Razvoj politicke sociologije Vukasin Pavlovic

  • View
    2.684

  • Download
    21

Embed Size (px)

Text of Razvoj politicke sociologije Vukasin Pavlovic

VUKAIN PAVLOVI

POLITIKA SOCIOLOGIJA UVODNI DEO

AUTORIZOVANA SKRIPTA

KOLSKA 2008/2009 GODINA BEOGRAD

UVOD

ta je politika sociologija?Na pitanje ta je politika sociologija postoji vie razliitih odgovora. Najvei broj autora u ovoj oblasti daje najoptiji i najjednostavniji odgovor da je politika sociologija nauka koja se bavi pitanjima odnosa drutva i politike (Faulks, 1999:1). Mada se ne kae eksplicitno, svakako se u predhodnom odreenju podrazumeva da vai i obrnuta relacija . Ti odnosi su, dakle, dvosmerni i iskazuju se , s jedne strane, kao drutveni okviri i uslovi koji utiu na politiku, a s druge strane, kao uticaji politike na oblikovanje drutva i drutvenog ivota. Kao to kae poznati sociolog Talkot Parsons, drutvo je tip drutvenog sistema s relativno najviim stepenom samodovoljnosti (Parsons, 1988:12). No, s pravom upozorava ameriki parvni teoretiar Rosko Paund, da je drutvo u prvom redu politiki organizovano. Dakle, u modernom dobu drutvo i politika su neraskidivo povezani, a opstanak drutva je teko zamisliv bez politikih ustanova i organizacija, meu kojima je drava svakako najvanija. Ima zbog toga autora koji smatraju da je glavno polje istraivanja politike sociologije analiza prirode drave i njenih institucija. Najpoznatiji savremeni predstavnik ovog stanovita je Bernard Krik koji argumente za ovo nudi u knjizi U odbranu politike(1964) (Bernard Crick, In Defence of Politics, 1964). Posmatrana na taj nain politika sociologija moe da se odredi kao sociologija drave. Slinu poziciju zauzimaju Patrik Danlivi i Brendan O'Liri u svojoj knjizi Teorije drave, politika liberalne demokratije(1987) (Patrick Dunleavy and Brendan O'Leary, Theories of the State, The Politics of Liberal Democracy, 1987), kao i Ajra Kacnelson i Helen Milner u zborniku koji su uredili pod nazivom Politika nauka, stanje discipline (2002). (Ira Katznelson, Helen Milner, Political Science, State of Discipline, 2002). Termin drava u ovim razmatranjima ima, po pravilu dva znaenja: drava-nacija (nation-state) i drava-vlada, administracija (state-government). Stanovite da je u sreditu interesovanja politike sociologije prouavanje drave ima predistoriju u pravnoj teoriji drave i sociologiji prava koja je dominirala kontinentalnom evropskom teorijom prava u delima frnacuskog teoretiara prava Leona Digija i nemakim pravnim teoretiarima takozvane nauke o dravi (Staatslehre), a pre svega u delu Georga Jelineka.

2

Francuski teoretiar Moris Divere, meutim, ocenjuje da je to stara koncepcija, a da je savremena politika sociologija nauka o vlasti. Savremenija koncepcija uiva danas naklonost veeg broja politikologa koji smatraju da je politika sociologija nauka o vlasti, upravljanju, autoritetu i zapovedanju u svim ljudskim drutvima, a ne samo u nacionalnom drutvu (Duverger, 2001:12). Zanimljivo je da Divere previa da stanovite koje on zastupa i nije tako novo, jer ga je pre njega razvio Maks Veber, jedan od oeva politike sociologije, u onim delovima knjige Privreda i drutvo koje je nazvao sociologija vlasti. Jedan od najpoznatijih britanskih autora u oblasti politike sociologije, Tom Botomor, autor izrazite marksistike orijentacije, nudi neto ire odreenje, jer smatra da se politika sociologija bavi pitanjem moi u drutvenom kontekstu (Bottomore, 1979:7). Pri tome on shvata mo u irokom Veberovom smislu kao sposobnost pojedinca ili drutvene grupe da deluje ako je neophodno u suprotnosti sa interesima drugih pojedinaca ili grupa, ili ak borei se sa njihovim otporom. Mada delovanje moi vezuje za donoenje i izvravanje odluka ili uopteno govorei za odreivanje delokruga odluivanja, Botomor ima na umu iri aspekt podruja politikolokog istraivanja, jer mo, po njemu, igra ulogu u veini drutvenih odnosa u porodici, verskim zajednicama, univerzitetima, sindikatima i tako dalje. Ipak, glavni predmet politike sociologije bio je, i treba da bude, fenomen moi na nivou globalnog drutva (tu se moe raditi o plemenu, nacionalnoj dravi, carstvu ili nekom drugom ureenju); odnosi meu takvim drutvima; drutveni pokreti, organizacije i institucije koje su neposredno ukljuene u odreenje moi (Bottomore, 1977:7). Svatanje politike sociologije kao akademske discipline koja ima socioloki pristup politici i moi demonstrirao je i ameriki autor Martin Merder u svom uvodu u politiku sociologiju pod naslovoim Elite i mase (Martin Marger, Elites and Masses, An Introduction to Political Sociology, 1981). Nastojanje da se politika sociologija shvati kao kratologija, odnosno nauka o moi, pre svega politikoj moi, dosta je raireno, a opravdanje za to lei u injenici da je politika mo jedna od kljunih kategorija politike sociologije. U tom smislu ini se da su Botomor i Merder vie u pravu od Diverea. Koncept moi se pokazuje kao bolja i plodotvornija veza izmeu politikih nauka i sociologije od kategorije vlasti, pa je utoliko bolje reenje za politiku sociologiju kao izrazitu interdisciplinarnu oblast. Istine radi, ovde treba priznati da kod francuskih autora postoji terminoloka barijera jer francuska re povoir ima dvostruko znaenje : i mo i vlast.

3

Postoji jo neki znaajni odgovori na pitanje ta je politika sociologija i u emu je sutina predmeta kojim se ona bavi. Jedan od njih je i odgovor koji nam nudi poznati u uticajni francuski sociolog Alen Turen (AlainTouraine) . U vie svojih dela, a posebno u knjizi Glas i pogled (1978) , Turen brani stanovite da je politika sociologija u sutini sociologija drutvenih pokreta. On ide i korak dalje, pa itavu sociologiju postavlja i razvija kao sociologiju drutvenih pokreta, to jest glavnih aktera koji se bore da ovladaju drutvenim istoricitetom. Sutinskmi povezana sa prethodnom je teorijska pozicija koja politiku sociologiju prvenstveno vidi kao sociologiju drutvenih i politikih promena. Postoji znaajna grupa autora koja smatra da se politika sociologija prvenstveno bavi izuavanjem drutvenih i politikih konflikata. Stanovite da je politika sociologija u sutini sociologija konflikata zastupa se u tri varijante. Po jednoj, re je o optoj teoriji konflikata kakvu recimo zasupaju Luis Kozer (Lewis Coser) i Moris Janovic (Morris Janowitz)1. Kozer u knjizi Politika sociologija (Political Sociology, 1967) izriito kae da se politika sociologija bavi drutvenim uzrocima i posledicama date distribucije moi unitar ili meu drutvima, a pre svega, drutvenim i politikim konfliktima koji vode promenama alokacije moi (Coser, 1967:1) Slinu ovoj zauzima poziciju Janovic u knjizi Politiki konflikt, eseji iz politike sociologije (1970). Po drugoj varijanti, politika sociologija se bavi klasnim konfliktima u industrijskom drutvu. Najpoznatiji predstavnik ovog stanovita je Ralf Darendorf koji je to obrazloio u uticajnoj knjizi Drutvene klase i klasni konflikt u industrijskom drutvu (1957).2 Treu varijantu je zasnovao jo Karl Marks. Po Marksovom stanovitu, kao i marksistikom pristupu uopte, politika sociologija se prvenstvenom bavi klasnom borbom izmeu dve glavne drutvene klase: one koja vlada i one koja je eksploatisana. Specifinu poziciju u odreenju politike sociologije zauzimaju autori koji zastupaju teorije elita, na jednoj, odnosno teorije masa, na drugoj strani. Kao to emo videti u posebnom odeljku ove knjige, autori poput Moske, Pareta i Mihelsa (u klasinoj varijanti) ili Rajta Milsa (u novijoj varijanti), zastupaju stanovite da politika sociologija nije nita drugo do sociologija elita. Komplementarno ovom je stanovite autora poput Le Bona, Tarda, Frojda (u klasinoj

Vidi: Morris Janowitz, Political Conflict, Essays in Political Sociilogy,1970, Chicago: Quadrangle Books Ralf Dahrendorf, Soziale Klassen und Klassenkonflikt in der industriellen Geselschaft,prevedeno na engleski i publikovano pod naslovom Class and Class Conflict in an Industrial Society,1959 London:Routledge and Kegan Paul.1 2

4

varijanti) ili Kornhauzera i Moskovisija (u novijoj varijanti), koji zastupaju miljenje da je politika sociologija u stvari sociologija masa. Za razliku od pristupa politikoj sociologiji kroz optiku odnosa elita i masa, od Tokvila pa do naih dana konstantno je prisutna i vrlo uticajna i iroko rasprostranjena opcija tumaenja politike sociologije kao svojevrsne sociologije demokratije. Ta strana politike sociologije je posebno dola do izraaja u periodu nakon uruavanja socijalizma i uspostavljanja tzv. tranzicionih drutava. Za taj tip drutava od sutinske i ivotne vanosti su postali problemi transformacije autoritarnih u demokratske politike poretke, ili, drugim reima, pitanja uspostavljanja i konsolidacije demokratije. U savremenoj literaturi iz politike socologije istraivanje demokratije uopte i razmatranje njenih razliitih modela, predstavlja jedno od najproduktivnijih polja. Razumljivo je da je politika sociologija od svojih pretea pa do naih dana imala posebnu osetljivost i za drugo, tamno i autoritarno lice politikog ivota. Od starogrkih razmatranja o tiraniji, preko Monteskjeove i Konstanove kritike despotizma, pa do teorijske analize totalitarizma u delima Hane Arendt i Baringtona Mura, politika sociologija je uvek bila i ostala i kritika sociologija tiranije i despotizma. Zbog toga politika sociologija nije samo sociiologija demokratije nego i svojevrsna sociologija slobode. U periodu kada je u politikoj sociologiji dominirao bihejvioristiki pristup, a to je naroito karakteristino za politiku sociologiju u Sjedinjenim Amerikim Dravama u prvim decenijama nakon Drugog svetskog rata, politika sociologija se svodila na sociologiju politikog ponaanja. Mora se priznati da je to period kada kritika dimenzija politike sociologije ustupa pred takozvanim neutralnim i objektivistikim pristupom koji je samo drugo ime za apologetski stav prema postojeem poretku. Unutar irokog polja politikog ponaanja politika sociologija je posebnu panju poklanjala ponaanju biraa na izborima (politika sociologija izbora), kao i delovanju politikih partija (politika sociologija partija). Za razliku od ovih suenih i fokusi