Marksovo shvatanje otuđenog rada

Biografija

•Karl Hajnrih Marks je nemački filozof enciklopedijskog uma, politički ekonomista,

istoričar, novinar, sociolog, mislilac i najveći kritičar kapitalizma i teoretičar socijalističke misli, vođa radničkog pokreta i vodeća ličnost Prve internacionale •Rođen je u Triru u obrazovanoj porodici pravnika, posle gimnazije studirao je pravo u

Bonu i Berlinu ali se paralelno bavio i filozofijom, političkom ekonomijom, istorijom, sociologijom, novinarstvom i umetnošću •U svojim delima stvorio je potpuno nov i originalan pogled na svet i društvo, novu

interpretaciju svetske istorije i izložio analizu društvenih odnosa

• Smatra se za jednog od osnivača moderne sociologije

•Njegova misao svoje izvore ima u evropskom humanizmu, engleskoj političkoj ekonomiji,

nemačkom klasičnom idealizmu i socijalnom utopizmu

• Njegov pisani opus je impozantan; smatra se pojedinačnim piscem koji je izvršio najveći

uticaj na svetsku istoriju

Bibliografija

•Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode, (doktorska disertacija) (1841. izdata

1902.)

•Kritika Hegelove filozofije državnog prava (1843. izd. 1927)

•Prilog jevrejskom pitanju (1843)

•Pisma Rugeu iz 1843.

•Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. (1844. izd. 1932.)

•Sveta porodica ili Kritika kritičke kritike. Protiv Bruna Bauera i drugova, sa Engelsom. (1845)

•Teze o Fojerbahu (1845. izd. 1888, u Engelsovoj redakciji)

•Nemačka ideologija (1845. izd. 1932)

•Bijeda filozofije (1847)

•Manifesta komunističke partije (sa Engelsom) (1848)

•Najamni rad i kapital (1849)

•Klasne borbe u Francuskoj (1850)

•Adresa Centralnog komiteta Saveza komunista

•Osamnaesti brimer Luja Bonaparte (1852)

•Otkrića o istoriji diplomatije 18. veka

•Prilog kritici političke ekonomije (1859)

•Teorije o višku vrednosti (izd. 1905)

•Kapital. Kritika političke ekonomije, prva knjiga (1867)

•Kritika Gotskog programa (1875. izd. 1891.)

Nemački filozof Karl Marks smatra da otuđeni rad

predstavlja realnu samostalnu društvenu silu koja

vlada čovekom i društvom u društvenim odnosima

zasnovanim na privatnoj svojini. Jedan od osnovnih

oblika je svakako otuđenje čoveka u sferi

ekonomskih odnosa. Ovo otuđenje dovodi do toga

da opredmećeni ljudski rad, inkarniran u nizu roba, vlada društvom i društvenim odnosima. "Otuđenje se ispoljava u tome, pisao je Marks,

što se sredstva za moje postojanje javljaju kao

sredstva drugog čoveka, što se ono što čini

predmet moje želje javlja nedostižnim za mene

usled toga što je svojina drugog čoveka, što svaka

stvar postaje nešto drugo, a ne ono što jeste... I što nad svim tim vlada nečovečna sila."

https://www.google.rs/url?sa=i&url=https%3A%2F%2Fsr.wikipedia.org%2Fwiki%2F%25D0%259A%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BB_%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BA%25D1%2581&psig=AOvVaw1I2Z_q_oLohR1bHFiYhtdL&ust=1588016110928000&source=images&cd=vfe&ved=0CAIQjRxqFwoTCNC_t5XrhukCFQAAAAAdAAAAABAD

Iako radnik stvara celokupno društveno

bogatstvo, ono mu ostaje nedostupno. U

procesu stvaranja, posebno u ranom

kapitalizmu, radnik je samo jedan jeftiniji deo

mašine, samo fizički učesnik. Njegova ličnost

je prignječena, a duhovni život sveden na

nulu. U takvom radu on ne nalazi zadovoljstvo niti potvrdu svojih sposobnosti. Neki proizvodi rada služe zadovoljenju

najelementarnijih potreba, drugi za

zadovoljavanje viših ljudskih potreba

nastalih tokom socijalne evolucije. Čovek u

zavisnosti od situacije žudi za predmetima,

bilo da služe golom održanju života ili zadovoljenju potreba za luksuzom.

Međutim, mnoštvo dragocenih predmeta u

kojima je opredmećena fizička i duhovna

snaga proizvođača, a koji za čoveka imaju

upotrebnu vrednost potpuno su im

nedostupni i oni uzalud žude za njima.

Njihova žudnja čini da taj predmetni svet,

svet toliko priželjkivanih stvari i novca

vlada njihovim osećanjima, intelektualnim

životom, ponašanjem, i svim životnim aktivnostima.

Zato čovek uči da bi dobio društveni

položaj i odgovarajuću platu, bavi se

umetnošću ili politikom u istom cilju.

Dakle, ne samo proizvodi, nego i znanje i

ljudski kvaliteti čoveka postaju roba koja se plaća i ima svoju cenu.

Iako čovek tvrdi da ne ceni novac, on se ipak na

ulici ne osvrće za naučnicima, nego za krupnim

finansijskim magnatima i ljudima "od uspeha", jer

novac ipak vlada njegovim bićem. To najbolje

ilustruje funkcija novca, idealnog prometnog

sredstva, tog koncentrisanog izraza "otuđenje moći

čovečanstva", čije posedovanje i akumulacija

bezuslovno donosi odgovarajući socijalni položaj i

domen uticaja.

Karl Marks o tome piše: "Bog praktične potrebe i

koristoljublja - to je novac. "Novac uništava sve

ljudske bogove i preobraća ih u robu. Novac - to je

opšta, u samoj sebi konstituisana vrednost svih

stvari. On je stoga lišio svet, ljudski svet, kao i

prirodu, njihove posebne vrednosti. Novac - to je od

čoveka otuđena materija njegovog rada i njegovog

bića, i to tuđe biće gospodari njime a on mu se

moli.“

I dalje: "Što za mene postoji pomoću novca, što

ja mogu platiti, što novac može kupiti, to sam ja

sam, posednik novca. Kolika je snaga novca,

tolika je moja snaga, svojstva novaca su moja -

njegovog posednika - svojstva i suštinske

snage. To što ja jesam i što mogu nije, dakle,

nikako određeno mojom individualnošću.

Ja sam ružan, ali mogu kupiti najlepšu ženu.

Dakle, ja nisam ružan, jer je delovanje ružnoće,

njena odbojna snaga uništena pomoću novca. Ja

sam - prema svojoj individualnosti - hrom, ali mi

novac pribavlja dvadeset i četiri noge; ja nisam

hrom, ja sam rđav, nepošten, nesavestan, čovek

bez duha, ali je novac cenjen, dakle cenjen je i

njegov posednik...

Ja, koji pomoću novca mogu uzeti sve za čim

čezne ljudsko srce, ne posedujem li ja sve

ljudske moći! Ne pretvara li, dakle, moj novac

sve moje nemoći u njihovu suprotnost?"

Ipak, svet novca stoji u

suprotnosti sa humanim i

prirodnim bićem čoveka, te se za

novac može kupiti čak i javno

mnjenje, ali se ne može kupiti

intimno osećanje sreće