2/7/2014 :: Vannastavne aktivnosti u američkim školama ::

http://www.pedagog.rs/americka%20vannastava.php 1/3

Linda Roxanne Woodard,

Deltona High School,

Florida

Učenik američke srednje škole provodi u proseku 44% svog dana u školi. Šta, onda, radi sa ostatkom

vremena? Neki provode vreme sa prijateljima, neki rade honorarno, ali mnogi posle časova ostaju u

školi gde učestvuju u sportskim, klupskim ili umetničkim aktivnostima. Za ove učenike škola je postala

ne produžetak njihovog vremena, već i integralni deo onoga što oni jesu. Stoga se u Americi na

vannastavne aktivnosti gleda kao na predmete, jer oni, takođe, formiraju učenike koji će izrasti u zrele,

društveno aktivne odrasle osobe. Međutim, osim ovih dobrih strana, vannastavne aktivnosti često

poboljšavaju uspeh učenika u predmetima fokusirajući njihovu pažnju na školu i doprinoseći njihovom

samopouzdanju. To ih, istovremeno, drži dalje od maloletničke delikvencije i zloupotrebe nedozvoljenih

supstanci. S obzirom da američkim školama upravlja država i okrug, pri čemu obe instance imaju

svoja zaduženja, bilo bi nemoguće elaborirati svaki aspekt školstva osim gore navedenih. Stoga, sledi

generalizovan prikaz istraživanja sprovedenog u Deltona Srednjoj Školi na Floridi.

Ali, najpre, moramo da definišemo ono što čini van-nastavne aktivnosti. U osnovi postoje tri vrste

vannastavnih aktivnosti.

Prve su deo "kurikuluma", poput novinarstva u kome se iskustva smatraju delom redovne ponude

kurikuluma, a učenici dobijaju ocene. Međutim, učenici ne obavljaju svoj deo posla samo u učionici,

već i posle škole kako bi završili posao. Ako, recimo, učenik radi u školskim novinama obavezan je da

prisustvuje događajima kako bi mogao da izvesti o istim.

Druga vrsta aktivnosti su "ko-kurikularne" kao Budući Farmeri Amerike ili gluma koje su nastavak ili

dodatna nastava redovnih časova i takođe zahtevaju boravak u školi nakon nastave.

Treća vrsta su potpuno vannastavne aktivnosti i obuhvataju "Cheerleading" i akademske timove, razne

klubove poput jezičkih ili počasne klubove kao što je Nacionalno Društvo Časti. Postoje i društva koja

su deo većih organizacija za socijalnu pomoć zajednici kao sto je Key Club koji je deo Kiwanis Club

organizacije.

Vrsta edukacije koju nudi treća vrsta aktivnosti nije deo kurikuluma i obično je takmičarskog duha ili

spada grupu specijalnih interesnih sfera.

Sport može da bude deo bilo koje od ove tri grupe u zavisnosti od škole.

U Deltona Srednjoj Školi koja broji 3100 đaka različitog kulturološkog porekla postoje različite vrste

vannastavnih aktivnosti među kojima učenici mogu da izaberu ono u čemu najviše uživaju. Sport je

jedna od njih. U Americi nema škole bez nekoliko sportskih klubova, jer srednja škola i sport idu jedno

uz drugo. Većina srednjih škola ima svoje stadione ili ih deli sa susednim školama i često su jedina

zabava u malim američkim gradovima.

Sportom se bavi tokom cele godine. Deltona pruža širok spektar sportova. Jesenji sportovi obuhvataju

ragbi, kros, plivanje,kuglanje, golf, žensku odbojku. Zimski sportovi su košarka, rvanje, fudbal i ženski

bodi bilding. U proletnje sportove spadaju bejzbol, ženski softol, tenis, atletika, muški bodi bilding i

odbojka. Prošle 2005/2006 školske godine 550 đaka je učestvovalo u ovim sportovima.

Što se tiče prve dve vrste aktivnost učenici mogu da biraju između novinarstva (lista PawPrint i

godišnjaka The Canidaean ), orkestra, hora, Kolage (glumačke trupe), Elite/Xplosion (plesne grupe),

glume, H.O.S.A (medicinske sekcije), H.E.R.O. (sekcije koja se bavi kucnim poslovima) i F.F.A. (budući

farmeri amerike).

Sledeće vannastavne aktivnosti su popularne među učenicima. DHS akademski tim, BETA, break

dancing FX tim, BPA (poslovni Profesionalci Amerike), cheerleading (za brucoše, juniore,

reprezentaciju), FTA (Budući Profesori Amerike) ITS (Internacionalno Društvo), Krst Generacije

(hrišćanska grupa), Međunarodni Plesni Klub, Klub Japanskih Umetnosti, Juniorke organizacija za

društvenu pomoć, Key Klub, Klub Ujedinjenih Nacija, NHS (Nacionalno Društvo Časti), Refleksije, Ro

Kappa (počasno društvo društvenih nauka), SETA (klub ljubitelja životinja), Špansko Počasno Društvo,

đački Parlament, Reprezentativni Klub, Vizije (modni klub) i Mladi Republikanci. Pored ovih postoje i

klubovi po razredima, a najveći je klub Juniora koji je odgovoran za realizaciju maturske večeri svojih

starijih drugova (Seniora). Klubovi se takmiče sa odgovarajućim iz susednih škola. Ukupno, oko 1500

učenika Deltona Srednje Škole učestvuje u ovim aktivnostima, a mnogi su članovi više od jednog

kluba.

Aktivnosti posle časova čine suštinski deo celokupnog učenja, jer su potrebe đaka suštinski deo

njihovog razvoja. Ali, pored ovoga, oni ne samo da čine školu prijatnijom, već i kreiraju atmosferu koja

promoviše školski duh i društvenu interakciju među učenicima u zdravoj atmosferi. Međutim, ako se

posmatra dublje, doći će se do evidentnog zaključka da vannastavne aktivnosti pomažu učenicima čak

i više na individualnom nivou. Oni postaju odgovorniji i organizovaniji, disciplinovaniji, sigurniji u sebe

iz prostog razloga što postižu rezultate i van škole, a razvijaju se i u liderskim veštinama koje se

izjednačavaju sa postizanjem boljih ocena i nastavkom školovanja. Šta više, ovi učenici imaju manje

disciplinskih problema u i van škole i manja je verovatnoća da će posegnuti za duvanom, alkoholom i

drogama. Stoga, ova "veza" koja se stvara između škole i učenika stvara osećaj pripadnosti koji je

jedna od ljudskih potreba kako je i navedeno u Malsovljevoj Hijerarhiji poteba , i od suštinske je

važnosti za opstanak.

Primećena je direktna veza između učenika uključenih u vannastavne aktivnosti i njihovih ocena. Mary

Rombokas sa Univerziteta u Tenesiju je sprovela ispitivanje među 292 učenika i otkrila da su oni koji

su uključeni u vannastavne aktivnosti "na višem intelektualnom i društvenom razvoju" od onih koji to

nisu. Zaključila je da su vannastavne aktivnosti često razlog zbog kojeg đaci redovno pohađaju nastavu

TražiNavigacija O Društvu Projekti Tekstovi Servisi Nastava i vaspitanje

Select Language ▼

Pratite nas i na:

izdvajamo

o Pedagoškom društvu

podružnice i sekcije Društva

seminari u organizaciji PDS

tekstovi i praksa

časopis- Nastava i vaspitanje

o sajtu www.pedagog.rs

Mala pedagoška biblioteka

Arhiva projekata

Linkovi

MAILING LISTA

Pretplatite se na besplatan Newsletter

Upišite v aš e-mail:

Učlani se

saznajte više o ovom servisu...

:: Vannastavne aktivnosti u američkim školama ::

Pedagoško društvo Srbije

Sa tugom vas obaveštavamo da je u sredu,05.02.2014. godine preminula Milena Đok...

Sa tugom vas obaveštavamo da je u sredu,05.02.2014. godine preminula Milena Đokić, našakoleginica i dugogodišnji sekretar Pedagoškogdruštva Srbije. Poslednji ispraćaj obaviće se uponedeljak, 10.02.2014. godine u 11 časova naNovom groblju u Beogradu.

Republička sekcija stručnih saradnikaSrbije održaće se u utorak 11.02.2014. u 1...

Republička sekcija stručnih saradnika Srbijeodržaće se u utorak 11.02.2014. u 12h u Prvojekonomskoj školi, Cetinjska 5-7 Beograd. Dnevni red 1. Dr Miroslav Pavlović, Zavod za unapređivanjeobrazovanja i vaspitanja: "Portfolio" 2. Slavica Čarapić, pedagog Elektotehnička školaStari grad: "O vodiču izrade portfolia" 3. Žaklina Veselinović, Centar za obrazovnepolitike : "O osipanju učenika" 4. Informacije

Obaveštenje: Naučni skup "Identitetprofesije pedagog u savremenomobrazovanju"...

Obaveštenje: Naučni skup "Identitet profesijepedagog u savremenom obrazovanju" počinje30.01.2014. godine u 10h, na Filozofskomfakultetu u Beogradu. Mole se učesnici da zbogregistracije dođu pola sata ranije.

ČLANOVIMA PEDAGOŠKOG DRUŠTVASRBIJE, UČENICIMA I KOLEGAMAPROSVETNIM RADNICIMA Ž...

ČLANOVIMA PEDAGOŠKOG DRUŠTVA SRBIJE,UČENICIMA I KOLEGAMA PROSVETNIMRADNICIMA ŽELIMO SREĆNU ŠKOLSKU SLAVU!

NAUČNI SKUP: „IDENTITET PROFESIJEPEDAGOG U SAVREMENOMOBRAZOVANJU“ ROK ZA UPLAT...

NAUČNI SKUP: „IDENTITET PROFESIJEPEDAGOG U SAVREMENOM OBRAZOVANJU“ ROK ZA UPLATU KOTIZACIJE ZA NAUČNI SKUPJE 21.01.2013. Skup će se održati 30. i 31.01.2014. Više o skupu inačinu prijave pogledajte nahttp://www.pedagog.rs/januarski%20susreti%20pedagoga%202013.php

NAUČNI SKUP: „IDENTITET PROFESIJEPEDAGOG U SAVREMENOMOBRAZOVANJU“ Produžen rok...

NAUČNI SKUP: „IDENTITET PROFESIJEPEDAGOG U SAVREMENOM OBRAZOVANJU“ Produžen rok za prijavu za učesnike bezsaopštenja do 15.01.2014. godine. Skup će seodržati 30. i 31.01.2014. Više o skupu i načinuprijave pogledajte nahttp://www.pedagog.rs/januarski%20susreti%20pedagoga%202013.php

:: Pedagoško društvo Srbije :: www.pedagog.rs Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskogfakulteta Univerziteta u Beogradu i Pedagoškodruštvo Srbije pozivaju Vas na nacionalni naučniskup koji će se održati u okviru Januarskih susretapedagoga sa temom „Identitet profesije pedagogau savremenom obrazovanju“.Cilj naučnog skupaje da se r...

15.11.2013. održana redovna SkupštinaPedagoškog društva Srbije. Pogledajteizve...

15.11.2013. održana redovna SkupštinaPedagoškog društva Srbije. Pogledajte izveštaj ifotografije sa Skupštine nahttp://www.pedagog.rs/skupstina2013.php

Vesti iz medija

Akter: Tražiti poništenje procesa Principu

Na osnovu ugovora toj instituciji je uplaćeno170.000 evra za naučne i istraživačke projekte, akako je rečeno na skupu, Institut raspolaže ipodacima na osnovu kojih će biti traže...

Blic: Kusturica: Tražiti poništenje procesaPrincipu

- Ugarska nikada nije ratifikovala aneksiju Bosne,prema tome ni proces veleizdaje nije bio zakonit,rekao je Kusturica i naveo da su u Institutu jošranije došli do podatka da je ...

Pravda: Kusturica: Tražićemo poništenjeprocesa Gavrilu Principu

„Grehota je prava da u Arhivu stoji blago, a danarod nema pristup tom blagu.“ – rekao jeKusturica i istakao da novi istorijski podatak dokojeg su došli pokazuje da Austrougarska...

B92: "Testove je smislio bivši ministar"

"O testovima, molim vas, pitajte prethodnogministra, koji je napravio strategiju, napraviozakon, uveo ovo što ja moram da realizujem",rekao je Jovanović Tanjugu u Svilajncu, gde...

RTS: Kusturica: Tražićemo poništenjeprocesa Principu

Direktor Andrićevog instituta u Višegradu EmirKusturica i ministar prosvete Srbije TomislavJovanović potpisali su u Beogradu ugovor pokome će Srbija finansirati naučnoistraživač...

RTV: Kusturica: Zahtev za poništenjesudskog procesa Gavrilu Principu

Kusturica je, posle potpisivanja ugovora uMinistarstvu prosvete, rekao da je za objavljivanjeistorijskih dokumenata i istraživanja koja ćesprovoditi saradnici instituta biti pot...

Večernje novosti: Kusturica: Tražitiponištenje procesa Principu

Ministar prosvete Tomislav Jovanović i direktorAndrićevog instituta u Višegradu Emir Kusturicapotpisali su danas Ugovor o saradnji, na osnovukog je toj instituciji uplaćeno 170....

Novi magazin: Andrićev institut EmiraKusturice dobio 170.000 evra

"Ugarska nikada nije ratifikovala aneksiju Bosne,prema tome ni proces veleizdaje nije bio zakonit",rekao je Kusturica i naveo da su u Institutu jošranije došli do podatka da je ...

Mondo: Kusturica: Tražiti poništenjeprocesa Principu

Kako je rečeno na skupu, Institut raspolaže ipodacima na osnovu kojih će biti traženoponištenje procesa Gavrilu Principu. "Ugarskanikada nije ratifikovala aneksiju Bosne, prema ...

Politika: Kusturica: Tražiti poništenjeprocesa Principu

BEOGRAD – Ministar prosvete Tomislav Jovanovići direktor Andrićevog instituta u Višegradu EmirKusturica potpisali su danas Ugovor o saradnji,na osnovu kog je toj instituciji upl...

RSSbox powered by rssinclude.com

Министарство просвете и науке РС

Министар проф. др Томислав Јовановићи Емир Кустурица потписали уговор офинансирању Андрићевог института

Министар просвете, науке и технолошкогразвоја проф. др Томислав Јовановић идиректор Андрићевог института у ВишеградуЕмир Кустурица потписали су данас, уМинистарству просвете, науке и технолошкогразвоја, уговор о финансирању научно-инстраживачких активности Андрићевогинститута у Вишеграду за 2014. годину.Како је Закључком Владе Републике Србијепредвиђено да финансирање Андрићевогинститута обезбеђују Влада Републике Србије иВлада Републике Српске, Министарствопросвете, науке и технолошког развоја уплатилоје предвиђена средства за 2014. годину у износуод 170.000 евра.„Част ми је и задовољство да у име ВладеРепублике Србије са нашом најеминентијом инајпознатијом особом из области културе иобразовања у свету, потпишем овакав уговоркојим ће Андрићев институт, чији је творацКустурица, постати део образовног системаРепублике Србије“, рекао је министар проф. дрТомислав Јовановић.Опширније...

Отварање Природњачког центра уСвилајнцу ускоро

Министар просвете, науке и технолошкогразвоја проф. др Томислав Јовановић посетиоје данас Природњачки центар у Свилајнцу ,Основну школу „Јован Јовановић Змај“ иПољопривредно-ветеринарску школу са Домом

Национални просветни савет РС

11/02/2014 – одржаће се 100. седница

Уџбеници Преглед главних активности ирезултата рада НПС Разговор са новинаримаКоктел

Прихваћени уџбеници

Национални просветни савет позитивно јеоценио рукописе тринаест уџбеника.

21/01/2014 – 99. седница

Рано напуштање образовања Уџбеници Под 1.Националном просветном савету је изменамаи допунама Закона о основама системаобразовања и васпитања из јуна месеца 2013.године дата надлежност да „прати, анализира идаје препоруке за смањење осипања деце иученика из образовног система и утврђујепредлоге мера за наставак образовања особакоје су напустиле систем”. Да би се [...]

Смернице за унапређивање улоге ИКТ уобразовању

Појавом и брзим развојем информационо-комуникационих технологија (ИКТ) знатно супромењене околности под којима, како уекономском тако и у социјалном смислу,функционишу и развијају се друштвенезаједнице. Ове промене имају утицај и наобразовање од кога се очекује да одговори набројне захтеве, који између осталог произилазеи из економије засноване на стварању знања.Стицање [...]

Смернице за унапређивање улоге ИКТ уобразовању

Национални просветни савет израдио је иусвојио, на својој 98. седници одржаној 10.децембра 2013. године у Београду, документСмернице за унапређивање улогеинформационо-комуникационих технологија уобразовању.

Завод за вредновање квалитета

Уводна реч

Стратешко планирање је начин на којиорганизација препознаје и прихвата новеизазове и предузима активности радиостваривања крајњих циљева. Идеја остратешком планирању преузета је изкорпоративних организација уз извеснемодификације које су неопходне због природеобразовне установе.У нашој институцији стратешко планирањепредстављало је процес кроз који су запосленидефинисали циљеве и приоритете који су даљебили предмет дискусије а у будућности ће битипредмет евалуације. Циљ је био да секосензусом изгради визија образовнеинституције заједно са планом акције, којиописује начин и време остваривања циљевакоје смо зацртали. Као резултат, настао јеСтратешки план, односно полазни документкојим се одређују главни развојни токовиактивности Завода за вредновање квалитетаобразовања и васпитања у периоду 2006-2010.године.Стратешким планом је дефинисано место,улога и одговорност Завода у образовномсистему Србије, као и облици сарадње саосталим партнерима. Он представља основу за

Pedagoskodrustvo Srbije

3.105 people like Pedagosko drustvo

Srbije.

Фејсбу ков дру штвени додатак

Свиђа ми се

2/7/2014 :: Vannastavne aktivnosti u američkim školama ::

http://www.pedagog.rs/americka%20vannastava.php 2/3

nisu. Zaključila je da su vannastavne aktivnosti često razlog zbog kojeg đaci redovno pohađaju nastavu

i ne zaostaju u istoj.

1992. godine sprovedena je studija koja je pokazala vezu između vannastavnih aktivnosti i

angažovanja učenika u školi. Nacionalna Obrazovna Razvojna Studija koja je obuhvatila učenike

starijih razreda donela je sledeće rezultate:

INDIKATORI UČESNICINE-

UČESNICI

Bez neopravdanih časova* 50.4 36.2

Bez propuštenih časova* 50.7 42.3

Prosek ocena 3.0 ili više 30.6 10.8

Uspeh u matematici i lingvistici 29.8 14.2

Aspiracije ka diplomama 68.2 48.2

*tokom prvog semestra završne godine

Iz ovih podataka, međutim, ne može se saznati da li učestvovanje u vannastavnim aktivnostima vodi ka

uspehu, ili da li su uspešni učenici skloniji angažmanu van učionice. ("Vannastavne aktivnosti i

angažovanje učenika"). Napomena- iako su prva dva indikatora usmerena ka delikventnom ponašanju,

takođe je poznato da postoji direktna veza između pohađanja škole i ocena.

Država Teksas je 1995. godine donela zakon koji je nalagao da učenici moraju da pohađaju časove

kako bi učestvovali u vannastavnim aktivnostima, uključujući sportove. Pošto je zakon usvojen, 468

direktora je sprovelo anketu koja je ispitala sličnosti među učenicima koji su položili državni ispit

(TAAS), a i redovno pohađali nastavu. Utvrđeno je da su učenici koji su učestvovali u vannastavnim

aktivnostima položili ispit u većem procentu od onih koji to nisu; takođe je utvrđeno da je procenat onih

koji su napustili školu u ovoj grupi niži. I konačno, više učenika je nastavilo sa sportskim ili drugim

aktivnostima od uvođenja ovog pravila. (http://www.shsu.edu/~edu_elc/journal/Hambrickabs.htm)

ržava Florida ima slično pravilo, ali ide i jedan korak ispred. Ona propisuje da učenik koji želi da

učestvuje u bilo kojoj aktivnosti mora da održi prosek ocena 2.0 na skali od 4 ocene, kao i da ne bude

ocenjen ocenom nižom od proseka u osnovnim predmetima, što je u stvarnosti, više nego samo proći

razred. Nakon što je bio primenjen, najviše je pogodio sportske aktivnosti, jer su đaci u njima

odmeravali snagu, a ne znanje. Stoga su mnoge škole u Volusia Okrugu formirale studijske grupe ili

kompjuterske kabinete kako bi pomogle svojim sportistima u učenju, negirajući pretpostavku da sport

često oduzima vreme učenju. Ali, stvar se nije zavržila na tome. Profesori sportista morali su nedeljno

da podnose izveštaj o njihovom napretku u predmetima, kako bi treneri mogli da prate njihov

akademski progres. Tako je i nastao novi koncept "Sportisti kao Akademici" i još uvek pokušava da

eliminiše stari stereotip da sportisti nisu ravni svojim vršnjacima u intelektualnom smislu. Program je i

danas jako uspešan.

Studija koju su sproveli Alan Siliker i Džefri Kvirk proučavala je efekat sporta na devojke i mladiće koji

su igrali fudbal. Otkriveno je da je prosek ocena i kod jednih i kod drugih tokom sezone bio viši nego u

pauzi između sezona. Iz ličnog iskustva znam da je ovo pouzdana informacija, jer ako na času imam

sportistu koji ne postiže zadovoljavajući uspeh, sve što treba da uradim je da se obratim

njegovom/njenom treneru i problem je rešen. Ralf B. McNil je 1995. godine sproveo studiju o integraciji

učenika u škole kroz učešće u aktivnostima i njihovom doprinosu ličnom razvoju i kreiranju identiteta. U

većini škola postoji hijerarhija među aktivnostima. McNil navodi da sportovi i akademski klubovi imaju

najviši status, a za njima slede muzika i umetnosti. Klubovi posebnih interesnih sfera se najniže

rangiraju i stoga ne uspevaju da vežu đake za školu. Razlog za ovu disproporciju leži u "prestižu" koji

nude sportski klubovi, a koji bi đaci izgubili ako napuste školu. Tako sportovi zadržavaju đake u

školama. Druga studija je, opet, istraživala vezu između srednjoškolskih sportista i njihovog kasnijeg

uspeha u životu. Otkriveno je da su oni koji su smatrani "elitom" 1990. ili 1992.godine u

reprezentativnim timovima imali impresivniji uspeh u kasnijem obrazovanju i profesionalnom radu od

onih koji nisu učestvovali u sportskim aktivnostima.

Kao što je ranije naglašeno, vannastavne aktivnosti su od izuzetnog značaja u američkim školama

posebno za đake koji nameravaju da nastave obrazovanje na koledžima ili univerzitetima, gde je

konkurencija jaka. Pored prosečne ocene i rezultata na državnom ispitu, prijemna komisija posebno

obraća pažnju na liderske sposobnosti i socijalne veštine ispoljene u vannastavnim aktivnostima.

Dejna Pauers koja drži dodatnu nastavu iz Engleskog jezika za učenike završnog razreda u Deltona

Školi primećuje da postoje učenici koji "upravljaju" klubovima i organizacijama u školi. Ovi izuzetno

talentovani tinejdžeri često vide sebe kao lidere, a sebi postavljaju takmičarske ciljeve. Oni nisu od

onih koji se "žale", već oni koji pametno organizuju svoje vreme tako da mogu da uče, izvršavaju

zadatke, učestvuju u školskim aktivnostima, i ponekad čak honorarno rade. Poseduju jako razvijen

osećaj zajednice u i van škole i stoga su često "zamajci" koji održavaju svoj privilegovani status.

Danijel Van Nes je aktivna učenica Deltona Srednje Škole koja pored honorarnog posla učestvuje u

radu đačkog Parlamenta, član je Key Club-a i Društva Časti, a radi i u školskim novinama PawPrint.

Ona smatra da joj sve ove aktivnosti pomažu u sopstvenom organizovanju (pri tome mi je pokazala

dnevni raspored), pogotovo kad je škola u pitanju. Oko svojih obaveza i školskih zadataka ona

organizuje svoje "slobodno i radno vreme". Priznaje da je ovakva organizacija jednolična, ali joj

istovremeno pruža osećaj kontrole i ne dozvoljava joj da odlaže obaveze. Ubeđena je da će njen veliki

trud biti nagrađen sledeće godine time što će bez problema upisati željeni koledž.

Savetnik za srednje škole koji je izradio akademske profile učenika kaže da učenici koji učestvuju u

vannastavnim aktivnostima ne samo da imaju više ocene, već i manje izostanaka što vodi i nižoj stopi

napuštanja škole. Čini se da učestvovanje u vannastavnim aktivnostima "dovodi do neke vrste

integracije sa školom koja smanjuje izglede napuštanja školovanja".

Džozef Mahoni je pratio 695 dece iz sedam škola na jugo-zapadu zemlje i ustanovio da su i mladići i

devojke koji su učestvovali u vannastavnim aktivnostima manje napuštali školu ili imali problema sa

zakonom. U studiji koju je sprovelo američko Ministarstvo za Zdravlje i Socijalna Pitanja zaključeno je

da učenici koji ne učestvuju u dodatnim školskim aktivnostima, u poređenju sa onima koji provedu 1-4

sata nedeljno u istim, imaju 57% više verovatnoće da napuste školu dok stignu do trećeg (senior)

razreda. Osim toga što ostaju u školi, ušenici koji su aktivni u školi u manjem procentu

zloupotrebljavaju nedozvoljene supstance te tako imaju i manje zakonskih problema. Kada se

pogledaju informacije u vezi sa maloletničkom delikvencijom, lako će se doći do zaključka da se

većina prestupa desi u vremenu između 14.30 i 20.30. Međutim, ako su angažovani u vannastavnim

aktivnostima, tinejdžeri nisu na ulicama, što može da znači potpuni preobražaj ličnosti.

Participacija u ovim aktivnostima može nesumnjivo da utiče na osobine i stavove adolescenta,

pogotovo na one koje su u vezi sa onim što oni smatraju "važnim" po pitanju svojih ličnosti, škole,

obrazovanja i društva. Kad je tinejdžer uključen u aktivnosti koje podrazumevaju preuzimanje

odgovornosti i obaveza, uz zahteve koje postavljaju predmeti, on je primoran da postane odgovorniji,

disciplinovaniji i nezavistan. Ali, pored svega ovoga, pozitivne emocije i osećaj postignuća,

samopouzdanja, lične vrednosti, zamenjuju sve negativnosti koje je dete do tada možda doživljavalo.

Umesto da se oseća kao odmetnik, tinejdžer sada "pripada" nečemu i doživljava poštovanje,

prihvatanje i priznanje od svojih prijatelja u ovom "pozitivnom" okruženju, i više ne pribegava delikvenciji

kako bi na drugoj strani doziveo isti "feedback". A tek onda kad adolescenti osete svoju vrednost i

pripadnost kao i kad nauče važne zadatke kroz te iste vannastavne aktivnosti, moguće je da će, ne

samo zaslužiti poštovanje svoje ličnosti, već će poštovati i druge, a i njihov integritet. Sve ovo u velikoj

meri umanjuje mogućnost njihovog angažovanja u aktivnostima koje će degradirati njih same, a i

2/7/2014 :: Vannastavne aktivnosti u američkim školama ::

http://www.pedagog.rs/americka%20vannastava.php 3/3

meri umanjuje mogućnost njihovog angažovanja u aktivnostima koje će degradirati njih same, a i

stvari koje smatraju važnim.

Medutim, teško je izdvojiti ovu vrstu ponašanja bez njenog povezivanja sa zloupotrebom nedozvoljenih

supstanci. Centar za Prevenciju tvrdi da su "alkohol i druge supstance u vezi sa 62% napada, 52%

silovanja, 20-35% samoubistava i cak 49% ubistava koje počine tinejdžeri" (Bayran). Ova vrsta

zloupotreba koštala je društvo 1993. godine ravno 400 biliona dolara. U izveštaju Ministarstva za

Zdravlje i Socijalna Pitanja iz 2004 godine koje je ispitivalo ponašanje dece u uzrastu od 12 do 17

godina, otkriveno je da 5.3% onih koji učestvuju u vannastavnim aktivnostima koriste ilegalne droge, u

poređenju sa 7.6% onih koji ne učestvuju. Što se tiče marihuane, 7.3% đaka angažovanih u

vannastavnim aktivnostima je koriste prema 11.6% onih koji nisu angažovani na taj isti način. 11.4%

aktivne dece uživa duvan prema 19.5% onih koji se ne ističu. Samo kad je alkohol u pitanju postoji

mala razlika. 17.5% đaka koji uzimaju učešća u vannastavnim aktivnostima koristi alkohol, a 18.1%

onih koji ne učestvuju. Takođe je primećeno da su alkohol i opijanje više problem sportista nego

ostalih. Niko ne zna tačan odgovor zbog čega je ovo činjenica, osim da je ova vrsta ponašanja stigla sa

univerziteta, kao i to da se sada sprovode nenajavljeni testovi na droge u nekim srednjim školama.

U publikaciji Centra za Prevenciju tvrdi se da nekoliko "faktora rizika" poput niskog samopoštovanja,

otuđenosti od društva, nemogućnosti formiranja bliskih prijateljstava, neuspeh u školi i napuštanje

iste, vode ka problemima u ponašanju i korišćenju supstanci. S druge strane, aktivnosti koje

promoviše škola pružaju "faktore zaštite" kao što su samo poštovanje, samodisciplina, samokontrola,

društvene veštine u zajednici i sposobnost da se efikasno reše problemi.

Tražeći vezu između zadovoljstva životom u adolescentnom dobu i učestvovanju u vannastavnim

aktivnostima, Rik Gilman sa Državnog Univerziteta u Džordžiji proučavao je 321 đaka. Došao je do

zaključka da đaci koji učestvuju u većem broju strukturisanih vannastavnih aktivnosti govori o većem

zadovoljstvu školom od onih sa minimalnim ili nikakvim angažovanjem. Gilmanovo istraživanje

potvrđuje rezultate prethodnih studija: Učestvovanje u vannastavnim aktivnostima povećava đačko

osećanje obaveze prema školi. A isti taj đak raste u zdravijeg i sretnijeg adolescenta.

Kad škola nudi vannastavne aktivnosti, svi su na dobitku. One ne samo da ispunjavaju slobodno

vreme đaka koje bi vodilo rizičnom ponašanju, već im pomaže da razviju veštine, stvara izazove i

iskustva koja ispunjavaju i obogaćuju.

prevod:

Sandra Plazibat

Pedagoško društvo Srbije © 1924.-2012. na Internetu od 2002. sajt osnovala Sonja Žarković / webmaster: e@leksa

Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje web adrese sajta.

Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora i/ili autora sadržaja.