19

Nevidljive rtve

Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama: geoprostorna i vremenska distribucija posledica1

Saa Mijalkovi vladiMir M. Cvetkovi*

Predmet rada je deskriptivna statistika analiza geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi (poginuli, povreeni, pogoeni i materijalna teta) sa posebnim osvrtom na geofizike, meteoroloke, klimatske, bioloke i hidroloke nepogode koje su se dogodile u svetu od 1900. do 2013. godine. Pri tome, ljudi koji su pogoeni raznovrsnim prirodnim katastrofama se mogu posmatrati kao nevidljive rtve jer ih drava i drutvo ne prepoznaju kao rtve, pa samim tim ne dobijaju adekvatnu zatitu, pomo i podrku. Statistiko istraivanje je sprovedeno na podacima meunarodne baze podataka Centra za istraivanje epidemiologije katastrofa (CRED) u Briselu. U okviru vremenske analize raz-matrana je distribucija posledica prirodnih katastrofa po ljude, u intervalima od po deset godina. Istom metodologijom analizirana je geoprostorna distribucija viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama po kontinentima. Cilj istraivanja je utvrivanje geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama u svetskom geopro-storu u periodu od 1900. do 2013. godine. Rezultati istraivanja nedvosmisleno ukazuju na porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa.

Kljune rei: viktimizacija, prirodne katastrofe, nevidljive rtve, ljudska i nacionalna bezbednost.

1 Rad je rezultat naunoistraivakog projekta pod nazivom Razvoj metodologije evidentiranja kriminaliteta kao osnova kreiranja efikasnih mera za njegovo suzbijanje i prevenciju. Projekat finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije (br. 179044), a realizuje Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (2011-2015). Rukovoditeljka projekta je prof. dr Vesna Nikoli-Ristanovi.

TEMIDA Decembar 2014, str. 19-42 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1404019M Originalni nauni rad Primljeno: 24.5.2014. Odobreno za tampu: 15.10.2014.

* Dr Saa Mijalkovi je vanredni profesor Kriminalistiko-policijske akademije u Beogradu. E-mail: sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs.

Vladimir Cvetkovi, diplomirani kriminalista-master, asistent na Kriminalistiko-policijskoj akademiji u Beogradu. E-mail: vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

Saa Mijalkovi, Vladimir M. Cvetkovi

20

Uvod

Prirodne katastrofe su posledice meusobnih uticaja prirodnih dogaaja (geofiziki i ostali procesi u prirodi) i ludskih sistema (drutveno-ekonomskih, kulturnih i fizikih). One imaju veliki i tragian uticaj na drutvo, naruavaju uobiajene naine ivota, ometaju ekonomske, kulturne, a ponekad i politike uslove ivota, usporavaju razvoj zajednice i zahtevaju preduzimanje poseb-nih mera od strane interventno-spasilakih slubi u vanrednim situacijama. U zavisnosti od prirode procesa nastanka, prirodne katastrofe mogu da se podele na: geofizike (zemljotresi, vulkani, cunami, klizita, blatita); meteo-roloke (tropski cikloni/uragani, oluje sa grmljavinom, tornada, munje, oluje sa gradom, snene oluje, ledene oluje, meave, hladni i vrui talasi, odroni snega, magle i mrazevi); hidroloke (poplave, bujice); bioloke (epidemije i najezde insekata) i vanzemaljske (meteori) (Edward, 2005: 58; Tobin, Montz, 2007: 98; Mlaan, Cvetkovi, 2013). S obzirom na mesto nastajanja, prirodne katastrofe mogu da budu: poreklom iz atmosfere i hidrosfere (npr. trop-ski cikloni, tornado); poreklom iz litosfere (zemljotresi, vulkanske erupcije, cunami) i poreklom iz biosfere (umski poari, bakterije). Takoe, s obzirom na ,,izvor nastanka, mogu da se podele na: ,,endogene (zemljotresi, vulkanske erupcije); ,,egzogene (poplave i sue) i antropogenog (ljudskog) porekla (poplave prouzrokovane ruenjem brana).

Posledice prirodnih katastrofa su podjednako tetne po ludske ivote, imovinu, infrastrukturu i prirodne resurse (Shaluf, 2007: 690). Poslednjih dece-nija nije evidentan samo trend poveanja broja prirodnih katastrofa, nego je poveana i njihova destruktivnost (Mijalkovi, 2011; Mijalkovi, Cvetkovi, 2013: 92; Cvetkovi, 2013). Dok i nije naroito teko pratiti obim i rasprostranje-nost prirodnih katastrofa, veoma je teko kvantifikovati posledice i stoga je ovaj rad pokuaj davanja doprinosa njihovom sagledavanju.

Sagledavanje posledica prirodnih katastrofa je vano iz najmanje tri razloga: donoenje odluka o obimu spoljne pomoi ugroenim dravama i regionima, korienje u projekcijske (preventivne i asanacione) svrhe i pruanje adekvatnih mera pomoi ugroenim ljudima (Paul, 2011: 140). Ono je od sutinskog znaaja za raznovrsne procene makro i mikro ekonomskih posledica, ime se daju osnove za definisanje finansijskih potreba za posti-zanje potpunog oporavka i rekonstrukciju nakon bilo koje katastrofe, kao i za formulisanje programa za oporavak i preivljavanje viktimiziranog stanovnitva.

Temida

21

Generalno, posledice prirodnih katastrofa se mogu klasifikovati prema vie kriterijuma. Mileti pravi razliku izmeu fizikih i socijalnih posledica: fizike posledice su materijalna teta i ljudske rtve (smrt i povrede), dok soci-jalne posledice mogu da budu demografske, ekonomske, politike, institucio-nalne, psiholoke i zdravstvene (Mileti, 1999: 67). Smit i Vard sve materijalne posledice dele na direktne i indirektne (Smit, Vard, 1998: 35). Direktne materi-jalne posledice nastaju usled oteenja objekata, struktura i infrastruktura, dok indirektne posledice podrazumevaju izgubljenu proizvodnju, zarade, odsustvo sa posla itd. Parker i saradnici (1997: 123) i Smit i Vard (1998: 36) sve posledice prirodnih katastrofa dele na primarne i sekundarne. Primarne su posledice ,,prvog naleta i predstavljaju neposredne gubitke koji nastaju usled same katastrofe koje esto dovode do sekundarnih i tercijarnih posledica. Pod sekundarnim i tercijarnim posledicama se podrazumevaju dugorone posledice (gubitak prebivalita, oboleli od dijabetesa usled stresa, i druge) (Mijalkovi, 2011: 213216, 255256).

Pri analizi svake od navedenih klasifikacija posledica prorodnih katastrofa zakljuujemo da ovek nesporno trpi izvesnu tetu po svoj ivot, zdravlje i/ili imovinu. Istovremeno, rtve prirodnih katastrofa se od strane viktomologa i dravnih organa esto ne prepoznaju kao rtve, jer njihove viktimizacije ne prolaze kroz krivinopravni sistem, zakon ih ne prepoznaje kao rtve, ne dobi-jaju adekvatnu zatitu, pomo i podrku. Stoga se s pravom moe rei da su rtve prirodnih katastrofa nevidljive rtve.

Prema podacima Centra za istraivanje epidemiologije vanrednih situacija (CRED)2, od 1960. godine prirodne katastrofe su usmrtile skoro 5,5 miliona ljudi irom sveta. Samo su sue ubile vie od 2,5 miliona ljudi, zemljotresi vie od 1 miliona ljudi, a oluje i uragani/cikloni jo skoro milion. Veina takvih smrt-nih sluajeva se dogodila u zemljama u razvoju. Iako je apsolutni broj ljudi koji su poginuli u svim vrstama prirodnih katastrofa mali u odnosu na ukupan broj ljudi koji u svetu umre prirodnom smru, mnogi smrtni sluajevi pove-zani sa katastrofama bi ipak mogli biti spreeni (Guha i dr., 2012: 107). Kljune metode za smanjivanje viktimizacije ljudi, pre svega smrtnosti i povreivanja u situacijama prirodnih katastrofa, obuhvataju usvajanje mera za pripremljen-ost i ublaavanje posledica, ukljuujui i obezbeivanje ranog upozorenja na katastrofu i uspenu evakuaciju rizinih populacija. U strunoj literaturi, post-

2 Centar za istraivanje epidemiologije vanrednih situacija CRED je specijalizovano telo Svetske zdravstvene organizacije za pripravnost i reagovanje u vanrednim situacijama.

Saa Mijalkovi, Vladimir M. Cvetkovi

22

oji veliki broj radova koji se direktno/indirektno bavi problematikom distri-bucije posledica prirodnih katastrofa. Recimo, distribucijom posledica hidro-sferskih katastrofa po ljude bavili su se Chow (1964), Yevjevich (1964), Haan (1977), Kite (1977), Singh, V., Singh, K. (1987), Potter (1987), Bobee i Ashkar (1991), McCuen (1993) i drugi. Predmet ovih radova bilo je ispitivanje distribu-cije poplava u svetskom i nacionalnom geoprostoru, sa posebnim fokusom na viktimizaciju ljudi.

Celishodnije razumevanje prirodnih katastrofa nezamislivo je bez ireg sagledavanja uticaja drutvenih, ekonomskih i politikih faktora na prirodne opasnosti i njihove posledice, upravo zbog naina na koji drave ureuju ivot ljudi u lokalnoj zajednici. Na primer, ljudi koji ive u tekoj ekonomskoj situaciji nekada su prinueni da ive u oblastima koje su osetljive na poplave, este zemljotrese, klizita i vulkanske erupcije. Meutim, postoje i drugi politiki i ekonomski faktori koji se odnose na neravnomernu raspodelu materijalnih sredstava, prihoda i pristupa drugim resursima, kao i razliiti oblici diskrimi-nacije prilikom dodeljivanja zdravstvene i socijalne zatite, to u mnogome utie na kvalitet stanovanja i ivljenja, a time i na bezbednost ljudi u vanred-nim situacijama. Drugim reima, da bismo shvatili katastrofe, nije dovoljno da poznajemo vrste rizika koji mogu da utiu na ljude, ve i razliiti stepen osetljivosti razliitih grupa ljudi na prirodne katastrofe. Takvu osetljivost odreuju drutveni sistemi i mo, a ne prirodne sile. To se mora razumeti u kontekstu politikih i ekonomskih sistema koji funkcioniu na nacionalnom, pa i na meunarodnom nivou (Blaikie i dr., 2004).

Uspeni odgovori na prirodne katastrofe zahtevaju uspeno projek-tovanje sistema zatite i spasavanja, emu nuno prethodi sveobuhvatno istraivanje njihove fenomenologije3. S tim u vezi, u radu e biti analizirani oblici ispoljavanja, broj, vremenski i geoprostorni razmetaj posledica (pogi-nuli, povreeni, pogoeni, materijalna teta) svih vrsta prirodnih katastrofa po ljude i njihovu imovinu u svetu od 1900. do 2013. godine.

3 Ove mere su se pokazale uspenim u smanjivanju broja poginulih ljudi u katastrofama u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u drugim razvijenim zemljama. Na primer, smrtnost od tornada u SAD je drast