POLJOPRIVREDA · 2021. 1. 14. · 20 Inovacije i izazovi (Philipp Horsch) 24 Poljoprivreda u doba korone (Michael Horsch) 25 Put do zdravog zemljišta (Joel Williams) 30 U pozadini

20 |

2020

Pomoć iz prirodeBiološka pomoćna sredstva u poljoprivredi 14

Kompletiranje ponudeRazvoj u oblasti zaštite bilja 17

Kako do zdravog zemljištaSastanak u sredini 25

Regenerativna POLJOPRIVREDA

Pogled u napred i preispitivanje

ok

2 terra HORSCH 20 | 2020

Sadržaj

AKTUELNOSTI

4 Više mogućnosti – HORSCH Joker RT

6 Nove linije Maestro položile praktični test

8 Ideje za budućnost ratarstva

VESTI IZ PRAKSE

9 Otvoren za inovacije: Marco Horsch, DE

VESTI IZ CELOG SVETA

12 Mehanizacija u Kazahstanu

14 Pomoć iz prirode

VESTI IZ FIRME

17 Kompletiranje ponude (Theodor Leeb)

20 Inovacije i izazovi (Philipp Horsch)

24 Poljoprivreda u doba korone (Michael Horsch)

25 Put do zdravog zemljišta (Joel Williams)

30 U pozadini

REPORTAŽA O FIRMI

32 Setva u smeru vetra: Kotini, LV

34 Kulturna misija: Bio-Landgut Esterhazy, AT

37 Kalkulisani rizik: Agr’Estuaire, FR

HORSCH INTERNO

40 Kraj godine i počasti

42 Terra-Trac – unikat se ponovo vraća

SERVIS I PRODAJA

43 Počelo je bežanjem iz škole: Roltoma Agrotechnica, PL

CENTAR FITZENTRUM

46 HORSCH Seminar 2020

34

209

IZDANJE 20

ImpressumterraHORSCH je međunarodni časopis za klijente firme HORSCH Maschinen GmbH Sitzenhof 1, DE-92421 Schwandorf Tel.: +49 9431 7143-0, Fax: +49 9431 7143-9200 [email protected], www.horsch.com

Odgovorna za sadržaj: Cornelia Horsch

Redakcija: Johannes Hädicke

Autori priloga: Daniel Brandt, Michael Braun, Barbara Dudkowski, Birgit Greuner, Johannes Hädicke, Cornelia Horsch, Evaristo de Miranda, Eileen Nicolai, Solène Reinacher (Agence RDN), Rihards Snepsts, Joel Williams, Heike Wolf

Fotografije: arhiva HORSCH, fotografija Petra Kellner, Cornelia Gobauer, David Goldenits, Andreas Hafenscher, Liana John, Evaristo de Miranda, Alexandre Peltier (MrAgriFrance), Roltoma Agrotechnica, Solubio, Maria Strasser, Andreas Tischler, Joel Williams

Prevodi: engleski: Heike Wolf; francuski: Stéphane Proust, AeC Traduction; poljski: Barbara Dudkowski; ruski: Vyacheslav Veklenko, mađarski: Axial Kft., portugalski: Arno Dallmeyer, češki: Chicory s.r.o., slovački: Marian Kukučka, srpski: YU-DNI d.o.o., hrvatski: JERKOVIC d.o.o.

terraHORSCH izlazi dva puta godišnje na nemačkom, engleskom, francuskom, hrvatskom, poljskom, portugalskom, ruskom, srpskom, slovačkom, češkom i mađarskom.

Časopis i svi u njemu sadržani prilozi i slike su zaštićeni autorskim pravima. Svako komercijalno korišćenje van granica određenih za-konom o autorskom pravu zabranjeno je bez saglasnosti izdavača.

Produkcija i grafička obrada: Beckmann Verlag GmbH & Co KG, Lehrte

Štampa: Frischmann Druck und Medien GmbH, AmbergPapir: 120g/qm Maxi Offset. Papir je sertifikovan prema EU Ecolabel. Ovu oznaku dobijaju proizvodi i usluge koji imaju manji uticaj na životnu sredinu od ostalih sličnih proizvoda. Više detalja na www.eu-ecolabel.de

Štamparska boja: štamparska boja QUICKFAST COFREE. Bez minerala i kobalta. Sertifikovano i preporučeno za štampu prema „Cradle-to-Cradle“ principu („od kolevke do kolevke“) – pristupu koji se bavi širenjem dosledne i konzistentne održive ekonomije. Više informacija na www.c2c-ev.de.

Fotografije u ovom časopisu nastale su pre uvođenja ograničenja radi suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 odnosno uz pridržavanje propisanih preventivnih mera.

terra HORSCH 20 | 2020 3

Drage čitateljke, dragi čitaoci

C OVID-19 je prethodnih meseci jako uticao na naš život. Srećom, u ratarstvu smo kroz taj period prošli bez većih problema – barem u regionima u kojima smo mi prisutni. U društvu se donekle promenio

imidž poljoprivrede – makar na kratko vreme. Društvo je shvatilo da je poljoprivreda neophodna za njegovu ishranu. Potrebne su nam kvalitetne, zdrave i pristupačne životne namirnice. Njih proizvode moderni poljoprivrednici. Za nas poljoprivrednike ovo je šansa da poboljšamo svoj ugled. Hajde da zajedno radimo na tome. Pošto zbog zatvorenih granica nismo mogli sa putujemo u inostranstvo, terraHORSCH Vas vodi u različite zemlje: pođite sa nama u Poljsku, Francusku, Austriju, Letoniju, Kazahstan, Brazil, Australiju i Kanadu. Predstavićemo Vam interesantna gazdinstva i firme i prikazati rezultate istraživanja i nove metode.

Ono što firmi HORSCH najviše nedostaje jeste direktan kon-takt sa kupcima. Obično u proleće i rano leto organizujemo dane polja, dočekujemo mnogo gostiju u raznim delovima sveta i razmenjujemo iskustva sa našim kupcima. Kako bismo ostali u toku, moramo razmišljati o budućnosti poljoprivrede, ratasrtva, novim metodama, kako bismo ih primenili u inova-tivnoj tehnologiji. Poslednji izveštaji o COVID-19 dozvoljavaju okupljanja u ograničenom obimu i mi Vas srdačno pozivamo da nas posetite – u Landau, Sitzenhofu ili Knežmostu! Pišite nam na e-mail: [email protected]

Želimo Vam ugodno čitanje ovog časopisa i dobru žetvu. Pre svega se nadamo da ćemo se ubrzo lično sresti.

Srdačno,

Cornelia Horsch

Dobrodošli


Model tanjirače Joker je HORSCH-ov ga-rant za uspeh i ve-oma je popularan

među HORSCH-ovim klijentima širom sveta. Linija Joker RT se sada proizvodi u novom dizaj-nu i poseduje nekoliko novina. Treba posebno naglasiti da se novi Joker RT može u potpunosti konfigurisati prema željama kup-ca. Na primer, kupac može da odabere pojedinačni ili dupli pa-ker valjak, da vozi bez prednjih potpornih točkova, u kombinaciji sa pojedinačnim paker valjkom ili prednjim valjkom sa nože-vima ili Crossbarom. Sada je dostupno i više različitih varijanti paker valjka.

U najveće novine generacije Joker RT spada pre svega prilagođena radna širina. Efektivna radna širina je veća od navedene radne širine. Joker 5 RT ima efektivnu radnu širinu od 5,15 m. Isti je slučaj i kod modela Joker 6 RT: kod njega je sada efektivna radna širina 6,15 m. Osim toga, bočni diskovi su pojednostavljeni i optimizovani. Kao i kod prethodnih modela, postoji mogućnost da se montira bočni diskosni graničnik. On obezbeđuje ujednačeno praćenje stalnih tragova i sprečava da se zemlja raspe na susednu parcelu. Zbog toga su krajevi parcele ravnomerno obrađeni.

ROBUSNI SISTEM LEŽAJEVASledeća odlika novog Jokera RT su ležajevi koje je HORSCH konstruisao i razvio. Oni se u međuvremenu koriste u mnogim delovima sveta i zadovoljavaju HORSCH-ove najviše standarde. Tokom njihovog razvoja, u prvom planu su bile velika robusnost i izdržljivost. Zajedno sa našim dvostrukim konusno-valjkastim ležajem velikih dimenzija, u budućnosti ćemo imati najrobusnije ležajeve na tržištu kratkih tanjirača. HORSCH stremi ka poboljša-nju HubUnits i stavlja akcenat na sopstveni razvoj i proizvodnju. Shodno tome, optimizovana je i sekcija sa diskovima. Nosač novog diska omogućava sečenje celom površinom čak i pri najmanjoj radnoj dubini. Na taj način se povećava radna povr-šina svakog pojedinačnog diska. Prečnik standardnog diska na

01

Više mogućnostiHORSCH je u potpunosti redizajnirao tanjiraču Joker RT. Od jeseni 2019. ova tanjirača je dostupna u radnoj širini od 5 m i 6 m. Uskoro će biti dostupan i Joker 8 RT kao verzija od 8 m radne širine.


Aktuelnosti

tanjirači iznosi 52 cm. Alternativa standardnom disku je novi CoverCrush Disc: zahvaljujući svom valovitom obliku, ovaj disk fino ustinjava zemljište i precizno obrađuje međuuseve.

PREDNJA RADNA TELAŠto se tiče prednjih radnih tela, HORSCH nudi Crossbar za pri-premu setvene posteljice ili hidraulički podesivi paker valjak sa noževima. Nožasti valjak se proteže čitavom radnom širinom, ima prečnik od 300 mm i šest noževa po valjku. Sam valjak je veoma robustan zahvaljujući zatvorenom rotoru, što doprinosi i većoj stabilnosti. Mali prečnik omogućava velik broj obrtaja i efekat dodatnog usitnjavanja. Tako je zagarantovano usit-njavanje biljnih ostataka na strnjištima iza uljane repice, sun-cokreta, silažnog kukuruza i međuuseva. Nožastim valjkom se upravlja hidraulički, pritiskom do 140 bara i preko akumulatora pritiska gasa. Robusna prednja radna tela po potrebi mogu da se izvuku ili uvuku. Kada je izvučen, nožasti valjak dostiže do 40 cm klirensa. Alternativa nožastom valjku bi bio Crossbar, koji se sastoji od opružnih nosača koji su postavljeni uzdužno. Ovo je posebno pogodno za pripremu setvene posteljice. Cro-ssbar je hidraulički predopterećen i može se hidraulički okretati i izvlačiti. Na Joker 5 RT i 6 RT se mogu dodatno montirati dva potporna točka. Potporni točkovi se preporučuju za laka zemljišta, kako bi se povećala nosivost mašine.

Podvoz je montiran iza mašine. Ranije je to bio slučaj samo kod modela Joker RT Classic. Na ovo smo se svesno odlučili kako bismo kupcu ponudili optimalnu mašinu za pripremu setvene posteljice. Manja udaljenost između diskova i paker valjka poboljšava efekat drobljenja i optimizuje protok zemlje.

RAZLIČITE VARIJANTE PAKER VALJKAZa Joker RT imamo na raspolaganju mnoštvo različitih varijanti paker valjaka. Pored dve varijante duplog paker valjka kupac ima na raspolaganju još četiri varijante valjaka: dupli RingFlex paker valjak, dupli RollPack paker valjak ili mono verzije paker valjaka: RollFlex paker valjak, RingFlex paker valjak, SteelDisc paker valjak i kavezasti valjak.

Da bi se sprečio nemiran rad na parceli, novi Joker RT je opremljen već isprobanim i patentiranim HORSCH-ovim sistemom SoftRide System. On 100% garantuje nesmetan rad. Dok se mašina namešta u radni položaj, podvoz se uvlači. Istovremeno se puni akumulator pritiska. Akumulator pritiska se oslobađa kada se cilindar podvoza opet pomeri za 1 do 2

cm u pravcu transportnog položaja, a upravljačka jedinica dovede u plutajući položaj. Tako se amortizuje pomeranje podvoza koje bi moglo da utiče na ostatak mašine. Osovina je tako hidraulički prednapregnuta preko akumulatora pritiska. Dupli paker valjak se slobodno kreće kako bi pratio neravnine terena. Osim toga, dupli paker valjak se ujednačeno prilago-đava radnoj dubini i obezbeđuje ujednačenu konsolidaciju.

Joker RT se na uvratinama okreće na paker valjku celom radnom širinom i tako čuva zemljište.

Joker RT se može opremiti MiniDrillom za uzgoj međuu-seva, koji sve više dobijaju na značaju. MiniDril je jednostavna opcija kako bi se zadovoljile sve potrebe. Može se koristiti za setvu mešavina semena i drugog semenskog materijala od 2 do 150 kg po hektaru. Sistem je u potpunosti kompatibilan sa ISOBUS-om i baziran je na sistemu za doziranje sejalice HORSCH Pronto.

VELIKI TRŽIŠNI POTENCIJAL ZA RADNU ŠIRINU OD 8 M Osim što je na tržište izbacio novu seriju kratkih tanjirača Joker RT u radnim širinama od 5 i 6 m, prema želji kupaca HORSCH radi i na varijanti od 8 m radne širine. Da bi se ispunili svi zah-tevi, Joker 8 RT će imati drugačije podešavanje radne dubine od modela 5 i 6 RT. Osovine diskova će se rotirati kako bi radna širina od 8,15 m mogla da se sklopi u 3 m transportne širine i 4 m transportne visine. Osovine diskova će moći da se pomeraju hidraulički, kako bi se dostigla maksimalna transportna visina od 4 m. Tako će se prebacivanje iz radnog u transportni položaj obavljati bez napuštanja kabine traktora. Ostale novine su mo-

gućnost fleksibilne konfiguracije, oscilirajući paker valjak, veliki izbor paker valjaka i optimalni nosač diskova i one su iste kao i na modelima 5 i 6 RT.

U 2020. godini HORSCH je planirao predseriju od 20 ta-njirača Joker 8 RT, kako bi se u jesen 2020. započela serijska proizvodnja. Joker 8 RT poseduje veliki tržišni potencijal.

0302

01 Joker RT garantuje ubedljiv i postojan kvalitet rada.

02 Primeri različitih mogućnosti opremanja tanjirače Joker RT (sleva na desno): Joker 8 RT sa duplim RingFlex paker valjkom, Crossbarom i duplim potpornim točkovima. Joker 6 RT (hidraulički podesiv) i 5 RT (mehanički pode-siv) su opremljeni duplim RollPack paker valjkom, nožastim valjkom i potpornim točkovima.

03 Joker RT sa duplim RingFlex paker valjkom. Dostupne su razli-čite varijante paker valjaka.


NOVE LINIJE MAESTRO POLOŽILE

PRAKTIČNI TESTU oblasti sejalica za setvu pojedinačnog semena HORSCH već godinama postiže uspeh svojom sejalicom Maestro. U međuvremenu je u upotrebi impresivan broj od 50.000 mašina različitih serija. HORSCH će i ubuduće biti inovativan na ovom polju kako bi zadovoljio različite zahteve širom sveta.

Od početka 2020. godine dostupne su nove linije proizvoda Maestro CV, DV i RV, kao i CX i RX. Do sezone 2021. će svi Maestro modeli biti opremljeni novom generacijom sistema za doziranje AirVac

i AirSpeed. U prethodnom izdanju časopisa terraHORSCH (19/2019)

smo već pisali o ovim novinama u liniji Maestro i ovim sistemi-ma za doziranje. Kada se setva kukuruza u 2020. godini zavr-šila i usevi počeli da niču, stigli su prvi izveštaji poljoprivrednika koji su radili sa ovim mašinama. Veoma nas je zanimalo kako su se oba sistema za doziranje AirVac i AirSpeed pokazala u praksi. Fokus je bio na sistemu AirSpeed, zato što je za ovu godinu planiran početak njegove serijske proizvodnje. Oba si-stema za doziranje su se odlično pokazala i kupci su zadovoljni.

Linije CX i RX su opremljene sistemom za doziranje Air-Speed, koji se bazira na pozitivnom pritisku. Na terenu je

radio glatko i pouzdano i opravdao svoje ime. Podešavanje je veoma jednostavno. Seme različite veličine se seje uz pomoć diskova za doziranje, bez potrebe za obimnijim podešavanji-ma na sistemu za doziranje. Posejani repa i kukuruz izgledaju vrlo dobro i ravnomerno. Uzdužna distribucija biljaka, koja je određena koeficijentom varijacije, u proseku iznosi 7 % do 15 %. Radna brzina je iznosila 12 do 15 km/h. Kod optimalne setvene posteljice u setvi kukuruza je postignuta izuzetna preciznost u ulaganju i to pri brzini od 18 km/h. Kao što je to uobičajeno kod ovakvih sistema, u praksi se pokazalo da pre-ciznost ulaganja semena opada sa brzinom. Jasan pokazatelj da je AirSpeed dizajniran za brzinu i snagu.

Prva sezona serijske proizvodnje novog sistema za dozira-nje AirVac je završena sa nekoliko stotina mašina u upotrebi. I on zadovoljava visoka očekivanja koja poljoprivrednici imaju od modernog sistema za doziranje. Za odlične rezultate po-

01


Aktuelnosti

trebna su samo mala podešavanja. Prve procene šećerne repe i kukuruza pokazale su vrlo dobru raspodelu sa koeficijentima varijacije od 10 do 20 % - kako kod užih (45 i 50 cm) tako i kod većih međurednih razmaka (70 do 80 cm). Uprkos velikoj suši, usevi su nikli ravnomerno, zahvaljujući optimalnom pokrivanju i sistemu za doziranje Air-Vac.

Ove godine su tri mašine Maestro RV sa kačenjem u tri tačke puštene u rad u Francuskoj. Neke od njih se koriste u kombinaciji sa mašinom HORSCH Focus za setvu kukuruza za obradu u trakama. Ova kombinacija je najbolja za direktnu setvu kukuruza. HORSCH ULD radna tela rastresaju i mešaju samo zemljište u zoni trake. Šiljci podižu zemlju kako bi seme bilo položeno u vlažan setveni horizont. Zemljište između re-dova ostaje neobrađeno i zatvoreno. Iz ove zone vlaga teško isparava, što čuva vodu koju biljke mogu kasnije upiti. Zahva-ljujući velikom pritisku radnih tela Maestra RV kombinovanih sa Focusom, seme se može precizno ulagati i pokrivati čak i u veoma teškim uslovima.

Pored modela CV/CX i RV/RX, za rusko i ukrajinsko tržište postoji Maestro DV. Maestro DV je osmoredna sejalica sa setvenim kolima tj. centralnim rezervoarom zapremine 2.800 litara. Opremljena je sistemom AirVac. U poređenju sa CV, ova sejalica je prilagođena uslovima u Rusiji i Ukrajini: konstrukcija je jednostavnija i potrebna je manja vučna snaga traktora. Za DV je dostupna raznovrsna dodatna oprema koja može zadovoljiti sve individualne zahteve. Dostupni su npr. sistem za automatsko regulisanje pritiska na radna tela AutoForce, kontrola protoka đubriva ili radno svetlo WorkLight Pro. Maestro DV se može opremiti i dvokomornim rezervoarom. Integrisano razdvajanje u četiri tačke omogućava skidanje osmoredne Maestro setvene šine i montažu setvene šine za žitarice. Setvena šina NT je zasnovana na konceptu setvene

01 Maestro SX će naredne sezone biti dostupan u različitim verzijama.

02 Uz sistem za doziranje AirSpeed moguće su radne brzine do 15 km/h.

03 Sistem za doziranje AirSpeed garantuje izuzetno precizno ulaganje semena.

šine sejalice Pronto NT sa nazubljenim diskovima i ulagačima semena TurboDisc. Osim nje, moguće je na isti način monti-rati setvena tela RollFlex TurboDisc. Tako se spektar primene setvenih kola značajno povećava. Uz odgovarajuću setvenu šinu sa Maestrom se u proleće i jesen mogu sejati uljana repica i žitarice. Tako su setvena kola primenljiva u svim setvenim radovima koji se e obavljaju na gazdinstvu tokom sezone.

U sezoni 2021 liniju Maestro SW zamenjuju linije SV i SX opremljene novim sistemima za doziranje. HORSCH za njih nudi dva tipa setvenih kola: za velike radne širine od 18 m i dalje su na raspolaganju dobro poznata setvena kola sa zapreminom 7.000 litara za đubrivo i centralnim rezervoarom za seme zapremine 2.000 litara. Za radne širine od 9 m do 12 m razvijena su nova setvena kola. Ona su prilagođena manjim radnim širinama.

Zahvaljujući razvoju Maestro linija, HORSCH je u 2020. bio veoma uspešan u ovoj oblasti. Odeljenje za razvoj radi punom parom kako bi sve bilo spremno za sezonu setve u 2021. i kako bi poboljšali postojeće komponente. Uz pomoć novih mašina HORSCH širi svoju ponudu u oblasti sejalica za setvu pojedinačnog semena.

02

03


Ideje za budučnost ratarstva

Kroz projekat „Kovači zemljišta“ (nem. „Bodenschmiede“ prim.prev.), HORSCH zajedno sa Farm&Food 4.0 i Univerzitetom Weihenstephan-Triesdorf traži ideje koje će oblikovati poljoprivredu budućnosti.

K limatske promene sve više utiču na prinose u poljoprivredi. Po-ljoprivrednici imaju sve manje hemijskih sredstava na raspo-

laganju. Osim toga, prinosi će stagni-rati zbog problema sa rotacijom useva. Diskusija o poljoprivredi sadrži previše „ili – ili“. Nova poljoprivreda ne treba da bude samo ekološka. U budućnosti ćemo morati da razmišljamo na nov način u mnogim oblastima: trebaju nam novi sistemi proizvodnje, nova pomoćna sredstva, nove kulture, nove rotacije useva, novi načini plasiranja na tržište, nove mogućnosti za zaradu i novi po-slovni modeli. HORSCH ovim projektom želi da promeni poljoprivredu i spoji najbolje iz ekološke i konvencionalne poljoprivrede.

Najpre je bio plan da se finalni doga-đaj ovog projekta održi u sedištu HORS-CH-a u Schwandorfu. Ograničenja koje je sa sobom doneo korona virus su na-metnula da se po prvi put održi onlajn događaj sa glasanjem za pobednika u kojem je učestvovalo 300 gledalaca. Žiri su činili: Stefanie Bröring (profesorka me-nadžmenta u tehnologiji i inovacijama u agrobiznisu, Univerzitet u Bonnu), Julia Harnal (menadžerka globalne jedinice za održivost i odnose sa vladama, BASF SE), Benedikt Bösel (osnivač i direktor Gut & Bösel), Rolf Sommer (menadžer za poljo-privredu i promenu korišćenja zemljišta WWF Nemačka) i Michael Horsch.

Osim pobednika, u finale je prošlo još 6 projekata od ukupno 60 prijavljenih.– Farmalyzer je IoT platforma za poljo-

privrednike, koja prikuplja podatke dobijene od satelita, mašina i senzora zemljišta i obrađuje ih u upotrebljive informacije. Na taj način omogućava tačno podešenu obradu poljoprivred-nih proizvodnih jedinica.

– FarmInsect poljoprivrednicima omo-gućava da od lokalnih organskih ostataka prave larve insekata, koje se koriste kao stočna hrana za domaće životinje umesto uvoznog sojinog i ribljeg brašna.

– HAIP omogućava prepoznavanje stre-sa kod biljaka na parceli uz pomoć drona i to pre nego što je vidljiv ljud-skom oku.

– Fieldeye GmbH integriše troškove poljoprivredne proizvodnje u lanac stvaranja vrednosti proizvoda. Cilj je da cena proizvedene sirovine bude u relaciji sa cenom krajnjeg proizvoda i regulisana ugovorom, što se trenutno primenjuje kod ulja od lavande.

– Tehnologija separatora za kosidbu odlikuje razdvajanje glavnih i spored-nih proizvoda žetve još pre procesa vršidbe

– Pesticid velikog pritiska obavlja se-lektivno uništavanje korova u rednim kulturama pomoću vodenog mlaza pod velikim pritiskom direktno u redu u kojem se ne može raditi sa motika-ma.

Pobednički projekatRelay Intercropping je metod kultiva-cije kod kojeg se prolećni usev seje u postojeći ozimi usev kao neka vrsta „poduseva“ . Cilj je da se iskoristi eko-nomski i ekološki potencijal mešovitih useva žitarica i soje – ili nekih drugih kompatibilnih kultura. 48% svih uče-snika na ovom internet događaju je glasalo za ovaj koncept koji su razvili studenti Univerziteta Gornje Austrije, kampus Vels.

Farm & Food 4.0 u Berlinu je međunarodni kongres za inovacije i digitaliza-ciju u oblasti poljoprivrede i ishrane. Ovde se poljoprivrednici, start-upovi, nauka, poljoprivredna i prehrambena industrija zajedno bave temama važ-nim za budućnost.

Od 2016. Farm & Food se etablirao kao jedina platforma za inovacije u ko-joj može učestvovati svako rame uz rame sa stručnjacima i inovatorima u oblikovanju buduće proizvodnje životnih namirnica. Na Farm & Food 4.0 se susreću svi koji žele da zajednički pronađu rešenja za sutrašnjicu. Zato je

ova mreža tako moćna. Ovde svako razmišlja, izlazi iz okvira i nalazi rešenja koja ohrabruju – za ekološki i ekonomski održiv rast.

Aktuelnosti


Vesti iz prakse

Otvoren za inovacijePoljoprivreda je izložena velikim promenama, ne samo usled političkog pritiska, već i usled pritiska društva. Dosadašnje metode rada u ratarstvu se sve više dovode u pitanje i mnogi poljoprivrednici obrađuju svoje parcele na novi način. Marco Hors-ch je jedan od njih.

On je preuzeo porodično gazdinstvo u Sitzenhofu. Pored toga, zajedno sa Joachimom Suttorom vodi firmu Bintec. Ovo preduzeće sa sedištem u Sitzen-hofu pruža profesionalna rešenja za skladištenje ži-

tarica. Zajedno sa svojim zaposlenima, Marco Horsch obrađuje površinu od 300 ha. Tu spada i 80 ha koje uslužno obrađuje za druge. Marco Horsch praktikuje petodelnu rotaciju useva.

„Moj mašinski park je dosta mali. Jedine mašine u mom vlasništvu su traktori“, objašnjava Marco Horsch. Kombajne, sejalice i mašine za obradu zemljišta deli sa lokalnim partne-rima. Jako mu je važna osnovna ideja lokalne poljoprivrede i podržava je svojim članstvom u udruženju koje zajednički nabavlja i deli mehanizaciju.

„U ovakvoj vrsti saradnje obzir prema drugima je od suštinske važnosti. Kod nas to odlično funkcioniše. Dobar primer je naša grupa koja deli kombajn. U vreme žetve, svaki član je svestan da mora zauzdati lični interes. Svi se okupimo i pokušamo da se dogovorimo kako da što optimalnije i brže obavimo žetvu. To doduše znači da nekad moramo sačekati dan ili dva dok naša parcela dođe na red!“

Poljoprivrednici zajedno žanju oko 500 ha žitarica i uljane repice jednim zajedničkim kombajnom. Marco Horsch na svojim parcelama namerno koristi manje i lakše traktore, kako bi što manja težina prelazila preko zemljišta i na taj način ga čuva. Drugi članovi njegove grupe primenjuju nešto drugačije metode.

Marcova samohodna prskalica je proizvedena 1989. Pr-skalica PT 150 je prva i najstarija samohodna prskalica koju je HORSCH ikada napravio. Ima radnu širinu od 24 m i tokom godina su rađene neke modifikacije.

UTICAJ PORODICEMarco Horsch je u ranoj mladosti posmatrao početke firme HORSCH Maschinen GmbH i zato je pod velikim uticajem po-rodične filozofije o konzervacijskoj obradi zemljišta. Odrastao je na vrhuncu faze minimalne obrade zemljišta i primetio je da ovaj način obrade u Schwandorfu i okolini brzo dostiže svoje granice. On se i danas intenzivno bavi zemljištem i istražuje kako da optimizuje obradu njegovog zemljišta. Kaže: „Ne zanima me poljoprivreda po receptu. Želim da isprobam nešto novo i da stičem sopstvena iskustva. Želim da uživam u svom radu iako već unapred znam da su neki od mojih brojnih ek-sperimenata osuđeni na neuspeh. Uprkos tome, znam da će se moj način rada isplatiti u finansijskom pogledu i da moram da zarađujem na taj način.“ Trenutno mu odgovara što ima raznovrsnu rotaciju useva i što mu to donosi zaradu. Petodel-

Marco Horsch se intenzivno bavi stanjem svog zemljišta i formiranjem humusa.


Vesti iz prakse

na rotacija useva ima i tu prednost što smanjuje probleme sa korovom. Rotira sledeće useve: žitarica, uljana repica, žitarica, kukuruz, zatim jari cvetajući usev ili mahunarka. Ranije je imao intenzivniju rotaciju useva u koju je sada dodao mahunarke i kukuruz. Ranije se njegova rotacija useva sastojala isključivo od pšenice i uljane repice. Setva i žetva su zato bili veoma stresni. Nova rotacija useva mu je donela veliko olakšanje. Prskanje, žetva i setva ne moraju da se obavljaju u isto vreme i posao se zato mnogo bolje organizuje.

„Puno eksperimentišem sa međuusevima. Na primer, ne sejem ih na celoj parceli, već samo na jednoj polovini. Moj cilj je da procenim uticaj na prinos naredne kulture“, kaže on na to. Izbacio je gorušicu, kako bi isključio njenu nekompatibilnost sa uljanom repicom. Uljana repica je i dalje dominantni lisnati usev u njegovoj rotaciji. Već nekoliko godina se bavi i gajenjem soje – ne da bi obogatio rotaciju useva, već da bi podržao lo-kalnu poljoprivredu. Za sada je zadovoljan rezultatima: „Prinos iznosi između 3,5 i 4,5 tone. Posle žetve od soje proizvodimo ulje koje se prodaje isključivo lokalno.“

Marco Horsch nema nameru da se prebaci na organsku poljoprivredu, ali želi da isproba neke od njenih pristupa. Pre svega one koje se tiču zemljišta. Što se više bavi ovom temom, to mu je jasnije iz kojih razloga je minimalna obrada zemljišta u Schwandorfu krajem 80-ih godina prošlog veka dostigla svoje granice. „Tada smo imali jako kratke rotacije useva i time smo uništili prednosti koje smo dobili minimalnom obradom. Danas smatram da je bitno duboko rastresti zemljište. Osim toga, tada je držanje na crnom ugaru bila velika greška, a i danas je. Nisu samo međuusevi važni za stvaranje humusa, već i ostaci korena koji se raspadaju. Vreme u kojem se ne seju glavne kulture treba iskoristiti za međuuseve koji će pomoći stvaranje humusa u zemljištu. Da smo to znali osamdesetih, sigurno bismo imali više uspeha sa minimalnom obradom.“ Marco Horsch pak priznaje da na nekim njegovim parcelama ima još potencijala za povećanje humusa. Fokusiran je na to kako da podstakne stvaranje humusa u zemljištu sa pozitivnim ekonomskim efektom.

INDUSTRIJSKA KONOPLJA KAO DODATAK ROTACIJI USEVA Kako bi povećao udeo humusa u zemljištu, Marco ne ek-sperimentiše samo sa međuusevima, već planira i podsetvu kukuruza. U budućnosti će biti mnogo više raznovrsnosti na parcelama. Zbog toga se ne plaši da krene novim putem. Prošle godine je počeo da seje industrijsku konoplju. „Jedan mladi radnik u HORSCH-ovom odeljenju za marketing mi se obratio. Pored toga što radi u HORSCH-u, osnovao je lokalno start-up preduzeće, koje seme industrijske konoplje obrađuje u životne namirnice. Pitao me je da li bih mogao da posejem industrijsku konoplju. Ja sam uvek otvoren za nove ideje i spreman da pomognem mladom lokalnom preduzeću. Brzo sam se odlučio na to da mu pomognem. U prvoj godini sam posejao konoplju na 10 ha. Tu izmenu sam lako uključio u svoju rotaciju useva, tako što sam deo zemljišta namenjenog mahunarkama odvojio za konoplju.“ Prinos od 1 tone po hektaru je bio uspeh, ali je bilo teško doći do njega. Koristili su kombajn koji nije odgovarao ovakvom usevu i neisečene biljke su bile svuda po parceli. To se ispostavilo kao velika greška.

O Marcu HorschuMarco Horsch je najmlađi brat Philippa i Michaela Horscha. Upravlja porodičnim gazdinstvom u Schwandorfu. Oženjen je Ka-nađankom sa kojom ima dva sina. Sa njom je živeo godinu i po dana u Kanadi. Tamo je i nastala ideja o firmi Bintec, njegovom drugom poslu pored poljoprivrede. Za njega su veoma važni lo-kalna poljoprivreda i primena novih ideja. Otvoren je i za setvu specifičnih kultura.

01

Obrada posle žetve je bila veoma teška i uspeli su da je obave tek uz pomoć HORSCH Tigera MT. Ovaj razrivač je kombina-cija teške tanjirače i šiljaka za duboku obradu. Da bi usitnili konoplju, koristili su samo diskove, što je dovelo do toga da parcela nije bila dobro iznivelisana. Razlog za to je velika količi-na konopljine slame koja je ležala svuda u gomilama. To može biti problem prilikom prskanja ili đubrenja. Marco Horsch će i ove godine sejati industrijsku konoplju, ali je naučio nešto iz svojih grešaka. Planira da nakon kosidbe konoplje poseje jari usev, kako bi imao dovoljno vremena da intenzivnije obradi žetvene ostatke. Zatim će ih ostaviti da se osuše. Osim toga, na kombajnu će obaviti neke modifikacije kako bi žetva protekla bez problema. Sa ekonomskog stanovišta, prošlogodišnja setva industrijske konoplje se isplatila. Velika kompetitivnost


konoplje potiskuje korov, tako da posebne mere zaštite i dodatno đubrenje nisu potrebni. Konoplja je tako obogatila i rotaciju useva i rezultate gazdinstva.

ALTERNATIVNE MERE ZAŠTITE BILJASledeći cilj Marca Horscha jeste smanjenje upotrebe sredstava za zaštitu bilja i upotreba alternativnih sredstava poput ferme-nata. „Često razgovaram o tome sa drugim poljoprivrednici-ma. Razvio sam sopstvene postupke za stvaranje fermenata. Ova oblast je još uvek nerazvijena. Ne postoje naučno ispitane metode.“ Marco Horsch smatra da se kroz ovakav razvoj poljoprivreda može prikazati društvu u drugačijem svetlu. U budućnosti moramo smanjiti upotrebu sredstava za zaštitu bilja, uštedeti na đubrivu, a opet održavati prinose na istom nivou. Stvaranjem humusa u zemljištu se zadržava CO2 i poljoprivrednici na taj način mogu doprineti očuvanju klime. Međutim, Marco Horsch naglašava da se ove prednosti moraju aktivno predočiti društvu. Po njegovom mišljenju, poljoprivred-nici su u prošlosti morali otvorenije pričati o svom radu – pa i o greškama koje su napravili. „Poljoprivreda se trenutno nalazi u fazi velike promene. I ja sam godinama primenjivao poljoprivredu „po receptu“ i previše se oslanjao na naučnike i konsultante. Kod mene je to doduše dosta dobro funkcioni-salo, ali sam zaboravio kako da razmišljam samostalno. Puno stvari je ostalo po strani, pogotovo u oblasti zaštite bilja. Sada sam došao do tačke kada sam istražujem koje mogućnosti još

imam pored poljoprivrede na recept“, kaže Marco Horsch na kraju intervjua.

terraHORSCH će i u budućnosti pratiti kako Marco Horsch praktikuje svoje bavljenje poljoprivredom i koliko je uspešan u svojim alternativnim metodama.

04

03

02

01 Marco Horsch još uvek koristi svoju samohodnu prskalicu HORSCH PT 150 iz 1989. godine.

02 Industrijska konolja koju je Marco Horsch posejao za jedno lokalno start-up preduzeće se dobro uklopila u njegovu rotaciju useva.

03 Marco Horsch stalno vrši eksperimente kako bi poboljšao kvalitet svog zemljišta: na Terrano je instalirao sistem creva kako bi tokom razri-vanja ubacivao fermente.

04 Marco Horsch deli kombajne, sejalice i mašine za obradu zemljišta zajedno sa lokalnim kooperantima.


MEHANIZACIJA U KAZAHSTANU

Poljoprivreda u Kazahstanu se vrlo lepo razvija. Međutim, jaz između

tradicionalnih i najmodernijih i inovativnih gazdinstava je sve veći i veći. HORSCH je već godinama uspešno prisutan u Kazahstanu. Ključ uspeha je individualni

pristup svakom kupcu u saradnji sa dilerom CT Agro.

Poljoprivrednu površinu u Kazahstanu čini 22,5 mi-liona hektara. Udeo pojedinačnih kultura u 2020. je: pšenica 11,4 miliona ha, ječam 2,8 miliona ha, uljarice (lan, suncokret, uljana repica, gorčica…) 3

miliona ha, mahunarke 218.000 ha, ovas i kukuruz 252.000 ha, pirinač 102.000 ha. Preostala površina od oko 3,5 miliona ha otpada na povrće i pašnjake. Udeo lana je veoma visok pošto se veoma lako plasira na tržište i uklapa u rotaciju useva. Udeo uljane repice je zbog invazije štetočina opao za oko pola miliona hektara.

Zbog klimatskih uslova uglavnom se uzgajaju jari usevi u vrlo kratkom vremenskom periodu od setve početkom / sre-dinom maja do žetve u avgustu i septembru. U Kazahstanu je odlučujući faktor pravi momenat za setvu, jer već od početka maja temperature brzo rastu, a vetar doprinosi isušivanju zemljišta. Sve se svodi na to da se odabere dobar dan za izla-zak na parcelu dok u zemljištu ima dovoljno vlage za dobro klijanje. Zato se setva najčešće obavlja između 10. i 25. maja. Po pravilu se počinje sa lanom, a završava sa pšenicom. Što je kasnija setva, to se mora sejati dublje, kako bi se došlo do vlažnog sloja zemljišta. To se opet može negativno odraziti na prinose, jer biljka mora utrošiti više energije na rast. Prosečan

prinos pšenice u Kazahstanu iznosi 2 do 3 tone po hektaru. Ovde do izražaja dolazi jaz između modernih gazdinstava sa zapadnom mehanizacijom i tradicionalnih gazdinstava sa starom mehanizacijom. Potonje u proseku požanju 1 tonu po hektaru, dok profesionalna gazdinstva uz dobre klimatske uslove i dovoljno vode mogu dostići i 6 tona.

Glavni kupci kazahstanske pšenice su pre svega Iran, Avganistan i Kina, dok se lan zbog dobre cene često izvozi u Nemačku i Belgiju.

Gigantske parcelePozitivan razvoj poljoprivrede u Kazahstanu može se između ostalog pripisati činjenici da su posle zatvaranja starih velikih kombinata mnoge velike parcele postale slobodne. Od tada investitori sve više ulažu u modernu mehanizaciju sa Zapada. HORSCH se skoncentrisao pre svega na sever i istok zemlje, dok su na jugu prisutne male parcele koje se obrađuju jed-nostavnim mašinama iz Kine. U središtu Kazahstana preovla-đuju pustinje i stepe. Prosečan HORSCH-ov kupac na severu poseduje oko 40.000 ha oranica, dok mali kazahstanski po-ljoprivrednik obrađuje oko 2.000 ha. Kod velikih gazdinstava površina ide i do gigantskih 500.000 ha.

Avatar 18.25 SD sa trodelnim rezervoarom za istovremeno ulaganje do tri komponente.


Vesti iz celog sveta

Draž investiranja u kazahstansku poljoprivredu je bila i dobra lokalna cena žitarica od oko 200 dolara za tonu pšenice. To je dovelo do ozbiljnog ulaganja u modernu mehanizaciju, što je povećalo prinose i dovelo do novih investicija. Međutim, pošto i dalje ima puno gazdinstava koja koriste mehanizaciju iz 60-ih godina i ne praktikuju đubrenje i zaštitu bilja, zemlja i dalje poseduje veliki potencijal za razvoj. Promene u strukturi su u punom zamahu.

U zemlji dominira suva klima, iako je prethodnih godina bilo puno padavina, tako da se na gotovo svim parcelama praktikuje direktna setva sa istovremenim ulaganjem đubriva. Uz ovakve klimatske uslove ova praksa je garancija za dobre prinose. 90% svih HORSCH-ovih kupaca u Kazahstanu kupuje odgovarajuće sejalice. Tu spada Sprinter 15 NT. Ovu sejalicu je HORSCH već na početku brzo prilagodio potrebama tamošnjih kupaca. Tako je nastala mašina radne širine od 15 metara za tečno ili granulirano đubrivo. Tajna uspeha u Kazahstanu jeste prilagođavanje svake pojedinačne mašine klimatskim uslovi-ma i tipu zemljišta kupca. Perfektno ulaganje đubriva tokom setve je jedna od najefikasnijih mera za povećanje prinosa u Kazahstanu. Zbog svog trodelnog rezervoara, sejalica Avatar 18 SD savršeno ispunjava ove zahteve.

Nove HORSCH-ove sejalice sa AirSpeed sistemom za do-ziranje nove generacije su izazvale veliko interesovanje, jer je u Kazahstanu efikasna setva veoma važna zbog kratkih vremenskih rokova za setvu i ogromnih parcela.

Pouzdan partnerI oblast zaštite bilja hvata svoj zalet. Nova generacija prskalice Leeb 6.280 PT se već koristi u Kazahstanu i već postiže ogro-

man učinak od čak 1.000 ha dnevno. Neke mašine su ove sezone već obradile okruglo 30.000 ha.

Obrada zemljišta u Kazahstanu je veoma redukovana – i u ovom slučaju su u pitanju gazdinstva koja rade na zapad-njački način. Tu spada priprema setvene posteljice kratkom tanjiračom Joker RT. Ako se u jesen uopšte i obavlja klasična obrada, onda se koriste Tiger MT ili Tiger LT. Iako se gazdin-stva oslanjaju na direktnu setvu, ciljanom obradom zemljišta se uklanjaju strukturni problemi na odabranim površinama.

HORSCH-ovom uspehu je doprinela i odlična saradnja sa CT Agro. Ovaj diler ima predstavništva širom Kazahstana (vidi mapu) i njegov obrt potiče pre svega od mašina marki Claas i HORSCH. Saradnja sa CT Agro je počela pre 10 godina prodajom prvog Sprintera 24 NT, koji je posebno prilagođen tamošnjim uslovima. Upravo je to tajna uspeha najmodernije mehanizacije kao i individualno savetovanje i savršene usluge servisa koje diler pruža.

01 Karta Kasachstan pokazuje u kojim regioni-ma se obavlja profesionalno ratarstvo i gde je prisutan HORSCH. Tačke označavaju predstav-ništva partnera CT Agro.

02 Pronto 12 NT sa ulagačima đubriva i na-zubljenim diskovima, koji ciljano obrađuju setvenu brazdu i postižu precizno ulaganje čak i u teškim uslovima rada, zahvaljujući TurboDisc ulagačima.

0201



Pomoć iz prirodenapisao Evaristo de Miranda

Nema puno zemalja na svetu kojima su korisni insekti u poljoprivredi tako važni kao u Brazilu. Stotine vrsta bakterija, protozoa, gljivica, mikoriza, grinja, insekata i njihovih feromona se identifikuje i zatim umnožava. Izrađuju se u laboratorija-ma, biotehnološkim firmama i na poljoprivrednim gazdinstvima. Glavni ciljevi su povećanje produktivnosti pomoću simbiotskog đubrenja azotom, doprinos bio-loškoj aktivnosti zemljišta i biološka borba protiv štetočina i bolesti.

Korisni insekti i biološke pomoćne materije se koriste na širokom spektru poljoprivrednih površina: na malim i velikim gazdinstvima, od Ekvatora do regiona sa ume-renijom klimom. Prodaja raste iz godine u godinu.

Ovo se odnosi na sve od transportne logistike preko prskanja do dronova i aviona koji se koriste u poljoprivedi. Start-upovi, domaće i međunarodne kompanije cvetaju na ovom tržištu.

Proizvodnja, distribucija i upotreba su kontrolisani zakoni-ma. Oni regulišu proizvodnju i promet đubriva, regulatora, vak-cina, organskog đubriva, remineralizatora i supstrata za biljke namenjene poljoprivredi. Primenjuje se zakon 12.890/2013.

Glavne oblasti primene korisnih insekata i bioloških po-moćnih sredstava su:

ĐUBRENJE BIOLOŠKIM AZOTOMU Brazilu je biološko vezivanje azota preko bakterija od izuzet-nog značaja za prihranu useva. One zadovoljavaju potrebe za azotom mnogih mahunarki (pasulj, soja i kikiriki), što đubre-nje veštačkim azotom čini suvišnim. Da bi se proizvela jedna tona soje, potrebno je oko 80 kg azota, koji se u potpunosti apsorbuje povezivanjem korena biljke sa bakterijama koje vezuju azot.

Nekoliko odabranih sojeva bakterija koristi se na oko 35 miliona ha oranica na kojima se uzgaja soja. Tretiranje semena sa najmanje 160.000 bakterija po semenu rezultira godišnjom uštedom na azotnom đubrivu od 8,5 milijardi dolara. Pritom je vezivanje azota prilagođeno potrebama kulture. Ova tehno-logija minimalizuje ekološke probleme koji su inače povezani sa mineralnim azotnim đubrivom, kao što je zagađenje pod-zemnih voda, eutrofikacija jezera, emisija azotnog oksida itd.

Brazilski naučni instituti i privatne kompanije su razvili izuzetno efikasne sojeve bakterija Rhizobium i Bradyrhizobium, kao i Azospirillum brasilense. Ove nove bakterije povećavaju vezivanje azota u rizosferi pšenice, kukuruza i trava na paš-njacima. Osim toga, proizvode fitohormone koji podstiču rast korena. Velik koren upija više vode i hranljivih materija i jača otpornost biljke na sušu. Ogledi koje su sproveli Vogel et al. (2015) kao i Stets (2013) i Roesch et al. (2005) su zapravo pokazali pozitivne efekte koje ima Azospirillum brasilense u pogledu rasta korena i listova pšenice. Ukupno gledano, različita dostupna biološka pomoćna sredstva brazilskim po-ljoprivrednicima štede otprilike 15 milijardi dolara godišnje.

STRUKTURNA POMOĆNA SREDSTVACilj je maksimiziranje biološke raznovrsnosti u zemljištu, pove-ćanje plodnosti i stvaranje strukture zemljišta koja je povoljna za razvoj korena i biljaka – čak i bez oranja i za direktnu setvu. Na osnovu molekularne genomike, ova biotehnologija se u Brazilu koristi kao probiotik i stimuliše biodiverzitet u mikrobiomu zemljišta.

Poljoprivrednici sami proizvode medije za useve na svojim gazdinstvima. Koristi se količina od oko 150 litara po hektaru i može se koristiti zajedno sa herbicidom. Deo troškova za mikrobiološko đubrenje se nadoknađuje kroz uštedu goriva, jer nema potrebe za obradom ili dubokim rastresanjem zemljišta. Najveći trošak kod mikrobiološkog đubriva je punjenje reaktora za proizvodnju.

Međutim, ovde se ne radi o đubrivu ili organskim mate-rijama, već o mikrobiološkim pomoćnim sredstvima koja su pogodna za svaki tip zemljišta. Tehnologija se prilagođava lokalnom okruženju i reaguje na tzv. „biološki otisak“ svake

01


kulture. To je takoreći mikrobiološko đubrivo koje je precizno prilagođeno određenom poljoprivrednom području. Proces proizvodnje se može prilagoditi gazdinstvu bilo koje veličine i bilo kojoj vrsti biljke.

Zbog multifunkcionalnosti u sistemu proizvodnje, fokus mikrobiološkog đubrenja je na obnavljanju biološke razno-likosti u zemljištu, posebno bakterija. Molekularne analize pokazuju postojanje do 500 različitih grupa bakterija u do-bro izvedenoj fermentaciji. To uključuje grupe koje prizvode bakterijski gel (poliuronske kiseline), koji može agregirati čestice zemljišta. Gel stvara strukturu zemljišta, gradi mrvice u zemljištu i opskrbljuje zemljište sa više vode i kiseonika. Ovo pozitivno utiče na plodnost.

Osim toga, ovo mikrobiološko đubrenje egzudacijom pro-dubljuje vezu zemljišta sa biljkom. Veliki deo energije stvorene fotosintezom (u proseku 30%) se koristi za egzudaciju. U jednoj proizvodnoj godini kukuruz oslobodi milion litara poli-saharida po hektaru (ili 10 t suve organske materije po ha). Ove izlučevine hrane mikrobiotu oko korena. Biljci donose razne prednosti npr. povećavaju dostupnost minerala, otpornost na bolesti. Istraživanja su pokazala da su čak i područja zahvaćena nematodama zabeležila prosečan porast produktivnosti.

BIOLOŠKA ZAŠTITA BILJAOvo je opšti naziv za mikro- i makrobiološke aktivne sastojke za suzbijanje štetočina i bolesti. Proizvode ih kompanije speci-jalizovane za identifikaciju i razmnožavanje gljivica, bakterija, grinja i insekata, koje treba koristiti u integrisanom suzbijanju štetočina. U ovom sektoru je osnovano već stotine kompanija, koje čine skoro 25% tržišta zaštite bilja.

Proizvodnja bioloških pomoćnih sredstava se zasniva na razvoju novih proizvoda, oblika primene i boljoj adaptaciji postojećih organizama za različite klimatske zone u Brazilu. Osim komercijalnih kompanija, nekoliko javnih istraživačkih instituta se bavi razvojem novih tehnologija. Zbog tropske klime u zemlji, traže se različiti biološki agensi, jer je zdravlje biljaka pod pritiskom cele godine.

Brojni parazitoidi, patogeni, štetočine i antagonisti se koriste u programima biološke kontrole proizvoda (soja, ku-kuruz, pamuk i kafa) u malim baštama i plantažama voća u svim delovima Brazila. Većina bioloških agenasa se bori protiv štetočina i bolesti izazvanih, između ostalog, gusenicama, belim vašima, žučnim nematodama, cikadama, fitofagnim grinjama i mušicama.

01 Evaristo de Miranda je doktor ekološ-kih nauka i na čelu je Instituta za istraži-vanja Embrapa Territorial u Campinasu, Brazil.

02 Bioreaktori za razmnožavanje bakterija i gljivica za primenu na poljoprivrednom gazdinstvu.

03 Parazitske osice proždiru štetočinu šećerne trske.

02

03



Najčešća sredstva za zaštitu bilja su insekticidi, fungicidi i nematocidi. Najvažniji biološki aktivni sastojci su: Bacillus thuringiensis, Trichogramma pretiosum, Beauveria bassiana, Trichoderma spp., Bacillus spp., Bacillus pumilus, Metarhizium anisopliae, Cotesia flavipes, Trichogramma galloi i predatorske grinje.

Bacillus pumilus na primer ima fungicidno dejstvo koje bilj-ku štiti od razvoja patogena na površini lista i dodatno aktivira odbrambeni sistem biljke. Koristi se za useve soje, luka, jabuke i jagode i efikasan je u borbi protiv gljivica poput pepelnice, botritisa, ljubičaste pegavosti i azijske rđe.

Beauveria bassiana je prirodna gljivica koja kod nekih insekata izaziva smrtonosne bolesti. Kada se nanese na lišće, efikasna je u suzbijanju cikada (Dalbulus maidis), belih vaši (Bemisia tabaci), termita, mrava i nekih gusenica (Brassolis sophorae). Ovaj biološki insekticid se često koristi u usevima šećerne trske, kukuruza, pirinča, pamuka i pasulja.

Najvažnije kulture u kojima se ove metode koriste u Brazilu su soja (Bt) i šećerna trska (Metarhizium und Cotesia). Najče-šće se koriste sledeće metode: prskanje lišća, puštanje lutki i odraslih jedinki korisnih insekata, tretiranje semena, inokulacija zemljišta u brazdu tokom setve ili sadnje i upotreba dronova za distribuciju parazitskih osa i gljivica.

Protiv štetočina se bori i biološkim zamkama koje prave kompanije sa velikim iskustvom u toj oblasti. To nisu samo zamke na bazi feromona, već i zamke koje privlače zvukom, bojama i svetlom. Postoji čitav niz potpuno različitih strategija za povrće, cveće, pamuk, kafu, agrume, jabuke, papaju, man-go, kokos, orah, duvan, šećernu trsku, kukuruz, soju, pasulj i žitarice za skladištenje.

INFRASTRUKTURAU Brazilu je biološka kontrola štetočina prilično uobičajena kako na malim gazdinstvima (hortikultura, voćarstvo...), tako i na velikim površinama (žitarice, pamuk, šećerna trska, pošu-mljavanje i voćarstvo). To je dovelo do industrijske proizvodnje korisnih insekata i bioloških pomoćnih sredstava. Mnogi poljo-privrednici su napravili sopstvene pogone kako bi mogli da ih

proizvode na vlastitim gazdinstvima. Posebnost toga je što se gljivice, grinje i ose održavaju u životu. Za razliku od hemijskih pesticida, oni se ne mogu jednostavno držati na polici. Da bi se osigurala primena na milionima hektara u različitim ekološkim, pa čak i socijalno-ekonomskim uslovima u Brazilu, morali su se uložiti ogromni napori u oblasti poljoprivrede.

Tako je nastala mreža kompanija različitih veličina, na primer za primenu živih aktivnih supstanci iz vazduha, za postavljanje zamki, procenu stepena zaraze pomoću auto-matizovanih sistema praćenja.

Svuda je neophodno dobro poznavanje fiziologije biljaka, biologije štetočina i patogena, njihovo rano otkrivanje, tačna procena težine napada štetočina i uslova koji vladaju u odre-đenoj sredini. Za upravljanje biljnom zaštitom neophodni su sofisticiraniji sistemi za nadzor koji već postoje na „Internetu stvari“ (IOT). Uspeh takođe zavisi od pažljive upotrebe ot-pornih i tolerantnih sorti, uključujući genetski modifikovane sorte (GMO).

Rasprostranjena upotreba korisnih insekata i bioloških pomoćnih sredstava, ali i industrijalizacija neophodnog okru-ženja po mom mišljenju čine brazilsku poljoprivredu jednom od najnaprednijih u poljoprivrednoj proizvodnji, ali pre svega u unapređenju zdravlja biljaka.

Razmnožavanje parazitskih osica odn. proizvodnja larvi je kompleksan posao, a prime-na na terenu dosta skupa.

Čitajte više o praktičnim iskustvima na gazdinstvu od 600.000 ha u Brazilu.


Vesti iz f irme

Theo Leeb stalno radi na tome da kupcima širom sveta ponudi rešenja za

zaštitu bilja koja odgovaraju njihovim uslovima rada.

terraHORSCH: U razgovoru za specijalno izdanje časopi-sa terraHORSCH povodom sajma Agritechnica 2019 ste pomenuli da ste na putu da napravite novu prskalicu. Da li ste mislili na nošenu prskalicu?Theo Leeb: Razvoj u ovoj oblasti se zaista brzo odvija. Prvi prototip sa rezervoarom zapremine 2.000 l je spreman od jeseni 2020. Prva probna serija je planirana za proleće 2021. Očekuje se da će nošena prskalica biti dostupna sa tri različite veličine rezervoara – 1.200, 1.600 i 2.000 l. Da bi se zapremina dodatno povećala, svaka od ovih varijanti se može proširiti prednjim rezervoarom.

Kako će se nošena prskalica izdvojiti na tržištu? U nošenu prskalicu smo uključili mnogo ideja i isprobanih tehnika iz našeg dosadašnjeg proizvodnog programa. To je uvek garantovalo uspeh prilikom proširenja postojećeg pro-grama prskalica. Rešenja u pogledu kontrole krila, performansi pumpe, ispiranje, upravljanje i kačenje na traktor će ih jasno izdvojiti od dosadašnjeg standarda. Sa tehničke strane izdvaja se standardni sistem za automatsku kontrolu krila BoomCon-trol. Ovaj sistem koriste i naše vučene i samohodne prskalice. Hidraulični pogon pumpe za prskanje povezan sa pametnim sistemom kačenja omogućava da težište prskalice bude ve-oma blizu traktora. Ovo istovremeno obezbeđuje brzo i lako kačenje na traktor, pošto kardansko vratilo više nije potrebno. Za sistem vode koristimo CCS i CCS Pro koji se već koriste kod vučenih prskalica Leeb LT i Leeb GS. Centrifugalna pumpa obezbeđuje protok od 400 l u minuti. Osim toga u ovaj sistem je integrisano automatsko unutrašnje čišćenje.

Širina krila će biti između 15 i 30 m i po želji će moći da se sklopi jedna strana.

Kojim kupcima je namenjena nošena prskalica? Cilj nam je da nošenu prskalicu ponudimo kupcima koji zbog strukture svog gazdinstva ne mogu koristiti vučene prskalice. To su na primer gazdinstva koja imaju parcele na strmim padinama ili uglavnom obrađuju male površine. U prvom redu je namenjena zapadnoevropskom tržištu. Tržište će uglavnom biti Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austrija i Švajcarska. Dobro znamo iz kojih oblasti dobijamo upite o ovoj vrsti proizvoda.

KOMPLETIRANJE PONUDE

„Kada ću konačno moći da kupim nošenu prskalicu od vas?“ HORSCH-ovi dileri često čuju ovo pitanje. I ova želja se sada ostvaruje. terraHORSCH razgovara sa Theom Leebom o trenutnom razvoju, proširenju linije novih samohodnih prskali-ca i idejama za budućnost zaštite bilja.


Vesti iz f irme

U specijalnom izdanju terraHORSCH za sajam Agrite-chnica ste najavili da će linija samohodnih prskalica u budućnosti raspolagati raznim varijantama opreme. Zašto proširujete oblast samohodnih prskalica? Kao što je gore pomenuto, trenutno smo na putu da upotpu-nimo ponudu u polju mehanizacije za zaštitu bilja. Želimo da svakom poljoprivredniku ponudimo odgovarajuću mašinu. U svakoj zemlji u svetu i u svakom poljoprivrednom regionu širom sveta postoje najrazličitiji uslovi rada. Tržište u Zapadnoj Evropi zahteva drugačije samohodne prskalice od onog u Istočnoj Evropi, a opet drugačije od onog u Severnoj Americi. Ovo se konkretno odnosi na klirens, širinu tragova, zapreminu rezer-voara, ukupnu težinu, snagu motora, nivo izduvnih gasova i zakonske odredbe. Regioni u kojima se, na primer, pretežno uzgaja suncokret, imaju drugačije zahteve od onih u kojima se pretežno uzgaja pšenica. Drugi primer je da je u Nemačkoj velika potražnja za mašinama sa podesivom širinom traga (npr. kod poljoprivrednika koji vrše uslužnu obradu). U preostalim zemljama to i nije tako važno. Želimo da relevantnim tržištima širom sveta ponudimo savršene koncepte samohodne prska-lice. Sa varijabilnim varijantama opreme nova samohodna prskalica može odlično zadovoljiti sve zahteve.

Kako to primeniti sa tehničke strane? Da li će za novu liniju samohodnih prskalica biti više varijanti od već poznatih?Imaćemo tri različite varijante samohodnih prskalica. Leeb PT 6.300 i 8.300 će imati rezervoare zapremine 6.000 l i 8.000 l. To smo već prikazali na sajmu Agritechnica. Posebno bih pomenuo poseban transverzalni sistem vešanja točkova sa hidropneumatskom suspenzijom.

Ova linija prskalica će biti dostupna sa fiksnom širinom traga od 2 do 2,25 m i u biće dostupna i sa rezervoarom od 5.000 l.

Druge dve samohodne varijante su VN i VL. Nova samo-hodna linija VN (eng. variable narrow) ima teleskopsku osovinu i nezavisno upravljanje točkovima kao i podesivu širinu traga i to ili sa 1,80 do 2,25 m ili sa 2,25 do 3 m. Kupac može sam birati širinu koja mu najviše odgovara. Podešavanje tragova sa 2,25 na 3 m može po želji biti opremljeno i podešavanjem

visine do 2 m. VN je za početak dostupan sa rezervoarom zapremine 5.000 l ili 6.000 l. čitav ovaj koncept je razvijen da zadovolji potrebe evropskog tržišta i pomalo podseća na PT 350. Prvi prototip će biti gotov krajem godine, a probna serija je planirana za proleće 2021.

VL (eng. variable large) je treća nova samohodna varijanta namenjena globalnom tržištu. VL ima sličan koncept osovine i točkova kao i VN. Širina traga je podesiva i dostupna u dve varijante – prva je podešavanje od 2,60 do 3,50 m, a druga podešavanje od 3 do 4 m. VL je za početak dostupan sa rezer-voarima od 6.000 l i 8.000 l. U toku je izrada prvih prototipova. Kolege i kupci u Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj i Severnoj Americi, Brazilu i Australiju nestrpljivo očekuju prve testove i iskustva sa ovim prskalicama i novinama koje smo uneli. Osim toga imaćemo i početnu verziju kapaciteta 4.000 l.

Ima li novina u oblasti vučenih prskalica? Trenutno radimo na unapređenju linije Leeb AX, koja je sada dostupna sa rezervoarom zapremine 3.800 l. To znači da će Leeb AX u budućnosti imati rezervoare zapremine između 3.800 l i 8.000 l.

Prskanje u trake bi u okviru zaštite bilja moglo dobiti više pažnje u budućnosti. Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo sa tim?Kod ovakvog načina prskanja prska se isključivo red biljaka ili se tretira međuredni razmak. Možemo ga uporediti sa ciljanim tretmanom određenih lokacija, ali koji se opet vrši samo u re-dovima duž cele parcele. Cilj je preciznija upotreba sredstava za zaštitu bilja i smanjenje troškova. Ovaj postupak se primenjuje više od 35 godina, doduše u veoma malim radnim širinama ili u kombinaciji sa međurednim kultivatorom. Ovde su problem predstavljali s jedne strane mala obrađena površina, a sa druge različiti optimalni uslovi rada u kojima su se koristili kultivatori. Kultivator se koristi na suvoj zemlji. Temperatura i vetar za njega ne igraju nikakvu ulogu, ali utiču na prskanje u trake. To su neki od razloga zašto se ovaj metod zadnjih godina više ne primenjuje kao nekad. No, kako se smanjuje količina sredstava za zaštitu bilja i zaštita životne sredine sve više dobija na značaju, ovaj metod postaje sve značajniji. Istovremeno je važno povećati radni zahvat i fleksibilnost u pogledu vremena prskanja. Još pre nekoliko godina smo razmišljali o prskanju redova biljaka ili međurednog prostora uz pomoć površinske prskalice opremljene diznama malog konusa. Zahvaljujući našem rasporedu dizni na svakih 25 cm, lako se može podesiti prskanje u trake ili međurednog prostora. Već četiri godine in-tenzivno testiramo i istražujemo prskanje u trake. Do sada smo utvrdili da se moraju ispuniti dva važna zahteva: prvo, kontrola krila je veoma bitna – u ovom slučaju trenutno postavljamo nove standarde našim sistemom kontrole BoomControl. Krila se moraju izuzetno precizno kontrolisati kod prskanja u trake. I drugo, međuredni razmak je izuzetno važan. Samo savršeno praćenje stalnih tragova garantuje da će dizna biti tačno iznad biljke odnosno međurednog prostora. Preduslov za ovo nije samo dobra prskalica, nego i dobra sejalica. Za optimalno prskanje u redovima je veoma važno da je širina setve ujedna-čena. Na neravnom terenu rad otežava to što se mašina u radu naginje. Ovaj problem rešavamo uz dva pristupa: upravljačkom

01


osovinom vučene prskalice se upravlja pomoću Implement Steeringa koji preko dodatnog GPS prijemnika prikuplja GPS podatke. Drugi pristup podrazumeva sistem kamera. Na krilo se montira kamera koja prepoznaje red biljaka. Ove informacije koristimo da prskalicu vodimo tačno iznad redova.

Kako ocenjujete relevantnost prskanja u trake na trži-štu? Iz već navedenih razloga prskanje u trake ne odgovara sva-kome. Osim precizne prskalice potrebna je i sejalica sa RTK sistemom, jer širina prskanja nije ista kao širina setve. Problem kod ovog načina prskanja nastaje još pre samog prskanja i nije obavezno izazov za tehnologiju prskanja. Prskanje u trake funkcioniše samo ako ste ovladali čitavim sistemom – a sve počinje setvom. Apsolutno savršena setva je glavni preduslov koji se može ispuniti uz pomoć HORSCH mašina.

Trenutno smo u fazi kada je sa tehnološke tačke gledišta mnogo toga moguće. Moramo razmotriti svaki slučaj poje-dinačno da bismo zaključili da li čitav paket ima smisla. Po mom mišljenju mnogo toga zavisi od zakonskih regulativa sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti. Ako na primer ograniče količinu sredstva za zaštitu po hektaru godišnje, metoda poput prskanja u trake je veoma logična, pošto pruža mogućnost uštede od 60 %.

Još jedan razvoj u oblasti zaštite bilja koji bi mogao dobiti na značaju u budućnosti je prepoznavanje svake pojedinačne biljke. Koliko ste se bavili ovom temom?Pored prskanja u trake i prepoznavanje pojedinačnih biljaka je metoda koja će u budućnosti redukovati primenu sredstava za zaštitu bilja. Ovo je za nas sve važnija tema. Ipak, imamo

osećaj da su ovde mnoga očekivanja još uvek daleko od re-alnosti. To je upravo bio slučaj na sajmu Agritechnica. Postoji opasnost da će politički faktor formirati sliku o poljoprivredi koja ne odgovara stvarnom stanju.

Trenutno smo u kontaktu sa dva proizvođača kamera, koji rade na prepoznavanju korova u zelenoj masi. Ova tehnologija prepoznavanja zelenog u zelenom se zasniva na veštačkoj inteligenciji i još je u povoju, jer veštačka inteligencija mora da se trenira u raznim oblastima. Osnovno pitanje je, kod kojih kultura je pogodno prepoznavanje pojedinačnih biljaka i ka-kve ekonomske prednosti donosi. Sa standardnim razmakom između dizni od 50 cm, najmanja moguća površina prskanja je otprilike veličine 50 x 50 cm. Ako je sledeća biljka koja se tretira na ovom mestu, dizna se ne isključuje. Prepoznavanje pojedinačnih biljaka za sada ima smisla samo ako je veći raz-mak između korova ili ako je korov grupisan.

Prepoznavanje pojedinačnih biljaka je veoma uzbudljiva tehnologija koja ima budućnost i u kojoj želimo da preuzmemo vodeću ulogu. Međutim, proći će još neko vreme pre nego što postane izvodljivo u većem obimu i mnogi poljoprivrednici će imati koristi od toga.

02

03

01 Prototip samohodne prskalice VL je prvi put izložen na sajmu AGROSALON u Moskvi.

02 Klijenti firme HORSCH LEEB već četiri godine primenjuju prskanje u trake. Njihova iskustva se prikupljaju i koriste za dalji razvoj čitavog sistema obrade i prskanja.

03 Leeb AX će u budućnosti biti dostupan i sa većim rezervoarom.


Koje su glavne oblasti razvoja u HORSCH-u i koje su to sledeće zanimljive oblasti kojima će se Philipp Horsch baviti? U razgovoru za terraHORSCH sa nama deli svoje misli i ideje. Tri velike teme su nova generacija sejalice Maestro, Horsch-Connect i mehanizacija za regenerativnu poljoprivredu.

terraHORSCH: Na sajmu Agritechnica su predstavljene inovacije koje se već uspešno pokazuju na tržištu. Ali za razvoj nema mirne godine, zar ne?Philipp Horsch: Nikako, prisutni smo istovremeno na svim frontovima. Sve grupe proizvoda u celom svetu se kreću ka napred. Trenutno imamo veoma efikasan tim od oko 150 lju-di, koji čine menadžeri proizvoda i inženjeri. Imamo razvojne centre širom sveta: u Nemačkoj su to Schwandorf i Landau, i međunarodne centre u SAD i Brazilu. Opertivno gledano, severnoamerički i južnoamerički timovi su relativno samostal-ni, ali tehnički gledano su usko povezani sa nama. U ovom razgovoru bih želeo da se ograničim na važne teme koje smo postavili poslednjih godina u Evropi i celom svetu.

Onda da počnemo sa najobimnijom temom – Maestrom. Stabilan, pouzdan i precizan – to je samo nekoliko reči koje ljudi dovode u vezu sa HORSCH-ovim sejalicama. Kakve izmene ste uneli?Uvek radimo istu stvar: ne menjamo dobar recept. No, vreme-nom dolaze nove teme i inovacije koje moraju da se integrišu. Trenutno se bavimo time da homogenizujemo liniju Maestro u celom svetu. To znači npr. da ćemo svuda imati iste redove i koristiti iste komponente. Do sada smo širom sveta imali tri vrste redova. Ali isto tako integrišemo nove tehnologije. Svesni smo toga da trenutni način doziranja kod našeg Maestra ima svoju granicu kod nekih vrsta semena i u određenim uslovima. Recimo za sadašnju generaciju Maestra je potrebno puno

Vesti iz f irme

Philipp Horsch

Inovacije i izazovi


znanja za optimalno podešavanje. To su problemi koje smo primetili: moramo se pozabaviti ovim temama. Taj pravac smo odredili još pre nekoliko godina.

Ali na vrhu liste sigurno nije stajala samo jednostavna upotreba. Jednostavna upotreba nam je bila izuzetno važna. Istina, nije bila samo stvar u tome. U druge ciljeve je spadalo povećanje brzine vakuumskog sistema, više varijabilnosti u redovima u pogledu opcija kačenja i međurednog razmaka, integrisanje potpuno nove elektronike orijentisane ka budućnosti i – što je veoma važno – da zasnujemo našu tehnologiju doziranja na zajedničkoj platformi. Ciljevi našeg razvoja su veoma ambici-ozni. Rezultatom smo veoma zadovoljni. Nakon prve godine serijske proizvodnje prodali smo oko 300 mašina širom sveta i sigurni smo da smo na pravom putu. I sigurni u budućnost.

Ova dva sistema su sada pogodna za svako seme od sitne uljane repice do krupnog pasulja. HORSCH tako

ima mogućnost da u svim delovima sveta i različitim uslovima rada ponudi odgovarajući sistem.Širom sveta postoje izuzetno različiti uslovi rada: od savršeno pripremljene zemlje u Zapadnoj Nemačkoj preko relativno grubog zemljišta u SAD do čiste direktne setve u Brazilu. Uz to imamo najrazličitije vrste semena. Stalno nam se dešava da roleri za hvatanje u redu ne rade, jer je zemljište previše vlažno i lepljivo: u tom slučaju je vakuumski sistem jedini mogući i ispravan put. Zatim imamo uslove u kojima je moguća veoma brza setva – u tom slučaju najbolji izbor je sistem ispaljivanja semena. Neko seme je osetljivo i lomljivo, drugo je veoma krupno i ne može da prođe kroz relativno uska creva itd. Dakle, za mene pitanje „najboljeg ili ispravnog“ sistema nije bezna-čajno, posebno u globalnom kontekstu – zato nam trebaju oba sistema i u budućnosti ćemo nastaviti da koristimo oba. Tako ostajemo maksimalno fleksibilni: za neke je vakuumski sistem najbolje rešenje, za druge će ispaljivanje smena biti optimalna varijanta.

Philipp Horsch

01 HORSCH Maestro 12 CX u radu ovog proleća, koje je i ove godine u mnogim regionima bilo veoma sušno.

02 Sejalica HORSCH Pronto 6 DC sa HorschConnect antenom. Radnik preko svog pametnog telefona direktno pristupa željenim funkcijama mašine.

02

01


Znači vakuumski sistem ostaje? Stiče se utisak da pro-izvođači mehanizacije širom sveta sve više fokusiraju svoj razvoj na tehniku ispaljivanja.Ne, daleko od toga. Čak i sami vidimo renesansu u sektoru vakuuma, jer smo uspeli da značajno poboljšamo vakuumski sistem, naročito u pogledu preciznosti pri većim brzinama. Šta smo uspeli da uradimo kod oba sistema: zasnivaju se na identičnim komponentama i identičnim tehnologijama u jedi-nici za doziranje koja inače radi bez podešavanja. Znači, sipaj seme i vozi. Izuzetno jednostavna za upotrebu, jednostavna za modifikaciju, jednostavna za smenu između useva. Upravo ovde smo napravili veliki korak napred u jednostavnoj upotrebi koju smo pominjali.

Sezona sa toliko novih mašina i tehnologija na terenu sigurno nije bila laka. Kako je bilo ovog proleća?Sa preko 300 novih mašina u radu postoji čitav niz sitnica koje se mogu i moraju optimizovati. I naravno, bilo je stvari koje su smetale našim kupcima. Na primer, ove godine smo nažalost opet morali da se bavimo senzorima za brojanje zrna u cevima za seme. Godina je bila izuzetno suva i prašine je bilo svuda. I to u celoj Evropi. Intenzivno smo radili na novim senzorima i softveru. Obavili smo bezbroj testova u specijalnim komorama. Zapravo, bili smo veoma sigurni da smo rešili problem. Bilo je znatno bolje nego prethodnih godina, ali i dalje ne savršeno! Detaljna analiza nam je pokazala da je problem rešiv i da se rešenje može pronaći do kraja sezone. Sada radimo na svim temama i pripremamo se za narednu sezonu.

Šta je sledeće?Najpre najvažniji cilj, a to je integracija novih sistema za dozi-ranje u sve postojeće modele za narednu godinu i lansiranje novih verzija različitih mašina iz našeg proizvodnog programa. Na primer, u oblasti kačenja u 3 tačke i velikih setvenih kola: radimo na većim i varijabilnijim konceptima setvenih kola namenjenih za izvoz na međunarodno tržite.

Maestro DV takođe nudi veliku varijabilnost, jer se umesto setvene šine za pojedinačno seme na setvena kola može brzo i lako montirati i setvena šina za žitarice. Da li je to više od pukog proizvoda za Istočnu Evropu?To smo uradili po želji kupaca: sa jedne strane, ovakva tehno-logija je naišla na dobar prijem na pomenutom tržištu, a sa druge strane i u Zapadnoj Evropi imamo kupce koji bi rado nabavili tako nešto. To pokazuje koliko je brzo prihvaćen Ma-estro DV. Radimo na tome da ovakav tip mašine prilagodimo tržištima u EU, tako da bude tehnički pogodna, a i da dobije homologaciju za vožnju po putevima.

Šta Vi lično želite za Maestro sa tehničke tačke gledišta? Da nekako objedinimo oba sistema za doziranje i tako dobije-mo sistem kod kojeg će moći da se prebacuje sa jednog sistem na drugi u toku vožnje. To je moj san.

Druga važna tema na sajmu Agritechnica je bio Horsch-Connect. Vi ovu tehnologiju zovete buketom mogućno-sti. Koje su to tačno mogućnosti i kada će biti dostupne?

Digitalizacija se ne zaustavlja kod poljoprivrede. Baš naprotiv – već godinama smo u njoj. I u tom procesu idemo gore-do-le. Neke stvari nas vode napred, druge su potpune gluposti. No jedno je sigurno: idemo dalje! Smatramo da je osnova za naredne korake povezivanje svih mašina na internet. Tek kada to uspemo, buket novih mogućnosti i funkcija može početi da raste.

Pojam „HorschConnect“ obuhvata sve naše teme u ovom kontekstu. Ovde radimo na čitavom nizu novih rešenja koja želimo da ponudimo našim kopcima. Na primer mogućnost upravljanja mašinom preko pametnog telefona ili tableta ili jednostavan sistem telemetrije, obimne alate za dijagnostiku, različite funkcije servisa, kao i bolje povezivanje poljoprivredni-ka na naše sisteme. Razmišljamo da napravimo „GORSCH App Store“ gde bi kupci našli gomilu pomoćnih digitalnih funkcija i ponuda – i to po mogućnosti besplatne za naše kupce.

Naš sistem će istovremeno biti otvoren i kompatibilan sa eksternim dobavljačima, a želeli bismo i eksterne partnere koji će doprinostiti ovoj oblasti. Što se tiče povezanosti sa trećim licima, oslanjamo se na Agrirouter: uključeni smo u projekat od samog početka i ova platforma postaje sve značajnija. Ovog proleća smo započeli obimne testove na terenu širom sveta. 2021. ćemo plasirati prve funkcije na određena tržišta i postepeno ih uvoditi širom sveta. Važno je napomenuti da će sve biti vrlo lako ugraditi, tako da će i naši stari kupci moći da ih koriste.

Kakvu ulogu ovde igraju podaci i njihova upotreba?Podaci jesu i ostaće osnova za mnoge vrlo korisne funkcije povezane sa upotrebom poljoprivredne mehanizacije. To nije ništa novo. Opsežni podaci su uvek bili dostupni i čuvani na raznim mestima – u sistemima naše firme, kod samog poljopri-vrednika ili u mašinama. Važno je kombinovati sve informacije na smislen način i iz njih izvući korist za poljoprivrednika. Povezivanje svih mašina, o čemu smo već govorili, će biti veliki korak napred. I naravno, zaštita podataka je na prvom mestu. Podaci pripadaju poljoprivredniku i svaki poljoprivrednik će odlučivati šta će se da određenim podacima dešavati. Podaci o kupcima se čuvaju na serverima u EU i njima se upravlja shodno Opštoj uredbi o zaštiti podataka.

Udarna vest na Agritechnici je bila: HORSCH sada ima sitnilicu biljnih ostataka i međuredni kultivator. Ovom temom se bavimo već nekoliko godina i nikada nismo razmišljali o kupovini postojećeg proizvođača sitnilica ili me-đurednih kultivatora. Toliko dugo radimo na ovoj tehnologiji na sopstvenim gazdinstvima da nam je brzo postalo jasno da sve moramo i želimo sami da razvijemo. Ako na HORSCH-ovoj mašini stoji HORSCH-ov logo, onda mašina mora biti takva do srži – bez kompromisa.

Koje kupce ste imali na umu kada ste pravili ove potpu-no nove mašine? HORSCH obično razvija neku mašinu za određenu ciljnu grupu, a zatim se postepeno otvara celo tržište sa mnogo varijacija i opcija. Kratke tanjirače i zaštita bilja su dobri primeri iz prošlosti.Želimo da ponudimo mehanizaciju koja pokriva čitav profesi-onalni spektar u mehaničkoj zaštiti bilja odnosno održavanju

Vesti iz f irme


useva i odgovara kako porodičnim gazdinstvima koja se bave klasičnom organskom ili hibridnom poljoprivredom, tako i velikim kombinatima. Međuredni kultivatori i sitnilice su uglavnom delikatne konstrukcije. Naša ciljna grupa su veliki poljoprivrednici i bilo nam je važno da ih držimo u fokusu i da najviše pazimo na robusnost i jednostavnost. Sitnilica biljnih ostataka Cura ST i međuredni kultivator Transformer VF su ove godine prvi put korišćene u većem, ali i dalje ograničenom bro-ju na njivama širom sveta. Za sada smo zadovoljni rezultatima. Pokazalo se da nam je potrebna veća raznovrsnost u pogledu radnih tela, kako bi rad bio još bolji i precizniji u najrazličitijim uslovima. Trenutno radimo na tome i primenićemo rešenja korak po korak. Za nas su najvažnije jednostavnost i robusnost. Želimo da se snalazimo sa što manje elektronike i upravljača.

Konstruisanje izuzetno robusne sitnilice i međurednog kultivatora se ovog proleća pokazalo vrlo dobro, zar ne?Ovog proleća je suša bila veliki izazov. Na demonstracijama smo videli da naše mašine, pogotovo Cura ST bukvalno leže na zemlji kao daska, a obavljaju odličan posao čak i na suvom i tvrdom zemljištu. Za to možemo zahvaliti konstrukciji mašina i pokazalo se da smo sve odradili kako treba. Lakim mašinama je teško da probiju pokoricu i uđu zemljište. I ne rade glatko. Tu se pokazalo da je naš dizajn naša prednost i da su radna tela mnogo čvršća u zemlji. Tako se mogu voziti veće brzine, a opet zadržati preciznost u radu. Isto važi za Transformer – ukoliko je potrebno vršimo toliki pritisak na paralelograme kultivatora da ovaj radi glatko i veoma precizno.

Intervju smo obavili početkom maja, kada smo svi još bili usred zaključavanja zbog korone. Kako ste se osećali povodom pandemije zbog HORSCH-a i poljoprivrede?

U proleće smo mnogo razgovarali o iskustvima sa našim maši-nama. Ove godine smo imali nesvakidašnji izazov da obavimo sve testove i prikupimo iskustva, pogotovo što nije bilo uvek moguće da iz sedišta pratimo sve aktivnosti kako smo planirali. Naše kolege, dileri i kupci su vrlo aktivno učestvovali i sve je prošlo mnogo bolje nego što smo se pribojavali u martu. Mi smo bili među prvima koji su reagovali na pandemiju, tako što smo otkazali veliki seminar sa 700 gostiju. Tada nisu svi bili zadovoljni našom odlukom. A sada se slažu da je bila ispravna. Ne želim ni da zamislim šta je sve moglo da se desi. Sada sam srećan i zahvalan što se nakon zaključavanja od 16. marta sve ipak odvijalo bez problema. Bili smo izuzetno zabrinuti za nabavku rezervnih delova i korisničku podršku i pravovremenu isporuku poručenih mašina. Zahvaljujući posvećenosti svih kolega uspeli smo da prevaziđemo te poteškoće bez većih problema – hvala svim kolegama na zalaganju.

I moram reći da je kriza pozitivno uticala na imidž po-ljoprivrede. Zahvalni smo što su naši kupci mogli da rade nesmetano. 2019. je je vladao ogroman pritisak javnosti na poljoprivrednike, a jedini način da se čuje njihov glas bile su demonstracije stotine traktora u Berlinu. Od izbijanja korone mišljenje javnosti o poljoprivredi je znatno pozitivnije i nadam se da je to održiv razvoj.

Nova sitnilica HORSCH Cura 12 ST se odlično pokazala ovog proleća. Rezultati su bili izuzetni čak i na veoma tvrdom i suvom zemljištu.


Poljoprivreda u doba korone

Ko je početkom ove godine mogao da zamisli da će poljoprivreda i poljoprivred-nici odjednom postati važni za sistem – i to širom sveta? To je omogućila korona. Upravo sada ne smemo gurnuti važne pristupe regenerativne poljoprivrede u zapećak. Michael Horsch objašnjava zašto.

Diskusija između ekološke i konvencionalne poljopri-vrede je postala objektivnija. Kod zakonodavca se oseti da nije baš sve što se dodatno stavlja na teret privredi po svaku cenu sprovodljivo. Naravno, to

ne znači da nestaju teme poput klimatskih promena, zdravih namirnica itd. Baš naprotiv: stekle su neki novi kvalitet i do-stigle novi nivo na kojem poljoprivrednici mogu racionalnije diskutovati sa društvom.

Uzmimo za primer redukciju hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Mnogim poljoprivrednicima je jasno da se ovde ne radi samo o zahtevu društva. Iskustva iz našeg privređivanja su nas dovela ovde. Rezistentnost korova na pesticide (npr. mačiji rep)

stalno raste, a povećavanje prskanja daje samo kratkoročne rezultate. Dalje, iz godine u godinu primećujemo da uske rotacije useva kod repice uzimaju svoj danak (25 % +). Prinosi uljane repice više ne rastu. Na nekim mestima čak i opadaju - uprkos ili zbog veće primene pesticida?!

Ovo je dovelo do toga da se rotacije useva proširuju (diver-zitet), što automatski smanjuje količinu praskanja. Vidim sve više prolećnih kultura, a time i kultura u redovima, koje se seju sejalicama za setvu pojedinačnog semena. U tom kontekstu, ljudi razmišljaju o tome da samo red tretiraju herbicidom, a da samo između primenjuju mehaničko uklanjanje korova. U ovakve kulture spada i uljana repica, koja se može sejati i na 50 cm međurednog razmaka.

Regenerativna poljoprivreda (hibridna poljoprivreda) će dugoročno gledano biti druga alternativa organskoj odnosno konvencionalnoj poljoprivredi. Želimo da postanemo eksperti i u ovom segmentu i pomognemo da se prošire “regenerativne” ideje. Mnogi misle da regenerativna poljoprivreda automat-ski podrazumeva novi oblik organske poljoprivrede. To nije tačno. Regenerativni aspekt odlično paše u konvencionalnu poljoprivredu.

Regenerativni pristup pokušava da redukuje uticaj veštač-kih đubriva na biologiju i zemljište i samu biljku, čak i da ga zameni. U tom slučaju moramo bolje razumeti kakvu interak-ciju biljka odn. koren ima sa zemljištem i biologijom i kakvu ulogu igraju mikroorganizmi u zemljištu, kada se na njihovu životnu sredinu utiče tako da oni delimično mogu zameniti ulogu npr. veštačkog đubriva.

Moramo biti svesni toga da kroz regenerativnu poljopri-vredu u prvom redu ne povećavamo useve, već dobijamo kvalitetnije zemljište, zdraviju biljku i kvalitetnu hranljivost naših žitarica. Ne zaboravimo da je skladištenje ugljenika u zemljištu (stvaranje humusa) moguće samo na ovaj način, čak iako su klimatske promene gurnute u stranu zbog korone.

Iz tog razloga želimo da se u narednom periodu više ba-vimo regenerativnom poljoprivredom. U Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Engleskoj već postoji dugogodišnje iskustvo u toj oblasti. Mi bismo želeli da uključimo međunarodna iskustva. Joel Williams je međunarodno priznati stručnjak koji nam je to i pružio. Joel nam je pomogao da napišemo nekoliko čla-naka – prvi ćete pronaći već u ovom izdanju – i nadamo se da ćemo puno naučiti o znanjima i iskustvima u regenerativnoj poljoprivredi.

Michael Horsch

Vesti iz f irme


Vesti iz f irme

PUT DO ZDRAVOG ZEMLJIŠTA

napisao Joel Wil l iams

O zemljištu se u zadnje vreme jako puno diskutuje. Toliko da izgleda kao da smo usred renesanse zdravlja zemljišta. Poljoprivrednici širom sveta se ponovo bave važnošću i potencijalom njihovog najvrednijeg poseda.

O autoru: Joel WilliamsDrago mi je što imam priliku da napišem nekoliko članaka za terraHORSCH. Ja sam nezavisni savetnik za zdravlje biljaka i zem-ljišta sa posebnim fokusom na biologiju zemljišta, ishranu biljaka i holističke pristu-pe proizvodnji hrane. Veći deo mog pos-la se sastoji od savetovanja i u mnogim de-lovima sveta sam održao predavanja pred poljoprivrednim stručnjacima. Radim ug-lavnom u Evropi, Australiji i Kanadi (gde trenutno živim). Potičem iz Australije, gde sam studirao poljoprivredne nauke i za-tim radio kao savetnik u programima he-mije zemljišta i ishrane biljaka kao i upotre-be organskog đubriva. Nakon što sam se preselio u Veliku Britaniju i radio u Evropi, počeo sam da se više zanimam za biologi-ju zemljišta, kompostiranje i sisteme obra-de, kao što su konzervacijska poljoprivre-da i agroekologija. Trenutno pokušavam da povežem sve ove koncepte u jedan pristup koji se fokusira na različite aspekte zdravlja zemljišta, zdravlja biljaka i ekološki integri-sane proizvodnje.

Folijarna aplikacija se generalno smatra efikasnijom i

ekonomičnijom od inputa koji se unosi u zemljište12.



Koliko je zemljište vredno, toliko je i ranjivo. Neke statistike o globalnoj eroziji i degradaciji zemljišta su blaže rečeno alarmantne. Zdravlje tla se pojav-ljuje kao jedna mera kontrateže. U pokušaju da

razumemo, definišemo i zaštitimo zemljište, postoje napori da unapredimo naše shvatanje izuzetno kompleksnog sveta pod našim nogama – bilo satelitskim slikama visoke rezoluci-je, bilo ispitivanjem zemljišta pomoću naših sopstvenih čula.

Zdravlje zemljišta: sastanak u srediniNa mojim putovanjima stalno primećujem da zemljište i zdravlje zemljišta zbližavaju poljoprivrednike koji tako prona-laze zajednički jezik, možda više nego bilo šta tokom mnogih decenija. Izgleda da postoji sredina između „konvencional-nog“ i „organskog“. Ovi principi proizvodnje donekle se preklapaju i preklapaju jedan u drugi – ali se takođe kristališu u raznolikost hibridnih poljoprivrednih sistema, bez obzira na naziv. Sistema koji su fleksibilni, prilagodljivi, dinamični, ali koji i dalje mogu da se primene na čitav niz tipova zemljišta, klimatskih uslova ili parametara životne sredine. Principi su ti koji vode ove sisteme, a ne pristup po kojem jedno rešenje odgovara svima ili “poljoprivreda po receptu”, gde je kon-cept upravljanja uvek isti, bez obzira na lokalne ili pejzažne karakteristike. Sve su važniji koncepti poput agroekologije, holističkog upravljanja, organskog uzgoja ili regenerativne poljoprivrede – svaki od ovih koncepata ima na poseban način fokus na zemljište – i postaju talište ideja, inovacija i praktične primene na terenu.

Uključivanje diverzitetaJoš jedna zajednička stvar ovih hibridnih sistema je redizajn, kako bi se postigao multifunkcionalni fokus koji prevazilazi

čistu proizvodnju hrane. Zaista, načini gajenja mogu postići različite ishode.

Proizvodnja hrane i zaštita ekosistema se ne moraju me-đusobno isključivati. Međutim, sistemi moraju biti dizajnirani za takve ishode, a to obično znači uključivanje diverziteta. Debata ne mora stati na tome koji je sistem bolji ili lošiji, već jednostavno da prizna da se svi sistemi proizvodnje mogu poboljšati dizajniranjem većeg diverziteta. Ovaj koncept se lepo vidi na sl. 1. – stvarno nije bitno gde se nalazi sistem proizvodnje niti kako je definisan negde duž tog kontinuuma na dnu trougla (od konvencionalnog do organskog). Ključno je koliko dobro sistem proizvodnje integriše više diverziteta (vrh trougla). To bi moglo obuhvatiti prakse poput gajenja međuuseva ili mešovitih kultura ili pretvaranja oboda parcele odn. neproduktivnih područja u stanište za divlje životinje. Vratićemo se na ovu temu i proširiti neke od ovih koncepata u četvrtom i poslednjem delu ovog članka.

Optimizacija inputaGde da počnemo? Kritični prvi korak ka zdravlju zemljišta uključuje poboljšanje efikasnosti inputa. Brojne su koristi od smanjenja učestalosti i/ili količine đubrenja i sredstava za zaštitu bilja. Poboljšanje efikasnosti inputa znači manje troš-kova – dobitak za profitabilnost gazdinstva i životnu sredinu.2 Podaci iz preko 800 eksperimenata su pokazali da su žitarice apsorbovale u proseku samo 51% azotnog đubriva (N) kojim su đubrene.³ Iako fosfor (P) nije tako isparljiv kao N, veoma je reaktivan – unete količine se brzo adsorbuju na površini zemljišta i vezuju u organsko-mineralne i katjon-anjonske veze. Više od 80% P đubriva može postati nedostupno bilj-kama ubrzo nakon unošenja4, što znači da imaju zastrašujuće nisku efikasnost od 10 do 15%5.

Ekološki Očuvanje biodiverzitetaOčuvanje ekosistema

Organski Odgovornost Društvene / kulturne vrednostiZajednica

Konvencionalni Efikasnost

Ekonomija obima Intenziviranje

Hibridni sistemi

Sl. 1: Tri filozofska pola poljoprivrede (ekološki, organski i konvencionalni). Izvor: preuzeto iz ¹

Vesti iz f irme


Postoji mnogo različitih načina da upoznamo zemljište. Jedan od njih je direktno na terenu pomoću naših čula.

hranljivih materija, tako da se ove strategije mogu primeniti u gotovo svim sistemima proizvodnje.

Prva strategija, integrisano upravljanje hranljivim materija-ma (INM), se odnosi na kombinovanje mnogih strategija i svih mogućih izvora inputa radi upravljanja proizvodnjom. To može uključivati upotrebu neorganskih hranljivih materija, organskih dodataka, organskog đubriva, biostimulanata, otpadaka i nusproizvoda, zelenog đubriva, međuuseva i mešovitih kultura (posebno sa mahunarkama)6. Integrisano upravljanje hranljivim

Postoje bezbrojne strategije pomoću kojih poljoprivrednici mogu poboljšati efikasnost inputa. Ja ću se ovde fokusirati na četiri: • integrisano upravljanje hranljivim materijama, • inputi zasnovani na ugljeniku, • tretiranje semena i• folijarna aplikacija.Naravno, svako gazdinstvo, bez obzira na to da li se fokusira na zdravlje zemljišta ili ne, treba da poboljšava iskoristivost


materijama znači upotrebu različitih vrsta inputa kako bi se količina hranljivih materija i vreme aplikacije uskladila prema potrebama useva – često se kontroliše i procenjuje analizom zemljišta i lista – a sve sa ciljem da se usklade količina i vreme đubrenja, smanje gubici i povećaju efikasnost inputa i prinosi.

Druga strategija, upotreba inputa zasnovanih na ugljeniku, se odnosi na uključivanje izvora ugljenika (C) sa svim inputi-ma – obično đubrivom i pesticidima. Eminentni stručnjak za zemljište Rattan Lal iz Centra za upravljanje i sekvestraciju ugljenika na Državnom univerzitetu u Ohaju (SAD) je često izjavljivao da je NPK revolucija trebalo da bude CNPK revo-lucija koja bi uključivala uravnoteženiji fokus na ulogu C u plodnosti zemljišta. Klasičan primer za to bila bi upotreba mineralnih đubriva zajedno sa organskim đubrivom. Drugi izvori ugljenika koji se često mešaju sa inputima uključuju melasu, huminsku i fulvinsku kiselinu, ekstrakte morskih algi, aminokiseline, hidrolizate ili druge biljne ekstrakte7. Ovi izvori C mogu se mešati sa tečnostima za injektiranje u setvenu brazdu ili za folijarnu primenu ili se mogu koristiti za oblaganje granuliranih đubriva8,9.

Treća strategija, tretiranje semena, nudi posebno efikasan način isporuke hranljivih materija – oblaganje semena vrlo malom količinom inputa može enormno poboljšati efikasnost u poređenju sa inputima koji se unose u zemljište. Postoje mnogi radovi na temu ovih tretmana mineralnim hranljivim sastojcima10,11. Mada primećujem trend kod poljoprivrednika da koriste više organskog đubriva i biostimulanata, jer ovi inputi izgleda efikasnije podržavaju mikrobiotu zemljišta – to dokazuju fantastični rizomi koje sam lično video. Primeri uklju-čuju organska đubriva poput ekstrakta komposta i glistenjaka, posebne mikrobne inokulante (recimo mikoriza ili bakterije koje vezuju azot) ili mešavinu različitih poznatih mikrobnih vrsta. Biostimulanti često uključuju materijale poput melase, huminske kiseline i ekstrakte algi.

Četvrta strategija, folijarna aplikacija, generalno se smatra efikasnijom i ekonomičnijom od inputa koji se unosi u zemlji-šte12. Ovi potonji su skloniji ispiranju, isparavanju ili vezivanju sa drugim kontraproduktivnim mineralima, pa folijarna aplika-cija hranljivih sastojaka može zaobići ove interakcije i neravno-težu u zemljištu. Iako folijarni inputi mogu biti efikasniji, mogu biti prilično promenljivi i postoji nekoliko važnih ograničenja i razmatranja kako bi se osiguralo adekvatno apsorbovanje i uspeh – hajde da detaljnije istražimo neke od ovih faktora.

Ciljana efikasnost sa folijarnom aplikacijomIma mnogo varijabli koje utiču na uspeh folijarne primene i shodno tome mnogo faktora koje treba uzeti u obzir prilikom formulisanja i primene folijarnih inputa. Ova tema bi lako mogla da bude samostalni članak, ali za sada ću da sumiram nekoliko ključnih razmatranja. Hranljive materije se preko lista apsorbuju na dva načina: preko stoma i mikropora u kutikuli. Razumevanje detalja ovih načina apsorpcije pomaže u razvoju više ciljanih aplikacija. Pošto su stome na naličju lista, a mikro-

Sl. 2: Velika vlažnost vazduha otvara mikropore i stome (nije prikazano) i pruža optimalne uslove za apsorpciju. Izvor: 13

Rešenje Suv vazduh

Kutikula

Epidermis

Vlažan vazduh

Kutikula

Epidermis

Rešenje

Neki inputi poput organskog đubriva ili organskih stimulanata mogu podržati mikrobiotu i pospešiti razvoj rizoma – jednostavan pokazatelj biološke aktivnosti u zemljištu. (Foto: Mike Nestor)

Vesti iz f irme


pore i na licu i na naličju (a posebno u osnovi trihoma), važno je da se folijarna aplikacija obavi sa obe strane lista – to na kraju znači veću površinu za apsorpciju. Stome i mikropore su najviše otvorene kada je vlažnost veća, tako da bi bilo idealno da se folijarna aplikacija obavlja rano ujutro ili kasno uveče13 (vidi sliku 2). Treba izbegavati prskanje na velikim temperaturama ili tokom dana. Shvatam da je na velikim gazdinstvima to teško izvodljivo – zato bi kod jutarnjeg i večernjeg prskanja prioritet trebalo dati slabijim parcelama, kako bi im pružili najbolje moguće šanse da ojačaju. Što se tiče formulacije sredstva za prskanje, treba uzeti u obzir faktore kao što su rastvorljivost hranljivih materija, helacija, koncentracija hranljivih materija, pH vrednost sredstva i okvašivači:• Rastvorljivost: za optimalni ulazak u list, inputi moraju

biti rastvorljivi u vodi. • Helacija: uvek treba kombinovati izvor ugljenika sa he-

latima ili kompleksnim hranljivim mineralnim materijama. Tako se poboljšava difuzija i sprečavaju kontraproduktivne reakcije između hranljivih materija – melasa, fulvinska kiselina, aminokiseline, alge su savršeno pogodne.

• Koncentracija hranljivih materija: ako je koncentracija sredstva za prskanje previše razblažena, apsorpcija preko lista će biti spora. Električna provodljivost (EC) sredstva za prskanje od 1,5 do 3 mS/cm je korisna smernica i lako se može izmeriti pomoću EC merača.

Izvori:1. Organic and Conventional Agriculture: A Useful Framing?

(2017). doi: 10.1146/annurev-environ-110615-085750

2. Reducing pesticide use while preserving crop productivity and profitability on arable farms. (2017). doi: 10.1038/nplants.2017.8

3. Recent Developments of Fertilizer Production and Use to Improve Nutrient Efficiency and Minimize Environmental Impacts. (2009). doi: 10.1016/S0065-2113(09)01008-6

4. Phosphorus activators contribute to legacy phosphorus availability in agricultural soils: A review. (2018). doi: 10.1016/j.scitotenv.2017.08.095

5. Phosphorus cycling in UK agriculture and implications for phosphorus loss from soil. (2006). doi: 10.1111/j.1475-2743.2001.tb00020.x

6. Integrated nutrient management (INM) for sustaining crop productivity and reducing environmental impact: A review. (2015). doi: 10.1016/j.scitotenv.2014.12.101

7. The Use of Biostimulants for Enhancing Nutrient Uptake. (2015). doi: 10.1016/bs.agron.2014.10.001

8. A slow release brown coal-urea fertiliser reduced gaseous N loss from soil and increased silver beet yield and N uptake. (2019). doi: 10.1016/j.scitotenv.2018.08.145

9. Nitrogen Dynamics in Soil Fertilized with Slow Release Brown Coal-Urea Fertilizers. (2018). doi: 10.1038/s41598-018-32787-3

10. Micronutrient application through seed treatments - a review. (2012). doi: 10.4067/S0718-95162012000100011

11. Seed treatments for sustainable agriculture-A review. (2015). doi: 10.31018/jans.v7i1.641

12. Foliar fertilization of crop plants. (2009). doi: 10.1080/01904160902872826

13. Uptake and Release of Elements by Leaves and Other Aerial Plant Parts. (2011). doi:10.1016/B978-0-12-384905-2.00004-2

Pronađite više informacija o analizi i aktivnosti zemljišta.

• pH vrednost sredstva za prskanje: generalno je idealna vrednost 6, bez obzira na minimalne ili maksimalne vred-nosti za određene inpute ili funkcije. Veoma tvrdu vodu sa velikom pH vrednošću pre mešanja treba tretirati pre dodavanja hranljivih materija.

• Okvašivači: povećavaju vreme prianjanja i otpornost na kišu.

Pažljivi izbor mešavine za prskanje i vremena prskanja može značajno poboljšati reakciju biljke na folijarnu aplikaciju. Razumevanje faktora koji utiču na apsorpciju i korišćenje rastvorenih materija koje su nanete na list može pomoći u prevazilaženju pristupa „nade u najbolje“ ili „prskaj i moli se“.

Šta dalje?Poboljšanje efikasnosti inputa, a time i korišćenja manje ko-ličine inputa u sistemu proizvodnje je savršena polazna tačka za zdravlje zemljišta. Kod ovog procesa postoji i ekonomski i ekološki dobitak.Dok poljoprivrednici idu kroz ovu prvu tranziciju mogu integri-sati proces zamene inputa – zamenom đubriva i pesticida za više organske inpute. Na primer, zamena N đubriva bakterija-ma koje vezuju N ili fungicida fungicidnim biljnim ekstraktima. Kod ovih bioloških alternativa postoji mnoštvo jedinjenja i supstanci i upotrebu ovih materijala ćemo istražiti u sledećem članku (objavljen na internetu). Treći deo ove serije, takođe objavljen na internetu, pokrivaće organske materije u zemljištu (SOM) sa posebnim fokusom na koncept formiranja organske materije u zemlji. Poslednjih godina postoji veliko interesovanje za organske materije u zemljištu i nastalo je mnoštvo novih studija i ideja na ovu temu, koje preispituju neka od naših uvreženih stavova. Prva tri članka će se baviti poboljšanjem zdravlja zemljišta na ovaj ili onaj način. Oni će postaviti temelje za četvrti i poslednji članak (koji će objaviti terraHORSCH), a koji će se fokusirati na redizajn sistema – redizajniranje siste-ma proizvodnje kroz integraciju više biodiverziteta i ekoloških ideja. Ovo će prvenstveno uključivati diskusije o povećanju raznolikosti biljnih vrsta u okviru proizvodnje, ali će se dotaći i uloge ispaše stoke, drveća i upravljanja neproduktivnim površinama kao što su obodi parcela.


Vesti iz f irme

U pozadiniZa kretanje mašina po parceli zaduženo je mnogo zaposlenih u firmi HORSCH iz različitih odeljenja. Međutim, ima i mnogo onih koji su u pozadini i brinu o tome da “Sistem HORSCH“ funkcioniše. Oni čiste kancelarije, pripremaju sale za sastanke, održavaju viljuškare ili obezbeđuju posluženje za goste i svoje kolege. terraHORSCH ima tu čast da vam ih predstavi.

Trenutno je mirno u HORSCH-ovoj menzi za zaposlene „Le Café“. Zbog ograničenja uvedenih zbog korone, u Sitzenhofu nema gostiju, za zaposlene se spremaju samo jedno jelo, užina i salate. Jede se na bezbednoj

udaljenosti i u smenama. Obično je situacija potpuno dru-gačija: Le Café čini deset osoba koje se svakog dana brinu da njihove kolege i gosti dobiju zdrave i sveže obroke. Zaposleni u kuhinji i njihova šefica Christine Weber ne samo da pripremaju

02

04

01

03


© M

arco

Ver

ch

te obroke, već ih i dele. Niko u HORSCH-u ne poznaje lično toliko kolega po imenu i omiljenom jelu kao kuvari u menzi. Posetioci firme koji iz bezbednosnih razloga ne smeju da idu i sve hale po pravilu uvek dođu u Le Café. Pored dva topla obroka u ponudi su deserti, supe i salate. Svakodnevno se pripremaju i sveže užine i grickalice. Glavni obroci osim mesa i ribe obuhvataju često i vegetarijanska, posna i veganska jela.

ZDRAVO I LOKALNOPosebna pažnja se obraća na to da životne namirnice potiču iz okoline. Na taj način se podržavaju lokalni poljoprivrednici, mesare, poslastičarnice i pekare. Za pripremu obroka se koristi puno voća i povrća. “Mi kao tim smo jako ponosni na to što pripremamo sveže obroke bez dodataka”, kaže Christine Weber u razgovoru za terraHORSCH. Osim toga, njenom timu je važno da namirnice koristi savesno i da ih što više iskoristi.

U timu vlada dobra atmosfera i kolegijalnost. Svako može izneti nove ideje za jela i da potpuno iskaže svoju kreativnost. Iz tog razloga se pojedinačna jela vrlo retko ponavljaju. Meni je subvencionisan i shodno tome veoma povoljan. HORSCH drži do toga da se svi zaposleni hrane zdravo i to se i vidi u menzi. Tako su početkom godine po prvi put organizovane fitnes nedelje u Le Caféu, kako bi se kod zaposlenih podigla svest o zdravoj ishrani. Tri puta nedeljno u ponudi je bio dodatni zdrav obrok sa malo kalorija. Preostalim danima u ponudi je bio veliki izbor salata. Reakcije su bile toliko pozitivne, da će se akcija sigurno ponoviti.

VIŠE OD ČISTOĆEOlga Eichholz i Lea Bieber rade u HORSCH-ovom keteringu. U njihove zadatke spada i priprema sali za sastanke – uvek prema potrebi grupe koja će prisustvovati sastanku. Brinu se i za to da u sali uvek bude dovoljno pića i grickalica. U posebno važnim prilikama organizuju pripre-mu jela u menzi i serviraju ga u sali za sastanke. Nakon sastanka čiste salu i pripremaju je za sledeći događaj. One nisu jedine koje se brinu o čistoći. Za veće projekte, npr. za pranje prozora ili osnovno čišćenje zgrade nakon građe-vinskih radova, angažuju se firme koje se bave čišćenjem. Osim toga, kancelarije više puta nedeljno čisti servis za

spremanje. One su kontakt osobe, kontrolišu kvalitet i daju predloge za poboljšanje usluge.

Takođe sarađuju sa menzom i hausmajstorima. Na prime, Lea Bieber pomaže u menzi tako što naplaćuje obroke na kasi i organizuje rezervacije za službene ručkove. Firmu Horsch u Schwandorfu čini kompleks više zgrada, a Olga Eichholz i Lea Bieber su zadužene za sve njih. Dnevno prepešače velike razdaljine – nekad i do 14 kilometara.

INTERNA TEHNIKALeonard Zechmann i Reinhard Mayer su hausmajstori zaposleni u HORSCH-u. Zaduženi su za svaku zgradu u kompleksu. Oni su osobe koje rešavaju probleme svake vrste. Njihova pomoć je potrebna svakome u firmi, od spremačice do direktora. Bave se raznim zadacima, tako da njihov posao nikada nije dosa-dan. Tu spada npr. opremanje sale za treninge, pomaganje u magacinima menze i prodavnice, krečenje, dopremanje pića u sale za sastanke u pojedinim zgradama, skladištenje opreme za sajmove i još mnogo toga. Brinu se o tome da prostorije za decu zaposlenih u vreme HORSCH-ovog programa čuvanja dece tokom raspusta budu udobna i bezbedna za decu i narav-no, da kućica na drvetu, ljuljaška, trampolina i bazen budu u ispravnom stanju. U njihove zadatke spadaju i čišćenje snega i baštenski radovi. U osnovi su zaduženi za urednost kompleksa i manje popravke koje se mogu odmah obaviti, kao što su npr. popravka vrata koja škripe ili pokvarenog klima uređaja. Za veće poslove angažuju se eksterni majstori. Hausmajstori su spasioci u nevolji. Uvek su tu za manje ili veće probleme svojih kolega i donošenje kreativnih rešenja.

Leonard Zechmann je stalni član tima na sajmu Agritechni-ca. Kao u Sitzenhofu tako i u Hannoveru vodi računa o tome da na štandu sve bude pod konac i na svom mestu.

Njegov sin Simon Zechmann već četiri godine radi za HORSCH. Kao školovani elektroničar u industrijskom inženjer-stvu, odgovoran je za održavanje logističkog sektora. Njegovi zadaci su raznoliki. Između ostalog je zadužen i za perfektan rad viljuškara. Generalno je zadužen za sve što ima veze sa funkcionisanjem zgrade – i to u svakom HORSCH-ovom odeljenju. Njegovi zadaci se najviše odnose na ono što je učio tokomsvog školovanja za elektroničara. Ako su u pitanju veći projekti, on ih rešava zajedno sa eksternim firmama. Izgrad-njom novog HORSCH-ovog proizvodnog pogona, Simon i njegov kolega Jürgen Ehrnsperger imaju sve više posla. U planu je formiranje čitavog tima koji će da se brine isključivo

o održavanju.

01 Tim menze Le Café oko šefice Christine Weber (3. sleva)

02 Leo Zechmann (desno) i Reinhard Mayer (levo) se između ostalog staraju o opremi za sajmove: pakuje se ono što ide na sajam, ono što se vraća ide na kontrolu i sprema se za sledeći događaj.

03 Jürgen Ehrnsperger (levo) i Simon Zechmann (desno) su u HORSCH-u zaduženi za održavanje.

04 Olga Eichholz (desno) i Lea Bieber (levo) pripremaju salu za sastanke za dolazak gostiju.


SETVA U SMERU VETRA

Preduzeće Kotini je jedan od najvećih proizvođača semenskog materijala za žitarice i mahunarke u Letoniji. Preduzeće takođe gaji komercijalne useve. Osno-vao ga je vlasnik Aldis Ločmelis. terraHORSCH ga je posetio pred samu prolećnu sezonu.

Aldis i njego otac su 1992. počeli da se bave poljopri-vredom u Viļaki u okrugu Šķilbeni (region Latgalija) na letonsko-ruskoj granici. Tada su posejali ječam na 12 ha. Na početku ovog milenijuma već su

obrađivali 360 ha, čitava žetva se obrađivala na licu mesta. Uvek je bilo puno posla, a prihodi su bili relativno mali. Zato je morala da se donese strateška odluka. Za njih je bilo jasno: „Ili ću raditi sa najnovijim mašinama ili neću uopšte!“ Tako je Kotini postao jedan od najvećih proizvođača semena u Letoniji i svake godini proizvede više hiljada tona semena.

RatarstvoPreduzeće obrađuje 3.000 ha, od kojih je 2.000 ha u sopstve-nom vlasništvu. Prosečna parcela ima površinu od 22 ha. Kotini gaji mnogo kultura: pšenicu, ječam, ovas, raž i uljanu repicu, kao i pasulj, grašak i travu. Od toga se 70% seje kao prolećni usev. Naš sagovornik komentariše ovu raznolikost: „Najvažnija je rotacija useva. Tako se smanjuje potreba za pesticidima i omogućava obrada bez pluga, što sprečava rast korova i podstiče razvoj mikroorganizama u zemljištu. Tako nam ostaje više vremena za setvu i žetvu i imamo manje pikova u sezoni.“

Usevi se jednim delom seju direktno u strnjiku – na pojedi-nim parcelama nisu koristili plug već deset godina – i pouzdaju se u minimalnu obradu zemljišta. Obrada je plitka, kako bi se rastresao gornji sloj zemljišta i izmešali žetveni ostaci. U tu svrhu koriste dve sejalice HORSCH Focus 6 TD i jedan Cruiser 12 XL. Aldis Ločmelis objašnjava prednosti: „Kod oranja smo trošili 16 do 17 litara dizela po hektaru. Kod obrade u trakama sa HORSCH mašinama potrošnja iznosi 11 do 13 litara, jer istovremeno ulažemo đubrivo i tako sve obavljamo u jednom prohodu. Kada se prelazi na obradu zemljišta bez pluga, a ro-tacija useva još nije sasvim optimalna, može doći do smanjenja prinosa. Ali treba izdržati, jer se isplati!“

Na početku se Aldis držao pluga i rotacione drljače, jer mu je nedostajalo iskustvo i prava mehanizacija za direktnu setvu. „Od kada više ne koristimo plug, struktura i zdravlje zemljišta su se poboljšali. Ima više kišnih glista i organskih supstanci. Biljke ne uzimaju đubrivo direktno preko korena. Najpre ga prerađuju bakterije i gljivice u zemljištu. A ako nema hranljivih materija u zemljištu, biljka ih neće dobiti u dovoljnoj količini. Duboka obrada plugom i rotacionom drljačom uništavaju finu mrežu bakterija i gljivica. Osim toga, kod direktne setve mlada biljka razvija svoj koren na mestu gde su ostaci korena

stare biljke, koji su se raspali u korisnu organsku supstancu. Naredna žetva je zbog dostupnosti hranljivih materija udobna, jednostavna i nekomplikovana”, objašnjava Aldis Ločmelis.

Smer vetra i razmak između redova Kako bi bili uspešni na tržištu, poljoprivrednici stalno moraju razmišljati o različitim, nekada i ne baš tradicionalnim tehno-logijama. Jedna od njih je i setva u redovima prema preovla-đujućem smeru vetra: „Kod nas preovladava zapadni vetar. Zato sejemo redove od istoka ka zapadu, kako bi vetar lakše ušao u redove i osušio suvišnu vlagu. Tako se eliminiše jedan faktor za razvoj patogena, pogotovo kod uskorednih useva. Besplatni resursi koje daje priroda – sunce, voda i vetar – se moraju maksimalno iskoristiti”, naglašava Aldis Ločmelis.

Sledeća odlika ove farme jeste setva useva sa međurednim razmakom od 30 cm. Za to koriste sejalicu HORSCH Focus i ve-oma su zadovoljni. Već u drugoj godini su sejali uljanu repicu, raž, pšenicu, tritikalu, konoplju, ovas i pasulj sa međurednim razmakom od 30 cm. „Prošle godine smo pokušali da tako posejemo i ječam. Parcela je izgledala užasno, ali klasovi su se dobro razvili. Osim toga, vršidba je protekla lakše, jer usev nije polegao za razliku od useva sa međurednim razmakom od 15 cm. Jari ječam i lan sejemo u konvencionalnom međurednom razmaku, jer je jednostavno bolji“, kaže naš sagovornik.

Aldis Ločmelis je primetio da je međuredni razmak od 30 cm dovoljan za vožnju između redova, a da se biljke ne uznemire. Zato planira da kupi HORSCH mašinu za mehanič-ko suzbijanje korova, koja je posebno zgodna za organsku proizvodnju – a ovaj poljoprivrednik želi da deo svoje farme usmeri u tom pravcu.

Preduzeće Kotini se nalazi u Latgaliji blizu granice sa Rusijom.

Reportaža o f irmi


Proizvodnja semenaProizvodnja semena je osnovna delatnost Kotinija. „Proizvo-dimo seme od osnivanja. Trenutno proizvodimo sertifikovano seme na 2.200 ha, ali ova grana privrede nije tako jednostavna, jer se potražnja menja svake godine. Proizvodimo što čistije seme i koristimo samo onoliko sredstava za zaštitu koliko je potrebno”, kaže Aldis Ločmelis. Kotini poseduje velike skla-dišne kapacitete i sušare. Godišnje proizvede oko 3.000 tona semena, a na raspolaganju im je više od 30 silosa ukupnog kapaciteta od skoro 7.000 t.

ProizvodiPreduzeće obrađuje sve što se požanje na parcelama. „Proizvo-dimo hranu samo od onoga što sami gajimo i u šta verujemo. Posebna odlika naših namirnica je da se svaka od njih proizvodi od određene sorte. Zato možemo da ponudimo isto vreme kuvanja i isti ukus“, objašnjava nam vlasnik. „Stalno analizi-ramo sorte žitarica, jer se svaka sorta drugačije ponaša.“ Svi Kotinijevi proizvodi se pakuju transparentno, kako bi kvalitet proizvoda bio vidljiv. Tu su i recepti i saveti za pripremu.

Kotini proizvodi mešanu stočnu hranu – bez dodavanja GMO proizvoda. Proizvodi se prodaju na internetu i u pro-davnicama zdrave hrane.

Mašinski parkNa ekonomiji ima 11 traktora, među njima su dva Case trakto-ra guseničara, četiri kombajna, nekoliko telehendlera i drugih mašina. Na sredini farme se nalazi ponos vlasnika – dve sejalice HORSCH Focus 6 TD – jedna sa diskovima za nivelisanje, a druga sa valjkom za sitnjenje. Osim toga, oprema je ista na obe sejalice. „Otkad radimo sa HORSCH-om, imamo manje mašina za obradu zemljišta. To nam je naravno smanjilo troškove!” tvrdi Aldis Ločmelis.

HORSCH sejalice imaju glavni rezervoar za seme i đubrivo, sa opcionim rezervoarom od 400 l za treću komponentu. “Uz pomoć ovih sejalica sejemo sve kulture, uključujući i pasulj. Ranije smo za setvu pasulja koristili plug, ali otkako radimo

sa HORSCH mašinama, na našim parcelama se više ne ore”, kaže zadovoljni vlasnik.

Sledeća mašina koja je veoma važna Aldisu Ločmelisu je razrivač HORSCH Cruiser 12 XL koji se koristi za kultivaciju žetvenih ostataka: “Ova mašina bi mogla da radi na dubini od 15 cm, ali mi sa njom ne radimo dublje od 4 cm. Obično smo na do 2 cm. Razrivač, traktor, tanjirača i prskalica – druge mašine nam ne trebaju. U budućnosti ćemo nabaviti i mašinu za mehaničko suzbijanje korova.”

BudućnostBudući razvoj ovog preduzeća zavisi uglavnom od proširenja ponude gotovih proizvoda – i proizvodnje organskih proizvo-da. „Planiramo da jedan deo preduzeća sertifikujemo za or-gansku proizvodnju, na primer da za pasulj više ne koristimo sredstva za zaštitu i da uvedemo liniju organskih proizvoda. U planu su i vegetarijanske i veganske linije proizvoda. Biće i bezglutenskih proizvoda, koji su kupcima danas posebno važni. Želimo da ponudimo ljudima ono što traže – jedno-stavniju i jeftiniju hranu”, objašnjava Aldis Ločmelis svoju poslovnu filozofiju.

01 Aldis Ločmelis je oduševljen svojim sejalicama HORSCH Focus 6 TD.

02 Jedan silos za svaku sortu žita-rica – tako se izbegava mešanje.


Kulturna misijaHORSCH-ovi praktični dani 2020 je trebalo da se održe u maju i junu u Francu-skoj i Austriji uz vrlo obiman program. Međutim, korona je razvejala ove plano-ve. Za mesto održavanja praktičnih dana u Austriji odabrano je mesto Seehof in Donnerskirchen, koje je deo imanja Esterhazy. Oba direktora organskog imanja Bio-Landgut Esterhazy, David Golenits i Johannes Niegl će nam se predstaviti u časopisu terraHORSCH.

Reportaža o f irmi

Direktori imanja Bio-Landgut Esterhazy: David Goldenits

(desno) i Johannes Niegl (levo).

terraHORSCH: Molimo Vas da nam kažete nešto o sebi i Vašim zada-cima u okviru imanja Bio-Landgut Esterhazy. Johannes Niegl: Ja sam jedan od di-rektora imanja Bio-Landgut Esterhazy od 2018. i uglavnom sam zadužen za komercijalni sektor. Studirao sam poslov-nu administraciju i odrastao sam na ma-lom poljoprivrednom gazdinstvu. Osim toga bavim se i digitalizacijom koja je sve prisutnija u poljoprivredi. Uključujemo geokodirane podatke u našu svakodne-vicu kao i u osnovno strateško planiranje našeg imanja. Za nas je to veoma važ-na tema budućnosti koju ne želimo da ignorišemo.David Goldenits: Ja sam od 2013. za-dužen za upravljanje operativnim poslo-vima u oblastima ratarstva, stočarstva i zaštite prirode. Počeo sam kao asistent i vremenom sam preuzimao sve više od-govornosti. Kao i moj kolega Johannes Niegl odrastao sam na poljoprivrednom gazdinstvu koje se fokusiralo na organ-sko povrtarstvo. Ova važna praktična iskustva sam dopunio studiranjem po-ljoprivrednih nauka.

Da pogledamo malo bolje Bio-Land-gut. Kakvi su klimatski uslovi? Kolike su godišnje padavine? Koji tip zemlji-šta preovladava?David Goldenits: Bio-Landgut Esterhazy se nalazi blizu jezera Neusiedl na istoku Austrije. Vlada kontinentalna klima koju odlikuju veoma hladne zime i veoma topla leta sa do 40°C. Nalazimo se u najtoplijem i najsušnijem delu Austrije. Godišnje padavine iznose 460 do 600 mm. To jako utiče na naš način rada, pre svega na pravilan izbor kultura i sorti. Oblast oko jezera Neusiedler je veoma


vetrovita i eolska erozija zemljišta nam predstavlja izazov, pogotovo u proleće. Zato preduzimamo ciljane mere poput formiranja vetrozaštitnih pojaseva od domaćih vrsta drveća i grmova i ulažemo u intenzivno stvaranje humusa. Svake godi-ne šaljemo uzorke zemljišta na ispitivanja koja su pokazala da se zbog konsekventne obrade zemljišta udeo humusa povećao na 5%. Što se tipova zemljišta tiče, varira od kamenitog do teškog glinovitog. Prosečan broj bodova za naše parcele iznosi samo 38. Naše parcele se nalaze na nadmorskoj visini od 113 m do 400 m i prostiru se na oko 60 km.

Seehof in Donnerskirchen je jedan od stubova imanja Esterhazy. Šta se tačno krije iza imena Esterhazy? Johannes Niegl: Porodica Esterhazy je preko četiri veka oblikovala panonsku regiju. U previranjima Drugog svetskog rata je izgubila većinu svoje zemlje u Mađarskoj. U austrijskom Burgenlandu im je ostalo 44.000 ha. Želja poslednjeg kneza Paula V Esterhazija je bila da se porodično imanje sačuva kao kulturno dobro za buduće generacije. Njegova supruga Melinda Esterhazy je ispunila njegovu želju i 1994. osnovala nekoliko fondacija. Oblasti delovanja ovih fondacija se protežu od poljoprivrede, šumarstva i zaštite prirode, vinogradarstva, upravljanja nekretninama do turizma i kulture.

David Goldenits: Cilj fondacija je između ostalog zdrav i moderan razvoj preduzeća. Prinosi treba da se koriste za odr-žavanje istorijskih spomenika i kulturnih kolekcija i učine ih dostupnim javnosti. 2002. Bio-Landgut Esterhazy je bilo jedno od najvećih organskih imanja u Austriji – i jedna od prvih velikih farmi takođe – koje je sve parcele preusmerilo na organsku proizvodnju. Imamo nekoliko ekonomija, međutim trenutno je fokus na Seehofu blizu Donnerskirchena. On je otvoren za posete i tamo se redovno organizuju veliki događaji. Na primer, imali smo uspešne Dane organske proizvodnje 2018. i to ćemo ponoviti 2021.

Koliku površinu obrađujete?David Goldenits: Imamo na raspolaganju 5.600 ha obradivog zemljišta, od toga je oko 2.200 ha brendirano kao Bio-Landgut Esterhazy. Preostalu površinu dajemo u zakup trećim licima. Naš srednjoročni cilj je da sve parcele u okviru Esterhazy imanja prebacimo na organsku proizvodnju i pod jednim brendom. Dalje imamo 22.400 ha pod šumom i još oko 16.000 ha koji se ne obrađuju ili se obrađuju minimalno. Oni su namenjeni pre svega zaštiti prirode i životinjskih vrsta.

01 Na imanju Seehof in Donnerskirchen se redovno održavaju razni događaji kako bi se društvo upoznalo sa poljoprivredom. U te događaje spadaju Dani organske proi-zvodnje, koje je 2018. posetilo čak 8.000 posetilaca.

02 Bundeva je jedna od specijalnih kultura na imanju Bio-Landgut Esterhazy.

02

01


Šta želite da postignete ovim načinom poljoprivrede? Johannes Niegl: 2002. je fondacija Esterhazy krenula novim putem. Poljoprivreda bi trebalo da ponovo zauzme centralno mesto i da se promoviše u javnosti. Imanje Esterhazy je i pre 2002. bilo uspešno, ali niko u okolini nije čuo za njega. U međuvremenu se održalo mnogo događaja na našem imanju. Tako na primer u Seehofu osim Dana organske proizvodnje svake godine organizujemo i festival. Tako smo privukli mnogo više posetilaca. Logična posledica svega toga je bilo otvaranje moderne fabrike mesnih proizvoda, centra za posetioce i sale za seminare. Pošto smo pioniri u ovome, želimo da preuz-memo odgovornost – prema prirodi i društvu sa njegovim društvenim i kulturnim vrednostima. Povezanost sa zemljom, regionom i njegovim stanovnicima je važna stavka u našem poslovanju. Ova odgovornost se ne održava samo u okviru ovog preduzeća, već prevazilazi njegove granice.

U kojem obimu ovo utiče na marketing Vaših proizvoda? David Goldenits: Sve proizvode iz šume, sa imanja i iz ka-menoloma plasiramo preko naše kompanije „PANNATURA“. Veliki deo useva poput pšenice, mahunarki i raznih uljarica prerađujemo sami ili uz pomoć naših partnera. I jaja naših koka nosilja iz mobilnog kokošinjca u Seehofu ili med pčela sa naših parcela se prodaju pod ovim brendom. Meso naših angusa i divljači iz naših lovišta se prerađuje u fabrici mesnih proizvoda u Seehofu u meso za burgere ili dimljenu šunku. Ove i druge proizvode poput naše linije brašna, peciva i biljnih ulja prodajemo lokalno u Eisenstadtu ili u supermarketima širom Austrije. U međuvremenu smo počeli i da koristimo sopstvene mobilne štandove na raznim manifestacijama širom Austrije. Nameravamo da povećamo ulaganja u ovaj sektor ne samo da bismo podstakli proizvodnju, već i lokalnu prodaju. Želimo da u budućnosti našim zakupcima poljoprivrednog zemljišta ponudimo plasman proizvoda preko naše kompanije „PANNATURA“ odnosno marke Bio-Landgut Esterhazy. Tako bismo im pružili mogućnost da se nose sa turbulencijom cena, da prerade svoje sirovine u konačan proizvod i da ih plasiraju na lokalno tržište.

Koje kulture gajite? Koju rotaciju useva imate? David Goldenits: Rotiramo deset kultura i tako izvlačimo najbolje iz našeg zemljišta. Mahunarke imaju udeo od 20%. Fokusirani smo na soju i stočni grašak, ozimi grašak i grahorica su međuusevi. Najvažnije kulture su i dalje žitarice za ljudsku ishranu, dakle ozima pšenica i ozimi pivarski ječam. Žitarice su idealne za naše klimatske uslove. Zbog vrućine, suše i vetra tokom leta, zimi je razvoj gljivica minimalan. Naši prinosi u proseku iznose 3,3 t po hektaru. Ozimi pivarski ječam nam je u međuvremenu postao veoma važan, pošto smo u saradnji sa lokalnom pivarom počeli da proizvodimo sopstveno organsko pivo. Uz to gajimo i raž, speltu i jari ovas. Ovas uglavnom prodajemo velikim kupcima, u proseku dobijemo 4 t po hek-taru. Na četvrtini naših oranica gajimo krmno bilje za ishranu naše stoke. Naš fokus je naravno na uzgoju kutlura za ljudsku ishranu. Kako je naš region veoma suv, 35% naših površina možemo navodnjavati, od toga je već trećina elektrifikovana. Pošto se podzemne vode nalaze na velikoj dubini, a vode na površini nema, ne možemo koristiti sistem za navodnjavanje

na mnogim parcelama. Na tim konkretnim parcelama problem rešavamo načinom obrade, npr. nombinujemo duboko rastre-sanje sa plitkom obradom, a rotaciju useva prilagođavamo kulturama koje su tolerantne na sušu.

Da li sejete stare sorte ili neke specijalne kulture? David Goldenits: Uzgoj specijalnih kultura je za nas veoma važan. Hajde da navedem bundeve kao primer. Bundeva dobro podnosi sušu što je idealno za nas. U proseku imamo 400 kg osušenih semenki po hektaru. Već neko vreme stičemo iskustva u gajenju leblebija. Imamo veliki problem sa šteto-činama koji rešavamo tako što prilagođavamo vreme setve našim parcelama i vršimo ciljano navodnjavanje. U poređenju sa drugim mahunarkama, leblebija mnogo bolje podnosi sušu. U prošlosti smo sejali stare sorte žitarica i imali smo dobre prinose. Međutim, plasman na tržište je išao teško. Za predstojeće Dane organske proizvodnje planiramo obimnu smotru organskih sorti sa preko 170 različitih sorti. Možda uspemo da ih predstavimo društvu i da ih opet ubacimo u našu rotaciju useva.

Koje još projekte planirate? Johannes Niegl: Nezavisno od već pomenutih projekata imamo još mnogo planova za budućnost. U pogledu moder-nizacije poljoprivrede i odnosa sa javnošću.

Da bismo ih ostvarili, uskoro moramo realizovati građevin-ske projekte. Uložićemo mnogo novca u razvoj nekih delova Seehofa koji su otvoreni i interesantni za javnost. Tavan starog silosa se trenutno preuređuje u salu za seminare, a stara ko-vačnica postaje sala za razne događaje. Naglasak je uvek na pretvaranje Seehofa u mesto na kojem javnost može razvijati svest o hrani i njenoj proizvodnji.

Kako je došlo do saradnje sa HORSCH-om? Šta očekujete od ove saradnje? David Goldenits: Tokom naših festivala na imanju, shvatili smo koliko je važno da budemo u kontaktu sa kolegama iz naše branše i našim potrošačima.

U međuvremenu smo počeli intenzivno da tragamo za partnerima koji će nas podržati na našem putu i sa kojima možemo realizovati zajedničke projekte. U firmi HORSCH smo pronašli idealnog partnera i sagovornika. Naš položaj između Beča, Bratislave i Budimpešte predstavlja idealan način da se dođe do Istočne Evrope – dakle do regiona u kojem je HORSCH veoma prisutan. Nadamo se da će ova saradnja da privuče i posetioce koji nam inače ne bi došli u posetu. Osim što je trebalo da organizuje sopstvene dane polja, HORSCH je trebalo da učestvuje i u našim Danima organske proizvodnje, koji su trebali da se održe u junu ove godine. HORSCH je već najavio da će učestvovati u Danima organske proizvodnje 2021. Radujemo se radu na zajedničkim projektima.

Reportaža o f irmi


KALKULISANI RIZIKKada je Agr’Estuaire prešao na organsku poljoprivredu, akcenat je bio na me-hanizaciji, jer ona igra važnu ulogu u radu gazdinstva. Sa jedne strane se opti-mizuje radno vreme, a sa druge se fokusira na useve koji postižu visoku dodatu vrednost.

Agr’Estuaire se nalazi severoistočno od Bordoa. Tamo je trebalo da se održe HORSCH-ovi praktični dani od 25. maja do 12. juna 2020. Glavne teme su trebale da budu kukuruz i obrada, nove sejalice

iz linije Maestro i obilazak ovog gazdinstva. Zbog situacije sa koronom, događaj je morao biti otkazan.

Yoan Gauchery je inženjer u poljoprivredi. On je odgovoran za vođenje gazdinstva koje je od ove godine u potpunosti organsko. 2015. godine je preuzeo gazdinstvo sa 880 ha obradive zemlje zajedno sa još četiri partnera. Bavili su se konvencionalnom poljoprivredom, a rotacija useva se sastojala isključivo od kukuruza i tvrde pšenice. Danas gaje pivarski ječam na 45 ha, kukuruz na 245 ha i soju na 570 ha. Suzbi-janje korova se obavlja uglavnom mehanički. „Želeli smo da unapredimo našu proizvodnju. To je razlog zašto smo prešli na organsku proizvodnju. Osim toga privlačio nas je tehnički izazov. Sva petorica razmišljamo na sličan način. Neki od nas su već imali organske povrtnjake na otvorenom ili u stakleniku”, objašnjava Yoan Gauchery.

Finansijska ulaganjaDovesti gazdinstvo sa tačke na kojoj je bilo do tačke na kojoj se sada nalazi je priča za sebe. Agr’Estuaire se nalazi na ušću Žironde, zemljište je ravno i močvarno. Nakon preuzimanja 2015. godine, moralo je mnogo toga da se uradi kako bi se rešio glavni problem na gazdinstvu: upravljanje vodama. Napor za ovo se učetvorostručio u odnosu na vreme pre preuzimanja posla – cilj je bio da se za obradu optimizuje 200 ha godišnje. Tvrda pšenica je bila uključena u rotaciju useva kako bi se preko leta što pre moglo nastaviti sa poslom. Đubrenje krečom pove-ćalo je pH vrednost u gornjih 15 do 20 cm zemljišta. Uveden je Green Tillage kako bi se kukuruz mogao ranije sejati. Na budući međuprostor je posejan međuusev i tako je stvorena brana iznad redova kukuruza kako bi se zemljište brže sušilo. Plug nije korišćen od preuzimanja gazdinstva.

„Pored ovoga, bilo nam je jasno da će način snabdevanja strujom i navodnjavanja morati da se modernizuje. Navodnja-vamo 97% naših parcela. Čak smo zaposlili mehatroničara koji održava sistem za navodnjavanje i sve što ima veze sa

Sitnjenje međuuseva krajem zime 2019.



Reportaža o f irmi

elektrikom. Tu spada i održavanje traktora i GPS sistema“, dodaje Yoan Gauchery.

Mašine kao ključ konverzije Jedan od najvećih izazova prelaska na organsku proizvodnju je bila radna snaga. 90% rotacije useva čine jare kulture koje traže navodnjavanje. Tako se potreba za radnicima ud-vostručila: umesto jednog na 200 ha, trebao im je jedan na 100 ha! Ovaj problem je rešen uz pomoć veće radne širine, Controlled Traffic Farminga i nove raspodele parcela. “Na vrhuncu sezone imamo šest radnika – znači jednog na 150 ha. Naše parcele su ravne, pod pravim uglom i površine od 30 do 100 ha. Sledeći problem kod organske poljoprivrede su kratki vremenski rokovi. I ovo nam je rešila veća radna širina mašina. Ako uslovi to dozvoljavaju, radi se non-stop”, objašnjava Yoann Gauchery.

“Prethodni vlasnik je zemljište obrađivao površinski, ali je navodnjavanje značajno oštetilo strukturu zemljišta. Zato smo odlučili da povećamo dubinu obrade, kako bismo rastresli glinu, povećali površinu za korenje i samim tim povećali prinose. Kada se odlučite za intenzivniju obradu, morate imati na umu nosivost oslabljenog zemljišta. Ovaj problem smo rešili tako što smo uveli međuuseve i CTF”, kaže Yoann Gauchery.

Posle glavnih kultura seje se što je više moguće međuuse-va, kako zemljište ne bi bilo golo. Više organskog materijala poboljšava strukturu i život u zemljištu. Ranije su međuuseve sejali u dva prohoda. Tiger DT je poboljšao strukturu zemlji-šta, a uz pomoć kombinacije Jokera i Partnera se zemljište površinski meša i seje međuusev. Ove godine su u jednom prohodu obavili setvu, uz pomoć Tigera MT sa diskovima i šiljcima i Partnera. To se obavlja odmah iza kombajna. Diskovi mešaju, a šiljci idu u dubinu od 25 do 30 cm. Terrano FG sitni međuuseve. Radni organi sitne i raspoređuju žetvene ostatke po površini. Terrano nema valjak, kako bi se sprečio rast korova. Tiger MT i Terrano FG rade na različitim dubina-ma, zavisno od potrebe. Yoann Gauchery objašnjava: „Naša strategija je jasna: malo mašina vrhunskog kvaliteta. A njih koristimo maksimalno!“

Revolucija uz CTF „Kao i mnogi drugi poljoprivrednici upoznali smo CTF na HORSCH-ovim prezentacijama. Mi radimo sa stalnim tragom od 9 m. Naše parcele su prilagođene ovom sistemu. Tako je sabijanje na našim parcelama svedeno na minimum. Vozači koriste već zadate tragove. Tako vršimo najmanji pritisak na naše glavno sredstvo za rad: zemljište“, naglašava ovaj poljoprivrednik.

Agr’Estuaire se odlučio za 9 m umesto 12 m, jer je težina mašina tako bolje prilagođena močvarnom zemljištu. I raspo-red slame i kukolja posle prolaska kombajna, kao i rasturanje stajnjaka su bolji i ravnomerniji na ovoj širini.

Kada je radna širina mašina jednom određena, najveći teh-nički izazov je bilo postavljanje stalnih tragova. Nijedna parcela nema potpuno prave uglove i zbog topografije močvarnog tla ponekad na svakih 100 do 200 m dolazi neki jarak. Zato pre i posle jarka imamo dva stalna traga. Po parceli u proseku ima pet do sedam stalnih tragova.

Ovaj sistem se primenjuje na svim parcelama kako bi radnici mogli nesmetano raditi. U svakom traktoru postoji pregled ovih CTF stalnih tragova, koji se mogu tačno pratiti.

Nove tehnologije„Koristimo Trimble GPS sistem i Software Climate Field View za mapiranje, kako bismo pratili naše parcele u realnom vremenu i olakšali prilagođavanje kod nekih promena i đubrenja!” kaže Yoann Gauchery i dodaje: „Tako prilagođavamo setvu navodnjavanim i nenavodnjavanim parcelama. Tokom setve se prikuplja mnoštvo podataka: gustina setve, udeo organskog materijala, vlažnost zemljišta... Svi su dostupni na iPadu. Jed-nostavno i praktično.“

Šta je sledeće? Nove kulture...?„Naš cilj je da stalno poboljšavamo našu strategiju. Ovo je prva godina u kojoj radimo isključivo organski. Želeli bismo da put kojim smo krenuli prilagodimo takozvanim klasičnim kulturama poput kukuruza, soje ili ječma. Na kraju, želimo da se koncentrišemo na kulture koje nam donose dobru zaradu“, objašnjava Yoann Gauchery.

01


I nastavlja: „Naša rotacija useva se sastoji pretežno od kukuruza. Zato razmišljamo o diversifikaciji uz pomoć kuku-ruza šećerca, kokičara ili semenskog kukuruza. Jako dobro smo savladali gajenje ove vrste i želimo da se proširimo na različite sorte kako bismo povećali prihode i iskoristili sisteme za navodnjavanje koje već imamo. Ove kulture su pak nešto zahtevnije. Neophodna su značajna ulaganja i mnogo truda. Razmišljamo i o uzgoju boranije ili paradajza.

Stalno radimo na poboljšanju naših sistema. Zato smo u saradnji sa sekretarijatom za poljoprivredu Žironde formirali ogledna polja za različite sorte soje. U tu svrhu godišnje ko-ristimo 10 ha. Pokušavamo da razvijemo nove međuuseve poput pivarskog ječma u kombinaciji sa sojom kao međuuse-vom. Imamo i druge ideje, kao npr. kukuruz sa međurednim razmakom od 1,5 m i međuusevom sa obe strane reda.”

Njegov plan za budućnost glasi: „Nas petorica činimo dobru kombinaciju interesovanja, znanja i iskustava. Zato se nadamo da ćemo u narednih pet godina razviti nove kulture i nove sisteme i ova saznanja proslediti drugima.”

01 Terrano 10 FG se uglavnom koristi za povr-šinsku obradu zemljišta.

02 Ove godine HORSCH Tiger 4 MT zamenjuje Tigera As i Jokera RT.

03 Inženjer poljoprivrede Yoann Gauchery upravlja gazdinstvom Agr'Estuaire.

02 03


HORSCH interno

HORSCH se zahvaljuje svojim dugogodišnjim

radnicimaNa HORSCH-ovu godišnju proslavu koja se održala u decembru 2019. došli su zaposleni iz čitave Nemačke i iz skoro celog sveta. Dobar povod za razne počasti i ispraćaje.

Deseta godišnjica rada:HORSCH Maschinen GmbH Ronneburg: Alexander Jörg, Christian SchlegelHORSCH Industrietechnik GmbH: Torsten StehfestHORSCH LEEB Application Systems GmbH: Daniel Beier, Robert Eberhard, Verena Huber, Marco Köppel, Richard Loibl, Bernhard Reseneder, Rudolf Seminerio, Anton WanderwitzHORSCH Maschinen GmbH Schwandorf: Raphael Barba-lace, Nikolaj Braun, Christian Eichenseer, Otto Hirthammer, Jürgen Hoffmann, Manfred Köbler, Bernhard König, Alexander Markl, Kerstin Mehlhorn, Michael Meier, Jürgen Muschler, Erich Scheuerer, Alois Schneider, Andreas Steinbauer, André Strathmann, Andreas Welde, Sandra WiesenbacherHORSCH do Brasil: Stefan VorwerkHORSCH Serbia: Sasa VuckovicHORSCH Ukraine: Olena Andreieva, Taras Runtsiv

25. godišnjica rada:HORSCH Maschinen GmbH Schwandorf: Dietmar Adler, Franz Baier, Horst Keller, Freddy Linzmaier, Anatoli Penner, Torsten Szameit, Christine Tischner, Heike Wolf

40. godišnjica rada:HORSCH LEEB Application Systems GmbH: Angelika Mi-lbich

Odlazak u penziju: Deset kolega smo ispratili u penziju: HORSCH Maschinen GmbH Ronneburg: Jörg Krokowski, Günther SchnelleHORSCH Industrietechnik GmbH: Wolfgang Pfeifer, Lutz Tretbar, Thomas Ulke, Hans-Joachim LehmannHORSCH Leeb Application Systems GmbH: Josef Fischer, Herta PitzHORSCH Maschinen GmbH Schwandorf: Alexander Riebel, Waldemar WillUprava firme se svima zahvaljuje na njihovom doprinosu i želi im sve najbolje u predstojećoj penziji.

Praktikanti:I u 2019. HORSCH-ovi praktikanti su postigli odlične rezultate na završnom ispitu. Jedan od njih je odlikovan za izuzetan doprinos: Nasrollah Ibrahimi – najbolji u obradi metala u Gornjem Palatinatu.

Radnici koji obeležavaju 25. godišnjicu rada zajedno sa upravom.


Radnici koji obeležavaju 10. godišnjicu rada zajedno sa upravom. 01 HORSCH Maschinen GmbH Schwandorf i međunarodna predstavništva, 02 HORSCH LEEB Application Systems GmbH, 03 HORSCH Maschinen GmbH Ronneburg i HORSCH Industrietechnik GmbH.

04 Hans-Joachim Lehmann (3.sleva), Herta Pitz (5. sleva), Josef Fischer (5. sa desne strane), Günther Schnelle (3.sa desne strane) und Jörg Krokowski (2.sa desne strane) se povlače u zasluženu penziju. (na slici se ne nalaze: Wolfgang Pfeifer, Alexander Riebel, Lutz Tretbar, Thomas Ulke, Waldemar Will)

02

03

01

04



TERRA-TRAC – UNIKAT SE PONOVO VRAĆA

Terra-Trac je bio jedna od prvih mašina koje je HORSCH proizveo posle osnivanja 1984. godine. Znatno je doprineo brzom uspehu mlade firme. Posle nekog vre-mena HORSCH je usmerio pažnju na druge proizvode i njegova proizvodnja je okončana 2002. Praktikanti u HORSCH su imali zadatak da restauriraju jednog od njih.

Traktor na tri točka je retkost. Pogotovo ako ga je proizvela firma HORSCH koja ne spada u tipične proizvođače traktora. Terra-Trac je tokom 80-ih godina bio dopuna mašini Seed-Exactor koja je

proslavila HORSCH.Jedan od prvih Terra-Tracova se još

uvek nalazio kod svog vlasnika i pre izve-snog vremena ga je HORSCH otkupio. To je bila savršena prilika da se praktikanti u HORSCH-u zabave posebnim projektom: da samostalno udahnu život ovom vozilu.

Takvi projekti obično nisu deo klasič-nog školovanja. Međutim, praktikanti su tako imali priliku da steknu dodatne veštine: da sami pronađu rešenje. Za odr-žavanje i popravku obično postoji neki odgovarajući priručnik. Kod Terra-Tra-ca to nije bio slučaj. Bila je potrebna improvizacija i brzo razmišljanje. Bila je potrebna kreativnost kako bi došli do potrebnih delova. I na kraju saradnja sa

kolegama iz različitih odeljenja, što nije deo standardnog kurikuluma.

Najpre je trebalo rastaviti Terra-Trac. Morali su proceniti koje delove će saču-vati, a koje baciti. Za neke delove nije bilo zamene već 30 godina. Zato su morali da dođu do kreativnog rešenja

Za sve učesnike najuzbudljiviji deo projekta je bilo rastavljanje i sastavljanje dizel motora i hidraulike. Elektrika se nalazila u užasnom stanju i praktikanti su se morali pomučiti oko popravke. Kada se motor po prvi put upalio, radost je bila ogromna. Terra-Trac nije samo restauriran, već i modernizovan. Dodati

su ISOBUS i HORSCH terminal.U HORSCH-u i dalje radi dovoljno radnika koji su još 80-ih

sklapali Terra-Trac. Oni su bili tu za savete i prenošenje zna-nja na sledeću generaciju. Upravo elektrika i elektronika su

bile najveći izazov, jer više nije postojala prateća dokumentacija.

Terra-Trac je restauriran na najbolji mogući način, ali on više ne poseduje svoju staru snagu. Da bi se to postiglo, potrebno mu je ugraditi dizel motor nove generacije i uneti neke izmene u konstrukciji. Ali to onda više ne bi bio originalni Terra-Trac. Ovaj se više ne može koristiti za rad u polju sa priključnom mašinom. U budućnosti će biti izlagan na sajmovima obrazovanja i korišćen u promotivne svrhe.

HORSCH interno

Terra-Trac je bio rešenje firme HORSCH za zadovoljavanje potreba zemljišta i biljaka. Velika kontaktna površina je pružala ide-alan raspored težine što je čuvalo struktu-ru zemljišta. Koristio se pre svega za mini-malnu obradu zemljišta u kombinaciji sa Seed-Exactorom, za rasturanje osoke ili ra-sipanje đubriva. Veliki ugao okretanja od 170° je omogućavao okretanje u mestu. Sa 250 KS Terra-Trac je u svoje vreme pru-žao visoke performanse. Takođe je bio opre-mljen snažnim i izdržljivim pogonom preko kardanskog vratila.

Terra-Trac u radu sa Seed-Exactorom.

Krajem maja 2020. Terra-Trac je bio skoro gotov. Kabina je u originalnom stanju, međutim zamenjena su stakla i unutrašnje presvlake.


Počelo je bežanjem iz škole

Pobednik poljskog takmičenja AgroLiga 2019 se zove Tomasz Stypułkowski. Nagrađen je za razvoj svoje firme Roltoma. Ova dinamika se ogleda i u činjenici da se prodaja HORSCH mašina gotovo udvostručila od 2018. kada je Roltoma preuzela zastupništvo, do februara 2020. Kako je to uspeo?

Sve je zapravo počelo kada je Tomasz Stypułkowski to-liko bežao sa nastave, da nije mogao da upiše naredni razred tehničke škole. Na kraju je završio srednju školu i 2001. sa 18 godina emigrirao u Norvešku u potrazi

za avanturom i boljom zaradom.U Norveškoj je živeo 12 godina i obavljao razne poslove:

radio je u firmi koja održava vrtove, na građevini, pa čak i u klanici koja je tokom sezone zapošljavala radnike iz celog sveta, čak i Velšane i Australijance koji su šišali i obrađivali ovce. „Norveška je lepa, mirna i miroljubiva zemlja. Ljudi su puni međusobnog poverenja. Tamo sam kupio kuću i 2011. oženio simpatiju iz detinjstva“, priča Tomasz Stypułkowski.

„Moj ulazak u posao sa poljoprivrednim mašinama nije bio posebno spektakularan. 2005. sam želeo da kupim traktor za

oca. Imao sam dve ponude. Obe su bile obećavajuće i tako su prva dva traktora otišla za Poljsku. Otac je prodao jednog od njih i dobro zaradio, a ja sam se na to primio. Tada sam imao 21 godinu. 2007. sam osnovao firmu koja je uvozila mašine iz Norveške. Veoma sam zahvalan roditeljima za pomoć i podršku u osnivanju moje firme.“

POVRATAK U POLJSKU„Zašto sam se vratio u Poljsku? Zato što sam primeto da i u Poljskoj mogu živeti mirno, putovati po čitavoj Evropi i pro-davati polovne mašine. Osim toga, mir u Norveškoj ponekad previše podseća na dosadu. A jednom temperamentnom Poljaku nije lako da uspostavi bliži kontakt sa smirenim Norvežanima. Zato sam se tamo često osećao usamljeno.“

Tomasz Stypułkowski i njegova supruga Monika, dobitnici nacio-nalne nagrade „AgroLiga 2019“ primaju priznanje od predsed-nika Poljske Andrzeja Dude za dinamični razvoj njihove firme Roltoma.

Servis i prodaja


Tomasz Stypułkowski potiče iz porodice poljoprivrednika. Njegov otac je imao 16 krava muzara, posedovao je 20 ha obradive zemlje i u vreme socijalizma je sa dva traktora, kom-bajnom za krompir i kombajnom za žitarice važio za nekoga ko je dobro opremljen mehanizacijom. Tomasz je zato dobro poznavao poljoprivrednu mehanizaciju, imao je iskustva i znao je kakve mašine traži.

Danas firma Roltoma prodaje i nove i polovne mašine. Od 2017. izvozi proizvode poljskog proizvođača „Inter-Tech“ iz Zambrówa u Norvešku. Tomasz Stypułkowski je nedavno postao ekskluzivni zastupnik u Poljskoj za irskog proizvođača cisterni za osoku Conor. Massey Ferguson je 2019. Roltomu proglasio za najboljeg distributera. Od 2018. Roltoma je zva-nični diler HORSCH mašina.

Pored toga, lokalnim poljoprivrednicima nudi tehničku podršku – servis za mašine koje su kupljene od Roltome i drugih prodavaca. Takođe se bavi uslužnom setvom žitarica, kukuruza i trave, kao i iznajmljivanjem distributora osoke, rasturača stajnjaka i valjaka za travu.

Na pitanje od čega zavisi dinamični razvoj, Tomasz Stypułkowski spontano odgovara: „Od brzine odlučivanja, intuicije i morate se okružiti pravim ljudima.“ Po njegovom mišljenju prodavac mora biti pozitivan i dosledan. Takođe su važne marljivost, istrajnost, posvećenost poznavanje proizvoda i volja za uspehom.

MNOGO PREZENTACIJAUspeh HORSCH-a u Roltomi delimično je zasluga jednog čoveka koji poseduje pomenute osobine. Radosław Sorokosz

je prodavac u Roltomi i strastveni ljubitelj HORSCH-a. On stoji iza proizvoda i kupci zaista cene njegov savet. On je kontakt osoba kada je u pitanju HORSCH – ne samo za kupce, nego i za kolege. Posebno ih podržava u oblasti argumentacije proi-zvoda. Ono što ga čini još uverljivijim: i sam je poljoprivrednik i vodi gazdinstvo od 50 ha. Dakle, on zna o čemu govori.

Roltoma je isprobala mnoge strategije prodaje da bi po-gurala prodaju HORSCH-ovih proizvoda. Sledeća se pokazala efikasnom: oko 20 prezentacija godišnje, dan otvorenih vrata jednom godišnje i individualne prezentacije kod zainteresova-nih poljoprivrednika. Dani polja više nisu na toj listi. „Tu dođe previše ljudi koje ne zanima kupovina. Bolje je imati manje ljudi, ali koji dođu sa određenim interesovanjem“, dodaje di-rektor Roltome. Takođe postoje razne kampanje na internetu i naravno flajeri, bilteni, akcije i ponude za finansiranje.

Ono što kupci zaista cene je servisna služba za hitne slučajeve tokom sezone. Serviseri se smenjuju na dužnosti i uvek su dostupni.

Za Roltomu je zadovoljstvo kupaca najveći prioritet: „Tada ni cena ne igra tako veliku ulogu. Zadovoljan kupac se vraća. Problem nastaje ako je kupac nezadovoljan, jer je mašina prevelika, premala ili nema odgovarajuću opremu.“

ARGUMENTI SE RAČUNAJURoltoma zapošljava 25 radnika. Od toga je sedmoro zaduženo za prodaju mašina, za prodaju rezervnih delova šestoro, a u servisu radi devetoro.

Zaposlene obučava HORSCH-ov regionalni menadžer pro-daje Michal Kolakowski ili idu na obuku u Schwandorf. Svaka

01


Takmičenje AgroLiga u Poljskoj ima tradiciju dužu od 25 godina. Svake godine nagrada ide najboljim firmama u sektoru poljopri-vrede i najboljim poljoprivrednim gazdinstvima. 2019. godine po-bedniku je nagradu uručio predsednik Poljske Andrzej Duda. Na-grada nije povezana sa bilo kakvim finansiranjem, ali izuzetno doprinosi rastu imidža dobitnika nagrade.

tri meseca Radosław Sorokosz razgovara sa svojim kolegama o novostima. Jednom godišnje se održavaju jednodnevni ili dvodnevni treninzi na temu prodaje. Kvalitetne Horsch-ove mašine imaju svoju cenu i zato moraju imati odgovarajuće argumente.

U prodajnu strategiju spadaju i odlasci potencijalnih kupaca u Schwandorf. Nažalost, ovakve posete nisu mogle da se održe ove godine zbog virusa korona. U januaru i februaru proizvođači semena i đubriva uvek održavaju tre-ninge. „Mi smo uvek na licu mesta sa HORSCH mašinama i objašnjavamo učesnicima zašto su one posebne“, kaže Tomasz Stypulkowski.

Prosečno gazdinstvo u njegovom regionu poseduje 30 do 40 ha, ali se polako razvijaju i velika gazdinstva sa više stotina hektara. Tip zemljišta varira od gline do peska. Vojvodstvo Pod-laski se nalazi na severoistoku i najhladniji je deo Poljske. Zato je tamo period vegetacije za 3 nedelje kraći nego u ostatku zemlje. To utiče na zahteve poljoprivrednika.

KURS EKSPANZIJEZbog malo vremena i cene radne snage koja se u međuvreme-nu učetvorostručila, poljoprivrednici nemaju puno vremena za popravke. Zato više ne traže jeftine, nego kvalitetne mašine koje rade brzo i efikasno. HORSCH je ovde na čelu. Od sejalica Roltoma najviše prodaje HORSCH Pronto i Express. Tokom kratke saradnje prodato je već 11 prskalica HORSCH Leeb i nekoliko kratkih tanjitača HORSCH Joker.

Firma konstantno raste. Danas Roltoma ima dva ogranka, u Siemiatyczu und Kolnu. Novi ogranak se otvara u Augustówu.

Servis i prodaja

01 Snažan prodajni tim: Tomasz Stypułkowski (sredina) sa svojim prodavcem Radosławom Sorokoszem (levo) i regi-onalnim HORSCH-ovim menadžerom prodaje Michałom Kołakowskim (desno).

02 Tomasz Stypułkowski se u Norveškoj odmara od vreve u Poljskoj.

Tamo su građevinski radovi još u toku, ali će na proleće 2021. ogranak već biti otvoren.

Tomasz Stypułkowski se lično brine za marketing na internetu. Naročito je aktivan na Fejsbuku. I vodi računa o tome da se na stranici nešto dešava. Stranica ima već preko 10.000 lajkova. „Naša Fejsbuk stranica živi! Tamo delimo naše probleme, uspehe i svakodnevicu“, dodaje on.

Za Tomasza Stypułkowskog važni preduslovi za uspeh su mir, soldina osnova i da ne stavljate sve na jednu kartu. „Sa svakog putovanja u inostranstvo donosim znanje za firmu. Iz svakog iskustva se može učiti – čak i negativnog. Nekad morate biti na dnu, kao ja kada sam sa 18 otišao u Norvešku da biste shvatili: ovu priliku ne smem da propustim!“

Posle svih ovih uspešnih godina, Tomasz Stypułkowski zna da novac obavezuje – između ostalog na to da budete skromni i zahvalni i da stojite čvrsto na zemlji. Roltoma zato uvek podržava lokalne projekte npr. besplatno je ustupio mašine za popravku fudbalskog terena. Pored toga, on i njegovi zaposleni svake godine biraju dobrotvorne projekte koje Roltoma podržava jednim procentom prodaje.

A kada Tomaszu Stypułkowskom zatreba odmor, odlazi u svoj stan u Norveškoj. Tamo uživa u miru i prirodi.

02

Jay Tuck je dao interesan-tan uvid u svet veštačke inteligencije.


Budućnost je blizu

Prvobitni plan je bio da Jay Tuck, stručnjak za bezbednost i novinar održi predavanje na temu „Budućnost je bliža nego ikada – revolucija veštačke inteligencije“ u okviru HORSCH-ovih seminara. Umesto toga, održan je video prenos preko Fejsbuka.

NEKI NOVI KLINCI Jay Tuck je započeo svoje predavanje kratkim insertom iz filma „Top Gun 2“, kako bi ilustrovao kakva visoka tehnologija se danas koristi u ratovanju. „Pravim pilotima je ovo sve zasta-relo“, kaže Tuck. „Ono što je značajno jeste da je u centru pažnje herojski „Top Gun“, odnosno vrhunski pilot, kojeg glumi Tom Cruise. Samo: ova vrsta čoveka je danas nestala. U sadašnjem američkom ratnom vazduhoplovstvu budućnost nisu letelice sa ljudskom posadom, već bespilotne letelice bez ljudske posade. Sa njima možete preleteti pola sveta. Njima upravljaju mladi klinci. Biraju ih po tome koliko dobro igraju Play Station. Oni sede u kontejnerima na tajnoj lokaciji u Novom Meksiku i preko džojstika ubijaju ljude u Jemenu, Pakistanu, Avganistanu, Somaliji i mnogim drugim mestima za koja nismo ni čuli. Tehnologija dronova nije nova, ona postoji već 20 godina. A zamislite na kojem je nivou bio vaš mobilni telefon pre 20 godina.

Jednom su mi dozvolili da upravljam takvim dronovima u simulatoru,“ priča dalje Jay Tuck. „Bilo je veoma uzbudljivo. Imaju toliko prednosti u odnosu na avione sa ljudskom po-sadom. Mi ljudi imamo mnogo slabosti: treba nam kiseonik, određen atmosferski pritisak, kvalifikacije i treninzi, pilotska dozvola – sve to košta. U avionu mora da bude sedište koje se može katapultirati u slučaju nužde, a ono je teško i predstavlja dodatni teret. Najbolje je da se ta slabost ukloni iz borbenih aviona. I to je već i urađeno. Uglavnom leti robot. On je uvek u vrhunskoj formi, nije se svađao sa ženom i nema mamurluk zato što je dan ranije previše pio – sve ljudske slabosti su eliminisane. I: ne dovodimo ljudska bića u opasnost kada su borbeni avioni u ratnoj zoni!

Interesantan deo ovog razvoja je: na kraju treninga, mor-narički piloti dobijaju značku na koju su veoma, veoma pono-sni. Ali i klinci koji igraju Play Station dobijaju ovu značku, iako uopšte ne znaju da lete. A to strašno ljuti pilote...“

VREME ZA PRILAGOĐAVANJE„Kada se uvode nove tehnologije, uvek postoji određeno kašnjenje između pronalaska i njegove šire primene“, kaže Jay Tuck. „Tako je bilo još kod Gutenberga. Trebalo je da prođu stotine godina da bi ljudi počeli da čitaju i da se knjige prošire svetom. Društvo je imalo vremena da se navikne na inovaciju. Ili uzmimo parnu mašinu: od njenog pronalaska i

tehničke revolucije sa lokomotivama kao sredstvom prevoza i industrijske proizvodnje koju je pokrenula, prošle su decenije. Ali još tada je bilo ljudi koji su bili protiv ovih inovacija. Čak su upadali u fabrike i uništavali mašine. Jer, sa pravom su sumnjali da će im parna mašina uzeti radno mesto. Ali i tada smo imali vremena da se na to naviknemo. Bilo je razgovora sa različitim grupama, kao što su sindikati itd.

Sve se može sažeti u brojeve: od momenta uvođenja do trenutka kada je imao 50 miliona korisnika, automobilu je trebalo 62 godine, struji 46 godina, mobilnim telefonima 12 godina, Fejsbuku 4 godine, a za Pokemon Go samo 19 dana. To je vreme u kojem se društvo svojim zakonodavstvom, moralnim vrednostima i uslovima rada moglo prilagoditi ovim inovacijama. Mene ne čudi što postoji toliko ljudi koji još ne mogu da se naviknu na svoj pametni telefon. Da neki stari ljudi uopšte ne mogu da razumeju šta njihovi unuci sa tim rade. Nisu imali vremena da to shvate, zato što sve ide tako brzo.


Evo primera: nedavno sam bio kod moje zubarke. Sedeo sam u stolici kada sam odjednom čuo pištanje. Pitao sam šta je to i rekla je: „To je robot koji meri rupu u zubu. Onda izračunava implant, a ja samo treba da odaberem materijal i boju. Sat vremena kasnije, implant je gotov.“

Ranije je tako nešto trajalo nedeljama. Sa novom tehno-logijom nestaje čitava grana privrede. Pritom mašina ne samo da je brža, nego je i preciznija i jeftinija. I ovde se potvrdilo: neko izmisli mašinu i to promeni ceo svet. Nekada je uvođenje novine usporeno zato što su neophodna dodatna odobrenja, testovi, još testova itd. Kao kod lekova. Ključna reč: korona.

Kod drugih stvari to nije potrebno, a neke od njih takođe mogu prouzrokovati radikalne promene. Samo izađeš na tržište i kreneš. I svima promeniš život.“

VEĆ JE DEO STVARNOSTIJay Tuck objašnjava zašto je ljudima toliko teško da se bave temom veštačke inteligencije navodeći da se ona ne razvija linearno, već eksponencijalno. „Mi to ne možemo da pojmi-mo“, kaže ovaj novinar. „Zato ne možemo da razumemo po-sledice.“ Po njegovom mišljenju, mi smo već okruženi njome. Veštačka inteligencija je već prestigla ljude u nekim oblastima i znatno je superiornija.

Primer: Tuck je u mladosti želeo da bude broker na berzi. Kao već pomenuta zanimanja, pilot ili lekar, i ovo je stresno, ali ugledno i dobro plaćeno zanimanje. Tada je najveća banka na svetu zapošljavala oko 600 brokera. Danas postoje – a možda i ne – samo dvojica! Danas posao odrađuju kompjuteri koji posmatraju najrazličitije stvari širom sveta i računaju efekte na berzanske cene. Naravno, u početku je bilo ozbiljnih grešaka, ali to je glavna karakteristika veštačke inteligencije, da ona uči.

Pozitivni efekti se već primećuju. „Razgovarao sam sa radi-olozima renomiranih klinika. Svi su mi potvrdili da kompjuter bolje prepoznaje kancer na rentgenskim snimcima u mnogo ranijem stadijumu od njih samih. Sa jedne strane, ovo je pri-znanje neuspeha, a sa druge ogromna prilika. Slično je i sa mnogim drugim bolestima – Alchajmer, srčani udar – do sada se medicinsko znanje zasnivalo na relativno ograničenom isku-stvu. U budućnosti će moći da se analizira ogroman broj uzoraka i da se analiziraju veze između najrazličitijih faktora. Mno-go toga još mora da se standardizuje na međunarodnom nivou, što je veoma na-porno i skupo, ali kada jednom uspemo, možemo napraviti korak u napred koji danas teško možemo zamisliti.“

Jay Tuck je napravio malu digresiju u svet bezbednosne tehnologije. Pokazao

je sliku iz vazduha koji je NSA snimila dronom sa visine od 20.000 m. Na njoj se raspoznaju automobili i ljudi. I jedni i drugi se mogu identifikovati. Automobili na osnovu registar-skih oznaka, a ljudi po načinu na koji hodaju. „Ljudi misle da prepoznavanje funkcioniše samo preko lica“, objašnjava Tuck. „Tajne službe uglavnom rade sa kamerama odgore. Čak se može analizirati da li se neko ponaša sumnjivo.“ Doba ekspertize zameniće doba podataka.

U poljoprivredi je prikupljanje podataka počelo sporije. Ali i poljoprivrednici počinju da koriste neke tehnologije, kao na primer prepoznavanje lica krava. To bolje funkcioniše od oznaka na ušima. Kod svinja čak može da se utvrdi kako su raspoložene.

„Stanovništvo danas želi da zna odakle dolazi njegova hrana“, kaže Jay Tuck. „Žig na jajima je samo mali početak. Lično sam učestvovao u projektu u kom se sakuplja mnogo više podataka, od genetike koka nosilja preko stočne hrane do tiganja. Tako ne samo da se osigurava transparentnost, već vam može pomoći da vaš posao bude profitabilniji. Ili recimo selektivna zaštita useva koja se delimično već primenjuje. Ovde je moguće uštedeti stotine tona pesticida – što društvo jasno zahteva od poljoprivrede.“ Tuck je zatim pokazao nekoliko video snimaka autonomnih traktora. „Ništa posebno“, glasi njegov komentar na to. „Ali ja kao TV novinar volim lepe slike. Vi možete doprineti tome da vaša profesija ponovo postane interesantna. Zato što je poljoprivreda više od blatnjavih gu-menih čizama. Svaki preduzetnik, pa i poljoprivrednik, mora da nauči da radi sa podacima. To može značiti život ili smrt za njegovo gazdinstvo.“

Ali šta je sa bezbednošću podataka? Tuck je naveo primer mobilnog telefona kojem svaki korisnik otkriva mnoštvo po-dataka. Provajderi obećavaju sigurnost, ali aplikacije povlače podatke. To može da iznosi do 1,5 GB mesečno! Najosetljiviji podaci su pojmovi koje pretražujemo na internetu. U onlajn trgovini ti podaci se koriste za individualizaciju cena.

„Da li veštačka inteligencija ima svest? Da li ima oseća-nja?“, na kraju predavanja Jay postavlja krucijalno pitanje. „To se još ne zna. Ali ima volju za životom i brani svoje postojanje.

To se videlo na primer, kada je američki satelit na kraju svog radnog veka lansi-ran u Zemljinu atmosferu kako bi tamo izgoreo. Čak i u „borbi sa smrću“, vršio je svoj najvažniji zadatak: usmeravao je svoje antene tako da održi kontakt sa Zemljom. Inače, kada je izgoreo, njegovi dugogodišnji nadzornici u kontrolnom centru su plakali...“

Centar FITZentrum

O predavaču: Jay TuckRođen i odrastao u SAD. Ovog diplomi-ranog ekonomistu je civilno služenje voj-nog roka odvelo u Nemačku. Radio je u Hamburgu sa adolescentima. Svoju karije-ru TV novinara je započeo kao lokalni re-porter za NDR, kasnije kao istraživački no-vinar za emisije „Panorama“ i „Monitor“. Tokom Zalivskog rata bio je ratni reporter za ARD-ov dnevnik „Tagesschau“, kasnije je bio odgovorni urednik za ARD-ov infor-mativni program. Bio je producent mno-gih dokumentarnih filmova za renomirane televizijske stanice. Nakon što se povukao iz ARD, Jay Tuck je radio u Dubaiju za me-đunarodnu medijsku kuću, ali je i dalje ra-dio kao producent dokumentarnih filmo-va za nemačke emitere. Pisao je članke za brojne štampane medije, piše knjige i drži predavanja.

Bavi se temom bezbednosti. Njegova ak-tuelna knjiga „Evolucija bez nas“ objavlje-na je 2016. Knjiga govori o veštačkoj in-teligenciji.


Više humusa u zemljištu

Osim novinara Jaya Tucka i Michael Horsch je održao svoje onlajn predava-nje, koje je bilo planirano za HORSCH Seminar. Tema je bila stvaranje humusa kao zanimljiv element rotacije useva. Tu Horsch vidi novi poslovni model za poljoprivredu.

Hibridna poljoprivreda, regenerativna poljoprivreda i Carbon Farming glavne su teme za Michaela Horsch već nekoliko godina, čak i kada je reč o zaštiti klime. Njegova firma već dugo intenzivno radi na rešenjima

za održivu poljoprivredu – trenutno putem konkursa „Kovači zemlje“. U saradnji sa univerzitetom Weihenstephan-Triesdorf i Farm & Food, cilj su nove ideje i koncepti poljoprivrednika, start-upova i studenata koji se mogu primeniti za nove siste-me uzgoja, poslovne modele i tehnologije (bodenschmiede.horsch.com).

Michael Horsch je svoje predavanje započeo izjavom izvrš-nog direktora VW Herberta Diessa o porezu na CO2 u Evropi: „Poštena cena za tonu CO2 iznosi 100 evra“. Bundestag i Bundesrat su krajem prošle godine utvrdili cenu u Nemačkoj od 25 evra. Horsch je pričao o svom razgovoru sa zaposlenima u fabrici Škoda blizu HORSCH-ovog gazdinstva AgroVation u češkom Kněžmostu. „Računali su od čega se sastoji otisak ugljen-dioksida u „životnom ciklusu“ automobila. To su bile vrlo zanimljive brojke.“ Za „životni vek“ se uzima pređenih 200.000 km. 13% otiska nastaje proizvodnjom delova kod dobavljača. Samo 2% nastaje u tri Škodina pogona u Češkoj. Ukupno 80% nastaje sagorevanjem benzina i dizela, 5% od recikliranja starih automobila. „Samo za ta 2% koji nastaju u pogonu, Škoda koristi 700.000 tona piljevine godišnje“, naglašava on. To odgovara 100.000 ha šume. Naravno, prelazak na automobile sa električnim pogonom će do-neti veliki napredak u pogledu potrošnje CO2.

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA POD PRITISKOMDa bi podstakao osećaj za biznis kod poljoprivrednika, Michael Horsch je objasnio sa kakvim troškovima će automobilska industrija morati da se suoči zbog emisije CO2. „Zaposleni u Škodi su mi pokazali pod kakvim pritiskom stoji njihova industrija“, kaže on. Od 2020. u Evropi važi da svaki prodati automobil sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem može emitovati najviše 95 g CO2 po kilometru. Za svaki gram pre-ko toga plaća se kazna od 95 evra. „Škodini automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem trenutno emituju u proseku 120 g. Kazna po automobilu iznosi 2.375 evra. To je 10% prodajne vrednosti automobila.“ Proizvođači ćine sve da ispune ovaj zahtev odn. da prodaju dovoljan broj automobila na električni pogon. U Škodinom slučaju, oko 20% novih automobila mora da bude na električni pogon. „Taj pritisak je stvarno ogroman“, naglašava Horsch.

CO2 nastaje i prilikom proizvodnje električnih vozila i to 16 t po automobilu – i to uz najefikasnije i najmodernije načine proizvodnje. „Škoda želi da neutrališe ovu količinu već od samog početka pri prodaji automobila“, kaže Michael Horsch. „Po Diessu to bi bilo 1.600 evra koje mora da uključi u cenu proizvodnje. Sa godišnjom proizvodnjom od 300.000

automobila, iznosi su značajni.Proizvođač više ne može smanjiti ovaj deo otiska CO2 štednjom.

To možete eliminisati samo tako što ćete se iskupiti, kao kod prodaje oprosta grehova“, rezimira Horsch.

Stvaranje humusa kao deo rotacije useva – Michael Horsch tu vidi novi poslovni model za poljoprivredu.


Centar FITZentrum

CO2 KOMPENZACIJA KROZ ŠUME ILI HUMUS?Kako izgleda kompenzacija emisije CO2 u stvarnosti? „Prvi predlog često bude masovna sadnja drveća. No, to znači da moramo sačekati bar nekoliko godina dok drveće ne veže jednu tonu CO2“, konstatuje Michael Horsch. „Dok biljke vežu dovoljno ugljen-dioksida, klima će se već preokrenuti i preći ćemo kritičnu tačku.“ Ne može da razume zašto naučnici i NVO veruju u tvrdnju da bi pošumljavanje bilo odgovarajuće rešenje. Deo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte može da se apsorbuje na ovaj način, ali to sigurno nije glavno rešenje. „Pored toga, ne možemo obavljati poljoprivredu na pošumljenim područjima. A sa ekonomske tačke, to nam je hitno potrebno.“

Michael Horsch je predstavio drugi pristup smanjenja CO2 koji je po njemu mnogo važniji: „Bavimo se poljoprivredom, stvaramo humus i u tom procesu proizvodimo hranu. Važna su tri preduslova: znatno smanjenje obrade zemljišta, uvođenje međuuseva i podsticanje aktivnosti mikroba. Ciljana obrada zemljišta znači da ne sme ući previše kiseonika u horizonte, kako bi se izbegla prekomerna mineralizacija. Intenzivna konsolidacija je od suštinskog značaja za kontrolu razmene gasova. Plug se može koristiti samo ako je to neophodno. Uz pomoć međuuseva, zemljište bi trebalo da bude stalno zeleno. Tako imamo dobre šanse za stvaranje ugljenika u zemljištu, čak i dugoročno. Da bi se podstakla aktivnost mikroba, upo-treba đubriva i pesticida se mora trajno smanjiti. Želeo bih da predstavim ovu temu što objektivnije i zato se vrlo pažljivo izražavam. Jedno je jasno: apsolutno nam je potrebna mi-krobna aktivnost kako bismo stvorili humus.“

Horsch nastavlja dalje: „Sa hibridnom poljoprivredom možemo vezati između 5 i 10 t ekvivalenta CO2 godišnje po hektaru stvaranjem humusa. Uzmimo izjavu Herberta Diessa o 100 evra za CO2 dolazimo do toga da rad poljoprivrednika na stvaranju humusa odgovara vrednosti od 500 do 1.000 evra po hektaru.“

NUTRITIVNI I TRAJNI HUMUS Da biste dublje ušli u materiju, važno je razlikovati hranljive materije od trajnog humusa. „Pedolozi sada ne bi trebalo da slušaju pažljivo“, naglasio je sa osmehom Michael Horsch. Po njegovom iskustvu, kod naučnika ima previše različitih mišlje-nja. „Evo mog viđenja stvari: za mene je hranljivi humus otvo-reni humusni lanac i opisaću vam procese na primeru ostataka slame na zemlji nakon žetve pšenice.“ Slama ima odnos C/N u razmeri 80-100:1. Obrada ubrzava proces raspadanja i nakon 6 ili 8 meseci veliki deo organske materije se razgradio i odnos C/N iznosi otprilike 10:1. „Hranljivi humus najpre ostaje u zemlji. U odgovarajućim uslovima mikroorganizmi degradiraju C i proizvode CO2. I hranljive materije poput N, P i K, koje su vezane za C se oslobađaju na leto tokom mineralizacije. Onda opet obradimo njivu. I biomasa narednog useva počinje da se raspada nakon žetve i tako nastaje hranljivi humus.“

Kako bi se povećao udeo hranljivog humusa, mora se povećati unos biomase. „No, može biti teško promovisati ovakav pristup, uzevši u obzir prodaju oprosta grehova. Zato se moramo više koncentrisati na trajni humus.“ Prema Hors-chovoj definiciji, on se sastoji od prstenastih lanaca ugljenika na koje se vezuju hranljive materije tokom procesa raspadanja.

Mnogi od ovih prstenova nisu dalje mogli da razgrađuju mi-kroorganizme. Sa stanovišta ratarstva, prednost je očigledna: povećanja sadržaja humusa u zemljištu i optimalno svojstvo skladištenja dragocenih hranljivih materija i vode.

MIKROBNA KARBONIZACIJA Kako obradom povećati trajni humus? „Našao sam vrlo zani-mljiv pristup koji me je fascinirao“, oduševljeno kaže Michael Horsch. „Radi se o mikrobnoj karbonizaciji, skraćeno MC. O tome sam mnogo naučio od Waltera Wittea, renomiranog stručnjaka za hemiju zemljišta.“ O čemu se tu radi? „To je jednostavan postupak kompostiranja uz pomoć bakterija. Organske materije koje sadrže celulozu i lignin se kombinuju sa proteinskim jedinjenjima u razmeri 50:50. Važni su pravi odnos u mešavini, dovoljno vlage i odgovarajuća veličina čestica kako bi se masa mogla dobro sabiti. Zatim treba na-praviti što veću i dobro zbijenu površinu komposta, a visina gomile treba da bude oko 2,5 m.“ Temperatura u kompostu bi trebalo da bude oko 50 °C. Tako se stvara granica između aerobnih i anaerobnih uslova. Tek tada može da se odvija karbonizacija na bazi bakterija – nemojte to mešati sa istoi-menim procesom koji se odvija pod visokim pritiskom. „Fo-totrofne bakterije koje žive na površini sada stvaraju enzime koji podstiču druge bakterije da razlažu organsku materiju na takav način, da na kraju preostane mnogo nerazgradivih lanaca ugljenika u obliku prstena.“ Od velike važnosti za poljoprivrednike: ova jedinjenja ugljenika su rastvorljiva u vodi i sadrže mnogo hranljivih sastojaka. Tako ugljenik u mikrobnoj karbonizaciji ne „sagoreva“ tj. ne nastaje CO2 već visoka koncentracija C u kompostu.

KARBONIZACIJA NA NJIVAMA?„Priroda je ovde obezbedila mehanizme na koje ranije nismo obraćali dovoljno pažnje“, primetio je Horsch. Prstenovi uglje-nika rastvorljivi u vodi mogu se izneti na parcelu. Tamo će ih rastvoriti padavine. Poljoprivrednici više ne treba da se bave njima. Da bi kulture mogle da apsorbuju hranljive sastojke, priroda je spremila genijalno rešenje: biljke izlučuju kiseline u korenu kako bi ove hranljive sastojke odvojile od organske materije.

Za Michaela Horsch se postavlja pitanje: „Zar ne možemo i mi obezbediti površinsku mokrobnu karbonizaciju na našim njivama – plitkom obradom sa kultivacijom, valjanjem? Još nemam odgovor na to. Ali me to fascinira!“ Isto bi moglo da se uradi sa osokom.

„Jedno je sigurno, potreban nam je visok nivo mikrobne aktivnosti u zemljištu“, rezimira Horsch. „Kod glavnih useva više ne možemo da povećamo prinose. Dostigli smo maksi-malnu količinu hranljivog humusa na našim njivama. Dobra mogućnost za građenje humusa su međuusevi.“

ANALIZA OSTATAKAZa Michaela Horscha, stvaranje humusa i smanjenje ostataka su direktno povezani. On se dotakao problematike ostataka. „Sproveli smo sopstvena istraživanja na ovu temu – zajedno sa start up kompanijom iz Würzburga, koju čine stručnjaci u proceni podataka i Univerzitetom u Triesdorfu. Uzeli smo ukupno 371 uzorak sa 46 useva pšenica u Nemačkoj i Češkoj


Centar FITZentrum

i analizirali ih. Koristili smo i podatke sa odgovarajućih mapi parcela iz prethodnih godina.“

Horsch je ukratko rezimirao rezultate ovih istraživanja: „U mnogim uzorcima je bilo tragova fungicida, insekticida i regulatora rasta CCC. Herbicida nije bilo. U ovom slučaju nije bio problem ono što društvo konstantno kritikuje.“ Suština rezultata za njega glasi: „Histerija oko glifosata je preterana. O ovome svi učesnici treba da razgovaraju jasno i objektivno. Problem nećemo rešiti samo insistiranjem na zabrani.“ Što se tiče humusa, treba napomenuti: „Ako ostanemo bez glifosa-ta, biće nam mnogo teže da primenimo stvaranje humusa i regenerativnu poljoprivredu.“

ZAMENA INSEKTICIDA I FUNGICIDA Alternative insekticidima i fungicidima se već ispituju u praksi, a koriste se i na većim gazdinstvima. Michael Horsch je naveo primer iz Brazila: „Direktor kompanije Insolo od 200.000 ha – inače u vlasništvu Univerziteta Harvard – mi je prilikom moje poslednje posete ponosno pokazao njihovu novu zgradu. U njemu su ogromni bioreaktori, tamo rade mikrobiolozi, imaju sopstvenu istraživačku stanicu tu već pet godina. Kompanija je sada spremna da sredstva za zaštitu bilja zameni biologijom. A to je zaprepašćujuće imajući u vidu količinu prskanja koje se u Brazilu obavlja svakodnevno“, dodaje Horsch. „Stvarno osećam poštovanje prema takvim ljudima. Oni su profesionalci do srži i to mi pokazuje da se događa nešto čime MORAMO da se bavimo. Iako ja ne verujem da možemo u potpunosti zameniti insekticide i fungicide biološkim sredstvima. U sva-kom slučaju, u ovim praksama postoji „ono nešto“. I zato je veoma važno suočiti se s tim.“ Međutim, zamena herbicida biološkim sredstvima nije zamisliva. „U direktnoj setvi su nam i dalje potrebna sredstva poput glifosata.“

IZMENJENA LIEBIGOVA FORMULA Za kraj svog predavanja, Michael Horsch je citirao hemičara Justusa von Liebega: „Zemlja je plodna za dati biljni rod, ako sadrži hranljive materije neophodne za ove biljke u pravoj količini, u ispravnom odnosu i u kvalitetu pogodnom za ap-sorpciju.“ Von Liebig je pošao od toga da prinos biljaka i hu-musa proizlazi iz raspoloživih hranljivih materija, dakle hemije, oblikovanih fizičkim uticajima poput temperature i vlage kao i bioloških preduslova. „Fascinira me izraz ,pravoj količini’“, izjavljuje Horsch. U poslednjih 50 godina poljoprivreda se od-vijala u skladu sa Liebigovom formulom i postignuti su prinosi o kojima je ovaj hemičar mogao samo sanjati. „U najboljem slučaju, sadržaj humusa smo održali na istom nivou. Ali postoji ni niz studija po kojima smo povećanjem prinosa neprekidno doprinosili razgradnji određenih količina humusa.“

Da bi se radilo u duhu Carbon Farminga, regenerativne ili hibridne poljoprivrede, Liebigova formula bi morala da se izmeni. Na prvom mestu bi trebalo da stoji stvaranje humusa, odnosno biologija, praćena fizikom i hemijom. Iz ovih interak-cija proizlazi prinos i sadržaj humusa u zemljištu. „Usuđujem se da kažem sledeće: ova formula je budućnost poljoprivrede širom sveta.“ Po Horschovom mišljenju konstantno povećanje prinosa u odnosu na one koje sada imamo nije više moguće. „Ni to ne bi trebalo da nam bude primarni cilj. Ali na ovaj način ćemo postići stvaranje trajnog humusa“, predviđa on. Michael

Horsch predviđa vezivanje 5 t CO2 po hektaru, možda čak i duplo više, ali samo u slučaju da se manje fokusira na prinos, a više na stvaranje humusa. Svojoj publici je rekao: „Moramo da promenimo svoj pristup – od uzgoja do rukovanja đubrivom i pesticidima. Predstoji nam još puno istraživanja u ovoj oblasti. Treba nam veći uvid u biološke odnose u zemljištu, u korenu, u celoj biljci i na kraju u ljudima.“

Onlajn umesto uživoVanredne situacije zahtevaju vanredne mere. Organizatorima HORSCH Seminara 2020 je teško palo da otkažu tu manife-staciju. Praktično sve je bilo spremno, oko 700 gostiju je potvrdilo dolazak. U među-vremenu se pokazalo da je odluka bila is-pravna. Rizik za širenje virusa među toli-ko ljudi iz celog sveta na malom mestu je bio prevelik. Neki vid kompenzacije su bila dva video prenosa preko Fejsbuka.

Pronto DCUNIVERZALNA SEJALICA ZA SVE USLOVE

HORSCH Pronto DC pruža precizno ulaganje semenapri najvećoj radnoj brzini i istovremeno maloj snazi traktora.

Pouzdanost i sigurnost na najvišem nivou

Lak za vuču zbog male težine

TurboDisc radna tela za precizno ulaganje semena i jak pritisak na radna tela

Vrlo jednostavno, pregledno podešavanje

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 6422025 | Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

Terrano FXOBRADA BEZ KOMPROMISA

HORSCH Terrano FX je kompaktan razrivač sa radnim organima u 3 reda i širokim spektrom upotrebe – od plitke obrade strnjišta do intenzivnog rastresanja zemljišta.

Univerzalna upotreba

Razrivanje je izuzetno u svim situacijama

Robusnost za najteže uslove rada

Apsolutno lagan, potrebna snaga traktora od 120 KS

Kratka kompaktna konstrukcija

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 6422025 | Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

Documents

POLJOPRIVREDA · 2021. 1. 14. · 20 Inovacije i izazovi (Philipp Horsch) 24 Poljoprivreda u doba korone (Michael Horsch) 25 Put do zdravog zemljišta (Joel Williams) 30 U pozadini