Hemija Amar

  • View
    242

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Hemija 1

Text of Hemija Amar

Amar IUPAC nomenklatura neorganskih jedinjenja je sistematsko imenovanje hemijskih jedinjenja kako je preporueno od strane International Union of Pure and Applied Chemistry. Ime treba da sadri informacije kako o sastavu tako i o strukturi jedinjenja. Sva neorganska jedinjenja se mogu podijeliti na: Hidride, Okside, Kiseline (i njihove derivate), Baze, i Soli Osobine svih ovih jedinjenja su u vezi sa elektronegativnou elemenata koji ih izgrauju i tipovima hemijskih veza koje se meu njima uspostavljaju. Hidridi:Hidridi su sva binarna jedinjenja hidrogena sa drugim elementima. U zavisnosti od elektronegativnosti elemenata mogu nastati tri razliita tipa hidrida: Jonski ili hidridi slini solima, Kovalentni ili molekulski hidridi, i Hidridi metalnog karaktera Kovalentni hidridi:

Hidridi u kojima hidrogen ima oksidacioni broj -1 Grade ih elementi vrlo niske elektronegativnosti (alkalni i zemnoalkalni metali) Svi, osim Be i Mg, reaguju sa hidrogenom pri zagrijavanju: 2 Na(s) + H2(g) 2 NaH(s) Ca(s) + H2(g) CaH2(s) vrste kristalne supstance, visoke take topljenja, sa jonskom kristalnom reetkom. Sa vodom reaguju veoma burno: LiH(s) + H2O(l) LiOH(aq) + H2(g) Kovalentni hidridi:

Grade ih elementi visoke elektronegativnosti (elementi p-bloka) CH4, NH3, H2O, HF. Zovu se i isparljivi hidridi U njima vodonik ima oksidacioni broj +1 Stabilnost ovih hidrida opada u svim grupama PSE sa porastom rednog broja, jer kovalentna veza sa vodonikom slabi. Razliito se ponaaju sa vodom: Elementi IVA grupe ne reaguju sa vodom. Od elemenata VA grupe reaguje samo NH3: NH3(g) + H2O(l) NH4+(aq) + OH(aq) Hidridi elementata VIA i VIIA grupe u reakciji sa vodom daju kiseline: H2S(g) + H2O(l) H3O+(aq) + HS(aq) HCl(g) + H2O(l) H3O+(aq) + Cl(aq)Hidridi metalnog karaktera:Svi su vrste supstance, slini su metalima iz kojih nastaju. Veina njih je nestehiometrijskog sastava i sadre viak hidrogena koji ispunjava upljine u kristalu metala, pa se nazivaju i intersticijalni hidridiOksidi:Kisik reaguje sa gotovo svim elementima bilo direktnom interakcijom ili indirektnim putem dajui okside, a ponekad perokside ili superokside. Oksidi mogu imati razliita svojstva i razliite strukture. Zbog toga se oksidi mogu klasifikovati na: bazne, kisele, neutralne, amfoterne, perokside, superokside, ozonide, i sloene okside. Oksidi imaju meusobno veoma razliite hemijske i fizike osobine, koje zavise od elektronegativnosti elementa koji se jedini sa kisikom: od skoro nereaktivnih vrstih supstancija sa veoma visokim temperaturama topljenja (npr. oksid volframa), preko umjereno reaktivnih tenosti (npr. voda), do veoma reaktivnih gasova (npr. azot suboksid). Bazni oksidi:Iskljuivo oksidi metala, a karakterie ih jonski i kovalentni tip veze (MgO, CaO, Na2O, Fe2O3) Reaguju sa vodom i grade baze: Na2O + H2O 2Na+ + 2OH- Reaguju sa kiselinama i grade soli:Na2O + 2H+Cl- 2Na+Cl- + H2OKiseli oksidi:Oksidi nemetala ili oksidi nekih metala (sa viim oksidacionim brojem) i preteno kovalentnim karakterom veze (CO2, SO3, N2O5, Cl2O7, P4O10, Mn2O7, CrO3). Reaguju sa vodom i grade kiseline SO3 + H2O H+ + HSO4- Reaguju sa bazama i grade soli SO3 + Na+OH- NaH+SO4 Neutralni oksidi:Zovu se i indiferentni oksidi . Ne reaguju sa vodom, kiselinama i bazama. Amfoterni oksidi:Oksidi koji se mogu rastvoriti i u kiselinama i u bazama, odnosno mogu da neutraliu i kiseline i baze (PbO, ZnO, SnO, BeO, Al2O3, As2O3, Sb2O3, MnO2) .Reaguju sa vodom i grade komponente koje se ponaaju i kao kiseline, i kao baze. Peroksidi: Oksidi koje grade Na, K, Ba i drugi. Peroksidi sadre jon O22- (-O-O-) jon. Oksidacioni broj kiseonika u jonu O22- je -1. Primjeri peroksida su BaO2, Na2O2. Sa kiselinama grade vodonik-peroksid H2O2.Superoksidi: Jonska jedinjenja koja mogu da grade samo veliki joni (K+, Rb+, Cs+) sa kiseonikom: KO2, RbO2. Oni sadre superoksidni jon O2. To su jaka oksidaciona sredstva. Mogu da oksiduju vodu.Ozonidi sadrze O3 jon, to su cvrsta jonska jedinjenja.Sloeni oksidi sastoje se iz 2 jedenostavna oksida istog elementa u kojima dati element ima razlicite oksidacione brojeve. Oksidacijom metala sa kisikom : 2 Cu (s) + O2 (g) 2 CuO (s) Sjedinjavanjem nemetala sa kisikom S (s) + O2 (g) SO2 (g) Razlaganjem hidroksida Cu(OH)2 (aq) CuO (s) + H2O (g) Razlaganjem kiselina H2CO3 (aq) CO2 (g) + H2O (l)

Podjele kiselina :Prema tome da li sadre kiseonik ili ne: Kiseonine (HNO3, H2SO4, H2CO3, ...) Nekiseonine (HCl, HBr, H2S, ...) 2. Prema broju atoma vodonika u molekulu: Monoprotonske (HNO3, HCl, HBr,...) Dvoprotonske (H2SO4, H2CO3, H2S, ...) Poliprotonske (H3PO4, H3BO3, H3AsO4, ...) 3. Prema jaini: Vrlo jake Ka>103 (HClO4, HI,...) Jake 10-2