Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) u funkciji realizacije koncepta ljudske bezbednosti u zoni transporta opasnih materija

Dinamika naučno tehnološkog razvoja i globalizacija proizvodnih aktivnosti doveli su do drastičnog uvećanja obima transporta opasnih materija u svim vidovima saobraćaja. Najčešće saobraćajni koridori prolaze pored i/ili kroz naseljena mesta. U datim uslovima postoji potreba za kontrolom rizika u uslovima mogućih akcidentalnih situacija. Potencijal IKT pored kontrole transporta i merenja eventualnih štetnih uticaja može da se iskoristi i za obaveštavanje, odnosno edukaciju i trening stanovništva o postupanju u datim okolnostima.

U radu je predložena arhitektura IKT koja se zasniva na koncepciji distribuiranih računarskih sistema koji su realizovani na konceptu Integrisanih komandno-kontrolnih sistema baziranih na principu C4I (Command, Control, Communication, Computers and Intelligence). Informacije o lokaciji prevoznog sredstva koji prevozi opasne materije, kao i o trenutnim parametrima opasne materije, moguće je kontinualno slati u monitoring centar putem bežičnih komunikacija i globalnog pozicionog sistema (GPS).

Dobijene informacije, u slučaju akcidenta u transportu opasnih materija, mogu da se koriste za izbor i primenu adekvatnog plana za reagovanje i upravljanje nastalom vanrednom situacijom.

Uspešna reakcija na akcidentalnu situaciju zahteva prethodnu izradu planova za vanredne situacije i edukaciju, odnosno trening stanovništva.

Upotreba IKT omogućava, pored kontinuelnog prikupljanja informacija o prevozu opasnih materija, adekvatno upravljanje akcidentnom situacijom, kao i mogućnost edukacije i treninga baziranog na simulaciji različitih scenarija vanrednih i akcidentnih situacija.

Ključne reči: Transport opasnih materija, IKT, C4I sistemi, monitoring, edukacija i trening u vanrednim situacijama, obaveštavanje i uzbunjivanje, bezbednost ljudi.

1. Uvod

2. Transport opasnih materija kao izvor ugrožavanja bezbednosti ljudi

Koncept ljudske bezbednosti (Human Security) u svojoj osnovi daje alternativni pristup oblastima koje su do nedavno monopolisane od strane vojno-policijskih struktura. U osnovi ideje koja je promovisana od strane UNDP-a 1994.godine nalazi se briga o čoveku kao osnovnoj vrednosti svakog društva. U tom kontekstu službe bezbednosti imaju svoju ulogu u zaštiti ljudskog života i obezbeđivanja adekvatnih uslova za realizaciju potencijala svakog od nas. Svakako da je individualna realizacija u skladu sa utvrđenim društvenim principima i normama čije se poštovanje određuje putem odgovarajućih kontrolnih mehanizama. Institucije sistema, kao i sam sistem su u funkciji realizacije utvrđenih civilizacijskih normi i dostignuća kako se ne bi izazivali konflikti sa drugim društvenim grupama ali i majorizovali interesi većine od strane manjine unutar zajednice.

Na listi faktora koji ugrožavaju bezbednost ljudi transport opasnih materija je pri vrhu. Ukoliko primenimo metodološku matricu koja se koristi u okviru koncepta ljudske bezbednosti onda transport opasnih materija možemo da prepoznamo unutar nekoliko indikatora kojima se prikazuje stanje ljudske bezbednosti.

Glavne oblasti ili komponente bezbednosti ljudi prema UNDP-u su: Ekonomska bezbednost, koja podrazumeva osnovne prihode od „produktivnog i

unosnog rada“. Bezbednost u pogledu hrane, svi ljudi, u svakom trenutku, treba da imaju pristup

hrani, u fizičkom i ekonomskom smislu; Zdravstvena bezbednost, za sve ljude a poseban akcenat je na siromašnima; Ekološka bezbednost, koja se određuje kao zdrava fizička sredina; Lična bezbednost, u obliku smanjenih pretnji pojedincu od nasilja svih oblika; Bezbednost zajednice, tj. bezbednost putem članstva u grupi (pod uslovom da

društvene norme i ponašanje grupe ne dovode u opasnost fizičku bezbednost pojedinaca kao člana grupe, kao i ostalih iz okruženja); i

Politička bezbednost, život u okruženju koje omogućava realizaciju osnovnih ljudskih prava. [4. str. 24-33.]

Kao što može da se vidi iz navedenih oblasti prema UNDP konceptu bezbednost ljudi podrazumeva pored ostalog:

- Dostupnost sanitarno i hemijski ispravnim životnim namirnicama; - Mogućnost adekvatnog zdravstvenog zbrinjavanja i tretmana u slučaju

bolesti i akcidentalnih situacija;- Zdravo životno okruženje;- Eliminisanje pretnji iz okruženja po zdravlje i život građana;

Izdvojene stavke u direktnoj su vezi sa prisutnošću opasnih materija u neposrednom okruženju građana, bilo da je reč o radnom ili boravišnom prostoru. Naučno-tehnološki razvoj omogućio je širenje polja privrednih aktivnosti širom planete zemlje što sa sobom nosi i potrebu za transportom sirovina koje prelaze velika rastojanja. Naša zemlja se, po prirodi svog geografskog položaja, nalazi na transportnom koridoru kojim se prevoze, između ostalog, razne agresivne supstance, kiseline i ostala opasna jedinjenja čije oslobađanje može da dovede do kontaminacije prostora i stradanja velikog broja ljudi. Međunarodni standardi koji su utvrđeni u predmetnoj oblasti stvaraju pretpostavke za svođenje rizika na najmanju mogući meru. Međutim, s obzirom da je reč o vrlo dinamičnim aktivnostima gde je faktor nepredvidivosti prisutan u velikoj meri naša zajednica mora da bude spremna i za reakciju u slučaju dešavanja najgorih scenarija.

Kao što može da se vidi iz tabele 1. statistički pokazatelji o obimu prevoza opasnih materijala pokazuju blagu stagnaciju. Međutim dugoročne tendencije u odnosu na prethodne dekade, odnosno pre početka najnovije faze globalizacije, pokazuju da je došlo do višestrukog povećanja obima transporta opasnih materijala. Slučaj Danske koji je prikazan u tabeli 2. može da bude ilustrativan u pomenutom kontekstu.

Tabela 1. Transport of dangerous goods (million t/km) - Selectedcountries1

Tabela 2: Transport of dangerous goods by Danish road2

  1999 2008DANGEROUS GOODS TOTALALL TYPES OF TRANSPORTWeight of goods loaded, 1000 tonnes 295 737

Iz tabele može da se vidi kako je u periodu od 1999. do 2008.godine došlo do multipliciranja obima prevezenih opasnih materija danskim putevima. Ako podatke iz druge tabele ukrstimo sa prethodnom onda vidimo da je 2002.godine prevezeno ubedljivo najviše tona materijala. Uvek postoji neka rezerva u pogledu relevantnosti podataka i upotrebljene metodologije ali s obzirom da je reč o izvorima koji su sa prostora EU i bazirani na podacima iz nacionalnih statisičkih izvora pretpostavljamo da nema problema te vrste.

Kada je reč o obimu prevezenih opasnih materija onda je za sticanje sveobuhvatne slike neophodna i kvalitativna analiza dostupnih podataka. Na osnovu podataka za 2006.godinu saznajemo da u ukupnoj strukturi prevezenog opasnog tereta na prostoru 27 zemalja EU i Norveške imamo zastupljene:

- Zapaljive tečnosti 58%- Goriva raznih oblika 12%

1 European Road Statistics 2007, European Union Road Federation, International Road Federation,Brussels Programme Centre. Brussels. Pg.65.2 http://www.statbank.dk/statbank5a/SelectVarVal/saveselections.asp

- Kiseline 11%- Raznovrsne eksplozivne supstance 6%- Okside 3%- Ostale neklasifikovane opasne materijale 10%.3

Nesporno je moguće utvrditi vezu između porasta obima transporta opasnih materija i rizika koji su povezani sa tim. Potvrda iznesene teze najbolje može da se ilustruje povećanjem broja poziva za intervencije kod vanrednih stanja nastalih u slučajevima prevoza i skladištenja opasnih materijala u Kanadi. Naime u periodu od 1990.god. do 2008. godine došlo je do povećanja broja poziva sa 1734 na 10075.

Tabela 3: Pozivi za intervencije u slučaju vanrednih stanja na prostoru Kanade 2008.god. po strukturi transporta.6

Oblik transporta Broj pozivaDrumski 262

Železnički 145Avio 17Pomorski 16Cevni 1Skladišta i ostala infrastruktura 564Multimodalni transport 2

Prikazana struktura ukazuje na potencijalno najkritičnije tačke u saobraćajnoj infrastrukturi po pitanju nastajanja akcidenata vezanih za transport i skladištenje opasnih materija. Najveći broj poziva je dolazio upravo iz skladištnih kapaciteta i pretovarnih rampi. Zatim na drugom mestu dolaze akcidenti koji su se dešavali na drumovima, zatim prugama i na kraju cevni transport koji se pokazao iz kanadske prakse kao najsigurnijim oblikom transporta.

Koji će od transportnih puteva biti potencijalno najrizičniji zavisi od raznih faktora. Počev od toga u kakvom su stanju saobraćanice, preko ispravnosti prevoznih sredstava, do kulturološkog miljea i nivoa bezbednosne kulture zajednice čiji se prostor analizira.

Srbija sa svim svojim pretpostavkama spada u prostor koji je vrlo nezahvalan za analize i prognoze u oblasti bezbednosti. Počev od toga da su decenije krize narušile svaki oblik institucionalne odogovornsti prema građanima, pa do toga da smo još uvek u periodu prvobitne akumulacije kapitala kada je javnim funkcionerima daleko važniji lični džep od društvene odgovornosti koju nosi njihova funkcija. Razaranje infrastrukture ne ogleda se samo u fizičkom dotrajavanju puteva već i u urušavanju institucionalnih pretpostavki da se zajednica suoči sa nekim konkretnim problemom.

3 Simo PASI: EUROSTAT: Statistics in focus 66/2008. Luxembourg. pg.6. 4 http://www.tc.gc.ca/eng/canutec/stats-1990stat-453.htm5 http://www.tc.gc.ca/eng/canutec/stats-2008stat-435.htm6 http://www.tc.gc.ca/eng/canutec/stats-2008stat-435.htm

Nekadašnji sistem civilne zaštite koji je obuhvatao skoro sve stanovnike i izradu raznih planova za vanredne situacije ostao je samo u tragovima. U potrazi za novim rešenjima neki dobri aspekti starog sistema proglašeni su ideološkom zaostavštinom, a nova rešenja najčešće postoje samo na papiru. Problem može najbolje da se uoči ukoliko se analizira prostorni raspored objekata u blizini sabraćajnica, odnosno trase kretanja transporta opasnih materija. Ograničenost prostora ne dozvoljava nam analizu svakog od aspekata problema, ali mislimo da je jedna od društvenih funkcija radova ovog tipa da se ukaže upravo na postojanje nekog problema.

3. Upotreba IKT u kontroli prevoza opasnih materija

Brz razvoj informacionih komunikaciono tehnologija (IKT), ima znatni uticaj i na razvoj sistema koji se koriste za kontrolu prevoza opasnih materija. Generalno, ovi sistemi obuhvataju sledeće aspekte:

- prenos informacija do i od vozila (telekomunikacije),

- obrada podataka (informacione tehnologije),

- upotreba informacija u cilju donošenja odluka za bezbedan transport i efikasna rešenja za korišćenje postojećih tehnologija za kontrolu transporta (komanda i kontrola).

Nove tehnologije kao što su navigacioni sistemi, Internet, mobilne mreže su samo nekoliko primera komunikaciono informacionih tehnologija koji se koriste u kontroli prevoza opasnih materija u drumskom saobraćaju, ali i u drugim vidovima transporta. Koristeći ove tehnologije moguće je realizovati savremene sisteme za kontrolu prevoza opasnih materija – Integrisane kontrolne transportne sisteme (IKTS), [1].Inovativne tehnologije mogu aktivno da podržavaju praćenje transporta i da pružaju usluge dodatnih vrednosti za obezbeđivanje legalno zahtevanih informacija i takođe da umanje rizik u slučaju akcidenta. Otvorenim standardima i migracija na SOA (service-oriented architecture), će dramatično povećati razmere na globalnom nivou u pogledu poslovnih modela. Obećavajuće tehnologije su, naravno, rasprostranjeni satelitski sistemi lociranja. U slučaju prevoza opasne robe, međutim, postoji potreba stalnog praćenja i položaja vozila i statusa robe, za potrebe bezbednosti.Tehnike automatske identifikacije vozila zasnivaju se na RFID tehnologijama koje omogućavaju elektronsko skladištenje transportnih informacija. Planiranje ruta može biti vremenski nezavisno ili reaktivno, u zavisnosti od toga da li je informacija o uslovima saobraćajne mreže u realnom vremenu uključena u proces upravljanja. Ove informacije se prikupljaju pomoću senzorskih mreža i stavljaju se na raspolaganje bazama podataka u realnom vremenu. Pored toga, Geografski informacioni sistemi (GIS), će omogućiti upravljanje geoprostornim podacima u svrhu upravljanja procesima donošenja odluka. Važni tehnološki zahtevi ovih sistema, kako bi se osigurala maksimalna efikasnost i bezbednost saobraćaja, su da treba da budu i integrisani i interoperabilni, [2].

Za kontrolu lokacije transportnih sredstava u okviru IKTS koriste se sledeće komponente [3]:

• oprema za praćenje transporta (senzori, detektori, oprema za kontrolu i nadzor, video detektori), TV oprema za nadzor;

• Sistemi za satelitsku navigaciju i pozicioniranje (GPS, GLONASS, EGNOS, Galileo);

• Sistemi za radio komunikacije;

• Geografske baze podataka i informacioni sistemi (GIS);

• Baze podataka o putevima;

• Elektronske kartice sa podacima o transportu;

• Sistemi za praćenje metreoloških podataka;

• Merni i ostali sistemi.

U tehničkom pogledu, savremeni sistemi obezbeđenja transporta opasnih materija mogu se realizovati u vidu Integrisanih komandno-kontrolnih sistema baziranih na konceptu C4I (Command, Control, Communication, Computers and Intelligence). Ovi sistemi putem satelitskih, GSM i drugih bezbednih vidova komunikacije, uz odgovarajuću bezbednosnu opremu i obučeno ljudstvo, pokrivaju sva kritična mesta na celoj teritoriji na kojoj se vrši transport. Pored stacionarnih lokalnih bezbednosnih centara C4I sistemi obuhvataju i mobilne centre koji se koriste u slučajevima vanrednih situacija za pokrivanje mesta akcidenata i havarija, ili za mobilni nadzor kritičnih objekata i lokacija.Sistemi bazirani na konceptu C4I predstavljaju komando informacione sisteme koji objedinjuju sve prednosti upotrebe savremenih komunikacija, računara, obrada informacija i podataka od značaja za bezbednost, u procesu komandovanja. U okviru C4I sistema, obradu i vizuelizaciju prostornih podataka i relacija vrši poseban softverski podsistem GIS (Geografski informacioni sistem). Integracijom ekspertskih sistema u GIS softver, sistemi C4I dobijaju i posebne mogućnosti za kvalitetnu prostornu podršku odlučivanju za upravljanje u vanrednim situacijama izvazvanih bezbednostnim akcidentima.Na osnovu izvršene analize, može se konstatovati da se zbog izuzetnog značaja ove oblasti za funkcionisanje države i privrede, mnogi poslovi oko bezbednosti transporta opasnih materija mogu regulisati na državnom nivou putem ministarstva vojske, policije, energetike i privrede. Iz tog razloga, a na osnovu strateškog značaja i na osnovu mnogih vidova ugrožavanja, kao dominantni sistemi bezbednosti transporta opasnih materija koriste se sistemi na bazi koncepta C4I. Ovi sistemi danas predstavljaju standardne sisteme za odbrambene i bezbednosne primene u državnim institucijama kao i u organizacijama od strateškog značaja. Posebna odlika koncepta C4I i sistema zasnovanih na njemu je što ovi sistemi omogućavaju efikasno upravljanje u realnom vremenu što predstavlja jedan od osnovnih zahteva za realizaciju sistema bezbednosti.

Pored osnovnog zahteva za efikasno upravljanje u realnom vremenu, za kompleksne bezbednosne sisteme neophodno je ostvariti sledeće fundamentalne zadatke:

Bezbednosni nadzor nad svim kritičnim objektima i lokacijama; Podrška odlučivanju na bazi pouzdanih informacija i ekspretskog

znanja; Komandovanje i kontrola u realnom vremenu.

U cilju postizanja visokog nivoa bezbednosti transporta opasnih materija, realizaciju ovih zadataka moguće je ostvariti primenom Integrisanih C4I sistema.

Integrisani C4I sistemiC4I koncept (Command, Control, Communication, Computers and Intelligence) je razvijen sa ciljem da izvršava i pomaže planiranje i upravljanje bezbednosnim operacijama. Njegovi glavni sistemi su:

Integrisani komandni i operacioni centri – fiksni ili mobilni centri koji se koriste da objedinjuju i obrađuju sve informacije koje se odnose na bezbednost transporta.

Sistem za podršku odlučivanju – softver za podršku odlučivanju koji obezbeđuje neophodne ekspertske informacije i situaciona obaveštenja u logičkoj formi za komandne izvršioce, nezavisno od njihove lokacije, obezbeđujući opšti uvid u tekuću situaciju ili incidente. Za vizuelizaciju i kompleksni prikaz bezbednosnih objekata i procesa koristi se softver iz kategorije Geografskih informacionih sistema (GIS).

Integrisani komunikacioni sistem – bezbednosni komunikacioni sistem koji prenosi multimedijalne informacije (tekstualni i numerički podaci, audio i vizuelne informacije), između komandnih i kontrolnih centara, između ekipa i subjekata odgovornih za bezbednost. Na primer, digitalni radio sistem, satelitski komunikacioni sistem, bezbednosne mreže za prenos podataka, sistemi za CCTV monitoring.

Sistem za nadzor nad velikim prostorima – kompleksni sistem koji nadgleda prostor i objekte u njemu, detektuje incidentne situacije, aktivira alarme upozorenja i obezbeđuje protok informacija, u realnom vremenu, koje se odnose na događaje i incidente na širokim prostorima. Ovo se naročiti odnosi na nadzor saobraćaja i transporta sa prepoznavanjem objekata u prostoru i detekcijom njihovih neuobičajenih ponašanja. U slučajevima transporta kroz kritična područja (urbane sredine, ratne i terorističke zone) nadzor se vrši postavljanjem ad-hoc bežičnih senzorskih mreža (BSM).

Sistem za praćenje i upravljanje resursima – obezbeđuje mehanizme za alokaciju i upravljanje resursima koji se koriste u bezbednosnim aktivnostima i odgovorima na incidente siuacije.

Sistem fizičko-tehničkog obezbeđenja – definiše i zaštićuje transportne objekte, putne koridore, regione itd. Sistem može da sadrži protivprovalnu zaštitu, protivpožarnu zaštitu, video nadzor (CCTV), kontrolu pristupa, integrisane barijere, zaštitno osvetljenje itd, kao i odgovarajuću komunikacionu infrastrukturu.

Sistem za uzbunjivanje i obaveštavanje – komunikacioni sistem za informisanje odgovornih subjekata i javnosti o nastalim vanrednim situacijama, sa predlozima za preduzimanje mera za ublažavanje posledica akcidenata.

Sistem za simulaciju i trening – omogućava simulaciju akcidentnih situacija i trening osoblja za upravljanje u vanrednim situacijama.

INTEGRISANI KOMANDNO-KONTROLNI SISTEM ZA UPRAVLJANJE BEZBEDNOSNIM OPERACIJAMA U TRANSPORTU OPASNIH MATERIJA

[1] Russo F., Vitetta A., Rindone C., Delfino G., Quattrone A.: "ITS for monitoring and estimating road accident probability for dangerous goods transport"; Association for European Transport and Contributors, 2008.[2] Fisichela M., Targon V., Pandolfi A.: "The framework for dangerous goods tracking and management – The Integrated Information System"; 5th AED Conference, 2006, Prague, Czech Republic.[3] Batarliene N.: "Location and control of cargo and vehicles with new technologies"; Transport and Telecommunication, Vol 7, No 1, 2006.

4. Edukacija i trening stanovništva

Prvo zapažanje koje smo imali prilikom preliminarnog istraživanja za potrebe ovoga rada je da se regulativa i materijali koji postoje na netu uglavnom odnose na obaveze prevoznika. Dostupna literatura i regulativa iz predmetne oblasti uglavnom se odnosi na standarde, obuku za vozače i rukovaoce opasnim materijalima. O načinu upoznavanja stanovnika koje može biti potencijalno izloženo efektima havarija u toku transporta

opasnih materijala skoro da ne postoji ništa. Neko bi rekao da je to i opravdano s obzirom da je reč o preduzimanju radnji u funkciji sprečavanja akcidenata. S obzirom da je reč o pojavama koje ne mogu da se kontrolišu 100% svi koji potencijalno mogu da budu izloženi efektima eksplozija ili širenja opasnih isparenja trebali bi da budu upoznati sa mogućim scenarijima. U cilju preventivnog delovanja institucije, pored izrade urbanističkih planova koji moraju da sadrže i procene o riziku nastalom usled transporta opasnih materija, moraju da upoznaju stanovništvo sa postupcima i merama u slučaju nastajanja vanrednog događaja.

Tabela 4: Identifikacija hazardnih industrija i lokacija7

  Preduzeće Lokacija Materije Klasa Vrsta prevoza

1 Duga Viline vode organski rastvarači

II železnički

2 Galenika Batajnički drum organski rastvarači

II drumski

3 Dalija Batajnički drum organski rastvarači

II drumski

4 Grmeč Autoput, Zemun organski rastvarači

II drumski

5 Rekord Rakovica organski rastvarači

II drumski

6 Rafinerija-Beograd

Pančevački put naftni derivati III drumski

7 Jugopetrol Radnička naftni derivati III drumski, rečni8 Beopetrol Savska, Ostružnica naftni derivati III drumski9 Tehnogas R.Vujovića - Čoče,

Rakovicatehnički gasovi III drumski

10 Petrolgas Ovča butan-propan smeša

III železnički

11 Grmeč-Balkan Pančevački put organski rastvarači

II drumski

12 Šećerana - Vrenje Radnička amonijak I železnički13 Tehnohemija Viline vode različite

hemikalijeII železnički

14 Beogradski vodovod

Makiš hlor I drumski

15 Beogradski vodovod

Bežanija hlor I drumski

16 Beogradski vodovod

Banovo Brdo hlor I drumski

17 BIP Autoput, Beograd amonijak I drumski18 Hempro Autoput, Zemun različite

hemikalijeII drumski

19 Žel.stanica Dunav Viline vode različite hemikalije

II železnički

20 Žel.stanica, Bgd Savski most različite hemikalije

II železnički

21 Žel. stanica, Ovča Ovča različite hemikalije

II železnički

22 Žel. stanica, Zemun

Zemun različite hemikalije

II železnički

 Klasa materija I - vrlo toksične materije

7 http://www.zdravlje.org.rs/ekoatlas/07at1.htm

Klasa materija II - toksične materijeKlasa materija III - zapaljive materije

Kao što može da se vidi iz tabele 4. samo ne teritoriji grada Beograda postoje registrovane 22. lokacije kao potencijalno veliki izvor hemijskih isparenja, odnosno mesta nastajanja eksplozija koje mogu da dovedu do stradanja velikog broja stanovnika. Pored pojedinačnih rizika može se govoriti i o multipliciranju efekata. Primera radi: hipotetička situacija transport železnicom, nadvožnjak i blizina mosta ili skladišta gde plovnim putem prolazi opasan teret.

Potencijal IKT u oblasti obaveštavanja i edukacije stanovništva o mogućim situacijama i priprema za iste svakako nije u cilju stvaranja panike nego da se stanovnici na vreme upoznaju sa svim elementima koji mogu da doprinesu njihovoj bezbednosti. Danas su razni oblici komunikacije i prenosa informacija dostupni svima. Hardveru je toliko cena pala da i najsiromašniji slojevi stanovništva raspolažu mobilnim telefonima i kompjuterima. Problem o kome može nekom drugom prilikom da se raspravlja je kako se ta tehnika koristi. Jedna sveobuhvatna akcija upoznavanja stanovnika sa važnošću pravovremene informisanosti za preživljavanje porodice i njihovih najmilijih može biti dobar motiv da se animira najveći deo populacije. Edukativni materijal može da se dostavi svim porodicama u njima prihvatljivom multimedijalnom obliku: CD ili DVD. Moguće je i samo stavljanje prezentacija na sajtu čija bi adresa bila dostavljena putem odgovarajučeg flajera čime se pojednostavljuje proces kontrole rizika.

Svakako za realizaciju jednog projekta navedenog tipa osnovna pretpostavka je jaka institucionalna baza sa jasno definisanom strategijom i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Postojanje stalnog monitoringa potencijalnih rizičnih oblasti i područja i sistem ranog upozoravanja. Treba da postoji spremnost ali i sposobnost za primenu znanja i inovacija pri izgradnji fleksibilnog sistema za efikasan odgovor u akcidentalnoj situaciji na svim nivoima. Takav odgovor je moguć u uslovima masovnih nesreća isključivo ukoliko su svi potencijalni akteri unapred pripremljeni na uslove koji ih mogu zadesiti.

U zahvatu puteva kojima se transportuju opasne materije neophodno je orgnizovanje programa posebne edukacije za pripadnike urbanističkih službi kako bi se istima skrenula pažnja na značaj primene standarda pri projektovanju novih ulica i zgrada u njihovoj nadležnosti. Komunalne inspekcije takođe moraju da budu upoznate sa njihovom ulogom u sprovođenju utvrđenih normi kako bi stanje na terenu odgovaralo onome što je projektovano u birou. I na kraju dolaze građani koji treba da znaju koje korake moraju da preduzmu na prvi znak opasnosti, dok ne dobiju detaljnije instrukcije koje se daju kada se sagledaju razmere događaja.

Najpogodniji sistem za sticanje svesti o značaju navedenih procedura je školski sistem. Kasnije preko organa lokalne samouprave treba da se obezbedi učešće svih građana u elementarnim oblicima edukacije kako bi mogli da samostalno prati promene koje budu saopštavane od strane nadležnih službi.

5. Zaključak

Dostupnost planova za reakciju u slučaju akcidentalne situacije u naseljenim mestima kroz koja prolaze saobraćajnice kojima se transportuju opasne materije nije na zadovoljavajućem nivou. Laička javnost gotovo da uopšte nije upoznata sa procedurama šta treba i na koji način da se preduzime u pomenutim uslovima. Pri projekciji planova za vanredne situacije koje mogu da nastanu kao posledica havarija u zoni zahvata saobraćajnica treba da se iskoriste sva dosadašnja iskustva iz sličnih situacija. Praksa je pokazala da transport opasnih materija potencijalno može da izazove velika razaranja i stradanje stanovništva u blizini puteva koji se koriste u te svrhe. Pored plovnih puteva, drumskih i železničkih saobraćajnica kada se vrši procena rizika treba da se obrade i naftovodi, odnosno gasovodi.

IKT nude veliki potencijal u predmetnoj oblasti. Počev od izgradnje modela za projekciju toka događaja i evaluaciju izgrađenih planova, pa do načina postupanja građana u konkretnim uslovima. Savremeni komunikacioni sistemi omogućavaju praćenje rizičnih transporta, trenutno preuzimanje parametara i brzu reakciju u slučaju potrebe. Efikasan sistem podrazumeva i adekvatnu pripremu građana za adekvatnu reakciju u skladu sa situacijom na terenu. Savremeni mediji pružaju neiscrpne mogućnosti počev od obaveštavanja preko radija i TV do edukativnih materijala koji mogu da se distribuiraju putem interneta, DVD/CD na svaku adresu.