SINTETSKE ORGANSKE BOJE Ove Boje dans predstavljaju najbrojniju klasu boja.Prve sintetske organse boje p roizvedene su tek sredinom 19.veka iz katrana kamenog uglja I zato su nazvane k atranske boje.Posto je u ocetku najvise anilinin bio upotrebljavan za sintezu ov ih boja,to su ove boje nazivale se anilinske boje.Ovaj naziv se zadrzao I danas. Zbog velikog boja sintetskih organskih boja javio se problem njihove klasifikaci je.Boje se mogu podeliti prema: A.materijalu koji se njima boji 1. Tekstilne boje 2. Boje za kozu 3. Boje za papir 4. Boje za plasticne mase I druge B.osobinama bojenja: 1. Direktne ili supstantivne boje,rastvorne u vodi I mogu se direktno vezat i za vlakno 2. Indirektne ili adjektivne boje su rastvorne u vodi ali se vezuju za vlak no pomocu mocila;mocila su rastvorne supstance koje se lako vezuju za vlakno sa jedne strane I za boju sa druge strane gradjenjem nerastvornih kompleksa; 3. Azoicne ili ledene boje su nerastvorne boje koje se stvaraju direktno na vlaknu; 4. Redukcione boje su nerastvorne u vodi;princip bojenja je redukcija boje u alkalnoj sredini do rastvornog oblika u koji se potapa vlaknoloksidacijom se n a vlkanu gradi nerastvorna boja; 5. Disperzione boje,slabo rastvorne bojekoje grade koloidne rastvore;princi p bojenja je apsorpcija male kolicine rastvorene boje na vlaknu I povecavanje ra stvorljivosti boje na taj nacin; 6. Boje rastvorene u ulju I alkoholu koriste se kao stamparske boje V.hemijskoj strukturi: 1. Nitro I nitrozo boje(naftol zuto S,zeleno B) 2. Azo-boje(metiloranz,Oranz 2,sudan 1); 3. Trifenilmetanske boje(fenolftalein,malahitno zeleno); 4. Indigoidne boje(indigo,anticki purpur); 5. Antrahinonske boje(alizarin I druge) Podela boja prema auksohromnim grupama Sinteticke organse boje dele se na : 1. Kisele boje-sadrze auksohromnu grupu sa kojom se mogu vezati za atmosfer sku celulozu; 2. Bazne boje-mogu dirketn da oboje prirodnu belancevinu vune 3. Mocilske boje-koje sa oksidima metala aluminijuma,gvozdja,hroma ili kala ja daju kompleksna nerastvorljiva jedinjenja nazvana lekovima 4. Supstativne ili direktne boje koje mogu neposredno da oboje tekstilna v lakna 5. Redukcione boje-koje pomocu nekog redukcionog sredstva se redukuju I pre vode u rastvorljiv oblik pri cemu postaju bezbojne; 6. Organske pigmentne boje-koje su nerastvorljive mogu biti kisele ili baz ne. Podela boja prema hromofornim grupama Prema svom hemijskom sastavu I prema strukturi hromofornih grupa dele se na : 1. Azo boje 2. Indigoidne boje 3. Sumporne boje 4. Antrahinonske boj 5. Trifenilmetanske boje 6. Nitro I nitrozno boje 7. Ksantenske boje 8. Akridinske boje 9. Hinolinske boje Boje rastvorljive u vodi 1. Direktne,supstativne boje

2. Bazne boje 3. Kisele boje Boje moraju da imaju sposobnost to trajnijeg vezivanja za tekstilno vlakno.Nosio ci osobina su druge vrste grupa kao to sun pr:-Oh,NH2, -SO3H, -OR, -N(CH3)2 I dru ge.Ove grupe nazivaju se aukshromne grupe.One pojacavaju karakter boje odnosno p ojacavaju dejstvo hromofornih grupa I poma u da se boja cvrsto ve e za vlakno koje s e boji. Hromoforne grupe uop teno se mogu svrstati u akceptore ili primaoce elektrona,a au kshromne grupe u donator ili davaoce elektrona.Kada su ove grupe spojene preko k onjugovanog sistema,pro iruju svoje dejstvo na ceo molekul I pomeraju apsorpciju k a vi im talasnim du inama.Pored toga inteyitet boje se pojacava kada se na ovim grup ama javi pozitivno I negativno naelektrisanje.Molekul koji ima osobinu je npr: p -nitrofenol. Na osobini promene boje pri razlicitim pH vrednostima rastvora zasniva se dejstv o vecine indicator.Ova promena boje tumaci se promenom structure molekula,jer mo lekul prelazi iz jedne izomerne formule u drugu.Ova pojava poznata je pod nazivo m tautomerija.Jedna tautomerna formula mo e da postoji samo u kiseloj,a druga u ba znoj sredini.