. Pored svetske ekonomske krize najvei uticaj na

spoljnotrgovinsku robnu razmenu imali su:

- pad cene energenata (nafte i naftnih derivata);

- smanjenje likvidnosti privrede;

- depresijacija domae valute;

- pad cene primarnih proizvoda na svetskom tritu (pre svega metala, koji imaju veliko uee

u strukturi naeg izvoza) i

- smanjenje obima proizvodnje i plasmana robe u inostranstvo.

Krajem 2009. godine uoavaju se prvi znaci blagog oporavka na svetskom tritu, koji bi u 2010.

godini trebalo da dovedu do rasta privredne aktivnosti u svetu. Ovakvi trendovi imaju pozitivni uticaj

na porast obima izvoza tokom 2010. godine u kojoj se predvia rast izvoza roba i usluga (od 5% do

8%). Jedan od razloga pozitivne tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni poetkom 2010. godine bio

je rast industrijske proizvodnje (pre svega u okviru proizvoda crne metalurgije), koji bi i u narednim

mesecima mogao da utie na ubrzanje dinamike rasta izvoza. U periodu od 2010. do 2012. godine

oekuje se oporavak izvoza i uvoza robe i usluga i ostvarivanje stopa rasta od 10% i 8% (respektivno)

to e doprineti odravanju uea deficita spoljnotrgovinskog rauna na nivou od 19,6% BDP29.

Treba napomenuti da od 1. januara 2010. godine Srbija predsedava CEFTA-om, to joj omoguava

ostvarivanje treine ukupnog izvoza u Regionu. Pored toga novi CEFTA sporazum, zahvaljujui

uspostavljanju zajednikog pravnog okvira za investicije, zemlje u regionu, pa i Srbiju, ini

privlanijim za stana ulaganja. U svojstvu predsedavajueg, Srbija e ove godine raditi na

usavravanju trgovinske liberalizacije pri emu e najvaniji zadaci biti: 29 Ministarvo finansija Republike Srbije, Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu, sa

projekcijama za 2011. i 2012. godinu, 2009, str. 21, www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=6525


33

- pokretanja pregovora o liberalizaciji usluga;

- stvaranje jednakih uslova za investicije i

- otvaranje trita javnih nabavki u svim dravama potpisnicama sporazuma. Strane direktne investicije (SDI)- Poznato je da je Srbija, imajui u vidu situaciju devedesetih godina

prolog veka, kasnije zapoela proces reformi u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji. Iako je

posle 2000. godine investiciona klima u Srbiji poboljana, naa zemlja u poreenju sa drugim

dravama u regionu privukla je relativno nizak nivo stranih direktnih investicija. injenica je da SDI,

kao jedan od kljunih faktora ekonomskog razvoja drava u procesu tranzicije, utiu na privredni

razvoj i njen konstantan i dinamian rast. Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiji u periodu od

2005. do 2009. godine iznosio je 9.754 miliona evra i najvii nivo je dostiga u 2006. kada je skoro tri

puta bio vei nego u 2005. godini. Dosadanji nivo SDI, posebno greenfield investicija tj. ulaganje

stranaca u stvaranje potpuno novih kompanija, nije na zadovoljavajuem nivou. Najvei nivo SDI u

naoj zemlji inile su brownfield investicije, odnosno kupovina drutvenih i dravnih kompanija

putem tendera i aukcija.

U 2007. SDI su prepolovljene i taj trend je odran tokom 2008. godine. Drastino opadanje nivoa SDI

uoava se od samog poetka globalne ekonomske krize, od jula meseca 2008. godine, izuzimajui

jedino februar i decembar 2009. godine30 kada su zabeleeni prilivi od 451,9 milion evra i 260 miliona

evra, respektivno.

Grafikon 2. Strane direktne investicije i stopa rasta SDI (u %) u periodu od 2005. do 2009. godine sa

projekcijama za naredni period

Izvor: Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija Republike Srbije, Memorandum o budetu i ekonomskoj i

fiskalnoj politici za 2010. godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, 2009, Prilog I

30 U februaru 2009. zabeleen je priliv od 451,9 miliona evra, od ega je oko 400 miliona evra bilo od prodaje NIS-a, dok se

neto priliv od oko 260 miliona evra u decembru 2009. najveim delom odnosio na dokapitalizaciju Komercijalne banke.


34

Kao posledica svetske ekonomske krize neto priliv SDI u 2009. godini ostvario je prilino snaan pad

(od oko 33%) u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 1.824 miliona evra. Procenjuje se da je

priliv SDI u 2009. godini iznosio oko 2 milijarde dolara (ili 1,3 milijarde evra) to je duplo manje od

potreba Srbije za prilivom stranog kapitala. U narednom periodu od dve godine oekuje se piliv

investicija na nivo iz 2008. godine sa stopama rasta od 4,3% u 2010. i 12,8% u 2011. godini.

Tabela 5. Pokazatelji osnovnih privrednih kretanja u Srbiji u periodu od 2005. do 2009. godine sa

projekcijama za naredni period

2005 2006 2007 2008 2009 2010* 2011* 2012* BDP, u stalnim cenama u mil. Rsd**

1.139.590 1.198.964 1.281.694 1.352.418

1.311.864

3.241.726 3.594.694 4.008.443

BDP, u mil. Eur 20.305 23.304 28.784 33.417 31.511 30.529 31.592 34.593

BDP, per capita, u Eur 2.729 3.144 3.899 4.546 4.304 4.144 4.289 4.696

BDP, realni rast (%) 5,6 5,2 6,9 5,5 -3,0 0,0 3,0 5,0

Spoljnotrgovinski robni deficit, u mil. Eur

-4.830 -5.360 -7.074 -8.152 -5.195 -5.868 -6.201 -6.873

SDI, u mil. Eur 1.244 3.492 1.820 1.824 1.372 1.589 1.882 2.323

*Projekcija Ministarstva finansija Republike Srbije, Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za

2010. godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, 2009, Prilog I

**BDP u mil. Rsd za 2010, 2011. i 2012. godinu prikazan je u tekuim trinim cenama

Izvor: Republiki zavod za statistiku, Ministarstvo finansija Republike Srbije

Brz ekonomski rast Srbije u proteklom periodu zasnovan je na predimenzioniranoj javnoj i linoj

potronji i ekspanziji agregatne tranje. U uslovima svetske ekonomske krize privredni rast je

usporen, smanjenji su domaa tranja i obim izvoza usled pada uvozne tranje u EU i svetu. injenica

je da globalna finansijska i ekonomska kriza iz temelja pogaa razvijene ekonomije ali i zemlje u

razvoju i da sa sobom donosi negativne efekte koji su se u Srbiji odrazili kroz:

- usporavanje privrednog razvoja;

- poveanog odliva kapitala;

- smanjenje stranih direktnih investicija;

- smanjene dostupnosti finansijskim sredstvima;

- oteanu naplatu potraivanja i

- poveanu nelikvidnost finansijskog sektora.

Master rad: Postojee

Documents

MR - Postojeće stanje i razvojne perspektive tržišta osiguranja u Srbiji (2).pdf