TERORIZAM – RAT U KONTINUITETU

8/2/2019 TERORIZAM RAT U KONTINUITETU

1/22

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

TERORIZAM RAT U KONTINUITETU

Uvod

Savremeni meunarodni terorizam je u stalnom porastu bez obzira na sve organizovanijesuprotstavljanje meunarodne zajednice i na mere koje se preduzimaju radi njegovogsuzbijanja. Zahvaljujui iniocima koji ga generiu, meunarodni terorizam se obnavlja iusavrava na sve viem tehniko-tehnolokom nivou, a efikasnost mu se konstantno poveava.Uz stalnu primenu novih, razliitih metoda i oblika delovanja, meunarodnim terorizmom (pa inacionalistikim lokalnim oblicima terorizma) postiu se, naizgled, potpuno suprotni efekti:oekuje se da e se problemi koji su izazvali terorizam reiti veom demokratizacijom,ublaavanjem ili uklanjanjem socijalno-politikih uzroka koji vode ka njegovom obnavljanju,

ali i da se pojaanom represijom, guenjem osnovnih graanskih prava ili uvoenjemvanrednog stanja (uvoenje dravnog terorizma protiv terorizma) moe otkloniti terorizam. Uprvom sluaju, ukoliko primoraju vlast na demokratizaciju uslova ivota u jednom drutvu i nareavanje pojedinih pitanja za koja su teroristi zainteresovani, oni postiu, delimino ili

potpuno, ciljeve svoje aktivnosti. U drugom sluaju, ukoliko se politika reakcija drave ispoljikroz pojaanu kontrolu i prinudu, naruie se meunarodni ugled zemlje i mogue je njenoizolovanje u meunarodnoj zajednici, to je, takoe, ostvarenje dela ciljeva planera terorizma.U tom sluaju, teroristika aktivnost u takvoj zemlji, posebno ako stratezi terorizma uspeju da

pred svetskim javnim mnjenjem zamene uzroke i posledice, dobija privid borbe za progresivnupromenu drutva i uslova ivota svake pojedine individue u tom drutvu.

Na osnovu navedenog, jasno je da nosioci terorizma, prvenstveno posredstvom ofanzivnestrategije, odnosno teroristike agresije, pokuavaju da od rtve (objekta napada) iznude

politike ustupke. U veini sluajeva, ispoljena teroristika agresija pokree odbrambeno-zatitni mehanizam napadnutog objekta, to jest, dolazi do neoruanog i sukcesivno oruanog, au odreenim okolnostima, i masovnog oruanog sukoba izmeu agresora i branioca. Prematome, terorizam nije samo najgrublji oblik nasilja, kako se smatra i terminoloki oznaava, ve

planski, sveobuhvatan i kontinuirani sukob, najee izmeu drava i pojedinih ili grupa dravaprotiv ire organizovane teroristike organizacije, u kome napada, usklaenim neoruanimdelatnostima i oruanim aktivnostima, nastoji da kod napadnutog izazove strah zbog kojeg eovaj pristati na politike ustupke, odnosno na potinjavanje svoje volje napadau.

Iako je terorizam kao drutvena pojava nastao davno, za savremena razmatranja su znaajna triperioda: (1) liberalni nepodravljeni terorizam sedamdesetih godina XX veka; (2) terorizamna kraju XX veka i na poetku XXI veka i (3) bujanje islamskog terorizma

Liberalni nepodravljeni terorizam

Period liberalnog terorizma poeo je krajem ezdesetih godina i trajao do devete decenije XXveka. U tom periodu, veina teroristikih organizacija operisala je u Zapadnoj Evropi, Japanui na Bliskom i Srednjem Istoku a neke i u Junoj Americi. Organizacije su nastajale spontano i

autohtono, kao reakcija na ekonomsko-socijalnu situaciju u njihovim zemljama. To je bioperiod, manje-vie, iskrenog revolucionarnog zanosa, nastalog usled pojaanognezadovoljstva politikom Zapada i Japana. Tome je doprinelo i nekoliko sociolokih zbivanja i
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/


2/22

reagovanja, od kojih su znaajniji: studentski bunt 1968. godine u zapadnoevropskimzermljama, koji se brzo proirio van granica pojedinih zemalja i zahvatio, pored ostalih, iJugoslaviju; protesti protiv rata u Vijetnamu (najbrojniji su bili u SAD mnogi, sada poznatiljudi, bili su zahvaeni idejom o prekidu rata, odnosno odbijanju zahteva drave da se odazovuvojnom pozivu); okretanje terorizmu pojedinih palestinskih oslobodilakih organizacija,naroito posle pobede Izraela u ratu 1967. godine (teroristiki akt koji je uznemirio svet zbio se

na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada su palestinski ekstremisti ubili vieizraelskih sportista u olimpijskom naselju); poetak buenja islamskog ekstremizma u nekimzemljama, tradicionalno osetljivim na islamski verski fanatizam (tih godina je poelokomeanje u redovima iranske muslimanske emigracije, u SAD je poela realizacija iitskog

plana o preobraanju crnakog stanovnitva u islam, u Jugoslaviji je Alija Izetbegovi objaviosvoju uvenu Islamsku deklaraciju koja je, mnogo godina kasnije, postala ideja vodiljaemstremnim muslimanima u Bosni i u Sandaku Rakoj oblasti), i tako dalje.

U takvoj politikoj situaciji, javile su se ideje o prevazilaenju protivrenosti izmeu slobodeodluivanja i nemoi u odnosu na osnovne uslove ekonomske i politike egzistencije.Mlada generacija, koja je, u uslovima korupcije, manipulisanja ljudima, politikog

voluntarizma i pojaane represije dravnih organa, izgubila poverenje u politiki sistem ilinost koja mu je bila na elu, okrenula se nasilnim metodama iznuivanja reenja koja

joj pogoduju. Tada je u ekstremnim delovima drutva, ekonomski najugroenijim, ali imeu populacijom mlaih uzrasta, poela da se javlja dilema (veoma esto su je nametalistrani planeri teroristikih aktivnosti strane obavetajne slube ili multinacionalniinioci sile i moi) da li i koliko su nosioci vlasti u sopstvenoj sredini legitimni, odnosnoda li deluju za sopstvenu ili drutvenu dobrobit.

Na taj nain su se stekli preduslovi za obraun opozicije i vlasti, koji moe da poprimi iveoma razliite, pa i nasilnike oblike.

Osnovna ideja koja je podstakla na okupljanje mlade ekstremiste moe da se svede na stav dane postoji nijedan politiki sistem koji nije manje ili vie otvorena vladavina nasilja, izega je izveden zakljuak da na nasilje treba odgovoriti nasiljem. Tako su, donekle, naveoma upeatljiv nain, oivljene ideje Markuzea i drugih da je prirodno pravo onihkoji pripadaju potlaenima i savladanim manjinama da upotrebe vanzakonska sredstvaim zakonska sredstva nisu dovoljna, jer su zakon i red ustanovljeni da bi se titilaustanovljena i ustoliena birokratija i hijerarhija.

Tako stvorena nova levica brzo se idejno raslojavala i usmeravala na mase mladih razliitimidejnim pravcima (anarhizam, maoizam, neonacizam, razne verske sekte sa razvijenim

programima sprovoenja nasilja raznih vrsta i tako dalje).Nasuprot tim ekstremistikim pokretima, najveci deo te nove levice se pasivizirao.

Kao ravnotea stvaranju ekstremno orijentisanih organizacija, dravne institucije su poele,esto nepotrebno grubo i brutalno, da zatiru graansku neposlunost. Rezultat je bio otpor iorijentacija jednog esktremnog krila nove levice da se prikloni Markuzeovom receptu i da seopredeli za napade na samo srce drave teroristikim aktivnostima bez presedana. Tako su,gotovo u isto vreme, u Japanu zapoele akcije Crvene armije, u SAD Meteorolozi, u

Nemakoj Frakcije crvene armije, u Italiji Crvene brigade, a u Velikoj Britaniji Brigadegnevnih. Zbog nedovoljnog borbenog iskustva, te organizacije su se veoma brzo povezivale

sa ve postojeim narodno-oslobodilakim pokretima, pre svega sa Palestinskimoslobodilakim pokretom, koji je imao bogato iskustvo steeno u borbi protiv Izraela. Ta veza


3/22

se posebno osetila u izboru koncepcije i doktrine oruanih aktivnosti, koje su bile primerenesocijalnoj sredini u kojoj su se aktivnosti odvijale.

Zbog relativne zateenosti merama dravne represije, novonastali teroristi su bili prinueni daveoma neplanski preu u ilegalu, primenjujui, pre svega, junoamerike recepte. To,

ponekad, nije davalo dobre rezultate, ali su ipak postigli vie spektakularnih uspeha, to je

ohrabrilo ekstremiste da nastave borbu.

Poetni uspesi doprineli su usavravanju strategije i taktike borbe, prilagoene drutveno-politikim specifinostima njihovih zemalja. Neke od organizacija, kao to su nemaki RAF(Frakcije crvene armije) i italijanske Crvene brigade, opredelile su se za tzv. gradsku gerilu, ukojoj su imale dosta uspeha.

Tehnologija terorizma iz tog perioda moe se razloiti na sledee komponente:- organizaciona struktura teroristikih organizacija je uvek u funkciji ciljeva organizacije i ini

najcelishodniji mehanizam za rukovoenje, koji ostvaruje unapred odreene i formulisanepolitike ciljeve, izvoenjem selektivnih teroristikih akata. Na elu veine teroristikih

organizacija u tom periodu bile su tzv. strateke direkcije, koje su odreivale politiku linijudelovanja i strategiju oruane borbe, ali i mete napada, pri emu su uzimani u obzirdugotrajni politiki ciljevi organizacije. U njenoj nadlenosti je bila i centralna arhiva, u kojusu se slivali podaci znaajni za rad organizacije, kao i za odravanje veze s drugimteroristikim organizacijama i grupama. Direkcija je obino imala odeljke za politiku, vojnui propagandno-informativnu delatnost. Vojni odeljak je rukovodio oruanim formacijamaorganizacije i starao se o obuci, naoruanju i opremi i centrima za obuku teroristikihformacija. Najee su imali filijale po velikim gradovima, koje su bile manje ili vieautonomne. Te osnovne gradske formacije su deljene na udarne grupe, a one na elije sa petdo est terorista. Svaka elija je imala konspirativno ime i ifru za identifikaciju;

- infrastruktura teroristike organizacije je bila postavljena u obliku koncentrinih krugova. Ucentru je bilo tzv. tvrdo jezgro, koje su inili ideoloki i verski lideri, indoktrinirane osobe ilifanatici, spremni i na najvie line rtve. U drugom krugu, irem, bili su pomagai i jataci,koji su se esto organizovali u politiku partiju koja se legalnim sredstvima borila zaostvarenje cilja. Obuka ljudstva se sprovodila planski i sistematski. Posebna panja je

posveivana postupnosti: poinjalo se od kurirskih i osmatrakih zadataka, nastavljalo sasavlaivanjem borilakih vetina, a zavravalo obukom u korienju eksploziva, oruja svihvrsta, izradi prirunih sredstava za unitavanje i onesposobljavanje i slino;

- finansiranje teroristike delatnosti u tom periodu zasnivalo se na tzv. samofinansiranju

putem eksproprijacije. U praksi, to se sprovodilo preko pljaki, provala u banke, otmicaljudi radi iznuivanja otkupa i raznih ucena. Do sedamdesetih godina, otmice su bilekarakteristine samo za junoamerike teroristike i razbojnike grupe. Meutim, kada je1979. godine, baskijska teroristika organizacija ETA, u San Sebastijanu, otela nemakogkonzula da bi iznudila putanje na slobodu zatoenih baskijskih terorista, ta praksa je poelada se primenjuje svuda u Evropi. Od tog vremena, otmice i otkup otetih su postali redovannain pribavljanja finansijskih sredstava. Samo u Italiji je, u periodu od 1970. do 1977.godine, izvedeno 295 otmica lica za iji otkup je isplaeno oko 100 milijardi lira. Takavnain pribavljanja finansijskih sredstava, prema zakljucima britanskih analitiara, bio jemnogo efikasniji od provala u banke, a bio je i manje rizian jer se mogao izvesti na veomaneprimetan nain;

- planiranje teroristikih akata obavljalo se veoma briljivo i detaljno. Velika panja jeposveivana iznenaenju, ali i izboru objekata napada, merama obezbeenja statusa lica koja


4/22

su odabrana kao objekti napada i njihovim dobrima, kao i nainu izvoenja teroristikogakta.

Za taj period karakteristino je da su teroristike grupe samostalno birale ciljeve i objektenapada i o njima prikupljale podatke. U akcijama terorista bio je naglaen elementsamortvovanja, koji se graniio sa fanatizmom (taj element je postao jedna od osnovnih

karakteristika terorista sa Bliskog istoka, posebno posle naglog poveanja uticaja iranskihislamskih fundamentalista osamdesetih godina XX veka, a ostao je kao glavna karakteristikatzv. bombaa-samoubica i danas). Sada je fanatizam posebno karakteristian za teroriste saBliskog istoka, eenske ehide i crne udovice i teroriste Al Kaide.

Terorizam XX veka i nove forme na meunarodnom nivou

Poetkom devedesetih godina XX veka, autohtone i manje-vie samostalne teroristike grupepoele su da slabe i da preispituju svoje fundamentalne postavke.

Period od 1980. do 1983. godine, oznaila su dva uporedna procesa. S jedne strane, regularnesnage bezbednosti mnogih zemalja su povukle nekoliko znaajnih poteza, kojima su pojedineteroristike organizacije razbijene ili naterane da napuste tradicionalna polja dejstva, a s drugestrane, za delove teroristikih organizacija, koji su prebegli iz matine zemlje u inostranstvo,zainteresovale su se obavetajne slube, koje su preuzele kontrolu i otpoele manipulaciju sanjima.

Istovremeno, dolo je do vreg povezivanja raznorodnih teroristikih organizacija na osnovuzajednikog interesa za preivljavanje. U okviru te meunarodne saradnje, teroristikeorganizacije su esto u kontaktu sa teroristikim grupama, stvorenim uz pomo i podrku

pojedinih obavetajnih slubi ili sa grupama terorista koji su bili u vezi sa specijalizovanimorganima pojedinih drava. Tako se, dobijanjem pokroviteljstva, pojavio dravni terorizam.

Ameriki ekspert za terorizam, Jahija Sadovski, tvrdi da se suoavamo sa nivoom organizacijeviim od bilo ega do sada vienog.

Interesantno je da su na svetu trenutno najopasnije teroristike grupe i organizacije koje jesvojevremeno organizovala i pripremila CIA za dejstvo protiv sovjetskih trupa u Avganistanu.Uostalom, i sam Osama bin Laden, svetski terorista broj 1, protiv koga se sada vodi pravi rat,

bio je pitomac amerike tajne slube. Slina stvar je i sa iranskim teroristikim grupama iorganizacijama i drugim teroristima, na primer u eeniji, koji su bili usmereni protiv tadanjeg

crvenog neprijatelja. To je bila investicija hladnog rata koja je donosila profit ali koja sadaispostavlja raune za naplatu.

Eksperti tvrde da se sve manje primenjuju stari oblici terorizma. Naime, sve je manjetradicionalnih, vrsto povezanih i organizovanih, te iz jednog centra rukovoenih teroristikihorganizacija i mrea, a sve vie domaih, etniki i verski inspirisanih terorista kojima je

publicitet dovoljna nadoknada za sve rizike kojima se izlau. To se, meutim, ne moe rei zavoe, koji sve vie imaju veoma visoke politike pretenzije ili se ak nalaze na visokim

politikim poloajima.

Istraujui neke novije teroristike akte, grupa francuskih analitiara je dola do zakljuka da je

veina teroristikih aktivnosti tzv. gradske gerile izvedena u blizini sedita velikihinformativnih agencija, u vreme pripreme udarnih informativnih emisija na radiju i na televizijiili u vreme odravanja neke medijski zanimljive aktivnosti, kao to su veliki sportski spektakli,


5/22

organizovane proslave nekih znaajnijih jubileja i sline manifestacije na kojima se okupljajumase ljudi. Osnovni razlog za to bila je mogunost za medijsko prikazivanje teroristikog dela i

pominjanje izvrioca teroristikog akta (kakvi politiki ili drugi efekti se mogu oekivati akoniko ne zna ko je izvrio teroristiki akt?). Drugim reima, oduzmite teroristima mogunost

predstavljanja njihovih dela preko sredstava javnog informisanja tzv. preuzimanje odgovornostiza izvreno delo, smanjili ste efekte teroristikih akata na javno mnjenje za bar pedeset posto,

zakljuuje erar alian, francuski analitiar i dobar poznavalac problematike borbe protivterorizma.

U poslednje vreme, gubi se granica izmeu terorizma i organizovanog kriminala; niko vie nemoe da razgranii dokle see terorizsm s odakle poinje kriminal najnie vrste. Razlog je prost

tamo gde se razvija terorizam, postoji odlina podloga za organizovanje sistematskog,planiranog i organizovanog kriminala jer se te dve delatnosti izvanredno dopunjavaju.

Najvie zabrinjava napredak tehnologije i mogunost da se lako doe do uputstava kako da seteroristiki akt pripremi i izvede, pa i na amaterski nain i sredstvima koja su dostupna svima(koja se nalaze slobodno na tritu i za koja nije potrebna posebna dozvola za nabavku). Jo

sedamdesetih godina XX veka, teroristika organizacija Hrvatsko revolucionarno bratstvotampala je prirunik za teroriste (o tome e biti vie rei kasnije, prilikom analize teroristikeakcije Feniks); sredinom osamdesetih, pojavilo se vie publikacija amerikog porekla, uobliku stripa, skoro bez teksta, o tome kako se pripremaju diverzantska sredstva za izvoenjeteroristikih akata; poetkom devedesetih, internacionalna teroristika mrea Al Kaida jeizradila tzv. teroristiki praktikum, koji je tampan u nekoliko miliona primeraka, na vie

jezika, pa i na srpskom, odnosno hrvatskom. Kasnije se pojavila i internet verzija tog teksta naengleskom jeziku. U tom praktikumu, pored klasinih sredstava i alata, objanjava se i dodetalja razrauje izrada kompjuterskih virusa (koji se mogu naruiti elektonskom potom),raznih komponenti sredstava za onesposobljavanje elektronskih sistema veze i slino.

Osim toga, mnogi proizvodi industrije proizvoda iroke potronje imaju tzv. dvojnu namenu, inije potrebno posebno znanje da se razliite bezopasne komponente spoje u opasne eksplozivneneprave ili visoko toksine materije. Takvi proizvodi se, najee, mogu nabaviti na tritu podosta pristupanoj ceni (na primer, dosta jak eksploziv se moe napraviti od eera, pamunevate, sumpora i umura, naravno, uzetim u odreenim razmerama).

Takoe, napredak u istraivanjima u oblasti bio-medicine, omoguio je da se neke opasnebakterije i virusi izdvoje i upotrebe kao bioloko oruje. Tome je doprineo i neregulisani statusbiolokog oruja na meunarodnom nivou i tekoe meunarodne zajednice da ostvari kontrolunad takvom vrstom eksperimenata ili sprovoenja odluke o zabrani korienja te vrste oruja u

svetu. Za sada, preko trideset visoko otpornih virusa i bakterija, izazivaa visoko zaraznih ismrtonosnih bolesti, mogu da se koriste u masovnim napadima na pojedine delove sveta. Meunjima su najrasprostranjeniji antraks, utica, velike boginje, kolera, grip, ebola i drugi. Sluajnapada antraksom na SAD posle spektakularnog teroristikog napada na Njujork i Vaington11. septembra 2001. godine, veoma je ilustrativan u tom pogledu, pogotovu to je ustanovljenoda antraks potie iz nekih amerikih vojnih laboratorija u kojima je korien kao agens ueksperimentima, pa je nepanjom iznet van restriktivnog prostora (to je zvanina verzijaobjanjenja pojave antraksa iz vojnih laboratorija u slobodnom opticaju).

Terorizam esto slui za prikrivanje slabosti i nemoi neke organizovane sile da se drutvunametnu sopstveni stavovi, politika i interesi. Tipian primer su teroristiki akti iptarskih

terorista na Kosovu i Metohiji i agresija NATO-a na SRJ tokom 1998. i u prvoj polovini 1999.godine. Vie ili manje, zavisno od trenutne meunarodne politike situacije i interesa velikih


6/22

sila, pre svega SAD, teroristi sa tog prostora uivaju podrku nekih uticajnih meunarodnihinilaca.

Ta podrka postojeim teroristikim organizacijama ogleda se u finansiranju, isporukamaoruja, obuavanju, pruanju utoita, snabdevanju putnim ispravama, logistikoj podrci idrugom. Uoava se i direktna teroristika podrka i delatnost pojedinih zemalja na

meunarodnom planu, to se ispoljava organizovanjem teroristikih grupa koje se iz zemlje ilisa teritorije treih zemalja ubacuju u zemlju objekat dejstva, ili se formiraju unutar zemlje ijebezbednosne interese nastoje da ugroze.

Sem toga, pojedine drave izvode teroristike akte preko svojih obavetajnih slubi i drugihorganizacija specijalizovanih za takve delatnbosti.

Namera tvoraca novog svetskog poretka jeste da se vrstom organizacijom i primenom svihraspoloivih sredstava prisile, uspostavi poredak koji e odgovarati njihovoj zamisli. Metodi zasprovoenje pojedinih segmenata njihovog plana tipino su teroristiki: pritisci, ucene,izolacija, progoni neposlunih i slino.

U koncepciji nastupa prema zemljama objektima napada, primenjuju se i metodi koji su osuenii zabranjeni Poveljom Ujedinjenih nacija. Jedan od njih je i korienje secesionizma kao orujaza postizanje politikih ciljeva, budui da se secesionizam kvalifikuje kao teroristiko delo. Natakav nain je razbijena SFR Jugoslavija, na slian nain je pokuano razbijanje SR Jugoslavijenjenim pretvaranjem u hibrid nazvan dravna zajednica (do sada nezabeleen umeunarodnoj pravnoj praksi), a u okviru nje se sada pokuava razbijanje Srbije okupacijomKosmeta, podsticanjem pobune na jugu Srbije i buenjem separatizma u Vojvodini.

U poslednjoj deceniji XX veka, odrano je desetak meunarodnih konferencija i samita nekojima je raspravljno kako organizovati i realizovati borbu protiv terorizma. Usvajani su razniopti principi suprotstavljanja i planirane razne konkretne mere, od dogovora o zabrani izvozanaoruanja i vojne opreme onim zemljama koje podravaju terorizam (Tokio, 1986. godine),

preko saglasnosti o neinjenju ustupaka teroristima prilikom otmice (Grupa 7, Venecija, 1987.godine), do otre osude svih formi ispoljavanja terorizma (Sastanak na vrhu 26 nacija, Egipat,1996. godine), ali terorizam nije suzbijen. Nije suzbijen ni posle rezolucije OUN, usvojene nazasedanju Generalne skuptine posle 11. septembra 2001. godine i teroristikog napada na

Njujork i Vaington. Jednostavno, nije bilo dovoljno saglasnosti da se usvoje opte prihvaenemere i stavovi.

Desilo se obrnuto. Terorizam umesto da slabi, postao je mnogo opasniji: novi teroristi su bolje

organizovani, bolje opremljeni, raspolau visokom tehnologijom i modernom tehnikom, tee seotkrivaju i mnogo tee ih je unititi. Time se, donekle, objanjava injenica da je brojteroristikih napada u svetu u 1995. godini povean za 37% u odnosu na 1994. godinu, dok je

broj otkrivenih ili onemoguenih terorista ostao nepromenjen. Slian je odnos i kada seuporeuje broj teroristikih akata i otkrivenih ili onemoguenih terorista u 1996. i 1997. godini,ali i u svim kasnijim godinama. Do kulminacije je dolo neposredno pre nego to je ameriki

predsednik Dord Bu objavio antiteroristiki svetski rat posle teroristikih napada na SAD,2001. godine.

Bujanje islamskog terorizma

Krajem XX i poetkom XXI veka, na svetsku scenu je naglo izbio islamski fundamentalistikiodnos prema terorizmu kao oruu za postizanje sopstvenih ciljeva.


7/22

Prema knjizi Dr.Peter Hammonda: Slavery, Terrorism and Islam: The Historical roots andcontemporary threat, u kojoj on analizira skrivene poruke islama, u svetu nema mesta zanemuslimane. Ummah je jedna i ne moe se deliti. (navod iz Kurana 3.103).Mohammed je rekao "Nareeno mi je da se borim dok oni potvruju da nema Boga osim

Allaha i da sam ja njegov Prorok" (citat iz Kurana 47-4).Kada muslimansko stanovnitvo jedne zemlje dostigne oko 1% od ukupnog stanovnitva tezemlje, ono se deklarie kao miroljubiva manjina koja se ne mea u poslove drugih sredina.Tako je, recimo, u sledeim zemljama:

SAD Muslim 1%Australija Muslim 1.5%Kanada Muslim 1.9%Kina Muslim 1% - 2%Italija Muslim 1.5%

Norveka Muslim 1.8%Kad muslimani dostignu izmeu 2% i 3% , kae Hammond, poinju da preuzimaju pojedince ilimanje grupe vernika od drugih verskih zajednica, posebno kad se radi o mladima koji seokupljaju u uline grupe ili meu mlaim prestupnicima. To se deava, prema Hammondu, usledeim zemljama:

Danska Muslim 2%Nemaka Muslim 3.7%Velika Britanija Muslim 2.7%panija Muslim 4%Tajland Muslim 4.6%

Izmeu 5 i 10% stanovnika muslimanske veroispovesti u jednoj zemlji, ve poinje znaajno dautie na ponaanje nekih nezadovoljnih krugova.

Muslimani tada ve poinju da insistiraju na uvoenju u drutvene standarde nekih svojihzakona i obiaja kao to je, na primer, halal (propisi po islamskim standardima) posebno kad jeu pitanju hrana, koja se priprema i uva na specifian nain. S ciljem ispunjenja svojih zahteva,vrie razne vrste pritisaka na velike prodajne lance supermarketa traei da se policama u

prodavnicama obeleava hrana koja je ista, odnosno neista. U nekim zemljama e traiti

od vladajue garniture i administracije da se uvede deo erijatskih zakona u neke oblastidrutvenog ivota (kole, porodini ivot, pravila ishrane u internatima, vojsci, bolnicama islinim ustanovama). To se ve deava u sledeim zemljama, u kojima je procenatmuslimanskog u pdnosu ne celokupno stanovnitvo izmeu 5 i 10%:

Francuska Muslim 8%Filipini Muslim 5%vedska Muslim 5%vajcarska Muslim 4.3%Holandijerlands Muslim 5.5%Trinidad i Tobago Muslim 5.8%

Kada muslimani dostignu 10% od ukupne populacije, mogu pokuati da neke od svojih zahtevaostvare silom (Takav sluaj se desio u Parizu pre izvesnog vremena kada su izbili veliki ulini


8/22

neredi i kada je spaljen veliki broj automobila). U slinim situacijama, bilo kakva aktivnost kojumuslimani ocene kao neprijateljsku, moe voditi ka pobuni i neredima irokih razmera (UAmsterdamu su izbili veliki neredi poto su objavljeni neki stripovi u kojima je glavna linost

prorok Muhamed).

U slinoj opasnosti se nalaze i zemlje u kojima je procenat muslimanskog stanovnitva izmeu

10 i 20%, tvrdi Hamond:Gijana Muslim 10%Indija Muslim 13.4%Izrael Muslim 16%Kenija Muslim 10%Rusija Muslim 10 - 15%

Kada procenat muslimanskog stanovnitva pree 20%, moe se oekivati pojava uestalihnereda na verskoj osnovi, formiranje formacija dihad militija, sporadina ubistva i/ili paljevinacrkava i sinagoga. Takav sluaj je sa Etiopijom:

Etiopija Muslim 32.8%

Ve kod 40% muslimanskog stanovnitva, pie Hammond, dolazi do masovnih oruanihsukoba, masakra pojedinih grupa druge vere, uestalih teroristikih napada i oruanih sukobarazliitih naoruanih milicija (Naravno, u meuvremenu i ugroena strana formira svojemilicije):

Bosna Muslim 40%ad Muslim 53.1Liban Muslim 59.7%

Kod zemalja sa 60% muslimanskog stanovnitva moe se oekivati veoma jak pritisak nanevernike koji se ispoljava preko sporadinih akcija etnikog ienja (To vodi direktno kagenocidu), korienje erijatskog prava kao osnovnog zakona za regulisanje odnosa meuljudima, nametanje raznih taksi nevernicima i slino (To se desava postepeno tako da sespolja teko uoava kao promena, podvlai Hammond). Takve zemlje su:

Albanija Muslim 70%Malezija Muslim 60.4%Katar Muslim 77.5%

Sudan Muslim 70%U zemljama sa preko 80% muslimanskog stanovnitva, normalna pojava su razni oblicietnikog ienja i genocida. Takve zemlje su:

Banglade Muslim 83%Egipat Muslim 90%Gaza Muslim 98.7%Indonesija Muslim 86.1%Iran Muslim 98%Irak Muslim 97%

Jordan Muslim 92%Maroko Muslim 98.7%Pakistan Muslim 97%


9/22

Palestina Muslim 99%Sirija Muslim 90%Tadikistan Muslim 90%Turska Muslim 99.8%Ujedinjeni Arapski Emirati Muslim 96%

Kod zemalja sa 100% muslimanskog stanovnitva, prema Kuranu, to su zemlje u kojima vlada"Dar-es-Salaam" - Islamska kua mira ne bi trebalo da bude sukoba i nemira bilo koje vrste.To su:

Avganistan Muslim 100%Saudi Arabia Muslim 100%Somalija Muslim 100%Jemen Muslim 99.9%

Naravno, konstatuje Hammond, to nije sluaj. Kad uspostave takvo drutvo u okviru jedne ilivie zemalja, oni poinju meusobne sukobe zbog raznih uzroka I povoda.

"U devetoj godini ivota uio sam razne kanone arapskog naina ivota. Shvatio sam da je moj

brat protiv mene, ali takoe i da smo nas dvojica protiv naeg oca; normalno je da je naaporodica protiv roaka a da smo svi zajedno protiv klana; poto smo na neki nain ipak sa njimau istom klanu, mi smo protiv drugog klana i protiv plemena; meutim, na klan je u sastavu

jednog plemena a ono je protiv drugih plemena dok su sva plemena zajedno protiv svetanevernika. Leon Uris, u svom opisu hadiluka pod naslovom "The Haj".Dobro je podsetiti se da u mnogo zemalja, kao to je Francuska, na primer, muslimanskostanovnitvo ivi koncentrisano oko njihovih nacionalnih getoa (Alirce ete retko nai umarokanskim, ili Marokance u senegalskim kvartovima, mada su svi muslimani). Oni se neintegriu u drutvo u kome ive. Na protiv, nastoje da to drutvo integriu u svoju zajednicu ukojoj e oni biti dominirajui faktor. Istovremeno, otro i nasilniki deluju u odbrani svojihstavova, navika, obiaja i vere.

Sve do poetka rata u Avganistanu koji je vodio SSSR od 1979. do 1989. godine protiv lokalnihpobunjenikih naoruanih formacija, islamske teroristike organizacije i pojedine islamskezemlje koje su finansijski i organizaciono podravale ovaj oblik terora, delovale su uglavnomsamostalno u svojim akcijama i meu njima nije bilo neke povezanosti, niti sinhronuizacijedelovanja i akcija. Bar je to tako, na prvi pogled, izgledalo jer se nije moglo zakljuiti ni poemu da postoji neko koordinaciono telo ili organizacija koja sinhronizuje aktivnosti raznih

teroristikih grupa i organizacija u svetu prema jednom usaglaenom, zajednikom cilju.Iz tog rata, meutim, islamski terorizam je izaao finansijski, kadrovski, organizaciono i,

jednom reju, u svakom pogledu jai.

Na ovakav razvoj dogaaja uticala je i Amerika koja se u rat u Avganistanu umeala metodomprikrivenih akcija. Zbog svog interesa u tom delu sveta, SAD, preko svojih tajnih slubi,naoruavaju mudahedine, organizuju i izvode obuku sa njima, daju im znanje, tehniku i novac.Kadrove, borce i ostatak finansijskih sredstava obezbeuju fundamentalistiki krugovi, posebnoneke od muslimanskih zemalja tzv. Grupe D-8 (najrazvijenije muslimanske zemlje).

Tako je rat u Avganistanu uinio prekretnicu u razvoju islamskog terorizma. Posle ideje osveislamskom bratstvu koja je promovisana u tom ratu, javila se ideja o organizovanju islamsketeroristike mree koja bi povezivala sve islamske teroristike organizacije u jednu radi dihada


10/22

(svetog rata) protiv svih protivnika islama. Na osnovu takvih iskustava i ideja, 1988. godine,stvorena je organizacija Al Kaida, globalna multinacionalna mrea koja povezuje razneislamske fundamentalistike organizacije iz vie zemalja u jednu. Pretpostavlja se da iza AlKaide stoje zaklonjene obavetajne slube onih zemalja koje su oznaene kao sponzoriislamskog terorizma.

Al Kaida je uspela da razvije svojevrsnu doktrinu terorizma koja se zasniva na irokom spektrunekonvencionalnih dejstava. Osnovna ema delovanja Al Kaide sastoji se u stvaranju brojnihhumanitarnih, dobrotvornih, obrazovnih, finansijskih i kulturolokih organizacija, medijskihkua i slino, irom sveta. One slue kao instrumenti za prikupljanje finansijskih sredstava,versku indoktrinaciju, infiltraciju meu islamsku populaciju, obrazovanje kadrova, regrutovanjeterorista, njihovu obuku, krijumarenje oruja i uvoz terorista.

Teroristiki praktikum organizacije Al-Kaida

Sluba bezbednosti Velike Britanije, MI 5, zaplenila je poetkom 2001. godine, teroristiki

praktikum pod nazivom "Military Studies in the Jihad Against the Tyrants".

Ovaj teroristiki praktikum je tampan u Manesteru 2000. godine i distribuiran je meupripadnicima ogranaka Al-Kaide u Velikoj Britaniji. Al Kaida ima vrste i jake veze uislamskoj zajednici koja postoji u Velikoj Britaniji. Prema ocenama MI 5, Al-Kaidu pomau

brojni donatori iz redova bogatih muslimana, a broj simpatizera Osame bin Ladena iz redovapopulacije starosti od 16-25 godina, svakim danom sve vie raste. To je jo jedan dokaz, smatrase u krugovima analitiara britanskih tajnih slubi da islamski terorizam nije motivisanekonomskim ve verskim razlozima - ceo svet je jedinstena islamska drava (Umma), ureena

prema islamskim propisima (vladanje po Kuranu i erijatskom pravu), a jedini suveren ipretpostavljeni gospodar je Bog (Alah). Prema istim izvorima, Al-Kaidapoiva na ideji

sveislamskog bratstva. Ta organizacija ima uticaj i na novine na arapskom jeziku koje setampaju i distribuiraju u Velikoj Britaniji. Dovoljno je podsetiti se da je arapski list "Al-qudsal-Arabi", koji izlazi u Londonu, februara 1998.godine objavio zloslustni nagovetaj afrikihteroristikih akcija. Desetog februara te godine, Amerikanci su u istom listu upozoreni jo

jednom u ime takozvane "Koalicije muslimanskih grupa u Britaniji" da su na meti iznenadnihnapada "Alahovih boraca". Ta upozorenja niko nije shvatio ozbiljno, jer niko nije shvationjihovo pravo znaenje. Sad se zna da je to je bila fatva Osame bin Ladena o kojoj se tolikogovori posle teroristikih napada na Njujork i Vaington.

Izmeu ostalih tampanih materijala na arapskom jeziku, tampan je praktikum za teroriste.Knjiga ima 180 stranica, pisana je na arapskom jeziku, i obrauje pojedine teme iz vojne i

teroristike obuke, strategije i taktike koji se neguju u "teroristikoj skoli" Al-Kaide. Izpraktikuma se moe videti nain obuke, strategija i taktika izvoenja teroristikih akcija kojuprimenjuje ova teroristika organizacija sa svojim lokalnim mreama, to strune slube ispecijalne antitgeroristike jedinice mogu iskoristiti u obuci za efikasniju borbu protivterorizma.

Prema proceni rukovodstva Al-Kaide, pisanje ovakvih praktikuma ima viestruki znaaj:tampanje jedne ovakve knjige je jeftinije nego obuka terorista u kampovima, a tajnost obuke jeviestruko poveana (nema opasnosti od otkrivanja koncentracija terorista u logorima za obuku,niti vidljivih znakova infrastrukture, makoliko ona bila rudimetnarna).

Po ovom principu, terorista se samoobuava; uz korienje praktikuma, mogue je obuititeroriste po raznim delovima sveta a uopte ne doi u kontakt s njima; praktikum ide "iz ruke uruku", moe se fotokopirati i na druge naine umnoavati. Time se iri duh dihada.
http://www.apisgroup.org/r.html/gbosluzbahttp://www.apisgroup.org/r.html/novo46http://www.apisgroup.org/r.html/novo34http://www.apisgroup.org/r.html/gbosluzbahttp://www.apisgroup.org/r.html/novo46http://www.apisgroup.org/r.html/novo34


11/22

Ovakva "literatura" inspirie terorizam; terorista obuen po njoj moe sam i da osnujeteroristiku eliju, izvri akciju i nestane, a da tragovi koji ostanu nikad ne dovedu do Al-Kaide;akcije ovako obuenog i usmerenog teroriste, Al-Kaidu ne kotaju gotovo nita a organizacijauvek moe da porekne uee u teroristikim akcijama, ako joj to odgovara, ili da preuzmeodgovornost, ako se oceni da je trenutak za to.

Onaj ko se ui terorizmu iz ovog praktikuma u principu moe da naui da izvede samo jednuakciju, na primer, da napravi improvizovanu minu, da tu minu negde postavi, da od nje neko

pogine i nita vie. Al-Kaida je postigla svoj cilj a samim tim, poveana joj je popularnost meubuduim teroristima.

Al-Kaida, osim pisanih materijala, distrubuira i kompakt-diskove sa uputstvima o pripremi irealizaciji teroristikih akata. Tako je, 1995.godine, belgijska policija zaplenila veliku koliinuCD-a koji su "narezivani" u toj zemljii, a na kojima je bio multimedijalni kurs terorizma.

Preteu ovih praktikuma ine takozvani "Anarhistiki kuvari", koje su anarhisti jo poetkom

XX veka pisali i distribuirali svojim istomiljenivcima, ali su oni, uglavnom, obraivali pitanjaizrade improvizovanih minsko-eksplozivnih sredstava i njihovo postavljanje.

Poetkom sedamdesetih XX veka, tampan je jo jedan teroristiki pratikum. Njegov autor jebio Hrvat, Adolf Andri. Radi se o "Priruniku za ideoloku naobrazbu ustakih boraca" ili"OSVETNICI BLAJBURGA". Adolf Andri, koji je bio i voa ustake teroristike organizacije"Hrvatsko revolucionarno bratstvo", prirunik je potpisao pseudonimom "Hrvatski ApostolPlemi". Strunjaci za meunarodni terorizam ocenjuju ovaj prirunik kao jedan od najbolje

pisanih iz ove oblasti "literature". U njemu se obrauje ezdesetak pitanja, poev od naelnih :"Koji je prvi i najvaniji uvjet za razvoj revolucionarne borbe u jednom podruju", pa "Kojigeneralni plan revolucije odgovara dananjim prilikama u kojima se nalazi hrvatski narod udomovini" i tako dalje, do odgovora na pitanja "Kako se pravi kemijska zapaljiva boca", "Kakose mina moe aktivirati pomou lanane reakcije" i do crtea - eme na kojoj je prikazan nainsklapanja elektrinih upaljaca, uputstava za sabotau automobila, izazivanja poara, akcije

protiv tenkova, pravljenje barikada i tako dalje...

Ovaj prirunik su kasnije usavravali pripadnici teroristike organizacije "Hrvatski dravotvornipokret", ija je delatnost zbog radikalnog terorizma bila strogo kontrolisana u zemljamaZapadne Evrope. Takva jedna teroristika organizacija je posle dolaska Tumana na vlastdoivela da usred Zagreba odri Zemaljski osnivaki kongres, a njen predsednik je bio akglavni ekspert za terorizam pri Vrhovnom dravnom vijeu Republike Hrvatske!

Korado Aluni bio je autor teroristikog praktikuma "Crvenih brigada", teroristike organizacije,ije je sedite bilo u Italiji. Ovaj praktikum je imao naslov "Pravila bezbednosti i stila rada". Unjemu su posebno razraene razliite situacije u kojima se mogu nai "brigadisti". Tako na

primer, piui o operativnom sastanku, autor navodi da je uvek potrebno obavestiti nekog izvrha organizacije da se sastanak odrava. Mesto sastanka se mora paljivo prouiti kako bi seobezbedila laka kontrola bezbednosne situacije i eventualno povlaenje. Na mesto sastanka seuvek mora doi ranije i uvek je potrebno osmotriti okolinu pre dolaska na samo mesto sastanka.Uhapenim "brigadistima" se nalae da daju samo one podatke koji su napisani u dokumentimakoje nose. Pod pretnjom smrti, ne smeju se odati ostali lanovi organizacije (ista pravila kaokod "Mafije").

Piui o merama opreza, Aluni navodi da kad se "brigadista" useli u nov stan mora da stvoriodreeni drutveni lik i da taj lik proui do najsitnijih detalja. Mora da odlazi i da se vraa uvek


12/22

u isto vreme kako bi ostavio utisak da je zaposlen. Sa susedima mora da bude ljubazan i da imuliva poverenje. Svakog meseca mora da prekontrolie sav nametaj i sadrinu ormara, fijoka idrugih stvari u stanu i ukloni nepotrebne, opasne i kompromitujue predmete. "Brigadistima" sesavetuje da voze oprezno i uvek samo onoliko brzo koliko je propisano ogranienjem brzine,kako ih policija ne bi zaustavljala, i slina pravila bezbednosti.

Drugim reima, propisan je profil teroriste koga je trebalo da se pridravaju svi u organizaciji,odnosno izvrioci teroristikih akata na terenu u fazipripreme za izvrenje.

Sline praktikume su pisale i obavetajne slube koje su se koristile teroristima da bi realizovaleneke od svojih ciljeva u borbi sa protivnikom obavetajnom slubom. Neke od tih slubi suone, kojima su ti praktikumi bili namenjeni, nazivale "borcima za slobodu", "gerilcima" islinim imenima; za druge, ti gerilici su bili samo teroristi koje treba iskoristiti za ostvarenjesopstvenih ciljeva..

Poznat je "Praktikum za izvoenje diverzantsko-teroristikih akcija", koji je napisalaPalestinska sluba bezbednosti - Odeljenje 17 (Force 17), koji je bio u opticaju u Palestinskim

teroristikim krugovima poetkom devedesetih godina XX veka. Amerika tajna sluba (CIA)je takoe pisala praktikume, koji su distribuirani najpre teroristikim grupama ili, kako su ih oninazvali " borcima za slobodu" ili "gerilcima" ili "revolucinarima", u Centralnoj i JunojAmerici. Njihovi najznaajniji teroristiki praktikumi su : "A Study of Assassination","Psychological Operations in guerrilla warfare" (namenjen "Kontraima"), "KUBRAK metod ofinterogation" - odnosi se na to kako sasluavati zarobljenika, odnosno "ivi jezik" (bio jenamenjen avganistanskim borcima protiv Crvene armije).

Interesantno je da je prvi prirunik koji je CIA namenila iskljuivo avganistanskimpobunjenicima, bio izraen u obliku stripa (bez rei) jer se smatralo da je nivo obrazovanjaavganistanskih pobunjenika, posebno Patuna, bio jako nizak, te da je procenat nepismenih,odnosno onih koji ne bi shvatili to to je napisano, veoma visok.

Praktikum "Military Studies in the Jihad Against the Tyrants" je prirunik koji je otkriventokom mnogobrojnih racija i istraga 2000.godine i izraen je reiji "teroriste broj 1", Osame binLadena". U njemu su obuhvaene gotovo sve aktivnosti terorista u izboru, pripremi, obuci,organizaciji obavetajnog rada, izradi eksplozivnih, hemijskih i biolokih sredstava za napad,

postupci u raznim situacijama, logistika i drugo to olakava rad grupe, pa i celokupneorganizacije teroristikog tipa.

Delovi teksta tog prirunika su nalaeni u Bosni i Hercegovini, na bojitima, na kojima su

naena tela izginulih "svetih ratnika", na Kosovu i Metohiji (u na brzinu naputenim bazamaalbanskih terorista), u Makedoniji, u naputenim bunkerima i podzemnim sklonitima terorista.Prirunici su bili na arapskom, engleskom ili na albanskom jeziku, zavisno od mogunosti i

potreba terorista i znanja stranih jezika "kursista". Nalaene su takoe i beleke koje su vodili"kursisti" na kursevima obuke za teroristike aktivnosti. Koliko je prirunik bio opiran,sveoubuhvatan i "koristan", piu i mnogi strani analitiari, ako to je Tom Hays, analitiaragencije "Associated Press":

Kao to se nasluuje, prirunik jasno pokazuje da trag vodi ka organizaciji Al-Kaida, mada ni ujednom delu teksta nema rei o pravom autoru, niti o onom ko finansira ceo projekat. Meutim,kad se ima u vidu sve to je poznato o aktivnostima terorista, moe se zakljuiti da borba protiv

njih nee biti ni kratka, ni laka jer moderni terorizam se koristi najsavremenijim dostignuimatehnike i tehnologije, ima razvijen sistem "kolstva", infrastrukturu, ceo logistiki sistem idrugo to je potrebno za dugotrajnu borbu i opstanak. Sem toga, nije vie u pitanju usamljeni i
http://www.apisgroup.org/r.html/prepoznavanjehttp://www.apisgroup.org/r.html/prepoznavanjehttp://www.apisgroup.org/r.html/prepoznavanje


13/22

izolovani teroristiki pokret jer se terorizam proirio na skoro celi svet sistemom "prelivanja",kakav je primenjen na Balkanu, na prostorima nekadanje Jugoslavije.

S druge strane, interesantno je da se primeuje da, bez obzira na to to, prividno, teroristikeorganizacije i grupe dejstvuju nepovezano, iza njihovog delovanja stoji velika i snanaorganizacija, sa razvijenom infrastrukturom, finansijskom podlogom i zemljama koje je, dodue

tajno, podravaju ili se bar ne ograuju od delovanja tog svetskog teroristikog centra, koji, barza sada, sa dosta uspeha rukovodi teroristima u svetu.

Fatva Bin Ladena

Godine 1996, posle poterivanja iz Sudana, Osama bin Laden se vratio u Avganistan, besan zbogtog postupka sudanske vlade koja je popustila pod pritiskom SAD. Tada je objavio prvu fatvu(smrtnu presudu), pozivajui svoje sunarodnike da ubijaju Amerikance u Saudijskoj Arabiji."Zidovi represije i ponienja ne mogu se sruiti drugaije sem kiom metaka," poruio je tom

prilikom. Fatvu je proirio dve godine kasnije na sve to je ameriko i na sve Amerikance iCioniste, ne pravei razliku izmeu vojnika, civila, ena i dece. Ciljevi napada vie nemajugeografsko ogranjienje a napadi su ak pozeljni i na teritoriji SAD.

Osama Bin Laden i terorizam u svetu

Ako je terorizam u meunarodnim opkvirima, ija su meta bili Amerikanci tokom protekle dvedecenije, igde imao svoje utoite i svog mecenu, onda je to bio Avganistan sa misterioznimOsamom bin Ladenom, sredina i linost koji su najblii idealu ekstremista i terorista; zemlji ukojoj se ivi prema striktno primenjenim islamskim zakonima i oveku koji finansira sveaktivnosti islamskih terorista u svetu, pod uslovom da su upereni protiv SAD i cionizma a ukorist irenja islama kao jedine svetske religije.

Prema sarajevskoj novinarki Danki Savi i listu "Slobodna Bosna" od 18. januara 2001. godine,Avganistan je inspiracija, nezamenljiva baza za operacije, rezervoar potencijalnih kamikaza i

borbena linija na kojoj se uspostavljaju najznaajniji kontakti i veze. To je takoe mesto na
http://www.apisgroup.org/r.html/novo18http://www.apisgroup.org/r.html/novo18


14/22

kojem Osama bin Laden eksperimentie sa hemijskim naoruanjem, kako tvrde amerikistrunjaci. Uesnici u gotovo svim napadima na SAD i njihove saveznike tokom poslednjedecenije XX veka, savladali su vetine ratovanja i postavljanja eksploziva u avganistanskimlogorima za obuku, ukljuujui tu i one koji su 1998. godine postavili bombe u dve amerikeambasade u istonoj Africi. Mnogi polaznici kurseva iz logora za obuku u Avganistanu, stigli sui na ratita na prostorima nekadasnje Jugoslavije posredstvom iranskih Pazdarana, libanskih

Hesbolaha i vlada nekih ekstremno islamistiki orijentisanih muslimanskih zemalja.

U takvom kontekstu, zastraujue zvue informacije iz SAD, koje su obletele svet 11.septembra 2001. godine, o teroristikim napadima udarom otetim putnikim avionima nazgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagona, eksplozijom automobila bombe ugarai Stejt departmenta u Vaingtonu i ruenja otetog putnikog aviona u blizini Pitsburga.

Pored toga, od ukupno 11 otetih putnikih aviona, koliko su amerike vazduhoplovnekompanije prijavile tokom 11. septembra, jo etiti aviona se sruilo u blizini velikih gradovaSAD: u dravi Pensilvaniji, na aerodromu "Dalas" u Vaingtonu i u dravi Virdiniji, dok je

jedan avion oboren vatrom amerike vojne avijacije i protivvazdune odbrane.

Za ostala tri oteta aviona nema podataka, ali se pretpostavlja da su se ili sruili u tekodostupnim planinskim predelima, ili da su napustili vazduni prostor SAD. Da li je to poetakrealizacije fatve koju je objavio Osama bin Laden poetkom devedesetih godina XX veka oformiranju svetske islamske antiamerike i anticionistike armije koja e napadati amerike iizraelske vitalne ciljeve ak i na teritoriji SAD, srcu svetskog cionizma?

Interesantno je da, sem u sluaju napada na Njujork, kontrola letenja nije registrovala, ili se tobar ne saoptava, skretanje aviona sa uobiajenih ruta, predvienih za putnike avione.

Amerika Centralna obavetajna agencija (CIA) procenjuje da je od 50 do 70 hiljada pripadnikaparavojnih formacija iz 55 zemalja sveta poslednjih godina prolo kroz logore za obuku uAvganistanu. Prema tvrenju amerikih obavetajaca, talibani dozvoljavaju irokom spektrumilitantnih i teroristikih grupa i organizacija da se obuavaju na avganistanskoj teritoriji,

poev od pakistanske grupe koju obuava terorista Mihraban, do Bin Ladenove organizacije AlKaida i nekih "specijalista" iz Albanije i eenije, sa Kosova i Metohije i iz Makedonije, a dase ne govori o mnogobrojnim palestinskim teroristikim grupama i organizacijama ili o

pripadnicima IRA, ETA i drugih evropskih i junoamerikih ilegalnih i teroristikih grupa iorganizacija. Obavetajne slube nekih zemalja iz bliskoistonog regiona procenjuju da je oko5000 regruta prolo obuku u nekom od Bin Ladenovih logora za obuku u Avganistanu. U

jednom od tih logora, prema istim izvorima, obuava se grupa terorista za rukovanje hemijskim

borbenim sredstvima, otrovima raznog porekla i raznim biolokim agensima.Tokom 2000. godine, ljudi koji su obuavani u logoru za obuku Abu Habab, vrili sueksperimente sa hemijskim sredstvima na psima, zeevima i drugim ivotinjama,upotrebljavajui nervni gas. U jednom drugom logoru, vri se obuka u izradi "modernih" bombiod komercijalno dostupnih hemikalija i otrova, koji su ve isprobani na ivotinjama ili nazarobljenicima...

"Uloga Avganistana je sada potpuno jasna," iznosi Majkl A. Sihan, bivi koordinator odseka zaantiterorizam pri Stejt Departmentu, koji je decembra 2000. godine imenovan za pomonikageneralnog sekretara UN za mirovne operacije. "Videli smo da svaki pripadnik islamskih

militantnih grupa kao cilj ima pribliavanje svom utoitu Avganistanu i, u manjoj meri,Iranu, jer su im to jedina dva preostala utoita, ako se izuzmu krizna arita u Zakavkazju i naBalkanu."


15/22

Procenjuje se da je tokom prve polovine 2001. godine vie od 100 mukaraca, regrutovanih odstrane Bin Ladenove organizacije i njoj srodnih grupa, bilo obuavano u logoru kojim jekomandovao Abu Habab. Ovaj logor je deo velikog kompleksa za obuku mudahedina italibana u blizini mesta Darunta, udaljenom oko 16 kilometara od granice Dalalabada,

pokrajine na istoku Avganistana. Logor je na padinama planine a u njenom podnoju je

izgraeno vie podzemnih skladita u kojima je uskladiteno hemijsko oruje, odnosnohemijska borbena sredstva.

Malobrojni dokazi o obuci u korienju eksploziva u logoru Abu Hababa, pojavili su se uoptunici protiv Nabil abu Akela, Palestinca koga su izraelske vlasti uhapsile juna 2000. godine.Prema optunici, Abu Akel je saradjivao sa Hamasom, Hesbolasima i jo nekimekstremistikim palestinskim organizacijama i grupama u Libanu i Izraelu radi organizacije iuea u napadima na vojne i civilne ciljeve na teritoriji Izraela. Na osnovu te optunice, StivenEmerson, ameriki ekspert za islamski terorizam, zakljuio je da je Palestinac Akel zavrioobuku u korienju eksploziva i eksplozivnih materija u logoru za obuku Abu Hababa uAvganistanu, tokom 1998. godine.

Istovremeno, instruktori iz organizacije Osame bin Ladena, pa ak i sam Osama bin Laden,pojavili su se u Albaniji, u blizini logora za obuku albanskioh terorista iz tzv. OVK, u okolinimesta Tropoja, nedaleko od jugoslovensko-albanske granice, a bilo je informacija da je veliki

broj njih uestvovao u masovnom peadijskom napadu na jedinice Vojske Jugoslavije u rejonugranine karaule Koare, izvrenom tokom agresije NATO na Jugoslaviju u prvoj polovini1999. godine.

Putevi terorizma prema svetskim i evropskim centrima moi, posebno prema SAD i amerikomkontinentu su razliiti, aliputevi islamskog terorizma ka "srcu Evrope" su veoma jasni, to sene moe sakriti, niti zatakati.

Talibani (studenti islama) negiraju tvrdnju stranih eksperata da tite i skrivaju teroriste ili onekoji komanduju logorima za obuku terorista. Vakil Ahmad Mutavakil, talibanski ministarinostranih poslova, ak je energino izjavio da je pritisak na njegovu zemlju da protera Osamu

bin Ladena istovremeno i uvredljiv za islam i beskoristan. On je negirao da Bin Laden finansirateroriste, tvrdei da je "taj siromaak jedva dovoljno bogat da izdrava samog sebe", te da "nije

bio u mogunosti da planira teroristike operacije od kada njegove aktivnosti u Avganistanuizbliza kontrolie avganistanska garda. Prema toj izjavi, Osama bin Laden je pristigao uAvganistan 1996. godine, nakon proterivanja iz Sudana. O tome kako je on ostao na tluAvganistana, ameriki obavestajni izvori kau da je "boravak u Avganistanu Osama bin Laden

dobro platio" to je talibanima olakalo nabavke naoruanja i vojne opreme za svoje potrebe alii povealo mogunosti potkupljivanja svetski uticajnih ljudi koji bi branili interese talibana iskretali potragu za poiniocima teroristikih zlodela u svetu na pogrenu stranu. Meutim, CIA

preutkuje injenicu da je Osama bin Laden, u stvari, njen pitomac jer je u Avganistan prvi putdoao poetkom osamdesetih godina prolog veka kao dobrovoljac i ukljuio se u borbu protivsovjetskih snaga na strani avganistanskih islamskih boraca, koje je pripremala i organizovalaCIA u logorima za obuku u Pakistanu. Dakle, i talibanu i mudahedini, pa i sam Osama binLaden, su priozvod hladnog rata i napora amerike tajne slube da se slomi "crveninepriujatelj". Kada je to postignuto, sve te avganistanske grupe i organizacije vie nikome nisu

bile potrebne. ak ih se i CIA odrekla. Dakle, jednostavno su odbaeni kao stare cipele. Otuda,verovatno, i potie mrnja tih "islamskikh svetih ratnika" prema Americi i Zapadu...

Ahmed ah Masud, komandant pobunjenike grupe u severoistonom Avganistanu, izjavio je ujednom intervjuu koji je dao grupi britanskih novinara da se nalazi na elu 55. brigade u kojoj
http://www.apisgroup.org/apis/muslteritorija.gifhttp://www.apisgroup.org/apis/muslteritorija.gif


16/22

ima oko 700 Arapa i evropskih muslimana, od kojih su mnogi doli iz Albanije i sa jugaJugoslavije. Masud je saoptio da su njegovi borci zarobili oko 1.200 talibana, meu kojima jetakoe bilo Evropljana muslimanske vere, ali i Pakistanaca, Jemenaca i kineskih muslimana iz

jugozapadnih delova Kine. Duli irs, nekadanji analitiar Obavetajne agencije Ministarstvaodbrane SAD, koja je razgovarala sa mnogim od stranih zatvorenika koje je drao Masud,izjavila je da vie od polovine njih pripada teroristikim organizacijama raznih orijentacija, ali,

uglavnom, islamski ekstremistiki orijentisanih. Mnogi od njih su doli iz balkanskih zemaljana obuku kod "strunjaka" Osame bin Ladena. Masud je lake ranjen u nogu u neuspelomatentatu koji je na njega izvren poetkom septembra 2001. godine kada su dva talibanskakomandosa, preruena u novinare neke arapske televizijske stanice, pokuali da ga ubiju

pomou eksplozivne naprave, smetene u video-kameru. Tom prilikom oba atentatora supoginula, a cela pokrajina Tahar, u kojoj je sedite taba Ahmeda ah Masuda, stavljena je ustanje uzbune radi odbrane od eventualnog napada talibana.

Interesantno je da je jednovremeno sa napadom terorista na simbole moi SAD, dolo i dosilovitog napada Masudovih formacija na Kabul, tanije na instalacije na aerodromu u Kabulu ina naselje u blizini aerodroma, to je navelo mnoge da zakljue da su SAD odmah otpoele sa

akcijom odmazde za napad na svoje gradove.

Sam Osama bin Laden, poto je objavljeno da ga talibani dre u nekoj vrsti kunog pritvora,retko se pojavljuje u javnosti i retko daje izjave za tampu, za razliku od perioda 1998-2000.godine, kada je dosta esto gostovao na stranicama i u emisijama svetskih sredstava

javnog informisanja. Odmah po objavljivanju vesti o napadu na amerike gradove, dao je izjavuza televiziju u kojoj je porekao bilo kakvu vezu svoje organizacije sa izvrenim teroristikimnapadom. injenica je, ipak, da se on slobodno kree po Avganistanu i da mu aktivnosti nisusmanjene. Promenjene su samo forme i naini delovanja. Poto se moe konstatovati da sadasvetski terorizam ima vlast u jednoj, dve, pa ak i vie drzava ili na velikom delu teritorije

pojedinih drava, sada se, uglavnom, sa teroristikih oruanih napada i operacija irih razmera,prelo na tzv. politiku borbu.

Tipian primer za to su postupci eena u odnosu na Rusku Federaciju, ali i delovanje "OVK","ONA" i "ANA" na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, "transformisanih" u politike partije, uodnosu na napadnute zemlje, Srbiju (ranije SRJ) i Makedoniju. Uz to, raznim manipulacijama,teroristi su pridobili jedan veoma uticajan deo meunarodne zajednice za sebe i sada temeunarodne inioce koriste za realizaciju svojih ciljeva, kao trojanske konje. Tako je, na

primer, moglo da se desi da Haim Tai i Agim eku, osvedoeni elnici teroristike "OVK"(koja je zvanino "demilitarizovana" od strane UNMIK-a i KFOR-a), postanu politike voekoji zahtevaju ravnopravan status sa zvaninim predstavnicima jedne suverene zemlje u

razgovorima o perspektivi reenja problema Kosova i Metohije, polazei od ultimativnogzahteva za nezavisnost Kosova i Metohije a da to nikome iz meunarodne zajednice nezasmeta, niti da iko na to stavi primedbu, bar to se tie meunarodnih faktora, involviranih u

problem borbe protiv terorizma na Balkanu. Uz to, i jedan i drugi "bivi" terorista su na platnomspisku UN, kao njeni inovnici, a od 17. februara 2008. godine, na elu samoproglaene"nezavisne drave Kosovo". Njima svesrdno pomau ubaeni islamski ekstremisti, specijalnoobuavani za rad u takvim i slinim situacijama. Preko ovakvih lica i organizacija se, izmeuostalog, islamski teroristi ubacuju u ciljno podruje svog delovanja a njihov zadatak je da stvoreobavetajno-operativnu i logistiku mreu, kao i da obue lokalno ljudstvo za izvrenjeteroristikih zadataka. Obavljaju versku indoktrinaciju, ali i sami uzimaju uee u borbi istvaraju teroristiku infrastrukturu od pripadnika lokalnog stanovnitva koje e delovati kao

svetska multinacionalna mrea ije e opredeljenje biti dihad protiv svih nemuslimana. Takveelije stvorene od lokalnog stanovnitva se prikljuuju globalnoj teroristikoj infrastrukturi i


17/22

kada obave zadatak, mogu da odu u sledeu zemlju na izvrenje sledee akcije jer tu, na licumesta, vie nisu potrebne.

Pravi konkretni primeri ovakve eme delovanja mogu se videti na sluajevima kriza i sukoba uBosni i Hercegovini, u Albaniji, na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji.

Akcionarsko drutvo TEROR

U zapoetom ratu islamskih terorista protiv sveta, tehnoloki najsavrenije oruje moe sepokazati manje efikasno od paketa s dinamitom, a kamion-samoubica postaje zastraujueoruje, mnogo opasnije od laserski navoenih bombi ili krstareih raketa.

Taj i takav neprijatelj sveta, naoruan sredstvima, znanjem i verskim fanatizmom, na Zapadu jepopularno nazvan AKCIONARSKO DRUTVO TEROR.

To je koalicija tajnih ratnika islama iz Egipta, Sudana, Jemena, Pakistana, Avganistana,

eenije, Bosne, Albanije, Turske, iz jo nekoliko ekstremno orijentisanih islamskih zemalja,sa Kosova i Metohije i iz delova Makedonije, koji slino razmiljaju o potrebi voenja verske ioruane borbe protiv nevernika ili neprijatelja islama. Organizacija je globalna i njeni

pripadnici mogu se nai ne samo u Avganistanu i Sudanu, ve i u Bosni, eeniji, Albaniji,Aliru, Egiptu, Eritreji, Keniji, Etiopiji, Filipinima, Pakistanu, Somaliji, Tadikistanu i drugim

bivim muslimanskim republikama nekadanjeg SSSR-a, Saudijskoj Arabiji, Francuskoj,Nemakoj, Velikoj Britaniji, ali i u SAD. Organizacija je mnogo vie teoloka nego politika izaokupljena je proterivanjem zapadnih i uticaja drugih kultura iz islamskog sveta, ruenjemgranica izmeu islamskih zemalja i formiranjem jedinstvene muslimanske drave svetskihdimenzija.

To je pravi muslimanski krstaki rat, istie Pol Bremer, bivi ameriki ambasador, strunjakza terorizam i prvi ameriki administrator Iraka. To predstavlja zaokret ka terorizmu,zasnovanom mnogo vie na teolokoj osnovi, usmerenom prema grupama koje ne moraju dazastupaju precizne politike ciljeve. Ti ciljevi su iroko predstavljeni i teko shvatljivi, pa je

borba protiv takvog terora i terorizma koji proizlazi iz njega, veoma teka i komplikovana,podvlai Bremer.

Danas, obavetajne slube SAD dre na svojim spiskovima teroristikih organizacija samo estglavnih islamistikih grupa. etiri meu njima: Hesbolah iz Libana, Hamas u junom deluLibana i u nekim delovima Izraela i Egipta, Islamski dihad u Egiptu i Islamska naoruana

grupa iz Alira, nisu u poslednje vreme posebno napadale SAD, ali su zato uzele Evropu nanian, zakljuuje Bremer.

Oko 3000 ratnika dihada u svetu potuje i priznaje vostvo Osame bin Ladena, kako navodiKenet Kazman, analitiar i strunjak za terorizam Naunog centra iz Vaingtona. Mnogi od njihsu iskusni borci sa iskustvom iz ratova u Avganistanu, eeniji, Bosni, na Kosovu i Metohiji ilinekim afrikim zemljama, svi su fanatini sledbenici najekstremnijih islamskih ideja iideologija.

Poslednje dve svetske sile koje su pokuale da uspostave dominaciju nad ekstremnim islamskimzemljama, bile su Velika Britanija u XIX i prvim decenijama XX veka i SSSR osamdesetih

godina XX veka. Obe su pretrpele bolne poraze od kojih se jo uvek nisu oporavile. Naprotiv,ali ne samo zbog poraza u ratu protiv islamista u Avganistanu i u eeniji, SSSR je doiveo


18/22

kolaps i nestao sa politike karte sveta, dok njegov naslednik, Ruska Federacija, ima ogromneprobleme u borbi protiv ekstremnog islama koji nezadrivo nagriza ruske matine teritorije.

U pozitivan bilans Akcionarskog drutva teror, s druge strane, mogu se upisati, pored gorenavedenih uspeha, i ubistvo egipatskog predsednika Sadata, u znak odmazde zbog

potpisivanja mirovnog sporazuma sa Izraelom, pokuaj ubistva Hosnija Mubaraka 1995.

godine, posle ega je usledila serija napada na sve predstavnike stranih civilizacija na tluEgipta (tu su uraunata i ubistva 85 stranih turista u Kairu i Luksoru tokom 1997. i 1998.godine), organizacija snabdevanja muslimanske vojske u Bosni i Hercegovini i odailjanjedobrovoljaca za sveti rat u toj bivoj jugoslovenskoj republici, haos u Albaniji, pomo svihvrsta albanskim ekstremistima u Albaniji i teroristima na Kosovu i Metohiji, divljanje alirskihislamskih ekstremista po unutranjosti Alira i na teritorijama nekih susednih arapskih zemalja,ali i Francuske, koja je sve vie ugroena od strane islamskih fundamentalista, pohodi milionamuslimana na Vaington i miliona muslimanki na Vaington obe aktivnosti su realizovaneod strane amerikih muslimana 1997. godine, skupa miliona islamske omladine u Njujorku1998. godine, teroristiki napadi Al Kaide na Njujork i Vasington i druge.

Ugledni francuski dnevni list Le Monde je 1996. godine objavio da je Evropa napadnuta odstrane islamske internacionale preko Balkana. Ta internacionala, kako navodi list, deluje nakulturnom, ekonomskom i politikom planu, pre svega korienjem terorizma kao orua za

postizanje pobede.

Strateki interesi te islamske internacionale su stvaranje solidnog uporita u Bosni iHercegovini, Srbiji (na Kosovu i Metohiji i u Rako-polimskoj oblasti) i u veem delu Albanije,kako bi profunkcionisala tzv. zelena transverzala u fizikom kontinuitetu, poto su pozicije uMakedoniji i u Bugarskoj ve uvrene. Namera je da se materijalno, verski i politiki utie na

podrku islamske ekstremistike doktrine na Balkanu da bi se odatle krenulo u osvajanjeEvrope.

U osnovi, re je o poetku sprovoenja globalne politike islamizacije jugoistone Evrope ipotrebe da se zapadna Evropa i SAD nau u situaciji da moraju, otvoreno ili prikriveno, dapodravaju ekstremnu islamistiku politiku i ideologiju kroz razne forme borbe za ostvarenjeljudskih i manjinskih prava.

Prva faza primene islamskog obrasca osvajanja Evrope realizovana je na politikom,religijskom i vojnom planu u muslimanskom delu bive jugoslovenske republike Bosne iHercegovine. Islamska svetska zajednica je, pri tome, dala punu podrku ratnicima dihada uBosni i Hercegovini. Islamska svetska zajednica pomogla je, preko svojih zemalja lanica i

preko tzv. nevladinih i humanitarnih organizacija, formiranje vie islamskih vojnih centara uZenici, Travniku, Kalesiji i Fojnici. Verski zvaninici Islamske verske zajednice pokrivali susvojim izjavama i podrkom i aktivnosti islamskih fundamentalista.

Sledea faza obuhvatala je izazivanje nemira, sukoba i rata na etniko-religijskoj osnovi, uzinsistiranje na stvaranju islamskih entiteta, pa i drava na tlu Balkana, uz stalno jaanjeislamskog ekstremistikog krila. ema koja je u prilogu teksta pokazuje kako se, u naelu,odvija jedna teroristika operacija koja ima za cilj secesiju, dakle, pretvaranje pojedinanih,lokalnih i sporadinih teroristikih akata u sistem sa jasnim politikim ciljem.

Poslednja faza bi trebalo da bude kontinuirano povezivanje islamskih zemalja du tzv. zelene

transverzale od Kabula do Velike Kladue, kako je to objavio jo 1980. godine imamHomeini, u svojoj najavi doktrine izvoza islamske revolucije preko izvoza svetih ratnika.


19/22

Naravno, to ne bi moglo da se dogaa bez, makar preutnog, odobravanja onih snaga u svetukoje, zapravo, vuku glavne poteze. Oito je da postoji preutna saglasnost jedine preostalesupersile da se nastavi destabilizacija doziranim delovanjem na Evropu, da bi se starikontinent, vie nego to je to uobiajeno, bavio politikim problemima i kriznim aritima nasamom kontinentu, a manje ekonomskim povezivanjem i vojno-politikim osamostaljivanjemkoje bi vodilo udaljavanju Evrope od Amerike.

NAELNA EMAODVIJANJA POBUNE S CILJEM SECESIJE

Napomene:1. ema je preuzeta iz knjige Teroristi (izdanje Kalekom, Beograd, 1998)2. Skraenica CJ (irilicom) koja se koristi u emi znai: sredstva javnog informisanja.


20/22

Meutim, ako bi dolo do neke vrste saveznitva tvoraca novog svetskog poretka sazagovornicima ideje o islamskoj svetoj uniji, moglo bi doi do nove podele sveta i novogustanovljavanja geopolitikih interesnih sfera, to ne bi prolo bez velikih potresa, sukoba iratova irokih razmera. U tom sluaju, pitanje pobednika je krajnje neizvesno a perspektiveoveanstva bi bile veoma maglovite i mrane.

Ugledna lanica Ekspertskog komiteta za borbu protiv terorizma Kodekster pri Savetu Evrope,Marija Lehto, pozvala je sve evropske drave da harmonizuju svoje zakone protiv terorizma izbiju redove, i zatraila da to uine na nain suprotan amerikom:

- Kljuc za borbu protiv terorizma je internacionalna akcija i kooperacija zasnovana napromovisanju znanja i sloboda, a ne suavanju i guenju ljudskih prava. Niko ne eli da ivi upolicijskoj dravi. Kodekster se zalae da se ljudskim pravima i slobodama izborimo protivteroristikih napada i nevinih rtava, a ne da u atmosferi punoj osuivanja, rasizma idiskriminacije traimo zaustavljanje uasa. Mi zastupamo potpuno novi kurs u borbi protivterorizma koji e razvijati multikulturalne vrednosti i miljenja. Jasno je da se terorizam nezaustavlja novim nasiljem, a njegove posledice su uvek nesagledive.

Marija Lehto, koja je i direktor jedinice za javno internacionalno pravo u Ministarstvuinostranih poslova Finske, smatra da su teroristike grupacije ve toliko zastupljene u Evropi dasu neophodne hitne preventivne mere:

- Moramo izabrati jedinstvenu evropsku praksu iz iskustava razliitih evropskih zemalja.Takoe, neophodno je da se napravi jasan i jedinstven sudski pristup terorizmu. Teroristikegrupe, pa i Al Kaida, imaju potpuno nemogue ciljeve, a politiki nastupi su im ideolokemanipulacije mladim ljudima koji su neobrazovani, siromani i ive u izolovanim sistemima.Takvima je najlake manipulisati. Evropa mora pomoi svim svojim narodima da postanu

prosperitetni, inae e se suoiti sa novim aritima nasilja.

Zakljuna razmatranja

Terorizam je velika opasnost modernog vremena, konstatuju svi relevantni inioci svetskezajednice i nastoje da iznau najbolji, najlaki i najefikasniji nain da se tom zlu stane na put.

U Deklaraciji Ujedinjenih nacija o naelima meunarodnog prava i prijateljskim odnosima isaradnji meu dravama u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija iz 1970. godine, kojom surazraena naela iz Povelje, stoji da je svaka drava duna da se uzdri od organizovanja i

podsticanja akata graanskog rata ili teroristikih akata na teritoriji druge drave, da ih

potpomae ili da uestsvuje u njima, ili da tolerie aktivnosti organizovanja terorista nasopstvenoj teritoriji, uvek kada takvi akti povlae za sobom pretnju upotrebom ili upotrebu sile.

Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 9. decembra 1994. godine usvojila Deklaraciju omerama za eliminisanje meunarodnog terorizma kao kriminalnog i neopravdanog delovanja

bilo gde i bilo od koga poinjenog, ukljuujui tu i one aktivnosti koje ugroavaju prijateljskeodnose meu dravma i narodima i predstavljaju pretnju teritorijalnom integritetu i bezbednostidrava. Saglasno toj Deklaraciji, drave su dune da se uzdre od organizovanja, podsticanja,finansiranja, ohrabrivanja ili tolerisanja teroristikih aktivnosti. One su dune, takoe, da

preduzmu odgovarajue praktine mere da bi se obezbedile da njihove teritorije ne budukoriene za organizovanje logora za obuku terorista ili za pripremu i organizovanjeteroristikih akata koji se izvode na teritorijama drugih drava.


21/22

Odgovarajui na teroristiki napad na Darham u Saudijskoj Arabiji, u kome je poginulo viedesetina amerikih graana, efovi drava ili vlada Grupe 7, dakle, SAD, Kanade, Japana,Francuske, Velike Britanije, Nemake i Italije, potpisali su, 27. juna 1996. godine, u Lionu,Deklaraciju o terorizmu. Grupa 7 je procenila da je borba protiv terorizma apsolutni prioritet usmislu preduzimanja mera i postupaka na ouvanju mira i bezbednosti drava, naroda i graana.

Neke od terorizmom najugroenijih zemalja usvojile su takoe posebne zakone kojima seinkriminie teroristika delatnost u celini, a organima gonjenja daju posebna ovlaenja inadlenosti u pogledu postupka protiv terorista. Tako je u Nemakoj, 1976. godine, usvojenZakon protiv terorizma, koji je dopunjen 1977. godine; u Francuskoj je, 1970. godine, donesentzv. Protivrazbijaki zakon; u Velikoj Britaniji je 1970. godine, donesen Privremeni zakon ospreavanju terorizma, koji je, krajem avgusta 1998. godine, dopunjen i izglasan kaoAntiteroristiki zakon; u paniji, od 1978. godine, postoji zakon o spreavanju terorizma, i takodalje.

Interesantno je upoznati se sa definicijom terorizma koju nudi ameriki Federalni istrani biro(FBI), u kojoj se kae: Terorizam je nezakonito korienje sile ili nasilja protiv lica i imovine

da bi se zastraila ili prinudila na ustupke vlada, civilno stanovnitvo ili bilo koji njihovsegment radi postizanja politikih i socijalnih ciljeva.

Meutim, u SAD, u samo esnaest saveznih drava, terorizam se oznaava kao krivino delo,dok se pomaganjem terorizma, na celoj teritoriji SAD, ne smatra prikupljanje novanihsredstava ili drugih materijalnih dobara i sredstava za teroristike organizacije, ako se tim

prikupljenim sredstvima i novcem ne kupuje i ne transportuje oruje sa teritorije SAD i akoteroristika organizacija za iji raun se prikupljaju novana i druga materijalna sredstva nije naspisku teroristikih organizacija, koji svake godine ustanovljava amerika administracija. Otudalobiranje u amerikom Kongresu od strane albanske, bonjake ili neke druge dijaspore,

postojanje organizacija koje prikupljaju pomo za teroriste u prekomorskim zemljama,okupljanje dobrovoljaca za popunu redova raznih separatistikih i teroristikih organizacija iformacija, pa i ponude raznih specijalizovanih propagandnih agencija za psiholoko-

propagandnu delatnost (tzv. spin-agencije), ponude specijalizoavnih agencija za pruanje vojnihusluga i drugo, nisu zabranjeni. Naprotiv. Zbog toga, mada postoji naizgled jasan stav SAD po

pitanju terorizma, zvaninici pojedinih zemalja, pa ak i meunarodne organizacije i institucije,i dalje imaju tekoe u odreivanju karaktera i delovanja ekstremnih ili militantnih grupa,

pa otuda i pojava dvostrukih standarda u odreivanju ta je a ta nije terorizam.

U sutini, sve ono to ne pogaa direktno SAD, amerike interese ili Zapad u celini, ne smatrase terorizmom ve predstavlja neki oblik borbe za demokratiju i potovanje ljudskih prava

kategorije na koje su Zapad a posebno Amerika jako ponosni i koje itekako eksploatiu kad su upitanju drugi narodi i drave, a teroristi zloupotrebljavaju kadgod im se za to prui prilika.

Na kraju, ako se ima u vidu povezanost terorizma sa drugim oblicima i vidovima kriminalnedelatnosti, posebno kad su u pitanju organizovani kriminal, narko-mafija, ilegalna trgovinaorujem, belim robljem, raznim opasnim materijama, pa i teritorijama pojedinih zemalja,

postavlja se nekoliko pitanja na koja do sada jo nije naen zadovoljavajui odgovor:

-da li se moe rei da je terorist zanimanje;

-hoemo li se jednog dana suoiti sa postojanjem sindikata terorista;

-do koje take moemo govoriti o terorizmu a od koje o organizovanom kriminalu;


22/22

-ako postoje centri za obuku terorista, da li to znai da postoje kole za obrazovanjeteroristikih instruktora, uitelja i profesora;

-zbog ega se tolerie da u nekom delu sveta postoje teritorije koje su pod potpunom kontrolomterorista tako da je pristup bilo kome drugom ko nije u organizaciji, onemoguen, ak ako seradi i o vojno-policijskoj operaciji koju ugroena drava legalno rpreduzima;

-ako terorizam pobedi i zavlada svetom, hoe li neki novi terorizam da zapone rat protivpobednika;

-ta e se desiti ako se jednog dana otkrije i dokae da pojedine uvaene drave podstiu, pa aki finansiraju terorizam kao isturenu ruku svoje politike;

-do koje granice se sme tolerisati postojanje terorizma?

Naravno, iluzorno je pouzdati se u brzu i istovremenu eliminaciju inilaca koji oivljavajuterorizam, mada ga je adekvatnim merama suprotstavljanja mogue ograniiti, ali ne i

iskoreniti. Stoga, ne treba mu davati nade jer ga ona hrani i jaa. Najvanije je biti uporan uborbi protiv njega. I nepopustljiv!

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/http://www.besplatniseminarskiradovi.com/

Documents

TERORIZAM – RAT U KONTINUITETU