1.POJMOVNO ODREENjE

1.1.Dete sa posebnim potrebama ili dete ometeno u razvojuOsoba, profesionalno dijagnostifikovana kao osoba koja:1.Ima fiziki i mentalni nedostatak koji znatno ograniava jednu ili vie ivotnih aktivnosti, kao to su hod, vid, sluh, govor, disanje briga o sebi, uenje i rad;2.Ima istoriju takvog nedostatka;3.Za koju se smatra da ima takav nedostatak; u strunim krugovima kao i kolokvijalnom govoru naziva se lice-dete ometeno u razvoju ili lice-dete sa posebnim potrebama.

U egleskom govornom podruju prihvaeni su izrazi hendikepirano ili izuzetno dete. U nemakoj se koriste termini ometeno i oteeno dete, a u francuskoj neadaptirano hendikepirano dete.

U ovom smislu, a prema Meunarodnoj organizaciji invalida, ometenost je gubitak ili ogranienje mogunosti da se uestvuje u normalnom ivotu zajednice pod istim uslovima sa ostalim lanovima te zajednice, zbog fizikih ili socijalnih barijera.

Osim termina ometenost u razvoju koriste se jo i izrazi invalidnost, defektnost, hendikepirana osoba. Poslednjih godina se sve vie koristi termin lice-dete sa posebnim potrebama ( za decu, koja od najranijeg uzrasta imaju posebne potrebe, koje zahtevaju dodatne uslove za razvoj).Dete ometeno u razvoju je dete sa posebnim potrebama, a dete sa posebnim potrebama je DETE. (preuzeto sa internet foruma)Dete ometeno u razvoju... Umesto dijagnoze, daje se funkcionalna procena telesnog i mentalnog statusa deteta. Treba otkriti i ouvane i oteene sposobnosti deteta, porodinu situaciju i ire okruenje u kome ivije dete sa posebnim potrebama...Neophodno je pronai posebne puteve da dete zadovolji potrebe koje ima kao ljudsko bie, a koje tee zadovoljava zbog organskih i socijalnih barijeraa dete sa posebnim potrebama je DETEometeno dete ima sva bitna obeleja deteta kao ljudskog bia, a ometenost ne sme biti osnov za bilo koji vid diskriminacije1.2. Pojmovi koji se tiu postupaka u radu sa decom sa posebnim potrebamaDefektologija se bavi ovekom kao socijalno-biolokim biem. Sa jedne strane, prouava uzroke i zakonitosti nastanaka oteenja i promena u telesnoj, psiholokoj i socijalnoj sferi lica sa posebnim potrebama. A sa druge, istrauje i odabira metode i mogunosti pruanja pomoi takvim licima, odnosno otkriva posebne metode prevencije, dijagnoze, rehabilitacije, reedukacije, socijalne integracije lica-dece sa posebnim potrebama.Prevencija predstavlja otklanjanje uzroka ili ublaavanje posledica poremeaja.Dijagnostika ima za cilj utvrivanje vrste,obima i porekla oteenja i davanje mogue prognoze.Kompenzacija podrazumeva zaobilaenje oteenih sistema i organa i osposobljavanje onih sistema i organa koji su ouvani da preuzmu njihovu funkciju.Reedukacija je skup specijalnih pedagokih postupaka kojima se poboljava i u granicama datih mogunosti usavrava sposobnost u oblasti oteenih funkcija.Rehabilitacija predstavlja kombinovanu i koordiniranu primenu medicinskih, socijalnih, pedagokih i profesionalnih mera na osposobljavanju pojedinca u cilju postizanja najvieg nivoa funkcionalne sposobnosti.Socijalizacija u irem smislu, znai ukljuivanje ,osoba sa potrebnim potrebama, u drutvenu zajednicu. U uim smislu, prema Deklaraciji UN, o pravima ometenih u razvvoju, to je strategija koja omoguava izjednaavanje mogunosti i socijalnu integracijuosoba sa posebnim potrebama u zajednicu u kojoj ive. Nivoi socijalizacije su: Socijalna zatita, smetaj u ustanove socijalne zatite osoba sa posebnim potrebama, koje su potpuno nesamostalne (npr. teko mentalno retardirana deca)Utilitet, socijalna upotrebljivost ometenih osoba uz nadzor i pomo drugih lica.Adaptacija, prilagoavanje uslovima ivota, koje postojee oteenje omoguava.Integracija, najkompleksniji oblik socijalizacije, koji predstavlja osposobljavanje osobe za potpuno samostalan ivot i rad, a da postojee oteenje, pritom ne predstavlja znaajnije smetnje ni porodici ni samoj osobi.Integracija dece sa posebnim potrebama podrazumeva vaspitanje dece sa posebnim potrebama zajedno sa decom koja te tekoe nemaju. Odnosno, deci sa posebnim potrebama se pruaju iste mogunosti za vaspitanje, obrazovanje, ukljuivanje u drutveni ivot i sticanje ugleda na osnovu zasluga, bez obzira na tekoe i ogranienja. Otuda je i znaaj integracije, dvostruk. S jedne strane, ometenoj deci se prua mogunost za ukljuivanje u zajednicu, a sa druge, deca iz redovne populacije postaju svesna ljudske razliitosti i specifinosti, samim tim se razvija empatinost humanizam i potreba potovanja ljudskih razliitosti. Ponekad se, kao sinonimi, koriste izrazi integracija i inkluzija. Meutim, iako slini, izrazi objanjavaju razliite pristupe:Integracija deteta sa posebnim potrebama znai dete po meri vrtia-kole, dok inkluzija znai vrti-kola po meri deteta.Ciljeve korektivnog pedagokog rada sa decom sa posebnim potrebama mogue je ostvariti multidisciplanarnim pristupom strunjaka raznih profila i timskim radom: lekara, psihologa, pedagoga, defektologa.2. KLASIFIKACIJA DECE SA POSEBNIM POTREBAMA

Prema kalasifikaciji S.Bojanina postoje pet kategorija tekoa u razvoju:1.Prakto gnostiki poremeaji,2.Poremeaji iz razvojne neurolingvistike,3.Poremeaji psihomotorike u uem smislu rei,4.Poremeaji usled opteg razvojnog nesklada,5.Nerazvijenost inteligencije i rani poremeaji oseanja.

2.1. Faktori rizikaPsihiki i fiziki razvoj deteta odreen je nasleem genetskim faktorima, kombinovano sa uticajem sredine. Faktori rizika normalnog razvoja, kao potencijalni razlozi oteenja ploda, a kasnije i deteta mogu zapoeti :-Za vreme trudnoe (prenatalni)-Na roenju (natalni)-Po roenju (postnatalni)Faktori rizika mogu biti :-Starost majke (mlaa od 16 a starija od 40 godina)-Pojedine bolesti majke u prvih 16 nedelja trudnoe-Nasledna oboljenja-Hromozomski poremeaji-Intrakranijalna hemoragija (krvarenja u mozgu kod bebe)-Poraaj pre termina (pre 37. nedelje)-Prenesenost preko 42 nedelje-Poraajna asfiksija (nedostatak kiseonika)-Tee infekcije novoroeneta (sepsa, meningitis)-Uroene mane-Konvulzije (grevi zbog visoke temperature)-Hiperbilirubinemija ((utica) preko 200 m/l)Pokazatelji zastoja u razvoju-Do 3 meseca: preterano mirno, mlitavo, razdraljivo, -4-6 meseci: ne reaguje na zvuk, esto povraa, u uspravnom poloaju ukrta noge-7-9 meseci: ne sedi samostalno, ne pokazuje interesovanje za predmete iz okoline-10-12 meseci: ne stoji , nema rei-Prisutni intervali odsutnosti , ustaljeni pokreti-Znaajno odstupanje obima glave od normi za uzrast-Hipotonija (izraena mlitavost) ili hipertonija (ukoenost)-Zaostajanje funkcija vida (ne reaguje na svetlost, izraena razrokost, zamuenje onog soiva)-Izostanak reakcije na zvuk-Odsustvo socijalne komunikacije (smeak, kontakt oima)-Neuobiajena komunikacija (stereotipija)-Dete sa posebnim potrebama u razvoju ne uspeva da izgradi uobiajeni, prepoznatljivi vid signalizacije svojih potreba. Nain na koji to iniatipian je, ponekada teko prepoznatljiv i za roditelje, a jo manje za iru okolinu:-Problemi u ishrani-Napadi besa-Samopovreivanje (ujedanje, udaranje glavom)-Osamljivanje-Demostrativno mokrenje i pranjenje, bez obzira na mesto ili prisutnost drugih-Stereotipno ponaanje (stavljanje jednog ili vie prstiju u usta, otvaranje i zatvaranje vrata, uporno ponavljanje zabranjenog ponaanja)2.2. Prakto-gnostiki poremeaji

Prakto-gnostike funkcije su funkcije prepoznavanja drai i dogaanja unutar objektivnog i subjektivnog prostora. Fiziologiju ovog procesa Vernike je opisao kroz proces primarne (opaajna impresija) i sekundarne identifikacije (prepoznavanje opaenog u kontekstu vlastitog subjektivnog polja). Kod poremeaja gnostikih funkcija, primarna identifikacija-opaaj postoji, ali ne postoji koncept predmeta-prepoznavanje, za ta je odgovorna sekundarna identifikacija.Govorei o prakto-gnostikim poremeajima, S. Bojanin razlikuje est grupa poremeaja:

Opta razvojna disgnozija, koja podrazumeva nedograenost prvog sloja gnostikih aktivnosti, to uslovljava tekoe simbolizacije- govora itanja i pisanja, a samim tim i postojanje problema na afektivnom i socijalnom planu.

Problem se uoava kada se dete ukljui u struktuiranu sredinu-vrti, kolu, a ne uklapa se u nju, to jest, ne potuje zahtevana pravila ponaanja. Na saznajnom planu uoava se zastoj u razvoju matematikih i logikih operacija. Takoe, zaostaje i organizacija govora. Dete ne prepriava prie i doivljaje po redu, ve izmilja delove za praznine.Razvojna diskalkulija problem vezan za operisanje matematikim simbolima i znacima, i pored urednog neurolokog nalaza i stepena inteligencije. Tekoe ovladavanjalogikomatematikim funkcijama se javlja:U klasifikaciji- grupisanju predmeta prema zajednikom obeleju, kriterijumu itd (po boji, obliku...)U korespodenciji- pridruivanju jedne grupe predmeta drugoj (jednako, manje za, vee za...)U serijaciji- ureivanju elemenata prema nekom svojstvu (opadajui ili rastui niz itd)U tranzitivnosti- relativnosti nekog predmeta u odnosu na druge (mali, vei, najvei)Dok su zadaci koji se odnose na ovu tematiku vezani za raunaljke, drvca ili prste tekoe nisu toliko upadljive. Prelaskom na raunske radnje, (kao to su mnoenje i deljenje) naroito sa vie cifara, gubi se pojam o njima.Na manifestnom nivou, kod ove dece se javlja i neprepoznavanje prstiju na aci, prilikom pisanja brojeva dolazi do zamene cifara itd.

Prema Bojaninu, poreklo ovih poremeaja nije detaljno otkriveno, ali se moe traiti u nedijagnostifikovanim minimalnim povredama CNS-a.

Tretman je dugotrajan, i zahteva celovit pristuplinosti deteta. Predlog idara: ta je levo-desno, blie dalje, vee-manje, grafiko predstavljanje odnosa u prostoru, igre predstavljanja predmeta na osnovu prie, igre davanja imena predmetima i stavljanja u razliite odnose i druge igre.

Razvojna disleksija i distografija- tekoe u ovladavanju itanja, pisanja odnosno prevoenja slova u zvuk i obratno. Prema Bojaninu, kod oba ova poremeaja inteligencija je ouvana i nema uoljivih povreda CNS-a. Uzroci nastanka su jo uvek nejasni, a mogu biti loa auditivna diskriminicija, usporen razvoj govora, a prema pojedinim psihoanalitiarima, uzrok mogu biti tekoe oseajnog razvoja.Tretman podrazumeva reedukaciju psihomotorike-orjentacija u prostoru, lateralizacija, govorne vebe, vebe itanja.

Razvojna dispraksija- diharmonija i usporenost praksikih aktivnosti (aktivnosti koje se izvode voljno i sa jasnim ciljem). Na testovima inteligencije, bolji rezultati su kod verbalnog u odnosu na manipulativni deo. Ovakvu decu, esto, vaspitai i nastavnici smatraju mentalno retardiranom, zbog njihove nespretnosti. Sve ovo, iz razloga to ova deca ne shvataju i ne izvravaju verbalne naloge za praksike aktivnosti, to je ponaanje neusklaeno od hiperaktivnog do inhibiranog i usporenog.Dosad su definisane tri vrste ovog poremeaja:Opta razvojna dispraksija (Volnovog tipa), - odnosi se na neizdiferenciranost telesnih funkcija, pri emu, dete u odnosu ne razlikuje vlastite motorne reakcije od reakcija drugog.Razvojna konstruktivna dispraksija- koja podrazumeva nespretnost, neuspeh u uenju i neprilagoenost socijalnim normama, uz ouvanu inteligenciju.Razvojna disgrafija- problem praksije rukopisa.-2.3. Poremeaji iz razvojne neurolingvistike

2.3.1. Znaaj i razvoj govoraGovor i verbalna komunikacija su osnovne aktivnosti oveka kao drutvenog bia, kojima interaguje sa uom i irom ivotnom i radnom sredinom. Verbalna komunikacija obuhvata kompleksnu pozadinu navika, informacija, odnosa, sklonosti i znanja koja su povezana i koja odreuju ta emo rei i kako emo reagovati na odreenu poruku. Odmah po roenju, dete stupa u socijalne kontakte putem osmeha, plaa, gukanja, vokalizovanja. Roditelji tumae signale deteta i reaguju na njih, stupajui na taj nain u neverbalnu komunikaciju (jezik radnji-jezik oseanja). to se deteta tie, ova faza predstavlja prelingvistiku fazu.

Tokom zajednikih radnji (nega, hranjenje, oblaenje), odrasli koriste rei i jezike konstrukcije prilagoene detetu. Prevoenjem izvedenih radnji u verbalni oblik deci omoguavaju da ue znaenje rei. Od prve izgovorene rei, pa do kraja ivota traje lingvistika faza.

Dete poinje, svesno i dosledno, da upotrebljava jednu kombinaciju slogova, koja predstavlja saetu reenicu sa vie znaenja holo fraza. Javlja se krajem prve i poetkom druge godine. U drugoj godini renik se vidno bogati, oko 200 rei. Rei-fraze se zamenjuju kraim reeninim konstrukcijama. Ovo je faza simbolike inteligencije, tokom koje se dete obraa okolini, razume njene zahteve i zabrane. Kod deteta se budi radoznalost.Tokom tree do etvrte godine, artikulacija glasova se pribliava pravilnom izgovoru. Dete koristi sloenije izraze, koristei esto zamenicu JA. U petoj i estoj godini fond rei se poveava, proseno za oko 500 rei godinje.

Deca sa malo govornih podsticaja, preputena sama sebi, iz socio-kulturno depriviranih sredina, dejih domova kasnije progovaraju, due tepaju, imaju manje bogat renik i nepravilno slau reenice.2.3.2. Poremeaji iz razvojne neurolingvistike

Po klasifikaciji S.Bojanina postoje vie vrsta poremeaja razvojne neuroligvistike .Disfazija ili nerazvijenost govora u detinstvu -ogleda se u tekoi da se razume, sloi i izrazi jezika misao. Oteenje moe da ide od potpunog izostajanja govora preko izrazitih leksikih i gramatikih tekoa do naizgled normalnog govora sa tekoama u itanju i pisanju.Tretman razvojne disfazije predstavlja organizovano i sistematsko podsticanje i razvoj optih pragto-gnostikih ema, otkrivanje doivljaja prostora i vremena uz vebe relaksacije i ujednaavanje napetosti miia.

Poremeaj govora usled poremeaja oseanjaElektivni mutizam nesposobnost organizovanja govora u nekim situacijama (pred irim auditorijumom ili autoritetom). Javlja se kod osetljive i nesigurne dece. Govor psihotine dece (simbiocka psihoza, autizam, shizofrenije). Uopteno govor kod ove dece ne slui komunikaciji ve u svrhu igre glasovima , reima. Dislalija usporenost razvoja govora, poremeaj artikulacije. Dislalije su vezane za izgovor suglasnika i ispoljavaju se kao: -omisija-nedostatak nekih glasova -supstitucija-zamena nerazvijenog glasa postojeim -distorzija-oteenja pojedinih glasovaDizatrija mucanje (spada u motorne poremeaje govora) .Bojanin razlikuje : kloniko mucanje i tonino mucanje. Obe vrste mogu da budu praene voljnim i nevoljnim pokretima u predelu lica ili ekstremiteta. 2.4. Poremeaj psihomotorike u uem smislu rei

Razvojni hiperkinetski sindrom (nestabilnost psihomotorike) karakteriu preterana aktivnost, impulsivnost, razdraljivost, slaba panja, poremeaj saznanja, slab kolski uspeh. Kao tretman se preporuuje reedukacija psihomotorike, relaksacija, vebe poznavanje tela, prepoznavanje drugog, kontrole impulsivnosti, kordinacije pokreta.Tikovi nevoljni pokreti koji se javljaju u oblasti voljne muskulature u budnom stanju i pri ouvanoj svesti. Ovi pokreti mogu da se ponove i svesno, na zahtev.Motorni debilitet je uroeno patoloko stanje motorike, esto nasledno i porodino. Karakteriu ga ivahni, tetivni refleksi, poremeaji plantarnog refleksa... Tretman ukljuuje reedukaciju psihomotorike- ujednaavanje i oputanje tonusa miia, gaenje sinkinezije i uvebavanje funkcionalnog izvoenja pokreta. 2.5. Poremeaj usled opteg razvojnog nesklada

Ovu kategoriju ine tri klinike manifestacije a povezuje ih to u okviru svih nije dolo do globalnog uklaivanja izmeu aktivnosti pojedinih sistema. Razvojna dishronija predstavlja nedograenost doivljavanja odnosa u okviru vremenskog sleda i organizovanosti u vremenu.Opta razvojna disharmonija- predstavlja neuravnoteenost prema pravcima razvoja. Ponaanje je atipino- hiperkinetino ili povlaenje u sebe. Govor moe da bude dobro razvijen ili nedograen.Dislateralizovanost predstavlja nedograenost lateralizovanih pokreta u okviru psihomotornih aktivnosti. Dislateralizovanost nije problem levatva, ukoliko ono ne ometa doivljaj odnosa u prostoru i prakto-gnostiku organizovanost.

2.6. Nerazvijenost inteligencije i rani poremeaji oseanja

Psiholozi inteligenciju definiu kao sposobnost reavanja problema ili uvianja veza i odnosa predmeta i pojava. Kolinik inteligencije predstavlja brojni izraz inteligencije neke osobe i dobija se kao kolinik mentalnog uzrasta.Mentalno zaostala su sva ona deca, iji je kolinik inteligencije ispod 70 poena. Mentalna retardacija dece se svrstava u 4 kategorije1.laka mentalna retardacija (51 do 70 poena intel. Kolinika) umni nivo ove dece ne prelazi uzrast deteta od 10 godina; miljenje je na nivou konkretnih operacija; rasuivanje je na niskom nivou, kao i uvianje odnosa i veza meu pojavama.2.Umerena mentalna retardacija (36 do 50 poena intel. kolinika)- ova deca dostiu umni razvoj sedmogodinjeg deteta, uz ne razvijenu motoriku, koordinaciju pokreta, inteligencija je na nivou prekonkretnih operacija3.Tea mentalna retardacija (21 do 35 poena intel. kolinika)4.Teka mentalna retardacija (ispod 20 poena intel. kolinika)Kod tee i teke mentalne retardacije, umni razvoj je na nivou dvogodinjeg deteta; esto imaju i telesne nedostatke; neuroloke ispade; epileptine manifestacije...

3. POJEDINI OBLICI OMETENOSTI3.1. Daunov sindromPrvi put ga je opisao Lagdon Daun (engl. Lagdon Down) 1866. godine na sopstvenom detetu, a tek 1957. godine je ustanovljeno da je uzrok ovog sindroma trizomija.Uzrok nastanka- U 95-97 % sluajeva Daunov sindrom nije nasledna bolest i javlja se u svim rasama i u svim ekonomskim grupacijama. Pojava Daunovog sindroma ne dovodi se u vezu sa bilo kakvim ivotnim navikama roditelja. Dokazano je da starost majke (preko 35 godina ivota) poveava mogunost pojave Daunovog sindroma kod deteta.

Daunov sindrom nastaje usled hromozomskog disbalansa, koji uzrokuje niz deficita u kognitivnom, jezikom, linosnom i fizikom razvoju. Umesto 2 hromozoma koja ine 21. par, ova deca u svojim elijama imaju 3 hromozoma (od kojih 2 ine 21. par a jedan je "viak"), pa se zato Daunov sindrom naziva jo i Trizomija 21.

Klinika slika - Bebe obino imaju malu glavu, iroko razmaknute i kose oi (kao kod Mongola), na unutranjem uglu oiju koa je nabrana ("trei kapak"), a na duici oka vide se bele pege. Nos i usta takvih beba umanjeni su, une koljke takoe su male i nepravilno su oblikovane. Tonus miia je snien, a zglobovi su im izuzetno savitljivi. Na dlanovima ispod etvrtog prsta nalazi se "brazda". Skoro polovina beba roenih sa Daunovim sindromom ima i uroenu sranu manu.

Oko 10% beba raa se sa anomalijama jednjaka i creva koje se ispoljavaju kao suenje ili potpuna zatvorenost (atrezija) jednjaka ili creva i to zahteva hitnu hirurku intervenciju. Preko 50% dece ima oteenje sluha i vida.

Kod dece roene sa Daunovim sindromom ee se javljaju febrilne konvulzije (tj.fras) i drugi oblici konvulzija. Dalje, ova deca podlona su infekcijama, a naroito su sklona infekcijama gornjih i donjih disajnih puteva - zapaljenju grla, bronhitisu i zapaljenju plua. U prvim godinama ivota kod ove dece povean je rizik da dobiju leukemiju koja je po njih najee fatalna.

Inteligencija- Istraivai se veinom slau da deca sa Daunovim sindromom imaju IQ oko 70 tokom prve , eventualno druge godine ivota a zatim on sa uzrastom opada.Neki istraivai tvde da ova deca otpoinju ivot sa prosenim, normalnim IQ ili drugi tvrde da poinju sa IQ ispod normalnog a zatim se svi slau da on opada sa uzrastom (To to njihove sposobnosti opadaju ne treba tumaiti kao da oni mogu sve manje i manje, nego da njihove mentalne sposobnosti ne rastu srazmerno kalendarskom uzrastu.) Odrasli u proseku imaju MU na nivou 4-6 godina Kognicija - Panja je kratkotrajna i povrna (naroito vidna i sluna). Pamenje je preteno mehaniko , kratkotrajno i selektivno (vezano za potrebe i emocije)Miljenje je na najkonkretnijem nivou (preovlauju vizuelne predstave oblika, boja, slika koje se teko uoptavaju). Transfer nauenog u nove situacije je otean

Razvoj govora - Neke bebe progovaraju sa 12 meseci, veina u 2 godini, dok neki progovaraju u tek 6. godini. Neki ostaju mutistini. Melin i Vajt (1973.godine) su utvrdili da deca sa Daunovim sindromom sklapaju fraze u uzrastu izmeu 1 i 8 godine, a reenice od 1.5 do 11. godine.

Govor i jezik - Ekspresivni i receptivni govor je oteen. U prvim godinama prednjai receptivni nad ekspresivnim (verbalne instrukcije i sl.). Do tree, odnosno etvrte godine obino se sporazumevaju gestom i mimikom uz retko i sporadino korienje rei. Teko imitiraju gestove, rei, zvuke, a ritam govora je neujednaen i eksplozivan.

Komunikacija - Vokalizacija poinje kasnije i ima je manje. Kontakt oima i vokalizacija se poveavaju oko 20-e nedelje kada ih ima vie nego kod normalne dece. Pojava osmeha je u 7 nedelji (3 nedelje kasni) i duina osmehivanja je manja, a klasnije raste

Govorni poremeaji- esta je pojava mucanja, koja se javlja nakon uveavanja fonda rei i tokom usvajanja sintaksikih struktura. Artikulacija je obino slaba i teko razumljiva

Socijalni i emocionalni razvoj - Generalno gledano socijalni razvoj ide 2-3g. ispred intelektualnog. Uopteno, deca pa i odrasli sa Daunovim sindromom su esto veseli, prijateljski raspoloeni , aktivni i drutveni. Prijatna priroda deteta sa DS, ispruene ruke i osmeh na licu plene panju okoline koja im esto uzvraa sa nenou (Novak J.)Emocionalne reakcije - Burno izraavaju emocije i esto menjaju raspoloenja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje, ljubomoru, tugu...eljni su pohvale i panje, impulsivni (ne mogu da odloe trenutno zadovoljenje potreba). Ponekad su sebini, tvrdoglavi i jogunasti.

Kvalitet ivota obolelih- 1929. godine duina ivota osoba sa Daunovim sindromom, iznosila je u proseku oko 9 godina. Danas je, zahvaljujui blagovremenoj dijagnostici i leenju uroenih anomalija, ivotni vek ovih osoba produen na 50 godina i due. U naoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obino ive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni ive u zajednicama, polu-samostalno, vode rauna o sebi, uestvuju u kunim poslovima, rade i privreuju u zajednici i drue se meusobno.

Kod beba je teko odrediti u kojoj e meri biti pogoeni kao deca ili kada odrastu. Pojedine osobe sa Downovim sindromom su u stanju da se zaposle i vode relativno nezavistan ivot, meutim veini ovih ljudi je potrebna pomo i podrska na dugestaze. Generalno maksimalni mogui mentalni razvoj dostie nivo deteta od 8 godina.

Da li je mogue unaprediti razvoj dece sa DS- Generalni zakljuak je pozitivan, a podsticajna sredina ubrzava njihov razvoj. Rani tretman, po mogunosti zapoet od 3.-eg meseca daje dobre efekte. Mereno testovima inteligencije napredak se moe postii od 10-15 IQ poena.

Znaaj habilitacije i stimulacije - Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca napreduju. Kaningam i Sloper su pokazali da su bolje napredovala DS deca iz porodica gde je bilo vie poseta strunjaka (svakih 6 nedelja) nego tamo gde je bilo 3 posete godinje).Ranije zapoeta stimulacija (od roenja) daje bolje efekte (nego tek nakon prve godine)3.2. AutizamAutizam je razvojni poremeaj koji se najee javlja, ili primeti izmeu druge i etvrte godine ivota. Ono to roditelji najee prvo primete je da se dete izdvaja od najblize okoline, da se ne odaziva na pozive svojih najbliih i ne reaguje na svoju neposrednu okolinu.Vrlo esto govor, ako ga ima, nazaduje ili se potpuno gubi. Dete sa autizmom koristi samo proste reenice, pojedine rei, govori o sebi u treem licu, javlja se eholalija (govor kao odjek tuih rei), ili dete gestom pokae ono to hoe tako to najbliu osobu uhvati za ruku i odvede je do eljenog predmeta ili mesta. Javlja se karakteristino treperenje prstima, rukama, ljuljanje u mestu. Dete se vrlo esto vezuje za jedan predmet od koga se ne odvaja ni dok spava, a ako mu ga uzmemo dolazi do burne reakcije.Svaka promena bilo mesta, okoline, rasporeda stvari, nova lica, moe takoe, da izazove burnu reakciju i frustraciju. Dete sa autizmom menja ponaanje i moe da pokae agresiju i autoagresiju. Osnovni problem kod dece sa autizmom je ostvarivanje komunikacije. O uzrocima autizma se dugo raspravlja ali jo uvek nije dokazan pravi uzrok. Dijagnozu autizma postavlja tim strunjaka koga ine deji psihijatar, defektolog, psiholog. U radu sa osobama sa autizmom se koriste razliiti metodi. 3.3.EpilepsijaEpilepsija (ili padavica) je naziv za neuroloko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihikim i doivljajnim poremeajima, uz gubitak svesti. Gotovo kod treine obolelih od epilepsije pretpostavlja se genetski uzrok koji nije trenutno mogue utvrditi postojeim dijagnostikim metodama, a kod ostalih se zahvaljujui primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za patoloko funkcionisanje nervnih elija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fizioloki indikator epilepsija je EEG koji belei karakteristine patoloke promene modanih talasa. Rad sa decom, koja boluju od epilepsije: 1. Ako dete ima epilepsiju, u budunosti postoje dve mogunosti: epilepsija moe da bude prolazna ili da dete i kasnije ostane s njom. Idealno je da postupamo kao da e biti prolazna, a da preduzmemo sve mere za sluaj da ne bude tako.2. 2.Epilepsija nikada ne treba da bude izgovor da umanjujemo svoja oekivanja u pogledu detetove uspenosti. 3. 3.Treba obezbediti takve uslove da se sve ne vrti oko deteta i njegove epilepsije i da ne koristimo epilepsiju kao izgovor (za neto drugo) niti kao rtvenog jarca. 4. 4.Treba razgovarati s detetom o epilepsiji kad god je potrebno i utvrditi da ono zna da ima epilepsiju i da shvati ta epilepsija jeste a ta nije. to je dete starije, to e biti potrebno vie injeninih informacija. 5. 5.Ne govoriti o detetu kao da ono nije tu i ne govoriti o epilepsiji apatom niti iza zatvorenih vrata. 6. 6.Ohrabriti svaku aktivnost koja detetu poboljava sliku o sebi. Usredsrediti se na to to ono moe da uradi, a ne na ono to ne moe, i pomoi mu da povea opseg svojih interesovanja. 7. 7.Jo mnogo pre no to zavri srednju koli, usmeravati ga na izbor karijere ili zanimanja koja su za njega realno dostupna, ali pri tome ne naglaavati njegova ogranienja. Vanost unutranjih rezervi samopotovanja postae primetna ako mlada osoba s epilepsijom ne moe da nae posao zbog epilepsije ili zbog opte ekonomske situacije s kojom se omladina suoava kad trai zaposlenje. 8. 9. 3.4. Enureza10. 11. Enureza (gr. mokraa) je poremeaj u kontroli beike koji se sastoji u nevoljnom mokrenju. Poto se esto javlja nou a ree danju, ovaj poremeaj je dobio ne ba adekvatan naziv enuteris nocturna (nono mokrenje).12. 13. Obzirom na to da se uspostavljanje kontrole nad beikom vri postepeno sve do tree godine o enurezi se moe govoriti tek kada dete ima etiri godine, a jo uvek mokri u krevetu ili gaama. Enureza u nekim sluajevima moe biti organskog porekla (dijabetes, malformacije urinarnog trakta), ali je ee psihogenog.14. 15. 3.5. Deja astma16. 17. Deja astma je oboljenje koje se ispoljava povremenim, kraim ili duim napadima tekog disanja. Smatra se da moe biti nasledna bolest, ali ne samo ako je neko od roditelja bolovao od astme ve i ako je bolovao od nekih drugih bolesti, na primer padavice, ekcema, koprivnjae. Te bolesti prouzrokuju u dejem telu izvesne promene koje ine da deca postanu osetljiva na tu istu ili slinu vrstu bolesti. 18. 19. Napad astme najee nastupa nou, iako je jo te veeri bilo sve u najboljem redu. Astmatiar se odjednom probudi usled naglog oteanog disanja. Odmah seda u krevet, uznemiri se, osea guenje, izgleda ko ovek kome nedostaje vazduha. Trai poloaj koji mu omoguava disanje. Obino sedi nagnut napred. Rukama se vrsto hvata za sto ili neki drugi predmet i die svim miiima vrata, grudnog koa i trbuha. Udisaj je kratak, izdisaj dugaak, a disanje usporeno.20. 3.6. Cerebralna paraliza21. 22. Cerebralna paraliza je oboljenje koje se manifestuje potekoama sa dranjem, ravnoteom i nedovoljno usklaenim pokretima zbog ukoenosti ili slabosti miia. Pojam "cerebralna" odnosi se na mozak, a "paraliza" na poremeaj pokreta i poloaja. Bolest nastaje usled oteenja mozga tokom trudnoe, poroaja ili odmah nakon roenja (starost i bolest majke, prerano roenje deteta, nedovreno sazrevanje ploda). Povreda ne oteuje detetove miie ili nerve koji ih povezuju s kimenom modinom, nego sposobnost mozga da kontrolie te miie.23. 24. Simptomi - Dete obolelo od cerebralne paralize najee ispoljava sledee simptome: ne podie glavu, ne okree se, ne sedi kada za to doe vreme, ne reaguje na majku i okolinu slaba napetost ili mlitavost miia, potekoe prilikom hranjenja, jaka iritabilnost, neusklaeni pokreti (ataksija), nevoljni pokreti (atetoza). 25. 26. Dijagnoza - Dijagnozu cerebralne paralize postavlja neuropedijatar ili fizijatar. Cerebralna paraliza nije bolest i ne moe se izleiti. To je stanje koje traje od roenja do smrti. 27. 28. Osposobljavanje dece obolele od cerebralne paralize- Za svako dete obolelo od cerebralne paralize neophodno je organizovati poseban program osposobljavanja. Svaki program se sprovodi pojedinano i prilagoen je stanju deteta, a moe biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, to procenjuju lanovi tima u toku tretmana. Jedan od osnovnih tretmana namenjen je razvitku dranja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna panja se pridaje razvitku miljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takoe ui hranjenju, oblaenju, a krajnji cilj je postii najvii stepen samostalnosti (onaj koji je mogu). kolovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.29. 30. 3.7. Deca sa oteenjem sluha 31. 32. Deca sa oteenjem sluha u naoj zemlji danas pohaaju ili specijalne ili redovne kole, to zavisi prvenstveno od stepena oteenja njihovog sluha. Pored toga, mogunosti edukacije u velikoj meri zavise i od nivoa intelektualnih sposobnosti, od dobi u kojoj je dolo do oteenja sluha, od pravovremenog poetka rehabilitacije, od porodinog miljea i niza drugih faktora.33. 34. Specifinosti obrazovanja u, takozvanim, specijalnim kolama, odnose se, pre svega, na prilagoen plan i program obrazovanja, na adekvatan pristup osobi sa oteenjem sluha, na mali broj dece u odeljenju i na edukovan nastavni kadar. U naoj zemlji postoje specijalne kole za decu sa oteenjem sluha u Subotici, Zemunu, Beogradu, Jagodini, Niu, Kragujevcu i Uicu. 35. 36. Najtei zadatak, ali i najvei uspeh defektologa, u radu sa ovom decom jeste izazivanje prvih voljnih glasova i rei i usvajanje prvih pojmova. Ono, to dete koje uje usvaja spontano sluanjem ve u prvoj godini ivota, kod deteta koje ima oteenje sluha gradi se kroz naporan rad deteta, defektologa i uz angaovanje37. roditelja. Razvoj deteta sa oteenjem sluha unutar porodice, uz podrku i angaovanje njenih lanova, od velikog je znaaja za pravilan razvoj linosti i uspeh u obrazovanju. Prvi svesno izgovoreni glasovi polako se povezuju u rei, a rei dobijaju svoje znaenje. Tako se zapoinje govorno-jeziki razvoj i postavlja se osnova za komunikaciju deteta i njegovo kasnije obrazovanje.38. 39. Osobe sa oteenjem sluha ue govor i putem ula vida i ula dodira. Svaki glas koji izgovorimo nema samo svoju zvunu sliku, ve i vizuelnu sliku koja zavisi od poloaja usana, poloaja jezika i zuba i drugih govornih organa. Pri izazivanju glasova, dete usvaja vizuelnu sliku glasa, a imitiranjem defektologa i ponavljanjem njegovih pokreta nastoji da taj glas pravilno izgovori. Na taj nain, jo u predkolskom periodu, razvija se vetina itanja govora sa usana. Od sposobnosti osobe da dobro ita govor sa usta sagovornika, zavisie kasnije i njena sposobnost komunikacije sa lanovima ire drutvene sredine. Naravno, za uspean razvoj govora i komunikacije, vano je negovati i razvijati preostale ostatke sluha, to se postie kroz razliite vebe slune panje u predkolskom periodu. 40. 41. Jedan od najvanijih zadataka defektologa u predkolskoj nastavi jeste da razvije kod dece to vei pojmovni fond i renik. Pritom se poinje od detetu najbliih pojmova, kao to su bliske osobe (mama, tata,...) i stvari iz okoline, a postavljena osnova se, dalje, nadograuje i obogauje tokom kolovanja. Put od prvih glasova do rei sa znaenjem i smislom ponekad je veoma dug i svaka nova re na tom putu uspeh je za sebe. Pri usvajanju pojmova, koriste se konkretni predmeti i bia iz okoline, igrake, fotografije i ilustracije, i princip oiglednosti je jedan od osnovnih principa u radu. Da bi dete usvojilo neki pojam, ono mora predmet da vidi, opipa i upozna ga u svakom obliku.42. 3.7. Deca sa oteenjem vida43. 44. Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna ulna osetljivost na svetlosne nadraaje, koja znaajno ometa vizuelnu komunikaciju.45. 46. Jedna od osnovnih karakteristika dece sa oteenjem vida je nesiguran hod, kao posledica nesigurnosti koja potie od straha od nepoznatog prostora. Glava je esto pognuta, zbog potrebe za koncentracijom na drai iz neposredne blizine. Deca sa oteenjem vida, kao i sva druga deca, imaju potrebu za slobodnim kretanjem (tranjem), koju teko ostvaruju. Zato su prisutni stereotipni pokreti blindizmi, koji se manifestuju kao klaenje, stavljanje ruku u oi, lupkanje prstima, kruni pokreti glavom, otvaranje i zatvaranje vrata. Obzirom da veinu informacija o spoljanjem svetu primamo preko ula vida, stoga je dete sa oteenim vidom tee zainteresovati. Zbog toga, esto izgledaju nezainteresovano i umorno. Teko stupaju u komunikaciju sa vrnjacima. Potrebno im je vie vremena da procene situaciju i da u skladu sa njom reaguju.47. 48. Obaveze pedagoga u radu sa decom sa oteenim vidom:49. Da prui pomo detetu da upozna prostor kako bi se sigurno kretalo50. Da dredi mesto odakle najbolje moe da vidi tablu51. Da pokae strpljenje ako radi sporije od vrnjaka52. Pomoi mu aktivnostima koje moe da izvede uz malu pomo, a osloboditi onih gde ne moe sam53. Podsticati zajednike aktivnosti sa vrnjacima i dodeliti ulogu u grupi koja donosi uspeh 54. Ne upotrebljavati izraze koji poinju sa: Vidi, pogledaj itd.55. 4. OPTE PREPORUKE56. ZA RAD SA DECOM OMETENOM U RAZVOJU57. 58. U komunikaciji sa decom treba biti strpljiv i konkretan. Treba izbegavati nejasne termine, kao to su: kasnije, moda, zato si to uradio, idiome-dvoznanost i sarkazam. Zahteve prema deci potrebno je ralaniti na manje korake. Paljivo gledati i sluati, uz uvaavanje odgovora. Na pokuaje odgovarati pozitivno, sa pohvalom, potvrdom i ohrabrivanjem.59. 60. Pruiti socijalnu podrku, odnosno, zatititi dete od zastraivanja i zadirkivanja. Kroz rad, razvijati drugarski sistem i prijateljske odnose. Specifine vetine vebati tokom prirodnih aktivnosti sa vrnjacima. 61. Pomoi deci da pronau zajedniki interes, menjati neprihvatljivo ponaanje i ignorisati ga. Tokom stresnih situacija razgovarati sa detetom i izvesti ga iz nje.62. 63. Obezbediti poznato i sigurno okruenje, bez buke, neprijatnih mirisa i drugog to skree panju. 64. 65. Sadraje paljivo izabrati i predstavljati to oiglednije. Ponavljati i vebati vie puta. Koristiti elemente neposredne stvarnosti (slike, fotografije, modele...).66. 67. 5. ANALIZA POSTOJEEG SISTEMA OBRAZOVANjA 68. UENIKA SA POSEBNIM POTREBAMA U SRBIJI69. 70. Pokazuje da je aktuelni sistem obrazovanja organizovan u tri osnovna vida:71. 1.specijalno obrazovanje u posebnim kolama za decu ometenu u mentalnom, senzornom, telesnom i socijalnom razvoju kojim je obuhvaeno 1% ukupne populacije uenika72. 2.specijalno obrazvanje u posebnim odeljenjima redovne kole koja su sastavljena od uenika sa istom vrstom ometenosti73. 3.redovno obrazovanje u istom odeljenju sa ostalim uenicima (integracija) ali bez sistematske podrke i prilagoavanja posebnim potrebama uenika tako da je njihov kolski uspeh ispod proseka ostalih uenika i sa velikim brojem ponovaca.74. 75. Deca sa ometenou najvie pohaaju specijalne kole u koje se upuuju na osnovu odluke Komisije o razvrstavanju, koja procenjuje stepen i vrstu ometenosti i edukabilnosti. Ovakav pristup pati od visokog stepena diskriminacije. Druge kategorije dece sa posebnim potrebama najvie se koluju u redovnom obrazovnom sistemu gde sporadino dobijaju pomo od strane strune psiholoko-pedagoke slube u koli. Nastavnici nisu pripremljeni niti obueni za rad sa ovim kategorijama dece. 76. 77. Postoji i kategorija dece sa tekim i multiplim oteenjima, trajno smetena u institucije zatvorenog ili poluzatvorenog tipa sa kojima se minimalno ili nikako ne sprovodi nekakva edukacija i rehabilitaciono-habilitacioni rad. 78. 79. Problem predstavlja i veliki broj dece sa posebnim potrebama koja su isputena iz sistema obrazovanja i nisu obuhvaena ni bilo kojim drugim vidom drutvene brige i tretmana. 80. 81. Specijalne kole funkcioniu kao nezavisan i paralelan sistem uz redovni bez meusobne povezanosti. Dete koje jednom ue u specijalni sistem veoma teko moe da se prebaci u redovni dok je put za prebacivanje deteta iz redovnog u specijalni sistem iroko otvoren.82. 83. Specijalna kola je prilagoenija od redovne kole posebnim potrebama uenika sa ometenou programski, u pogledu obrazovanja nastavnika (defektolozi), tehnike opremljenosti specifinim uilima kao i u pogledu primene specifinih metodika u radu sa uenicima. Programi meutim nedovoljno uvaavaju individualne razlike uenika kao i udbenici i pratee vebanke. 84. 85. Redovna kola je nedovoljno pripremljena za prihvat ovih uenika, kadrovski, programski, metodski, tehniki i arhitektonski. 86. 87. Ali Sektor za zatitu osoba sa posebnim potrebama pokree procese za uklanjanje prepreka, kako bi se fizika i socijalna sredina uinila pristupana osobama sa invaliditetom i postigla njihova potpuna integracija u svim segmentima ivota.

LITERATURA1.Mirjana Stankovi-orevi, spec., Deca sa posebnim potrebama, PI-PRESS Pirot, 2002. godine2.Grupa autora programa SAVE THE CHILDREN, Deca sa smetnjama u razvoju u Pirotu, Colorgrafx, Beograd, 2007. godine, 3.http://sh.wikipedia.org/wiki/Autizam4.http://www.epilepsija.info/5.http://www.stetoskop.info/Daunov-sindrom-885-c32-sickness.htm6.http://www.zdraviilepi.com/Magazin-538.aspx- Ass.dr Milan Stefanovi 7.Internet prezentacija: Dete sa Daunovim sindromom Prof.dr Vesna Radoman8.ww.stetoskop.info/Cerebralna-paraliza-315-s1-content.htm - Cerebralna paraliza-Autor: dr Dragan Zlatanovi 9.Internet prezentacija: DEJA CEREBRALNA PARALIZA, MALFORMACIJE MOZGA I LOBANjE FASPER k. god. 2007-08 ,Neurologija i psihijatrija Prof. Dr. Veronika Ipanovi Radojkovi 10.http://www.blogoye.org/spadalo/26454/DAUNOV+SINDROM.html11.http://nshc.org.yu/pdf/prirucnikzaradsadecom.pdf12.http://www.defektologija.net/phpBB2/viewtopic.php?t=1923