Click here to load reader

IV. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA

  • View
    2

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of IV. MEĐUNARODNA KONFERENCIJA

VVG zbornik_2011.pdf4th INTERNATIONAL CONFERENCE
“CRISIS MANAGEMENT DAYS”
Book of papers
Veleuilište Velika Gorica
Velika Gorica, 2011.
IV. MEUNARODNA KONFERENCIJA
„DANI KRIZNOG UPRAVLJANJA“
Izet Beridan – BiH, Istvan Endordi – Maarska, Orszagh Imre – Maarska, Teodora Ivanuša – Slovenija, Andrej Sotler – Slovenija, Vlatko Cvrtila –
Hrvatska, eljko Dobranovi – Hrvatska, Nenad Kacian – Hrvatska, Sanja Kalambura – Hrvatska, eljko Kešetovi – Srbija,
Dragutin Funda – Hrvatska, Dejan Škanata – Hrvatska, Ivan Toth – Hrvatska, Zvonko Orehovec – Hrvatska, Marinko Ogorec – Hrvatska, Branko
Mihaljevi – Hrvatska, Renata Peternel – Hrvatska, Vlado Kuk – Hrvatska
ORGANIZACIJSKI ODBOR / ORGANIZING COMMITTEE Meunarodna konferencija “DKU”
Marina rnko, Hrvoje Janeš, Marina Manucci, Melita Mihali, Martina Mihalini, Damir Pavlovi, Alen Stranjik, Bruno Vali,
Teodora Huski, Igor Mili
Predsjednik Organizacijskog i Programskog odbora
President of Organization and Programme Committee prof. dr. sc. Vlatko Cvrtila
Urednik
Ivo Josipovi D. Sc., President of the Republic of Croatia
CIP zapis dostupan u raunalnom katalogu Nacionalne i sveuilišne knjinice u Zagrebu pod brojem 768972
ISBN 978-953-7716-18-9
Saetak
Jedno od osnovnih svojstava posebnih bezbednosnih problema, ali i zada- taka kojima se oni rešavaju predstavlja sloenost. U zavisnosti od osnovih obeleja sloenosti posebnih bezbednosnih problema i zadataka, kao odgo- vora na njih, primenjuju se odgovarajue koncepcije sloenosti. Radi se o logikoj, teoretsko-informacionoj, algoritamskoj, teoretsko-mnoinskoj i statistikoj koncepciji. U zavisnosti od primenjene koncepcije sloenosti varira struktura procesa odluivanja o nainu angaovanja snaga odreenih za rešavanje konkretnog posebnog bezbednosnog problema, kao i ishodi tog procesa. S tim u vezi, postavlja se pitanje posledica izbora odredjenje koncepcije sloenosti na proces i ishod odluivanja u uslovima rešavanja posebnih bezbednosnih problema. Znaaj odgovora na ovo pitanje je u pravilnom shvatanju koncepcija sloenosti i njihovog uticaja na odluivanje povodom rešavanja posebnih bezbednosnih problema. Odgovorom na ta pitanja olakšae se edukacija u oblasti bezbednosnog menadmenta s jedne strane i primena steenih znanja u toj oblasti, s druge strane.
Kljune rijei: sloenost, odluivanje, posebni bezbednosni zadaci
* Dr. sc. Dane Suboši, Kriminalistiko - policijska akademija, Beograd 1 Ovaj rad je rezultat realizovanja naunoistraivakog projekta pod nazivom Razvoj institu- cionalnih kapaciteta, standarda i procedura za suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu u uslovima meunarodnih integracija. Projekat finansira Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (br. 179045), a realizuje Kriminalistiko-policijska aka- demija u Beogradu (2011−2014). Rukovodilac projekta je prof. dr Saša Mijalkovi.
62
Uvod
Aktuelne društvene okolnosti usloavaju bezbednosnu problematiku, kako raznovrsnošu naina, tako i intenzitetom ugroavanja bezbed- nosti.. Neuobiajenost oblika ugroavanja bezbednosti uzrokuje posebne bezbednosne zadatke, kao odgovor na istovrsne bezbednosne probleme. Donošenje odluke o nainu odluivanja u takvim okolnostima predstav- lja ozbiljan problem, jer od njegovog rešavanja u velikoj meri zavisi ishod posebnog bezbednosnog zadatka. Postoje brojni pristupi rešavanju problema izbora naina odluivanja. U us- lovima posebnih bezbednosnih zadataka zajednika im je analiza sloenosti, jer od njenog shvatanja zavisi valjanost izbora naina odluivanja. Koncep- cije sloenosti (logika, teoretsko-informaciona, algoritamska, teoretsko- mnoinska i statistika) omoguuju objašnjenje pojedinih procedura odluivanja, izbor odgovarajuih medju njima (po mogustvu one koja je optimalna u konkretnim uslovima), ali i njihovo objašnjenje, što je od znaaja za edukaciju rukovodilaca. S tim u vezi, struktuiran je glavni deo ovog saopštenja, koji je operacionalizovan sledeim celinama: Osnovna obeleja posebnih bezbednosnih zadataka, Sloenost kao obeleje posebnih bezbednosnih zadataka i Objašnjenje procesa odluivanje u zavisnosti od primenjene koncepcije sloenosti.
Osnovna obeleja posebnih bezbednosnih zadataka
Posebni bezbednosni problemi mogu biti uzrokovani negativnim i pozi- tivnim bezbednosnim dogaajima (npr. demonstracijama i manifestaci- jama, odnosno protivljenjem i podrškom). U svakom sluaju, radi se o problemima koji zahtevaju povišen i neuobiajeno visok nivo prediziman- ja bezbednosnih mera. Posebni bezbednosni problemi mogu nastati kao posledica teroristikih akata, nasilnih javni skupova, pobuna zatvorenika, otmica vazduhoplova, dranja talaca ili posete visokih stranih dravnika, sveanosti, sportskih manifestacija, ali i objektivnih uzroka, odnosno de- jstva viših sila (zemljotresa, poplava, lavina, klizišta, epidemija, hemijskih i bioloških akcidenta i sl.).2
Odgovor na posebne bezbednosne probleme su posebni bezbednosni za-
2 Uporedi: Stevanovi O, Rukovodjenje u policiji, Policijska akademija, Beograd, 2003, str. 237-239.
Dane Suboši
daci. Eskalacija novih oblika ekstremno nasilnog ugroavanja bezbednosti ljudi i drava zahteva dinaminost i promene u organizacionom razvoju i postupanju snaga bezbednosti, emu mora biti posebno primeren i sistem rukovoenja pri izvršavanju posebnih bezbednosnih zadataka. Posebni bezbednosni zadaci su aktivnosti bezbednosnih snaga kojima se rešavaju istovrsni problemi (posebni bezbednosni), primenom operativno- taktikih mera i radnji koje ne spadaju u svakodnevnu delatnost, ve se planiraju i izvode po ukazanoj potrebi ili po posebnom nareenju. Te za- datke posebno karakterišu neuobiajenost, povremenost, tea predvidljiv- ost, angaovanje privremenih sastava policije i drugih bezbednsnih struk- tura i uspostavljanje posebnog sistema rukovoenja unutar njih i to za svaki od tih zadataka posebno. Izvršavaju se radi spreavanja vršenja i otkrivan- ja izvršilaca krivinih dela, njihovog pronalaenja, hvatanja i privoenja nadlenim organima, odravanja i uspostavljanja javnog reda kada je narušen u veem obimu i dr.3 U posebne bezbednosne zadatke naješe se ubrajaju: lišavanje slobode opasnih kriminalaca (pripadnika teroristikih grupa, odmetnika i sl.); odravanje javnog reda na javnim skupovima (van- redna obezbeenja); sloeniji sluajevi asistencija; suzbijanje graanskih nereda,4 izvršenje posebnih operativno-taktikih mera (blokada, racija, zaseda, potera, pretresanje terena), pruanje pomoi graanima i instituci- jama u spasavanju ljudi i imovine i u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i akcidenata i slini zadaci. U posebnu kategoriju posebnih bez- bednosnih zadataka spadaju specijalni bezbednosni zadaci, koji se odnose na rešavanje posebno sloenih bezbednosnih problema, kao što su: otmica vazduhoplova i drugih prevoznih sredstava, talake situacije, teroristike akcije, pobune u kaznenim ustanovama i zatvorima, sluajevi pruanja ot- pora vatrenim orujem i slino.5 Posebni bezbednosni zadaci su uslovljeni posebnim bezbednosnim prob- lemima i izvršavaju se radi rešavanja tih problema, koji naješe nastaju: 1) prevazilaenjem uobiajenog bezbednosnog stanja, odnosno uobiajenog
3 Isto, str. 237-238. 4 Na primer, do narušavanja javnog reda u veem obimu došlo je u Beogradu 10. oktobra tokom odravanja „Parade ponosa“ koja je brojala oko 1000 uesnika nasuprot oko 5000 do 6000 protivnika parade i izgrednika koji su pokušali nasilno da spree odravanje skupa. Pri- padnici policije tom prilikom iskazali visoku profesionalnost, osposobljenost i odlunost u zaštiti prava svih graana na okupljanje što je svakako primer za pohvalu, ali ujedno i model postupanja i za druge policije sveta. Prilikom uspostavljanja javnog reda, povrede su zadobila 173 policijska slubenika (šestorica teške telesne povrede) i 31 graanin (pet teške), a meu povreenima su i dva strana dravljana (Najznaajniji rezultati MUP-a Republike Srbije u 2010. godini, MUP RS, Beograd, 2010, str. 5, mup.gov.rs.). 5 Stevanovi O, Rukovodjenje u policiji, Policijska akademija, Beograd, 2003, str. 238.
Dane Suboši
64
obima i intenziteta ugroavanja bezbednosti na odreenom prostoru i u odreenom vremenu i 2) kada redovne jedinice snaga bezbednosti, re- dovnim i uobiajenim nainom obavljanja poslova nisu u mogunosti da spree ili zaustave nastajanje po bezbednost štetnih posledica ili da obez- bede povišen nivo bezbednosti na odreenom prostoru i u odreenom vre- menu. Prema tome, sloenost je osnovno obeleje posebnih bezbednosnih problema i zadataka. Dedukcijom, dolazi se do zakljuka da je sloenost osnovno obeleje i upravljake funkcije bezbednosne organizacije, poseb- no one koja je usmerena na rešavanje posebnih bezbednosnih problema, odnosno zadataka kojima se oni rešavaju.
Sloenost kao obeleje posebnih bezbednosnih
zadataka
Sloenost kao obeleje posebnih bezbednosnih zadataka moe u teorijskom smislu da se objasni koncepcijama sloenosti. Osnovne koncepcije sloenosti su: logika, teoretsko-informaciona, algoritamska, teoretsko-mnoinska i statistika. Logikom koncepcijom sloenosti odreuje se mera nekih svo- jstava odnosa medju promenljivim (uprošavanje/usloavanje). Teoretsko- informacionom koncepcijom sloenosti entropija6 se poistoveuje s merom sloenosti sistema. Algoritamskom koncepcijom sloenosti, sloenost se odreuje svojstvima strukture (algoritma)7 kojom se rekonstruiše objekat koji se istrauje. Teoretsko-mnoinskom koncepcijom sloenosti, sloenost se objašnjava snagom mnoštva elemenata od kojih se sastoji objekat koji se prouava. Statistikom koncepcijom sloenosti povezuje se sloenost sa verovatnoom stanja sistema.8 Opšte svojstvo navedenih koncepcija je pristup odredjenju sloenosti, kao posledice nedostatka informacija, za eljeni kvalitet upravljanja sist- emom. U odreivanju nivoa sloenosti sistema odluujua je uloga sub- jekta istraivanja, nosioca, istraivaa. Realno, postojei objekti poseduju 6 Entropija sistema predstavlja meru nereda, haosa i dezorganizacije, emu organizacioni i tehniki sistemi prirodno tee (Isto, str. 46.). 7 Algoritam - (arap., gr. rythmos odnos) 1. veština raunanja, etiri osnovne raunske radnje i udbenik o tome (izraz potie od arapskog matematiara Mohameda ibn Musa Alharizmi); 2. logiki algoritam pokušaj da ce logike operacije zamene ciframa i raunskim metodama, dakle, pokušaj jedne matematike ili simbolike logike; opšte usvojen nain pripreme za digi- talne raunare; u srednjem veku upotrebljavali su ce i izrazi algorizam, algaritam (Vujaklija M, Renik stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/7, str. 30.). 8 Ivanova J.T, Prihodko I.V, Teorija organizacije, drugo stereotipno izdanje, (prevela Zora Simovi Leki), Fakultet zaštite na radu, Niš, 2007, str. 42, 43.
Dane Suboši
65
dovoljnu sistemnost, kategorija „sloenost sistema“, pojavljuje se zajedno sa pojavom subjekta istraivanja. Kao sloen ili jednostavan sistem, sub- jektu se predstavlja samo koliko on hoe i moe da ga vidi kao sloen ili jednostavan predmet mišljenja. To što je za nekoga sloen elementaran ob- jekat, za nekog drugog moe da bude jednostavan elementaran objekat.9 Na primer, za senzibilasanog slubenika, proces odluivanja moe da bude jednostavan elementarni objekat, dok za nekoga ko nije takav, taj isti pro- ces moe da bude veoma sloen. Nain na koji neko postaje senzibilasan za odredjenu vrstu pojava je kompleksan, a ini ga kombinacija intelektualnih sposobnosti, intuicije, iskustva i obrazovanja. Time je naelno apsolvirana samo logika koncepcija sloenosti. Teoretsko-informaciona koncepcija objašnjava sloenost dezorganizacijom, dezintegracijom, odnosno haotinim ponašanjem predmetnog entiteta. Tenja ka dezorganizaciji dešava se pod dejstvom prirodnih ali i ljudskih i organizacionih sila. Okruenje esto deluje na sistem tako da ugroava njegov opstanak odnosno dezorganizuje ga.10 Primera radi, korupcija u bezbednosnim slubama, posebno povodom pripreme i realizacije poseb- nih bezbednosih zadataka, negira svrhu njihovog postojanja (odnosi se na slube) i realizacije (odnosi se na zadatke). Konkretnije, kakvi su efek- ti racije, kao posebnog bezbednosnog zadatka, za koju objekat racije zna pre njene realiazacije? Svakako da pozitivni efekti u takvim uslovima izos- taju, ime se dovodi u pitanje finkcionisanje delova slube, a ono što ne funkcioniše nije sistem (jer struktura ne funkcioniše, tj. ne stvara rezultate zbog kojih postoji). Na taj nain, sluba nije deo rešenja, ve je deo bez- bednosnih problema. Pri tome, problem je vei nego što je bio pre takvog angaovanja slube, pre svega zbog injenice da sluba podstie (razvija) deliktno ponašanje. Algoritamska koncepcija sloenosti ukazuje na svojstva strukture u poststrukturalistikom smislu, odnosno na osnovna obeleja procedure koje navedene strukture realizuju. Transformacijom strukture u procedu- ru dolazi se do niza tehnološki zavisnih faza kojima se izvršava odredjena radna aktivnost (posao, zadatak, npr. poseban, bezbednosni). Algoritamska analiza sloenosti mogua je u procedurama sa kvantifikacijom ishoda, pri emu njihova sloenost raste s rastom vremenske i prostorne distribucije angaovanih resursa. Na primer, ako se u procesu odluivanja povodom posebnog bezbednosnog zadatka koriste komandno-informacioni ili geo-
9 Isto, str. 43. 10 Stevanovi O, Rukovodjenje u policiji, Policijska akademija, Beograd, 2003, str. 47.
Dane Suboši
66
grafski-informacioni sistemi u svrhu podrške tom procesu (konkretno kroz ekspertski podsistem), onda trajanje algoritma do njegovog okonanja i koliina prostora koja je potrebna da se on okona (u memorijskom smislu), ukazuju na vremensku i prostornu sloenost istraivane pojave. Teoretsko-mnoinska koncepcija sloenosti ukazuje na to da sloenost ne ini samo mnogobrojnost elemenata koji predmetno mnoštvo ine, jer se time dolazi samo do velikih sistema. Da bi se oni objasnili sloenim, sa as- pekta teoretsko-mnoinske koncepcije, razmatrani elementi pored mnogo- brojnosti treba da imaju i svojstvo snage (kliina energije u jedinici vreme- na), usled ega je kontrola snage mnoštva bezbednosni problem. Navedena teškoa ini taj problem sloenim.11
Statistikom koncepcijom objašnjava se sloenost problema kroz dode- lu verovatnoa njegovim pojedinim stanjima. Dakle, ovom koncepcijom sloenost objašnjava se rizikom i neizvesnošu. Rizik je situacija u kojoj su injenice o stanju problema nepoznate, ali postoje empirijska i/ili objektiv- na evidencija o problemu, što obezbeuje dodelu verovatnoe nastupanja razliitim stanjima problema. Kada se kae da su stanja prirode nepoznata, ne misli se na to da je struktura tih stanja nepoznata, ve se ne zna koje od njih e se dogoditi.12 Dakle, situaciju odluivanja pri riziku karakteriše: poznavanje akcija koje nam stoje na raspolaganju, stanja prirode, kao i verovatnoe nastajanja stanja prirode. Pri tome, zbir verovatnoa buduih stanja jednaka je 1,0. Uslovi neizvesnosti su oni u kojima su injenice o stanju problema nep- oznate i kada su nepoznate sve informacije na osnovu kojih bi se mogle
11 Na primer, ono što posebno karakteriše stanje bezbednosti u Republici Srbiji u 2010. godini, jeste to da je odrano je 44.748 sportskih skupova što je nešto iznad njihovog broja u 2009. godini (43.692), ali je broj sluajeva ozbiljnijeg narušavanja javnog reda na ovim skupovima smanjen za oko 20% (sa 130 na 102). Nije bilo sluajeva nasilnikog ponašanja navijaa sa smrtnom posledicom, a broj povreenih lica smanjen je za oko 40% (sa 192 na 119). Broj intre- vencija policije prilikom odravanja sportskih skupova je na prošlogodišnjem nivou (110:111), dok je broj krivinih dela izvršenih nad policijskim slubenicima zaduenim za bezbednost sportskih manifestacija smanjen gotovo za polovinu (sa 40 na 23), a broj povreenih polici- jskih slubenika prilikom intervencija za 65% (sa 45 na 16). Registrovano je poveanje napada na sportske sudije (sa 75 na 100), a zbog narušavanja javnog reda, prekinut je isti broj sportskih priredbi kao i prethodne godine (69). Ipak, mora se pomenuti da ovu sliku narušava nasilniko ponašanje naših navijaa na stadionu “Marasi” u enovi, usled kojeg je prikinuta fudbalska utakmica izmeu reprezentacija Italije i Srbije, što je uslovilo dodatna policijska angaovanja na sprovoenju navijaa nakon njihovog povratka u zemlju (Najznaajniji rezultati MUP-a Republike Srbije u 2010. godini, MUP RS, Beograd, 2010, str. 5, mup.gov.rs.). 12 upi E. M, Tumala R. M. V, Savremeno odluivanje – metoda i primena, Nauna knjiga, Beograd, 1991, str. 73.
Dane Suboši
dodeliti verovatnoe nastupanja pojedinih stanja. Za razliku od situacije rizika, angaovanje bezbednosnih snaga u uslovima neizvesnosti karakteriše odsustvo objektivne ili empirijske evidencije o verovatnoama nastupanja buduih stanja razmatranih pojava. Neizvesnost je posledica: (I) nedostat- ka podataka, (II) nemogunosti uticanja na pojedine faktore (1) upravljake i (2) izvršne funkcije organizacije i (III) nepoznavanja zakonitosti razvoja pojava u konkretnom sluaju.13
Kada se radi o nedostaku podataka, treba imati u vidu da se takva situacija moe generisati: 1) malom koliinom podataka, 2) dovoljnom koliinom nepouzdanih podataka, 3) njihovom kombinacijom. Naini rešavanja na- vedenih problema jesu poveanje koliine pouzdanih i relevantnih poda- taka. Sloenost takvog rešenja ovog problema je u tome što zahteva dodatna materijalna ulaganja (navedena zavisnost prikazana je narenim grafikim modelom).
13 Suboši D, Organizacija i poslovi policije, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2010, str. 125.
Grafiki model 1 Meuzavisnost troškova i pouzdanosti informacija
Objašnjenje procesa odluivanje u zavisnosti od
primenjene koncepcije sloenosti
Rukovodna (upravljaka) aktivnost u oblasti bezbednosti, ali i šire naješe se poistoveuje s odluivanjem. Pristupe i procese odluivanja o poseb- nim bezbednosnim zadacima mogue je formalizovati u vidu algoritama i procedura postupanja njenih rukovodnih (upravljakih) struktura meu kojima se posebno izdvajaju: 1) nauni pristup procesu donošenja odluka, 2) sistemski proces odluivanja, 3) odluivanje pri neizvesnosti, 4) proces
Dane Suboši
Grafiki model 2 Simetrinost naunog pristupa istraivanju i procesa odluivanja
racionalnog odluivanja, 5) proces rada komandi i štabova na donošenju odluka, kao i 6) formiranje, vrednovanje, predlaganje i izbor varijanti. Os- novna obeleja posebnih bezbednosnih zadataka uzrokuju poseban sistem rukovodjenja snagama koje se angauju za njihovo izvodjenje. Poseban sistem rukovodjenja radi izvršavanja posebnih bezbednosnih zadataka podrazumeva: 1) jedinstven pristup bezbednosnom problemu koji treba da bude rešen, 2) uvaavanje neizvesnosti kao velike verovatnoe nastanka iznenadjenja, 3) štabni metod rada i 4) optimizaciju odluka. Sledi kraa analiza pojednih pristupa rukovodjenju (odluivanju) povodom posebnih bezbednosnih zadataka i to: 1) nauni pristup procesu donošenja odluka, 2) odluivanje pri neizvesnosti, 3) proces rada komandi i štabova na donošenju odluka, kao i 4) formiranje, vrednovanje, predlaganje i izbor varijanti. Nauni pristup odluivanju primenjiv je u uslovima posebnih bezbednos- nih zadataka, jer se takva angaovanja snaga bezbednosti mogu shvatiti kao jedinstven poduhvat (projekat). Naime, ako bez problema nema istraivanja u nauci, onda bez problema nema ni zadataka kojima se oni rešavaju u oblasti bezbednosti. Dakle, istraivanje (projekat) u nauci ima ekvivalent u bezbednosnom zadatku. Navedena simetrija izmedju navedenih srodnih pojava u nauci i struci prikazana je narednim grafikim modelom.
Dane Suboši
69
Odluivanje je prošlo kroz razliite faze razvoja, dok nije poprimilo obeleja naunosti. Najpre je postojao tradicionalistiki pristup odluivanju, u ok- viru koga je postojalo uverenje da je za valjano donošenje odluka potre- ban talenat. Zapravo se na ovaj nain favorizovala intuicija, odnosno sposobnost pojedinica da donose valjane odluke u uslovima manjka in- formacija. Pristupom odluivanju kojim se favorizovalo iskustvo, istie se vremenom razvijena sposobnost pojedinica za valjano donošenje odluka na bazi znanja o aktuelnom problemu, koje je steeno radom na rešavanju istih ili slinih problema. Zdravorazumski pristup odluivanju favorizu- je logiku analizu, kao metod donošenja odluka. Najzad, nauni pristup odluivanju obuhvata intuiciju, iskustvo i logiku analizu, ali favorizuje primenu naunih metoda, kao naina valjanog odluivanja. Prethodnom analizom moe se zakljuiti da je na nauni pristup odluivanju posebno primenjiva logika koncepcija sloenosti. Njom se uoava da je proces odluivanja moe modelovati shodno predznanju donosica odluke, da je mogue odrediti meru u sloenosti procesa donošenja odluka i da je prisutna mogunost odluivanja o nepoznatom na osnovu poznatog, kao što se u istraivanju dolazi do znanja o nepoznatom na osnovu pozna- tog. Suštinu odluivanja pri neizvesnosti predstavlja transformacija neiz- vesnosti u rizik (verovatnou nastupanja bezbednosnih problema i nji- hovih posledica),14 uzorkovanje i problematizacija pravila odluivanja, odnosno izbor kriterijuma, kao merila stepena ostvarenja cilja (vidite sledei grafiki model).
14 ISO/IEC Guide 73 (2002), Risk Management – Vocabulary – Guidelines for use in stand- ards.
Dane Suboši
Dane Suboši
71
Struktuiranje problema omoguuje njegovo razgranienje od slinih proble- ma. Time se stvaraju uslovi za formulisanje moguih alternativa za rešavanje problema. Nakon toga, analizira se neizvesnost (mogua iznenaenja), pri emu se dodeljuje verovatnoa buduim stanjima problema (neizvesnost se transformiše u rizik). Time se stvaraju uslovi za rangiranje alternativa po efektima koji se njima ostvaruju. Nakon toga, bira se alternativa kojom se obezbeuje ostvarivanje cilja po najvanijem kriterijumu (ili više njih, medjusobno ponderisanih), emu sledi njena provera, kojom moe da se ona prihvati, oformi u vidu odluke i dalje primenjuje, odnosno da se od nje odustane i da se navedeni proces ponovi, nakon prikupljanja i obrade novih informacija. Iz navedene anlaize uoljivo je da objašnjenju odluivanja pri neizvesnosti najviše odgovara statistika koncepcija sloenosti (zbog
„dodele verovatnoa buduim stanjima problema“). Komande i štabovi predstavljaju rukovodna tela (organizacione jedinice za rukovoenje), koja su namenjena za pripremu i realizovanje upravljake funkcije organizacije (organizacione jedinice) u ijem su sastavu. Štabovi nastaju onda kada posao rukovodioca kroz istoriju postaje toliko sloen da prevazilazi mogunosti pojedinca da valjano donosi odluke. Formiranjem štabova komandanti dobijaju pomonike za pojedine oblasti rada. Njihov zadatak je da kao strunjaci za specifinu problematiku pomognu, svako u okviru svoje struke, da komandant donese valjanu odluku i da je kao takvu sprovede u delo. Pri tome, oni nemaju status rukovodioca u punom kapac- itetu, ve samo onoliko, koliko ih za to ovlasti komandant (u odnosu na zadatak, vreme, prostor i dr.). Komandama rukovodi komandant jedinice neposredno ili posredstvom sopstvenog zamenika, a štabovima rukovode rukovodioci štabova (npr. komandant ili naelnik štaba).15 Komande i štabovi mogu da rade na potpun i nepotpun nain. Analogno tome, ishod njihovog rada moe da bude potuna i nepotpuna odluka (sledei grafiki model).
15 Komande su sloenija rukovodna tela od štabova. Nastaju kasnije od štabova i na njihovom elu su komandanti. Stuktuirane su tako da u svom sastavu mogu da imaju štab, što ukazuje na to da se prema njima odnose kao opšte prema posebnom. U komandama koje imaju štab postoje i pomonici komandanta za odreene poslove, koji su strukturno pozicionirani van štaba (na primer, pomonik komandanta za logistiku i dr.). Naelnici štabova ujedno su za- menici komandanata jedinica. Komande koje nemaju stalne štabove sastoje se iz komandanta, zamenika pomonika i odeljenja, struktuiranih tako da njima u organizacionom smislu ruko- vode komandant i zamenik, a u strunom pomonici (na…