Seminar Ski Rad

5/7/2018 Seminar Ski Rad - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/seminar-ski-rad-559abaa5b7e54 1/28

U N I V E R Z I T E T

P R I V R E D N A A K A D E M I J A

N O V I S A D

F A K U L T E T Z A O B R A Z O V A NJ E

R U K O V O D E Ć I H K A D R O V A U P R I V R E D I

SEMINARSKI RAD

PREDMET: USTAVNO PRAVO

TEMA: „LIČNA PRAVA I SLOBODE“

Mentor: Student:

Dr.Dragan Golijan Predrag VukeljićI-359/2009

Novi Sad, 2011.



SADRŽAJ:

1. Uvod

2. Kratka istorija nastanka pojma ličnih prava i sloboda

3. Savremeno shvatanje ličnih prava i sloboda

3.1 Nastanak i razvoj ličnih prava i sloboda

3.2 Vrste ličnih prava i sloboda

3.3 Nadgledanje ličnih prava i sloboda

4. Zaključak

5. Literatura

2



1. Uvod

Lična prava i slobode su demokratski ideali.Cilj koncepta ličnih prava isloboda je uspostavljanje zajedničkih standarda u položaju ljudi koje trebada postignu svi narodi, kako bi ih svaki pojedinac uživao i doprinosio nji-hovom uspostavljanju i razvoju.

Pojam ličnih prava i sloboda odnosi se na koncept koji se bazira na ideji

da sva ljudska bića imaju univerzalna, prirodna prava, nezavisna od pripa-dnosti državi, rasi, veri ili polu.

Postojanje, validnost i sadržaj ličnih prava i sloboda, posle dugih raspra-va u filozofiji, političkim i pravnim naukama, konačno se definiše u među-narodnom pravu posle stravičnih svetskih ratova,sredinom prošlog veka ido danas se razvija.

U nekim zemljama sveta, demokratija i lična prava i slobode još uvek nisu u potpunosti primenjeni a u pojedinim skoro da nema ograničenjaistih.

3



2. Kratka istorija nastanka pojma ličnih prava i sloboda

Prvi poznati pravni kodeks doneo je Ur-Namu, kralj Ura, oko 2050. g. p.n.e. U Mesopotamiji je oko 1780. g.p.n.e. donet čuveni Hamurabijevzakonik u kojem postoje pravila i sankcije iz dela oblasti ženskih,dečjihi prava robova.Persijsko carstvo je u 6. veku p.n.e., tokom vladavine Kira

Velikog, uspostavilo do tada nezabeležene principe ljudskih prava.KraljKir Veliki izdao je tzv. Kirov cilindar u kome se, između ostalog, dozvo-ljava slobodno ispovedanje vere i oslobađanje robova.Drugde, začeciljudskih, ličnih prava i sloboda, nalaze se u svim religijskim dokumentimaVeda,Biblije, Kurana i Konfučijevih spisa.

Srednji vek donosi postepen razvoj svesti o ličnim pravima čoveka.1215.godine, engleski kralj Džon Bez Zemlje, donosi tzv. Magna Kartu koja muograničava do tada apsolutnu vlast.Taj dokument je postao osnova ustavnog

prava u Britaniji.Nekoliko filozofa 17. i 18. veka, kao što su Džon Lok,Džon

Stjuart Mil i Hegel, razvili su koncept tzv.prirodnih prava, po kome ljudi po-seduju prava samo na osnovu toga što su rođeni. Po njima, prirodna ili kakokažu univerzalna prava, priznata su svim ljudima bez izuzetka, bez obzirana zakon države, pripadnost etničkoj, religijskoj ili kulturnoj grupi.

Krajem 18. veka, posle velikih revolucija u SAD 1776. godine i uFrancuskoj 1789.godine, kao njihov rezultat, donose se prve deklaracije o

pravima čoveka i građanina koje garantuju neotuđiva prava na život i slobo-du.Bile su to Deklaracija nezavisnosti SAD i Deklaracija prava čoveka igrađanina u Francuskoj.

4



3. Savremeno shvatanje ličnih prava i sloboda

Temeljnu pretpostavku demokratije čine, pored načela vladavine pravai podele vlasti, i garantovanje ličnih prava i sloboda.

U savremenim demokratskim ustavnim sistemima vlasti, lična prava islobode se institucionalizuju kroz tri načela: politička vlast je svetovna, pra-vni i državni poredak služe ljudima i treće, postoje urođena prirodna i nepo-

vrediva ljudska prava.Nema savremenog ustava bez poglavlja o ljudskim pravima i slobodama.

Osnovno značenje ljudskih prava i sloboda, jeste da su ona instrument zaograničavanje državne vlasti.Lična prava i slobode utvrđuju pravni položaj

pojedinca prema organima vlasti,a sa druge strane utvrđuju posebna lična prava.

3.1 Nastanak ličnih prava i sloboda

Slobode i lična prava čoveka počinju da se uobličavaju u današnjem obliku posle velikih buržoaskih revolucija, pod uticajem prirodnopravne teorije.Pri-rodna prava stiču se rođenjem, ali su izražena samo ako se uobliče i regulišu

pravnom normom-ustavom.Prve deklaracije o ličnim, prirodnim pravima čoveka smo već spomenuli

kada smo govorili o nastanku pojma.Savremene deklaracije donose se tek posle Drugog svetskog rata.

Tek su velike tragedije svetskih razmera, kakvi su bili svetski ratovi,doveledo toga da se formira međunarodna zajednica i da ona pokaže zainteresova-nost za razvijanje i zaštitu ličnih prava čoveka.Do tada su ljudska prava,

5



njihov sadržaj i garancije i odnos pojedinca i države, bili isključivo stvar unutrašnjeg prava svake države.

Sazrela je svest o univerzalnom karakteru ljudskih prava, ona se proširuju

dopunjuju i teži se ka internacionalizaciji istih,da bi svim ljudima sveta bilazagarantovana.To je dovelo do donošenja prvih univerzalnih konvencija oljudskim pravima koje i danas utiču na sadržaj ustava mnogih država sveta.

Na međunarodnom nivou osnovne su Povelja Ujedinjenih nacija, doneta1945. godine i Opšta deklaracija o pravima čoveka iz 1948. godine, a na

području Evrope to je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda iz 1950.

Iako nisu bile pravno obavezujuće, deklaracije su bile prvi međunarodni pravni pokušaj da se ograniči ponašanje pojedinih država i da se one privoleda prihvate obaveze prema svojim građanima u priznavanju njihovih lju-

dskih, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava.

3.2 Vrste ličnih prava i sloboda

Ustav Republike Srbije od 2006. godine u potpunosti pokriva sva područjastandardnih ljudskih prava a njihov sadržaj je u potpunosti saglasan sa evro-

pskim standardima. Po mišljenju Venecijanske komisije od 2007.godine, unekim aspektima ih čak i prevazilazi.

Ustav Republike Srbije spada u one ustave koji imaju posebno poglavljeo ljudskim pravima i slobodama.Ono je sistematizovano odmah iza osnovnih

odredbi o karakteru države, što govori o njegovom značaju.Poglavlje je po-deljeno na tri dela:-Lične slobode i prava i posebna lična prava,-Politička prava,-Ekonomsko socijalna prava.

Posebnu grupu čine Manjinska prava i slobode, odnosno prava pripadnikanacionalnih manjina.

6



Lična prava i slobode, po Ustavu se obezbeđuju na dva načina:garantijama

koje ustav daje pojedincu u odnosu sa upravnom i sudskom vlašću i sa drugestrane posebnim ličnim pravima.Garantije koje se utvrđuju u odnosu na sudsku i upravnu vlast imaju za cilj

da obezbede poštovanje ljudske ličnosti u postupcima pred upravnim i sud-skim organima.Te garantije su trojake i to:-Garantije u vezi sa lišenjem slobode i pritvorom,-Garantije poštovanja ličnosti u postupku pred državnim organom i-Garantije u vezi sa kažnjavanjem i izricanjem osuda i kazni.

Posebna lična prava su ono na šta se obično misli kada govorimo o ličnim pravima i slobodama čoveka.Posebna lična prava koja garantuje Ustav RSod 2006. godine su:

1.Lična sloboda-pravo na ličnu sigurnost, niko ne može biti lišen slobode nipritvoren, osim u slučaju koje predviđa zakon.

2.Pravo na život-ljudski život je neprikosnoven,nema smrtne kazne ni kloni-ranja.

3.Nepovredivost integriteta-jamči se nepovredivost fizičkog i psihičkog inte-

griteta.4.Nepovredivost stana-osim u slučajevima predviđenim zakonom.5.Nepovredivost tajne pisma-svaka komunikacija je privatno pravo čoveka,

osim u slučajevima predviđenim zakonom.6.Pravo na zaštitu podataka o ličnosti-lični podaci se moraju zaštititi u postu-

panju sa upravnim i sudskim organima.7.Sloboda kretanja i nastanjivanja-svaki čovek ima slobodan izbor mesta

nastanjivanja i života.8.Sloboda savesti i veroispovesti-niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj

veroispovesti i drugim uverenjima.Na osnovu prigovora

savesti, može se izjasniti za vojnu obavezu bez oružja.9.Sloboda nauke i umetnosti-svako ima slobodu bavljenja umetnošću,bez

ograničavanja u izražavanju,kao i naukom.

7



3.3Nadgledanje ličnih prava i sloboda

Smisao ustava nije samo da proklamuje lična prava i slobode, negoda ih osigura i obezbedi im odgovarajuću zaštitu.Tek tada ona će imatistvarni značaj.

Demokratski ustavi predviđaju odgovarajuće zaštitne mehanizme iinstrumente zaštite ljudskih prava na principu antidiskriminacije.Sva

ustavom garantovana lična prava i slobode mogu se zaštititi u domaćimali i međunarodnim institucijama, kao i kod zaštitnika građana.

Države su dužne da sprečavaju i gone diskriminaciju u cilju obezbeđi-vanja međunarodno zajamčenih ličnih prava i sloboda.Nije dopuštenadiskriminacija tj. pravljenje razlike između pojedinaca po bilo kom osnovu.

Cilj ovih mera je ispravljanje nepravde i dovođenje svih ljudi u isti položaj pravne i stvarne jednakosti.

Povrede i zloupotrebe ličnih prava i sloboda registruju, nadgledaju i pokušavaju ispraviti razne međunarodne organizacije od kojih su naj-

poznatije Amnesti Internešenal i Hjuman rajts Voč.

8



4. Zaključak

U preambuli Opšte deklaracije o pravima čoveka iz 1948. godine kaže se:“Priznanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih ljudskih

bića je osnov slobode, pravde i mira u svetu.''

Ova rečenica daje ukratko suštinu svih deklaracija i konvencija donetih dosada.Deklarativno, većina zemalja sveta prihvata sve međunarodne dokume-nte.Problem je u njihovoj implementaciji u pravne sisteme i njihovoj prime-ni u praksi.

Dakle, pravno su lične slobode i prava definisane u međunarodnom pravu,kao i u unutrašnjem pravu velikog broja zemalja.Ona su ustanovljena sa ci-ljem uvođenja zajedničkih standarda u položaju ljudi koje treba da postignusvi narodi i nacije, kako bi svaki pojedinac i svaki građanin društva imao sva

prava i slobode. Isti taj pojedinac trebao bi težiti da doprinese poštovanju i

unapređenju ustanovljenih prava i sloboda.

9



5. Literatura

-Slavnić Lj.-Ustavno pravo,Novi Sad, 2007.

-Ustav Republike Srbije, Beograd, 2006.

-Wikipedia-Ljudska prava.

-Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, 1948.

-Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, 1950.

10



11



12



13



14



15



16



17



18



19



20



21



22



23



24



25



26



27



28

Documents

Seminar Ski Rad