Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumačenja Jova Toševskog

Embed Size (px)

Text of Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumačenja Jova Toševskog

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    1/22

    Originalni nau ni rad UDK 305:929 Toevski J.

    Antropologija 5 (2008)

    Ivana Stevanovi [email protected]

    ENA ILI MUKARAC U EMU JE RAZLIKA? BIOLOGIZACIJA RODNIH NEJEDNAKOSTI U

    SVETLU TUMA ENJA JOVA TO EVSKOG

    Apstrakt: Piu i u duhu eksplicitnog naturalizma i biolokog determinizma Jovo To-evski je, kriju+i se iza vela autoriteta koji nauka ima u drutvu, proizveo znanje oljudskoj seksualnosti, polnosti, telu i rodnim odnosima, dostupno iroj +itala+koj pu-blici. Polaze i od ide je diskursa na na+in na ko ji ga je odredio Fuko i promenjeneslike nauke, ovaj rad ima za cilj da ukae na ire implikacije znanja proizvedenogpod uticajem popularnog nau+nog diskursa Jova Toevskog.

    Klju ne re i: nauka, diskurs, rodni odnosi, telo, seksualnost.

    I UvodU savremenoj Srbiji javna diskusija a pro po rodnih odnosa i seksualnosti

    zahuktala se poslednjih godina. Ako se posluim re+ima jedne nae novinar-ke1, medijski prostor u Srbiji bio je uskraen za komentare o muko-enskimodnosima sve dok na javnu scenu nije stupio Jovo Toevski. Ali da li je zaistatako? Ili preciznije, da li je govoriti o ne+emu vanije od onoga ta se govori ikakve su posledice tog govora? I ta se deava kada iza onoga ko govori stojiautoritet nauke? Ovo su samo neka od pitanja na koja ovaj rad trai odgovorei bi e usmeren na analizu ideja najpoznatijeg srpskog seksologa, Prof. Dr JovaToevskog. Njegovi tekstovi odiu duhom eksplicitnog naturalizma i biolo-kog determinizma i predstavljaju, verujem, savren materijal za analizu. Po-

    i u od promenjene slike nauke ko ja kao klju+ni problem postavlja institucio-nalni, politi+ki, istorijski i drugi referentni okvir u kome znanje biva proizve-deno i od ideje diskursa kao istorijski odre/e nog na+ina na koji se formiraznanje o odre/e noj temi i odre/e nom fenomenu. Pomenuti materijal bie ana-liziran istrai va+kim postupkom koji se u antropolokim krugovima nazivadiskurzivna analiza. Polazei od ide je da je znanje uvek proizvod delovanjamo i u okviru diskursa ovaj rad ima za cilj da ukae na razli+ite mehanizmekoji proizvode odnose rodnih nejednakosti i nanovo ih reprodukuju. Konkret-

    1 R. Mom+ilo vi , Toevski, seksolog sa predumiljajem. ta ene ele?, preuzetosa adrese: http://www.politika.co.yu/ilustro/2300/3.htm

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    2/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)96

    no, analizom se nastoje utvrditi ire implikacije znanja proizvedenog pod uti-cajem popularnog medicinskog/seksolokog diskursa.

    II Teorijsko zale e Seksologija i " injenice" ljudske telesnosti i polnosti

    Godinama dominantna, pozitivisti+ka slika nauke na kojoj je po+ivao ugledkoji je ista imala u drutvu, nesumnjivo je bila temelj konstituisanja kako pri-

    rodnih tako i drutvenih nauka. Premisa da su nau+na istraivanja bazirana na+injenicama i objektivna dala je privilegovan status nauci u tuma+enju bilo kogfenomena. Sledstveno, kada ljudi +itaju neki nau+ni +lanak otpor koji bi ina+emogli imati prema datom objanjenju nestaje upravo zato to je re+ o nauci.2

    Ljudsko telo i "+injenice" koje se ti+u njegove telesnosti i polnosti dugo su unauci posmatrane kao bioloka datost, o+igledna i neupitna. Naime, pretposta-vljena samorazumljivost ljuskih tela bila je prisutna u nau+nim diskursima +i jasu tuma+enja odlikovali naturalizam, s jedne, i univerzalizam, s druge strane.3 Odli+an primer ovoga jeste sociobiologija koja je pretpostavljala direktnuuzro+no-posledi+nu vezu izme/u biologije i socijalnog ponaanja i time esenci- jalizovala "ljudsku prirodu". Sociobiologija je istrai va+ki program koji je upo-trebio evolucionu teoriju kako bi objasnio socijalne, psiholoke i etoloke ka-

    rakteristike razli+itih vrsta. Ako je ovako shvatimo, sociobiologija nije, tvrdiSober, zapoela sa knjigomSociobilogija:nova sinteza Vilsona, ko ji se obi+nosmatra njenim za+etnikom, jer je evolucija ponaanja oduvek bila tema kojomse Darvinova teorija bavila.4 Ipak, ono to je izazvalo otru kritiku, ne samo odstrane drutvenih nau+nika ve i samih biologa, jeste poslednje poglavlje pome-nute Vilsonove knjige koje se odnosi na primenu sociobiolokih ideja na ljudskiduh i kulturu. Ukratko, evolucija putem prirodne selekcije zahteva da fenotipskerazlike budu nasledne i ovaj osnovni scenario ostaje isti kada sociobiolozi obja-njavaju neku osobinu ljudskog ponaanja postulirajui da je ona rezultat evolu-cije putem prirodne selekcije. Odnosno, ona postulira postojanje gena "za" datoponaanje.5 Ukazuju i na to da ne postoje dokazi o genetskoj kontroli drutve-nog ponaanja ljudi, a time ni rodnog ponaanja i rodnih uloga, savremena bio-

    2 V. Brescoll and M. LaFrance, The Correlates and Consequences of Newspaper

    Reports of Research on Sex Differences, American Psychological Society, Vol. 15,No. 8, Yale University, 2004.

    3 Z. Ivano vi i P.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    3/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 97

    loka nauka odbacila je ovakvo stanovite i istakla da biologija nije jednosmer-na determinanta ve da predstavlja dinami+ku komponenetu ljudske egzistenci- je.6 Drutvene i humanisti+ke nauke sa svoje strane ukazale su na to da je socio-bilogija, kao ekstremen oblik naturalizacije socijalnih fenomena i nejednakosti,porekla postojanje kulture, a time porekla i samu antropologiju kao nauku.7 Onoto je jo vanije, a to isti+e Hert,jeste da se vulgarna sociobilogija mora po-smatrati kao nastavak rane Darvinovske fascinacije polnom diferencijacijom iborbom za opstanak koja je u svojim sofisticiranijim verzijama na +elu sa sek-sualnim dimorfizmom bila, ponegde i danas ostala, glavni pravac drutveno-na-u+ne misli.8 I dok je sociobilogija odlu+no odba+ena, diskurs polnog dimorfi-

    zma nastavio je da ivi u nau+nim tuma+enjima ljudske telesnosti, polnosti iseksualnosti. Naime, sledei Darvina, tokom devetnaestog veka u nauci je biloiroko rasprostranjeno shvatanje da je svrha seksualnog ponaanja reprodukcijai selektivna sposobnost pojedinca u evoluciji. Prirodna selekcija koja uti+e namukarce i ene u zavisnosti od njihovih uloga u biolokoj reprodukciji rezulti-rala je dimorfizmom pod kojim se, kako Hert navodi, uobi+a jeno podrazumeva-la filogenetski nasle/ena struktura dva tipa ljudske i polne prirode.9 Princip pol-nog dimorfizma nastavio je da funkcionie kao jednoobrazni zakon i onda kada je bavljenje Darvinovom teorijom evolucije prevazi/eno. Smatralo se kanonomda svuda i u svim vremenima pol i/ili rod postoje u cilju reprodukcije jedinki ivrste. "Ukratko, kao to je ukazano u kritikama koje su formulisali tokom jednegeneracije feministi+ki i homoseksualno orjentisani nau+nici i nau+nice, repro-

    dukcija je goto vo +itavog prolog veka bila "stvarni predmet" normativne nau-ke, kako biologije tako i nauke o drutvu."10 Formulisanje pozitivne nauke o polnosti i ljudskoj seksualnosti nesumnji-

    vo je bilo pod uticajem diskursa polnog dimorfizma. Iz seksologije su proiste-kle dve veoma uticajne ideje. Prva, da su "muko" i "ensko" uro/e ne struktu-re i, druga, da je heteroseksualnost nuna i najvia forma polne evolucije.11 Dva razli+ita pola i princip reprodukcije usmerili su biomedicinsku seksolo-ku tradiciju ka esencijalisti+kom shvatanju. Diskurs polnog dimorfizma, akose posluimo Fukovim re+nikom, postavio je granice unutar kojih smo perci-pirali/percipiramo sopstveno telo i seksualnost.12 Kako e se kasnije videti,nauka o polnosti koju zastupa Jovo Toevski nedvosmisleno je rezultat diskur-sa polnog dimorfizma i pod jakim je uticajem esencijalisti+ke paradigme.

    6 Ivano vi i

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    4/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)98

    Sistem pola/roda

    Naturalisti+ki pristup bio je posebno uo+ljiv u onim tuma+enjima u kojimase nejednaka raspodela moi izme/u mukarca i ene, kao i razli+iti poloajikoje oni zauzimaju u datoma drutvenom poretku, shvatala kao posledica pol-nih razlika. Sledstveno, rodna asimetrija bila je rezultat razli+itih uloga mu-karca i ene u procesu bioloke reprodukcije, kategorije mukosti i enskostiuzajamno isklju+ive, a drutveni poredak odraz prirodnog stanja stvari. Odba-civanje objanjenja ukorenjenih u biolokom naturalizmu bilo je samo prvikorak u formulisanju pristupa koji su prvi plan svojih tuma+enja ljudske pol-

    nosti i seksualnosti stavili socijalni i kulturni kontekst.13

    U elji da ospori na-turalisti+ke argumente u "nau+nim" tuma+enjima odnosa rodnih nejednakosti,feministi+ki orjentisana antropologija, kako isti+e Ivano vi , razvila je i nagla-sila vanost analiti+kog razlikovanja biolokog pola , sex , i kulturno konstrui-sanog roda,gender. 14 Sistem pola/roda kao iroko prihvaena analiti+ka kate-gorija razvijen je sedamdesetih godina dvadesetog veka i predstavlja zna+ajnutekovinu feministi+ke teorije ovog razdoblja.15

    Nasuprot pozitivisti+koj slici nauke koja pretpostavlja da su nau+ne teorijei nau+no znanje odraz stvarnog stanja stvari nezavisno od svesti koja je spo-znaje, femenisti+ki orjantisane teoreti+arke prvog talasa feministi+ke kritikeukazale su na to da je pitanjeko govori i sa koje pozicije od presudne vano-sti. Naime, feministi+ka kritika klasi+ih antropolokih teorija i praksi dekon-

    struisala je do tada teorijski neproblematizovano shvatanje objektivizma kaorodno neutralnog znanja zamenivi ga fleksibilnijim pojmom znanja sta+enogna temelju odre/ene perspektive gledanja.16 Druga+i je re+eno, sutinsko pita-nje pokrenuto od strane ovih teoreti+arki jeste politika reprezentacije. Ovaj pr-vi talas feminizma ozna+en kao"antropologija ene" zainteresovao se za, dotada, zanemerenu ensku perspektivu u tuma+enju stvarnosti i nastojao da ob- jasni neravnomeran poloaj ene u drutvu isti+u i da dosadanje teorije odrutvu nisu u dovoljnoj meri objektivne budui da predstavljaju samo "mu-ko" tuma+enje "mukog" dela stvarnosti17 Pretpostavljenu objektivnost nau-ke, tvrdile su ove teoreti+arke, mogu e je posti i tek kada teorije obuhvate iensku realnost. Ovakav "pogled na svet", za kakav su se zalagale feministi+-

    13 W. Simon and J. H. Gagnon, Sexual Scripts Origins, Influences and Changes,Qualitative Sociology, Vol. 26, No. 4, Winter 2003.

    14 Z. Ivano vi , Antropologija ena i pitanje rodnih odnosa u izmenjenom diskursuantropologije, u: arana Papi i Lydia Sklevicky (ur.), Antropologija ene , Drugo iz-danje, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003, 381-435, 396.

    15 Ivano vi , 2003, 396. 16 Ivanovi , 2003, 396. 17 Ivano vi , 2003, 381-435.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    5/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 99

    ke teoreti+arke "prvog talasa", nije problematizovao koncept objektivnosti na-uke niti dekonstruisao dihotomiju subjektivno-objektivno na kojoj je po+i-vao.18

    Kritika koncepata objektivnosti zapo+ela je tek osamdesetih godina sa dru-gim talasom feministi+ke, postkolonijalne i postmodernisti+ke kritike "kada suinteresovanja za socijalnu/kulturnu konstrukciju nau+nog znanja dobila veiprostor i u drutvenim i u humanisti+kim disciplinama, (i kada je) ono to jeizgledalo kao prirodna i potencijalno veoma korisna teorijska refleksija posta-lo predmet dugih i veoma vanih polemika koje su uverljivo demonstriraleideoloke, tradicijske i narativne osobine proizvodnje nauke."19 Ili, druga+i je

    re+eno, kriza etnografskog realizma apostrofirala je kao klju+ni problem insti-tucionalni, politi+ki, ekonomski, ideoloki, istorijski i drugi referentni okvir ukome znanje biva proizvedeno.20 U okviru same discipline usledile su dekon-struktivisti+ke i postmodernisti+ke rasprave usled kojih su antropoloke teorijetransformisane u skup razli+itih strategija koje uklju+u ju i podrazumevaju kri-tiku sopstvenih odre/enja, pozicija i interesovanja.21 Ili, re+eno jezikom filo-zofije nauke, postalo je jasno da naa percepcija zavisi od naeg kategorijal-nog aparata, da je nae iskustvo odre/eno teorijom koja jea priori u odnosuna to iskustvo22, da smo diskurzivno odre/e ni i kulturno uslovljeni. U ovomperiodu, osamdesetih i devedesetih godina, otvoreni su problemi u vezi sakonstrukcijom nau+nog znanja i dekonstrukcijom odnosa znanja i moi. Nau-ka je prestala da se doivljava kao sistem istinitih stavova.

    Zajedno sa krizom etnografske reprezentecije, koja, kako je ve re+eno, ot-kriva da etnografije i/ili nau+ni iskazi nikada nisu neposredni odraz stvarnosti ve prikazi posredovanih stvarnosti izloenih delovanju moi u datom drutvudrugi talas feministi+ke kritike, nasuprot prvom, pokrenuo je pitanje statusakoncepta objektivnosti i zainteresovao se za rodne odnose, dekonstruisao natu-ralisti+ke interpretacije rodnih nejednakosti u drutvima i panju usmerio naistorijske, socijalne i drutveno konstruisane uloge i odnose mukaraca i ene.23

    No, da se vratimo sistemu pola/roda koji je itekako vana zaostavtina fe-ministi+i or jentisanih teoreti+arki i prvog i drugog talasa kritike. Teorijska va-nost pomenutog sistema lei u problemetizovanju "prirodne" predodre/eno-sti mukarca i ene za zauzimanje nejednakih poloaja u datom drutvu. Uvo-/e nje terminarod u nau+ni diskurs doprilelo je prevazilaenju ustaljene, jed-

    18 Ivano vi , 2003, 389. 19 M. Milenko vi , Problem etnografski stvarnog, Etnoloka biblioteka, Beograd,

    2003, 34.20 Milenko vi , 2003, 275. 21 Ivano vi , 2003, 381-435.22 T. Kun, Struktura naunih revolucija, Nolit, Beograd, 1974.23 Ivano vi , 2003, 381-435.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    6/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)100

    nostrane predstave o mehanizmima proizvo/e nja rodnih nejednakosti. Kon-cept roda problematizovao je pitanje realizacije vlasti i strukturalne ure/enostidrutva na osnovu polne podele uloga koje po+ivaju na patrijahalnosti i hete-roseksualnosti.24

    Kritika polnog dimorfizma

    Potreba da se shvati kako ena postaje ena dovela je feministi+ki orjenti-sane teoreti+arke do uvo/e nja analiti+ke kategorije roda. Razlike koje su se

    svojevremeno percipirale kao potpuno bioloke i telesne po+ele su da se shva-taju kao drutveno konstruisane tokom dugotrajne istorijske podele ljudi namukarce i ene. Sagledan kao zbir istorijski i kulturno proizvedenih zna+e-nja, odlu+no osporavajuiideju da je anatomija sudbina, rod je dobio ogrom-nu eksplanatornu mo .25 Iako je ova promena pristupa i interesovanja od veli-ke teorijske vanosti, moe se rei da je tokom obe decenije pisanja i polemi-sanja u duhu feministi+ke paradigme, "povla eni predmet istraivanja biorod, dok je pol ostao teorijski neproblematizovan".26 Kako Hert navodi, jo jeu devetnaesom veku u seksolokoj literaturi dolo do implicitnog isticanja raz-like izme/u biologije/prirode i drutva/vaspitanja u tuma+unju ljudske seksu-alnosti to je, pola veka kasnije, dovelo do novog oblika dualisti+ke definicijerazlikovanja izme/u pola , kao biolokih elemenata, iroda, kao kulturno nau-

    +enih elemenata.27

    Bilo je teko razmiljati izvan polnog dimorfizma kao poj-movnog sistema. U antropologiji i ostalim drutvenim naukama, kategorija ro-da je od samog po+etka shvaena kao kulturna interpretacija pre-socijalnihpolnih razlika, vidljivih na ljudskom telu i, zna+ajnim u biolokoj reprodukci- ji.28 Nije uzimano u obzir da su i biologija i kultura istorijski i kulturno pro-menljivi koncepti. Tek sa kriti+kim promiljanjem distinkcije biologija/kulturatelesnost per s e postaje teorijski vana i panja se usmerava na socijalne i kul-turne dimenzije njene egzistencije.29 Postalo je jasno da iako sve kulture uo+a-vaju i priznaju polne razlike one ih ne interpretiraju na isti na+in, naprotiv, ne-ke od njih kultura moe da negira ili, pak, izbrie.30 Autori poput Herta koji

    24L. Radulo vi , Konstrukcija roda u Narodnoj religiji Srba, doktorska disertacija,Biblioteka odeljenja za etnologiju i antropologiju, Beograd, 2007, 51.

    25 D. Kornel, Rod, u: Genero, +asopis za feministi+ku teoriju, Centar za enskestudije, Beograd, 2003.

    26 Ivano vi , 2003, 381-435, 400.27 Hert, 2003, 63-132.28 Ivano vi , 2003, 381-435, 403.29 Ivano vi , 2003, 403. 30 Ivano vi iar+evi , 2003,9-24.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    7/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 101

    su se bavili prou+avanjem fenomena treeg roda i interseksualnosti redefinisa-li su prou+avanja pola/roda u svetlu kritike polnog dimorfizma i stalnog nasto- janja da se ova dihotomija objektifikuje. Ukazali su na to da su u nekim vre-menima i na nekim mestima pojedinci grupisani prema druga+i jim ontolokimkategorijama, identitetima, zadacima, ulogama, praksama i institucijama i dato dovodi do postojanja vie od dve vrste ososba, odnosno, vie od onoga to je zapadni diskurs klasifikovao kao dva pola, muko i ensko, i dva roda, mu-kost i enskost.31 Kolijer i Janagisako su ukazale su na to da se i sama biolo-ka/polna razlika mora shvatiti kao kulturna konstrukcija, pre nego prirodnadatost.32 Miel Fuko je u svojim analizama tela i polnosti upozorio da se ljud-

    sko telo, polna razlika i seksualnost moraju shvatiti ne kao poreklo ve kao re-zultat diskursa, jer diskurs nije samo predstava on je materijalni uslov kojinas primorava da sopstveno telo i seksualnost doivljavamo na odre/e ni na-+in.33 Njegovu ideju da pol ne postoji pre diskursa u kome je odre/en dodatno je razradila, a time postala i jedna od najpoznatijih kriti+arki distinkcije po-la/roda, Dudit Batler. Naime, ona je ukazala na to da iako se polna razlikashvata kao posledica materijalizacije ona nikada nije puka funkcija materijal-nih razlika koje predhodno nisu diskurzivnim praksama obeleene i uobli+e-ne.34 Batler materijalnost tela dovodi u vezu sa performativnom teorijom rodaisti+u i da pol ni je stati+na +injenica tela ve idealna konstrukcija koja se vre-menom kroz regulativne heteroseksualne norme i citatorsku praksu prisilnomaterijalizuje.35 Citatorska praksa, odnosno ponavljanje normi, neophodno je

    jer se tela nikada do kraja ne povinuju materijalizaciji. Pol se ne moe pojmitivan diskurzivne prakse koja ga je proizvela i materijalizovala, a "ako je roddrutvena konstrukcija pola, i ako se "polu" ne moe pristupiti mimo njegovekonstrukcije, onda se pokazuje ne samo da se pol izgubio u rodu, ve i da jepostao njegova fikcija, moda fantazija, kojoj je naknadno dodeljeno prejezi+-ko mesto kojem se ne moe neposredno pristupiti."36 Mada je ovakav pristupkritikovan zbog zanemarivanja materijalnosti tela, i panja skrenuta na to datelo treba posmatrati kao materijalnu osnovu za, a ne samo efekat konstrukcijesocijalnih odnosa i razlika,37 pojam diskursa od izuzetne je vanosti u tuma+e-nju bilo kog drutvenog fenomena.

    31 Hert, 2003, 63-132.32 Ivano vi , 2003, 381-435, 406.33 Fuko, 1978.34 D. Batler, Tela koja neto zna+e. O diskurzivnim granicama "pola", Samizdat

    B92, Beograd, 2001.35 Batler, 2001, 3-42.36 Batler, 2001, 18.37 Ivano vi , 2003, 415.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    8/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)102

    Seksualnost per se ili polnost u diskursu

    Miel Fuko, +uveni francuski filozof i psiholog druge polovine dvadesetogveka, zna+ajno je doprineo promeni paradigme uvodei po jam diskursa i us-postavivi vezu izme/u vlasti, znanja i moi.38 Postavivi u centar panje ljud-sko telo i seksualnost kao socijalno i kulturno ozna+ene u elji da pokae isto-rijsku razli+itost u poimanju istih, Fuko je za+etnik jednog novog i druga+i jegtalasa tuma+enja ovih, neosporno vanih, antropolokih tema. Seksualnost sa-mu po sebi nemogue je pojmiti, ako elimo da je shvatimo i razumemo neop-hodno je da oslunemo i svoju panju usmerimo na "govor" drutva o njoj. Sa

    uspostavljanjem gra/anskog drutva, o seksu po+inje da se govori, ali +injeni-ca da se o njemu govori nije sama po sebi vanija od na+ina na koji se o nje-mu govori, sa kojih stanovita se govori, ko govori i koje ustanove podsti+uda se o njemu govori. U trenutku kada je zapadno drutvo pripisalo sebi racio-nalnost nauka kao oli+enje te racionalnosti postala je privilegovano stanovitesa kog se govori o bilo kom problemu. Nauka je dobila onu vrstu autoriteta,autoririteta izgra/e nog na istinitosti, objektivnosti i sveobuhvatnosti i bilo jepotrebno da ona progovori o seksualnosti. I progovorila je, kroz mnotvo raz-li+tih diskursa. injenica da se o seksualnosti i telu govori sa pozicije "+iste" ineutralne nauke od izuzetne je teorijske vanosti jer podrazumeva da se o timtemama kazuje istina.

    U analizi, kae Fuko, treba poi od ovih pozitivnih mehanizama koji proiz-

    vode istinu, od strategija imanentnih toj "volji za znanjem".39

    Polaze i od ide je diskursa na na+in na ko ji ga je odredio Fuko, ovaj radanalizira e ide je Jova Toevskog kao jedan od diskursa o ljudkoj seksualnosti,koji je jasno definisan, nau+no proizveden i koji je odredio pravila govorenjao ljudskoj seksualnosti i pruio drutveno legitimisano i institucionalizovanoznanje iroj +itala+koj javnosti.

    III Etnografija ideja J. Toevskog

    Neto o J. Toevskom

    Prof. Dr Jovo Toevski ro/en je 1947. godine u Ljubljani. Zavrio je studi- je medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, magistrirao iz oblasti neu-ronauke, i doktorirao na razlikama mukog i enskog mozga. Redovni je pro-fesor i ef katedre za anatomiju i sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Uni-

    38 Detaljnije o odre/enju pojmova diskursa, moi, seksualnosti videti u: Fuko,1978.

    39 Fuko, 1978.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    9/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 103

    verziteta u Kragujevcu. Nau+no usmerenje su mu seksualnost, emocionalnosti memori+ki sistem mozga +oveka. Rukovodi labaratorijom za istraivanjeseksualnosti, emocionalnosti i memori+kih sistema mozga u okviru sekcije zaneuronauku. I moemo bez preterivanja rei da je Prof. Dr Jovo Toevski nanajpoznatiji, medijski njeksponiraniji i naj+itaniji seksolog.40 Kada kaemnajpoznatiji mislim pre svega na popularnost koju pomenuti seksolog ima unaoj javnosti. Njegove knjige, kojih ukupno ima deset41, doivele su po ne-koliko izdanja, pisao je kolmune u dnevnom listu sa ogromnim tiraom,Poli-tici , +lanke u dnevnom listu Dnevnik 42 , o njegovim se idejama vrlo zdunoraspravlja na internet forumima43, o njemu se pie, o njemu se +esto govori.

    Kao redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu uivanau+ni dignitet na ko ji se +esto poziva prilikom iznoenja svojih tvrdnji. Iako je njegova prva knjiga objavljena 1988. godine ira +itala+ka publika imala jepriliku da se sa njegovim idejama upozna kroz kolmune "O ve+itom mukomcilju" objavljivane na Mukoj strani dnevnog listaPolitik a od septembra 2002.do septembra 2003 godine. Iz nedelje u nedelju, saznavali smo po neto o, presvega, enskoj prirodi i na+inima na koje mukarci najefikasnije mogu izaina kraj sa njom. Kroz svaki tekst bila je proeta neka od ideja morfopsiholo-ke teorije predhodno elaborirane u nekoj od njegovih knjiga. Materijal, na-pred izloen, ko ji e biti predmet analize ovog rada preuzet je iz teksta Mu-karac i ena ba zi ne neuralne razlike 44 i knjigeSkrivena seksualnost 45...Autor oba je svakako Jovo Toevski.

    U emu je razlika izme e ene i mukarca?

    Mozak mukarca i ene je toliko razli+it, tvrdi Toevski, da bi se, kada bito bilo jedino merilo, mogli svrstati u dve razli+ite vrste. Glavne specifi+nostiljudskog mozga sadrane u memori+kim, emocionalnim, seksualnim i kogni-tivnim sistemima dolaze u prvi plan kada se empirijski pozabavimo psihologi-

    40 Biografija je preuzeta iz: B. Jovano vi )ur.*, Mukarac i ena, Gutenbergova ga-laksija, Beograd, 2001.; J. Toevski, Skrivena seksualnost. O morfopsiholokom dej-stvu enske seksualnosti na mukarca i vrstu u celini, Beograd, Prozaik:Beoknjiga,2004.; R. Mom+ilo vi , Toevski, seksolog s predumoljajem. ta ene ele,http://www.politika.co.yu/ilustro/2300/3

    41 Planeta ena", "Skrivena seksualnost...", "Polni um", "Sex materija", "Amorovrog", "Kai ne", "Nerazumna mrea", "Ti-ja", "The Erect Woman", "Laki mukarci. Ove+itom mukom cilju" I i II

    42 http://www.dnevnik.co.zu/arhiva/200243 http://www.forum.krstarica/showhred:php?=t=3078844 Toevski, 2001, 41-68.45 Toevski, 2004.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    10/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)104

    jom polova. Najfinije razlike me/u polovima kao da su evolutivno konzervi-rane i zati ene te ih je, sve do skoro, bilo teko uo+iti. Vaan problem u sa-gledavanju ovihfundamentalnih istinasadran je u izvesnoj mistifikaciji ne-uronauke i nedostatku egzaktnih podataka. Kako su ove tekoe danas otkolo-njene sve je vie autora, veruje Toevski, koji su spremni da ukau na to damozak ili, preciznije re+eno mozgovi, mukarca i ene funkcioniu na potpu-no razli+it na+in. Nakon kratkog opisa izgleda povrinskog dela mozga, tj.modane kore, Toevski konstatuje da, iako se na prvi pogled mo'e u+initi darazlike u izgledu nema to je samo opti+ka varka, jer je nauka potvrdiladaunutar polova postoje varijacije kao i izraeni seksualni dimorfizam.(...)46

    Morfopsiholoka teorja J. Toevskog

    Glavni evolucijski modus +oveka jeste njegova specifi+na seksualnost +i juosno vu +ini morfopsifoloki model skrivenih enskih genitalija. Toevski svojuteoriju seksualnosti zasniva na dva postulata i to:skrivenost enskih genitalijai biovlast-seksualnost.Naime, morfopsiholoka teorija seksualnosti ovekaodnosi se na zavisnost globalne psihologi je +oveka od enske morfologije.Kako je ve napomenuto, prvi postulat morfopsiholoke teorije Toevskog odnosi sena skrivenost enskih genitalija to je posledica uspravnog stava. Specifi+namorfologija i specifi+na pozicija enskih polnih organa, njihova skrivenost i ne-

    pristupa+nost za mukarca, uzrokuju neophodnost enskog pristanka na seksual-no spajanje iz +ega neminovno sledi enska psihoseksualna manipulacija kaoprirodno psiholoko dejstvo. Drugi postulat, enska biovlast-seksualnost otelo-tvorenje je prvog postulata u interpolnim odnosima. Biovlast-seksualnost je za-pravo, psiholoka vlast ostvarena putem seksualnosti i ona je u naoj vrsti ge-netski uslovljena. ena ostvaruje biovlast-seksualnost seksualnim primamalji-vanjem, seksualnim obeanjima i seksualnim spajanjem. Neophodan uslov zadelovanje biovlasti-seksualnosti jeste mukarac jer se nad njim dominacija iostvaruje. Sam termin biovlast-seksualnost ima bukvalno zna+enje, radi se obi-olokoj vlastikoja se ostvaruje upotrebom seksualnosti.(...)47

    Evolucija i uporedna istraivanja seksualnosti

    Morfopsiholoka teorija seksualnosti zasnovana je na uporednim razlikamapolnih organa i seksualnog ponaanja +ovekolikih majmuna i +ovaka, psiholo-kom dejstvu ene na mukarca izazvanim nepristupa+nim i skrivenim genita-

    46 Toevski, 2001, 41-68.47 Toevski, 2004, 15-23.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    11/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 105

    lijama kao i na efektima dejstva jedinstvenog ljudskog mozga koji svojimukupnim pojedina+nim ili grupnim aktivnostima podrava bazi+ne morfopsi-holoke principe.

    Toevski ljudsku seksualnost spoznaje kroz komparaciju sa seksualnim po-naanjem impanza. Ono to mu ovakvu komparaciju dozvoljava jeste "+inje-nica" da smo i mi Primati, te se upravo u primatskim osobinama nalaze koreninaih novih odlika. Pore/enje sa impanzama dodatno je opravdano zbogsko-ro istoggenetskog sastava ove dve vrste. I, kako je ovo jednonau no zapa-anje hajde da se, sledei Toevskog, pozabavimo faktima. ovekoliki maj-muni,Ponaidi , i Homid i, iliti mi, ljudi, su dve familije primata i sli+nost me/u

    njima je ogromna iako se anatomski razlikuju vie nego to bi se dalo pretpo-staviti na osno vu sli+nosti gena i aminokiselina. Pored anatomskih razlika, jo jedna, tako/e vrlo zna+ajna, jeste i mozak. Toevski se pita kako je to mogue i odgovor nalazi u nedovoljnom poznavanju funkcije gena. Po miljenju nekihautora, koje i sam usvaja, upravo je jedinstveno seksualno ponaanje +ovekaklju+na odlika koja ga distancira od ostalih primata. Ogromne razlike kojepostoje, nedovoljno poznavanje funkcije gena, kao i to da uporeda istraivanjasavremenih majmuna i ljudi ne pruaju dovoljno podataka ne spre+avaju To-evskog da donosi optevaee zaklju+ke o ljudskoj prirodi.

    etiri godine vrio je istraivanja u beogradskom Zoolokom vrtu posma-traju i ponaanje impanzi, +etiri-pet muijaka i isto toliko enki, kao i parorangutana. I zaklju+io je slede e. Genitalije enke impanze su vidljive i pri-

    stupa+ne muijaku, pristanak enke na seks nije potreban i enka smirujeagresivnost mujaka, izazvanu na razli+ite na+ine, "pozivom" na seks. Nasu-prot njima, genitalije enke nae vrste dobro su skrivene i nedostupne mukar-cu to iziskuje neophodnost enkinog pristanaka na seks. Sve ovo, zajedno sakopulacijom licem u lice, otara vrata enskoj manipulaciji. Ovu vrstu manipu-lacije koju je, pomenutim uporednim istraivanjima, uo+io jedino u ljudskojvrsti, Toevski je nazvao biovlast-seksualnost.(...)48

    enska biovlast-seksualnost i njene implikacije

    Neokorteks je, polno gledano, enska tvorevina i on je po svojim osobina-ma takav, vie enski nego muki, prevrtljiv, ambiciozan, kad neto smislimora to i da izvede, i pritom je u celini nestalan na majmunski i primatski na-+in. Glavna evolutivna ishodita neokorteksa nalaze se u morfopsiholokommodelu psihoseksualne manipulacije kroz ensku biovlas seksualnost. enskapsihoseksualna manipulacija podstaknuta je uro/e nom potrebom ene zaostvarivanjem bioloke vlasti. Sve je nastalo iz potrebe za zadovoljenjem e-

    48 Toevski, 2004, 25-35.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    12/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)106

    ne. I ako ste se ponadali da je ovakva manipulacija ene po svojoj sutini kon-struktivna, prevarili ste se. Jedna od najtamnijih strana evolutivnog uspehaljudskog mozga i jake biovlasti koju ona odraava i ko ju +ini sve ja+om, jesteto njegovo dejstvo u vrtlogu tehnolokog napretka pravi probleme u ograni-+enoj biosferi planete Zemlje, ugroavajui ekologiju do razmera opasnih zasva iva bi a. Najgore od svega je to se uz ugroavanje okoline unitava pri-matski ambijent, arhetipsko izvorite +ovekove kulture i civilizaci je. Da li ese sada nekom u+initi slu+ajnim, pita se Toevski, to su ba ene u svim eko-lokim pokretima vie aktivne, ili e se opredeliti za zaklju+ak, ko ji on zdunopredlae, da je upravo ekologija budue mesto doga/a ja i uticaja, mesto gde

    ene osvajaju teren za budue uticaje. Dakle, ene su prirodno krive, zbogsvoje uro/e ne sposobnosti manipulacije, za sve bioklimatske promene kojeprete da unite planetu. A poto je njihova uro/ena funkcija da stvaraju zablu-du, one se predstavljaju kao najaktivniji, najglasniji, zatitnici Planete.

    ena je prirodno kriva za ekoloku propast planete, za porast nasilja i kri-minala, ukratko njena potreba za vlau ozbiljno preti da nas sve uniti.(...)49

    "Uro ene" muke osobine i tetni uticaj ene

    Do sada smo govorili o klju+nim enskim osobinama i vreme je da se malopozabavimo onim to bi, po Toevskom, spadalou bazi ne muke osobine.

    ini mi se da bi ovde pojam nagona bio adekvatniji od pojma osobine. U tomsmislu Toevski govori otenji za seksualnim spajanjem sa enom i mu-kom zatitnitvu. Mukarac je univerzalni zatitnik ene i dece na svim po-ljim, titi ih od opasnosti, obezbe/u je hranu, sigurno skrovite, itd. Me/u tim,enormni porast enske biovlasti-seksualnosti doveo je do supresije ovog ba-zi+nog nagona mukarca. To e u budunosti sigurno biti ozbiljan problem zanau vrstu jer smanjivanje mukosti, ko ju +ine dva pomenuta nagona, auto-matski negativno uti+e na duevno zadovoljstvo i mir ene, a time uti+e i navitalnost +itave vrste. Po morfopsiholokom modelu funkcionisanja +oveka,druga bazi+na osobina mukarca bila bi tenja za seksualnim spajanjem sa e-nom. Ova tenja umanjena je skrivenim enskim genitalijama i neophodnouenskog pristanka na seks. Mukarac je danas i dodatno zbunjen jer, dok jenekada "izazovna" odea bila siguran poziv na seks, sada to svakako nije.Ovakva paradoksalna pojava, kako Toevski navodi, moe se isklju+ivo obja-sniti jakom enskom biovlau. Danas toliko ima enske biovlasti da i velikagolotinja, to bi nekada svakako bilo predmet osude, ne donosi tetu nego ko-

    49 Toevski, 2004, 42-47, 63-83, 133-165; Toevski, Upustvo za upotrebu srpskeerotike. Opasno rukovanje enama, preuzeto sa adrese: http://www.dnevnik.co.yu/ar-hiva/30.06.2002/drutvo.htm

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    13/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 107

    rist enama, jeriako se gotovo gole etaju na dohvat ruke mukarcima, onine mogu nita, golotinja predstavlja demonstraciju moi k oja pravi dis-tancu tako da je danas mukarcima tee da ostvare svoje prirodne pori-ve, elju za seksualnim spajanjem i zatitnitvo.

    ene su osvojile sve muke prostore, vonu automobila, vojsku, politiku,..i time ga degradirale. Mukost je u ozbiljnoj opasnosti od unitenja jer su sviprostori pod enskim uticajem. Kako bi zatitio svoju mukost, a time i sebemukarac, mora da je razvija i to na sledei na+in:enu treba privoleti naseksualno spajanje i to je siguran put kojim se mukost moe zadovoljiti. Ako to shvati, mukarac odmah postaje pri vla+niji za enu.(...)50

    "Prirodni" ljudski nagoni

    Toevski se dalje uputa u tuma+enje prirodnih ljudskih nagona. Sve veastopa nasilja nesumnjivo je posledica sve veeg 'enskog uticaja. Agresivnostkod ljudi spoj je primatske agresivnosti sa funkcijom neokorteksa i nastaje on-da kada se treba ukloniti prepreka na putu u ostvarenju uro/enih nagona, en-ske biovlasti-seksualnosti i muke tenje za seksualnim spajanjem sa enom.Sledi da je agresivnost sama po sebi uklju+ena u nasilje kada je osujeenoostvarivanje seksualnosti. Tada su nagoni jaki, a kontrola oslabljena. Ono tona suzbijanje nasilja moe uticati jeste, svakako, elementarna mukost. Me/u-

    tim, zbog sve vee dominacije ena, ta ista mukost je oslabljena, a spajanjesa enom do te mere osujeeno, da mukarci zbog nemogu nosti da ostvaresvoje prirodne nagone postaju sve agresivniji. Elementarna enskost vo/e nanormalnom, a ne uveanom biovla u, mogla bi uticati na smanjenje agresiv-nosti kod mukaraca, ako bi kroz normalne tokove seksualnosti izvrila poziti-van uticaj na mukarca. ( Da li se ovde nazire paralela sa enkom impanzekoja "pozivom" na seks umiruje agresivnog muijaka? ini se da da. )

    Verujem da ste se, kao i ja, do sada navikli da kod dragog Jova nita nijenemogu e pa tako ni ideja da su ene krive i za porast kriminala, ustalom kaoi za sve ostalo. Muki kriminal je posledica nesposobnosti da se dobro usmeriprirodni zatitni+ki nagon. Bolje poznavanje ena smanjilo bi kriminal i prava je teta za mukarce kriminalce koji svakako poseduju mukost i zatitnitvo,a ne znaju kako da ih upotrebe za svoj duevni mir.Rat je isuvie mala nezgoda, kae Toevski, da bi mogla omesti funkcioni-sanje enske biovlasti seksualnosti. Kako za enu nita nije vanije od biovla-sti one postanu svesne rata tek onda kada on po+ne direktno da ugroava nor-

    50 Toevski, 2004, 47-63; Toevski, Stres, seksualni neprijatelj boj 1. Ljubavni jadirahiti+nog petla, preuzeto sa adrese: http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/16.06.2002/stra-ne/pero.htm

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    14/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)108

    malno delovanje ene. Za enu je vano da se biovlast-seksualnost odvija stal-no i bez odlagaja. ene nisu svesne blizine rata kao mukarci i primete ta sedeava tek kada njihovi planovi budu narueni. Vrlo je verovatno da ratovi iprestaju onada kada ene njega postanu svesne i kada ponovo uspostave njimenaruenu kontrolu nad mukarcima.(...)51

    Fenomen silovanja

    injenica je, odlu+no tvrdi Toevski, da je silovanje u naoj vrsti sporadi+na

    pojava. Ima vie jakih razloga ko ji +ine nameru za silovanjem oteanom. Sveene imaju nekoliko vrsta zatite pred ovom suludom pojavom. Prvo, svaka e-na iz svoje okoline ima vie mukaraca koji su u stanju da je zatite od silovanjabez obzira na odnose u kojima su sa njom. Svi mukarci, dalji i blii, ro/aci,seksualni partner, kao i najvea ve ina muke nepoznate okoline, poseduju za-titnitvo kao jednu od svoje dve glavne osobine i spremni su da zatite , prirod-no, i poznatu i nepoznatu enu i spre+e silovanje. Dakle, drugi mukarci kaouniverzalni zatitnici su glavna prepreka silovanju. Zatitnitvo mukaraca kaonjegov fundamentalni poriv u evoluciji stvoren je kao neophodan faktor koji jenastao paralelno sa skrivanjem enskih genitalija, jer ga je ba tekoa da se do-pre do enskih genitalija pretvorila od primatske mui ja+ke u obuhvatniju mu-ku osobinu. Druga vana prepreka silovanju je upravo skrivenost i neeksponi-

    ranost enskih genitali ja +i ja nepristupa+nost jo vie poja+ana voljnim motor-nim radnjama obi+no jakih miia nogu. Zbog toga enu nije lako silovati ako jeu svesnom stanju i ako nije povre/ena ili vezana. Osim toga, potrebna je velikanesrazmera u snazi izme/u 'r tve i napada+a to ni je uvek slu+aj jer ima prili+no jakih ena u odnosu na neke mukarce. Ipak, jedan od naja+ih argumenata, poToevskom, da je mogu nost silovanja posledica skrivenih enskih genitalijalei u slede e dve +injenice. Prvo, silovanje posoji samo u naoj vrsti, i drugo,kada bi spoljne genitalije ene bile pristupa+ne kao kod ostalih ivotinja, silova-nje uopte ne bi postojalo jer ne bi postojala ni mogu nost da se ugrozi enskipristanak na seksualno spajanje. Kod ivotinja se ne pojavlja pitanje pristankaenke na kopulaciju pa nema ni silovanja.

    Silovanje kao poja va kod +oveka ima i drugu stranu. Naime, postoje slu+a je-vi u kriminologiji koji u stvari nisu silovanje, a ena moe da ih predstavi kaotakve. U tim slu+a jevima ena se koristi manipulacijom da bi ostvarila nekicilj.(...)52

    51 Toevski, 2004, 83-100.52 Toevski, 2004, 93-96.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    15/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 109

    Homoseksualnost

    Po miljenju Toevskog, homoseksualnost ena i mukaraca su potpunorazli+ite kategorije koje, osim po nazivu, nisu ni analogne ni kompatibilne.Muka homoseksualnost predstavlja nedostatak bar jednog od dva glavna na-gona mukarca po morfopsiholokom modelu +oveka, i to, pre svega, nagonaza seksualnim spajanjem sa enom. Sa druge strane, homoseksualnost enaposledica je prolazne ili trajne poremeenosti nagona enske biovlasti. Pritom, lezbejka +esto nije izgubljena za vrstu kao majka. U enskom homosek-sualnom odnosu po prirodi stvari ima vie bezazlenosti nego u mukom. Ho-

    moseksualnost je jedna od opasnih pojava za nau vrstu. Ako izdvojimo uro-/e ne homoseksualce, kojih je mali broj, u odnosu na ste+ene, pada u o+i uticajena na poveanje ste+enih homoseksualaca mukaraca kojih je sve vie po-slednjih decenija. Muku homoseksualnost favorizuje jaka biovlast, najpremajke, a onda i cele enske okoline, a rtve su osobe mukog pola koje uro/e -no imaju slabu mukost. Takve osobe lako podleu enskom uticaju, preuzi-maju i +ak i 'enske obrasce ponaanja. Homoseksualnost +oveka koja se sma-tra alternativnom seksualnou, u stvari je svesno neopravdano usmerenje ko- je se +ini lakim i razli+itim od obaveza koje mukost namee. Osim toga, ho-moseksualnost se ne moe podvesti pod kategoriju seksualnosti, jer je seksu-alnost odnos izme/u suprotnih polova. u tom smisluhomoseksualnost pred-stavlja otpadnitvo najgore vrstekoje moe biti stavljeno u grupu patolo-

    kih poreme a ja i ne zasluuje da bude stavljeno pod okrilje pojmova vezanihza seksualnost, jer negira najvaniji modus ive prirode-dvopolnost.(...)53

    Da li je mogu a ravnopravnost polova?

    Jednakost, upozorava nas Toevski, me/u Primatima ne moe postojati jer su oni sutinski razli+iti. U ivoj prirodi nita sea priori ne zasniva napotovanju nekoga ili ne+ega. Poto nema potovanja u ivoj prirodi besmi-slica je me/u polne odnose graditi na potovanju koje je, samo po sebi, spo-radi+na pojava u naoj vrsti. Niko ne razmilja o tome odakle poti+e shvata-nje da se odnos me/u polovima treba graditi na potovanju. Do sada bi +ita-ocu trebalo biti jasno da na potovanju i razumevanju insistiraju ene jer ta-ko najlake ostvaruju svoju manipilaciju, a ne znaju da ih upotrebe za svojduevni mir.(...)54

    53 Toevski, 2004, 100-105.54 Toevski, 2004, 105-111.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    16/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)110

    Komparacije me upolnih odnosa u dve kulture

    Priroda lekarskog posla omoguila je Toevskom da putuje po svetu i vrikomparacije. On je uporedio me/u polne odnose u Norvekoj i Sahari . U Var-du, norvekom gradiu sa najranijom feministi+kom tradicijom, biovlast-sek-sualnost ena je izraena do maksimalnih granica za koje su, u ovom trenutkuevolucije, mukarci ovog podneblja pripremljeni. ene u Vardu mogu da ura-de sve to zamisle. Sve je usmereno ka zadovoljavanju enskih potreba. S dru-ge strane, alirska varoica Beni Amran prua potpuno druga+i ju sliku. enesu uvu+ene u "miiju rupu" iz koje bez dozvole mukarca ne mogu ni da pro-

    vire. Mukarci se staraju o svim aktivnostima u spoljnom svetu od rada do na-bavke namirnica za mnogobrojnu porodicu, a uticaj enske biovlasti-seksual-nosti deluje samo u okviru kue i porodice. I ako ste na trenutak pomislili dasu ene jako nezadovolje ovakvom situacijom, varate se, one su zadovoljnijenego ene u Norvekoj, a kako je i mukost ovde odli+no o+uvana i mukarcisu mnogo zadovoljniji on Norveana. Zaklju+ak Toevskog jeste da je za za-dovoljstvo oba pola zna+a jan uravnoteen odnos enske biovlasti-seksualnostii o+uvane mukosti. Ovakva ravnotea jo se moe sresti u patrijahalnim sre-dinama, zato smo mi na Balkanu jo uvek u prednosti.

    enska biovlast-seksualnost je kroz istoriju ja+ala i ostvarivala sve veiuticaj. Istorija civilizacije nije nita drugo do pri+a o uve anju enske domina-cije i ugra/i vanje biovlasti-seksualnosti u sve drutvene strukture. Trenutno

    najpoeljnije drutveno ure/e nje, demokratija, nesumnjivo je projekat enskebiovlasti-seksualnosti, odnosno vrhunac njene proetosti kroz sve drutvenesisteme koji joj, ujedno, pruaju potporu i tite. Demokratija je ozbiljno i oba-vezuju e dostignu e ko je mukarcima donosi sve vie obaveza kojima se za-dovoljavaju poveani enski zahtevi. Demokratiju zapra vo +ine enski zahteviugra/eni u njene zakone. Ukoliko se mukost u budu nosti ne suprotstavi en-skosti nasta e jo ve i disbalans u odnosu me/u polvima, dominacija ena nadmukarcima bie jo ve a, a teta po oba pola nesamerljiva.(...)55

    IV "Mudrosti" Toevskog pod antropoloku lupu

    Danas u Srbiji buja prava knjievnost propisa, miljenja, zapaanja, medi-cinskih saveta, klini+kih sugestija i ta "provala" razli+itih diskursa o ljudskojseksualnosti ne moe, i ne treba, proi nezapaeno.

    Predstavljeni materijal, koji je oli+enje ideja koje zastupa Jovo Toevski,nedvosmisleno upuu je na biologisti+ku percepciju rodnih razlika. Naime, To-evski +vrsto veruje da su mukarac i ena sutinski razli+ita bi a i da je ta razli-

    55 Toevski, 2004, 135-138.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    17/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 111

    ka objektifikovana na gotovo svim nivoima ljudskog bivstvovanja, po+ev odrazli+ite anatomije tela i mozga pa do, sledstveno, razli+itog ponaanja. Uro/e -ne razlike izme/u mukarca i ene manifestuju se, pretpostavljali su nau+nicikoji su sledili Darvinovu misao i princip polnog dimorfizma, putem faktora kaoto su razli+ita morfologija, veli+ina mozga, upotreba oru/a i razvoj govora.56 Iako je seksologija dete devetnaestovekovne darvinovske teorije, u grupu autorakoji su je dosledno sledili moe se svakako svrstati i Toevski, nazavsno od to-ga to on pie vek kasnije. U elji da dokae svoju tezu o primarnim razlikamaizme/u mukarca i ene, Toevski nije ostavio neprotuma+enim gotovo nijedandeo ljudske egzistenicije. Potvrdu svojim tvrdnjama traio je u razli+itoj mu-

    koj/enskoj morfologiji tela i strukturi mozga. Govorei o razli+itom broju,rasporedu, i veli+ini ner vnih elija, a oslanjajui se na atoritet "nau+ih" istrai-vanja, eleo je da pokae da su rodne razlike rezultat razli+itih mozgova, te da je svako socijalno ponaanje polova utemeljeno u bioloki razli+itoj strukturimozga. Nijedan aspekt ponaanja nije razmatran sa stanovita drutva ili kultu-re, tavie za njega taj deo ljudske egzistencije kao i da ne postoji. Bilogizacija je vidljiva na svakom nivou tuma+enja jer se i pretpostavljena strukturalna razli-+itost muko/enskog mozga doivljava kao posledica "o+igledne" i neupitnetelesne razli+itosti. Telo kao bioloka datost jeste, za Toevskog, klju+ni para-metar u tuma+enju ljudske "prirode". Toevski je +itavu svoju teoriju izgradiopolaze i od razli+ite anatomije mukog i enskog tela. Preciznije, njega intere-suje isklju+ivo ensko telo bioloki odre/eno, dok muko telo ni u jednom tre-

    nutku razmatranja polnih razlika nije relevantno, njegova materijalnost se gubi.Razlog ove izuzetosti mukog tela lei u stalnom pore/enju anatomije ljudi saanatomijom ostalih primata pri +emu se sve sli+nosti percipiraju kao normalnedok odstupanja potpadaju pod kategoriju "nenormalnosti". U tom smislu, mu-ko telo je zbog sli+nosti poloaja svojih genitalija sa poloajem istih kod osta-lih primata ozna+eno kao normalno i uobi+a jeno pa kao takvo nije moglo "stvo-riti" nita neubo+a jeno i do tada "prirodi" nepoznato. Nasuprot njemu, anatomi- ja enskog tela zbog "skrivenosti" polnih organa nije u skaladu sa ve prokla-movanim normalnim telom. Ovakva specifi+nost morfologije enskog tela za-sluna je za posebni evolutivni razvoj vrste jer je otvorila vrata enskoj psiho-seksualnoj manipulaciji, poznatoj isklju+ivo ljudskoj vrsti, koja je proizvela je-dinstveni mozak +oveka i od njegovog razloga nastanka postala satavni deo kojise prenosi nasle/em. Na ovaj na+in uspostavljeni su primarni principi mukostii enskosti, odnosno oni elementi ko ji e,jednom dati, zauvek enu +initi e-nom, a mukarca mukarcem. Druga+i je re+eno, enskost kao uro/ena strukturakoja se prenosi nasle/em, a ko ja podrazumeva bioloku potrebu ene za domi-nacijom i minipulacijom nad mukarcem, uspostavila je i samu sutinu mukar-ca ko ju +ine zatitnitvo i tenja za seksualnim spajanjem sa enom. Mukost i

    56 Hert, 2003, 63-132.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    18/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)112

    enskost kao uro/ene strukture podrazumeva ju da e se mukarc i ena uvek isvuda, nazavisno od kulturno-istorijskog i drutvenog trenutka u kome postoje,ponaati na "prirodno" uslovljen na+in. Kako su mukarac i ena kulturno ne-specifi+ne i optevaee kategorije svaka, kroz istori ju uo+ena, razli+itost u rod-nima odnosima tuma+i se kao posledica vie ili manje ostvarenih prirodnih na-gona. ena e stalno nastojati da proiri svoju bioloki datu potrebu da vlada ikontrolie, a mukarac da suzbije ensku dominaciju ne bi li zadovoljio svojemuke porive. Moemo zaklju+iti da je nau+na misao Toevskog nesumnjivopod uticaje Darvinove evolutivne teorije i diskursa polnog dimorfizma. On eks-plicitno naglaava da postoji filogenetski nasle/ena struktra dva tipa ljudske

    polnosti, da su mukarac i ena prirodno razli+iti, to je otelotvoreno u njihovojtelesnosti, da postoji uro/ena enskost, odnosno mukost te da su te dve katego-rije polnosti me/usobno isklju+ive i nezamenljive. Poloaji koje zauzimaju udrutvu, kao i njihovo ponaanje rezultat su biolokih determinanti. Nasle/e,vaspitanje, kultura ili drutvo pojmovi su koji se u njegovom radu uopte ne po- javljuju. Mukarac i ena kao istorijski i kulturno proizvedene kategorije ne po-stoje, postoji samo bioloki uslovljeno ponaanje i prirodno date strukture dru-tva. Poput sociobiologije, on u potpunosti negira postojanje kulture i svakoljudsko ponaanje tuma+i kao rezultat evolucije putem prirodne selekcije. Pret-postavlja direktnu uzro+no-posledi+nu vezu izme/u biologije i socijalnog pona-anja i u svakoj istanci esencijalizuje "ljudsku prirodu". Posledica ovakvogesencijalisti+kog, naturalisti+kog, biologisti+kog diskursa nesumnjivo je prihva-

    tanje svakog drutvenog fenomena kao prirodnog, imanentnog, a time i nepro-menljivog.Paralelno sa diskursom polnog dimorfizma uo+ava se i jak uticaj hetero-

    seksualnog diskursa. Postulirana kroz govor o primarnoj enskosti/mukosi,heterosksualnost se pojavljuje kao neupitno jezgro rodnih kategorija. Sutinaljudske seksualnosti, shodno Toevskom, lei u stalnom nastojanju mukarcada se spoji sa enom koja, dozvoljavajui ili odbijaju i koitus, koristi seks kaosredstvo u ostvarivanju svoje bioloke vlasti nad njim. Njegova tuma+enjaodiu pretpostavljenom samorazumljivou heteroseksualnosti kao prirodnouslovljenog i jedino normalnog obilka seksualnosti. Samo u jednom trenutku,veruju i da je o tome suvino govoriti, kada tuma+i homoseksualnost, on vieimplicitno provla+i da mukarac i ena postoje u cilju reprodukovanja vrste teda je heteroseksualnost imperativ koji se prirodno namee. Svaki drugi oblikseksualnosti koji odstupa od heteroseksualnih normi tuma+i se kao posledicapatolokog poremeaja, to e re i da zapravo imamo posla i sa diskursom"izopa+enosti", onako kako ga je odredio Fuko57. Pod uticajem Toevskog ipreseka diskursa koje iri oblikuje se naa percepcija "normalne" seksualnostikao i na+in na koji emo doivljavati seksualnost uopte.

    57 Fuko, 1978.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    19/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 113

    Pored diskursa polnog dimorfizma, heteroseksualnog i diskursa "izopa+e-nosti"pod +i jim je uticajem i koje zastupa Toevski, a koji svakako +ine oko-snicu njegovih ideja, vano je panju usmeriti i na diskurse koji, manje vieimplicitno, proizilaze iz njegovih ideja. Naime, njegove ideje oblikovale sudiskurs "nenormalnog enskog tela". Kako je ve napomenuto, pravei stalnuparalelu sa primatima, u centar njegove panje dospeva ensko telo koje svo- jom anatomijom odstupa od onoga to je pedhodno ozna+eno kao normalno.Ovakva "nenormalnost" nije uslovljena uspravnim stavom, jer takav poloajima i mukarac, ve "skriveno u" enskih polnoh organa. Muko telo i poreduspravnog stava zadralo je vidljiv i "pristupa+an" poloaj svojih genitalija

    karakteristi+in za ostale primate. Iz ovoga proizilazi da anatomija enskog te-la zbog poloaja polnih organa spada u grupu "nenormalne" telesnosti. Ova-kav "nenormalni" oblik tela uslovio je pojavu uro/ene, bioloke vlasti ene.Ideja da sve to nije na svom mestu ili to svojim izgledom odstupa od dru-tveno poeljnog i normalnog, potpada pod kategoriju opasnog nije nova i sle-de i je moemo re i da nastala kao posledica neuobi+a jenog "oblika" enskogtela, biovlast- seksualnost je per se opasna i ne moe doneti nita dobro. Tako je diskurs "nenormalnog enskog tela" formirao diskurs "opasne enske domi-nacije". Kako Toevski tvrdi, prirodna enska dominacija razuzdana je, bezkontrole, nezasita i preti da potpuno uniti sve oko sebe. Sve je nastalo, seatese iz materijala, kako bi se ena zadovoljila, a neobuzdanost njene dominacijepreti da potpuno uniti palnetu. Svaka pojava u drutvu tuma+i se kao posledi-

    ca biolokih datosti. Nasilje, kriminal, silovanje58

    , ekoloke katasrofe i jomnogo toga konsekventno proizilaze iz sve vie upotrebljivane bioloke vlastiene. Prirodno neobuzdana ena ne zna za granice u upotrebi bioloke vlastikoju posedu je iz +ega sledi da je u njenim rukama vlast izuzetno opasna. Pre-putena u potpunosti eni vlast je nita drugo do oli+enje tiranije. Kako mukotelo i poloaj njegovih genitalija spadaju u grupu onoga to je predhodnoozna+eno kao normalno, te nije opasno, dominacija i vlast moraju se poveriti

    58 Silovanje je, shodno tuma+enju Toevskog, pojava koja ne zasluuje posebnupanju. Naime, ono je najpre onemogueno prirodom enskog tela, a zatim i uro/e -nom muko u ko ja je uvek tu da zatiti enu, ne da je povredi. Iz ovoga sledi da jeenu nemogue silovoti jer je njeno telo tako konstruisano da onemoguava bilo kogada ostvari seksualni kontakt ukoliko ona to ne eli. Ako je neko ipak napadne, to jetako/e prirodno gotovo nemogue jer je mukarac uro/e ni zatitinik a ne napasnik,neki drugi mukarac +i ji nagoni nisu poremeeni pritekao bi joj u pomo . Paralelno saovom "argumentacijom" ide i potpuno suprotan argument ko ji e re i da je silovanjeprisutno samo u naoj vrsti zbog "+udnog" oblika enskog tela jer spre+ava mukarcada ostvari seksualni kontak kad on to poeli, za +im prirodno tei. Ovakvo tuma+enjeu potpunosti negira postojanje silovanja kao nasilnog +ina i legitimie nasilje nad e-nom veruju i da je ukoliko do snoaja do/e ona sama to htela, ili je, na drugom nivou,prirodno kriva zbog "nenormalnog" poloaja svojih genitalija.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    20/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)114

    njemu. Iz diskursa "opasne enske dominacije" proizilazi diskurs "poeljnemuke kontrole".Sve dok je ena iole bila pod kontrolom mukarca svet je na-predovao. Jaka mukost neophodna je da bi se po svojoj prirodi nestalan en-ski duh drao zatvoren u boci. Naime, prirodno opasna enska dominacija sobzirom na to da je bioloki uslovljena ne moe se ukinuti ali se moe dratipod kontrolom mukarca. Sledstveno, za opstanak sveta neophodno je enskubioloku vlast ograni+iti na ku u i porodicu, a dominaciju u svim ostalim sfe-rama ivota prepustiti mukarcu. Drutveni poredak u kome je ena pot+inja-na "prirodno" je neophodan da bi smo funkcionisali. Ovaj diskurs predstavljai esencijalizuje enu kao izopa+enu, nepouzdanu, nezasitu i bez kontrole, dok

    je, nasuprot njoj, mukarac oli+enje normalnosti, pouzdan, razborit i spasitelj.Znanje proizvedeno pod uticajem nau+nog diskursa Toevskog, kao implika-ciju ima percepciju mukarca i ene kao bioloki razli+itih sa svim navede-nim osobinama i tei da naturalizuje svaki drutveni poredak. Navodne kom-paracije kultura koje Toevski vri nemaju za cilj da ukau na razli+itost polo-aja mukrca i ene shodno drutveno-politi+kom poretku +iji su deo ve dapotkrepe tezu o prirodno opasnoj eni i poeljnoj nadmo nosti mukarca. Sva-ki drutveni poredak rezultat je bioloki uspostavljene dominacije ene s timto je stepen ostvarene dominacije kriterijum u vrednovanju drutvenih pore-daka. Tako se demokratsko drutvo sa visokim stepenom enske biolokevlasti tuma+i kao"ensko", izopa+eno, bez mere i na ivici propasti, dok bi po-redak sa minimumom enske vlasti i jakom mukom dominacijom bio oli+e-

    nje ravnotee, normalnosti i blaenstva. Posledica znanja o ljudskoj seksual-nosti, tela i rodnim odnosima nastalog pod uticajem pomenutih diskursa jestepercepcija ene kao prirodno negativne i opasne naspram sve pozitivnosti mu-karca. Ve je jasno da naturalizacija i biologizacija bilo kog fenomena imakao posledicu percepciju istog kao univerzalnog i prirodno poeljnog. Krijuise iza vela nau+nog autoriteta ovakav diskurs ima vrlo ozbiljne drutveno- po-liti+ke implikacije u pogledu raspodele moi izme/u mukarca i ene. On po-stulira, naturalizujui"ljudsku prirodu", da mo moe biti pravilno upotreblje-na samo ukoliko je koriste mukarci i da je "prirodno" najpoeljniji poredakkome moramo teiti zarad sopstvene sigurnosti poredak sa jasno izraenommukom dominacijom.

    Kako su mukarac i ena, njihova telesnost i polnost, poloaj u drutvenojstrukturi nesumnjivo proizvod drutveno istorijskih okolnosti u kojima se onjima govori neophodno je uzeti u obzir i specifi+nost trenutka u kome Toev-ski progovara. Druga+i je re+eno, drutveno-politi+ki trenutak u kome znanjenastalo pod uticajem nau+nog diskursa Toevskog doivljavaja medijsku eks-panziju neophodno je razmotriti jer je znanje nesumnjivi proizvod delovanjamo i u okviru diskursa i samo je tako mogue uvideti nerskidivu vezu izme/uvlasti i znanja. 2000-dita godina uzima se kao prelomni trenutak u razvoju Sr-bije koja tada ulazi u proces prelaza, tranzicije i doivljava intenzivne i burne

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    21/22

    Ivana Stevanovi

    Antropologija 5 (2008) 115

    promene. Koncept procesa prelaza ovde podrazumeva posebnu fazu u evo-luciji jednog drutva, fazu u kojoj ono sve vie nailazi na unutranje ili spolja-nje teko e u reprodukciji ekonomskih i drutvenih odnosa na kojima po+ivai koji mu daju logiku funkcionisanja i specifi+nog razvoja i gde se u isto vre-me pojavljuju novi drutveni i ekonomski odnosi ko ji e vie ili manje brzo,vie ili manje silovito, postati opti i postati uslovi funkcionisanja jednog no-vog drutva.59 Period prelaza se moe okarakterisati i kao istorijski period ukome se stari sistemi zamenjuju novim, period u kome dolazi do promene jed-ne formacije u drugu. Promena sistema pripada kategoriji procesa tranzicijeu kojima se staro zamenjuje novim, ali ne prostim supstituisanjem ve kroz

    estoku borbu suprotnih ideja, vrednosti, interesa, u atmosferi ispunjenoj ank-siozno u, tenzijama i konfliktima.60 Sa inteziviranjem tranzicije i bujicomnovih ideja i vrednosti pod uticajem zapadnih demokratskih druta va uo+avase i upliv razli+itih diskursa o ljudskoj seksualnosti kao i diskursa koji zahte-vaju promenu rodnih odnosa. U jeku promena, 2002-e godine, kao otpor istimideje Toevskog dobijaju na snazi. Kako nauka nije samo strategija u slubicentralne vlasti ve se moe upotrebiti kako bi se ista osporila, intenzivnoupoznavanje javnosti sa nau+nim stavovima Toevskog a pro po demokratije ipromene rodnih odnosa koje ona sa sobom nosi predstavlja trzaj onih koji setoj promeni ele suprostaviti.

    V Zato su ideje Toevskog opasne po drutvo?K d Toevskog nm ni! !v teorijske misli!akva postoji u sociobiologiji,

    recimo, v u pit nju jedno e! l kti+! tuma+enje vulgarnog darvinizma, ali je medijska prbit +nst, kao posledica elementarnog odsustva humanisti+kogobrazovanja me/u novinarima i njihovim urednicima, pre svega, ali u naemdrutvu uopte, omoguila "hiljadu puta ponovljenoj lai da postane istina".

    Popularni nau+ni diskurs Jova Toevskog prelama mnotvo razli+itih dis-kursa koji oblikuju nau percepciju rodnih odnosa, tela, njegove polnosti iseksualnosti. Nastupajui sa nau+nog stanovita i nudei"istinu" o eni i Mu-karcu, Toevski je svojim idejama dao drutveni legitimitet i institucionalnoproizveo znanje koje kao posledicu ima naturalizaciju svakog drutvenog fe-nomena. Svaki segment ljudskog ponaanja protuma+en je kao rezultat biolo-kog determinizma opasno negirajui postojanje kulture i drutva kao odre/u - ju ih faktora. Kako su ukazali kriti+ari biologizma u nauci, nijedan deo ljud-ske egzistencije, pa i sama "priroda" nisu izuzeti od socijalkonstrukci je +i ji su

    59 M. Godelije,Analiza tranzitornih procesa , GEI SANU, XXXVIII, Beograd,1989, 203.

    60 M. Proic-Dvorni , uvod u:Kulture u tranziciji , PLATO, Beograd, 1994, 3.

  • 8/6/2019 Biologizacija rodnih nejednakosti u svetlu tumaenja Jova Toevskog

    22/22

    ena ili mukarac..

    Antropologija 5 (2008)116

    ne samo deo ve i proizvod. Prihvatajui"zdravo za gotovo" i ne problemeti-zuju i ne jednaku raspodelu moi u datom drutvu mi, zapravo, opravdavamosve oblike drutvenog izrebljivanja i eksplatisanja. Opasnost ovakvog diskur-sa ne lei samo u esencijalizciji mukarca i ene ve ,a fortiori , u tome to sekrije iza autoriteta koji nauka ima u proizvodnji istine. Verujem, poput mno-gih, da se nauci mora oduzeti povlaeni status u tuma+enju fenomena, odno-sno, kako bi to rekao Faerabend, da je nauka opasna ideologija te joj se nesme dozvoliti da i dalje predstavlja sebe kao intrinsi+no istinitu jer istina nekeideologije nije nita drugo do dogmatska odbrana iste.61

    Ivana Stevano vi

    WOMAN OR MAN WHAT IS THE DIFFERENCE?BIOLOGIZATION OF GENDER INEQUALITIES IN THE WORK OF

    JOVO TOEVSKI

    Writing in the spirit of explicit naturalism and biological determinism, andhiding behind the veil of scientific authority, Jovo Toevski has produced abody of knowledge on human sexuality, body, and gender relations, accessi-ble to the wider audience. Starting from the idea of discourse such as put for-ward by Foucault, this paper points to the general implications of knowledge

    produced under the influence of the popular scientific discourse of Toevski.

    61 P. Faerabend, Kako zatitti drutvo od nauke, u: Nevena Sesardi )prir.*,Filozo- fija nauke , Nolit, Beograd, S.A.