SAOBRAAJNI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RADIZ PREDMETA

TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI

Profesor: Dr Vladanka Aimovi-Raspopovi Asistent: Mr Aleksandra Kosti

Studenti: Bojan Macedoljan 2003-1-050 Vesna Radojevi 2003-1-040

Decembar 2006.

Beograd

Digitalna pretplatnika linija sa vrlo velikim protocima(VDSL Veryhigh-data-rate digital subscriber line) DefinicijaKablovska tehnologija isporuke potpunog seta servisa koja najvie obeava je digitalna pretplatnika linija sa vrlo velikim protocima (VDSL Very-high-data-rate Digital Subscriber Line). VDSL je i simetrina i asimetrina i ima dolazni protok do 52 Mb/s preko jedne upredene bakarne parice.

PregledOvaj tutorijal istraie VDSL tehnologiju u detalje, sa akcentom na njenim potencijalnim beneficijama, postojeim standardima i njenim planom razvoja. VDSL tehnologija prua telekomunikacione usluge sa mogunou kreiranja biznisa koji je znaajan za uspeh u novom milenijumu. Oni servis povajderi koji mogu da isporue pune uskopojasne i irokopojasne servise (prenos govora, podataka i videa), bie domominantna snaga u industriji danas i industriji sutra.

Teme:1. Uvod 2. Full-service irokopojasna mrea 3. FSAN 4. Standardi tehnologije 5. VDSL pristupna tehnologija 6. Paketi servisa zasnovanih na VDSL-u 7. Plan razvoja 8.Pregled i zakljuak Test Tani odgovori Skraenice

2

1. UvodSkoranji pronalasci u telekomunikacionoj industriji daju ansu za razvoj novoj klasi servis provajdera i postavljaju platformu kako e industrija izgledati u novom milenijumu. Telekom deregulacija podstakla je brz razvoj CLEC segmenta telekomunikacione industrije. Dolazak novih konkurenata je znaajno uticao na integracije i kombinovanje telekom i kablovskih (CATV) operatora. Zahtev za brim pistupom Internetu, vezan sa ovim novim konkurentskim okruenjem, poveava potrebu da provajderi nude kompletnije, razliitije servise i ubrzava razvoj novih tehnologija u telekom industriji. I rezidencijalni i biznis korisnici koriste mnoge beneficije Interneta, dok inovativni servis provajderi ulaze u novu konvergenciju tehnologija da bi ponudili kompletnije i bre servise. Kako Internet stie vie korisnika i dostava servisa postaje sveprisutnija, tako zahtev za brim pristupom i irim popusnim opsegom postaje izvesniji. Oni servis povajderi koji su zaradili na konkurentnom tritu nudei garnituru uskopojasnih i irokopojasnih servisa za dostavljanje glasa, podataka i videa uspee i u novom milenijumu. U potrazi za nainom dostavljanja irokopojasnih servisa preko postojee uskopojasne mree, veina velikih severnoamerikih telekomunikacionih kompanija otpoela je tehnoloke probe na digitalnim pretplatnikim linijama (DSL). Takoe, postoji nova klasa CLEC-a nazvana data CLEC, koja koristi DSL tehnologiju za jeftine tier-1 (T1) promene i brzi Internet. Danas, nekoliko dominantnih lokalnih telekoma (ILEC), nezavisni LEC-ovi, CLEC-ovi, mreni servis provajderi (NSP), i Internet servis povajderi (ISP) imaju instalirane probne asimetrine DSL (ADSL), i neki su poeli da razvijaju njihove servise. ADSL standard omoguava do 6 Mb/s downstream i 640 kb/s upstream zajedno sa glasom i ima domet oko 3 milje na bakarnom provodniku. Mnoge ADSL instalacije danas podravaju G.lite standard od 1.5 Mb/s downstream-a i 256 kb/s upstream-a. Iako ADSL omoguava brz Internet pristup preko uskopojasne mree, ipak ne moe da omogui pruanje potpunog servisa koji obuhvata i video. Uz pojavu DSL tehnologije i nove klase telekoma, CATV kompanije prate trite telefonije instaliranjem opreme za realizaciju dvosmernih komunikacija preko postojee kablovske infrastrukture. Oni uspeno razvijaju Internet servise sa kablovskim modemima i hibridnim koaksijalnim vlaknima (HFC) i sada razvijaju novu tehnologiju da bi dodali glas na njihove postojee video servise. Iako je razvijanje ove nove arhitekture komplikovano, ukljuuje veliku cenu i trebae nekoliko godina da se dovri, kablovske kompanije nee biti zastraene i predstavljae znaajnu pretnju tradicionalnim telekomima. Iako izgleda da kablovska industrija radi dobro u pruanju televizije i Interneta, klju uspeha bie integracija telefonskih servisa i irokopojasnog videa (televizija visoke definicije (HDTV)) u njihovim mreama. Stoga e kablovske kompanije biti ograniene u svojim mogunostima da izbace mree sa punim servisom koje prenose video, podatke i govor. Kablovska tehnologija isporuke potpunog seta servisa koja najvie obeava je digitalna pretplatnika linija sa veoma velikim protocima (VDSL Very-high-data-rate digital subscriber line). VDSL je i simetrina i asimetrina i dostavlja do 52 Mb/s irine propusnog opsega zajedno sa glasom preko jedne upredene bakarne parice. VDSL tehnologija prua telekomu mogunost da kreira onaj biznis koja je znaajan za uspeh u novom milenijumu. Oni servis provajderi koji mogu dostaviti potpune uskopojasne i irokopojasne servise (prenos govora, podataka i videa) bie dominantna snaga u industriji danas, i industriji sutra. 3

2. Full-Service Broadband NetworkPostoje tri osnovna tipa ili klasifikacije servisa pomou kojih mnoge komunikacije mogu biti kategorizovane: govor, podaci i video. Danas, servis provajderi (i telekom i kablovske kompanije) pruaju samo jedan ili dva od ova tri segmenta. Telekomi koji e preiveti novo komunikaciono okruenje posebno oni koji e biti dominantni bie oni koji ue kako se dostavljaju sva tri servisa preko jedne unificirane mree. Osnovna arhitektura ovih full servis mrea koja e dostavljati i uskopojasne i irokopojasne servise je backbone linija vezana za postojeu bakarnu vezu do krajnjeg korisnika. Ova arhitektura je specifirana i trenutno je podrana od prvih sedam svetskih telekoma. Konzorcijum FSAN-a (Full Service Access Network - mrea za pristup full servisima) aktivno vri standardizaciju i uspostavljanje ove uskopojasne i irokopojasne full servis mree (Dijagram 1). Dijagram 1. Mrea za pruanje kompletnog seta servisa (Full-Service Network) Parcijalan servisTelefonija

FSAN

Telefonija

Podaci Telefonija

Podaci

Podaci

Video Video Podaci

Video

Servisi

ADSL & kablovski operatiori

ViaGate tehnologije & partneri

3. FSANDo juna 1995. godine, internacionalna inicijativa, sponzorisana od strane vodeih svetskih telekomunikaconih lidera i proizvoaa, bila je na putu da uspostavi konsenzus na sistemske potrebe od pristupa lokalnoj mrei do primanja itavog seta uskopojasnih i irokopojasnih servisa. Ova inicijativa, voena od strane FSAN-a, traila je da uspostavi visok nivo uvoenja mrea sa irokopojasnim servisima kroz definiciju osnovnog seta javnih potreba. Iako FSAN nije standardizovano telo, ovaj internacionalni konzorcijum je radio sa: Amerikim Nacionalnim 4

Standardizacionim Institutom (ANSI), Evropskim Telekomunikacionim Standardizacionim Institutom (ETSI), Meunarodnom Telekomunikacionom Unijom (ITU), Digital Audio Video Savetom (DAVIC), ADSL Forumom, VDSL Koalicijom i ostalim xDSL i ATM standardizacionim organizacijama. Ove grupe traile su da vode uspostavljanje tehnolokih standarda koji e zadovoljiti sistemske potreve za novu irokopojasnu multiservisnu mreu. lanstvo u FSAN je limitirano za najvee svetske telekom operatore. Tabela 1 pokazuje sedamnaest lanova FSAN-a. Tabela 1. lanstvo FSAN Partneri Bell Canada British Telecommunications Deutsche Telekom France Telecom GTE NTT Telecom Italia/CSELT Telestra Swiss PTT Spain Telefonica SBC Korea Telecom Bell South Telecom Eirann Telefonica Dutch PTT U S West Zemlja Kanada Engleska Nemaka Francuska SAD Japan Italija Australija vajcarska panija SAD Juna Koreja SAD Irska Holandija SAD

FSAN konsenzus specificira ATM (Asynchronous Transfer Mode) kao primarnu transfernu tehnologiju, korienje vlakana u osnovnim mreama i VDSL preko bakarnih vodova u last-mile 5

pristupnim mreama. Specificirane arhitekture ukljuuju vlakno do kabineta (FTTCab) i vlakno do zgrade (FTTB).

4. Tehnoloki standardiATM brzo postaje industrijski prioritetni standard za transmisiju govornih, informacionih i video servisa preko svojih glavnih mrea, i ATM preko VDSL-a je prioritentna implementaciona metoda specificirana od strane lanova FSAN-a. Korienje ATM-a kao transportnog mehanizma ima preimustvo u pruanju sledeeg: Garantovan kvalitet usluge (QoS) Podrka multipl servisnim klasama Garantovanu irinu propusnog opsega Interkonekcije za razliite Internete i Intranete Interkonekcije za sasvim razliite sisteme Interkonekcije za promenljive tipove medija kao to je wireless (zemaljski i satelitski) Poveavanje razdaljine i interkonekcija bez gubljenja podataka Integrisani video protokol i protokol za kontrolu prenosa (TCP)/ Internet protokol (IP) aplikacije Podrka za multipl protokol Odgovor buduim aplikacionim zahtevim ATM standardi su ve dobro uspostavljeni, i VDSL standardi su takoe na dobrom putu. ANSI T1E1.4 i ETSI TM6 radne grupe, u kooperaciji sa VDSL koalicijom i VDSL alijansom, su uspostavile preporuene standarde za ITU-ov progres. Za oekivati je da e ITU usvojiti VDSL stadarde do kraja 1999.godine. Ostali standardi koji ve postoje ili se pojavljuju za dostavljanje servisa ukluuju MPEG audio i video, digital video disc (DVD), digital video broadcast (DVB), digital broadcast satellite (DBS) i HDTV. Tabela 2 prikazuje organizacije koje su razvijale i pomagale promenljive standarde koji definiu pristupne mree full servisa za novi milenijum. Tabela 2. Relevantna standardizaciona tela i radne grupe ANSI DAVIC FSAN ADSL Forum ETSI ISO/IEC VDSL Coalition ATM Forum ITU TIA VDSL Alliance T1E1

6

5. VDSL pristupna tehnolgijaVDSL je najbra mogua DSL tehnologija. Sa brzinom do 52 Mb/s, VDSL je nova generacija DSL-a, sa veim protokom i jednostavnijom implementacijom od ADSL-a. VDSL je otpoeo kao VADSL, ali je preimenovan u VDSL od strane ANSI T1E1.4 radne grupe. Glavni razlog zato je T1E1.4 odluio da bude VDSL umesto VADSL je, da je za razliku od ADSL-a, VDSL i simetrian i asimetrian. VDSL je priblino deset puta bri od ADSL-a i vie od tri puta od HDSL-a. Cena poveanja brzine ipak se odrazila na duinu petlje: VDSL ima krai domet petlje. Tabela 3 daje komparaciju raznih danas dostupnih DSL tehnologija. Vidimo da je VDSL tehnologija sa najirim popusnim opsegom, podrava i asimetrine i simetrine aplikacije i idealna za irokopojasne mree sa full servisom. Tabela 3. xDSL tipovi DSL Tip IDSL SDSL HDSL (2 parice) ADSL G.lite ADSL Simetrian/ Asimetrian simetrian simetrian simetrian asimetrian asimetrian asimetrian asimetrian VDSL simetrian simetrian 1 0.3 13 26 13 26 Distanca (km) 5.5 3 3.7 5.5 3.7 1 0.3 Downstream (Mb/s) 0.128 1.544 1.544 1.5 6 26 52 Upstream (Mb/s) 0.128 1.544 1.544 0.256 0.640 3 6

Kao i ostale DSL tehnologije, VDSL koristi vii frekvencijski spektar, dostupan preko standarnog bakarnog provodnika, od frekvencija koje su koriene za proste stare telefonske servise (Plain Old Telephone Service-POTS) i ISDN servise. Ovo je javno poznata kao data i video-overvoice tehnologija. Ova tehnologija omoguava telekomima da iskoriste postojeu bakarnu infrastrukturu za pruanje irokopojasnih servisa preko iste fizike linije. VDSL spektar je specificiran za opseg od 200 kHz do 30 MHz. Stvarna alokacija spektra varira u zavisnosti od karakteristika voda, i od toga da li je protok asimetrian ili simetrian. Osnovni opseg za POTS i ISDN servise je sauvan korienjem pasivnih filtera poznatijih kao spliteri. Dijagram 2 ilustruje 7

primer alokacije spektra za asimetrini ADSL pri 25.92 Mb/s za downstream i 3.24 Mb/s za upstream. Dijagram 2. Primer alokacije VDSL spektra

Asimetrini VDSLVDSL je bio dizajniran da doprema asimetrine irokopojasne servise, ukljuujui digitalnu TV, video na zahtev (VoD), brz Internet pristup, uenje na daljinu, telemedicinu. Isporuka ovih servisa zahteva da downstream kanal ima iri propusni opseg od upstream kanala, i u tome je asimetrija. Na primer, HDTV zahteva 18 Mb/s za downstream. Upstream, bilo koji, zahteva samo prenos signalizacije (menjanje kanala ili biranje programa), koji je reda kb/s. Tabele 4 i 5 pojanjavaju VDSL duinske standarde uspostavljene u ANSI T1/E1.4 specifikaciji. Downstream brzine dostavljene od sinhrone optike mree (SONET) i sinhrone digitalne hijerarhije (SDH) kanonine brzine od 155.52 Mb/s, zvane 51.84 Mb/s, 25.92 Mb/s i 12.96 Mb/s. Tabela 4. Downstream linijske brzine za asimetrine VDSL servise (ANSI T1E1.4) Tipina distanca servisa Bitska brzina (Mb/s) 51.84 Kratka razdaljina, oko 300 m 38.88 29.16 25.92 Srednja razdaljina, oko 900 m 25.92 22.68 19.44 8 Simbolika brzina (Mbaud) 12.96 12.96 9.72 12.96 6.48 5.67 6.48 Osnovna linija Opciona Komentari Osnovna linija

19.44 16.20 14.58 12.96 12.96 Velika razdaljina, oko 1400 m 9.72 6.48

4.86 4.05 4.86 6.48 3.24 3.24 3.24

Opciona

Osnovna linija Opciona

Tabela 5. Upstream linijske brzine za asimetrine VDSL servise (ANSI T1E1.4) Tipina distanca servisa Bitska brzina (Mb/s) 6.48 Kratka razdaljina, oko 300 m 4.68 3.24 3.24 Srednja razdaljina, oko 2.43 900 m 1.62 3.24 Velika razdaljina, oko 1400 m 2.43 1.62 Simbolika brzina (Mb/s) 0.81 0.81 0.81 0.405 0.405 0.405 0.405 0.405 0.405 Osnovna linija Opciona Osnovna linija Opciona Komentari Osnovna linija Opciona

Simetrini VDSLVDSL je takoe bio dizajniran da omogui simetrine servise za korisnike sa malim i srednjim preduzeima, kompanije, aplikacije koje zahtevaju brzi protok podataka, servise video konferencije i teleconsulting aplikacije, itd. Simetrini VDSL moe biti iskorien da obezbedi premetanje short-haul T1 na nxT1 brzine, plus da podri host za ostale biznis aplikacije. Tabela 6 sadri VDSL linijske standarde za simetrine servise uspostavljene u ANSI T1/E1.4 specifikaciji. 9

Pri brzinama od 6.48 Mb/s do 25.92 Mb/s, moe se zapaziti da VDSL prua simetrine servise izmeu standarda T1 (1.536 Mb/s) i T3 (44.376 Mb/s), premoavajui gap preko uparene bakarne parice. Iako ANSI nije specificirao distance i brzine za dalekosene simetrine servise, 6 Mb/s do 1.5 Mb/s preko petlje od 900 m do 5800 m izgleda da podravaju. Tabela 6. Duinske brzine za simetrine VDSL servise (ANSI T1E1.4) Tipina distanca servisa Bitska brzina (Mb/s) 25.92 19.44 12.96 Srednja razdaljina, oko 900 m 9.72 6.48 Downstream simbolika brzina (Mb/s) 6.48 6.48 3.24 3.24 3.24 Upstream simbolika brzina (Mb/s) 7.29 7.29 4.05 2.43 3.24

Kratka razdaljina, oko 300 m

6. Paketi servisa zasnovanih na VDSL-uVDSL tehnologija nudi mnotvo simultanih servisa ije pruanje ranije nije bilo mogue, i tako daje mogunost servis provajderima da pruaju pretplatnicima nove multimedijalne servise. Telekom provajderi, koji trenutno nude servise prenosa podataka i telefonski servis, sada mogu da proire poslovanje nudei pun set servisa i video aplikacije (videti Tabelu 7). To prua priliku telekomu da se efikasno takmii sa sve dominantnijim CATV operatorima. Tabela 7. VDSL aplikacije Pun servis, jedna mrea Video na zahtev Telemedicina HDTV Intranet i telecommuting Prava multimedija Digitalna televizija Interaktivni video Elektronska trgovina Video igre Brz Internet pristup Uenje na daljinu Video konferencije Elektronsko publikovanje Karaoke na zahtev

Poetno pravo i zadatak ADSL-a bilo je pruanje punog seta irokopojasnih servisa rezidencijalnim korisnicima, pa zato nam je onda potreban VDSL? Razlog je to to je ADSL zapravo Internet-only tehnologija. Tabela 8 pokazuje da e, na duge staze, ADSL biti ogranien pri 10

pruanju dodatnih irokopojasnih servisa. Sa druge strane, VDSL je veoma pogodan za pruanje ovih servisa i u sadanjosti i u budunosti. Tabela 8. Aplikacioni zahtevi: ADSL vs. VDSL Primena Internet pristup Web hosting Video konferencije Video na zahtev Interaktivni video Telemedicina Uenje na daljinu Digitalna televizija Telecommuting VoD Visoko definisana televizija Izvor: Zasnovano na ITU ADSL standardu 6 Mb/s. 640 kb/s Dijagram 3 prikazuje oekivani rast DSL trita koji je rezultat ovih faktora. Ovaj grafik takoe pokazuje da se oekuje da e trite VDSL-a preuzeti trite ADSL-a za nekoliko godina. Downstream 400 kb/s - 1.5 Mb/s 400 kb/s - 1.5 Mb/s 384 kb/s 1.5 Mb/s 6.0 Mb/s 18.0 Mb/s 1.5 Mb/s 6.0 Mb/s 6.0 Mb/s 384 kb/s 1.5 Mb/s 6.0 Mb/s 24.0 Mb/s 1.5 Mb/s 3.0 Mb/s 18 Mb/s 16 Mb/s Upstream 128 kb/s 640 kb/s 400 kb/s - 1.5 Mb/s 384 kb/s 1.5 Mb/s 64 kb/s 128 kb/s 128 kbps 1.5 Mb/s 384 kb/s 1.5 Mb/s 384 kb/s 1.5 Mb/s 64 kb/s 640 kb/s 1.5 Mb/s 3.0 Mb/s 64 kb/s 640 kb/s 64 kb/s ADSL Da Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Samo u sadanjosti Ne Ne Ne VDSL Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da

11

Dijagram 3. Plan rasta trita ADSL-a i VDSL-a

Video servisi zasnovani na VDSL-uVDSL daje operatorima mogunost da ponude pretplatnicima digitalne video servise to uveava njihovu trenutnu ponudu, koja obuhvata pruanje telefonskog i Internet servisa. VDSL ima kapacitet da podri pruanje digitalne televizije, video na zahtev i HDTV preko standardnih bakarnih parica. Oprema moe biti smetena u mrei na dva naina: centralizovano i decentralizovano. Svi kanali su dostupni i prikljueni na pristupni vor, i preko VDSL-a se prenose do korisnika. Kablovska oprema koja se danas koristi je predviena za analogni prenos i tranzicija ka digitalnom prenosu upravo poinje. Ovi sistemi moraju biti unapreeni da bi mogli podravati VoD i potrebna im je overhaul da bi podravali HDTV. Iako DBS operatori mogu da ponude digitalni video i HDTV servise, njihovi sistemi ne podravaju VoD i Internet servise. Pored digitalnog videa i Internet servisa, VDSL takoe podrava interaktivne video servise, Web TV, etrgovinu, video telekonferencije, i video igre, to je zapravo set servisa koje trenutno ne mogu da prue kablovski i DBS operatori.

Brz Internet pristupObezbeivanje brzog pristupa Internetu je od esencijalnog znaaja za kune korisnike, manje preduzetnike, hotele, razne institucije, itd. Internet se iri neverovatnom brzinom, a paralelno sa njegovim rastom dolazi do ekspanzije novih i razliitih aplikacija, zahvaljujui poveanoj dostupnosti opreme, softvera, pristupa i korisnika. Te nove aplikacije zahtevaju vie sredstava od onih koje im moe ponuditi postojea infrastruktura, to ograniava potencijalni profit koji bi se dobio primenom ovih aplikacija. Iako druge DSL tehnologije, kao to su ADSL i G.lite, mogu da zadovolje ograniene zahteve sadanjih Internet aplikacija, one uskoro nee imati dovoljno irok propusni opseg. Nasuprot njima, VDSL ima kapacitet da podri dananje aplikacije, ali ima dovoljno prostora da podri i budue aplikacije, to stvara nove mogunosti za poveanje prihoda i zadrava investicije u oblasti DSL tehnologija. Sa porastom Interneta, backbone arhitektura sve vie biva zamenjena ATM-om. Izabrana je ba ATM arhitektura, jer jedna ATM mrea moe da se koristi za pruanje svih aplikacija prenos podataka, glasa, videa umesto da se isti isporuuju

12

odvojenim i nekompatibilnim mreama. Kombinacija VDSL-a i ATM-a obezbeuje pruanje Internet servisa danas, ali e takoe biti i veoma pogodna za pruanje servisa u budunosti.

Telefonske uslugeKljuni servis svakog telekoma je pruanje telefonske usluge. Jedna stvar koja uvek treba da bude obezbeena bez obzira ta se deava, jeste da telefon radi. VDSL, kao i druge DSL tehnologije, podrava POTS konekciju. Ovo je osnovni preduslov koji mora ispuniti svaki provajder telefonskog servisa. VDSL ispunjava taj uslova i ak daje telekomu mogunost da dobije dodatne govorne kanale preko iste, postojee bakarne parice. Voice over IP (VoIP) i voice telephone over ATM (VToA) tehnologije su se pojavile da bi obezbedile telefonske usluge standardnog kvaliteta preko digitalne mree. ATM preko VDSL-a e podravati oba standarda digitalne telefonije. Iako voice-over-DSL inicijative tragaju za reenjem koje bi omoguilo prenos preko svih vrsta DSL-a, irina opsega je i dalje problem. Vea irina opsega VDSL-a obezbeuje vie dodatnih govornih kanala. Kablovski operatori poinju da ulaze na trite prenosa govora, ali se suoavaju i sa velikim preprekama, jer preko VDSL-a se moe pruiti pun set servisa koji ukljuuje pruanje telefonskih usluga, pristup Internetu i prenos digitalnog videa, to je njegova kljuna prednost u odnosu na kablovske i DBS operatore.

7. Plan razvoja

13

Razvoj pristupne mree preko koje bi se mogao pruati pun set servisa odvija se zajedno sa razvojem optikih mrea. Krajnja arhitektura je fiber-to-the-home and business, ali da bi se ona realizovala bie potrebne godine i znatna sredstva. Plan razvoja za sada podrazumeva realizacije sledeih sistema: fiber-to-the-exchange (FTTEx), fiber-to-the-neighbourhood (FTTN), FTTCab i FTTB. VDSL je podesan samo za FTTEx, tj. kada se korisnici nalaze u blizini centrale. FTTB bi sproveo optike kablove direktno do kompleksa zgrada (bloka) ili kompanije i zavrio bi se u VDSL pristupnom switch-u. Slika 4. prikazuje FTTN i FTTCab konfiguracije rasporeivanja. Dijagram 4. Primer FTTN i FTTCab rasporeivanja

Dijagram 5. Primer FTTB rasporeivanja

8. Pregled i zakljuak14

Zahtevi za brzim Internet pristupom, elektronskom zabavom i jeftinom telefonskom uslugom rastu neverovatnom brzinom. Trenutno postoje samo dve industrije koje su sposobne da profitiraju u postojeim trinim uslovima, a to su telekom i CATV. Takoe, deregulacija telekomunikacija je podstakla rast CLEC segmenta telekom industrije. Trini uslovi, zajedno sa konkurentskim okruenjem, vre pritisak na provajdere, koji ako ele da opstanu na tritu moraju da ponude jo vie razliitih servisa, i podstiu razvoj novih tehnologija u oblasti telekomunikacija. Kompanije koje budu mogle da obezbede pun set uskopojasnih i irokopojasnih servisa za prenos govora, podataka i videa, postae dominantni uesnici na tritu. FSAN, sastavljen od 16 najveih svetskih telekom preduzea dri vie od 50% svetske fiksne telefonske mree, razvija mreu koja e moi da isporui pun set servisa. Fokus je na tehnologiji i profitabilnosti. FSAN je izabrao ATM i VDSL za tehnologije preko kojih e se pruati ti servisi. Korienjem VDSL-a dobie se neophodno poveanje irine opsega koje zahteva trite. Korienjem ATM preko VDSL-a, sistem e biti pouzdan i bie obezbeen kvalitet usluge (QoS) koji korisnici oekuju. Ako instaliraju VDSL danas, telekom preduzea nee morati da vre nikakve vee izmene u skorijoj budunosti. Ako u telekomunikacijama zahtevi za veim propusnim opsegom budu rasli kao to rastu zahtevi korisnika o veliini memorije PC-a, ADSL nee izdrati jo dugo. VDSL obezbeuje protok do 52 Mb/s preko samo jedne uparene bakarne parice. Ako se uporedi sa drugim DSL tehnologijama, oigledno je da je VDSL budunost DSL-a, naroito pri obezbeivanju potpunog seta servisa. VDSL je tehnologija koja e biti reenje za snabdevanje trita zahtevanom irinom propusnog opsega sada i u budunosti.

TEST15

1. ADSL omoguava potpun Internet pristup, ukljuujui i video servis. a) Tano b) Netano 2. Tehnologija koja najvie obeava i koja moe da obezbedi pruanje punog seta servisa je ___________. a) HDSL b) ADSL c) VDSL d) DSL 3. Trenutno, servis provajderi mogu da pruaju sva tri tipa servisa (prenos govora, podataka i videa). a) Tano b) Netano 4. lanstvo FSAN-a moe dobiti bilo koji telekom operator. a) Tano b) Netano 5. Koja od sledeih tvrdnji u vezi VDSL-a nije tana? a) VDSL je i simetrian i asimetrian b) VDSL ima vei domet c) VDSL je skoro deset puta bri od ADSL-a d) VDSL je vie od trideset puta bri od HDSL-a 6. Pruanje asimetrinog irokopojasnog servisa zahteva da irina opsega downstream kanala bude ______________ od irine opsega upstream kanala. a) Vea b) Manja c) Jednaka 16

7. ADSL je Internet-only tehnologija. a) Tano b) Netano 8. Kombinacija VDSL-a i ___________ danas prua Internet servis u arhitekturi koja je podesna da podri i budue servise. a) X.25 paketska komutacija b) Frame relay c) Internet protocol d) ATM 9. VDSL je podesan samo za _____________. a) FTTEx b) FTTN c) FTTB d) FTTCab 10. VDSL obezbeuje protok do 52 Mb/s preko jedno bakarne parice. a) Tano b) Netano

TANI ODGOVORI17

1. ADSL omoguava potpun Internet pristup, ukljuujui i video servis. a. Tano b. Netano 2. Tehnologija koja najvie obeava i koja moe da obezbedi pruanje punog seta servisa je ___________. a. HDSL b. ADSL c. VDSL d. DSL 3. Trenutno, servis provajderi mogu da pruaju sva tri tipa servisa (prenos govora, podataka i videa). a. Tano b. Netano 4. lanstvo FSAN-a moe dobiti bilo koji telekom operator. a. Tano b. Netano 5. Koja od sledeih tvrdnji u vezi VDSL-a nije tana? a. VDSL je i simetrian i asimetrian b. VDSL ima vei domet c. VDSL je skoro deset puta bri od ADSL-a d. VDSL je vie od trideset puta bri od HDSL-a 6. Pruanje asimetrinog irokopojasnog servisa zahteva da irina opsega downstream kanala bude ______________ od irine opsega upstream kanala. a. Vea b. Manja c. Jednaka 18

7. ADSL je Internet-only tehnologija. a. Tano b. Netano 8. Kombinacija VDSL-a i ___________ danas prua Internet servis u arhitekturi koja je podesna da podri i budue servise. a. X.25 paketske komutacije b. Frame relay c. Internet protocol d. ATM 9. VDSL je podesan samo za _____________. a. FTTEx b. FTTN c. FTTB d. FTTCab 10. VDSL obezbeuje protok do 52 Mb/s preko jedne bakarne parice. a. Tano b. Netano

Skraenice:ADSL 19

Asymmetric digital subscriber line ATM Asynchronous transfer mode CLEC Competitive local exchange carrier DBS Digital broadcast satellite DSL Digital subscriber line DVB Digital video broadcast DVD Digital video disk FSAN Full-service acces network FTTB Fiber-to-the-building FTTCab Fiber-to-the-cabinet HFC Hybrid fiber coax ILEC Incumbent local exchange carrier ISDN Integrated services digital network NSP Network service provider POTS Plain old telephone service QoS Quality of service SDH Synchronous digital hierarchy VDSL 20

Very-high-data-rate DSL VoD Video on demand

21