VISOKA MEDICINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAMILUTIN MILANKOVI

SEMINARSKI RAD

izofreniaPredmet: Psihijatrija

Profesor: Student: Dr spec. med. Tanja Ilankovi Jovan Radoji Br.indeksa: S 78/11 Smer: medicinski tehniar

Beograd, 2013.Sadraj

1. Rezime32. Uvod43. izofrenija54. Epidemiologija izofrenije55. Etiopatogeneza izofranije66. Klinika slika izofranije77. Kliniki oblici izofranije88. Poetak bolesti99. Razvoj i prognoza izofrenije910. Terapija izofrenije1011. Zakljuak1112. Literatura12

1.Rezime

Re Shizofrenija potie od grkih rei shisis (cijepanje, rascijep) iphrenos (dua). Ime je prvi put upotrebio Eugen Bleuler 1911. godine oznaavajui time posebnu grupu sindroma psihikih poremeaja. Poznati su njegovi opisi shizofrenije pod nazivom"Blojlerova 4 A", koja bi obuhvatala primarni opis bolesti sa poremeajima u sferi afekta, asocijacija, zatim ambivalencija i autizam shizofrenih bolesnika. Naziv ove teke duevne bolesti oznaava sutinu i ukazuje na rascep i nesklad (disocijacija) izmeu psihikih funkcija, pre svega procesa miljenja i afekta, nazvanaideoafektivna disocijacija. Ovakva vrsta disocijacije je prisutnajedino kod shizofrenije i ne sree se kod nijednog duevnog oboljenja. Karakterieje dakle, nesklad izmeu miljenja, odnosno sadraja miljenja, afekta i volje. Normalno, sve ono to se doivljava i to je trenutno u toku procesa miljenja odraava se i afektom: ako se osjea ljutnja, to je iskazano ponaanjem i mimikom, ili ako se doivljava radost to se vidi i na licu. Meutim, toga nema kod shizofrenije.Prema MKB-10 shizofrenija se definie kao teki duevni poremeaj koji se karakterie poremeajem miljenja i panje (percepcije), a afekat je neadekvatan (neskladan) i otupljen. Svest shizofrenog pacijenta je bistra, jasna, tako da je svestan svega onoga to se deava sa njim i oko njega. Intelektualne funkcije su takoe, ouvane, ali nakog niz godina bolesti moe doi do njihovog propadanja.Bolest ima hronini tok sa pogoranjima i remisijama, ali nikad ne dolazi do konanog izleenja, to ima veliki socijalno-medicinski znaaj, jer predstavlja optereenje kako za porodicu pacijenta, tako i za drutvenu zajednicu.Pripada grupi psihoza, a pod pojmom psihoza se najee podrazumijeva psihiko stanje osobe sa prisutnim sumanutim idejama i halucinacijama uz nepostojanje uvida u njihovu patoloku prirodu, zatim poremeaj ocjene realnosti i gubitka veze sa realnou, gubitak granica "Ega".Postoji vie oblika izofranije.

Kljune rei: izofrenija, detinjstvo, razvoj, tok, manifestacija, prognoza, dijagnostikovanje, terapija

2.Uvod

Mladost ja razdoblje ivota u kome dolazi do prolaznih nazadovanja, neminovnih sukoba sa sobom i svetom oko sebe, nesklada izmeu razuma i oseanja, zbrke u poistoveivanju i stvaranju identiteta, prolaznih otuenja od sebe, otuenja od stvari i razgradnji neurofiziolokih i psihikih sklopova i funkcija koje se moraju razlikovati od psihikih i predpsihotinih pojava. I pored ovako burnih promena mladalako doba ne treba shvatati kao patogenetski inilac nego samo kao razdoblje ivota u kome su plastinost i spremnost za izgradnju povieni. Nepovoljna iskustva (stres,povrede,posebne okolnosti) lake izazivaju prolazne ili trajne razgradnje. Predpsihotini,odnosno psihotini simptomi predstavljaju poslednji pokuaj da se obnovi ili sprei konani raspad i psihika smrt i obnovi psihika ravnotea koliko je to mogue. Psihoza u maldosti je pokazatelj slabosti neurofiziolokih i psihikoh sklopova i funkcija, u prvom redu odbrana da se preinae ulni odgovori na drai i stres nesvesne detinjaste elje i objektni odnosi, sukobi i prvobitne odbrane i preuzme identitet odraslih sa svim njegovim sastavnim delovima ( telesnim, polnim, oseajinim, saznajnim, moralnim i drutvenim).

Nain ispoljavanja, uzroci, poetak, tok i ishod psihoza u mladosti razliiti su kod pojedinih omladinaca i u razliitim dobima ivota. Psihoze poinju naglo sa burnim simptomima straha, depresije, smetenosti, depersonalizacojom, smetnajma identiteta, ree sa grubljim poremeajima miljenja i opaanja, pa i sumanutim mislima. Ovo moe biti uvod u izofraniju ali i nezavosno od nje, povezano sa upotrebom droge, alkohola, stresom, moe biti histerinog ili drugog porekla.

Merila za procenu poetne psihoze i predpsihoze neodreena su. Koriste se sva ve navedena merila i metode otkrivanja i dijagnostikovanja. Potreba za socio-psihijatrijskim praenjem predpsihoza i prolaznih kriza identiteta u mladalakom dobuje velika kako bi se pratio njihov dalji razvoj i mogue psihotine organizacije i razgradnje.

3.izofrenija

Najea psihoza u detinjstvu tj.mladalakom dobu je izofranija ija se klinika slika,ako je ve izraena ili ako se javlja polagano i podmukloje priblina ili je ista kao ona u odraslom dobu. Mnoge psihoze u mladosti su poele ve u detinjstvu i u tom sluaju se tee prepoznaju.

4.Epidemiologija izofrenije

Rauna se da 0,5 do 1% stanovnitva boluje od izofrenije, to ima i odgovarajui epidemioloki znaaj. U urbanim sredinama kod rizine populacije sa aspekta herediteta mnogo je vie oboljevanja nego u ruralnim sredinama, pa se stres svakodnevnog urbanog ivota moe smatrati kao nepovoljan inilac u razvoju ovog oboljenja.

Bolest poinje rano; 9 od 10 mukaraca,ali 2 od 3 ene,imaju pojavu bolesti pre 30-te godine ivota. Prosek godina za poetak prve psihotine epizode su srednje dvadesete za mukarce i kraj dvadesetih za ene (neretko bolest pone i u ranim dvadesetim, a prvi znaci se zapaze i ranije, pa otuda u narodu i naziv " Mladalako ludilo"). Predpostavlja se da odvajanje od roditelja moe da deklanira psihotine crte koje su bile prisutnejo od detinjstva.

5.Etiopatogeneza izofrenije

U etiologiji izofrenije stoje bioloki, socijalni faktori i faktori individualnog ivotnoog iskustva. Bioloki faktori koji mogu da imaju znaaja u nastanku izofrenije su:

1. Genetska predispozicija- Na sadanjem nivou znanja genetski pritup izofreniji glasi: Ne nasleuje se izofrenija,ve se nasleem prenose neke osobine, poseban kvalitet linosti koji moe da pree u izofreno, zavisno od konstelacije zahvaenog gena i uticaja faktora sredine u kojoj osoba ivi. Najee se predpostavljaju dva modela nasleivanja: Model pojedinanog znaajnog lokusa i multifaktorski model. Ovi modeli predstavljaju genetske extreme od monogenskog do poligenskog nasleivanja.2. Konstitucionalna predispozicija- Odavno se smatra da se u porodicama izofrenih bolesnika esto nalaze i odreene fizike strukture i odgovarajue crte linosti. Protagonisti ovog pravca opisuju kod izofrenije tzv. Astenini tip (nalazi se kod izofrenije u preko 50% sluajeva), koji se fiziki odlikuje: uskim grudnim koem,duim rukama,mravou ,veim nosem, ptiijim oblikom lica.3. Metaboliki faktori- Brojne teorije podravaju tezu o oteenju neurohumoralne transmisije u mozgu izofrenih bolesnika (pre svega u limbikom sistemu, odgovornom za emocije i vitalnu energiju). U ovom smislu je i teza da je sutina izofrenije u defektu transformacije opte energije metabolizma u energiju hormikog integriteta. To je pretpostavka o konverziji energije i uoenom defektu na tom nivou kod izofrenije.

Kada su u pitanju socijalni i kulturni faktori u nastanku izofrenije mogu da igraju znaajnu ulogu,ali jo vie u modeliranju izofrenije. Interesantna su zapaanja da se izofrenija znaajno vie pojavljuje u niim socioekonomskim klasama. Ovo doputa razne interpretacije. Siromatvo onemoguava majke da se brinu o svojoj deci. Kasnije, u adolescenciji, moe da se pojavi jaka stresna situacija kao izraz sukobljavanja sa neprijateljskim svetom koji ne daje dobru ansu takvoj jedinki. To dovodi do razoaranja, gubitka ambicija, to dalje moe da vodi u socijalno povlaenje i izolaciju, odnosno u regresivne oblike izofrenije.

Faktori individualnog ivotnog iskustva su faktori usled kojih se javlja izofrenija kao posledica pogrenog progresivnog prilagoavanjajedinke sredini u kojoj ivi a to pogreno prilagoavanje se javlja tokom detinjstva i adolescencije. U faktore individualnog ivotnog iskustva spadaju:1. Deprivacija od strane majke i neadekvatno materinstvo;2. Obrnuta roditeljska uloga;3. Ponovljana ekspozicija duplih poruka";4. Patogena porodica kao celina;5. Tekoe tokom falusnog stadijuma razvoja sa reaktivacijom seksualnog straha u periodu adolescencije.

6.Klinika slika izofrenije

Osnovni znaci izofrenije odnose se na poremeaje: emocija, miljenja, volje, opaanja, vitalnih dinamizama i dezintegraciju celokupnog funkcionisanja linosti. Meu simptomima u poetku se viaju depresivni simptomi ( snienje raspoloenja), oseajno otupljenje, poviena strepnja, uporne dismorfofobije, hipohondrinos, prolazne depersonalizacije, mrzovolja, gubitak volje i radosti u odnosima sa drugim osobama, povlaenje, drutvena neprilagoenost, gubitak preduzimljivosti i zanimanja, neobina ponaanja i misli kao i precenjene misli i poremeaji pokreta (grimase). Svi ovi simpromi mogu biti protumaeni i shvaeni i kao mladalaka kriza, i kao predpsihoza, ili ako su ispoljeni u blaem obliku i kao prolazne smetnje prilagoavanja.U daljem toku bolesti neki od ovih simptoma se mogu povui ili zadrati i meati sa novim koji postaju uoljiviji, kao to su poremeaji miljenja: Po obliku koji se najee ispoljavaju u gubitku asocijacija,bloku misli, raspadu pojmova, oskudnosti govora Poremeaj miljenja po sadraju koji se odnosi na nain formiranja misaonog toka, mogu se javiti eho misli ili doivljaj da su misli obolelog emitovane iz njegove glave u spoljni svet i da drugi mogu da ih uju. Moe se javiti oseaj da su mu misli ubaene iz spolja iz okoline, pa verovanje da su se misli izgubile iz njegove glave, da su pod uticajem spoljne sile itd.Dalji simptomi izofrenije su poremeaj govora, zatim smetnje opaanja (halucinacijekoje se javljaju kod polovine do dve treine izofrenih bolesnika, ee slune i kinestetike nego vidne, koje se ne mogu dovesti u vezu sa afektivnim sadrajima), katatoni simptomi (motorni pokreti bolesnika gube jedinstvenost i oseajnost, gubi se harmonija i gracija dranja. Psihomotorno izraavanje kao posledica volje moe se javiti u vidu miine ukoenosti, votane savitljivosti i katatonog stupora), samopovreivanje, opadanje intelektualnih delatnosti, slabost panje, praznina u glavi, ravnodunost, i zvrnutst oseanja, autoerotske i homoseksualne tenje i obino prisilne pojave. Slabljenje socijalnih nagona, nagona za ishranom jedan je od karakteristinih znakova izofrenog oboljenja. Vrsta i broj simptoma mogu biti razliiti to zavisi od vrste izofrenije.

7.Kliniki oblici izofrenije

Grupa izofrenih psihoza se obino deli na nekoiko podtipova. Podela donekle ima smisla s obzirom na razliitu prognozu i varijacije terapeutskog tretmana. Podtipovi izofrenije su:1. Paranoidna izofrenija ( Schizophrenia paranoides)2. Obina izofrenija (Schizophrenia simplex)3. Hebefrana izofrenija (Schizophrenia hebephrenica)4. Katatoni tip izofrenije (Schizophrenia catatonica)5. Rezidualni oblik izofrenije (Schizophrenia residualis)6. Akutna izofrena epizoda, akutno duevno oboljenje slino izofreniji (Psychosis acuta schizophreniae similis)7. Postizofrena depresija ( Depressio postschizophrenica)8. Duga izofrenija, Proph-izofrenija (Schizophrenia alia)9. izoafektivno duevno oboljenje (Psychosis schizoaffectiva)10.izotipalni poremeaj (Disordo schizotypicus)

Za deiji uzrast je svojstveno meanje pojedinih oblika izofrenije kao i meanje sa afektivnim i neurotinim sindromima. Osim ovih izofrenija moe imati i pseudoneurotini izgled u kome prividno preovlauju neurotino simptomi kao to su histerini, fobini i prisilni. Moe biti i pseudopsihopatska ukljuujui pojavu prestupnikog ponaanja. Ako su prisutni depresivno-manini simptomi potrebno je znati razlikovati da nije re o afektivnoj psihozi, koje su ree, ili o meanom izoafektivnom obliku psihoze. Sumanute misli su u maldalatvu neto postojanije, organizovanije i uoblienije nego u detinjstvu ali jo uvek manje nego u odraslom dobu kao, uostalom i druge psihotine pojave.Sem pravih izofrenih psihoza, koje predstavljaju dugotrajni proces, postoje i izofreniformna stanja i odgovori na naglu psihiku pojavu koji se razlikuju od procesnih psihoza iako neki od njih, tokom vremena prelaze u hroninu psihozu.

8.Poetak bolesti

Poetak izofrenije moe biti nagao ili polagan i podmukao, tako najee poinjejednistavni oblik. Neke izofrene psihoze u mladosti vuku poreklo iz detinjstva i nastavak su ranijih psihoza ili predpsihiza, a neke su sejavile tek u pubertetu ili odmah nakon puberteta. Do tada uspene odbrane su se slomile pod uticajem telesnih, oseajnih i drutvenih pritisaka kojima je izloena mlada osoba.Od roditelja ili mladia-devojke mogu se dobiti podaci o izmenama linosti i pre poetka bolesti ili informacije o odstupanjima u oseajnom, saznajnom i drutvenom razvoju,kao to su drutvena izdvojenost, emocionalno siromatvo, neobina zanimanja i ponaanja. Manje osetljivi i obrazovani roditelji dugo ne primete poetak,pa ak ni razvijeni tok bolesti.

9.Razvoj i prognoza izofrenije (izofrenih psihoza) u mladosti

Tok bolesti zavisi od blagovremenog dijagnostikovanja, odgovarajue terapije, razumevanja i prihvaenosti u socijalnom okruenju obolele osobe. On moe biti: kontinuiran, epizodian sa progredirajuim ili postojanim oteenjem, epizodini remitirajui sa nepotpunom ili potpunom remisijom, ili neki drugi.

izofrenija se javlja u remisijama i ubovima. U stadijumu remisije osoba moe da se vrati u socijalnu sredinu: ub znai novi atak bolesti. ei ubovi znak su loe prognoze i brze demencije. Primer bolesnika u stanjima pogoravanja bolesti: (tekst kojije napisao bolesnik)

"Avans prohtev"

"Jesenjeg prohladnog dana, ba kad sam se vraao iz konzerve, zauvek sam je bacio, kroz praktian prizor travnjaka. Nije toliko vano koliko je bitno da je ta ista konzerva napunjena odozgo temperom i zamagljenom fasciklom. Gledajui zapanjujuim pogledom nisam imao mogunosti i prilike da oduzmem sebi odgovornost i poverenje. Nakon toga, potpuno sam izgoreo zajedno sa apartmanom. Sva je poutela, sve do Mramornog mora. Gluma je propala, nije vano, znaajno je to da su profesionalne lai okupane u smoli od kravuljica, pa niko nije bio zadovoljan sadanjim tretmanom terminoligije koje golicava svakog u pupak. Stoj! Padam u nesvest, sva vrata su bila zakljuana, te ih niko nije ponovo zakljuavao, meutim pao je mrak. Jao, uhvatlio me je kokoije slepilo u korpi za ve. Veina spavaa zahrkalo je ispod buba rusa, koje su milele po lobanjama i spavaicama.Seljaci mirisali su na buavo mleko i truo kajamak. Ustajte ludaci, vreme je zakucavanju eksera, sa ajbnama po sred tumora. Nije vano, glavno je to da smo prolazei kraj trafike osetili miris kvasca i to pre smo pobegli da ne bismo nadoli. Beali smo iz sve snage i petnih ila. Patio sam od tabana. Jo, kia je padala na levo i nagore. Nije bilo vremena da se popije bikarbona soda. Gorile upropastile su flaice od brabonjaka. Najzad, propao sam kroz afolj, uvek je to najbolje reenje, na glavu mije pala sfevica sa bubuljiavim genzlicama.

10.Terapija izofrenije

Leenje izofrenih bolesnika je naporan i dugotrajan posao i za pacijenta i za lekara i za porodicu. U terapijskoj doktrini najpre traba odluiti da li treba hospitalizovati bolesnika ili se opredeliti za ambulantni tretman. Indikacija za hospitalizaciju su: suicidalni rizik, agresivno ponaanje, ekstremna uznemirenost, dezoraganizovano ponaanje, nesposobnost da se uspostavi jasna dijagnoza, stabilizacija psihofarmakoterapije. Ponekad je potrebno hospitalizovati bolesnika i kadaje nesposoban da brine sam o sebi.

Smatra se da psihoterapija izofrenije postavlja posebne zahteve pred linost terapeuta, pa se posebno ukazuje na probleme kontratransvera. Stav terapeuta, naroito u prvoj fazi, kada su regresivne potrebe pacijenata velike, moe da bude "materinski", tj. Uspostavljanje klime aktivne, paljive i stalne nenosti, koja karakterie materinsko oseanje. Drugi stav, gde se prema bolesniku odnosimo kao prema odreslom koga treba jo voditi ipodravati, kao prema "velikom" detetu, naziva se "oinaska podrka". To je stav dobrodunog i liberalnog autoriteta, koji klasino karakterie dobrog oca.

Postoji i grupna psihoterapija izofrenih bolesnika. Ona razreava unutranje konfilkte linosti, poboljava socijalizaciju kroz interpersonalne kontakte i stvaranje grupnog identiteta, koji ohrabruje samoizraavanje polesnika. Ovde se savetuje neprastana aktivnosta terapeuta, davanje jednostavnih interpretacija, zadovoljenje oralnih poterba bolesnika. Posebna vrasta grupnog rada je rad sa lanovima porodice., to zahteva intezivan rad sa roditeljima, posebno sa majkom. U simbolikoj vezi pacijenta sa majkom problem je da majka prihvati autonomiju svog deteta, to se esto postie usmeravanjem njenih konfliktogenih potreba na drugi objekat ili na spoljnu aktivnost.Psihosocijalne intervencije podrazumevaju sustematsku i kontinuiranu proveru stanja pacijenta ukljuujui medicinske zanake bolesti, socijalne potrebe i organizaciju ivota za duim vremenski period. U tom smislu vano je napraviti individualni plan rehabilitacije za svakog pojedinog pacijenta.

11.Zakljuak

Neki naunici koji istrauju teoriju haosa kau da ne postoji pojam poput besmislenosti, jer u svakom neredu postoji odreen stepen ureenosti. Nasumini brojevi, broj Pi, ahovske figure baene na pod, iako predstavljaju pojmove koji nemaju reda u svojoj osnovi, posjeduju odreen stepen ureenosti koji povrnim razmatranjem nije oit. Tako shizofreniari imaju pristup drugoj dimenziji koju mi ne moemo videti jer smo prihvatili da je svet onakav kakvim ga vidimo.U modernim interdisciplinarnim strujanjima mnogi strunjaci povezuju psihologiju, neuropsihologiju i parapsihologiju s kvantnom fizikom. Ipak, manji broj naunika uzima u obzir injenicu da tek sada slede najvanija otkria u oblasti oveanstva i da treba odbaciti neka utvrena stajalita, posebno na podruju psihijatrije, s obzirom da su ljudski mozak i mogunosti njegova korienja tako slabo istraeni. Upravo bi shizofrenija mogla objasniti neke stvari poput naina funkcionisanja mozga, moda ak i potvrditi najnovija teorijska strujanja prema kojima je mozak hologram upravo zbog svojstva da nae misli i seanja nisu koncentrisane na jednom mestu nego, kao i kod hologramske slike, manji deo slike (mozga) sadri svojstva celine.Prema tom modelu sve to vidimo nije stvarno ve produkt naih misli, a sve stvari u svetu su povezane i nedeljive. Vizije, snovi, halucinacije, lucidna stanja svesti su stanja kada gledamo van ovog materijalnog sveta u drugu i viu dimenziju. Moda halucinacije i glasovi koje uju osobe sa shizofrenijom jesu upravo nesvesna posezanja za svetom koji je on kraj nae svakidanje iluzije u kojoj ivimo. Shizofrenija bolesnicima onemoguuje razluiti subjektivni doivljaj od objektivne stvarnosti, ali ako se uzme u obzir daje stvarnost iluzija menja se i pogled na ovu bolest. Vrlo se malo zna o tome to je uopte shizofrenija. Moda se jednog dana ne bude klasifkovala kao teka duevna bolest ve kao pukotina u iluziji stvarnosti a oboleli kao deo oveanstva koji vidi svet oko sebe onakvim kakav on zaista jeste.

12.Literatura

Mari, Jovan: Klinika psihijatrija ,Beograd, 2005.

Tadi, Nevenka: Psihijatrija detinjstva i mladosti, Beograd, 2003.

uki-Dejanovi S. Psihijatrija. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2011.

12