1

1.МЕТОДИКА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

МЕТОД(грчки methodos)у науци подразумева плански поступак тј.начин истраживања којим се

долази до научних открића тј.научних истина.

ОПШТА МЕТОДОЛОГИЈА:учење о методи научне спознаје света и испитује начине

истраживања који су заједнички за све науке.

ПОСЕБНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ:испитују укупност начина истраживања у једној науци.

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТОРИЈЕ:разрађује принципе и средства спознаје људског друштва, као и

начин систематизације и тумачења историјских података са циљем да се објасни суштина

историјских догађаја,процеса и појава.

МЕТОДИКА НЕКОГ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА:то је научна дисциплина која проучава

циљеве,задатке,садржаје,облике,методе и организацију образовно-васпитног рада(наставе) у

појединим наставним предметима.

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ИСТОРИЈА КАО НАУКА:њен основни научни задатак је изучавање историјског процеса како у

ужим етнополитичким заједницама(национална историја)тако и друштва у целини(општа

историја);њен важан задатак је ширење и популаризација историјских знања тј.формирање

мишљења чиме се остварује њена социјална функција која се заснива на изучавању историјских

остатака тежи постизању историјске истине.

ИСТОРИЈА КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ:даје ученицима само резултате неоспорних научних

достигнућа,утврђене научно-историјске чињенице и општеприхваћене научне закључке и

оцене.

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОВА ДВА ПОЈМА:

1.обим и дубина интерпретације историјских садржаја

2.изучава се историја оних догађаја процеса и појава који најбоље илуструју опште

тенденције светско-историјског развитка

3.систематска знања из националне историје

4.пажња се поклања одабирању научних садржаја којима се остварује разнородно васпитање

ученика

Методика наставе историје је се управо развила из разлога трансформације историје као науке у

историју као школски предмет и даје одговоре на важна образовно-васпитна питања:

1.какви су циљеви наставе историје у савременој школи

2.како се у складу са њима остварује наставни процес.

Да би се решила ова питања морају се решити неки основни задаци:

1.одабирање наставних садржаја у складу са циљем и задацима наставе историје,

2.истраживање организације и принципа на којима се заснива наставни процес као и наставне

методе и његови облици,

3.испитивање ефекта усвојених историјских знања,учењем и навикама,

4.испитивање ефективности наставних средстава,

5.синтеза резултата педагошке праксе у настави историје и указивање на корелацију са

наставом других предмета,

6.изучавање о месту и улози наставника у настави историје

7.усавршавање и разрађивање властите научне методологије истраживања.

ВРСТЕ МЕТОДИЧКЕ,НАУЧНЕ И СТРУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ:

1.систематизовани уџбеници и приручници,

2.монографије о методичким проблемима,

3.методички радови где је описано педагошко искуство наставника у настави.

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ПО КАРАКТЕРУ СЕ ДЕЛИ НА:

1.као саставни део педагошке науке-дидактички правац,

2

2.методика и као историјска и као педагошка дисциплина

дакле МЕТОДИКА је гранична и комплексна научна дисциплина.

МЕТОДЕ НАУЧНОГ И МЕТОДИЧКОГ ИСТРАЖИВАЊА Њен главни предмет је наставни процес на садржајима историје,методика наставе историје

користи свом емпиријском истраживању метода педагошких наука:посматрање,метода

испитивања,метода изучавања ученичких радова и документације образовно-васпитних

организација и педагошки експеримент.

ПОСМАТРАЊЕ:организовано и специјалним пројектом разрађено перципирање педагошког

процеса,тј.његових одређених страна у природним условима који врши истраживач:педагог и

методичар.

ИСПИТИВАЊЕ:се врши у облику анкете и интервјуа.

ИЗУЧАВАЊЕ УЧЕНИЧКИХ РАДОВА И ШКОЛСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ:користи се

различити материјал о мотивацији и начину рада ученика(семинарски,реферати,белешке,

хронолошке таблице речници мање познатих појмова.

ПЕДАГОШКИ ЕКСПЕРИМЕНТ:најпопуларнији је за теоријске закључке;то је огледна

поставка или неког наставног метода или начина у настави историје у специјално створеним и

строго планираним условима;извођењу огледа стварање научне хипотезе или веродостојне

предпоставке о могућем ефекту.Изводи се или у обичним околностима ученичког живота и

рада или вештачки створеној педагошкој ситуацији.

2.ЦИЉ,ЗАДАЦИ И САДРЖАЈИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА НАСТАВНИМ

ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА Циљеви и задаци одређеног школског предмета произилазе из општих циљева и задатака

образовања и васпитања који су одређени карактером друштвеног и политичког уређења неке

земље који се постављају у односу на узраст ученика врсту школе и њен степен.

Основни документи којима се дефинишу циљеви,задаци и садржаји свих предмета па и

историје су НАСТАВНИ ПЛАН и НАСТАВНИ ПРОГРАМ.

НАСТАВНИ ПЛАН:је основни званични документ којим се предвиђа који ће се предмети у

којем обиму и колико изучавати у некој школи одређеног профила и ступња.Којим ће се

редом учити од када и колико ће имати часова недељно самим тим годишње.Њиме се

предвиђају предмети и време предвиђени за њихово изучавање на одређеном ступњу у

одређеном профилу школе.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ:утврђује циљеве и задатке наставе неког предмета и његове

садржаје.

Програм се саставља на основу дидактички начела:

1.наставно градиво предвиђено програмом мора бити научно утемељено;

2.циљеви и задаци морају бити у складу са профилом и ступњом школе,примерени узрасту.

3.програмски садржаји морају бити повезани хоризонтално,тј.са другим предметима,и

вертикално,обезбеђује се континуитет учења од предходног разреда;

4.требало би да подстичу повезивање теорије са радном и друштвеном праксом.

ПОДЕЛА НАСТАВНИХ ПРОГРАМА:

ПРЕМА СТЕПЕНУ РАЗРАЂЕНОСТИ САДРЖАЈА:

1.уопштени програми који дају опште оквире садржаја предмета и

2.детаљне који прецизно формулишу наставне садржаје подељене на наставне теме ;тачан фонд

часова,и даље на наставне јединице.

НАЧИНИ ПРОГРАМИРАЊА САДРЖАЈА ИСТОРИЈЕ:

1.линеарно програмирање

2.у облику концентричних кругова

3.спирално програмирање.

3

СТРУКТУРЕ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА ИСТОРИЈЕ:

1.циљ и задаци предмета

2.програмски садржаји редовне наставе

3.програмски садржаји допунског рада

4.дидактичко-методичка упуства наставницима за реализацију програма

ЦИЉ наставе историје је да ученици стекну знање о развоју људског друштва изучавањем

садржаја из историје света и Србије не би ли допринели развоју ученикове личности и његовог

стваралаштва

-ЗАДАЦИ:се своде на две основне компоненете:образовну и васпитну.образовна се састоји у

овладавању темељних знања и неопходним умењима и вештинама,овладавањем образовних

компоненти стварају се основи васпитних задатака историје.Васпитни задаци:васпитање у

националном духу уз развијање хуманости и солидарности,радног васпитања итд.Све у свему

мора се обезбедити јединство образовних васпитних задатака.

-ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ:систематизују се по разредима у складу са бројем часова

прописаних планом.Садржаји се нижу хронолошко-прогресивним редом према подели историје

на периоде уз социолошку периодизацију према друштвеним порецима,општа и национална

историја се изучавају синхронизовано.

Наставни садржаји се групишу на поглавља који обухватају одређени историјски

период,наставне теме које су веће заокруженије и систематизованије целине наставног градива

и наставне јединице део наставног градива најчешће једног наставног часа.

-ДОДАТНИ РАД:је намењен развијању способности даровитих ученика и оних којих исказују

посебно интересовање за историјску науку.Има различитих облика:читање и коментар

извора,посматрање и обрада историјског апарата,читање и прављење извода или приказа из

историјског дела,проучавање карата,планова,родослова илустрација...Садржаји за додатни рад

требало би да обухватају недовољно обрађене теме из уџбеника и у редовној настави.

ДОПУНСКИ рад се организује за за оне ученике који не постижу задовољавајуће резултате.

СЛОБОДНЕ УЧЕНИЧКЕ АКТИВНОСТИ:на основу добровољности ученика.

-ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА УПУСТВА-са циљем што бољег остваривања програма.

1.образовни и васпитни захтеви су дати по разредима

2.наставне методе и средства у настави историје

3.начин остваривања корелације са другим предметима

4.смернице о семинарима као облику рада у настави историје

5.образовни стандарди

6.оцењивање.

3.НАСТАВНИ ПРИНЦИПИ Или дидактички принципи тј.начела је оно на којима се заснива образовно-васпитни рад било

ког предмета у школи.

I)ОПШТИ ДИДАКТИЧКИ ПРИНЦИПИ:

1.ПРИНЦИП НАУЧНЕ ЗАСНОВАНОСТИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ Творци програма и

уџбеника образовно-васпитне принципе базирају на најновијим достигнућима историјске науке,

ученици се морају обавестити о ограничењима историјске науке тј. О релативности историјско

научне спознаје.

2.ПРИНЦИП ВАСПИТНЕ УСМЕРЕНОСТИ-васпитање ученика је могуће само на основу

конкретних историјских садржаја.

3.ПРИНЦИП СВЕСНЕ АКТИВНОСТИ-суштина наставе је стално сазнање које је омогућено

само уколико постоји свесна активност ученика.Свесно учешће је најбитније па се све више

ученици ангажују у настави као равноправан субјект.

4ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ-са више чула у опажању представе о предмету су верније.

Очигледност у настави историје се разликује него ли у настави природних наука јер се догађаји

4

не могу поново намерно поновити у лабораторији.Очигледност се у настави историји постиже

ПОСРЕДНО:ПРЕДМЕТНА ОЧИГЛЕДНОСТ-кроз посматрање остатака материјалне културе у

музејима и архивима;ЛИКОВНА ОЧИГЛЕДНОСТ-посматрањем слика и УСЛОВНА

ОЧИГЛЕДНОСТ-посматрање шематског материјала са условним знацима.Све поменуто

омогућава делимичну СПОЉАШЊУ ОЧИГЛЕДНОСТ историјских појава али да би се

употпуниле представе о прошлости неопходна је и УНУТРАШЊА ОЧИГЛЕДНОСТ која се

постиже вербалним и текстуалним средствима-

5.ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИ

ближе-даље;просто-сложено;лакше-теже;познато-непознато.Систематичност:наставни рад мора

представљати систематску целину где његов сваки структурални део има јасно одређено место

и корелацију са осталим деловима.Повезивање старог са новим знањем.

6.ПРИНЦИП ДОСТУПНОСТИ:на основу педагогије и психологије наставник се упознаје са

узрастом ученика и његовом фазoм основу свега тога одмерава дидактички рад у настави.

Дакле начин рада зависи од узраста ученика,простора и времена где се организује настава.

7.ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ УСВОЈЕНИХ ЗНАЊА ВЕШТИНА,УМЕЊА И НАВИКА:потреба

савладавања знања која ће им користити у даљем учењу или чак у радној пракси.У историји се

задржавање знања обезбеђује:систематским вежбањем понављањем и оцењивањем.

8.ПРИНЦИП РАЦИОНАЛНОСТИ И ЕКОНОМИЧНОТИ циљ није запамтити репродуктивну

масу већ на рационално одабраним научно-историјским чињеницама схватити суштину

најзначајнијих историјских догађаја.

9.ПРИНЦИП ПОВЕЗАНОСТИ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ:коришћење знања,умења уз оцену једног

историјског дигађаја,појаве или процеса,аналогни догађаји прошлости и садашњости.

II)ПОСЕБНИ НАСТАВНИ ПРИНЦИПИ

1.ПРИНЦИП ИСТОРИЈСКОГ ПРИСТУПА ДРУШТВЕНИМ ПОЈАВАМА:при откривању

сваког историјског догађаја треба откривати услове који су утицали на историјски развој уз

оцену његовог значаја са становишта конкретних услова.

2.ПРИНЦИП ХРОНОЛОШКОГ ПРОУЧАВАЊА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ ИСТОРИЈСКИХ

САДРЖАЈА:примарни посао историчара јесте да утврди временски настанак појаве којoм се

бави.Па онда да открије шта све утиче на ток и њен развој.

3.ПРИНЦИП ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА:улога наставника да истиче

географски фактор у развоју историјских догађаја,појава и процеса.Просторне представе.

4.ПРИНЦИП ПОВЕЗИВАЊА ИСТОРИЈЕ СА САВРЕМЕНОШЋУ:проучавањем неке појаве у

прошлости могу се извући закључци о последицама све до савремености.

4.ОБЛИЦИ РАДА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ -РАЗРЕДНО-ЧАСОВНИ СИСТЕМ Ј.А.Коменски.17.век.Наставни час:уводни,средишњи и

завршни део. Међутим бројни су недостаци овакве наставе.Обраћање према средњем ученику.

ТРИ ОБЛИКА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА МОДЕРНОГ РАЗРЕДНО-ЧАСОВНОГ СИС.

-ФРОНТАЛНИ РАД-најекономичнији,наставник је посредник између ученика и наставног

садржаја,пасивни положај ученика. Слабости:настав према имагинарном просеку,нема сарадње

међу ученицима ученик се навикава да добије готова знањамонотон рад.

-ГРУПНИ РАД:ЗАБЕЛЕЖЕНА је много већа активност него у фронталном

раду,сарадња,координација,али одузима поприлично времена а има несналажљивости без

наставника.

-ИНДИВИДУАЛНИ РАД:на и ван часа предност је максимална самосталност ученика уз избор

начина рада властитим темпом уз слабости јер нема сарадње са наставником и осталим

ученицима и нема вербалне дискусије.Не користи се за стицање нових знања већ само за

проверавање стечених знања и ради вежбања у писаном изражавању.За ово је потребна велика

припремљеност наставника.

5

КВАЛИТЕТАН ФРОНТАЛНИ РАД КАО НАЈЕКОНОМИЧНИЈИ МОРА БИТИ ОСНОВА

РАДА РЧС А ГРУПНИ И ИНДИВИДУАЛНИ БИ ТРЕБАЛО ДА МУ БУДУ

ДОПУНА.РАЗНОВРСНОСТ УМАЊУЈЕ МОНОТОНИЈУ У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ.

5.НАСТАВНЕ МЕТОДЕ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ наставне методе су начини рада у настави са три компоненте:

1.начини стицања знања,умења и вештина

2.јединство рада ученика и наставника

3.постизање одређених резултата у наставном процесу

ИСПРАВНОСТ МЕТОДЕ СЕ ПОКАЗУЈЕ КРОЗ ЊЕНУ ЕФИКАСНОСТ.

КЛАСИФИКАЦИЈА НАСТАВНИХ МЕТОДА

-по КОТПЕРЈОВУ:-догматска:знања се дају у њиховом облику

-генетичка:показује се процес настајања знања и његово развијање

-по СТРАЖЕВУ:1.методе изучавања историјских чињеница

2.методе изучавања хронологије

3.изучавање локалитета историјских појава

4.изучавање основних историјских појава

5.изучавање узрочно-последичних веза

6.објашњење законитости историјског развитка

-по ЛЕРНЕРУ:1.информативно-рецептивни метод

2.репродуктивни метод-вежбања

3.метод проблемског излагања-проблемски задатак у настави ученици

стваралачки обрађују

4.еуристички метод-разговор

5.истраживачки метод.

I) ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ:

1.МОРФОЛОШКА МЕТОДА-усмено излагање

2.ДИЈАЛОШКА МЕТОДА-разговор

3.ТЕКСТ-МЕТОДА-рад на изворима,књижевно и научним историјским текстовима

4.МЕТОДА ПИСАНИХ ИСТОРИЈСКИХ РАДОВА-семинари и реферати.

II)ИЛУСТРАТИВНО-ДЕМОСТРАТИВНЕ МЕТОДЕ:

1.методе рада када се користе предметна очигледна средства и њихове слике;

2.методи рада када се користе очигледна средства са условним знацима.

6.УСМЕНО ИЗЛАГАЊЕ КАО МЕТОД У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ -историја као класичан наративни предмет монолошку методу има за основну наставну методу

у свим разредима с тим што се њен карактер мења са узрастом..Успело усмено излагање је

систематско,повезано и лепо изношење историјских чинилаца,повезивање догађаја појава и

процеса.Функције монолошке методе су:приповедачко-описна,логичка и емоционална, а њени

елементи:приповедање,сажето саопштење,описивање,карактеризација појава,објашњење и

расуђивање.

1.ПРИПОВЕДАЊЕ:историјско причање са сижеом о догађају појави или процесу као и о

конкретној делатности историјских личности.

2.САЖЕТО САОПШТЕЊЕ:због економисања временом.Мање емоција и нема подробности

Најкраће информације о догађају.3.ОПИСИВАЊЕ:упоредо са описивањем хронолошким

редоследом изношење обележја , особености историјских појава и процеса..Дели се на

сликовито(спољашње) и аналитичко(унутрашње).

4.КАРАКТЕРИЗАЦИЈА:тачно формулисано набрајање суштинских црта и особености појава и

личности.Даје се суштина историјских догађаја.

6

5.ОБЈАШЊЕЊЕ:откривање унутрашњих веза и зависности историјских чињеница.

6.РАСУЂИВАЊЕ:доследно развијање поставки и доказа које ученике воде ка извођењу

закључака,њиховим извођењем ученици уче историjско мишљење.

УСМЕНО ИЗЛАГАЊЕ НАСТАВНИКА ИСТОРИЈЕ ТРЕБАЛО БИ ДА БУДЕ СЛОЖЕНА

КОМБИНАЦИЈА СВИХ ПОБРОЈАНИХ ЕЛЕМЕНАТА са циљем утврђивања чињеница,

њиховог повезивања и уопштавања.Проналажење узрока,и тока последица.Излаже се на основу

резултата савремене историографије.Излагање мора бити у сагласности са уџбеником.

7. ДИЈАЛОШКА МЕТОДА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ То је обрада градива у разговору наставника са ученицима.Нема изношења нових чињеница јер

се стварни ток историјског догађаја не може променити чак и поред перфектног знања ученика.

1.Разговором се објашњава историјска грађа ученицима коју они коментаришу и оцењују.

2.разговор је прикладна метода за активирање ученика у стицању нових знања.

3.дијалогом се утврђује обим и дубина усвојених знања.

ДИДАКТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ ДИЈАЛОГА:активизација ученичких знања,контрола стечених

знања,укључивање у анализу историјског градива уз различите сазнајне операције.

ВРСТЕ РАЗГОВОРА:УВОДНИ,КОНТРОЛНИ,АНАЛИТИЧКО УОПШТАВАЈУЋИ

ЗАКЉУЧНИ.

Дијалог је једна од основних метода у настави историје,а његов битан елемент је наставникова

способност да правилно прати разговор и не дозволи да он исклизне из научних оквира и да

поставља питања одговарајућих дидактичких захтева.

ПО СТЕПЕНУ ПОВЕЗАНОСТИ СА ГРАДИВОМ РАЗГОВОР СЕ ДЕЛИ НА:

1.ВЕЗАНИ-при утврђивању пређеног градива

2.СЛОБОДНИ-у старијим разредима,после посета ваншколским установама

3.ДИСКУСИЈА-борба мишљењима и критички став ученика.

8.ИЗВОРНИ ТЕКСТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Коришћење текст методе у настави историје је често и врло значајно јер се њоме повећава

очигледност у настави и она очигледност која се постиже живом наставниковом речју и

историјским текстовима се назива УНУТРАШЊА ОЧИГЛЕДНОСТ. За разлику од спољашње

очигледности сви текстови имају ДИДАКТИЧКУ ФУНКЦИЈУ:

1.проширују се и продубљују знања које су ученици стекли слушањем наставника.

2.ученици се уче одабирању и класификовању чињеница

3.имају и васпитни значај јер негују културу према раду.

-ОДЛИКЕ ИЗВОРНИХ ТЕКСТОВА:писани историјски извори су најзначајнији у обради новог

садржаја;у методичком погледу се деле на:текстове из наративних извора,историјскa документа

и текстове из публицистике времена о којем говоре.

1.ТЕКСТОВИ ИЗ НАРАТИВНИХ ИЗВОРА:најзначајнији јер су писани на основу извору

понекад изгубљених,дају повезану слику догађаја али доза субјективности им је мана.

2.ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТИ:извори првог реда настали узгредно као саставни део

историјског збивања.Мање су тендециозни а то су сви списи органа власти.

3.ПУБЛИЦИСТИЧКИ ТЕКСТОВИ.

7

МЕТОДИКА КОРИШЋЕЊА ИЗВОРНИХ ТЕКСТОВА

1.ИЗВОРНИ ТЕКСТ НАСТАВНИК МОЖЕ УКЉУЧИТИ У ИЗЛАГАЊЕ НА ДВА

НАЧИНА

-уместо властитог извођења чињеница

-када се текст користи као потврда наставникових речи.

2.НА ЧАСУ ОБРАДЕ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ВАН НАСТАВНИКОВОГ ИЗЛАГАЊА

-као увод у излагање нове јединице на почетку часа

-као допуна пређеног градива приликом понављања у завршној фази часа

3.КОРИШЋЕЊЕ НА ЧАСОВИМА ЗА ПОНАВЉАЊЕ

-упућивање ученика у елементе методологије истраживања у историјској науци.После

обраде неког поглавља

-документ се анализира у три фазе:

а)обавештење о документу

б)читање и анализа

в)закљуци на основу анализе.

9.ТЕКСТОВИ ИЗ КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ -повећава се унутрашња очигледност у настави историје

-са методичког становишта деле се на:

1.КЊИЖЕВНА ДЕЛА ИЗ ВРЕМЕНА САМОГ ДОГАЂАЈА

изузетног значаја и служе и као историјски извор.Одражавају историјску стварност а

правилним коришћењем се употпуњују слике историјског развоја.

2.ИСТОРИЈСКА БЕЛЕТРИСТИКА

романи,драме,приповетке историјске тематике насталих у протекла два века.Мање одражавају

стварност.Пажљиво се и критички требају користити.

3.НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Уз помоћ све три групе ученик је у могућности да спозна атмосферу времена и делатност

историјских личности.

МЕТОДИКА КОРИШЋЕЊА ОВИХ ТЕКСТОВА

1.краћи текст на почетку часа као мото предавања

2.у току излагања историјског градива при обради наставне јединице

3.замењује се наставников опис догађаја без изневеравања историјске истине

4.као потврда наставниковог закључка о узроку и значају.

5.после наставниковог излагања на крају часа

6.понекад се и цео час одвоји за читање и коментар књижевних дела.

Овај вид текстова треба умерено користити при обради историјског садржаја водећи рачуна о

важности њиховој.

10.ТЕКСТ ИЗ НАУЧНИХ ДЕЛА КАО СРЕДСТВО РАЗВОЈА ИСТОРИЈСКОГ

МИШЉЕЊА УЧЕНИКА 1.ТЕКСТОВИ ИЗ ИСТОРИОГРАФИЈЕ И ИСТОРИЈЕ ПОЈЕДИНИХ ГРАНА КУЛТУРЕ

-текстови из чланака и монографија

-текстови из синтеза и општих прегледа историје

Они би требало да садрже.

А) опис важног историјског догађаја или делатност историјске личности

Б)научне оцене историјских догађаја процеса и појава

В)табеле са статистичким подацима

8

2.ТЕКСТОВИ ИЗ НАУЧНО ПОПУЛАРНИХ ИСТОРИЈСКИХ ДЕЛА

облик монографија и синтеза,Р.Самарџић.

-предност је лако укључивање у наставниково излагање сваког тренутка изазивајући емоције

код ученика

-користити одломке описа конкретног догађаја

3.ТЕКСТОВИ ИЗ ТЕОРИЈСКИХ ДЕЛА ДРУГИХ ДРУШТВЕНИХ НАУКА

11.ПИСАНИ РАДОВИ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Нису чести као код неких других предмета.Рационално проверавање степена усвојених знања и

способности писаног изражавања.

1.ШКОЛСКИ ПИСАНИ РАДОВИ:контролни задаци,наставни тестови

2.ДОМАЋИ ПИСАНИ РАДОВИ:реферати,семинари,радна свеска белешка и помагалa.

12.ЛИКОВНИ МАТЕРИЈАЛ ИСТОРИЈСКОГ САДРЖАЈА КАО ОЧИГЛЕДНО

СРЕДСТВО У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Принцип очигледности је изузетно битан за ефикасну наставу,у очигледност можемо сврстати

оне представе које формирају непосредне представе .Специфичност наставе историје је у томе

што за већину представа и појмова се не могу користити очигледна средства.Историјске појаве

се не могу поново изазвати до сазнања се може доћи само апстрактним мишљењем па је за

наставу историје изузетно важна унутрашња очигледност а да би она могла бити успешна она

мора бити допуњена спољашњом очигледности.

СПОЉАШЊА ОЧИГЛЕДНОСТ:

-предметна

-ликовна

-очигледност помоћу средстава са условним знацима

Прворазредни значај у историји има ликовна очигледност која се постиже стручним и

методички заснованим коришћењем ликовног материјала и дели се у две групе:

1.ЛИКОВНИ ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ КАРАКТЕРА

-фотографије и репродукције аутентичних историјских материјалних и писаних остатака.

-изузетна дидактичко-методичка вредност па се може упоредити са писаним историјским

изворима.

2.ЛИКОВНИ ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛ УМЕТНИЧКОГ КАРАКТЕРА.

Вајарска и сликарска дела која се по пореклу и времену деле на:

А)дела настала у епохи када је се збио неки догађај или појава

Б)дела настала у каснијем периоду

-ПО САДРЖАЈУ,САЗНАЈНОЈ ВРЕДНОСТИ И МЕТОДИЧКОЈ ПРИМЕНИ У НАСТАВИ:

-догађајне слике:уметничка дела која за тему имају конкретан историјски догађај

-типолошке слике:сликарска дела којима се уметнички изражавају појаве,процеси,начин живота

ирада група људи...

-историјски пејзажи

-портрети историјских личности

-карикатуре-пренаглашавање поједине стране појаве.Сатирична оцена кроз оштрину.Политичке

карикатуре су најпогодније јер се разобличавају пороци.Мора да објективно даје суштину

појаве оцена демократских позиција,очигледна и лако схватљива

*****ДИДАКТИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ*****:

-формирање у свести ученика прецизне историјске појаве

-делују на емоције изазивајући стваралачку машту.

Брижљиви одабир ликовних представа а на часу се могу користити:

-на централном делу часа при новој материји

-у уводном делу часа

9

-на завршном делу часа

-на часу тематског понављања градива

-у ванчасовним активностима ученика

-за самостални рад ученика.

Посебну улогу међу овом врстом имају КИНО-ФИЛМОВИ у зависности од садржаја,намене

метода израде деле се на:

1.УМЕТНИЧКИ ИГРАНИ ФИЛМ-у себе укључује:књижевно,глумачко,ликовно,музичко и

режијско

2.ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ-снимци стварних догађаја обеката појава.Очигледна историја у

акцији уз изванредан значај у настави.

3.НАУЧНО-ПОПУЛАРНИ И НАУЧНО-УМЕТНИЧКИ-популаризација тековина у науци и

техници .Такви су рецимо биографски филмови о научницима.

4.НАСТАВНИ ФИЛМ-садржај је одређен наставним програмом,структуром часа уз акценат на

практичном знању ученика

5.МУЛТИПЛИКАЦИОНИ ФИЛМ-снимањем кадрова појединих фаза покрета графичких или

тродимензионалних фигура.

Прва јавна пројекција филма одржанма је 1895.(браћа Лимијер) а 1927.била је свечана

премијера првог тонског филма ЏЕЗ ПЕВАЧ.

Филм сведочи о времену на два начина:време које је представљено у филму и време када је тај

филм створен ПАТЕОВИ СНИМАТЕЉИ(Крунисање краља Петра,Марсејски атентат,Адолф

Хитлер на власти 1933.,Априлски рат.)

ЧАС:увод-5 мин,обрада градива 20 мин,филм 15 мин,завршни део 5 мин

Међутим највећи проблем лежи у чињеници неопремљености наших школа.

13.ИСТОРИЈСКА КАРТА У НАСТАВИ -простор и време представљају основне предпоставке развитка природе и друштва географски

услови знатно утичу на развитак државе:рељеф,клима,положај,плодност.

-утврђивање односа између историјских догађаја и гео. простора називамо ИСТОРИЈСКОМ

ЛОКАЛИЗАЦИЈОМ.

-ИСТОРИЈСКА КАРТА ЈЕ ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ГЕО ПРОСТОРА НА КОМЕ СУ СЕ

ОДИГРАЛИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ У ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.

Историјска карта као и географска садржи основне географске податке-ТОПОГРАФСКЕ

САДРЖАЈЕ историјски подаци су на карти дати динамички при чему се она постиже

механичким решењима:боје,личности,датуми.

Уз уџбеник карта представља најважнији извор знања о прошлости којима се објашњава

историјски догађај.

-ПРЕМА ИСТОРИЈСКОМ САДРЖАЈУ КАРТЕ СЕ ДЕЛЕ:

1.ОПШТЕ ИЛИ ОСНОВНЕ-историјско-географски простор једног времена неког простора

и врло су прегледне.

2.ПОСЕБНЕ тј.ТЕМАТСКЕ КАРТЕ:приказују одређене појаве или историјске процесе у

одређеном тренутку или у дужем временском периоду.

3.ПОЈЕДИНАЧНЕ-приказују одређене историјске догађаје на ужем географском простору.

-ПРЕМА СТЕПЕНУ ОЧИГЛЕДНОСТИ

1.ШЕМАТСКЕ КАРТЕ-поред историјских и географских података имају и шеме и

шематске цртеже.Тако се ликовно изражава смисао одређеног догађаја,појаве процеса.

2.ПИКТОГРАФСКЕ:условни знаци+слике објеката ликова или слике историјских

споменика.

3.НЕМЕ или КОНТУРНЕ-минимум гео и историјских података без натписа..

10

Наставник је дужан да укаже на разлике између географских и историјских карата.Њено

коришћење је пожељно на сваком часу..Стоје на посебном сталку или на централном делу зида

не заклањујући таблу.Истоветан садржај и значај имају и историјски атласи.Карта мора бити

прилагођена узрасту ученика.

-ПРЕМА ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ОБУХВАТУ-

-карте држава,покрајина региона континената

ПРЕМА РАЗМЕРИ

ПРЕМА НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА

Карте су некада штампане у Загребу:Учила Загреб и Картографија данас код нас их штампа

Геокарта у Београду.

14.ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ I) ПРОСТА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА

1.ШКОЛСКА ТАБЛА-исписује се назив наставне јединице,имена личности,историјски појмови

2.ФЛАНЕНОГРАФ-табла од чврсте подлоге.

3.ПОКРЕТНИ СТАЛАК

II)АУДИТИВНА НАСТАВНА СРЕДСТВА

1.ГРАМОФОН

2.МАГНЕТОФОН

3.РАДИО

III)ВИЗУЕЛНА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА

1.ЕПИСНОП-оптички апарат за пројекцију на екрану

2.ЕПИЦИЈАСКОП-пројекција непрозирних предмета

3.ГРАФОСКОП

IV)АУДИО-ВИЗУЕЛНО ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА

1.КИНО-ПРОЈЕКТОР

2.ТЕЛЕВИЗИЈА

Наставни кабинети,специјализоване учионице.

15.ХРОНОЛОГИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

ХРОНОЛОГИЈА је наука која се бави утврђивањем времена настанка неког историјског извора

КВАНТИТАТИВНА је календарско време кретања историје док социјално-историјско време

представља КВАЛИТАТИВНУ страну тог кретања.Научно схватање историјског процеса

захтева представљање било којег догађаја и појава у оквиру тачног времена..Најважније је да

ученици правилно овладају периодизацијом. А значајна је и социолошка периодизација

Памћење историјских података би требало да се веже за шири историјски концепт.Не да се зна

само датум већ и о догађају,појави,процесу или историјској личности.Тако се постиже свесно

памћење хронолошких одредница.

16.ЧАС ИСТОРИЈЕ ЧАС је облик организације рада релативно сталног састава ученика и наставника ограниченог

временског интервала(45мни)који служи решаваљу задатака наставе,васпитања и развоја

ученика.На часу историје ученици усвајају знања,умења,навике у обиму који је прописан

наставним програмом и васпитавају се на конкретним садржајима.На часу се такође

проверавају и систематизују знања и формирају се умења и навике ученика за рад на

историјском градиву читање карте,разматрање докумената расправа о њима.Час историје би

требало да карактерише унутрашње јединстви и завршеност,који се огледају у теми часа која

треба да буде тако формулисана да ученицима кратко и јасно укаже на битне садржаје часа,час

је и смисаона целина на којој се обрађује једна тема.

11

УСПЕШАН ЧАС ЗАХТЕВА ИСПУЊАВАЊЕ НЕКИХ ОПШТИХ УСЛОВА:

1.СОЦИЈАЛНО-ПЕДАГОШКЕ----------квалификовани наставник,сложан и чврст колектив

,савремена наставна средства као и харминичан однос ученика и наставника.

2.ПСИХОЛОШКО-ДИДАКТИЧКЕ--------степен обучености ученика сходно

узрасту,мотивисаност ученика за сваки облик рада,поштовање дидактичких принципа.

-њихово постојање и уважавање је и најбитнији сегмент сваког успешног часа.

СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЧАСА

1.ПРВО ДИДАКТИЧКО ПРАВИЛО:одредити дидактички циљ часа:образовни,развојни,

васпитни.

2.ДРУГО ДИДАКТИЧКО ПРАВИЛО:одређивање и припремање садржаја часа са циљем и

могућностима ученика и утврдити наставна средства и допунске изворе информација.

3.ТРЕЋЕ ДИДАКТИЧКО ПРАВИЛО:изабрати наставне методе и начин рада

4.ЧЕТВРТО ДИДАКТИЧКО ПРАВИЛО:одредити структуру часа која најбоље одговара

циљу и задатку часа.

5.ПЕТО ДИДАКТИЧКО ПРАВИЛО:сви дидактички задаци морају се решити на самом часу и

не могу се преносити на домаћи рад ученика.

ТИПОВИ ЧАСА ИСТОРИЈЕ

-изучавање новог градива

-усавршавање знања умења навика---понављање усавршавање систематизација

-комбиновани час

-час контроле и корекције знања умења и навика.---процена квалитета наставног процеса и

степен усвојености битних чињеница.

СТРУКТУРА ЧАСА:

1.ЗА ИЗУЧАВАЊЕ НОВОГ ГРАДИВА

-уводни део:5-10мин.

-централни део-25-30мин

-завршни део-5-10 мин.

2.ЗА УСАВРШАВАЊЕ ЗНАЊА УМЕЊА И НАВИКА

-у облику усменог и дијалошког понављања,утврђивања и систематизације градива

ЕЛЕМЕНТИ ОВОГ ЧАСА СУ:

А)Утврђивање ближих историјских чињеница,хронолошка допуна и историјско-географска

Б)овладавање историјским и социолошким појмовима и категоријама

В)овладавање историјским судовима и оценама уопштавањем и систематизацијом

Г)формирање интелектуалних и техничких умења и навика

Д)формирање научног схватања друштва

Ђ)друштвено морално естетско и радно васпитање.

ОВИ ЧАСОВИ МОГУ БИТИ:1,ЧАС ПОСВЕЋЕН ПОНАВЉАЊУ ДЕЛА НАСТАВНЕ ТЕМЕ

2.ЧАС ТЕМАТСКОГ ПОНАВЉАЊА И УТВРЂИВАЊА

3..СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ИСТОРИЈСКИХ ПРОБЛЕМА И ПРОЦЕСА.

ПЛАНИРАЊЕ РАДА

-Основни циљеви и захтеви наставе историје дати су у наставном прграму.историје за одређени

разред

-висока методичка стручност и оспособљеност и широка наставничка општа култура

-наставник историје мора да познаје основна достигнућа дидактичке и развојне и педагошке

психологије

ПЛАНИРАЊЕ РАДА МОЖЕ БИТИ: -ГЛОБАЛНО ЗА ЦЕЛУ ГОДИНУ.Градиво подељено на поглавља,теме и јединице уз

прецизирање броја часова за сваку тему.

-ОПЕРАТИВНО-МЕСЕЧНО:наставник га израђује

-ТЕМАТСКО

12

-ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА СВАКИ ЧАС ИСТОРИЈЕ

СТРУЧНА ПРИПРЕМА-наставник врши одабир стручне литературе,атлас,карте а треба да има

у виду профил школе и психофизичке могућности ученика

-ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА ПРИПРЕМА:УТВРЂИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ

ЦИЉЕВА НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ,обим и дубина обраде градива,веза и однос између

вербалних и очигледних изражајних средстава.

-УТВРЂИВАЊЕ СТРУКТУРЕ ЧАСА

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА:издвајање и одабир наставних средстава који ће се на часу користити

17.УЏБЕНИК ИСТОРИЈЕ

УЏБЕНИК је основни извор ученичких знања и основно наставно средство-садржај предмета

према програму за читаву годину се налази у њему. Одређеног разреда и школе.

Неопходан је за остваривање циљева и задатака школе.

Уџбеник мора да буде научно заснован да се темељи на резултатима савремене историографије

јер се знатан део често временом модификује.

Он мора да даје основне информације о развоју људског друштва уз подстицање мисаоне

активности ученика

Конфротиране различите тврдње треба проверити и утврдити истину.а да са сва уопштавања

врше на основу историјских чињеница.

Ученици би требало да схвате разлику између календарског и историјског времена.

-хронолошко и историјско-географске податке би требало схватити суштину,значај и

особености.

У њему би требало дати праву меру улози народа,друштвених слојева,покрета,личности.

Уџбеник првенствено треба да води рачуна о ученичком узрасту и да је примерен његовим

могућностима. Да упућује на облике самосталне организације.

Мора бити у складу са ученичким предзнањем а такође се као веома битно показало

обележавање битних ставки у тексту.

Нормално писање мора да задовољи норме књижевног језика Примерен речник.

Важно је да уџбеник буде зналачки илустрацијама опремљен.чиме ће бити повећана педагошка

ефикасност ,а мора да има и известан број карата.

На почетку се дају општи уводи док на крају он у виду синтезе има подсетник.

МЕТОДИКА РАДА СА УЏБЕНИКОМ

Наставник га мора прочити у целини како би му помогао састављање оперативног плана

На основу њега одређује и количину допунске грађе.

Рад ученика са уџбеником може бити:

1.на часу под наставником

2.код куће самостално

3.самостална израда домаћег задатка само уз помоћ уџбеника

Наставник користи уџбеник:

1.обележавање и анализа тежих места

2.коришћење током излагања

3.објашњавање и коментар текста уџбеника

4.рад на савладавању дефиниција,закључака и термина

5.осмишљавање историјског градива

6.коришћење на часовима понављања

7.анализа његових илустрација на часу

8.текст уџбеника помаже за домаћи задатак.

Анализа уџбеника за седми разред ОШ и трећи разред Гимназије који је потпуно исти!!!

Утврдила је одржавање марксистичких приступа:експлоатација и експлоатасани.Без

13

иделогизација,логичка неорганизованост,апстрактни и неразумљиви наслови и поднаслови

Нема питања унутар текста бројне лоше карте,конфузни подсетници.нефункционалне

илустрације.

Нема хронолошких таблица,синхронистичких такође,сажетих прегледа лекције,лекција из

културне ,графикони...

Није задовољен принцип психолошко педагошке доступности.

АКТИВНА НАСТАВА Последњих деценија учестала су тражења већег коришћења метода активне наставе чиме би се

у многоме побољшао начин учења и лакше усвајала знања.

Основне карактеристике нове активне школе су

1.оријентациони планови и програми

2.полази се од интересовања деце на шта се учење надовезује

3.свако учење се повезује са личним животним искуствима

4.мотивација за учење је лична тј.унутрашња

5.основна методанаставе је проширивање могућности за стицање личних искустава.

ЦИЉ АКТИВНЕ ШКОЛЕ ЈЕ РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ И ИНДИВИДУАЛНОСТИ СВАКОГ

ДЕТЕТА А НЕ САМО УСВАЈАЊЕ НЕКОГ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА.

ПРЕДНОСТИ:-смислено учење

-рецептивно учење путем открића

-конвергентно логично учење

-трансмисиони облици учења

-учење без помагала.Лернер каже да се историјско мишљење развија стваралачком

активношћу.Бројне заблуде су побијене врло аргументовано.

БЕРЗЕ ИДЕЈА:

1.ЗА И ПРОТИВ

2.ПИСАЊЕ СЦЕНАРИЈА ЗА НЕКИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ ИЛИ НЕКУ ЛИЧНОСТ

3.ЛЕНТА ВРЕМЕНА

4.СУЂЕЊЕ И ОДБРАНА

5.РЕЦИПРОЧНО УЧЕЊЕ

6.ИСТРАЖИВАЊЕ У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ

7.МОЗГАЛИЦЕ,СЛАГАЛИЦЕ

8.ПРОБЛЕМСКА НАСТАВА

Важност наставника не опада ни у активној настави.

18.ПРОВЕРАВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Двострука улога проверавања:1.утврђивање квалитета наставе у целини

2.подстицајну улогу.

У току наставе наставник проверавајући знање ученика га и оцењује па се оценом у образовно-

Васпитном раду бележи успех ученика;наставник оцењује усмене одговоре,писане радове и све

активности које ученик преузима у циљу усвајања знања.

ДОКИМОЛОГИЈА-ПОСЕБНА ГРАНА ДИДАКТИКЕ КОЈА ПРОУЧАВА ТЕХНИКУ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСПИТА И ПИТАЊЕ ОБЈЕКТИВНОСТИ И АДЕКВАТНОСТИ

ОЦЕЊИВАЊА У ШКОЛИ.

ОЦЕНА је основни показатељ успеха у школи и она мора бити:тачна објективна поуздана...

Међутим систем оцењивања има бројне слабости.

ВРСТЕ ПРОВЕРАВАЊА У ИСТОРИЈИ:

1.УСМЕНО:редовно,комплексно,периодично

2.ПИСАНО

3.ПОСМАТРАЊЕ начина рада и понашања

14

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗНАЊА И ИНТЕРЕСОВАЊА

Подразумева ОБИМ и НИВО усвојених знања.

СТЕПЕН УСВОЈЕНОСТИ ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА ПО НИВОИМА:

1.препознавање и репродукција градива

2.разумевање наученог

3.критички однос према наученом

4.стваралачки однос према наученом

У ОЦЕЊИВАЊУ МА КОГ НИВОА УЗИМАЈУ СЕ ЕЛЕМЕНТИ:

1.познавање историјских чињеница

2.познавање хронологије

3.познавање елемената историјске географије

4.познавање историјских и социолошких појмова

5.разумевање узрочно-последичних веза

6.способност уопштеног описивања и објашњавања.

На тај начин се проверава интересовање ученика.

ОЦЕЊИВАЊЕ УМЕЊА,НАВИКА И ВЕШТИНА

СТЕПЕН ОСПОСОБЉЕНОСТИ УЧЕНИКА ДА ПРИМЕЊУЈЕ СТЕЧЕНА ЗНАЊА.

1.стално учење и извршавање обавеза

2.коришћење уџбеника,атласа и читанке

3.историјска литература

4.бележење на часу

5.коришћење очигледних средстава

6.израда хронолошких и синхронистичких таблица.

ПЕТОСТЕПЕНО ОЦЕЊИВАЊЕ:

Ниво РЕПРОДУКЦИЈЕ ЗА ДОВОЉАН-2

Ниво РАЗУМЕВАЊА ЗА ДОБАР-3

Ниво КРИТИЧКОГ ОДНОСА-4

СТВАРАЛАЧКИ однос према наученом и примена знања-ОДЛИЧАН-5

ТЕСТОВИ

1.Формални тј.стандардизовани

2.Неформални тј.нестандардизовани

ТИПОВИ ПИТАЊА НА ТЕСТОВИМА:

1.прости вишеструки избор

2.сложени вишеструки избор

3.алтернативни избор

4.допуњавање или присећање

5.придавање

6.сређивање

7.препознавање и разумевање текста

8.директни одговор

ПИТАЊА морају бити кратка,јасна,недвосмисленапрецизна у складу са развојем.

Тестирању се често даје предност због његове објективности.

19.ЕКСКУРЗИЈЕ

20.МУЗЕЈ

21.АРХИВ