Okolnosti i pojave industrijskog predmeta

Ind rev. počinje kada oruđe prestaje biti produženom rukom. (konstruk. parne mašine 2.pol.18v.)

U 19.v nastavljena konstrukcijom alatnih mašina pokretanih parnom mašinom, kasnije električnim motorima, danas numeričkim upravljanjem. (laseri za precizno sečenje)

2.pol.19v. Zanatske predmete zamenjuju ind.predmeti koje osmišljaju inžinjeri, tehničari i istraživački studiji.

Francuska (u udruženoj industriji br radnika sa 1200000 1850.g povećava se na 4500000 do 1910.g, a br zanatlija opada u suprotnom smeru sa 2500000 na 900000)

Nov način proizvodnje odnosi se na: 1.zanatski proizvedene predmete pre ind.rev. i 2. predmete nastale u ind.rev.(napredak nauke i tehnike omogućava množenje inovacije koje ind društvo u razvoju brzo prihvata.Inovacije pridonose raznolikosti i složenosti koncepcije proizvoda.)

Tomas Maldonado, teoretičar funkcionalnog dizajna daje definiciju dizajna:Dizajn je stvaralačka aktivnost koja se sastoji u određivanju jasnih svojstava predmeta koji se želi industrijski proizvesti.Pod jasnim svojstvima ne podrazumevaju se samo spoljašnja obeležja već i strukturne veze koje predmetu daju koherentnu celinu.

Parametri o kojima se vodi računa pri dizajniranju predmeta: 1.determinizam vodjen tehničkim sredstvima koja su u upotrebi. (različite kategorije predmeta).2.determinizam koji zavisi od estetskih kriterijuma.(zavidi od kulturne uključenosti predmeta i autora) 3.upotrebna vrednost predmeta(ergonomija). 4.sociološka istraživanja o motivaciji potrošača. 5.cena predmeta.

U 15.v. se uočava jasna razlika između mehaničkih veština kojima su se bavili obrtnici i slobodih veština kojima su se bavili umetnici.umetnički obrt-obrt u kojem estetika igra glavnu ulogu.

U 19.v. prvi put se javlja reč zanatski(obuhvata skup manualnih aktivnosti i nema jasne razlike između obrtnika i umetnika).

Poreklo i razvoj zanatstva

Praistorijsko doba, pre milion god: Ručni acheuleenski klin oblikovan prema tehnici obrade Levallois je složeno zamišljeno oruđe, dvostrano obrađeni kamen.(što kvalitetniji kamen, to bolje).Da bi se klin napravio radnik mora izvesti oko 20 tehničkih pokreta, a da bi razumeo njihovu povezanost mora imati apstraktnu predstavu željenog cilja.

Neolit(mladje kameno doba): od pradavnih vremena pa do kraja srednjeg veka(15.v) orudje je celina sa organom koji ga pokreće i sledi njegove pokrete.

Prve predmete ne uočavaju oni koji rade sa njima jer su toliko bliski zadacima koji omogućavaju održavanje i obnavljanje života.

U zanatskom društvu obrtnik se koristi umećem koje je sticano dugogodišnjim učenjem i svakodnevnom praksom, što ne isključuje podelu rada i stalno ponavljane poslove. (primena lončarskog kola omogućuje serijsku proizvodnju amfora). Priča se da je u normandijskim brodogradilištima Vilima Osvajača moglo da se sagradi stotinu brodova godišnje, a u 17v. u jednom francuskom arsenalu mogla se sagraditi galija na dan.

Zanatski dizajn(od prve polovine 19.v) razlika između zanatlija u selima(stanje se opisuje kao produžetak kulturnog sleda koji dolazi iz neolita) i specijalizovanih zanatlija u gradovima.

Arheolog Richard Leakey u knjizi Poreklo čoveka, tokom iskopavanja u klancima Olduvai u Tanzaniji, otkrio je 2 vrste načina proizvodnje: 1.oldowayenski(strugači i ostalo grubo obrađeno

oruđe koje nestaje pre milion godina). 2.acheuleenski(homo erectus je začetnik, koji je morao posedovati složen kulturni materijal, jer se do ovog alata nije došlo slučajnim komadanjem. to je ručni klin, izrada iziskuje veliku veštinu i napor, mora postojati ideja o željenom cilju.posle oldowayenske proizvodnje nastala, a obe kulture su postojale u istom kraju i sličnom okruženju u razdoblju od 400 000g).

Proučavanjem današnjih primitivnih plemena, zaključuje se da na stil materijalne tehnologije manje utiče priroda radova nego potreba za identitetom grupe koja će se pokoravati običajima plemena.

Engleski arheolog Ian Hodder proučavao materijalnu kulturu plemena Tugen i Njemps iz Kenije.Iako su im sela blizu, jezici im se razlikuju, stilovi ukrasa, materijalnih proizvoda i uređenja domova takodje se razlikuju, uprkos tome što oni razmenjuju robu).Razlike nastaju ne iz različitog gospodarskog organiziranja, nego iz potrebe izražavanja pripadnosti nekoj od grupa.Stil predmeta gotovo je važan kao i svrha.

Dvorsko društvo(tako ih nazvao Norbert Elias) i gradnja Versaja daje polet umetničkom obrtu, posebno ebanistima iz Pariza(predgrađe Saint Antoine) čije će modele imitirati svi evropski dvorovi, kasnije postati primer dobrog ukusa građanskog društva 19v.

Zanatstvo vlada svetom proizvodnje do početka 19v. iako od kraja 17v. dolazi do industrijalizacije poluproizvoda (drvna, tekstilna industrija, gvožđe- prve manufakture), izrada predmeta ostaje u rukama zanatlije.

U Enciklopediji (Denis Diderot i d’Alembert) posvećenoj zanatstvu nalaze se po prvi put na okupu tehnike i oruđa obrtnika.

U početku mehanizacija će biti samo sredstvo za proizvodnju velike količine predmeta po uzoru na zanatske predmete.(izložba 1851. u Kristalnoj palati)

Krajem 19v. imamo 2 tipa društva: 1.tradicionalno, seosko, na zalazu ali dovoljno jako da zadrži običaje i navike(def.nestaje u Evropi 1965. sa pojavom TVa). 2.urbano, novo, sa brzim razvojem, na kraju uništava tradicionalno.

Mehanizacija proizvodnje i teorija perspektive

Kraj 19.v obeležen je masovnom proizvodnjom predmeta koja da bi funkcionisala moralo je uvesti ozbiljnu infrastrukturu. Sada je potreban temeljan ind.nacrt(presek, plan i slika dela koji se pravi pomoću mašine).Kada se svi delovi naprave, onda se sklapaju.

Taylor ulaže napor da se racionalizira proizvodnja i mašine smeste u jednu ili nekoliko radionica da bi se omogućio lančani rad, a onda uvelo i merenje vremena.To je primer naučne organizacije rada u radionicama za proizvodnju. Tejlorizam uzima maha početkom 20v. u automobliskoj industriji.

Perspektiva-prvi put teoriju perspektive primenjuju slikari i graditelji renesanse u Firenci(15.v). Persp. omogućava nastanak projektivne geometrije,moderne kartografije.. Persp je način prikazivanja prostora na slici.

Ind.crtež(plan, presek, projekcije) koji se koristi od 18v. logički proizilazi iz zakona perspektive i olakšava reprodukciju modela.Načinjen je na osnovu nekog računa, ne ni iz čega.Inženjer kao začetnik proizvoda prelazi sada put od raznih proračuna do oblika.

Armengaud 1848. u delu Razložni tečaj ind.crteža govori kako da bi nacrt bio dobro shvaćen i posmatran sa ind.gledišta nije dovoljno da bude tačno iscrtan i da teži tačnom i razložnom prikazu oruđa,mašina, i raznih naprava u idejnom stanju ili stanju izvođenja, već je potrebno da

sadrži i raspored i medjusobnu kombinaciju delova mašine, unutrašnji raspored i rad aktivnih delova.

Izložba u Londonu 1851.g. u Kristalnoj palati

Prva velika ind i tehnička manifestacija bila je izložba u Hyde parku u Londonu 1851.g. Ideju dao Henry Cole visoki službenik, podržali princ Albert i Royal Society of Arts. 1850g. Britanska komisija za izgradnju raspisuje konkurs za projekat zgrade u kojoj bi se održala izložba.Zgrada je trebala da ima 1 etažu, bude nezapaljiva, da bude pogodna za osvetljenje sa krova, da se lako demontira i brzo izgradi.samo 2 od 245 radova su uzeti u razmatranje, ali na kraju izabran je projekat od vrtlara Josepha Paxtona koji je imao iskustva i u izgradnji staklenika, van konkursa.

U julu 1850.g počinje izgradnja, 1.maja 1851.g otvorena je izložba. Jednostavna koncepcija bazira se na nizu šupljih livenih stubova raspoređenih poput zubaca u

razmaku od 130cm, povezanih armiranim gredama koje drže vodoravni krov od stakla. Učvršćivači konstrukcije sastojali su se od isprepletanih livenih šipki prečnika 2cm, koje su bile raspoređene između stubova spoljašnjih zidova i glavnih rebara svoda). Ta Kristalna palata donosi inovacije u arhitekturi:standardizovana modulna konstrukcija, ravan krov, obilna upotreba stakla, pregradni zidovi, prednapregnute grede, liveni delovi za spajanje, vidljiva struktura zgrade. John Ruskin napda palatu na estetskom planu.

Izloženi proizvodi bili su podeljeni u 6 grupa:sirovine,mašine,tekstil,gotovi stvoreni proizvodi,umetnost i primenjena um, razno i svi svrstani u 30 kategorija po ocenama koje je dodelio žiri. U severnom proširenju nalazila se unapred oblikovana Galerija mašina iz 1889. sa brojnim mašinama u radu.

Nije ispunila očekivanja, ali doživela uspeh i za 5 meseci imala preko 6 miliona posetilaca.

Slučaj industrije Thonet

Michael Thonet prvi sa uspehom uvodi serijsku proizvodnju kućnog nameštaja. 1830.g. postupno uvodi tehniku savijanja drveta.Snopove tankih listove drveta kuvao je u

lepku do vrenje, potom savijao pomoću kalupa po želji i tako držao sve do potpunog sušenja.Usled problema sa lepljenjem odlučuje da savija masivno drvo, a da bi izbegao pucanje drveta po spoljašnjoj strani, ako se ono savije iznad svog prirodnog elasticiteta, pronašao je tehniku da na drvo pre savijanja valja utisnuti metalne pločice.Ništa više nije ometalo masivnu proizvodnju nameštaja od savijenog drveta.

Tehnološki determinizam i područje njegove primene T.determinizam:izabrane tehnike i izvođenje do realizacije predmeta određuju i

prilagođavanje oblika svrsi predmeta. Kada se u vremenu prati razvoj nekog predmeta, promena oblika prati tehnički razvoj. Tehnika, govor i estetika glavni su elementi iz kojih proizilaze kulturne specifičnosti. Delovanje ta 3 elementa oblikuju predmet.

Područje primene: ukoliko se radi o gradnji mosta: potrebno je matematičko znanje da bi se izračunala otpornost. Ukoliko se to znanje nije dovoljno savladalo, dolazi do približnih procena i predimenzioniranja nekih elemenata radi mera sigurnosti, a ukoliko se sve dobro izračunalo dobija se optimalno rešenje. Ukoliko je most izgrađen prema strogom pridržavanju ovih proračuna, njegova estetska vrednost je sadržana u mehanički savršenoj konstrukciji.(funkcionalna lepota je postignuta u onoj meri u kojoj oblikovanje napušta predmet.)

U svakodnevnoj praksi: 1.za izgradnju mosta može postojati više proračuna koji vode različitim ali jednako dobrim konstrukcijama.Izbor može biti u funkciji okoline u koju će se most uklopiti ili

u proizvoljnoj odluci izabranog.Inžinjeri i ind crtači na osnovu svog obrazozovanja i tradicije preduzeća uneti izmene u crtež tehničkog plana, ne kvareći globalni rezultat proračuna.Javlja se tehnički stil. 2.primena tehnike nije po svaku cenu stroga (može se birati između učvršćivanja zakovicama ili zavrtnjima, itd).3.moguće je ponegde uvesti elemente dekorativne prirode.moći će da se kaže dal je most franc, američki itd jer su svi mostovi prilagođeni da propuste uticaje koji omogućuju kulturnu prepoznatljivost

Radioaparat: glomazan uređaj koji se sastoji iz više elemenata povezanih zasebnim nitima.od 1930. se delovi aparata uključuju u 1 kućište od lakiranog drveta ili livenog bakelita. Od tada do danas na oblikovnom planu radia teh determinizam učestvovao je samo na smanjenju volumena.

Avion (sredina u kojoj se kreće velikom brzinom, ograničava izgled njegove karoserije) Tehnološki determinizam igra značajnu ulogu u obliku predmeta ukoliko je oblik određen:

1.vidljivom strukturom (most), 2.velikim i nezaobilaznim ograničenjima na kućištu, karoseriji 3.jednostavnom teh primenom kao oruđe na materiju na koju se mora intervenisati.

Teh det. igra manje značajnu ulogu u obliku predmeta ukoliko je oblik određen: 1.malim ograničenjima na karoseriji (el kućni aparati), 2.kulturnom primenom koja ga smešta u snažno područje prepoznatljivosti(automobili).

Uticaji industrijalizacije na životne uslove

Industrijalizacija i stvaranje ind.grada izazivaju nemilosrdne promene u organizaciji društva.Teški su uslovi života većini stanovništva i obrazovani ljudi na kraju 19v. gaje nepoverenje prema ind.gradu.Romanopisci, lekari, sociolozi slažu se da je prelaz sa poljoprivrendnog gospodarstva u industrijalizaciju sproveden bez ikakve pripreme i u neredu.

1849. pisac Adolphe Jerome Blanqui objavljuje tekst “O radnim klasama u Francuskoj 1848.” gde piše da su od svih zala 2 najžalosnija: nezdravo stanovanje i zloupotreba dečjeg rada u manufakturama.Tako se zlo održava stvarajući bolešljivo stanovništvo kojem fali i telesna snaga i moralna vrednost.

Kada se analizirao položaj radnika u celoj Evropi, sa jedne strane smatralo se da su sva zla izazvana surovom primenom liberalizma koji dovodi do paternalizma, a sa druge strane zbog nepotpune primene liberalizma i zadržavanja poreza.

Frederich Engels u delu “Položaj radničke klase u Engleskoj” iz 1845. smatra da treba iskoreniti kapitalističku eksploataciju jedne klase od druge i osuđuje izgradnju radničkih naselja uz englesku i nemačku industriju.

Tek krajem 19v. organizovao se sindikalni pokret i dolazi do trojnih pregovora izmedju poslodavaca, sindikata i vlasti što omogučava lagano poboljšavanje životnih uslova radničke klase.

Uticaj industrijske revolucije na arhitekturu i građevinarstvo

Od početka 18v. širi se naučni duh i otkića koja proističu iz njega podstiču eksperimentalno istraživanje u području gradnje (nauka građenja).

1747.g. utemeljena Škola za gradnju puteva i mostova, a Akademija za arhitekturu tada još uvek ne razume da napredak nauke i tehnike doprinosi širenju poslova inžinjera, a ograničenju

poslova arhitekta. 1795. utemeljena Politehnička škola i više vojnih teh škola. Posle revolucije 1795. osnovan je Institut koji zamenjuje bivše akademije, škola arhitekture je pripojena odseku za arhitekturu te nove institucije. Zauzima nepopustljiv stav u odbrani umetnosti od nauke i tako arhitekti polako gube dodir sa konkretnim zahtevima industrijskog društva i beže u svet apstraktnih oblika. Sada inžinjeri preuzimaju probleme koji se odnose na građevinu.

Eklekticizam postaje popularan sredinom 19.v(upotreba raznih stilova iz predhodnih doba). Arhitekte koje koriste eklekticizam beže od oponašanja stilova iz prošlosti i traže prepoznavanje svog stvaralaštva u interpretaciji stilova kojima se služe kao obrascima. od 1830. Do 1880. eklekticizam imaće najveći uticaj koji će određivati unutrašnje uređenje javnih gradjevina i domova srednjeg i visokog društva. Kompletna primenjena umetnost je pod uticajem eklekticizma, kao i dekorateri tradicionalisti i arhitekti i tako će ostati sve do 1914.

Prva pol 19.v. na nemačkim sveučilištima cilj obrazovanja nije više sticanje enciklopedijskog znanja, već razne metode istraživanja.Učitelj istraživač oblikuje istraživače.

Industrijska baština deli se:1.ind.nekretnine(putevi,mostovi,javni radovi,ind.arhitektura-visoke peći, plinomeri i sve ind.nadgradnje). 2.Parne mašine i veliki izbor alatnih mašina.

Dizajn šejkera

Sektu šejkera osnovala je Ann Lee rođena u Engleskoj.To je hrišćanska sekta koja primenjuje ideal čistoće i zajedničkog vlasništva prvih hrišćana. Stvorili su mnoge kućne predmete i oruđe, a konstrukcija se temeljila na funkcionalizmu i zabrani ukrašavanja. Krajnje su jednostavni, kvalitetni, zastupljena simetrija i čistoća oblika.

Pokret Arts and Crafts (umetnost i zanat) (cveta od 1880. do 1910.)

John Ruskin predlaže 3 pravila pomoću kojih bi se vratilo dostojanstvo zanatlijama i oplemenio njihov rad: 1.nikada ne podsticati manufakturu proizvoda koji nije apsolutno neophodan, ako u toj proizvodnji nema mesta za stvaralačku domišljatost. 2.nikada ne zahtevati tačno dovršenje radi nekog zadovoljstva, već samo plemenitog i praktičnog cilja. 3.nikada ne ohrabrivati oponašanje i preslikavanje nekog tipa, osim sa svrhom da se očuva trag velikih dela.

John odbacuje neoklasističku arhitekturu jer je ona besplodan model koji ne podstiče kreativnost.Uzdiže gotičku arh, delo slobodnih ljudi.

Njegovo mišljenje deliće i William Morris i svi članovi pokreta Arts and Crafts i to će uticati na mnoge stvaraoce(Franka Lloyda Wrighta, Eillela Saarinena..)

Uspeh Arts and Craftsa ogleda se u načelima i novoj organizaciji rada obrtnika. William M. – umetnost je način na koji čovek izražava zadovoljstvo svojim radom na koji je sam

pristao.Poriče postojanje nečeg kao što je nadahnuće i svodi ga na pojam zanata.Sloboda se može steći samo zanatskim radom.Ukras je nužan ukoliko je povezan sa kulturnom vrednošću epohe i predstavlja slobodan izraz umetnika ili obrtnika. John Ruskin u knjizi Priroda gotike preporučuje: Ukrasi moraju biti podeljeni u 3 vrste: 1.podložni u. (sposobnost i stvaranje nižeg radnika potpuno podvrgnuti višem umu) 2.strukturni u. (niža stvaralačka moć je slobodna i nezavisna, ima sopstvenu volju,priznaje inferiornost, podvrgnuta je višem daru) 3.revolucionarni u. (nije dopuštena nikakva inferiornost stvaralaštva)

1861. Morris otvara firmu Morris, Marshall, Faulkner & Co i objavljuje brošuru gde izlaže kako umetnici moraju da se fokusiraju na primenu dekorativne umetnosti i rade u saradnji sa obrtnicima, predlažući uzorke za zidnu dekoraciju, tapete, vitraže, izradu metala, nameštaj.Posao se mora obavljati prema tradicionalnim zanatskim metodama. Morris kasnije

priznaje da se ne moraju odbaciti sve mašine, ali da je bitno da mi budemo njihovi gospodari, a ne robovi.

Nameštaj koji su proizvodili deli se u 2 grupe: 1.za svakodnevnu upotrebu, nadahnut domaćim modelima, jednostavni i bez ukrasa. 2.skupoceni , obogaćeni slikama i intarzijama, do izražaja dolazi umetnički rad.

Arhitektura: Philip Webb(za Morrisa i njegovu ženu sagradio Red House 1859, glavno delo britanske arhitekture 19v ), Voysey, Shaw.

Lethaby i njegova škola primenjenih umetnosti

Sve do bauhausa najnaprednija škola primenjenih um. u Evropi, otvorena 1896. Lethaby je bio desna ruka arhitekte Shawa. To je škola prim.um. koja je otvorena posebno za zanatlije. Učitelji su bili zanatlije i umetnici. Postojale su radionice za: zlatarstvo,srebrninu,nakit,gravure,obradu kože,šivenje,tkanje,tapete,nameštaj,staklo,emajl,tipografiju,grafiku.

Radionica za tipografiju, uvezivanje i utiskivanje bila je poznata u inostranstvu, vođena Edwardom Johnstonom koji danas važi za jednog od pionira moderne tipografije.Prvo predavao iluminaciju i crtanje umetničkih slova, kasnije traže od njega da koncipira grafizam za londonsku podzemnu železnicu i od tada on ispituje čitljivost.

Letabi se približio gledištu funkcionalista i sigurno je imao uticaj na Nemački radni savez i Bauhaus.

Uticaj japanskog zanatstva, arhitekture i umetnosti na zapadnjački dizajn

Japanska umetnost imala uicaja na mnoge impresioniste (Mackintosh, Van Gogh, Emil Galle), umetnike bečke secesije i na Franka Lloyda Wrighta.

Tatami – predmet za sedenje i ležanje, u početku samo prostirač veličine čoveka, dužina 2 puta veća od širine. Između 12. i 14.v tatami postaje sve popularniji, u 15.v postaje trgovačka roba, u 16.v. proizvodi se serijski. Pod kuće pokriva se tatamijem, tako da on diktira arhitekturu kuće. Sve mere za gradnju polaze od pola jedinice, a između potpornih stubova je jedna jedinica. Može se reći da su ljudske proporcije osnovna jedinica gradnje.Tatami može biti : 1.ležaj, stolica ili izolator ako je na podu ili plafonu. 2.pomična pregrada(drven okvir prekriven tkaninom) 3.spoljašnja pregrada ili vrata(izrađen od debljeg drveta).

Mackintosh u Glazgovu, Wright u Čikagu, Josef Hoffmann, Kolo Moser i Wiener Werkstälte u Beču obeležavaju prelazno razdoblje stvaranja između Arts and Craftsa i modernog pokreta. Zajedničko sa A&C im je nepoverenje u strojeve, razvoj globalnog stilskog plana, a razlike su što su im nadahnuća vezana za japanske uticaje, a ne za gotički stil. Crteži su sada strogo podčinjeni geometrijskim proporcijama, koristeći presecanje vertikala i horizontalnih paralela.Ukrasi apstraktniji, a kasnije(1905.) potpuno nestaju iz Mackintoshovog rada.

Stolice Wrighta i Mackintosha i Hoffmanna(izmedju 1889 i 1914) imaju visoke naslone, nikako ne upućuju na A&C, neće ih preuzeti ni dizajneri modernog pokreta, ni art decoa. One primoravaju ljude da sede pod pravim uglom i skrivaju većinu osoba koje sede od onih koje gledaju u sto.Imaju strukturnu ulogu u odnosu na prostor , visok naslon nameće red.

Charles Rennie Mackintosh-umetnik, arhitekta, dizajner, značajan uticaj u Beču i Nemačkoj.Remek delo Škola lepih umetnosti u Glazgovu.Nameštaj mora biti skupocen i strog, vitak i zasnivati se na upotrebi ravnih linija i pravih uglova.Ponekad zaboravlja na funkcionalizam(stolica od lestvice i kvadrata za Hill House projektovana). Projektovao unutrašnjost i nameštaj za čajne salone u Glazgovu.

Uradio projekat za jednu kuću koja nikad nije sagrađena ali se našla u portfoliu i smatra se da je to njegov najbolji idejni projekat.Uticao je na Josefa Hoffmanna i njegovu palatu Stoclet.(građena između 1905 i 1911.) Tek sa Ritveldovim naslonjačem iz 1918. Crveno i plavo i stolicama Brojera i Periand naznačava se evolucija nameštaja u odnosu na mekintoševa poslednja ostvarenja(između 1900 i 1914.)

Wienner Werkstätte – zajednica vizuelnih umetnika. Osnivana 1903. Na podsticaj arhitekta Josefa Hoffmanna, Koloa Mosera, dizajnera i industrijalca Fritza Waerndorfera.Oni rade luksuzne proizvode, palata Stoclet najpoznatije delo. Učestvuju na mnogim izložbama, utiču na stil Deutscher Werkbund i pomažu nastanku modernog stila.

Emile Galle i Ar nuvo Manufakturist, njegova radionica imala oko 300 radnika i zanatlija (daroviti crtači, kipari,

staklari). On je bio art direktor i nadgledao proizvodnju stakla, predlagao temu ukrasa na staklu, ispravljao crteže saradnika i davao tačne upute staklarima.

Povezan je sa Art Nuvoom(kraj 19 početak 20v) zbog ljubavi prema prirodi.Staklo je divan materijal za slavljenje prirode.Staklo može biti opalno, prozračno, sjajno, ispucalo, glatko. Može se obrađivati: graviranjem, livenjem, rezanjem.

Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost površini, i primenjuju se neobične boje te se estetski koriste različiti materijali.Secesna linija je valovito razvijanakrivulja koja izaziva osećenje pokreta u površini u kojoj je monotonija sprečena upotrebom neobičnih boja. Ona traži neobične boje i slaže ih po principima harmonije i kontrast

Industrijalizacija u Nemačkoj

Nemačka posle Engleske i Francuske ulazi u industrijsko razdoblje. Hermann Muthesius (pruska vlada postavlja ga kao državnog službenika u nemačkom

poslanstvu u Londonu i tamo je do 1903. Bio je neka vrsta industrijskog špijuna). Vraća se u Nemačku i u objavljuje knjigu Engleska kuća. Smatra da se industrija i zanatstvo mogu povezati.Svestan je važnosti serijske proizvodnje predmeta mašinama.Vodio je škole primenjenih umetnosti i tu postavio arhitekte naklonjene njegovim idejama (Peter Behrens, Bruno Paul). Oni u konstrukcijama koriste čelik,staklo i beton.

A.E.G. nemačko preduzeće za električnu energiju: Peter Behrens tu pokazuje aktivnost u mnogim područjima: 1.projekat fabrike turbina 2.koncepciji el aparata(šporet, radijator,ventilator, rasveta) 3.prospekti,plakati,pisaći papir,ambalaže,katalozi 4.unutrašnja arh(trgovine,izložbeni štandovi) 5.projekat naselja za radnike A.E.G.

1907.god značajna za ind estetiku: zvanje dizajnera službeno priznato, Muthesius najavljuje osnivanje Deutscher Werkbunda.

Nemački radni savez(Deutscher Werkbund)

udruženje industrija, umetnika i zanatlija. dolazilo je do žestokih sukoba između Muthesiusa i Henry Van de Veldea. Henry nije video ništa zajedničko u individualnom stvaranju umetnika i skupa pravila koji nameće serijsko stvaranje. Do 1914. U Werkbundu postoje 2 tendencije.

Na izložbi Werkbunda 1914. učestvuju Behrens, Gropius, Van de Velde, Hoffmann, Meyer. 1927. umire Muthesius i Werkbund organizuje izložbu posvećenu stanovanju (najznačajnija

između 2 rata).

Kritika dekoracije Adolfa Loosa

Arhitekta i pisac. Želi da ukine ukras i pokaže strukturu građevine. U njegovim enterijerima zidovi su prekriveni poluskopocenim materijalima(drvo,koža,bakar) ali neobrađenim. Tvrdi da u modernom čoveku ukras ne izaziva nikakvo zadovoljstvo i da se ukras mora pobediti. (Soba u kojoj je umro Gete lepša je u svojoj jednostavnosti, od celokupnog stvaralaštva renesanse). Država je stala u odbranu ugroženog ukrasa. Oni koji zaostaju koče estetski i društveni razvoj čovečanstva.Englezi se bogate, u Austriji jedva spajaju kraj sa krajem.Ukidanjem ornamenata i ukrasa ima za posledicu povećanje plata i skaćenje radnog dana.

Nastupanje racionalizma

Period koji počinje 1908.-1909. A završava se 1937. Svetskom izložbom. U Americi razvoj serijske proizvodnje automobila i potrošnih predmeta.Popularan

fordizam(ogranizacija proizvodnje, predmet izrađivanja kruži na pokretnoj tezgi od radnika do radnika i kod svakog se zadržava tačno onoliko koliko je radniku potrebno da izvrši određen i uvek isti posao).

1925. Pojava radioaparata 1930. U Americi, 1950. U Evropi pojava profesije industrijskog dizajnera Izmedju 1920. I 1955. Najveći broj ind. proizvedenih predmeta oblikovano je bez intervencije ind

dizajnera a oblikovanje zavisi od zahteva proizvodnje i smele intervencije neke od odgovornih osoba u preduzeću.

20ih i 30ih god funkcionalistička arhitektura. Od 1925.god razvija se pokret Art Deco

Funkcionalizam u arhitekturi

Od 1920g se razvija. Uticao na razvoj modernog ind dizajna kao i obrazovanja dizajnera Funkcionalizam ima ambicije u pogledu celokupne materijalne kulture Društveni projekat koji se temelji na strogoj funkcionalnosti i oduševljenju za estetiku mašine Šta je arhiektura? Le Korbizje “To je dovodjenje u red.” Funkcionalizam se oslanja na verovanje da su naučne spoznaje jedina prava znanja. Znanje znači

nauka.Naučna spoznaja je racionalna, univerzalno vredna i od svih priznata Za realizaciju predmeta bitne su analiza i sinteza. 1.Analitička(racionalna) misao deluje putem

razmišljanja koja se temelje na determinističkim zakonima koji podređuju posledice uzrocima i obrađuju zadanosti u nizu, u funkciji vremena. 2.Sintetička (subjektivna) misao traži povezanost i sklad izmedju slika koje prima iz spoljašnjeg sveta i vlastitog sistema vrednosti

Ostvarenja modernog pokreta: 1.Tekstovi arhitekata(Le Korbizje, Valter Gropijus,Mojsije Ginzburg,Hans Mejer), umetnika(Kandinski,Džozef Albers) . 2.zapisi avangardnih pokreta (ruski konstruktivizam) . 3.nekoliko izveštaja C.I.A.M.a (Medjunarodnog kongresa moderne arhitekture)

Ciljevi funkcionalizma: funkcionalizam je glavni izvor uticaja na moderni dizajn. Svi dizajneri slažu se da treba stvoriti arhitekturu prožetu duhom u skaldu sa razvojem mašina koje su uzburkale društvo i primorale na stvaranje nove ravnoteže u svim područjima. Novi materijali, nove tehnike, nov plan donose nam nov arhitekturalni izraz koji odgovara težnjama epohe. (kongres u La Serrazu, Švajcarska 1928. Prvi susret CIAMa)

1.nužna normalizacija i standardizacija elemenata za gradnju kako bi se omogućila njihova zamenljivost

2.uzimaju u obzir način gradnje svih gradjevina koje sačinjavaju grad i predlažu novi urbanizam

3. Oblik sledi funkciju (Luis Saliven)- definicija funkcionalizma(svi konstruktivni elementi moraju naći svoj arhitektonski izraz)

4.vodi bitku protiv tradicije, odbacuje eklekticizam i ukrase.Funkcionalna estetika poništava pojam stila.

Uticaj razvoja nauke na estetiku modernog pokreta

Danas je očigledno ono što pre 1914. Nije bilo: naučnu, tehničku i ind revoluciju nužno prati kulturna revolucija u plastičnim umetnostima

Proces izgradnje linearne prespektive počinje radovima Pola Sezana 1886. Taj proces vodi do analitičkog kubizma Pikasa i Braka(1907-1911). Od tada se ulazi u fazu razrade novog plastičkog jezika koji će omogućiti stvaranje vizuelnih nereprezentativnih oblika. Pit Mondrian(Nizozemska), Kazimir Maljevič(Rusija), Vasilij Kandinski(Nemačka) bili su glavni stvaraoci novog rečnika. Glavna istraživanja završena su do 1927. Svi avangardni kubistički pokreti biće obeleženi novim rečnikom koji će koristiti na međunarodnom planu i koji će sve do danas uticati na grafiče umetnosti, arhitekturu i ind dizajn.

Stil art deco

U Francuskoj se razvija, od 1920. godine, a potpuni uspeh doživljava izložbom dekorativnih umetnika 1925. godine u Parizu. Razlike između stvarnosti i namera bile su potpuno drugačije. Predsednik udruženja dekorativnih umetnika u svom Osvrtu na jednu međunarodnu izložbu dekorativnih umetnosti piše kako će zahvaljujući toj izložbi stvoriti jeftinu umetnost, svima blisku, demokratsku, koja će uneti radosti i lepote u najskromnije domove. Stvarnost je bila sasvim drugačija, a socijalna strana potpuno odsutna na izložbi u Parizu 1925. Skupoceni

materijali i sjajan dekor su preovladavali celinom. Izložen je bio i Le Korbizijeov Paviljon novog duha – prototip moderne stambene jedinice, koji je bio odbačen u neupadljiv deo, izvan izložbe, a jedino se on založio da predstavi arhitekturu koja koristi već proizvedene elemente i nameštaj industrijski proizveden. U članku časopisa Živa umetnost piše da osim projekta malog stana koji je predstavila radionica Primavera, robne kuće Printemps, na izložbi nema projekta običnog radničkog stana ili stana za intelektualnog radnika. Lažan sjaj preovladavao je na celoj izložbi. De Stijl i Bauhaus nisu učestvovali na izložbi. Izložba je bila odraz samo tradionalističke tendencije u dekorativnoj umetnosti, a nije uzimala u obzir savremene probleme kojima su se bavili najangažovaniji stvaraoci. Predstavila je nove oblike, često geometrijske, ali se oslanjala na neoklasicizam i Karla X. Kritike su upućene pre svega organizatorima izložbe i dekoraterima tradicionalistima.

Određen broj robnih kuća pokazuje istinsku želju za demokratizacijom kvalitetne dekorativne umetnosti: kuće Printemps, Galerije La Fajet ,Bon Marše, trgovina Luvr.

Mnogi stvaraoci nisu bili ni tradicionalisti i funkcionalisti, a ostvarili su predmete novih oblika u raznim registrima. Žan Burkhalter je od 1926. radio metalni nameštaj (u isto vreme kad i Marsel Brojer). Pijer Šaro uradio slavnu staklenu kuću za jednog doktora u Parizu 1929. Nameštaj u njoj je izuzetnog kvaliteta, potpuno novog dizajna. Žan Majkl Frank uživa ugled dekoratera esteta i snobova. Njegov nameštaj je minimalističke čistoće, ali rađen uz dodavanje neočekivanih materijala (inkrustacija od slame). U njegovom radu je najnovije što unutrašnji prostor popunjava razložnim rasporedom nameštaja napetih geometrijskih linija.

1930. osniva se Udruženje modernih umetnika, koje se pre svega bavi stvaranjem predmeta u skladu sa industrijskom proizvodnjom i društvenim potrebama vremena.

Razvija se film, a između 1928. i 1940. više od 200 filmova zbiva se u dekorima koji će širokoj publici omogućiti da se navikne na nove oblike arhitekture i dizajna enterijera.

Futurizam

Filipo Tomaso Marineti je utemeljivač futurizma u Italiji. 1909. godine objavljuje prvi manifest koji proglašava da je sjaj sveta obogaćen novom lepotom, lepotom brzine. Ideja modernosti je kod futurista više opažajna nego racionalna. Od 1912. futuristi od kubizma preuzimaju oblikovne elemente za pravljenje svojih slika. Služe se mešovitim tehnikama i elementima iz kubizma, ekspresionizma, poentilizma. Na temelju toga, prave sliku sa tematikom: stapanje ljudi i gradova, pokret tela, stanja duše.

Italijanski futurizam odigrao je veliku ulogu u razvoju ideja evropskih avangardi, ruskog suprematizma i kostruktivizma, i holandske skupine De Stijl. Uticali su na arhitekturu, tipografiju, pozorišnu režiju, reklamu, muziku i posredno na film. Futuristička javna saopštenja prevedena su na mnoge jezike i predstavljaju volju da se promeni sve, ali ne više kuturnim delovanjem na dugi rok nego neposrednom akcijom.

Estetika mašina je jako bitna futuristima, čak nalazi jedan od svojih korena u futurizmu.

Američki dizajn 1930-1950

1913. se održala jedna međunardona izložba moderne umetnosti koja je obuhvatala dela futurista, kubista i ekspresionista, u Njujorku u oružarnici 69. pešačkog puka, odakle i naziv Armory show. Bilo je mnogo posetilaca, ali su se kritičari složili da je to više uspeh skandala nego vrednosti.

Zbog izgrađenog zanatskog sistema u Evropi, došlo je do kašnjenja procesa industrijalizacije i serijske proizvodnje, dok je u Americi postignuta mnogo brža industrijalizacija rada i krenula je da se uvodi naučna organizacija rada i proizvodnja alatnih mašina u velikim količinama. Ta modernizacija omogućila je masovnu proizvodnju raznolikih novih predmeta. Proizvodnja automobila se drastično povećala, što je omogućilo osetan pad u proizvodnji lima. Povećava se proizvodnja mašine za pranje veša i frižidera, a 1931. u Pitsburgu dve trečine stanovništa ima mašinu za pranje veša i 13 posto stanovništva frižider. Kancelarije se sve više opremaju pisaćim i računarskim mašinama. Sve više popularni fotografski aparati od 1930. Gramofoni i radioprijemnici. Predmeti manje važnosti (naliv pera, aparati za brijanje) distribuirani su u više miliona primeraka.

Između 1919. i 1929. industrijska se proizvodnja udvostručila, a kupovna moć porasla za 20 posto. Amerikancima se smanjuje radno vreme, plate se povećavaju, nudi im se velika raznolikost proizvoda. Za razvoj industrijskog američkog dizajna bitan je jako prelaz sa fordizma

na sloanizam. Fordizam je standardizacija jedinog modela Forda T, na kojem je Ford oko 20 godina zasnivao prosperitet preduzeća. Međutim teorija jednog modela ne vodi do potrošačkog društva. Između 1921. i 1927. udeo Forda se smanjuje i bilo je potrebno 6 puta sniziti cene da bi se Ford T uopšte zadržao na tržištu. Istovremeno se povećava udeo General Motorsa sa direktorom Alfredom Sloanom koji se zalaže za to da se na temelju standardizovanih elementa umnožavaju moguće kombinacije koje će biti ubačene u različite karoserije koje se stalno obnavljaju. Sloanizam postaje načelo na kojem se zasniva potrošačko društvo. Krajem 20ih godina zasićenost tržišta primorala je industrijalce da unesu promene u svoje proizvode, a estetika mašina omogućava dizajnu da prodre u američku industriju.

Američki ind dizajn našao je izvornost u sintezi više uticaja. Raskošan kućni nameštaj i dekoracija brojnih javnih građevina od 1928. pod uticajem je francuskog Art Decoa. Veći deo tog nameštaja je od lakiranog metala, drveta ili stakla, projektuju ga talentovani stvaraoci sa originalnim idejama. Najpoznatiji su : Donald Dezkej (nameštaj od aluminijuma, hromiranog obojenog čelika i bakelita), Žilbert Rod (koristio savijenu metalnu cev), Pol Teodor Frenkl (radio sa lakiranim drvetom). Kako se približavaju 30te godine, oblici postepeno postaju blaži i nestaju pravi uglovi. Ukrašavanje predvorja, ulaza u zgrade, hotele, primenom umetničke željezarije blisko je neoklasičnom, monumentalističkom Art Decou.

Aerodinamički stil

Glavno obeležje američkog industrijskog dizajna, bila je aerodinamičnost. Aerodinamika je nauka koja se bavi kretanjem vazduha u odnosu na čvrsta tela. Aerodinamika se temelji na zakonima mehanike gasova koji su se izdvojili polako iz viševekovne grane mašinstva – hidraulike. Hidraulika se bavi prenošenjem sila putem tečnih medija.

Početkom 20.v eksperimentalna aerodinamika je otkrila fizičke zakone otpora vazduha, uzgona i stabilnosti aviona, ali su teoretičari to morali da protumače. Prvi ozbiljan istraživač aerodinamičkih tehnologija je bio austrijski inženjer Pol Džerej. Posle studija radio je za grofa von Zeppelina na obliku dirižabla, a onda učestvuje u radu na usavršavanju jednog od prvih naučnih tunela za ispitivanje aerodinamičnosti. Dosta se zanimao za automobile, ali njegov talenat neće doneti veliki komercijalan uspeh, mada će njegove prototipove kopirati mnogi stvaraoci (Porsche, Krajzler). Inspirisao je i stvaraoce kao što su Bakminster Fuler i Norman Bel Gedes.

1930. u SADu automobil čini 3 četvrtine međugradskog prometa, dok železnica u to vreme gubi polovinu svojih putnika. Železničke kompanije su onda težile da daju aerodinamičan izgled svojim vozovima, jer je to bilo i reklamno i racionalno (povećaće brzinu vozova, samim tim i privući putnike).

Norman Bel Gedes je objavio knjigu Obzori koja je značajna. To je lepo ilustrovano delo koje predlaže obnovu naše sredine sistematskom aerodinamizacijom svih elemenata koji je sačinjavaju. Oblici su ublaženi što ih čini više organskim. Prevozna sredstva i železnica zauzimaju važno mesto. Govori o vozovima (unutar će imati telefonske sisteme, klimatizaciju, posebne salone za žene). Najpoznatiji dizajneri koji su davali aerodinamične oblike lokomotivama bili su: Oto Kuler, Henri Drejfus i Rejmond Lui.

1935. serijski će se proizvoditi prvi avion modernog oblika i prvi veliki uspeh funkcionalne aerodinamike. Biće konstruisano oko 25 000 aviona, a proizvodnja će prestati tek 50ih.

Aerodinamični stil je slabo postojao van područja prevoza. Brojni predmeti koji su proizvedeni 30ih industrijski, predstavljaju kompromis između stila Art Deco i formalne aerodinamike (zamrzivač Coldspot Rejmonda Luia, plinski šporet Bela Gedesa i radioprijemnik Van Gorena).

Moderna maštovitost dizajna pedesetih

20.vek 50ih godina dobija svoj oblik. Standard raste, pojavljuje se američka i evropska mladež koja traži svoju kulturnu pripadnost, raskida se sa ukorenjenim tradicijama, razvija se feminizam što sve doprinosi dubokim i trajnim promenama.

Sukobljavaju se funkcionalni dizajn proizišao iz modernog pokreta 20ih godina i pojava slobodnih oblika.

Pojava turboreaktora označava početak trgovačkog vazduhoplovstva dugog i srednjeg radijusa. Boeing 707 i Caravelle izvode prve letove 1954. I 1955. Modele automobila Citroen, Pežo, Reno kupuju milioni ljudi. Pojavljuju se motocikli Solex, Mobilletea, moped Vespa koji doživljava veliki uspeh. 1955. Citroen DS19 predstavlja otkriće i revoluciju na svim planovima, estetskom i tehničkom. Na izložbi u Bruxellesu 1958. Izložen je lebdeći u vazduhu i bio je zvezda izložbe zajedno sa Sputnikom III. i televizijom u boji.

Pojavljuju se prevozna sredstva u planinama – žičare, žičare sa kabinama, sedištima, što olakšava razvoj sportskih zimovališta.

Otkrićem tranzistora Bardina i Bratajna u SADu započinje era telekomunikacije, informatike i audiovizuelnog. Ovo otkriće omogućava miniturizaciju i sniženje prodajne cene radioprijemnika.Značajan je i vrlo brz razvoj televizije, naročito u SAD. 1959. ima oko 300 prijemnika na 1000 stanovnika., dok u Francuskoj svega 45.

Polivinilhlorid, polistirol se toliko koriste da se o 50im godina govori kao o Vremenu plastike. (proizvode se gramofonske mikroploče itd)

50e godine u Evropi, koja za SAD-om kasni nekih 20ak godina, označavaju početak pojave električnih kućnih aparata za široke mase.

Ekonomska ekspanzija se ubrazava i menja uslove proizvodnje. Racionalna proizvodnja proizvoda prikladnih za izvoz zahteva standardizaciju delova koja će ih učiniti međusobno kompatibilnima. Funkcionalni dizajn vlada neograničeno (Braun, IBM, Olivetti). U razvoju industrijskog dizajna važnu ulogu će igrati: Londonski Savet za industrijski dizajn, ustanovljen u Londonu 1944. i Ulmska Visoka škola za oblikovanje osnovana u Ulmu 1953.

Londonski Savet za industrijski dizajn

U svom prvom godišnjem izveštaju objavljenom 1947. Savet je naglasio da „Izraz dizajn mora evocirati celinu u industrijskom procesu, ideju vodilju koja nešto duguje duhu kreatora, nešto mašinama, nešto potrošaču i koja povezuje sve te činioce.“ Rad ovog veća pokriva sve oblike dizajna. Što se tiče potrošnih dobara, Savet podstiče proizvođače na proizvodnju dobro koncipiranih artikala, trgovce na malo da ih stave u prodaju, a kupce da ih kupuju. Što se tiče proizvoda građevinarstva, Savet ima svrhu da pokaže industriji prednosti dizajna i podstakne razmenu nadahnuća između dizajnera u industriji i inženjera.

Dizajn Centar u Londonu i Glazgovu predstavljaju oblike rada Saveta, priređuju selektivne izložbe koje se stalno obnavljaju proizvodima trajne potrošnje. Proizvodi se prikazuju i u Dizajn Indeksu, jedinom katalogu sa više od 10 000 britanskih proizvoda za potrošnju.

Savet svake godine dodeljuje nagrade za najznačajnije proizvode britanske industrije. Imenuje 2 nezavisna žirija – jedan za izbor potrošnih proizvoda u Dizajn Indeksu, drugi (priznati inženjeri i ind dizajneri) za izbor opreme koju predlože proizvođači. Sertifikat glasi „Artikal savremenog dizajna industrijske proizvodnje koji se ističe elegancijom.“

Ulmska Visoka škola za oblikovanje (1953-1969)

Sledbenica Bauhausa. Studenti rade u skupinama sarađujući sa nastavnicima. Škola obuhvata radionice, laboratorije i studije koji se nadopunjuju radi zajedničkog rada. Rad se deli na više selekcija koje uključuju vizualnu kreaciju i oblik proizvoda.

Školu u Ulmu je izgradio Max Bill. Tomas Maldonado ga nasleđuje na mestu rektora i drži predavanje na Svetskoj izložbi u Brukslesu 1958. „Nove industrijske perspektive i oblikovanje dizajnera.“ Predavanje je bilo prilika za raspravu o povezanosti industrijskog dizajna i estetike. Suprotnost stavova se ispoljava kod američkog stajlinga koji se pojavljuje 1950. i preovlađuje u području automobila. Rajner Banam brani američki stajling i govori da na njega treba gledati kao na popularnu umetnost i da su američki automobili nešto više od običnih predmeta. Za Maldonada estetski činilac je samo jedan od mnogobrojnih i nije ni vodeći ni nadmoćan.

Uticaj mladalačke kulture na dizajn

Teddy Boys – aktivna zapažena manjina. Ime dobili zbog edvardijanske odeće koju su voleli da nose: romantične sakoe, dugačke kapute, uske pantalone, šiljate cipele. Potekli iz radničke klase, daju dosta para na odeću. Nose frizuru ala Toni Kurtis – poludugačka kosa zabačena unazad i zalizana. Njihovi idoli su proizišli iz američke kulture: Džejms Din, Elvis Prisli i Marlon Brando.

Nasuprot njima nalaze se Modsi koji se oblače u više boemskom stilu. Nose tesnu odeću, cipele klarks i ističu pramen na čelu.

Pop art u Velikoj Britaniji

Velika raznolikost proizvoda i predmeta za potrošnju koji se jeftino mogu kupiti u robnim kućama, reklama koja im daje vrednost, film i televizija, privukli su pozornost intelektualaca i stvaralaca, pre svega slikara i vajara. Institut za savremenu umetnost u Londonu bio je mesto susreta mladih slikara, arhitekata i pisaca. Tu će se sastajati mlada neformalna skupina između 1953.-1956.. Činilo ju je desetak osoba među kojima: Rajner Banam i Lorens Olovej (um. kritičari), Edmondo Paoloci i Ričard Hemilton (umetnici), PIter i Elison Smitson (arhitekte) itd. Skupina se zvala Independant Group. Oni su bili uvereni da se naša percepcija sveta promenila, zbog stalnog bombardovanja naših čula znakovima, bojama i svetlima masmedija. Zamislili su izložbu 1950. u galeriji White Chapel pod nazivom „Ovo je sutra“ gde su se mogli naći kolaži, veliki plakat Merlin Monro, robot iz filma Zabranjeni planet. Lorens Olovej se služi izrazom Pop art „To su na prisan način rečeno, masovni mediji“.

Slobodni oblici u dizajnu

Geometrijski i minimalni oblici, osnovne boje, karakteristični su za avangarde proizišle iz kubizma i imaju veliki uticaj na arhitekte i dizajnere modernog pokreta. Krajem 30ih godina pod uticajem nadrealista (Arpa, Mirora, Kaldera, Kandinskog) javljaju se promenljiviji i otvoreniji oblici.

Tehničke i industrijske inovacije koje omogućavaju nove proizvode, slobodni oblici koje stvaraju umetnici, mladež sklona vlastitoj kulturi, prvi su uslovi koji su nužni za razradu novog dizajna. Stil pedesetih je urban i šareni stil sa daškom neukusa, ali koje ne nedostaje šarma.

Slobodan oblik u Američkoj kući: Godine 1940. Muzej moderne umetnosti u Njujorku oranizuje takmičenje za dizajn kućnog organskog nameštaja koje sponzoriše udruženje proizvođača i prodavača nameštaja. Do toga je došlo zbog uspeha koji je doživeo skandinavski i finski nameštaj predstavljen na Međunarodnom sajmu u Njujorku 1939. Tu je bio predstavljen naslonjač od Alvara Alta koji je bio u jednom komadu, od savijene šper ploče.Na takmičenju pobeđuju 2 mlada arhitekta Čarls Ims i Ero Sarinen koji su predstavili 3 tipa stolica od presovanih i u kalupu oblikovanih šperploča. Prototipovi su bili dobro proizvedeni i savršeno oblikovani, ali nikada nisu serijski proizvođene iako su bile protooblik za mnoge stolice tokom sledećih 20 godina. Šperploča je slojevit materijal koji zahteva ireverzibilno spajanje, pa je fenolna smola kao lepilo bila jako pogodna jer se materijal mogao savijati i oblikovati dok se smola ne zgusne.

Susret između Džordža Nelsona, arhitekte i direktora časopisa Architectural Forms, i Depreja, vlasnika radionice nameštaja Herman Miler 1944. omogućiće industrijsku proizvodnju novih oblika. Depre je želeo razviti proizvodnju modernog nameštaja i nastaviti rad započet 30ih godina sa Žilbertom Rodeom. Posle njegove smrti, 1944. Džordž Nelson postaje umetnički direktor Hermana Milera. On zove Čarlsa Imsa i japanskog vajara Isamu Nogačija da sa njim rade na koncepciji nameštaja.

Druga radionica koju su utemeljili Hans Knol i njegova žena proizvodila je nameštaj na kojem su radili Ero Sarinen i američki vajar Hari Bertoa. Poznat je Sarinenov ovalni sto: na aluminijumskoj nozi postavljena je mramorna ploča stanjena na rubovima tako da kada se gleda sa strane izgleda kao vrlo tanka. Kasnije i Čarls Ims pokazuje svoju sklonost metalu i njegova stolica Diamond proizvedena je kod Knolla 1952. Jacobson i Hans Wegner stvaraju nameštaj u istom duhu.

Uređenje životnog prostora dobija nova obeležja: široki zastakljeni otvori, u funkcionalnom prostoru nalaze se stolice i stolovi zaobljenih oblika postavljenih na laganim nogama. Na podu tepih nalik na apstraktnu sliku.CARLO MOLLINO

Individualist koji nikada nije bio popularan kod kritičara arhitekture, osim jednog čoveka koji je branio njegov rad u časopisu Domus. Imao je solidnu tehničku kulturu, pa je učestvovao u koncepciji automobila i aviona. Savršeno je poznavao i upotrebu šperploče i pravio nameštaj od nje. Automobili koje je dizajnirao pobedili su zbog svoje aerodinamičnosti u trci 24 sata Le Mansa.

1949. Unutrašnjim uređenjem Kuće Orengo u Torinu, Molino dostiže svoju zrelost. Opšti raspored kuće sa pokretnim pregradama podseća na Japan, a nameštaj pokazuje bogatstvo nadahnuća. Njegovo remek delo je sto Kralješci koji ima samo jedan list šperploče oblikovane u kalupu i probušene tako da to postaje postolje na koje je postavljena staklena ploča.

Pedesete godine u Francuskoj

Posle rata postignuti su rezultati u području prevoza. A u području unutrašnjeg uređenja stvari su dosta nesređene i postoje 3 tendencije:

Oporavak arhitekata i dekoratera koji predlažu nameštaj i dekor u stilu koji se nastavlja na Art Deco kakav je bio 1925. I koji bi se mogao nazvati kasnim modernim. (Rošild, Rejmond Sabs). Oni dobijaju naružbine za uređenje službenih prostorija, narudžbine pomorskih kompanija i nekih hotela. Slaba strana ove tendencije je da predstavnici ne unose ništa novo i zadovoljavaju se ponavljanjem onoga što su radili pre rata.

Druga skupina kreatora predstavnici su modernog pokreta, od kojih su neki i u Udruženju modernih umetnika (Šarlota Periand, Džan Pruve, Žak Dumond). Šarlota je jedno vreme boravila u Japanu, gde je imenovana savetnicom za industrijsku umetnost pri Ministarstvu trgovine i industrije te zemlje. To iskustvo dosta utiče na njen rad. Svi ti kreatori su bliski funkcionalizmu ali su bili i pod uticajem skandinavskog i američkog dizajna koji postaje poznat u Parizu. Žan Pruve ostaje veran strogom funkcionalizmu i stvara nameštaj od čeličnog lima, savijenog, presovanog, prošaranog žilicama, zatim zavarenog. Kancelarijski sto Šestar koji je u različitim oblicima predstavio Stef Simon 1955 ostaje jedan od najboljih primeraka tog rada.

Slobodni i organski oblici pojavljuju se u Francuskoj na inicijativu nezavisnih dekoratera. Žan Rojer je francusko dekorater koji je pedesetih najbolje razumeo duh vremena i znao koncipirati okruženje i nameštaj. Serž Muilj je u rasveti radio oblike nadahnute Calderom i Miroom. Od 1958. Izražavanje slobodnim oblikom u Francuskoj će naglo nestati, a nastaviće se u Engleskoj i SADu.

SVETSKA IZLOŽBA U BRISELU 1958.

Uspostavljanje potrošačkog društva