Todor Jovanović - Todoxin, Nova Medicina.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/todor-jovanovic-todoxin-nova-medicinapdf 1/729
H I V RIZINE GRUPE - 96 % HIV „ +„ + 3% HIV „+ „ TRANSFUZIJOM + 1 % HIV „ +„ SE NE ZNA KAKO SE ZARAZILO
AFRIKI INSEKTI PRENOSE HIV VAKCINOM PROTIV HEPATITISA B ZARAENI SU HOMOSEKSUALCI
A VELIKI BROJ ZATVORENIKA ZARAEN JE U EKSPERIMENTIMAMIT O ZELENIM MAJMUNIMA KOJIH NEMA U JUNOJ AMERICI
U IGRI SU: INFLUENCA fENDEMSKI TIPOVI GRIPA PO GEOGRAFSKIM REGIJAMA)
VIRUS HERPES ZOSTER 6, VIRUS HERPES ZOSTER 8,
SVINJSKA KUGA, AKTIN, MIOZIN,
NEF-GEN,LEPRA MALARIJA
IMUNOBIOLOŠKI SISTEM +
I TODOXINOVI PREPARATI * APOPTOZA ELIJA KANCERA I ELIMINISANJE
ZAMORENIH I NEDELOTVORNIH LEUK OCITA (AIDS)
BAKTERIOFAG
TB C
I N F E K T I V N I P R I N C I P ( U V ) R I N O V I R U S I
C M V EB V
M I K O P L A Z M E P R I O N I
G I JA R D I A L A M B L I JA P R O T O Z O E S O R A B I
TEŠKI TOKSINI METALI U TRAGOVIMA (Hg, Pb, Cu, Ni) U VAKCINAMA NITRATI NITRITI
AMIL-NITRIT CARRAGEENAN
8/19/2019 Todor Jovanovi - Todoxin, Nova Medicina.pdf
Otac Tadej
Iza svakog kraja, stoji n ek i drug i kraj.
A šta je izm eu?
Kako to ,,izm e u“ r a zumet i ,uiniti lepšim, u nje m u uivati, popra vi
ti ga, ispraviti, podn eti, shvatiti svak i njegov vidljivi i nevidljivi deli?
Knjiga ,,Todoxin - Nova m edic i
jo š jedna u n izu do sada objavljenih, koja se za korak više pr ib liava
stvarnom razum evan ju ovog ,,izm e u“, uzimajui u obzir i ono pr e i ovo
sada i ono posle.
Pored visoko strunog i naunog iznošenja podataka, vešto ukom
ponovanih u cilju razjašnjavanja vitalnih procesa , viz io nars kih i goto vo
nestvarnih razmatranja (zar ovo ove 2006 . ne podsea neodoljivo na
gospodina Nikolu Teslu?) protkana je fina nit veštog naratora, visoko
obrazovanog, lucidnog, sa smi slom za dram aturgiju i, što je najvanije,
sa ogromnom eljom da pomogne svakome ko i na momenat doe u
ko nta kt sa knjigom. Onim srenicima k oji detaljnije pristup e itanju,
otvaraju se boanske dveri znanja, umenja, tradicije i vizionarstva.
I, kao što rekoh na poetk u, ovo nije kraj, j e r ...
Mr Mirjana Ban
Umesto uvoda
ili virus-ubica i ubica virusa
P oštovani, hvala što ste u prelistavanju knjige koja je pred Vama došli dovde. Ovo je tek poetak? Naravno. To znai da Vas nije odbio naslov, odnosno tema, ni debljina, niti izgled knjige. Veoma dobro za poetak ugodnog i, nadam se, dugog druenja. Pišui je, pokušao sam da u nju utkam sam ivot.
Naravno, iz mog ugla. Nekada podozrivog i sumnjiavog, drugi put vrcavog i, verujem, duhovitog, potom visokoparno naunog, u svakom sluaju usmerenog ka zdravlju i
blagostanju oveka. A zdravlje je, sloiete se, sam ivot. Dok ima zdravlje - ovek izgubi pamet, a kad izgubi zdravlje - daba mu pamet, esto
se moe uti u timokom kraju. Nisam siguran da se u potpunosti slaem sa ovom narod nom mudrošu, jer je još Hipokrat rekao da je najjaa sila potrebna za ozdravljenje, prirod
na isceljujua sila koja se nalazi u svakom oveku. Ali, o tom potom. Zbog specifinosti njenog sadraja i sklopa, ovu knjigu moete itati po nahoenju. Ne
ustruavajte se! Hoete da krenete od sredine? Šta Vas u tome spreava? Krenite. Od kraja, poetka... Izvolite. Poglavlja su posebne i zaokruene celine. Dovoljno je izabrati ono koje Vas najviše interesuje. I smatrajte da ništa niste propustili. Opustite se pobogu! „Jue nije ništa do san, sutra nije ništa do vizija. Ali dobro proivljena današnjica ini da svako jue
bude san o srei, a svako sutra vizija nade. Zato dobro pogledajte u ovaj dan.“ Lepa san skritska izreka. Naš Duško Radovi, meutim, ne idealizuje: „Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorine. Oprostite ivotu i svetu što nisu savršeni.“ Izaberite šta Vam
se više svia. Ili naite nešto - tree.Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna, govorio je Ivo Andr. Lino, o leenju mogu i malo i dosta da kaem. Ja sam samo lekar eljan da lei steene neizleive
bolesti, iako pritom nikada nisam bolovao od njih. Teško ranjavanje 1941. godine je sasvim druga pria, iako ne bez znaaja. Tada sam, kao dete, preiveo kliniku smrt. Jesam li Velikog Kosca zauvek pobedio? Ne. Samo privremeno. U velikoj partiji ivota on je siguran pobednik, trudim se samo da partija što due traje. Zato i mogu da ponudim filozofiju ivo ta, starosti, pa i umiranja. (Uska staza prema nepoznatom, kojom svako mora proi, iskljuivo zavisi od onih putnika koji tom stazom još nisu prošli!) Koliko to moe da bude od koristi obolelima od HIV/AIDS-a i kancera, onima koje ta gorka aša ivota na alost nee mimoii, pa i svima ostalima, ne mogu da procenim. I ne treba.
Osnovno za lini mir, uslovno i sreu pojedinca, jeste poverenje u ivot. Ako je ovek svestan njegove ,,klackalice“, veitog balansiranja dobra i zla, ali i injenice da sam ini jez iak na tim vaseljenskim terazijama zauvek vezan svakom svojom elijom za Univerzum,
shvatie koliko je vaan on sam a ne ono što mu se dešava ili što e mu se tek desiti. Najz naajnije je iskustvo koje e, iz onoga što mu se bude dešavalo, izvui. I šta e sa njim uini ti. To je, u stvari, najvanije.
Valja shvatiti i prihvatiti ivot takvim kakav jeste i nai smisao u njemu. A zašto je baštakav a ne drugaiji, pitanje je za samog Tvorca ili, ako Vam se više svia, Univerzum. U svakom sluaju, to prihvatanje i ta pomirenost sa njim, donosi duševno i telesno zdravlje.
Sve strašne bolesti savremenog oveanstva, kao i one koje e nas tek pohoditi, nisu posledica ni ljudskih grešaka, ni poroka, ni nepanje. Sluajnost je odavno prevaziena kat egorija, a biološki rat ve vekovima jeftiniji i manje provokativan nain agresije. Sida, SARS, ebola ili ptiji grip, sloiete se, neuporedivo su manje uznemiravajui od neba prekrivenog
bombarderima. Te ,,bombe“ ne deluju, na prvi pogled, toliko strašno koliko je uasan nji hov sadraj. Nema zaglušujue jezivog tutnjanja avionskih motora, eksplozija, vrisaka, skloništa... Sve je tiho, naizgled mirno, bolniki belo. ak su i bol i jecaji prigušeni.
Kako su nam otrovali Bosnu, Srbiju, Kosovo? Sve je zagaeno bombardovanjem, a ljudi e još dugo umirati od posledica u ne malom broju olienih u - HIV/AIDS-u. Ne, nisam u sukobu sa prethodnim stavom. Mi smo samo ekstrem. Dokaz neijeg besa. Ili nemoi podvoenja pod opštu (globalnu) misao?
Postoji mogunost, tvrdi deo veinskih vlasnika svetskog kapitala, da se uspori prekomeran rast ljudske populacije i blaim metodama. Na primer, odgovarajuom propa gandom. Ukazivanjem na posledice prenaseljenosti Planete. Obrazovani Evropljanin, Afrikanac, Azijat, prihvatie ovu sugestiju, a Srbin e pitati - za ije babe zdravlje?! I odmah odgovoriti: da bi „napredne demokratije“ civilizovano (dolarom, a ne metkom) osvojile tu
ivotni prostor budui da su vlastiti ubrzanim tehniko-tehnološkim razvojem - upropastili! Malo im je što su zatrovali svoju zemlju, vodu, vazduh, nego su i na nebu napravili rupu i to bez namere da je okrpe! Ali, ako ostavimo po strani pomenutog Srbina da i dalje nabra
ja, valja glasno postaviti pitanje: preti li opasnost da doe do svojevrsne eksplozije natalite ta onih koji nee prihvatiti pomenutu sugestiju? Što bi rekao naš narod, dok se mudri ne namudruju da se ludi ne naluduju. Zar, u tom sluaju, ne bi došlo do specifinog „zagušen
ja civilizacije“, a potom i stagnacije, ako ne i vraanja nekoliko koraka u nazad, u neophod nom civilizacijskom razvoju? Eto odgovora zašto propaganda nee uspeti, makar i uz
pomo kasetofona koji su svojevremeno deljeni Indijcima kao nadoknada za sterilizaciju.
Lakše je tiho poturiti uzronike side, gripa ili ko zna ve koje bolesti, u odreenu populaciju i smanjiti njenu brojnost, a kao nagradu za to dobiti ,,istu“ teritoriju. Zbog toga je naunicima sa Istoka i Zapada,nametnut teak zadatak da naprave savšena sredstva od kojih ne moe da strada nijedan sopstveni vojnik.
Ukoliko nekom treba ,,ista“, prazna i sa što manje starosedelaca Afrika, a dosta toga govori u prilog da ,,treba“, tom ,,nekom“ sve ree pada na um vatreno ili nuklearno (makar i sa osiromašenim uranijumom) oruje i masovni egzodus. Iz tri razloga: (1) ve je pokušao i zna kako je prošao; (2) ukoliko se to isto oruje nae u rukama protivnikog tabora, zna da bude opasno i (3) mnogo je, brate, ,,prljavo“: krvi do kolena, delovi tela na sve strane, runo je za slikanje, a moe neko, recimo iz CNN-a, i da strada. emu sve to kad je pozna to da lepa re i human gest i gvozdena vrata otvaraju. Stanovnicima Afrike i ostalih „pasivnih krajeva“ Planete, kroz vakcinu i humanitarnu pomo moe se dosta toga poslati. Pored kondoma, anti-bebi pilula i lekova iji je rok trajanja prošao nekoliko godina (naš sluaj), u mleku za bebe se mogu poslati, recimo, razni infektivni agensi zahvaljujui koji
ma e se „donirana populacija“ veoma brzo svesti na deset odsto svoje prvobitne veliine. Efikasno, zar ne? Zašto, onda, razmišljati kako da se Afrika pretvori u plodno tle i poboljša ivot u njoj ili da se izgrade platforme i veštaka ostrva u okeanima, a jedan deo svetskih mora pretvori u kopnene površine. emu? Za koga? Onaj ko kasnije doe, sam e to ura
diti. Vodee krilo svetske vlade iz senke zastupa mišljenje po kome je bolje saekati (i pripomagati!) da veina, ako ne i svi, Afrikanci ,,nestanu“ sa lica Zemlje pa tek potom nji hovu teritoriju pretvoriti u mesto za uivanje izabranih i najbogatijih, rajski kontinent od Sredozemlja do Rta Dobre Nade. Ambicije se, meutim, ne završavaju na Rtu Dobre Nade. Jer, kad bi ambicije imale kraja, monika ne bi ni bilo. I stanovništvo Indije je ,,ve vieno“ za prepolovljavanje, a Balkan za ,,išenje“. O Sibiru i Junoj Americi se tek raspravlja. „Višim rasama“ treba sve više vazduha i prostora. Pa dokle stignu.
Pored ,,regulisanja“ veliine (posebno ,,obojenih“) populacija odnosno naroda, drugi pravac biološkog ratovanja okrenut je „smanjenju do iskorenjenja“ takozvanih nepoeljnih
populacija koje, po mišljenju nekih, ,,optereuju“ ljudski rod. Naravno, re je o narkoman ima, hemofiliarima i homoseksualcima. Neko je, oito, preuzeo boji posao u svoje ruke. Vrši selekciju i proreuje ljudski rod kako mu se hoe i gde mu se prohte. Zato i zagovara globalizam. Da stigne gde god i kad god hoe. Valja pleviti ljudsku baštu.
Sahrane sve više postaju deo amerikog naina ivota, rekao je svojevremeno Hauard Riter (Hovvard C. Reather), izvršni sekretar Nacionalnog udruenja direktora pogrebnih
preduzea. Taj nain ivota, slutim, danas nama neko namee. I ne samo nama. Narkomani dobijaju infektivni agens preko droge, hemofiliari u faktorima za zgruša
vanje krvi, homoseksualci uz afrodizijake i ostala „pomona sredstva“. Po Makartijevsko
Hitlerovskoj logici radi sa na permanentnom proišavanju od nepoeljnih populacija savrstim ubeenjem da je to za dobrobit oveanstva. Ali, namee se pitanje dokle „misija za spas oveanstva“ moe da see? Da li ju je mogue sprovesti do kraja? Šta ako neka „nepoeljna grupa“ izbegne ,,pravoverne“? Hoe li osnovati kolonije sline onima iz naunofantastinih filmova? A šta ukoliko osnae jednog dana toliko da krenu u osvetu? Moe se, svakako, pokušati i sa primenom ogoljene sile, kao u Drugom svetskom ratu pro tiv Jevreja i uglavnom nekatolikih naroda. Ipak, za ideju o pobuni dovoljno je da ostane i svega nekoliko preivelih...
„Ljudski ivot je kratak i zato je pomisao na smrt najjaa sila koja deluje na mnoge ljude. Cele civilizacije zasnivale su se na oivljavanju ideje smrti. Smrt je prešla put od mis terije do nagrade: na drugom svetu e biti bolje... ivot je postao priprema smrti.“ (Desi ka Mitford, „Ameriki nain umiranja“)
AIDS, uprkos mnogim studijama, još uvek nepoznata bolest puna kontroverzi na kojoj se razvila itava industrija kriminalnog delovanja, naješe ostavlja inficiranog veoma dugo u relativnom zdravlju. Taman toliko da se identifikuje sa zdravim ovekom. Njena najvea ironija se sastoji upravo u gnjeenju psihe zaraenog usaenom larvom crva svesti da su mu dani odbrojani. Ili, kako ree uveni K. Kraus, jedna od najrašireni
jih bolesti je - dijagnoza! Rukovaoci mašinerijom zla trae, i po svemu sudei u vlastitoj s(a)vesti nalaze, oprav
danje za neasne postupke u onome što bi moglo da se desi u sluaju nekontrolisanog mnoenja stanovništva. Na prvom mestu, tvrde oni, najvea stopa nataliteta se belei kod naroda na najniem stupnju kulturnog i tehniko-tehnološkog razvoja. Ukoliko to ne bude zaustavljeno, brojem e prevagnuti nad ostatkom sveta. S druge strane, postoji realna opas
nost da resursi za preivljavanje budu ugroeni. Time e se znatno poveati razmere bede
u svetu, samim tim i progresivno doi do smanjenja kvaliteta ivota oveanstva u celini.
Nema sumnje da plan o kontroli stanovništva u pojedinostima izaziva jezu, strah i
paniku. Ali, gledano iz ugla globalnog plana, pomenuta oseanja poprimaju svetlije tonove.
Zar nisu u istoj ,,prii“ abortus i istrebljenje velikog broja ivotinjskih i biljnih vrsta? O
planetarnim tzv. zelenim oazama da i ne govorimo. Zar svako od nas ne ini, ili bar podra
va, nešto što u prilinoj meri lii na pomenuti „monstruozan plan“? Na to se, meutim, u
razmerama pojedinanog delovanja ne gleda kao na genocid ve - neophodnost! Prvo je,
dakle, samo ogoljeno, a drugo ,,poploano“ neophodnošu i dobrim namerama koje, kao
što je ve poznato, esto vode u sam pakao.
Smrt postaje bezlian dogaaj. Prvi, drugi svetski rat, ,,depni“ ratovi, agresije,
okršaji, pomeranja snaga - okeani mrtvih. Stav prema smrti postao je bezlian jer je smrt
bezlina. „Timor Mortis conturbat me“ („Plaši me strah od sm rti“) pisao je u 15. veku
škotski pesnik Vilijam Danbar. „Ukoliko nema besmrtnosti, baciu se u more“, pisao je Tenison. „Bez nade u zagrobni ivot, ivot ne bi bio vredan ni pokušaja jutarnjeg
oblaenja“, govorio je veliki planer smrti - Bizmark. Iako je ljudska koa, gledano iz ugla
organsko-hemijskog sastava, u svih ista, biti u svakoj od njih ponaosob, veoma je razlii
to. Ili, prevedeno na srpski, kad boli, nikoga ne boli kao mene, kad je teško, nikome nije
teško kao meni, itd.
Iako je antiki svet smatrao da se filozofskom mišlju moe prevazii smrt, nešto
me je vodilo da se okrenem ,,prizemnijem“ nainu njenog ,,rešavanja“. Na Todoxin
ovim preparatima nastalim na osnovu recepata starih tri hiljade godina, radim ve 45
leta. Re je o lekovima za klasinu kugu, praantibioticima, lekovima za koleru, nervne bolesti, au toimune bolesti, reum atoidne bolesti, bolesti zavisnosti, ebolu, SARS, BSE
(bolest „ludih krava“) itd. U okviru Todoxin-ovog pristupa, ponudio sam rešenja za
borbu protiv svih hibridn ih (virusnih, bakteriofagnih, fagnih) laboratorijski kompono
vanih starih, današnjih i buduih infekcija. Moji preparati suštinski deluju kao revital
izatori imunokompetentnih, pre svega NK i T4 limfocita, kao i svih zamorenih i nede
lotvornih leukocita. Zbog toga mogu da kaem da je (na ovaj nain) mogue dekom
ponovati svaki agens, delo inenjeringa pokrenutog mašinerijom zla, bez obzira na to
da li su pomenuti infektivni principi ili agensi u opnama mikoplazmi, rikecija, prioni
ma, da li su adaptirani na humanim proteinima, pre svega na HeLa elijama, miozinima ili aktinima.
Kao lekar koji je više od ostalih leio inficirane HlV-om i obolele od AIDS-a, odgov
orno mogu da razmatram mogunosti istinski delotvornog suprotstavljanja toj opakoj
bolesti. Prvi sam, od svih „zvanino priznatih“ HlV-eksperata, rekao da je virus kompono
van i prvi sam ga dekomponovao. Poznati su mi poreklo, mehanizam delovanja i replikaci
je (mnoenja) Hl-virusa. Godine 1987. patentirao sam Mapu imunobiološkog sistema, a
2005. Mapu vibraciono-talasnog imuniteta. Na osnovu tih saznanja stvorio sam preparat
koji osposobljava ovekov organizam da se bori protiv HlV-a i drugih virusa. Istovremeno,
imajui u vidu pomenuta saznanja, još 1987. napisao sam pisma vodeim svetskim institu
cijama, pre svega Liku Monatanjeu, sa upozorenjem da vakcine nikada nee biti.
Leio sam i izleio izvestan broj i dan-danas ivih pacijenata. Meu njima i niz, ako
tako mogu da kaem, velikih i znaajnih ,,imena“ - sportista, balerina i advokata - iz lon-
donskog Sitija. Dve godine sam upravljao i sanatorijumom u Durbanu (Junoafrika
Republika) u kome su pacijenti leeni 24-asovno, uz stalan nadzor medicinskog osoblja.
Za sve vreme njegovog rada, ni jedan pacijent nije završio sa fatalnim posledicama, uprkos
injenici da je veina došla na leenje u III i IV stadijumu side!
Suviše sam prošao, uo i video, da bi me nešto iznenadilo. Tokom gotovo pola veka
postojanja, Todoxin je prevalio put bremenit preprekama raznoraznih kontrola, proba i sumnjienja. Nije ga mimoišlo ni estoko iskušenje borbe sa zvaninom medicinom. Ni po
koju cenu nije htela da ga prihvati, iznalazila mu je razne nedostatke i traila sve mogue
i ,,nemogue“ provere i potvrde. Napadi su se posebno intenzivirali sa prvim istinski
obeavajuim rezultatima u borbi protiv HIV/AIDS-a. Dakle, u zadnjih 20 godina.
Prvo prihvatilište za HlV-pozitivne na Balkanu, Evropi, moda i u svetu, oformio sam
krajem 1985. godine u svom stanu u Svetogorskoj ulici (bivša Lole Ribara) u Beogradu.
Vrata prihvatilišta bila su otvorena 24 asa. Kao rezultat rada sa HlV-pacijentima, 1987.
je nastala internacionalna studija na 20 pacijenata pod Todoxin terapijom. Rezultati su
objavljeni iste godine u asopisu ,,Intervju“. Naravno, na reakciju domae medicinske javnosti nije trebalo dugo ekati. Nije bila ni iznenaujua a još manje ubojita. Otprilike,
poput nezrelih antitela organizma napadnutog virusom. Naime, posle neargumentovanih
napada predstavnika domaeg medicinskog establišmenta, iznetih u pismu pomenutom
asopisu na Todoxin-ov pristup u tretiranju AIDS-a, do danas se niko od njih više nije
oglašavao po istom pitanju. Moda je razlog njihovog utanja sadran u injenici da se
ništa od onoga što ini Todoxin-ovu teoriju o poreklu, mehanizmu delovanja i replikaci
ji, nije pokazalo - pogrešnim.
U ovu priu se na izvestan, u svakom sluaju udan, nain uklapa i insistiranje profe
sora Velimirovia iz Graca (Austrija) 1988. godine na zajednikoj saradnji. Traei dasarauje sa mnom, uz obeanje da e ,,lansirati“ Todoxin, a da emo dobit podeliti, dodao
je da HIV-pozitivne osobe nisu za aljenje ve za osudu, budui da su same krive za ono
što ih je snašlo. Istog asa, obustavio sam svaki dalji razgovor ,a kamo li saradnju sa prof.
Velimiroviem, posle ega je izjavio da mrzi ovaj deo Balkana i ,,prljavi“ Beograd. Pregov
ori su, inae, voeni u Badenu (okolina Bea) i o tome posedujem celokupnu dokumentaci
ju. Zbog obimnosti je neu objaviti u ovoj knjizi. Pored nje, postoje i svedoci koji su pris
ustvovali ovim sastancima.
Na konferenciji o AIDS-u, odranoj u Beogradu 1988, pomenuti profesor je bio vodea
,,zvezda“. Obratio sam se tada široj javnosti, preko malih ekrana, argumentovanim primed
bama i zapaanjima u vezi sa radom konferencije. „Savezni zvaninik“ za AIDS, jedan od predsedavajuih pomenute konferencije, kritikovao je moj nastup punih 20 minuta, a da pri
tom nikada nije uo ni za Todoxin, niti za mene!
Jedan od prvih sastanaka, na kome mi je nuena saradnja sa uglednim stranim med
icinskim ustanovama, imao sam u Londonu sa prof. Gazarom. Ponudio mi je da u San Ste
fan i Kromvelovoj bolnici leim HIV-pozitivne pacijente Todoxin-om, ali uz primenu nje
govog ,,velikog“ pronalaska - ,,talidomida“. Re je o ,,leku“ osmišljenom da pomogne trud
nicama u vezi munine koji je, meutim, izuzetno štetno uticao na razvoj ploda i doveo do
raanja velikog broja dece sa teškim telesnim ošteenjima. U najveem broju sluajeva -
bez ruku i nogu. Iz razumljivih razloga, odbio sam ponuenu saradnju sa prof. Gazarom. Pre nekoliko godina, meutim, poeo je da sarauje sa našom Infektivnom klinikom!
Dobio je, podrazumeva se, veliki publicitet. Posebno domae zvanino-medicinske javnos
ti ijem je establišmentu imponovalo da svetski poznati strunjak, sa sve svojim uvenim
preparatom, eto, hoe da sarauje sa našom medicinskom ustanovom. Ako je verovati vesti
koja je doprla do mene, prof. Gazar uz pomo ,,talidomida“ odnedavno lei kancer u sused
noj Hrvatskoj. Na zdravlje. Moeš li, Gospode, oprostiti onima koji znaju šta ine?
Pre odlaska u Vašington i potpisivanja ugovora u vezi kancera i AIDS-a sa Nacionalnim
institutom za kancer, pokušao sam da ostvarim saradnju sa našim zdravstvenim ustanova
ma. Sa domaim HIV-ekspertima sastajao sam se u dva navrata 1990. i 1991. godine. Na
prvom sastanku sa elnicima beogradske Infektivne klinike, postigao sam dogovor o ustu
panju dela pacijenata koji e svojevoljno biti tretirani Todoxin-om 42 dana, uz uslov da se
nakon toga javnosti prezentuju rezultati pre i posle primene Todoxin-ove terapije.
Uverivši se, meutim, da se zdravstveno stanje dodeljenih pacijenata znaajno
popravlja, a ni kod jednog ne pogoršava, rok za objavljivanje dobijenih rezultata je
nenadano prolongiran na etiri meseca! Valjda u išekivanju da se, ipak, dogodi nešto što
bi ukazalo na neuspeh mog pristupa. A kada je svako dalje odugovlaenje postalo neumes
no i nelogino, sainjena je desetolana komisija za vrednovanje rezultata Todoxin-ovog pristupa sa kojom je trebalo da se sretnem u Skupštini grada Beograda, i to pred pred
stavnicima „sedme sile“. Meu deset lanova komisije, sastavljene od navodno najveih
domaih eksperata za AIDS, bila su i tri - neuropsihijatra!? udna veza, još udniji eksper
ti. O njihovoj kompetenciji u ovoj oblasti, nije pristojno trošiti rei. Ovom svojevrsnom
naunom duelu (to je bar trebalo da bude), pored novinara, prisustvovali su i predstavnici
VMA i Infektivne klinike. Ne sluajno. Njihov „domai zadatak“ je bio karikiranje rezulta
ta mojih pacijenata poslatih na testiranje u pomenute ustanove.
Pozorište je postavljeno, predstava je mogla da pone. Scena: Gradska skupština;
glavne role: predsednik ,,komisije“ i moja malenkost; statisti: ostali lanovi komisije; tehniko osoblje: predstavnici VMA i Infektivne klinike (,,štelovanje“ rezultata); publika:
predstavnici „sedme sile“ koji e izvui svoje zakljuke i preneti „narodnoj masi“.
Tadašnji direktor Infektivne klinike (istovremeno i profesor beogradskog Medicin
skog fakulteta) teatralno je prikazao rezultate pre poetka terapije Todoxin-om kao rezul
tate dobijene po završetku terapije. Završni komentar je, otprilike, glasio ovako: terapija
Todoxin-om je samo pogoršala zdravlje pacijenata koje je sada u lošijem stanju nego što
je bilo pre poetka njene primene. Doslovno sam mu istrgao iz ruku papire kojima je
mahao pred novinarima, tvrdei da namerno pogrešno interpretira rezultate. Odbio je to
uz objašnjenje da to nije njegov manir i da mu je kolega sa VMA, zaduen za sidu, dao
rezultate upravo tim redosledom. Bio sam nepokolebljiv: prikazani rezultati su - lani! Re
je o prljavom pokušaju da se i on i javnost obmanu time što e rezultati pre poetka ter
apije biti prikazani kao da su dobijeni nakon završetka terapije. Da bih potkrepio svoje
tvrdnje, otkrio sam strogo uvanu tajnu: nakon obavljenih testiranja na VMA i Infektivnoj
klinici, pacijente sam istog dana (što se moglo utvrditi na osnovu datuma) slao vozom da
obave uporedne analize u Kragujevac, Uice i Sarajevo. I, upravo zahvaljujui njima, pre
vara je otkrivena! Kako bih izbegao planiranu odmazdu (oduzimanje pasoša) zbog drskog
suprotstaljanja zvaninim medicinskim autoritetima i postignutih uspeha tamo gde je
Infektivna klinika doivela neuspeh, morao sam što pre da odem iz zemlje i potvrdu
uspešnosti svog pristupa potraim u inostranstvu. Nakon sukoba sa ovdašnjim medicinskim establišmentom, Todoxin vrši prodor u
vodee svetske zdravstvene ustanove gde dokazuje vlastitu delotvornost. Priznanja za efikas
nost, Todoxinov pristup dobija od vodeih planetarnih institucija: u Stokholmu (Karolinska
institut), Torontu (Bekmen laboratorija), Rimu (Infektivna klinika, saraivao sa prof. Zorii jem), od Nacionalnog instituta za kancer SAD (sa kojim sam potpisao dva ugovora - za leen je AIDS-a i kancera), Kraljevske bolnice u Londonu, Instituta „Robert Koh“ u Berlinu...
Uestvovao sam i na dve meunarodne konferencije o AIDS-u, danas opšteprihvaene
kao najznaajnije konferencije iz ove oblasti. Na meunarodnoj konferenciji o AIDS-u u Jokohami 1994. godine, koautori prvog
postera bili su strunjaci Nacionalnog instituta Betezda (National Institute of Health Bethes da, Maryland), a drugog grupa sa Instituta ,,Karolinska“ (Stokholm, Švedska). Pored toga, na ovom kongresu sam prikazao intervjue i svedoenja svojih pacijenata. Japanski strun
jaci su bili zaprepašeni injenicom da su ameriki naunici po prvi put pristali da budu - koautori. Meutim, ono što se na Svetskoj konferenciji o AIDS-u u Jokohami dogodilo ,,Beneton“-u (izbacivanje radova iz programa konferencije samo zato što rezultati nisu odgovarali stavovima farmaceutske industrije!?), inae najveem darodavcu za leenje dece
obolele od HIV/AIDS-a, dogodilo se i Todoxin-u 1996. u - Vankuveru. Svetskoj konferenciji o AIDS-u u Vankuveru prisustvovalo je preko 10.000 uesnika sa
više hiljada radova. Gotovo na svim štandovima nalazili su se Todoxin-ovi prospekti. Zaku pljene su sale, plaene kotizacije, došli su izveštai kanadske televizije i novinari nekoliko uglednih svetskih novina i asopisa, eminentni strunjaci Instituta ,,Paster“ iz Pariza i Insti tuta „Robert Koh“ iz Berlina, u ijem je izveštaju sa ove konferencije ak jedna šestina pros tora posveena Todoxin-ovom programu kao jedinoj terapiji koja obeava! (Ovo, inae, nije
jedina ustanova visokog ugleda koja je izrekla ovako laskave ocene o Todoxin-u. Ima ih još mnogo.)
Prezentaciju Todoxin-a, u trajanju od 80 minuta, radio je Klajv Lavdej (Clive Loveday),redovni profesor virusologije i imunologije na Medicinskom fakultetu u Londonu i direk tor referentne laboratorije Kraljevske slobodne bolnice (Royal Free Hospital) koju je opremila i finansirala Evropska unija, inae ovlašenoj da sertifikuje (odobrava) proizvodnju i puštanje u promet lekova u Evropi.
Jedinstvena ocena veine uesnika Konferencije svodi se na to da „jedino Todoxin ter apija obeava u daljoj borbi protiv HIV-a“. Ali ne i svih. Jer, uprkos svim pohvalama i priz nanjima, rad o Todoxin-u nije objavljen u okviru radova predstavljenih na konferenciji. Sreom, obelodanjen je uoi njenog poetka u strunom asopisu ,,raum&zeit“. [Jovanovi, T., Tedder, R. S., Loveday, C., Kaye, S., Nasartnam, S.: „Produena virusološka i klinika
delotvornost ‘TODoXIN’-a u leenju HIV-1 infekcije“ („The prolonged virological and clinical efficacy of Todoxin in the treatment of HIV-1 infection“), ,,raum&zeit“, Nr. 82, 1996, 81 - 93].
Iako je o Todoxin-ovom uešu na pomenutoj konferenciji snimljen i film, svi podaci sa zvanine prezentacije prof. Klajva Lavdeja izbrisani su sa Internet-sajta ovog naunog skupa. Nije teško zakljuiti koji su bili motivi za to i, naravno, u ijem interesu.
.. .Smrt je dobila najveeg protivnika. Ime mu je: dolar. Zelena boja dolara suprotstavi la se simbolu smrti i kostur kosca, koji e svakoga pokositi, postaje isto što i blistava neon ska reklama na ulazu u none lokale sa striptizom... („Ameriki nain umiranja“)
Radix enim omnium malorum est cupiditas.*
*) Jer je koren svih zala pohlepa.
Nakon više od 20 godina diskusija o AIDS-u, jedino se, na osnovu stava HlV-ekspera
ta širom Planete, moe ustvrditi ,,da nešto narušava imunološki sistem“. Još uvek se pouz
dano ne zna šta je to, ali se najprihvatljivijom ini postavka o ,,pogoršavanju“ Hl-virusa jed
nom ili uz pomo više komponenti. Poznato je, naime, da su virusi samo parii genetske
informacije upakovani u omota od belanevina.
Hl-virus, meutim, nije jedini uzronik imune deficijencije. Istovetni uinak se moe
postii delovanjem samo jednog iz dugakog niza raznorodnih infektivnih agenasa: humani
herpes zoster (naroito tip 6 i 8) i herpes simpleks virusi sa varijantama, maja leukemija,
bovine (govei) virusi, visna (oviji) virusi, virus konjske anemije, majmunski virusi (fomi,
SV 40, majmunski herpes zoster i simpleks virusi), virusi hepatitisa, mikobakterium lepre,
bakterija klasine kuge (pastorela pestis), gijardija lamblija, mikoplazme, bakteriofagne i
fagne estice, prioni.
om. One su, naprotiv, namerno izazvane dodatnom infekcijom i pogoršavaju manifestacije bolesti u pojedinim segmentima organizma tokom prirodne infekcije: citomegalovirusna
infekcija, kandidijaza, mikobakterium avium kompleks, infekcija Epštajn Bar virusom,
Berkitov limfom, histoplazmoza, aspergiloza, pneumocistis karini pneumonia, Kapoši
sarkom, kriptosporidijaza, izosporijaza.
Sve teorije o „prilinoj starosti“ side, još pedesetih godina minulog veka pa i pre,
padaju u vodu. Budui da je re o ,,starim“ bolestima prisutnim od davnina (mislim na
pomenute pratee bolesti), podrazumeva se da su oboleli imali simptome imune defici
jencije. Ipak, u ovom sluaju nikako ne moe biti re o AIDS-u. Poznato je da su mnogo
pre pojave HlV-a i side komponovani i usavršavani razliiti biološki agensi. Još su amer iki Indijanci, recimo, bili desetkovani namernim širenjem velikih boginja (ponajviše
preko raznobojnih tkanina ,,obogaenih“ boginjama) dobijenih od „prijateljski“ naklon
jenih belaca. ( uvaj se Danajaca i kad darove nose!) Eksperimenti su vršeni i pre Prvog i
Drugog svetskog rata. Bilo je dovoljno komponovati obian virus gripa sa virusima kon
jske anemije, goveim, ovijim i slinim virusima, za dobijanje savršeno efikasnog oru
ja za uništenje „ive sile“.
A šta ako virus side nije - virus!? Moda je nešto sasvim drugo, pogodno za ubacivan
je u drogu ili brašno za hleb. Pošto se brašno ne konzumira presno, to ,,nešto“ bi trebalo
da bude i termostabilno odnosno termorezistentno poput, recimo, aflatoksina gljivice
Aspergillus. Mogue je da izvesni elementi u tragovima u subtankim slojevima silicijuma
utiu na lananu reakciju umnoavanja virusa. Ko zna.
Postoji još jedna mogunost. Moda Hl-virus u tolikoj meri lii na ,,obine“,
sveprisutne viruse, da se jednostavno ne moe identifikovati. Prepoznaje se iskljuivo po
pozitivnom nalazu antitela. Da li su ta antitela stvorena baš protiv HlV-a, s obzirom na in-
jenicu da ak 64 bolesti indukuje sintezu istih antitela? Koliko je od pomenutih 64 bolesti
identifikovano kao AIDS (sida) i koliko je ljudi „otposlato na nebo“ dijagnozom: HIV-poz
itivan? Jer, odmah iza nje dolazi „zaraen si i umireš“, a potom i „nebeska kompozicija“
toksinih lekova koja direktno vozi u raj.
Na pomenut nain je, dakle, mogue 64 bolesti deklarisati kao infekciju HlV-om. Kad laboratorija ve konstatuje da je neko HlV-pozitivan, veoma je lako otkriti i gde je do infek
cije došlo. To je najmanji (ako je uopšte) problem. Svako je nešto radio i na taj nain se
(mogue) inficirao. Posekao se, dobio transfuziju, popravljao zube, prošao pored ne znam
koga u ne znam kakvim okolnostima, sa nekim popio pie ili nešto više od toga. Mogunos ti gotovo bezbroj. Problema, rekoh, nema.
Dva virusa u ,,kunom“ ogrtau elije domaina. Maskirana uniformom. Lepo ušuškani, sklonjeni, zaštieni. Slika gripa na koricama knjige ,,SIDA“ Lika Montanjea. Poput dva suncokreta. U njih uperena dva cveta maslaka. Sluajno? ,,Sluajno“? Namer no? Virus i moj pronalazak. Virus-ubica i ubica virusa!
Tokom dugogodišnjeg rada na leenju sindroma steene imunodeficijencije (AIDS), imao sam priliku da se upoznam sa velikim brojem primera neodgovornog postupanja prema HrV-pozitivnim osobama. Pomenuo sam postavljanje dijagnoze, odnosno izricanje „smrtne
presude“, iako je opšte poznato da su današnji testovi na HIV - nevalidni. Virusolozi nemaju gotovo nikakav virusološki argument da HIV izaziva AIDS, ve potvrdu vlastitih hipoteza trae od ordinirajuih lekara. Ovi, pak, daju pozitivan povratni izveštaj tvrdei u njemu da je AIDS virusno oboljenje koje se moe leiti i antivirusnom terapijom. Veiti Duško Radovi bi
rekao: Kada se udrue jaka bolest i loš lekar, nema organizma koji im moe odoleti! HlV-pozitivni pacijenti prolaze kroz sasvim drugaiju terapiju, bar tako tvrde lekari,
nego HlV-negativni. Od herpes zoster-a do šloga, u sluaju HlV-pozitivnih pacijenata, pri menjuje se doivotna antivirusna terapija ili se, shodno propisanim pravilima, lee bez pos tojanja bilo kakvog klinikog oboljenja, a na osnovu markera surogata kao što su CD4 eli
je i merenje virusnog oboljenja uz pomo PCR postupka koji je pronašao Keri Malis. Sam pronalaza o svom izumu kae: „Besmisleno je da se proširuje nešto što se moe otkriti samo PCR-om i što je, iz tog razloga, blizu nule. To i dalje ostaje blizu nule.“
Elemente uasa nosi i injenica da se na testiranjima veoma esto ,,otkrivaju“ inficirani
koji nemaju ama baš nikakve veze niti sa Hl-virusom niti sa sidom. To je, meutim, njihovtek prvi korak u hodu po mukama. Snai e ih sudbina onih ija je HlV-pozitivna dijagnoza ispravna. Za poetak jak stres, budui da su ubeeni u ispravnost dijagnoze, potom razmiš ljanje o „odbrojanim danima“ iza koga, usled poptpunog kraha neuroimunoendokrinog sistema, velika veina njih nestaje u izmaglici tune budunosti do konanog kraja.
elei da uini korak dalje u pogledu validnosti testova, Todoxin-ova nauna grupa je pokušala da uveze testove koji primenjuju sistem NASBA (eng. Nucleic Acid Sequence Based Amplification), ali svaki put je uoi realizacije dolazilo do ,,nepredvienih“ komp likacija! Proizvoa nas je upuivao na strpljenje u pogledu stizanja pošiljke sa testovima i objašnjavao da bi trebalo da saekamo njihov potvrdan odgovor?! Iz ovoga je zaista bilo teško dokuiti razloge otezanja proizvoaa da pošalje naruene testove.
Neke indicije ukazuju i na to da virus postoji. Veliko je, meutim, pitanje - kako izgle da. Moja postavka je da se virus HlV-a krije u virusu gripa komponovanog sa humanim herpes zoster virusom 6, uz dodatak prisutne fagne estice bakterije i mikobakterijuma lepre. Upravo zato i ne moe da se identifikuje jer spolja izgleda bezazleno, a unutra bi se eventualno otkrile manje razlike.
Iz injenice da mnoge bolesti zapoinju sa gripom, prosto se namee pitanje: da li grip redovno donosi samo pad imunološke odbrane zahvaljujui emu dolazi do razvijanja latentne bolesti ili u sebi nosi još jednu, dobro prikrivenu, bolest? Mogue su obe opcije.
Ne pitam se da li je tako ili ovako, ve kaem - ili tako ili ovako. (Nemanodije, praklice!?) Hipotezu o (realno) moguoj vakcini protiv side postavio sam pre svih koje danas egzi
stiraju, prvenstveno zato što se nisam bavio traenjem vakcine specifine za delove spolja šnjeg omotaa virusa (p41, gp!20, p24/25) budui da navedeni proteini i ne pripadaju spo
ljašnjem ve unutrašnjem omotau, a pl7/18 spoljašnjem. Uostalom, šta e virusu dva
omotaa, ili, bolje - odakle mu (uz to krivo ,,nasaena“!) dva omotaa i, uz njih, dve odvo
jene spirale ije rastojanje i odnos nisu kao kod DNK? Odnos spirala je zauujue razno
lik i nesimetrian, rekao bih bez ikakve logike, ali, moda se upravo u tome i krije suština
tajne virusa HlV-a.
Nakon 20 godina rada, neretko i po 24 sata dnevno, sa HlV-pozitivnim bolesnicima,
mogu rei da ima dokaza za postojanje ali, isto tako, i nepostojanje Hl-virusa. Najintere
santnije je, meutim, to što je Todoxin u oba sluaja - veoma efikasan!
Bezbednost i tolerancija doza Todoxin-a koje se koriste u udarnoj terapiji i terapiji
odravanja, ispitane su u mnogim studijama. U Velikoj Britaniji je, na primer, uraena
studija na dobrovoljcima po tamošnjim vaeim propisima za voenje klinikih studija [UK
regulations for Clinical Trials Exemption Certificate (CTX)].
Todoxin-ova monoterapija je u mnogim meunarodnim studijama pokazala visoku
efikasnost kod obnavljanja funkcija imunološkog sistema, smanjenja sposobnosti za rep likaciju HlV-a, opšteg poboljšanja klinike slike i kvaliteta ivota.
Todoxin je visokokvalitetan preparat izraen na bazi bilja, strogo bez sintetikih aditiva
i konzervansa. Sadri nosae jona i osnovne vitamine i minerale u rastvoru. Svojstvo odbija
nja Hl-virusa od zdravih elija postignuto je uz pomo fiziološki tolerantnih molekula koji se
vezuju za viruse. Imunološku funkciju obnavlja uravnoteavanjem koncentracija pro-oksida
tivnih i anti-oksidativnih molekula, u citoplazmi funkcionalno kompromitovanih imunskih
elija, kao i obnavljanjem Krepsovog ciklusa i mehanizama oksidativne fosforilizacije.
Da zvaninomedicinski krugovi ne veruju u Todoxin-ove preparate, kazuje logika, ne
bi u tolikoj meri strepeli od njihove primene i - utali! A Todoxin je, sam po sebi, bezazlen preparat. Osim u sluaju bolesti. U tom sluaju je sve, samo ne bezazlen. Nikome ne moe
da naudi, niim da naškodi. Nešto, meutim, radi izuzetno drsko - podie imunitet i
odbranu organizma na nivo lakog i efikasnog savladavanja svih virusa. Na taj nain
oslobaa prostor organizmu da se izbori za sopstveno zdravlje, pogotovo ukoliko je re o
,,lanoj“ sidi ili ako ove uopšte nije ni bilo. Uspeh je tada nesumnjivo izvestan.
Proizvodnju preparata, iskljuivo za potrebe HIV/AIDS-pacijenata, organizovao sam u
Gracu (Austrija), Los Anelesu (SAD), Kejptaunu - Durbanu (Junoafrika Republika). S
obzirom na vreme u kome ivimo, ostavio sam mogunost, ukoliko otkrijem eventualnu
zloupotrebu preparata u cilju dobijanja veeg profita, da u svakom trenutku oduzmem pravo za njegovu proizvodnju.
Borba protiv side se, dakle, moe shvatiti kao borba za zdravlje oveanstva. Kada to
kaem, ne mislim samo na borbu protiv konkretne bolesti, ve protiv itavog savremenog
inenjeringa smrti. U razloge njegovog postojanja i delovanja neu na ovom mestu da ulaz
im, ali je ono svakako nesumnjivo kao i postojanje njegove praroditeljke ideje o neophod
nosti ,,regulisanja“ veliine ljudske populacije u smislu gotovo potpunog eliminisanja
odreenih, formalnih ili neformalnih, grupa ljudi i regulisanja brojnosti pripadnika
odreenih rasa i populacija. Borba o kojoj govorim je gotovo na samom poetku i, naravno,
neravnopravna i teška sa krajnje neizvesnim ishodom. Konano i trajno rešenje je
nemogue ponuditi. Svakodnevno se komponuju nove varijante virusa kako bi se borba
protiv svega toga dodatno iskomplikovala i prevela u dugotrajan iscrpljujui pozicioni rat
bez mogunosti naglih preokreta na ,,bojištu“. Da nije tako, virus bi sam po sebi izumro
budui da je re o hibridnoj, veštakoj tvorevini nedugog veka.
Prethodno navodi na zakljuak da bi sida nestala „sama po sebi“ samo desetak godi
na po prestanku proizvodnje novih hibrida. Naime, sa svakim umrlim bolesnikom odlazi i
deli AIDS-a koji više ne moe da se širi. Onog trenutka kad se zaustavi proizvodnja novih
sojeva HlV-a, nee biti ni novog potomstva. Postojei sojevi e se dekomponovati na sas
tavne delove, mnogo manje infektivne i pogubne. Poput hibridnih itarica. Svega dve do tri
godine mogu da se reprodukuju ,,prirodno“, bez deformacija. Nakon toga je neophodno da
im ovek pripomogne. Priroda se, oito, i sama (koliko moe) buni i bori protiv hibrida -
neprirode.
Kad ve govorim o biogenetskom inenjeringu, ne mogu a da glasno ne postavim
pitanje: zašto pored klasine tuberkuloze danas istovremeno egzistiraju i mikobakterijum
tuberkulozis, prenosi se kapljino (kijanjem i kašljanjem), i mikobakterijum avium kom
pleks koji se ne prenosi na okolinu? Pomenute dve varijante imaju dosta zajednikog. U
vezi su sa HlV-om i protiv njih se ne moe napraviti vakcina jer bi je trebalo praviti za dve
komponovane infekcije koje obino ,,idu“ zajedno. Ova kombinacija sa neizleivom ili specifinom tuberkulozom je jedna varijanta Hl-virusa. Izgraen, oplemenjen, obogaen
hibrid, ugraen je u ,,supervojnika“ izmaklog kontroli koji kosi sve pred sobom.
U celoj prii moda ponajviše iritira i deprimira to što je ovek gotovo potpuno
nemoan da na odgovaraju nain uzvrati udarac u pomenutoj borbi. Zrnce optimizma i
podsticaja krije mogunost uenja kako da se zaštiti. U sluaju pomora miševa veih
razmera, recimo, svaki od njih instiktivno i samoinicijativno trai nain kako da se nae
meu preivelima. ovek, sreom, ima i razum...
Osnovni zadatak koji sam sebi postavio, i cilj kao njegovo ishodište, jeste pruanje
podjednake mogunosti uenja svima kako se zaštititi i sa potomstvom nai meu preive lima. I sve moje prethodne knjige imale su isti cilj. lako je i ova u nizu istorodnih, svaka
naredna nudi više - i leka i znanja. S jedne strane, rezultat je rasta i širenja proizvodnih
kapaciteta preduzea ,,Toreksin“ koje proizvodi Todoxinove preparate. (Ilustracije radi, u
okviru svojih proizvodnih pogona ima najvei liofilizatorski centar na Balkanu sa, ak, šest
liofilizatora.) S druge, knjiga pred Vama, poštovani, jeste i svojevrsna suma u meuvre
menu steenih znanja i prikupljenih dokaza kojim Todoxin-ova nauna grupa raspolae
kao potvrdom delotvornosti Todoxin-ovih preparata.
Knjiga je komponovana po ve ustaljenom principu. Naime, saznanja kojima raspo
laem su skoncentrisana na jedno mesto, što moda nije po pravilima pisanja ovakve liter
ature, ali se pokazalo veoma praktinim i, posebno, upotrebljivim. Zbog toga se, recimo,
pored saveta u vezi sa odreenim terapijama, ivotnim navikama, ishranom, našlo mesta i
za objašnjenje naina kojim sam došao do preparata i svega što je njegov nastanak pratilo,
ali za i istraivanja, eksperimente, podatke koji se odnose na svetska iskustva, rasprostran
jenost i puteve širenja side, kao i ispovesti i svedoanstva samih pacijenata.
Ne mogu, a da na kraju ovog kazivanja ne pomenem najnovije rezultate Todoxin-ovog
pristupa koji danas dobijaju apsolutnu potvrdu kroz rezultate PCR-analiza sedam pacijena
ta sa naših prostora. Status ,,HIV-pozitivan“ kod njih traje izmeu 12 i 20 godina. Ipak, pod
Todoxin-ovom terapijom nesmetano obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti. Neki. imaju i
zrave suprunike i zdravo potomstvo. Februara 2006. godine, samoinicijativno su se obratili poznatom hematologu dr Radojiiu na testiranje. Kod pet pacijenata je broj infek
tivnih i neinfektivnih kopija iznosio ,,nula“, a kod preostalo dvoje bio ispod granice detek
cije (donja granica detekcije iznosi 20.000) - 5.000 i 7.000 kopija!!! Iako su sa ovim rezulta
tima upoznati i najogoreniji protivnici Todoxin-a iz redova predstavnika zvanine medi cine, do danas se niko nije oglasio u javnosti. Verovatno raunajui s tim da ono o emu se
javno ne govori i - ne postoji! Istina, problem su jedino svedoci. Pišui knjigu ,,ivoti“ 1550 godine, italijanski slikar, zlatar i arhitekta oro Vazari,
zabeleio je i anegdotu o uvenom italijnskom slikaru otu. Naime, kada je papa Benedikt IX iz Treviza nameravao da oslika srkvu San Pjetro, poslao je u Toskanu svog emisara da pronae pogodnu linost za to i obavezno poseti ota ija je slikarska zvez da u to vreme bila u usponu. Savremenim jezikom reeno, da prikupi ponude tako što e svaki slikar nacrtati po nešto a papa prema tim crteima odrediti majstora kome e
poveriti tako delikatan posao. U knjizi „ivoti slavnih slikara, vajara i arhitekata“ to je ovako opisano:
„...Dvorjanin poe na put da vidi ota i sazna koji su još drugi majstori u Firenci savršeni u slikarstvu i mozaiku, te prolazei kroz Sijenu, stupi u razgovor sa mnogim umet
nicima koji mu dadoše svoje crtee. Došavši u Firencu, jedno jutro poe u raionicu ota, koga je upravo zatekao u radu, i izloi mu namere i nain na koji papa eli da se koristi nje- govim delom, i najzad zatrai od njega mali crte da bi ga poslao njegovoj svetosti. oto, koji je bio vrlo Ijubazan, uze jedan list hartije i, naslonivši lakat na bok, da bi mu ovaj
posluio kao šestar, povue kiicom obojenom crvenim jedan krug toliko pravilan da je to bilo pravo udo. Uradivši to, oto potsmešljivo ree dvorjaninu:
- Evo vam crtea! - Zar neu dobiti drugi crte sem ovoga? - upita ovaj smatrajui da je izigran. - Dosta, ak i suviše je i ovaj - odgovori oto - pošaljite ga zajedno sa ostalima i
videete da li e ga prepoznati...Zastupnik, videvši da ne moe dobiti drugi crte, ode dosta nezadovoljan sumnjajui da je izigran. Ipak, šaljui papi ostale crtee i imena onih koji su ih izradili, pošalje i otov, ispriavši kako je ovaj izradio krug ne miui rukom i bez šestara. Na osnovu toga su papa i mnogi dvorjani koji su poznavali umetnost ocenili koliko je oto prevazišao sve druge slikare tog vremena. Pošto se ova stvar kasnije proula, nastala je posloviea koja se još upotrebljava: Okrugliji si nego otovo ,,0“, a odnosi se na debele i tupoglave ijude. Za ovu poslovicu se moe rei da je lepa ne samo po sluaju kako je nastala, nego mnogo više po svome znaenju koje se sastoji u dvosmislenosti, pošto se ,,okrugao“ u Toskani sem za
pravilan krug upotrebljava i za duševnu tromost i nezgrapnost...“ Eto, tako je 1550. pisao oro Vazari. Ali, emu ova anegdota u prii o Todoxin-u? Ne
sluajno. I Todoxin je zaokruen, potpun, biljni preparat. Razlika je jedino u tome što ,,pape“ savremene tzv. zvanine medicine, dakle gotovo pola milenijuma kasnije, izbegava
ju to da primete. Koliko dugo, vreme e pokazati...
Analize nekih Todoxin-ovih preparata izvršene u Bekmen
(Beckman) laboratoriji u Torontu
OFT-1935/TK OFT-1962/DJ OFT-1959/CK
Miris prijatan/voni prijatan/voni prijatan/voni
2.0 Glavni sastav Sadraj slobodne vode (%) 64.60 69.10 64.60
Ukupna suva supstanca (°/o) 35.40 30.90 35.42
Ukupan sadraj pepela (%) 3.21 2.93 3.84
3.0 Analiza suvih sastavnih organskih jedinjenja
Ugljeni hidrati (%) 85.75 87.50 84.20
Lipidi (masti) (%) 1.08 0.96 1.13
Proteini (%) 1.94 1.73 2.11
4.0 Analiza elemenata (hemijskih)Ugljenik (C) 59.26 58.37 59.03
Vodonik (H) 7.23 7.09 7.30
Kiseonik (0) 31.89 33.12 32.06
Azot(N) 1.22 1.09 1.20
5.0 Analiza glavnih ugljenih hidrata rastvorljivih u vodi
Glukoza (%) 17.70 15.35 16.93
Fruktoza (%) 6.12 7.23 5.30
Manoza (%) 0.22 0.04 0.40
Pentoze (%) 1.16 0.94 0.98
Limunska kiselina (C6H807) 5.83 4.74 5.92
Sukcinska kiselina (C4H604) 1.03 0.72 1.17
Malonilna kiselina (C3H404) 0.38 0.12 0.67
7.0 Analiza vitamina rastvorljivih u vodi (ppm):
Tiamin (Bl) 24 19 37
Riboflavin (B2) 27 16 31
Pantotenska kiselina 31 57 43 Nikotinska kiselina 19 23 49
Nikotinamid 28 16 37
Piridoksin 52 15 23
Biotin 76 39 63
Inozitol 112 83 193
B-karoten 0.090 0.031 0.061
Vitamin D3 0.080 0.042 0.037
Tokoferol 0.106 0.093 0.114
Sva tri nutritivna uzorka sadre ostatke sledeih jedinjenja:
Glukuronska kiselina Prolin (Pro) Glucitol
Glukonska kiselina Glukozamini Enzimi:
Glutaminska kiselina Piperin Katalaze
en ev a, 3. novem bar 1987. godin e
Dragi dr Jov ano viu , Zahvaljuje mo Vam za p is m o od 27. oktob ra 1987. godine.
M ora mo da Vas, na a lost, obaves timo da nije u poli tici SZO da se angau je u istraiva k im pro
je k tim a s poje din cima.
Preporuujemo Vam, m eutim , da svoj predlog u putite neko j istraivakoj ustanovi.
Is kreno Vaš, Dr D onatan Man Direkto r speci ja lnog pro grama za AID S
Pismo prim. dr sci. Todora Jovanovia od 21. oktobra 1987. Pasterovom institutu (Pariz).
Pasterov institut
Gospodine,
Vaša pošiljka je predata dr Zerijalu koji radi u Rhone-Poulenc Sante, a bavi se terapeutskim
pokuša jim a veza nim za in fe kciju H lV -o m .
Za Montanjea, Dr Fransoa Denio, Odeljenje za virusnu onkologiju
Pismo prim . dr sci. Todora Jovanovia od 15. decem bra 1987. Pasterovom institutu.
Pasterov institut
Gospodine,
Saglasno Vašem pismu od 23. decembra 1988. godine i kako sam Vam venajavio u svom pismu
od 9. decembra 1987. godine, Vaša dokumentacija je predata dr Zerijalu kome preporuujem da se
obratite.
Dr Fransoa Denio
Ovde je, naime, re o tome da se prim. dr sci. Todor Jovanovi prvi usudio da napiše pismo prof.
Liku Montanjeu, nauniku koji je otkrio HIV, u kome mu je objasnio da nee moi da se proizvede
vakcina uprkos tome što je ovaj javno izrekao daje "samo pitanje dana kada e vakcina protiv HlV-a
biti napravljena". Nedugo zatim, došloje do naglepromene mišljenja igrupa francuskih naunika, na
elu sa prof. Montanjeom, objavilaje "senzacionalnu" vest da vakcine - nee biti!
Ugovor o saradnji sa direktorom Rimske infektivne klinike prof. F. Zoriijem.
Slobodn i un iverzitet Brisel Odeljenje za m olekula rnu biologiju
5. jul 1988. godine
Dragi dr Jovanov iu, Primio sam Vaše pismo i proitao o Vašoj medikaciji i rezultatima koje poinjete da dobijate s
Vašim pa cijentima. Budu i da m i n is m o u po tp unosti ukl jue ni u rad s pacijentima, p re poru ujem Vam da stupite u vezu
sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u enevi. Oni moda mogu da Vam pomognu Gnansijski i
ukljue Vaš nain leenja u široku m re u u kojoj bi bio ocenjen i uporeen sa ostalim nainima leenja. U na di da e to po m oi Vama i Vašim nesrenim pacijentima, iskreno Vaš A. Burny
16. februar 1989. godine
ao m ije zbog kašn je nja s p odacima. Pronašli sm o, m eutim , d a je "OF" pre para t ve oma po te n
tan u aktiviranju ljudsk ih N K elija. Ta aktivacija zahteva izvesnu pre inku bac iju sa efek tornim elija
ma (preko noi), optimalna je pri finalnom razblaenju u odno su 1:1000 (ali se još m o e detektovati i ko d 1:100.000) i nije aditivna na IL-2 efekat. Naime, "OF" uveava NK uništavanje u istoj meri kao
što to ini IL-2. Up relim ina rnim eksp erim entim a ne vidimo efek atn a po go en e vezan e elije, tj. "OF"
uveava efikasnost onih elija koje ve vezuju pogoene elije za tumor.
Dalji ra d mogao bi da odre di fakto re koje oslobaa ju st im uli sa ne elije i, dakle, uvede ak tivaciju
u prisu stvu razliitih antitela, anti-IFN, a nti-IL-2 itd. Me utim , s obziro m na sad ašnje stanje stvari, s
našim ogranienim pozna vanjem strukture "OF"-a ne planiramo takve eksperimen te. Ukoliko Vi ima te ne ke dalje planove, m i smo zainteresovani da o njima razgovaramo.
M ik ael Jondal, profe sor
Nacionaln i insti tu t za ra k, M eril end
21. ju n 1989. god ine
Dragi dr Jova nov iu,
Vaša pre piska sa UD CD C i Nacionalnim institutom za alergiju i infektiv na oboljenja, upuen a je
našem Od seku b udu i da sm o mi, u okviru Nacionalnog instituta za rak, zadu en i za akviziciju jed
injenja nam enjen ih testiranju za antitumo rne AIDS-antivirusne zaštite.
Radi in fo rm isanja , NIR tr enutn o ra di na obuhvatn om ispit ivanju s ciljem id entifikovanja je d in je n
ja ko ja im aju pote ncijaln o AID S-a ntivirusn o de jstvo . To in vitro ispit ivanje, koje ukl ju uje in fe kciju T
elija sa ivim HIV, zahteva jedino veoma m ale uzorke: 50 m g je dovoljno za po tpu ni test. Izvoenje
ispitivanja ništa ne košta darodavca. Ipak, ogranieni smo na testiranje karakteristinih hemijskih
jedin jenja iz si nte ti kih il i pri ro dnih izvora. Zbog toga ne m o em o da prih vatim o ekstr akte sirove
frakcije, m iksture il i k om bin acije.
Ukoliko imate na m eru da testirate Vaš materijal, pošaljite mi he m ijsku strukturu tako da je m o e
m o proveriti, s o bzirom na našu bazu podataka, kako bismo izbegli dupliranje. Ako naglasite da
struktura mora da bude drana u tajnosti, toga emo se pošteno pridravati.
Is kr eno,
Odsek za hem iju i s intezu lekova
Nacionaln i insti tu t z a rak
Pismo ko jim je drJ ova novio bave šten da m u je odobren zahte vza otvaranje ordinacije u Voterge
jtu (Watergate) u centr u Vašing tona , eli tn om kr aju u ko m e iv e najm onij i l ju di SAD. Naim e, nakon
pro vere e tiri i zuze tn o ri goro zn e kom is ij e, dr Jova no viu j e dozv oljeno obav ljanje m ed ic in ske p ra kse
u Votergejtu.
Intervju prim. dr sci. Todora Jovanovia beogradskom asopisu ,,Galaksija“ (april 1990.) pod
(delimino i stranim) naunim krugovima i spreio da jedan ,,naunik“ za dr Jovanoviev
(delimino i s tranim) na unim krugovim a i spreio da jedan „n au nik“ za dr Jovanoviev
pro nala za k bude nom in ovan za Nobelo vu nagradu !
She m a ispitivanja za Todo xin koju je, kao garanciju za po tpisivan je ugovora, svojeruno
ispisao d r sci. Gordon M. Kreg, š e f odseka za prirodne proizvode p ri Nacionalnom insti tutu za
kanc er SAD.
Saglasnost za prihvatanje uslova po d kojim je Todoxin bio ispitivan na Nacionalnom m stitutu za
kancer SAD, kao deo programa za ispitivanje homeopatskih sredstava. Dobijeni rezultati su bili
izuzetn o dobri.
Prva i etvrta strana ugovora sa NCI (Nacionalni institut za kancer SAD) za leenje kancera.
Prva i etvrta strana ugovora sa NCI za leenje AIDS-a.
Naslov lanka objavljenog u asopisu "raum&cajt" (raum&zeit). Re je o rezultatima studije izve-
dene na dvadeset pacijenata, tretiranih Todoxin-om. Kao koautori se pojavljuju najvei svetski viru-
solozi koji su potvrdili da se dejstvo Todoxin-a pokazalo efikasnijim od svih biljnih medikamenata i
preparata zvanine medicine, koje su do tada ispitivali.
Poziv prim. dr sci. Todoru Jovanoviu za sastanak sa komisijom Ujedinjenog Kraljevstva (Velike
Britanije) za ispitivanje i odobravanje lekova (Medical Research Council - MRC), formirane od strane
Evropska zajednice na elu sa prof. Denet Darbišajr (Janet Darbyshire).
Na sledee etiri strane su ugovori o tajnosti, tj. potpisi lanova Komisije EU za odobravanje leko
va sa kojima je prim. dr sci. Todor Jovanovi sklopio ugovore o potvrivanju delotvornosti Todoxin-
ovih preparata.
Naime, EU je izabrala komisiju iz Ujedinjenog Kraljevstva (UK) za praenje, analizu i odobrava
nje svih preparata zvanine i prirodne medicine. Do strunjaka ove komisije mogu da dou iskljui
vo svetski priznati preparati i strunjaci sa najvišim referencama. Prim. dr sci. Todor Jovanovi je
zahtevao da svaki od lanova komisije potpiše ugovor o tajnosti štoje, samo po sebi, dovoljna garan
cija njihove uverenosti u delotvornost Todoxin-a. Potpisani lanovi komisije su:- Prof. Brekenri (Brekhenridge), jedan od najpoznatijih farmakologa u svetu,
- prof. Defris (Jeffries), virusolog,
- prof. Darbišajr (Darbyshire), predsednik komisije.
Prepiska sa najveim svetskim ekspertom za presaivanje koštane sri prof dr. Grantom Prenti
som iz engleske Kraljevske bolnice.
Pracijenti prof. Prentisa koji nisu pristali na verovatnou od 50 procenata da zahvat uspe ili nisu
bili u stanju da plate traenu cenu, pomo su zatraili od prim. dr sci. Todora Jovanovia.
Nakon što je postao poznat u svetu, prim. dr sci. Todora Jovanovia je pozvao direktor i profesor
virusologije na Kohovom institutu G. Pauli. Zakazao mu je jednoasovni sastanak koji se produio na
dva sata, a potom mu predloio da nastave razgovor uz obeanje da e mu sam skuvati kafu. "Idete
na Konferenciju u Vankuver?" upitao je prof. Pauli. Kadje dobio potvrdan odgovor, nastavio je: "Pred
laem Vam da napravite prezentaciju Todoxin-a zatvorenog tipa na koju ete pozvati iskljuivo pro
fesore i docente najveih svetskih instituta". Prim. dr sci. Todor Jovanovi je prihvatio ideju, zakupio
salu i okupio u tom trenutku najvea svetska imena iz oblasti virusologije. Prezentaciju je vodio lon
donski profesor Kliv Lavdej (o emu postoji video-zapis).
Izuzetni rezultati su izazvali opšte zaprepašenje prisutnih. Uprkos tome i ispunjenju svih uslova
organizatora, radje iz nepoznatih razloga skinut sa Internet-strane Konferencije. Ipak, to nije sprei
lo prof. Paulija da u izveštaju sa Konferencije posveti akjednu šestinu prostora - Todoxin-u! Radoz
nalimaje objasnio da je Todoxin u tom trenutku jedina realna nada za borbu protiv opake bolesti i
svojom preporukom i potpisom omoguio prim. drsci. Todoru Jovanoviu pristup najveim svetskim
laboratorijama.
Preporuka i sugestija prof. Paulija, nakon etvoroasovnog sastanka u Berlinu, prim. dr sci.
Todoru Jovanoviu kojim ekspertima i laboratorijama da se obrati za nastavak naunog rada i istrai
Poziv upuen prim. dr sci. Todoru Jovanoviu za sastanak u vezi saradnje na ispitivanju
antivirusnog svojstva Todoxin-a na Medicinskom fakultetu u Londonu. Potpisao ga je profesor
Riard S. Teder.
Sin glavnokomandujueg iskrcavanja u Normandiji u vreme Drugog svetskog rata, lord Riard
Teder, profesor imunologije i virusologije na Medicinskom fakultetu u Londonu, prvi je promovisao
AZTretrovirpolovinom osamdesetih godina prošlog veka sa prof. Klivom Lavdejom i ujedno ga prvi
oborio u poznatoj "Konkord" studiji raenoj u Francuskoj. Naime, ve nakon šest meseci od poet
ka studije, pacijenti iz kontrolne (placebo) grupe su iznenada poeli da umiru, što nije bio sluajkod
grupe pod terapijom AZT retrovirom. Zbunjeni, Francuzi su zatraili pomo i saopštili da e studi
ja, po svemu sudei, morati da bude prekinuta Profesor Teder je ustanovio da su istraivai manipulisali. Svaki smrtni sluaj iz "AZTgrupe”je
prebacivan na spisak placebo grupe! Na taj nain je pala "Konkord" studija. Neslavno je prošla i
"Delta "studija, nešto kasnije raena u Londonu. Nikada nije privedena kraju zbog velikog broj smrt
nih sluajeva u grupi koja je primala terapiju AZT retrovira.
Petogodišnja saradnja prim. dr sci. Todora Jovanovia sa INEP-om, naalost nije urodila oeki
vanim plodom, uprkos tome što je drJovanovi svojim autoritetom i titulom dao pokrie za rad Insti
tuta.
kao univerzalni ivot
U ovom svojevrsnom uvodu pre uvoda, poštovani itaoe, pokušau da nagoves tim sadraj knjige koju si upravo otvorio. Do podataka sam došao tokom više od etrdeset godina naunog rada. Što bi narod rekao, dugog koliko i jedan
ljudski vek. Sve to vreme sam utrošio, nadam se ne uzalud, na sakupljanje delia, segme nata, istine o ivotu, bez obzira na to da li ih pozitivna nauka svrstava u medicinu, biologi
ju, fiziku, hemiju, ili pak filozofiju, teologiju ili umetnost. Cogito, ergo sum!1 Oduvek sam smatrao da samo takav, danas bi rekli interdisciplinarni pristup, donosi
spoznaju o mudrosti ivljenja. Teme koje obraujem u ovom delu izdvojio sam ponajvišezbog neosporno mogue naune i kreativne širine delovanja, ali i njihove neprolazne aktuelnosti i brojnih tabua i mistifikacija koje izazivaju u naunim i nenaunim krugovima. Spoj veitih zagonetki ivota duše i tela, kao razrešenje uslova ouvanja zdravlja, elim da
podelim sa Tobom i kodiram ih u kljune rei: poreklo bolesti, mehanizam transformacije i komponovanja, stvaranje Hl-virusa u organizmu, oktavna muzika univerzalnog ivota,
ples fotona, boanska estica. Sa jasnom svešu da samo pominjanje nekih od njih, ili svih zbirno, kod nekoga moe
da pobudi elju za sklapanjem korica, igram na sve ili ništa. Moda dotini nema istinskih afiniteta prema ovim temama. Zašto da ne. To je ljudski. Ipak, igram na tankoj ici ovekove uroene radoznalosti. Bez razmišljanja. Znam šta nudim i ne sumnjam u izazove interesovanja. Ali, kako sam i sam tek samo ovek, kao autora bi me obradovala svaka
primedba, kritika, diskusija u vezi ovde izreenog, kao znak (da li?) ispravnog usmerenja i trošenja kreativne naune snage.
N ajvei je po rem eaj duha verovati da su stv ari onakve kakve bism o e le li da budu
Luj Paster
Ponekad imam utisak da se udaljavamo od ivota. Mašta nas vue na sve strane. Retko u istom pravcu, a poslovino na dijametralno suprotne krajeve. Ali, nije strašno to što nam
1) Mislim, dakle, postojim.
radi mašta. Strašno je što nas „za nos vuku“ injenice. Mašta spašava. Predvia i otkriva
istinu. Oslanjanje iskljuivo na injenice, te konkubine duha vidljivih okom, zavodi i odvodi
me’ hiljade velova. Iz odaja mašte se lako pronalazi izlaz. Jedna slika ustupa mesto drugoj
ili se preobraava u novu. I ma koliko jeretiki i neinteligentno (makar prema trenutnim mer
ilima) delovalo, opredeljenje za verovanje u sopstvenu intuiciju i fleksibilnost koja iz nje isho
di, u konanom razrešenju uvek više nudi od krutog oslanjanja na injenice i pridravanja
,,dokazanim“ istinama i iz njih proisteklih znanja. Da nije toga, gde bi Nikola Tesla ,,video“
svoje obrtno magnetno polje? U šta je verovao Galileo Galilej kada je povikao - ipak se okree!
Treba li podseati da se kao ,,disident“ katolikog dominikanskog reda oslanjao iskljuivo na
„prirodnu svetlost ljudskog uma“. Dobro, to moe i tako da se nazove...
Moe li, meutim, da pomogne i skidanju vela sa tajne porekla bolesti kada je i u mnogo
jednostavnijim, da ne kaem prizemnijim, ivotnim situacijama nemona? U najobinijem
sudskom procesu se na osnovu materijalnih dokaza i svedoenja neko moe proglasiti kriv
im, a da zapravo uopšte nije kriv! Loš raspored zvezda ili nešto drugo, svejedno je. Samo se ishod rauna. A moda je re o ,,kupovini“ ili ,,iskupljivanju“, kako mu drago, jer svako moe
da ,,kupi“ i bude ,,kupljen“. ak do besmislenosti. ovek priznaje zloin zbog koga e biti
pogubljen da bi sopstvenom rtvom ,,kupio“ ivot vlastitoj deci. Bez obzira da li emo ovo
nazvati nesuvislim ili budalastim, na hiljade ovakvih primera ve postoji i postojae.
Dux atque imperator vitae mortalium animus est!2 Ili, što bi Duško Radovi rekao:
„Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorine. Oprostite ivotu i svetu što nisu
savršeni.“
Na sudski proces, u kome presuda još uvek nije izreena, podsea i u vremenu davno
zagubljeno poglavlje istorije medicine - sukob naunih stavova, blae reeno akademska rasprava, slavnog Luja Pastera3i njegovog savremenika Antoana Bešama4, profesora bio
hemije i dekana medicinskog fakulteta u Lilu. Bešamu se kasnije prikljuio Ginter Ender-
lajn, a Pasterovoj strani (nakon estokih naunih rasprava povremeno zainjenih ak i
linom netrpeljivošu) Robert Koh5.
O emu je re? Uvaeni Bešam i Enderlajn su zastupali tezu da svaka bolest potie
iznutra. Glavni postulat ovog stanovišta podrazumeva prisustvo praelija (soraba, neman
odija) u organizmu domaina i njihovu sposobnost preobraavanja u razliite oblike i,
shodno tome, iniciranje i podsticanje patogenih procesa u organizmu pod dejstvom razlii
tih spoljnih uticaja. Znai, stvaranje odreenih uslova pod kojima dobroudni, vredni i
korisni ,,radnici“ najednom ,,polude“, to jest ponu da se menjaju i pretvaraju u sopstvenu
suprotnost. U tom njihovom preobraaju lei razlog nastanka mnogih bolesti. Imajui
reeno u vidu, ova teorija je istovremeno realna koliko i fantastina.
2) Duša je voa i zapovednik ljudskog ivota.
3) Luj Paster (Louis Pasteur 1822-1895), francuski hemiar i biolog. Ime Luja Pastera poznato je širom
sveta pre svega po postupku pasterizacije, nazvane po njegovom imenu. Iako po obrazovanju biohemiar, više
se proslavio u medicini. Pronašao je vakcinu protiv besnila i prvi u svetu naparvio vakcinu protiv antraksa.
4) Antoan Bešam (Antonine Bechamp), iveo sredinom XIX veka, zaetnik ispitivanja pleomorfizma (odnos
dve ili više vrsta ili formi u ivotnom ciklusu). Oslanjajui se na njegov rad, nemaki botaniar i zoolog dr Gin
ter Enderlajn (Gunther Enderlein, 1872-1968) radio je mikroskopska istraivanja u tzv. tamnom polju (dark
field) pleomorfizma mikroorganizama (prioni, virusi, bakterije, protoaze, gljivice, spore).
5) Robert Koh (Robert Koch, 1843-1910), nemaki lekar. Prvi u svetu razvio tehniku izolovanja i ispitivanja bakterija. Njegov sistem je postao osnova savremene bakteriologije. Izolovao je i identifikovao bakteriju koja izaziva antraks (anthrax) i organizam koji izaziva koleru. Godine 1905. dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti medicine za rad na otkrivanju i leenju tuberkuloze.
Ni njoj suprotstavljena teza nije ništa manje ni realna ni fantastina, ma kako na prvi pogled izgledala. Njen osnovni postulat je tvrdnja da sve bolesti dolaze spolja. U veoma grubom prevodu, bolesti ,,lete“ vazduhom, ,,putuju“ vodom, ,,gamiu“ kroz zemlju, dakle
prolaze kroz najrazliitije sredine ili ih koriste kao svojevrsno „prevozno sredstvo“ kako bi
stigle na nezakazanu partiju ruskog ruleta - na koga naiu, njega su napale. S tim što u „šareru bolesti“ ima mnogo više od jednog ,,metka“.
Pomenuta dva stava su u meusobnom sukobu i definisani tako da iskljuuju jedan drugi. Ali, bez obzira na to koji je ispravniji (ni jedan se ne moe odbaciti kao apsolutno netaan), ljudi se razboljevaju, a teško objašnjive epidemije, as ovde - as tamo, nenadano
pojavljuju. Bilo je i bie raznoraznih bolesti i njihovih epidemija, a ljudi e oboljevati od kuge, kolere, boginja...
Ukoliko se priklonimo prvoj teoriji, namee se pitanje: ako bolest ve ,,ui“ u oveku i razvija se pobunom ,,radnika“ preobraenih u zarazu, kako se konkretna bolest širi u
odreenoj populaciji? Potom i - kako dolazi do epidemija? (Delimino objašnjenje postoji u knjizi „Nada za Srbiju“, od 333. strane: elijske estice-higijeniari se unutar elije vezu
ju za nepotrebne elijske molekule, veoma esto patogene, i izbacuju ih iz organizma zno jem, disanjem, preko urogenitalnog i digestivnog trakta.)
U sluaju opredeljenja za drugu teoriju, postavlja se pitanje - zbog ega u vreme epi demije neki ljudi oboljevaju, a neki ne? ak i oni za koje se ne bi moglo rei, bar ne po nekim opšteprihvaenim merilima, da „pucaju od zdravlja“. Slabunjav i veito bolešljiv ovek se na volšeban nain provlai kroz uasavajuu epidemiju, recimo velikih boginja ili kolere, dok oko njega kao pokošeni padaju oni koji su koliko jue predstavljali olienje
zdravlja. Kako je to mogue?Iz reenog se jasno namee neophodnost pronalaenja nove teoretske, potom i pri menljive praktine postavke, u cilju potpunijeg objašnjenja uzroka i nastanka bolesti. Sve lepe teorije nastale još u antikim vremenima prema kojima se miševi raaju iz ita, a moljci legu iz brašna i sl, moda i nisu u tolikoj meri smešne koliko nam danas izgledaju. injenica je da se miševi pojavljuju i legu tamo gde ima puno ita, a moljci gde ima dovoljno brašna. Ako nema ita i brašna, nee biti ni miševa i moljaca. U ovoj teoriji, dakle, ipak postoji nešto što bi moglo dalje da se razvija. Nova, trea teorija, mogla bi da se razvije (i) na tim zrncima istine. Zašto se, na primer, isti pupoljci (zae ci) u jednom organizmu pretvaraju u kancer, u drugom u influencu, a u treem u nešto sasvim ,,deseto“? Recimo, u TBC.
Treba primetiti i to da je uvek i obavezno re o bolesti, patološkom narušavanju ravnotee u organizmu, a nikada o pospešivanju zdravlja. Zašto, recimo, nije zabaleen ni
jedan poremeaj koji bi opštem zdravlju dao nov kvalitet? Recimo ivotni vek oveka od biblijskih 800-900 godina? Zdravlje je strogo i zauvek definisana „jedinica mere“ i svaki pomak u bilo kom smeru obavezno vodi u patologiju? Odgovor na ovo pitanje se nesumn jivo nalazi u dalekoj budunosti i nemam nameru da ga ovde elaboriram, tim pre što ga je neuporedivo tee dokuiti od odgovora na veitu dilemu o kokoški i jajetu. Šta više, u ovom sluaju se ne zna da li uopšte postoje „kokoška i jaje“!? U formuli zdravlja je jedina kon
stantna - dilema! U svakom sluaju, ne moemo odbaciti injenicu da oboleli u nekim sluajevima širi
tj. prenosi zaraznu bolest na druge ljude. Time je oborena prva teorija? injenica je, meu tim, i to da se nee razboleti svako ko doe u dodir sa obolelim. Šta je sa hiljadama onih
koji su vodili brigu i negovali zaraene velikim boginjama, tifusom, kolerom, kugom itd? Da li je, i kako, apotekar i nikada zvanino priznati lekar iz Avinjona (Francuska) još polovi nom 16. veka znao da se njemu ništa loše nee desiti dok su mu takorei na rukama umi rali ena i sin od kuge u centru grada opustošenog epidemijom? Manje je vano to što je njegovo ime Mišel de Nostradamus, u istoriji ljudskog roda zapameno u liku veito zagonetnog proroka i astrologa. Da li je time poljuljana druga teorija koja, istina, dopušta da se nee baš svi razboleti koji dou u dodir sa zaraenima?
Lekari i lica zaduena za negu obolelih su, na izvestan, nain imali svest o tome da e ih bolest mimoii. Iako bazirana uglavnom na intuiciji, ipak je postojala kao injenica. S druge strane, ne moe se prenebrei ni podatak da se deo njih razboleo i zarazu preneo da druge. Nekome je bilo dovoljno „samo da pogleda“ obolelog od recimo velikih boginja, pa da i sam padne u bolest i to u njenom najdrastinijem obliku.
Sva iskakanja iz pomenutih definisanih medicinskih stavova, goni na traenje treeg.
Po nepisanom pravilu naješe smeštenog negde na sredokrai prethodna dva. Jedan deo mogueg ,,meurešenja“ se krije u delovanju spoljašnjih podsticaja na razvoj bolesti: neki (a moe i više njih) od spoljnih inilaca inicira menjanje, potom i pobunu ,,pupoljaka“ u organizmu i stvaranje naizgled samoubilakog procesa. Samo naizgled. Nije re o istin skom samoubistvu. Dešava se nešto veoma udno: ,,podstanari“ uništavaju organizam domaina, ak i eliju-domain, a pritom sami - ne umiru. Besmrtni su poput duše. Šta onda nose pomenuti ,,pupoljci“, to jest nemanodije, sorabi itd? Po ve usvojenim i na nivo zakona izdignutim teorijama, oni nose - energiju! Oni su, dakle, ta energija od koje ne samo da nastaje ivot, ve i duša ivi? Veni ivot!
Najpre je bila energija, potom materija. Materija je stvorena iz prvobitne i vene energije koju znamo kao svetlost Zasijalaje i pojavile su se zvezde, planete, ovek i sve što
je na Zemlji i u Univerzumu. Materija je izraz beskonanih vidova svetlosti, zato je energi ja starija od nje.
Nikola Tesla6
Ovo znai da je spoljašnji uticaj ipak neophodan - bacil, virus, mikroorganizam koji e ui u telo i podstai pobunu. Ali, bez obzira na svu agresivnost pa ak i ,,zavodljivost“ dotinog mikroorganizma prema siušnim podstanarima i njegovu širokogrudu ponudu da ovima „svašta padne na pamet“, ima organizama koji e i agresivnost i ,,zavodljivost“ doekati hladno. Nee doi do pobune, još manje do „emotivnih reakcija“ u smislu ,,ludovanja“. Zašto? Zbog postojanja izvesnog oblika „stabilne vlasti“. Meu podstanarima-radnicima u takvom organizmu nema „štra
jkaa“ niti realn ih izgleda da se oni pojave. Re je o nešto drugaijoj organizaciji iv ota, bolje rei - organizaciji energije. Ukoliko prihvatimo da sve te estice, nama ve
poznate i viene uz pomo posebnih mikroskopa (poput Nesansovog), nazovemo vidljivom energijom, moramo imati na umu da je i ona (ta energija) sastavljena od nekih (drugih) estica. Ne postoji nešto da je sainjeno od - niega. Osim u teoriji. A
ako ih nazovemo nosiocima energije, treba imati u vidu da je re o boljoj organizaci-
6) Stevan Peši: TV drama „Tesla iliprilagoavanje anela“. Drama je zasnovana na istinitom intervjuu koji je Tesla dao na samom kraju 19. veka amerikom reporteru za asopis ,,Besmrtnost“ koji su vodila dva verovatno najznaajnija amerika pesnika - Volt Vitman i Emili Dikinson.
ji, to jest boljem voenju te beskrajno mnogobrojne siušne populacije koja ini ivot i zdravlje organizma koji, opet, predstavlja samu iu ili jezgro energetskog omotaa.
Sve ,,fleke“, siva i slaba mesta, rupe i ošteenja na energetskom omotau, su vrata, pro laz, neka vrsta sita kroz koje mogu da uu nova ,,nareenja“ u vidu impulsa iz spoljnog sveta. Jasno je da su kod oveka relativno dobrog zdravstvenog stanja zdravi ne samo organi (jetra, eludac, plua itd.), ve su u harmoninom i uravnoteenom odnosu i njihove
pojedinane energije i ukupan unutrašnji bioenergetski status i potencijal celog organizma. [Pri tom, ne treba zanemariti i mogu uticaj energetske (ne)ravnotee organizma sa energi
jom iz bliskog okruenja.] Kod takvog organizma unutrašnja homeostaza nije ošteena stresom. Ovo ne znai da njegov vlasnik nije imao stresove, ko ih nema, ve da je njima umeo da - vlada. U tom sluaju je mogunost pojave bolesti svedena gotovo na minimum
baš kao i spoljašnji, mogue patogen, uticaj. Kako dolazi do prvog, inicijalnog, oboljenja (recimo kolere) koje e potom prerasti
u epidemiju? Odakle prvi oboleli ,,dobija“ bolest? Namee se odgovor da je ve posto jala u njemu. Kako se zarazio ukoliko je nije bilo u nekoliko generacija njegovih predaka? Opet se namee odgovor: bolest je upamena! I „prvi oboleli“, dakle, poput mnogih drugih nosi bolest u genetskoj memoriji samo što se kod njega, eto, iz nekih ak jednostavnih i gotovo trivijalnih razloga budi i razvija. Razlog tome moe da bude, na primer, nekvalitetna, a ne obavezno zaraena voda, ak i ona sa samo lošom
porukom. Dakle, i nezadovoljstvo, duhovna i duševna prljavština ili oajanje, mogu iz memorije organizma da išeprkaju poruku koja glasi - kolera. Sa kolerom i drugim zaraznim bolestima, na alost, pojavljuje se još jedan, za epidemiju veoma vaan
momenat - strah!Strah otvara telesna ,,vrata“ mikroorganizmima odnosno pomenutoj energiji. A ona se širi na sve strane. Spaja ljude, to jest sva iva bia isto kao i neiva. Kvalitet i kvantitet tog kontakta u ovom kontekstu nisu previše vani. Bitno je to da, recimo, i u ovom trenutku naše energije korespondiraju, ak se i mešaju. Tvoja, koji itaš ove redove, i moja, koji sam ih napisao. I prenošenje bolesti putem energije je deo tog procesa, pod uslovom da se ne shvati u najbukvalnijem smislu. Na koji nain slikar ili knjievnik, recimo, komuniciraju sa ,,konzumentima“ sopstvene umetnosti? Zašto se ovek nakon slušanja Mocarta ili ajkovskog osea opušteno a nakon rejv-urke rastrešeno? Zbog njima izazvanih emocija. U redu. Ali i razmenjene energije. Ovaj izraz se inae veoma esto koristi na koncertima
popularne muzike, mada oni koji ga izgovaraju naješe nisu svesni šta on zaista podrazumeva...
„ivot je ritam koji se mora spoznati. Sve što ivi povezano je dubokim i divnim veza ma. ovek i zvezde, naše srce i kruenje beskonanog broja svetova. Te veze su neraskidive ali one se mogu umilostiviti tako da ovek i sam pone da stvara nove odnose u svetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz vasione, naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka, zemaljsko i duhovno, treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je iv. Kamen je misao i oseaj. Zvezda koja sija trai da je gledamo i da nismo odve obuzeti sobom, razumeli bismo njen jezik i poruke.“7
U svakom sluaju, za sada je dovoljno rei da je ideja, to jest teorija o prenošenju bolesti putem energije ništa više ili manje fantastina od prethodne dve. Kada bi se naselj
7) Ibid.
eno mesto ili geografski region u kome se pojavila epidemija sauvali od straha i panike,
bili bi spašeni i njihovi odbrambeni mehanizmi, ali i nešto još vanije - energetska
ravnotea. Posledica toga bi bio izuzetno mali broj obolelih!
[Nisam bez razloga poetkom NATO bombardovanja 1999. godine u TV-emisiji „Bis
eri“ suge

Documents

Todor Jovanović - Todoxin, Nova Medicina.pdf