1 Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionh nauka DIPLOMSKI RAD TEMA :Kreditiranje stanovnistva primenom platnih kartica MENTOR : KANDIDAT: Doc.dr Sladana Benkovic Zivkovic Milena 211/04 BEOGRAD , 2009 2 Sadrzaj : 1.ISTORI1AT PLATNIH KARTICA .................................................................................................................. 2 2.DEFINICI1A I PODELA PLATNIH KARICA .............................................................................................. 9 2.1 DEFINICIJA PLATNIH KARICA ........................................................................................................................ 12 2.2 KLASIFIKACIJA PLATNIH KARTICA .............................................................................................................. 14 . BANKE I BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................ 20 3.1 PASIVNI BANKARSKI POSLOVI ...................................................................................................................... 21 3.2 AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI ..................................................................................................................... 22 3.3 NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................ 27 3.4 SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI ................................................................................................................. 28 3.5 BANKA KAO NOVCANO PREDUZECE ............................................................................................................ 29 .STA SU KREDITI I NACIN ODOBRAVAN1A KREDITA STANOVNISTVU .................................... 2 4.1 STRUKTUIRANJE KREDITA ............................................................................................................................. 37 . KREDITNE PLATNE KARTICE ................................................................................................................... 5.1 PROCES DOBIJANJA KARTICE ......................................................................................................................... 435.2 PROCES PLACANJA KREDITNIM KARTICAMA ............................................................................................. 45 5.3 ATM(AUTOMATED TELLER MACHINES)BANKOMATI ......................................................................... 47 5.3.1 Istorifa bankomat....................................................................................................................................... 47 5.3.2 Funkcionisanfe, nacin koriscrnfa i upotreba bankomata........................................................................ 48 . POS (POINT OF SERVICE) TERMINALI ................................................................................................... 2 7.KREDITIRAN1E PRIMENOM PLATNIH KARTICA ................................................................................ 7.1 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UGOVORENOG PROCENTA DUGA NA MESECNOM NIVOU.................. 547.2 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UKUPNOG DUGA U JEDNAKIM MESECNIM RATAMA........................... 54 7.3 KREDITNE KARTICE SA OTPLATOM UKUPNOG DUGA U JEDNOM MESECUCHARGE.................................. 55 .KARTICE U SRBI1I .......................................................................................................................................... 9.SIGURNOST KORISCEN1A PLATNIH KARTICA .................................................................................... 9 9.1 ZLOUPOTREBA PLATNIH KARTICA............................................................................................................... 59 9.2 KAKO SE POBRINUTI DA JE NOVAC UVEK NA SIGURNOM ....................................................................... 63 9.3 STA JE TO ,PHANTOM WITHDRAWL' ........................................................................................................... 63 10.PROBLEMI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA .................................................................................... 11.PREDNOSTI KORISCEN1A PLATNIH KARTICA .................................................................................. 12.BUDUCNOST PLATNIH KARTICA - SMART KARTICE ..................................................................... 1.ZAKL1UCAK .................................................................................................................................................... 72 1.LITERATURA .................................................................................................................................................. 7 3 1. ISTORI1AT PLATNIH KARTICA Platnekarticekaomedijumiplacanjautradicionalnomsistemuplacanjanamalo,u razvijenimzemljamapostojeiIunkcionisuduginizgodina.Unasojzemljinjihovaupotreba bilajeprilicnoskromna,takodajavnostnijeupoznatasaosnovnimpojmovimaiprocesom placanjaputemplatnihkartica.Madaseplatnekarticedanasusvetuuvelikokoristeza elektronskutrgovinuprekoInterneta,nameraovogradajedarazjasnibitnemomenteu tradicionalnom nacinu koriscenja platnih kartica. PlatnakarticaseobicnodeIinisekaomalikomadkartonailiplastikekojisadrzineko sredstvoza identiIikaciju (recimopotpis ili sliku), stoomogucavaosobinakojukarticaglasi dakupuje robuiliuslugena teret svog racuna,koji seperiodicnozaduzuje. Platnekarticesu sepojavileuSjedinjenimAmerickimDrzavamatokom1920-tihgodina,kadasupojedine Iirme, poput naItnih kompanija i lanaca hotela, pocele da ih izdaju svojim potrosacima. Smatrasedajeozbiljnijirazvojemitovanjaplatnihkarticazapocet1914.godine,kadaje americkatelegraIskakompanijaemitovalasvojimprivilegovanimkorisnicimakarticeza odlozeno placanje racuna. Prvuuniverzalnuplatnukarticu,kojajemogladaseiskoristiuraznovrsnim prodajnim/usluznimobjektima,izdavaojeDiners`Club,Inc.,1950.godine.Uovomsistemu, kompanijakojaposlujeplatnimkarticama(Diners`Club)naplacujevlasnicimakartica godisnjuproviziju, anjihove racunezaduzujemesecnoiligodisnje.Firmekooperanti sirom svetaplacajuprovizijuzauslugeDiners`Clubaurasponuod4do7odukupnogiznosa racuna.DruguznacajnukarticuovogtipalansiralajeAmericanExpressCompany 1958.godine. Diners` Club Internationalosnovanje1950.godineuAmerici (SAD),kaoprva ustanova usvetukojajepoceladasebaviizdavanjemkreditnihkartica.Svejepocelotakostoje ugledniamerickibiznismen,gospodinFrankMcNamarasasvimslucajnodobioidejuo bezgotovinskomnacinuplacanja.Zaboravivsinovcanik,nasaoseuneprilicipredgostima kojejepozvaonaveceru.Srecom,osobljerestorana,cijejeuslugecestokoristio,dozvolilo mujedanaosnovusvojerucnopotpisanogiznosa,racunplatisutradan.Takojenastao revolucionarniinstrumentplacanjadvadesetogvekaplatnakartica.OsnovanjeprviDiners Club i odstampana je prva Diners Club kartica koja je bila od kartona. Tokom godina, Diners karticasemenjalainapredovalaidanasjeizvanrednosredstvobezgotovinskogplacanjana preko 14 miliona prodajnih mesta u preko 200 zemalja sirom sveta a koristi je oko 10 miliona zadovoljnihclanova.SaDinersClubkarticommogucejepodicigotovinunapreko650.000 bankomataiCashAdvancemesta,uzivatiunekojodpreko100aerodromskihloza,kaoiu citavom nizu drugih pogodnosti. 4 Slika 1. Prva platna kartica ,Diners` Club' izdata 1950.godine 1

Kasnijesusepojavilibankarskisistemiplatnihkartica,ukojimabankaodobrava racunutrgovcaodmahpoprijemuracunaoprodatojrobi,prikupljajuciiznosekojicebiti zaracunativlasnikukarticenakrajuugovorenogperioda.Vlasnikkarticeovajiznosplaca banciutotaluiliumesecnimratamasaobracunatomkamatom.Prvibankarskisistemod nacionalnog znacaja bio je BankAmericard, kojije pokrenula Bank oI America iz KaliIornije 1959.godine.Ovajsistemlicenciranjeudrugimdrzavamapocetkom1966.godine,aod1976-1977.godine nosi naziv VISA.Ostale znacajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge) i Barclay`s.Mnoge banke koje su organizovale sisteme platnih kartica na lokalnoj ili regionalnojosnoviodlucilesudapristupevelikimnacionalnimsistemimapostoseobim usluga(ishranaismestaj,kaoikupovinauprodavnicama)sirio.Ovisistemisusekasnije prosirili na sve delove sveta. Znaci,platnekarticeusvomdanasnjemoblikupojavilesuseuSjedinjenim AmerickimDrzavamasezdesetihgodina.Medutim,teknedavnojeupotrebaplatnihkartica znacajnoprosirenaizvanseverneAmerike,buducidajedokrajasedamdesetihgodinanivo njihoveupotrebeuEvropibiovrlomali.Debitnekarticesunovijegdatumaipredstavljaju metod placanja koji se najbrze razvija u Velikoj Britaniji i izvesnom broju zemalja OECD-a. Kreditnakartica,udanasnjemsmislu tereci,jekarticakojadokazujedajenjenomvlasniku odobrenakreditnalinija.Onaomogucavavlasnikudakupujei/ilipodizegotovinudo prethodnoutvrdenogiznosa;odobrenikreditmozeseucelostiisplatitinakrajuodredenog periodailisemozeisplacivatiuratama,pricemuseneizmirenidugsmatraodobrenim kreditom.Kamata sezaracunavanaiznosbilokogodobrenogkredita,avlasniku seponekada naplacujeigodisnjaprovizija.Zarazlikuodkreditnekartice,debitnakarticajekarticakoja omogucava svom vlasniku da kupuje zaduzivanjem svog racuna.

1 hLLp//hlsLory1900sabouLcom 3 Brojplatnihkarticauupotrebirastesiromsveta.UEvropijekrajem1990.godine postojalooko200milionavlasnikaplatnihkartica.Premapodacimalondonskekonsultantske Iirme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995.godine povecan na 350 miliona.Pored toga, vlasnici platnihkarticasvecescekoristesvojekarticeumestotradicionalnihnacinaplacanjaputem gotovineilicekova.UBattelle-u tvrdedaje broj transakcija placanjaputemkartica iznosui8 milijardikrajem1995.godine,stopredstavljapovecanjeod300uodnosuna1990.godinu. premapodacimaisteIirme,brojVISAkarticauItalijijeudvostrucen1990.godine,dokjeu Spaniji i Francuskoj povecan za oko 50. Eurocheque i Eurocard (konkurenti VISA sistema) zajedno su lansirali debitnu karticu kojabikonkurisalarastucemposlovanjuVISAsistemauEvropi.Uprkospovecanomobimu, poslovanje sa kreditnim karticama postalo je vrlo konkurentno, a provizije obaraju nove, cesto nebankarske Iirme, koje ulaze u ovu oblast poslovanja. Platnekarticeobicnozahtevajucetiristraneusvakojtransakciji:vlasnikakartice, trgovcakojiprodajerobuiliusluge,onogakovrsiobraduplacanjaplatnomkarticomi emitentaplatnekartice.UizvesnimslucajevimaIirmakojavrsiobraduplacanjaplatnom karticomiemitentplatnekarticebiceistemadaone,uglavnom,poslujukaorazlicitipravni entiteti. Platne kartice se u tradicionalnom sistemu placanja razvijenih zemalja koriste vec dugi nizgodina,dokunasojzemljinjihovokoriscenje tekodprenekolikodozivljavaekspanziju. Prenekogvremenasupotpunozamenilecekove.Spravom,jernjihovoposedovanjei koriscenjepruzaprednostisvimucesnicimaukupovini.Korisnikukartice,primaocualii banci. USrbijisuseplatnekarticepojavileznatnokasnijenegourazvijenijimdrzavama sveta.Svedoprvihsankcija1992.godinedomacebanke(odkojihmnogevisenepostoje) izdavalesuplatnekartice.Tapraksajeunekojmerinastavljenaikasnije,stimstokartice nisuvazileuinostranstvu,asamimtimninaInternetu.Zatimjeposlepotpisivanja ,Dejtonskogsporazuma',aprenovihsankcija,usledioperiodkadasunekebankeizdavale karticekojesuvazileivangranicanasezemljeimoglesekoristitinaInternetu,alizbog manjegpoverenjaubankenisubiletolikorasprostranjene.Potomsuopetusledilesankcijei ponovokarticenisuvazilevangranicesvedo2000.godine.Tadajepocelosredivanje bankarskogsistema,stiglesustranebankenanasetrzisteistvarisupocelebrzedase razvijaju.JISA VISAjedanasvodecisvetskibrendplatnihkartica inajvecisvetskiplatnisistem. Sa vise od milijardu i dvesta miliona kartica u opticaju, sa akceptantskom mrezom u 150 zemalja isaviseod850000bankomatasiromsveta,VISAjedostiglauniverzalnupopularnost.U 2003.godiniVISAproizvodisuostvarili2,9trilionaamerickihdolaraobimaprodajei 6 preuzimanjagotovinekarticama,uodnosuna2,4trilionaamerickihdolaraobimaprodajei preuzimanja gotovine u 2002.godini.VISAjenajveciprocesorIinansijskihtransakcijanasvetu.UtokudanaVISA Iinansijskeinstitucijeobradeoko100milionatransakcija.Vecinaodtogbrojaseobavlja elektronski,koriscenjemVISANETsistema.Ujekutrgovackesezone,zavreme decembarskihpraznika2002.godine,VISAmrezasiromsvetaobradivalajeviseod4700 transakcija u sekundi, a u drugim mesecima, je oko 3 000 transakcija, a potencijal VISA NET sistema je 10 000 transakcija u sekundi. Prosecno vreme potrebno za autorizaciju je ispod dve sekunde. VISA NET povezuje 21 000banaka clanica, 1 200miliona racuna i trgovce u viseod 50zemalja.Sastojiseiz25velikihmainIrameracunara,viseod230mid-rangesistemai nekih 300 aplikacija koje izvrsavaju oko 50 miliona linija koda. Dva do tri miliona linija koda segodisnjemodiIikujekakobi seizvrsiloprosecnih20000potrebnihpromena.VISANET-ovih9milionamiljazicanihioptickihmreznihvezajedovoljnoda seplanetazemljaomota 375 puta.U organizacionom smislu VISA je privatna asocijacija sa oko 6 000 zaposlenih sirom svetaiobuhvatasestregionalnihorganizacija,njihovupomocnusluzbuzaprocesing,centar za inovacije i korporativni rad. MasterCard MasterCardjetrecivelikibrendukarticnomposlovanju.Uovajsistemjeuclanjeno negdeoko25000banaka.MasterCardseprimakaosredstvoplacanjanaoko32miliona lokacija sirom sveta. Istorijski razvoj MasterCard-a : 1964SvedskaWallenberggroupiInternationalAssociationkreiralisuT&Eradi konkurencije amex i Diners karticama koji imaju visoke provizije za trgovce. 1965EurocardInternationalkreiranjeuBriselukaokompanijazalokalnupodrskuEurocard T&E1968Eurocard International i MasterCard Intenational sklapaju sporazum o saradnji 1987Evropske banke kupuju Eurocard International Sledi spajanje Eurocard MasterCard-a : 1985Eurocard International osniva EPSS (European Payment System Services) 1988MasterCard International kupuje 15akcija u Eurocard International i EPSS Nastanak EUROPAY Int. : 1993EuropayosnivasaMasterCard,MaestroInternational,kao50/50(osnivac kompanije) 7 1995UgovoroudruzivanjusaThomasCookopovezivanju,eurotravellerscheque'sa MasterCard1996ObnavljanjeUgovoraoudruzivanjuistvarnjukreditnekarticesaMasterCard International 1997Ugovor o udrruzivanju i stvarnju Debitne kartice (Maestro) sa MasterCard International2002MasterCard Int integrise Europay i postje organak MasterCard int za Evropupod nazivom MasterCard Europe Diners Card IstorijaDinersCardjemalodrugacija.Pricazapocinjejednogdana1949.godinesa GdinMcNamaromkojisesadrustvomnasaourestoranu.Kadajedoslovremezaplacanje Gdin Mc Namarom se masi za dzep ali tamo nije bilo novcanika.On izvadi vizitkartu i napise kolikotrebadaplatiipotpisese,apostosukelneriznalikojedoticnigospodinradosu prihvatiliovajnacingarancijedaceracunbitiizmiren.McNamarajesutraizmirioracun. UbrzojenaosnovuoveidejerodenaDinersCard.DinersClubInternationalosnovanje 1950.godineuSAD-u,kaoprvakompanijausvetukojajepoceladasebaviizradivanjem kreditnih kartica. DinersCardjeprvamedunarodnakreditnakarticaizdatauSrbijiposlesankcija. Dinersklubjekodnaspoceosaradom1996.godine.CentralaDinersklubasenalaziu Beogradu. VrsteDiners kartica : Licna, Dodatna, Biznis, Korporacijska, Biznis lokal, Lokali kobrendirana. Postoji jos Ekskluziv, Junior, Diners plus i Rivolving. 8 !4sl4;anje banaka iz Republike Srbije sa platnim karticamaSlika 2.Broj i aktivnosti platnih karticaitdatih u Republici Srbiji2

2 wwwnbscom9 2. DEFINICI1A I PODELA PLATNIH KARTICA Platnakarticajekarticadimenzijakojesustandardizovane,izradeneodplastike,ravna (Ilat) ili reljeIna (embrosirana), sa magnetnim zapisom na poledini i sve cesce sa mikro cipom naprednjemdelu.Nanjojsenalazeelementarnipodaci,kaostosubankaizdavalac(akosu kompanijske onda obavezno naziv kompanije koja ju je izdala), ime i prezime korisnika, broj kartice(nijeobavezno),brojpartije(nijeobavezno),logoizdavaocaihologramradi smanjenjarizikaIalsiIikovanja.ImagnetnizapisimikrocipnoseinIormacijeokorisniku. Kartice se mogu podeliti, prema nihovom tehnoloskom razvoju, na sledeci nacin : Kartice sa magnetnom pistom Smart kartice (kartice sa cipom) Opticke kartice za bezkontaktno placanje Virtuelne platne kartice Kombinovane. Postoji nekoliko koegzistirajucih mogucnosti za pohranjivanje Iinansijskih podataka na plasticnu karticu : 3 Podaci su reljeIno upisani na prednjoj stranikartice, a neki podaci su stampani na njenoj poledini (standard ISO/IEC 7811). Podacisulaserskiutisnuti,stampanimasinamakojeurezujupodatkeilisu termalno stampani i prikazani na prednjoj strani kartice. Podacisukodiraniuskladusabarkodsistemomiprikazaninaprednjojstrani kartice. Podaci su kodirani i snimljeni na magnetnoj traci koja se nalazi na poledini kartice (prema standard ISO/IEC 7811). Podaci su zapisani u permanentnu memoriju integrisanog kola ugradenog ukarticu. Uvedenjenovipojamdimenzijakojisezove;elicinakreditnekartice'.Karticesu razmerno male, lako staju u novcanik, a novcanici obicno imaju predvidena mesta za njihovo drzanje.Napravljenesuodplastike,asazadnjestranesenalazi,magnetnapista'kojanosi zapisopodacimavezanimzakarticu,odbrojadorokavaznostikaoinekihsigurnosnih podataka.Tu je i traka na kojoj treba da se nalazi korisnikov potpis.Sa prednje strane je ispisan brojkartice, rokvaznostiiimevlasnika.Ovipodacisuobicno reljeIni.Trebaznatida postoje varijacijeuizgleduirasporeduelemenatanakartici.Postojeikarticesacipomkojije

3 vukosanovlc L LlekLronsko bankarsLvo MaLe Zagreb 2003 10 poutdanijiiIunkcionalnijiodmagnetnepiste to je tehnologijabuducnosti.Kartice semogu koristitinanekolikonacina,urazlicitesvrhe.Osimtogastosusredstvoplacanja,kartice predstavljaju i neku vrstu garancije, kao vid garancije da ce usluge biti placene, iako se realno placa tek pri odlasku iz hotela.Opisnacinakoriscenjakartice,objasnjavarazlikaizmedukarticaraznihtipova (embosirana,elekrtonilivirtuelna,debitna,kreditnailicardzitd.),pregledbrendovakojise kodnasizdaju(VISA,Europay/MasterCard,Diners Club,AmericanExpress)kaoiprecizan pregledtipovakarticakojeizdajunasebanke(Abanka,Agrobanka,AIKbanka,Alpha banka,Atlasbanka,BancaIntesa,Postanskastedionica,Continentalbanka,Credybanka, Cacanska banka, Delta banka, Erste banka, Eurobank EFG, Eksim banka, Findomestic banka, Hypoalpeadriabanka,Jubmesbanka,Komercijalnabanka,Laikibanka,Meridianbanka, MicroIinancebanka,Metalsbanka,NacionalnabankaGrcke,NLBContinentalbanka,NLB LHBbanka,Nacionalnastedionica,Otpbanka,Panonskabanka,Piraeusbanka,Privredna banka, Privredna banka Beograd, ProCredit banka, RaiIIeisen banka, Societe Generale banka, Srpskabanka,Unicreditbanka,Univerzalbanka,Vojvodanskabanka,VolksbankaiZepter banka) i uslova za njihovo dobijanje, bice obradeno dalje u ovom poglavlju. Dok kupuju upotrebom kreditnih/debitnihkartica ljudi i ne razmisljaju o procedurama koje se odvijaju ,u pozadini'sta se desava kada trgovac provuce karticu kroz POS (point oI sale) terminal, ko autorizuje placanje, sta je potrebno da trgovac uradi da bi mogao da obavlja transakcije putem platnih kartica. U cilju objasnjenja ovog procesa potrebno je upoznati se sa osnovnim terminima u vezi sa kreditnim karticama. POS(PointoIsale)terminalisuuredajinakojimasevrsetransakcijeplacanjarobai uslugaputemplatnihkartica.Koristesavremenkomunikacijskiprotokolkojiubrzavavezu izmedukupcaiprodavcaiomogucavadasetransakcijanovcaizvrsiustokracem vremenskom periodu. Mnogo se prica o elektronskoj trgovini i vrstama elektronskih transakcija, a osnova svega toga su za sada platne kartice, u narodu poznatije kao ,kreditne kartice'. Elektronskatrgovina(ilie-trgovina)primarnosesastojioddistribuiranja,kupovine, prodaje,marketinga,iservisiranjaproizvodaiuslugaputemelektronskihsistemakaostoje Internetidrugekompjuterskemreze.TakodeukljucujeielektronskitransIernovca, upravljanjelancemsnabdevanja,e-marketing,elektronskurazmenupodataka,iautomatske sisteme za sakupljanje podataka. Danas se u SAD oko 70 odsto trgovine obavlja elektronski, u Evropi taj broj se krece oko 40 odsto od ukupnog prometa, a u Srbiji tek nekolicina preduzeca poslujenaovajnacinsadrugimIirmama.Republickizavodzastatistikuzabeleziodaje tokom2008.godine samo6,3odstokorisnikaInternetau Srbijikupovaloilinarucivalo robu iliuslugeputemneta.Kupovinaodnosnoprodajaodvijalasenajviseusegmentuspoljne trgovine,dokumaloprodajielektronskividkupovinenuditekoko200Internetprodavnica, pojedini trgovacki lanci i neke kompanije iz turisticke i drugih delatnosti. 11 Vrste elektronskih transakcija :4 B2B (business to business)elektronske transakcije izmedu preduzeca B2C (business to consumer)elektronske transakcije izmedu kompanija i potrosaca C2C (consumer to consumer)elektronske transakcije izmedu potrosaca A2A (administration to administration)elektronske transakcije izmedu drzavnih organa B2A (business to administration)elektronske transakcije izmedu kompanija i drzavnih organa C2A (consumer to administration)elektronske transakcije izmezu potrosaca i drzavnih organa Kao sto se zna, za kupovinu preko Interneta dovoljni su brojevi, koji mogu biti ispisani nabilocemu,mogusecakslatielektronskompostomkaopoklon,alijezajednickoime ostalo.Poslednjadekadaproslogvekanijebilaslavnazanasuekonomiju,paseteksada prikazujesvetplatnihkarticakaoposebnocivilizacijskodostignuceudomenuplacanjai raspolaganja novcem. Velikideopopulacije,iakomozdatodelujetrivijalno,nijejosuvekupoznatsasvim mogucnostima upotrebe kartice. Prilikom koriscenja platne kartice postoje odredena pravila koja propisuje banka i koja korisnik treba da postuje : Platnekarticesemogukoristitinamestimanakojimajeistaknutznakkarticnog sistemakojukorisnikposeduje(npr.VISAiMasterCard)pricemukorisnikmoze koristiti karticu u okviru odobrenog mesecnog limita koji banka odreduje Korisnikplatnekarticenesmedaostavljakraticukaozalogilisredstvo obezbedenja Korisnikmoradaispostujezahtevzaoduzimanjekarticeukolikoprodajnomesto ili banka to zatraze po nalogu banke izdavaoca kartice Kartica ciji je rok vaznosti istekao ne sme biti koriscena

4 ur uragan rl[a predavan[e na Lemu LlekLronska Lrgovlna 8eograd 2008 12 Platne kartice se mogu koristiti za : Placanje roba i uslugakorisnik moze da koristi karticu za bezgotovinska placanja robeiuslugauzemljiiinostranstvu,pricemupotpisujeracun/slipnaistinacin kao sto je potpisao karticu, ili koristi svoj PIN koji se tretira kao potpis. Podizanjegotovinekorisnikmozedapodizegotovinunabankomatinai salterimaovlascenihbanakauzemljiiliinostranstvu.KorisnikseidentiIikuje unosomsvogPINkoda,pricemumoradavodiracunaonjegovomispravnom unosu,jernakontrecegneuspesnogunosabankomatzadrzavakarticu.Obicnose placa naknada prilikom podizanja gotovine (uz iznos transakcije) na bankomatima ili salterima ovlascenih banaka u zemlji i inostranstvu. Placanjeelektronskimputemomogucavakorinikudaobavljaplacanje elektronskimputem(Internet,kataloskailiteleIonskaprodaja)ikorisniksnosi rizik od zloupotrebe koji postoji pri prenosenju broja kartice i licnih podataka kroz javnu mrezu. Banka koja izdaje karticu je njen vlasnik i daje je korisniku samo na koriscenje. Zbog ove cinjenice osoba koja poseduje karticu u terminologiji se naziva 'korisnik kartice. Ovo je veomaznacajnosaaspektabezbednosti.Naime,bankakaovlasnikkarticeusvakom momentu moze korisniku kartice da uskrati pravo na koriscenje kartice i zahtevati od njega da karticu vrati. Ovo se preduzima u slucajevima kada je neko od pravila iz ugovora prekrseno. 2.1 Definicija platnih kartica Platnekartice,kaosavremeniinstrumentibezgotovinskogplacanja,koristeseza identiIikaciju izdavaoca i korisnika kartice, na aparatima za izvodenje Iinansijskih transakcija, u cilju obezbedivanja unosa podataka za te transakcije. Postojivise raznovrsnihdeIinicijaplatnihkartica.Pojednojsuplatnekarticemalikomad plastike koje sadrze neko sredstvo za identiIikaciju, sto omogucava osobi na koju kartica glasi dakupujerobuiliuslugenateretsvogracuna.DrugeplatnukarticudeIinisukaospeciIican instrumentbezgotovinskognacinaplacanjaemitovanodstranebanke,trgovinkeili specijaliyovaneorganizacijekojaomogucavanjenomvlasnikudajednostavnom prezentacijom kartice izmiri svoje obaveze placanja prema prodavcu robe ili vrsiocu usluge. 13 NavodisejosjednaoddeIinicijaplatnihkartica,pokojojsuplatnekarticeinstrument bezgotovinskogplacanjarobaiusluga(prekoPOSterminala),aporedtogaomogucavajui podizanje gotovog novca sa bankomata. DeIinicijakojunavodiNarodnaBankaSrbijedeIiniseplatnukarticukaoinstrument bezgotovinskogplacanja.PlatnekarticesepoIunkcijidelenadebitne,kodkojihseracun zaduzuje u istom trenutkukada sevrsi placanje ili podizanje gotovine i ciji korisnik sredstva mozekoristitisamodoiznosakojim raspolazena svom racunu,ikreditne,cijivlasnikmoze koristiti sredstvakojimau trenutkukoriscenjakarticene raspolaze, alizacijekoriscenjeima ugovoreni kreditni limit, a zaduzenje se najcesce vrsi jedanput mesecno. Platnekarticesemogukategorizovatipoviseosnova.Nekiodosnovapodelesusam procesorkartica,njenanamena,metodkomunikacijesacitacem,metodamaautentiIikacije, kaoipaketuslugakojiideuzkarticukojiukljucujetariInisistem,pogodnostizavlasnika karticeidrugekarakteristike.procesorikarticaprisutninanasimprostorimasuod medunarodnih VISA, MasterCard, Diners i American Express, a od domacih Dina. Po nameni semogupodelitinakreditne,debitneiinternetkaonajprisutnijevrsteuupotrebi,apo paketima na primer na Classic, Gold, Business Gold i slicno. Razlozizakoriscenjekarticasubrojni:ustedavremena,jednostavnostpriupotrebi, sigurnostuslucajueventualnoggubitka,raspolozivostsredstavanaracunu,mogucnost uzimanja dodatnih karticaza clanove porodice, raspolaganje kreditnim limitomkod kreditnih kartica itd. VRSTE PLACAN1ATRADICIONALNI PLATNI ISTRUMENTI ELEKTRONSKI PLATNI ISTRUMENTI 1. Mikro placanjaGotovinaE-novac na bazi kartica 2. POS placanjaGotovina i cekoviDebitne i kreditne kartice preko EFTPOS terminala ; E-novac na bazi kartica na tacki prodaje 3. Placanje racunaCekovi, kreditni transIeri u papirnom obliku Elektronski transIeri preko visenamenskih ATM; teleIonsko ili PC bankarstvo 4. Elektronska trgovina Kreditne kartice E-novac (baziran na karticama ili digitalnim mrezama) Slika .Pregled tradicionalnih i elektronskih sistema placanja 5

3 hLLp//fpsunlmedlLeranneL14 2.2 Klasifikacija platnih kartica Da bismo mogli da analiziramo poslovanje sa karticama treba da se upoznamo sa tipovima kartica. Jedna od osnovnih podela kartica je horizontalna i vertikalna podela. 6 Po horizontalnoj podeli imamo : Kreditne kartice Debitne kartice Charge kartice Interne ili korporacijske kartice Kartice lojalnosti. Po vertikalnoj podeli imamo : Klasicne kartice Poslovne kartice Zlatne kartice Platinaste kartice Elektron kartice On-line kartice. Postoji nekoliko podela platnih kartica (sa razlicitih aspekata), a to su: 7 S aspekta izmirivanja obaveza nastalih koriscenjem kartice S aspekta mogucnosti koriscenja u zemlji i/ili inostranstvu S tehnoloskog aspekta S aspekta saradnje banke izdavaoca kartice sa (ne)proIitnim organizacijama. Sa aspekta izmirivanja obaveza nastalih koriscenjem kartice : !re-paid kartice (pay beIore).Prepaid kartice su platne kartice koje najcesce nisu vezane uz kreditni ili debitni racun. Upraviluseradioanonimnimkarticama(glasenadonositelja),nosdrugestranemoguse personalizirativezanozaosobu.Kaostoimsamnazivgovori,radiseounaprijedplacenim karticama,odnosnookarticamakojesuiliunaprijeddenominiranenanekiiznos(npr. teleIonskekartice),ilisenakarticuizvrsavauplataodredenogiznosa(punjenje)kojimse onda raspolaze bezgotovinski. Ova vrsta kartica pretezno je namenjena korisnicima kao sto su studenti i omladina, gradanima koji zele na najjednostavniji i najbrzi nacin da dodu do kartice, gradanima koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje ostalih kartica, kao i svima onima koji zele da poklone nekome kartice (sto je u nasoj zemlji sve popularnije ovih dana).

6ersonal magazln new economy 7LkonomlsL magazln 13 Debitne kartice (Pay now).Prikoriscenjudebitnihkartica,racunsezaduzujeistovremenosaplacanjemione omogucavajukoriscenjesredstavasamodoiznosakojisenalazinaracunu.Kojemogubiti obicne,saodobrenimprekoracenjemisaodlozenimplacanjem.Debitnekarticepruzajusve pogodnostibezgotovinskognacinaplacanja.Koriste sesamouokviru raspolozivih sredstava koje imate na tekucem racunu. One su prakticne za upotrebu i sigurnije odnosenja gotovine. Debitne kartice predstavljaju jednostavan nacin raspolaganja sopstvenim novcem. irektnadebitnakarticauprocesuplacanjatroskovikupovineseistogtrenutka odbijaju sa bankovnoh racuna. dloena debitna karticau procesu placanja potrosena suma se ne odbija odmah vec na kraju unapred deIinisanog perioda (cesto se nazivaju kreditno/debitne kartice). Kreditne kartice (Pay later).Kreditna kartica (ponekad se koristi i izraz kartica sa revolvirajucim kreditom) je jedno od bezgotovinskihsredstavaplacanja.Osimplacanjarobeiuslugaodlozeno(narate)uzemlji, inostranstvu i preko Interneta,moze se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatimaili u bankama. Korisnik njima moze placati i kada trenutno nema sredstava na racunu, ali samo do iznosaugovorenogkreditnoglimitasabankom.Ovimkarticamasekorisnikzaduzujei otplacuje zaduzenje u delovima, a u odredenim periodima (najcesce mesecno). argekartice(izmirivanjeobavezaucelosti).Karticasaodlozenimplacanjemu roku utvrdenom ugovorom sa bankom (najcesce 30, 45, 60 i 90 dana). Obaveze u roku dospecaplacaju seupunomiznosu, jednommesecnonaosnovuobracunakojibanka dostavi (sa pregledom svih pojedinacnih racuna). #e;ol;ingkartice(izmirivanjedeIinisanogdelaobaveza).Karticakojaomogucava odlozenoplacanjerobaiuslugauneogranicenombrojurata.RatanijeIiksnavec korisnicisamiodlucujuobrojurataivisinimesecneotplateduga.BankadeIinise samodatumdospecamesecneobavezeiminimalniprocentualniiznosobavezeiz tekuceg meseca koji mora biti uplacen do datuma dospeca u sledecem mesecu (dug se moze platiti u roku dospeca i u celosti, pri cemu se ne obracunava kamata). Installmentkartice(izmirivanjeobavezaujednakimratama).Kkarticakojamozeda sekoristizaplacanjeuokviruiznosaodobrenogkreditasaobavezomdasemesecno placa iznos koji banka obracuna na osnovu ugovorom utvrdenog broja rata (npr. ako je odobrenibrojmesecnihrata12,trosaksedelina12delova,uvecavazaugovorenu kamatu i taj iznos predstavlja mesecnu ratu). Sa aspekta mogucnosti koriscenja u zemlji i/ili inostranstvu : Aaci4nalne kartice Internaci4nalne kartice. 16 Sa tehnoloskog aspekta : Kartice sa magnetn4m pist4mKarticesamagnetnompistomnapoledinimogudabudusajednomilivisetraka. DeIinisanesustandardima(ISO/IEC7811-2,4,5i6iJUSI.F1.003,005,006).Namagnetnoj pisti postoje tri staze na kojima se upisuju podaci. Broj karaktera koji se upisuju zavisi od tipa masinena kojoj se obavlja upisivanje i standard po kome se to radi. Najcesce primenjivani je IATAstandard.Magnetnatrakajeosetljivanarazmagnetisanjeimozesedesitidaublizini jakog magnetnog polja (npr. mobilni teleIon) dodje do ostecenja zapisa. Postoje dve vrste magnetnih traka i to : ooow oerciti;itysu najcesce u upotrebi jer su kartice, trake i prateca oprema jeItinije. Mana im je sto su znatno osetljivije na razmagnetisanje i lakse seIalsiIikuju (klupske kartice, lojaliti, teleIonske). ioig oerciti;itysu manje osetljive na razmagnetisanje, ali su same kartice i prateci uredaji znatno skuplji(VISA, MasterCard). Klasine kartice - emb4sirane sa magnetn4m trak4m Embosiranekarticeimajunasebigravurukojasekoristinainprinterima.Inprinterise rucni uredaji u koje se stavlja kartica, zartim se preko nje ubaci slip i prevlaci valjkom kako bi seotisnulipodaci sakarticenaslip. Slip senaovajnacin stampau tri kopije:jednasedaje korisniku,druguzadrzavatrgovac,atrecasesaljebanciinaosnovuovogslipaseizvrsava placanjetrgovcu.Ova tehnologijasepolakonapustajerjepostupak rada spor,zahtevadugo vremeprocesiranjajerse slipovibancidostavljajupostom.Ubancise slipoviunose rucnou inIormacioni sistem banke i procesiraju se u odredenim vremenskim intervalima. Elektr4n kartice - kartice sa magnetn4m trak4m PredvidenajezaradsamouPOSiATMuredajima,alimozesekoristitizaradpreko interneta.ZaovukarticuseposebnogenerisePISzaradnaPOSterminalimaiATM,a posebnaPINzaInternet.Ovakvakarticajerazvijenakaozamenazacekoveiusvetuje masovno koriscena. Predstavlja prelaznu Iazu od klasicnih kartica ka cip karticama. Osnovne karakteristike electron kartica su : Prva prava zamena za cek tekuceg racuna,zamena za stedne knjizice I gotovinu. Najmasovnijiinstrumentbezgotovinskogplacanja,svevodecesvetskebankeusvojoj ponudi imaju Elektron karticu Debitna (bankarska) kartica Koristi se iskljucivo na ATM (bankomati) I POS (elektronski inprinter) uredjajima. Sastavni je deo ponude banke (ne obavezan) kod otvaranja tekuceg/deviznog racuna Prelazna Iaza za SMART karticu,osnova za uvodjenje Kiosk banaka (ATM uredjaji sa bankarskim Iunkcijama),osnova razvoja virtuelnog bankarstva (Internet). 17 Kartice sa ip4m Karticasacipomilikakosedrugacijezove,Smartkarticajeplasticnakarticakojapo izgledupodsecanaobicnukreditnuilidebitnukarticustimdaposedujejedandetaljkojije odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili cip, na kome se nalazi procesor i memorija.Na cipu se na siguran nacin mogu cuvati odredeni podaci. Najveca snaga Smart Card tehnologije jeste uraznovrsnostimogucihprimena.Zahvaljujuciinteligencijikartice,mogucejerazviti raznovrsnesigurnosneaplikacije.Trenutnosuuopticajudesetinemilionaovakvihkarticau raynimoblastimasatendencijomdaljegrazvitka.Ujednomodnarednihpoglavljabice detaljno objasnjen pojam kartice sa cipom. Sa aspekta saradnje banke izdavaoca kartice sa (ne)proIitnim organizacijama : Affinitykarticerezultatsusaradnjebankeigrupapojedinacaokupljenihoko zajednickog cilja, najcesce hobija. C4-branding karticerezultat su saradnje banke i kompanija koje zele da nagrade svoje klijente. 18 OSOBINEMAGNETNE KARTICEPAMETNE KARICE Kolicina podatakaMalaVeca do oko 100 puta Zastita podataka od Iizickih ostecenja Mala Velika Zastita od neovlascenog pristupa Ne postoji Vrlo velika Cena kartice$ 0.050.5$ 2.515 Cena terminala$ 100800$ 100800 Broj kartica u upotrebiPreko 4 milijardeOko 100 miliona Broj terminala u upotrebi Preko 5 milionaNekoliko puta manji od terminala za magnetne trake Mogucnost koriscenja u elektronskim platnim sistemima Da, u sistemima kreditnih kartica Da, u sistemima kreditnih kartica i za cuvanje i prenos elektronske gotovine Mogucnost koriscenja iste kartice za vise namena Ne Da Slika . Razlike izmedu magnetne i cip tehnologije u karticarstvu8 On-line Slika . Dijagram toka placanja karticom sa magnetnom trakom9

8urLmlll[avuksanovlcLlekLronskobankarsLvolakulLeLzabankarsLvooslguran[elflnansl[elnsLlLuL ekonomsklh nauka 2006 84Nk4 kuP4c4 kA81lCA SL 8lu8uZu!L A81l!l kuACA u1v8uu!L SL 8Cnl1L1 kuCA A81l!A kuCA SA Cu8LuLnlM lZnCSCM CnLlnL Au1C8lZACl!A 18AnSAkCl!L 8LClS18CvAn!L 18AnSAkCl!L 18AnSlL8 uuCCvnCC lZnCSA 8AnCl 8CuAvCA MLMC8lSAn!L 18AnSAkCl!L 18AnSlL8A 84Nk4 PkOu4vc4 8l!LM lnlC8MACl!L C 18AnSAkCl!l ZAP1Lv ZA nALA1u lZnCSA uuCA u 8AnCl kuCA 8lPvA1 nCvCA lZ 8AnkL kuCA 8LnCS 8lML!LnCC nCvCA nA 8ACun 8CuAvCA MLMC8lSAn!L 18AnSAkCl!L C 8lML!LnC! uLA1l kuP4c kC8lS1l kA81lCu 8l LACAn!u PkOu4v4c u8uCu!L 8C8u kuCu CvLZlvAn!L SA 8AnkCM kuCA 8lPvA1A 18AnSAkCl!u LACAn!A kA81lCCM 8LClS18CvAn!L 18AnSAkCl!L 19 Slika . Dijagram toka placanja cip karticom10

9 hLLp//fpsunlmedlLeranneL10 hLLp//fpsunlmedlLeranneL84Nk4 kuPc4 uvCuLn!L Cl kA81lCL un!Ln!L LA1nCC SlS1LMA C18L8nlM Sll8AMA 8LnCS nCvCA SA 8ACunA kC8lSnlkA u Cl kA81lCu 8LClS18CvAn!L lSLA1L SA 8ACunA kC8lSnlkA 84Nk4 PkOu4vc4 8LnCS nCvCA SA Cl kA81lCL nA 8ACun 8CuAvCA kuP4c 8lML!LnA Cl kA81lCA nA 91L8MlnALu 8CuAvCA SACLASnCS1 ZA LACAn!L SA SvC!L Cl kA81lCL PkOu4v4c Ak1lvl8An!L 91L8MlnALA 8l!LM nCvCA u MLMC8l!u 9 1L8MlnALA lLl nA SvC!u 8LACA!nlCku Cl kA81lCu 8LnCS SA 9 1L8MlnALA lLl SvC!L Cl kA81lCL nA SvCM 8ACunu u SvC!C! 8AnCl 20 . BANKE I BANKARSKI POSLOVI Danasbankeobavljajuvelikibrojranovrsnihposlova.Naobimistrukturuposlova savremenihbanakadominantnosuuticaliijosuvekuticumnogobrojniIaktori:ubrzani razvojrobnonovcanihodnosa,brzinairazvijensotprometa,jacanjeiprosirivanjetrzista, razvoj spoljnotrgovinske razmene, ubrzana cirkulacija ljudi, robe i usluga, jacanje ekonomske snage gradjana, kao i snazan napredak u drustveno ekonosmkom i politickom zivotu. Kako je glavna delatnost banke (pre svega semisli na komercijalnu banku, a u nasim uslovimaiposlovnubanku)prikupljanjeslobodnihnovcanihsredstavainjihovokoriscenje, odnosnoIinansijskoposredovanje,mozeserecidasupreovladavajuciposloviubanci depozitivno-kreditniposlovi,uzpojavusvebrojnijihnovihnebankarskihposlovau savremenim razvijenim Iinansijskim strukturama. Obavljajucibankarskeposlove,bankamaniIestujesvojuspeciIicnostIinansijske institucijeutrzisnojprivredi.Bankarskiposlovisuposlovi(sapravnohaspekta)kojise obavljajupopravilimabankarskestruktureiobavljajuihsamobankepremabankarskim pravilima poslovanja.Uz svu svoju dinamicnost, bankarski poslovi se ipak mogu podvesti pod tradicionalnegrupeposlovakojeduzevremenapostoje. Proizvodiiuslugekojebankapruza mogu se grupisati na osnovu vise kriterijuma. Najvazniji kriterijumi za njihovu podelu su : 11 Bilansni kriterijum Funkcionalni kriterijum Vremenski kriterijum ili rocnost. Sa gledista vremenskog kriterijuma (rocnosti), tj. analizi izvora i plasmana,bankarski poslovi se mogu podeliti na : Kratkorocne Srednjorocne Dugorocne. Sa gledista Iunkcionalnog kriterijuma, bankarski poslovi mogu biti : Poslovi kreiranja novca Poslovi mobilizacije (depozitni) i koncentracije sredstava Kreditni poslovi Posrednicki poslovi Sopstveni poslovi.

11 Slobodan 8arlc Mlrol[ub Padzlc 8udlmlr Saklc Marko lvanls oslovno bankarsLvo unlverzlLeL Slngldunum 8eograd 2003 21 Sa gledista bilansnog kriterijuma, bankarski poslovi mogu biti : Pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi. Aktivni ili kreditni bankarski poslovi. Neutralni, indiIerentni ili komisioni bankarski poslovi. Sopstveni bankarski poslovi. Ovikriterijumisemogumedusobnokombinovati,takodadolazidogrupisanjaposlova kojiistovremenoizrazavajuibilansnupozicijuivremenskudimenzijuinjihovu Iunkcionalnost.Shodno tome, mogu se analizirati : pasivni poslovikratkorocni i dugorocni ; aktivniposlovikratkorocniidugorocni;neutralniposlovikratkorocniidugorocni; sopstveni (vlastiti) poslovikratkorocni i dugorocni itd.Poslove koje banka obavlja u pravnom prometu moze vrsiti : U svoje ime i za svoj racun U svoje ime i za racun poslovnog partnera U ime i na racun nalogodavca U zavisnosti od duzine vremenskog trajanja u okviru svake od ovih grupa, bankarski poslovi se dela na kratkorocne i dugorocne.U osnovi ovih kombinovanih kriterijuma nalazi se pozicija banke pri posredovanju izmedu Iinansijski suIicitarnih i Iinansijski deIicitarnih transaktora. 3.1!asi;ni bankarski p4sl4;i Pasivniilimobilizacijskiposloviseodnosenaprikupljanjekratkorocnihidugorocnih depozita,kojiporedostalihizvorasredstava(kapital,Iondoviirezerve),cineIinansijski potencijalbanaka.Napozajmljenasredtsvabanka,kaoduznik,placapoveriocima, deponentima i kreditorima, pasivnu kamatu.Zato se ti poslovi u bilansno-analitickom sistemu banke vode kao dugovanja na pasivnoj strani bilansa banke. Obavljajuci pasivne poslove,banka vrsi dve znacajne Iunkcije : 12 Mobilizaciju i koncentraciju Iinansijskih sredstava TransIormaciju mobilisanih i koncentrisanih Iinansijskih sredstava. Sustinskiposmatrano,bankaristvarajusopstveneobavezepremaIinansijskisuIicitarnim transaktorima, da bi ih zatim transIerisali Iinansijski deIicitarnim transaktorima.Koji je indikator uspesnosti vodenja politike koncentracije Iinansijskih sredstava banke?To je KREDITNI POTENCIJAL .

12 Srpsko bankarsLvo udruzen[e banaka Srbl[e 8eograd 2006 22 Moze se recidasubankeopstiupravljacinovcanogkapitala,jerkoncentrisuupravljacka pravamnogih (i najmanjih) kreditora, i da su, osim toga, globalni posrednici, jer se zaduzuju u ime mnogih Iinansijski deIicitarnih transaktora.Kaostojevecnapomenuto,pasivnibankarskiposlovi(kaoiaktivni)mogubiti kratkorocni i dugorocni. Medu najvaznije kratkorocne bankarske poslove spadaju : 13 Depozit po videnju Emisija novcanica Reeskont Relombard Kratkorocni krediti od drugih banaka Izdavanje blagajnickih zapisa, obveznica i drugih kratkorocnih hartija od vrednosti Medu najvaznije dugorocne bankarske poslove spadaju : Emisija dugorocnih hartija od vrednosti (deonica, obveznica, zaloznica.) Prikupljanje orocenih i ogranicenih depozita Prikupljanje Iondova i dugorocnih sredstava preduzeca i javnih institucija Inostrani dugorocni krediti Oroceni depoziti 3.2 Akti;ni bankarski p4sl4;i Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, kod aktivnih banka se pojavljuje kao poverilac iodsvojihduznikakorisnikakratkorocnihidugorocnihkreditanaplacujeaktivnu kamatu.Pri tom, banke vode racuna da utvrde realne kamatne stope, koje su dovoljne ne samo dapokrijutroskovekoriscenjatudihsredstava,negoidaobezbedeoptimalnualokaciju Iinansijksih sredstava.Aktivnim poslovima banke plasiraju predhodnomobilisana Iinansijska sredstva (Iinansijske viskove) u vidu razlicitih kreditnih i nekreditnih ulaganja. Aktivni bankarski poslovi se mogu posmatrati : Kratkorocno i Dugorocno. Najznacajnini kratkorocni aktivni bankarski poslovu su : 14 Kratk4r4ne hartije 4d ;redn4sti

138ankar 14LkonomlsL magazln 23 Esk4ntnikreditOvikreditipredstavljajujedanodnajstarijihoblikabankarskih poslovaplasmanasredstava. Idanasimaveomaznacajnomestou sIerimedunarodne trgovine.Ovikreditisemoguposmatratisasiregiuzegaspekta.Posmatrajuci eskontnikreditsasiregaspektamozemorecidajetoposaoukombankekupuju potrazivanja pre roka njihovog dospeca. Sa uzeg aspekta eskontni kredit podrazumeva odobravanjekreditaodstraneposlovnebankenaosnovumenica.Bankaodobrava kredit po osnovu otkupa menicnog portIelja (sluzi kao pokrice kredita) koji moze da se prodaprerokadospecauzodredenidiskonttj.umanjenevrednostimenice,kao naknaduzakamatuitorskoveizdavanjakredita.Ovanaknadasenazivaeskontna provizija.EskontniDiskontnikreditipredstavljajuprakticnootkupmenicnog portIeljapreduzecaponizojceniuodnosunaugovorenimenicniiznos.Menicasa visokimbonitetomjeonakojajeavalirana.Ovimkreditompreduzecaunovcavaju svojapotrazivanjanaosnovuprodatealijosnenaplacenerobe.Naovajnacin preduzecaotklanjajuneizvesnostokomogucnostiprodajemeniceprenjenogroka dospeca.Takodestrogostzakonskihpropisauodnosunamenicukaoinstrument obezbedenja placanja ima pozitivan uticaj kakona sigurnost placanja tako i na brzinu placanja,pasepotrazivanjapomenicamarealizujuposkracenimieIikasnim postupcima. L4mbardnikredit-Lombardnikreditjekreditkojiseodobravanaosnovuzaloga nekevrednostipoputnovcanogdepozita,akcija,obveznica,investicionihjedinicau investicionim Iondovima, polise zivotnog osiguranja i slicno pri cemu korisnik kredita zadrzava vlasnistvo nad dobrom koje se daje u zalog. Kredit se odobrava u odredenom procentuprocenjenevrednostizaloga,akododobravanjakredita,neutvrdujese kreditnasposobnostklijentajerjeopisanizalogjediniinstrumentosiguranjanaplate potrazivanja. Akceptnikredit-Kratkorocni(isrednjorocni)kreditkodkogabankadopusta komitentunesumnjivogbonitetada,doodredenogiznosa(kreditnoglimita),vuce menice na nju.Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni duznik (trasat), cime se obavezuje da ce ih iskupiti ako sam trasant to ne ucini iz bilo kog razloga, u skladu sa ugovorom.Takvemenicesemoguplasiratinatrzistunovca,aliihnajcesceeskontuje samabankakojadajeakcept.Akokomitentneiskupimenicu,ondaakceptnabanka, kao glavni duznik, placa menicni dug. RambusnikreditOvavrstaspeciIicnogkratkorocnogkreditajenajzastupljenijau sIerimedunarodnogrobnogprometa,iprimenjujeseuslucajuizvozaiuvozarobe. Ovajkreditjeprakticnokombinacijaakceptnogkredita, lombardnogkreditai robnog dokumentarnogakreditiva.Kododobravanjaovogkreditaucestvujevisebanakaiz zemljeiinostranstva.Bankaodobravaakceptnikredituvozniku,gdeuvoznikkao pokrice na ime banke prenosi na banku robnadokumenta (konosman) i drugu pratecu dokumentaciju.Rambusniposloviprakticnopredstavljajuisplatuduga,placanje izvozailiuvozputembankarskogakceptakojijepokrivenrobnimdokumentima. Osnovniciljupotreberambusnogkreditiranjajepodsticanjeiolaksavanje medunarodne trgovine. To se postize time sto rambusni kredit otklanja nepoverenje na strani izvoznika, uvoznika i na strani banke. Postoje tri nacina odobravanja rambusnog 24 kredita. Prvi je kada rambusni kredit odobrava banka u zemlji izvoznika po njegovom nalogu.Drugijekadaovajkreditodobravabankauzemljiuvoznikaponjegovom nalogu. Trecinacinkojijeinajsireprimenjenjeodobravanjeindirektnog rambusnog kreditagdeucestvujusledecisubjekti:kupac-uvoznik,bankakupcauvoznikasa sedistemuzemljiuvoznika,rambusnabankaunekojtrecojzemlji,bankaprodavca-izvoznikasasedistemuzemljiizvoznikaiprodavac-izvoznik.Kodindirektnog rambusnogkreditiranjazakljucujeseugovorizmedukupca-uvoznikaiprodavcaizvoznika,kojimsepredvidadaceseplacanjeposlovnetransakcijeizvrsitimenicom koju ce akceptirati poznata poslovna banka u nekoj trecoj zemlji. Kratk4k4rentnikredit-Kratkorocnikreditbankeodobrenpotekucemracunu komitenta. Odobrenjemkredita banka dopusta korisniku izdavanjenaloga za placanje doodredenesumeprekoraspolozivogpokricanatekucemracunu(ulazu"crveno"). Kamatukorisnikplacanaiskoriscenideokredita,ananeiskoriscenideo provizijuOsnovakreditajeposebanugovor,tj.pristanakbanke.Primenjujuseikod tekucih racuna gradana (pravo na prekoracenje), a naziva se kredit po tekucem racunu. A;alnikredit-Oblikkratkorocnogkreditakojimbankaosiguravatraziocudavanje avalananjegovemenicneobvezedougovorenogavalnoglimita.Takvojmenici podize se vrednost, jer lakse cirkulise u prometu i lakse se eskontira. U medunarodnoj razmeni je cesta i banke je uz pokrice i proviziju daju svojim komitentima uvoznicima prikupovinirobenakredit.Utakvimslucajevimasenamenicikojuizvozniktrasira nauvoznika,auvoznikakceptira,bankovnimavalomutvrdujeuvoznikovakcepti omogucuje izvozniku da dode do prvoklasne menice. Jinkulaci4nikredit-Ovavrstakreditapodrazumevaodobravanjekreditaodstrane bankeklijentuuzuslovtj.obavezudakrajnjikorisnikkreditabanciuruciodredena dokumenta(tovarnilist)putemkogcebankauceliniilidelimicnoraspolagatisa odgovarajucomvrednoscurobenakojusedokumentodnosi.Vinkulacionikreditse najcescekoristiuveletrgoviniprilikomotkupa raznih robana terenu.Ovimkreditom bankaprakticnoveletrgovcimadajeodredeniavansunapred,naosnovurobekoja putujekrajnjimkorisnicimaitovarnihlistovakojeveletrgovcipredajubanci.Dakle bankapoprijemutovarnoglistaidrugihdokumenataodprodavca,prodavcuvrsi isplatu protuvrednosti robeuz pozivanje kupaca da njoj izvrse isplatu vrednosti robe i dapreuzmuodnjedokumenta(tovarnilist)sakojimcemocidapreuzmurobu.Ovi kreditisenazivajuvinkulacionimjerpoticuodlatinskereci;incularekojaznaci spojiti, vezati,obavezati, i oni upravo to i cine jer se prodavac po isporuci robe veze tj trazinovcanasredstvaodbanke, a bankapoprijemudokumenta traziodkupcada se obaveze da ista dokumenta isplati. Fakt4ringPoslovigdebankailiIactoringkompanijaotkupljujekratkorocna potrazivanja koji izvoznik ima prema trecem licu. Tako banka ili Iactoring kompanija preuzimariziknaplatepotrazivanja,pricemuseizvoznikkratkorocnokreditiraido 90vrednostiizvoza,apreostaliizvozsestavljanaraspolaganjekadakupacprimi robu, uz odbitak kamate i provizije.23 Najznacajniji dugorocni aktivni bankarski poslovi su : Hip4tekarnikredit-jeposebnavrstadugorocnogkreditastogabankeidruge specijaliziraneIinancijskeustanoveodobravajugradanimaipreduzecinanaosnovu plataunekretninama.Vracanjekreditaosiguranojerealnimpokricemduznika stambenim ili poslovnim prostorom, zemljistem i gospodarskim zgradama, skladistima isl.Kreditorvracanjekreditaosiguravatzv.intabulacijompravnimpostupkom uknjizbe osiguranja trazbine nad duznikovim nekretninama. Sigurnost vracanja kredita nijeuduznikovubonitetuvecuvrednostinekretnine.Kreditseodobravauvisini50-70odprometneiliprocenjenevrednostinekretnine, stokreditoruosiguravadace,akoduznikneizvrsavaurednosvojekreditneobveze, mociizprodajnevrednostinekretninenaplatitisvojepotrazivanje.Rokovivracanja kredita su od 10 do 30 godina. Moguce je uspostaviti i vise hipoteka na istoj nekretnini (prva, druga, a ponekad i daljnje hipoteke) pod uslovom da su pravno uredeni redosled iprioritetikreditora.Izuzetnoseovikreditiodobravajuinaosnovipokretnih (prometnih) sredstava velike vrednosti, kao sto su brodovi ili avioni. Zbog jednostavne logikeovi sukreditiu svetuu sirokojprimeni.Kodnasjehipotekarnikredit svevise zastupljen u poslovanju banaka, ali jos uvijek nedovoljno, iz vise razloga. Crade;inskikreditOvikreditisenajcesceodobravajuzaobjektekojisenalazeu Iaziizgradnje.Odobravajuihkomunalneihipotekarnebanke.Rokvracanjaovog kreditatrajeoddvedotrigodine.Bankeovekrediteodobravajuputemtekuceg racuna,ieskontamenica.Ukolikoseodobravaprekotekucegracuna,odobravaseu Iazama,pabankaputemkontroleizgradnjeobjekta,mozedapratiikontrolise namenskotrosenjesredstava.Akosekreditodobravaputemeskontamenica,menicu vuceizvodacgradevinskihradova,akceptnamenicustavljainvestitor,abankavrsi njenoeskontovanje.UovomslucajubankanemozedakontroliseIazeizgradnje objekta.Bankekojeodobravajuovekreditemorajudaposedujuznanjeotehnickim pitanjima vezanim za oblast gradevinarstva. In;estici4nikreditOvajkreditjeodvelikogznacajazaIinansiranjerazvoja,aiza nabavkutrajnihobrtnihsredstava.Investicionikreditiseodobravajuza:izgradnjui nabavkuosnovnihsredstava,zaosnivackaulaganjakojapodrazumevajutroskove realizacijeodredeneinvesticije,ulaganjaustalnaobrtnasredstva,Iinansiranje sanacionogprogramaitd.Kododobravanjainvesticionogkreditapoveriocnarocito razmatrakreditnusposobnosttraziocakredita.Dabistekaorealniuvidukreditnu sposobnostzajmotrazioca, poverilacodnjegazahtevanauvid,bilans stanjaiuspeha, Iinansijskiplan,projekcijubuducegprihodaimogucnostivracanjakredita.Takode traziockreditapoveriocupodnosiinvesticionielaboratkojisadrziinvesticiono tehnickudokumentacijuukojojserazradujetehnoloskoprivrednakoncepcija predmeta investicije. Elaborat sadrzi podatke o vrsti i nameni kredita, nacinu njegovog koriscenjainacinuvracanjakreditakao isveostalepodatkezakojebankasmatrada 26 su relevantni za podnosenju kreditnog zahteva. Strucna sluzba banke pregleda da li su uzzahtevpredatasvapotrebnadokumenta,proveravasvepodatke,utvrdujedali predlozenaIinansijskakonstrukcijaobezbedujezavrsetakplaniraneinvesticije, utvrduje kreditnu sposobnost trazioca kredita. Takode banka angazuje grupu eksperata iz oblasti tehnologije, inzinjeringa tj onih oblasti na koje se odnosi investicijada daju misljenje o opravdanosti preduzimanja date investicije. Ukoliko se kredit odobri banka izajmotrazioczakljucujuugovorokreditu.Potombankapratirealizaciju investicionogprojektaikontrolisedalisetraziockreditapridrzavaugovorenih obaveza.Nakrajuprizavrsetkuinvesticionihaktivnosti,projekatsepustau eksploatacijuipocinjeotplacivanjekredita.Vremenski rokotplatekreditapocinjeda tecesadanomutvrdenimugovorom.Nacinvracanjaovevrstekreditajeputem anuitetskih otplata (kamata i glavnica) sa grejs periodom ili bez grejs perioda ili putem jednokratneisplatenakonodredenoggrejsperioda(kamataseplacautokugrejs perioda, a ceo iznos se isplacuje nakon isteka grejs perioda). K4nz4cijalnikredit -Konzorcijalnikredit predstavljadugorocnibankarskiposaokoji podrazumevaudruzivanjevisebanakauciljuobezbedenjanovcanihsredstavaza Iinansiranje dugorocnih i velikih investicionih projekata. Banke pribegavaju osnivanju konzorcijumauslucajukadapotrebnoulaganjeprevazilaziIinansijskumogucnost jedneposlovnebanke.Tadabankepotpisujuugovoropovezivanjuukonzorcijumu komdeIinisuciljisvrhuorganizovanjakonzorcijuma.Ovikonzorcijumimogubiti privremenogilitrajnogkaraktera.Povremeniseosnivajukodadhokposlovadokse trajnikonzorcijumiosnivajuzaprojektedugorocneposlovnekooperacijei specijalizacije.Organizovanjemkonzorcijumabankasmanjujerizikpridavanju kredita,jerseistiravnopravnorasporedujenaostalebankepartnere.Konzorcijum poslovnihbanakazakljucujeugovorsatraziocemkreditaoodobrenjuivracanju kredita. Ugovor prestaje da vazi kada glavni duznik o roku vrati konzorcijalni kredit, a bankeclanicekonzorcijumadobijuiznosulozenihsredstvava.Ovikreditise odobravaju za izgradnju autoputeva, gasovoda, naItovoda i sl. !4rtf4li4 kreditiPlasmani banaka u hartije od vrednosti. F4rfeting-ForIetingjevrstadugorocnogkreditiranjanamenjenogIinansiranju izvoza.Ovajkreditserealizujeprodajomizvoznogpotrazivanjapreduzecabanciuz odbitakIiksnogiznosatjpremijezapreuzimanjepotrazivanja,anaosnovu dokumenatakojimuvoznikgarantujeotplatuduga.Drugimrecimabankaotkupljuje dugorocno potrazivanje preduzeca prema trecem licu. Tako izvoznik prodaje uvozniku robunakredit,aprodajomsvogpotrazivanjabanciuzodredenoumanjenjeiznosa potrazivanja,kojebancidajekaoprovizij,brzodolazidogotovine.OvaIrsta IinansiranjajeslicnaIaktoringukojipodrazumevakupovinukratkorocnih potrazivanja.ProceduraIorIetiranjapodrazumevadabankaIorIetor,otkupljuje potrazivanjekojeizvoznikimapremanekomtrecemlicuputempreuzimanjamenice, akreditivasaodlozenimplacanjem,itakonasebepreuzimariziknaplatetog potrazivanja.UkolikoseradioIorIetiranjumenice,tadabankaizvoznikuisplacuje sumunaznacenunameniciumanjenuzaiznoseskonta.Bankaovuvrstukredita odobrava iz svog redovnog kreditnog potencijala, zaraduje kamatu ali i preuzima rizik naplatepotrazivanjaizposla.Upravozbogpreuzetogrizikabankenastojedavrse IorIetiranje prvorazrednihmenica koje su obezbedene avalom ili garancijom poznatih 27 svetskihbanaka.Iztograzlogapreduzecanastojedapribaveprvorazrednemenice. Dobrastranaovevrstedugorocnogkreditiranjazapreduzecejeutomestose preduzece izvoznik oslobada potencijalnog valutnog rizika tako sto svoje potrazivanje prodaje pre roka dospeca. Takode putem IorIetiranja preduzece izvoznik odmah dolazi do gotovog novca i nema potrebe da trzi kredit od svoje poslovne banke. !4tr4akikredit-Potrosackekrediteodobravajuposlovnebanke,privredna preduzecagradanimazanabavkutrajnihpotrosnihdobara.Ovajobliksrednjorocnog kreditiranjasekoristikaosredstvopodsticanjaproizvodnjeiprometa,sredstvo uravnotezenjarobno-novcanihodnosaikaosredstvokojeuticenaporastdrustvenog standardasektorastanovnistva.Ovuvrstukreditaporedbanakaodobravajui specijalizovaneIinansijskekompanijeiproizvodneorganizacije.Rokvracanjaovih kredita se krece od 12 do 36 meseci. 3.3 Aeutralni bankarski p4sl4;i Neutralnibankarskiposlovispadajuugrupuposlovakojimabankaneostvarujeni aktivnu,nitiplacapasivnukamatu,vecpoobavljenomposluonanaplacujeodredenu provizijuiposebnetroskove(npr.cuvanjevrednosti)radipreduzetogrizika.Posebno obelezije neutralnih bankarskih poslova je u tome sto banka te poslove obavlja u tude ime i za tud racun, ili u svoje ime i za tud racun. Postojivisokstepenprozimanjaizmedjuneutralnih,sjedne,iaktivnihipasivnih poslovasadrugestrane.Naime,kvalitet,azurnost,tacnostibrzinauobavljanjuneutralnih poslovaneposrednouticenaintenzitet,kvalitetikvantitetpasivnihiaktivnihbankarskih poslova. Neutralni bankarski poslovi najcesce se dele na tri grupe : 15 !osrednickiposlo;i:posloviplatnogprometauzemljiisainostranstvom,inkaso poslovi poslovi naplate i isplate, poslovi ziro prometa sa hartijama od vrednosti i sl. Obavljajuci te poslove u ime i za racun drugoga, banka naplacuje odredenu naknadu. omisionibankarskiposlo;i:emisijahartijaodvrednostiponaloguizaracun komitenta,komisionikreditniposlovi,izdavanjekreditnihpisama,akreditiva, garancijskihpisama,garancija,depoposlovi(zlato,predmetiodzlata,menice, obveznice,poliseosiguranjaisl.),berzanskiposloviiposlovikupoprodajehartijaod vrednosti,devizeivaluteponaloguizaracunkomitentaitd.Oveposlovebanka obavlja u svoje ime i za tud racun, naplacujuci za njih odredenu naknadu. dministrati;ni,kontrolno-upra;niposlo;iuimebanke,azaracundrzave,javnih ustanova i institucija : poslovi drzavnog blagajnika i drugi upravno-kontrolni poslovi.

13!ovlc S 8ankarsLvo 8eograd naucna kn[lga 1990 28 3.4 S4pst;eni bankarski p4sl4;i Sopstvene (vlastite) bankarske poslove banke obavljaju u svoje ime i za svoj racun. Akcionarskoorganizovanje,kojepretpostavljaucesceisopstvenogkapitala,nuzno namecebankamadasepremasvojimkomitentimaponasajuikao"inicijalni"poverioci(na osnovu sopstvenog kapitala), a ne samo kao "izvedeni" poverioci (na osnovu tudih sredstava). Zbog toga je sve vece ucesce plasmana koji znace sopstveni bankarski posao, u svoje ime i za svoj racun. S obzirom na vremensku dimenziju, sopstveni bankarski poslovi mogu biti : Kratkorocni sopstveni bankarski poslovi Dugorocni sopstveni bankarski poslovi U kratkorocne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se : Arbitraznip4sl4;i(bankenarazlicitimberzamazaradujunarazliciukursevima hartija od vrednosti). Arbitrazniposlovisuposlovikojekarakteriseistovremenakupovinaiprodajanekog dobra(valuteilirobesirokepotrosnje)nadvailivisetrzistanakojimapostojicenovna razlika.U uzem smislu arbitrazni poslovi se odnose na kupo-prodaju valuta. Valutni arbitrazeri permanentnopratedeviznatrzistausvetuikadaotkrijudapostojimalarazlikaucenineke valute na raznim trzistima, oni brzo kupuju valutu na trzistu gde je cena nesto niza i prodaju je odmahnatrzistusavisomcenom.Pritomearbitrazerineulazeudeviznirizik,jer istovremenokupujuiprodajuistuvalutu,pricemusticudobit,stojeimotivnjihovog poslovanja.Postojanjedeviznearbitrazedelujenanivelacijudeviznihkursevanadeviznim trzistimanasvetu.UsavremenimuslovimapostojanjajakeibrzeinIormacionetehnologije, mogucnostIormiranjazaradaizarbitraznihposlovajavrlomala,pogotovokodvalutakoje imaju veliki promet na deviznom trzistu. Berzanskipekulati;nip4sl4;i(bankakupujehartijeodvrednostinaberzipo jednom kursu, da bi ih kasnije po vecem kursu prodala, tzv. swic i swap poslovi). Spekulativniposlovisuberzansketransakcijecijijeosnovniciljvelikazaradau veomakratkom roku,koja seostvarujekupovinomponiskimcenamaiprodajompovisokim cenama.Oveposlovepratipovecanirizik,kojijeprihvatljivzbogmogucnostivelikih dobitaka.InIormacijeobuducimkretanjimahartijaodvrednostiseuglavnomdobijajuod insajderailinaosnovupodatakakojinisudostupnisvimucesnicimanaberzi.Prikupovini akcija,spekulantocekujepozitivnakretanjai rastcene akcijeukratkomroku,nakoncegace akcijeprodatiiostvaritiproIit.Ukolikoocekujunegativnakretanjanaberzi,spekulantiseu kratkomrokuoslobadaju akcija sanameromdaihponovokupekadadostignu supportnivo, odnosno cenu od koje akcije pocinju ponovo da rastu. !articipacija u p4sl4;ima k4mitenta u trg4;ini harijama 4d ;redn4sti i dr. 29 U dugorocne sopstvene bankarske poslove spadaju : Osni;anjes4pst;enihpreduzecaiakci4narskihdrut;aradimaksimiziranja pr4fita Uest;4;anje u kapitalu drugih preduzeca kup4;in4m njih4;ih akcija i dr. U savremenim bankarskim poslovima banke moraju da povecaju (kvantiIikuju) ucesce sopstvenih poslova u ukupnim poslovima zbog vece likvidnosti, proIitabilnosti i sigurnosti. 3.5 Banka ka4 n4;an4 preduzece NajznacajnijekomponenteposlovnoguspehabankesuproIitabilnostirizikposlovanja. Banke su organizovane tako da maksimiraju vrednost deonickog kapitala koji je ulozen u njih sa prihvatljivim nivoom rizika. Cilj maksimalne proIitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika nijelakopostici.Tozahtevaodbankedaneprekidnotrazinoveprilikeisansezanovo povecanje prihoda, za vecu eIikasnost u poslovanju i eIektivnije planiranje i kontrolu. Bankarsko poslovanje mora da bude usmereno prema odredjenim ciljevima. Sigurno je da mnogebankeimajusvojejedinstveneciljeve.Nekebankezeledaostvaredugorocneciljeve rasta,adrugevisevoleskromanrezultatiminimalanrizik.Bankamorasvojimprihodima pokrivatirashodeiostvaritiIinansijskudobit.ToznacidabankamoraostvaritiproIit, dividendu za akcionare, akumulaciju i rezerve. UdeIinicijamaekonomsko-pravnogkarakterabankasedeIinisekaopreduzecekoje proIesionalno, u vidu zanimanja, uzima i daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji iz kamatnihrazlika,pricemuposredujeuplatnomprometu,ipruzauslugeuposlovimasa hartijamaodvrednosti.Bankaurazlicitimoblicimapreuzimatudinovackojidalje pozajmljujetrecimlicimaradiostvarivanjadobitikojasesastojiu razliciizmedjuaktivnihi pasivnih kamata pri cemu ni krug davalaca ni krug primalaca kredita nije ogranicen. UdeIinicijamaIormalno-pravnogkarakterabankaseodredjujekaoIinansijska organizacijakojazapredmetposlovanjaimazakljucivanjeiizvrsavanjebankarskihposlova. Za osnivanje banke potrebna je saglasnost centralne banke ili drugog drzavnog organa. Postoje razlicite vrste banaka. One se mogu podeliti po rocnosti poslova na : komercijalne banke(kojeradekratkorocneposlove)iinvesticionebanke(dugorocniposlovi).Pooblasti poslovanjamogusepodelitina:trgovacke,poljoprivredne,industrijskebankeitd.Po teritorijalnomkriterijumumogusepodelitina:opstinske,regionalne,nacionalne, multinacionalneitd.Ipak,najcescasepodelabanakavrsipojednommultikompleksnom kriterijumukojiobuhvatasredstvakojimabankaraspolaze,izvoretihsredstavainjihovu upotrebu,atojepodelabanakana:emisionu(centralnu)banku,poslovnebanke, komercijalne banke, investicione, univerzalne i ostale banke. 30 Postoji sustinska razlika izmedu banaka kao akcionarskih i banaka osnovanihdrustvenim odnosnodrzavnimkapitalom.Overazlikeseogledajunesamouvlasnistvunadkapitalom kojim banka raspolaze. Ta razlika je ocigledna. Vec se ogleda i u sadrzini pojedninih poslova kojimasebankabavi,kaoiuprimarnimciljevimakojiseodnosenaposlovanjebanke. Akcionarske banke imaju za cilj da umnoze novcani kapital i maksimiziraju dobit. UrazvijenimzemljamabankarskiiIinansijskisistemisuveomakontrolisani.Utom smislu veliki znacaj imaju drzavne intervencije koje se svode na : Nacionalizaciju centralne banke Podrzavanje velikih poslovnih i komercijalnih banaka Stvaranje velikih drzavnih Iinansijskih institucija Formiranje posebnih Iinansijskih institucija Stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova. Navedenemeresprecavajustihijkoponasanjekadjeupitanjuinicijativauprivatnoj oblastibankarstva.Medutim,trebanaglasitidaudomacimuslovimaposlujubankekojesu registrovanekaoakcionarskadrustva,alijejosuvekodredenibrojnjihovihakcionara drustveno preduzece. Semrazlikeuobelezijimabanakazavisnoodvlasnickestrukturepostojeizajednicke karakteristikeIunkcionisanjaizrazenebankarskimnacelimaposlovanjakojeseodnosena smanjenje stepena rizika i maksimizaciju racionalnosti poslovanja. U osnovne bankarske poslove spadaju : Prikupljanje depozita Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita Poslovi platnog prometa Mobilizacija slobodnih novcanih sredstava Multiplikacija i investiranje (,sekundarna emisija') Posredovanje na Iinansijskom trzistu (posredovanje u obavljanju platnog prometa).

Osnovnibankarskiprincipikojihsebankemorajupridrzavatiuobavljanjuraznovrsnih poslova su :16 !rincip lik;idn4sti Likvidnost jeprincipposlovanjacijomprimenom seobezbedjujeplacanjeuugovorenom rokudospelihobavezapreduzeca.Usustinitojeprincipostvarivanjaisprovodjenja rentabilnosti.LikvidnostjeiodredjenoIinansijskostanjepreduzecaukomepostoji uskladjenostizmedjuprilivanovcanihsredstavaidospelihobavezaplacanja.Likvidnost predstavljasposobnostpreduzecadauodredjenomrokuizvrsiobavezeplacanjadrugim subjektima, poslovnim partnerima. Likvidnost se izrazava preko odnosa likvidnih Iinansijskih sredstava i dospelih obaveza za placanje. !rincip p4sl4;n4sti i efikasn4sti

16 eLer S 8ose MenadzmenL komercl[alnlh banaka MaLe Zagreb 2003 31 Ovajprincipproizilaziizosnovnognacelareprodukcijesvakogsubjektapostizanje maksimalnihrezultataminimalnimulaganjemsredstava.Principposlovnostitrebadabanku osiguraodeventualnihiznenadenjakojasumogucausavremenimvrlodinamicnim promenamaIinansijskestruktureuprivredi.StabilnostieIikansostposlovanjabankegotovo danijemogucedanasposticibezstalnoprisutnognaucnograzradenogmetodapracenjai predvidanja svih relevantnih Iinansijsko materijalnih tokova u banci i privredi. !rincip sigurn4sti Predstavljaodredenistepensigurnostibankedacekomitentiliposlovnipartneru odredenomvremenskomrokuurednoizvrsavati svesvojeugovorompreuzeteobaveze.Ovaj princip se posebno odnosi na sigurnost ulozenih sredstava, a sprovodi se ocenom Iinansijskog polozaja partnera i njegove kreditne sposobnosti. !rincip rentibiln4sti i ek4n4min4sti Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeca cijom se primenomsa manjommasomangazovanihsredstavaostvarujevecadobit.Onapokazujeiizrazava eIikasnostangazovanihsredstava,kaoiisplativostposlovanjapreduzeca.Rentabilnostje jedan od najznacajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzeca. !rincip s4l;entn4sti Principsolventnostipodrazumevasposobnostbankedaodgovorisvojimobavezamau celinidugorocnasposobnost.Sposobnostbankedaujednomtrenutkumozeisplatitisve poverioce.Principsolventnostiobezbedujesigurnostnjenimvlasnicimaideponentima sigurnoscusvojihplasmanaprilikomodobravanjakredita(proverakreditnesposobnosti duznika i garancija), pa se na taj nacin promasaji svode na najmanju meru. !rincip azurn4sti Ovajprincippredstavljaobavezubankedauodredenomrokuobavljaposloveiazurno vodi poslovne promene. Prvi nivo azurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i postovanje rokova koje je banka preuzela na sebe (sto utice na reputaciju banke). Drugi nivo azurnosti se odnosi na obaveze prema NBS, prvenstveno izvestavanja (moze uticati na preduzimanje mera prema banci).

32 . STA SU KREDITI I NACIN ODOBRAVAN1A KREDITA STANOVNISTVU Kreditni odnosi se uspostavljju izmedu duznika i poverioca, a nastaju kada duznik, pod odredenim ugovornim uslovima, od poverioca uzme odredenu sumu novca na zajam. Ovu sumu sa pripadajucom kamatom duznik poveriocu vraca u ugovorenom roku kroz odredeni broj rata. Kreditniposlovisespadajuuskupinuaktivnihbankarskihposlovaizdavajucikredite bankaplasiraprikupljenasredstvaizaradujekrozkamatu.Stopapokojojbankaprima sredstvajepasivnakamatnastopa.Plasiraihpokamatnojstopikojunazivamoaktivna kamatna stopa i koja je po pravilu visabanka zaraduje na razlici u kamatnim stopama. Potrebno je naglasiti razliku izmedu kredita i novca. Iako je uobicajeno da ljudi govoreo ,posudivanjuizaduzivanjuunovcu'novac ikreditnisuisto.Cinjenicajeda senajvecideo ugovoraokredituobicnospeciIiraujedinicamamere,odnosnounovcu.Medutim,uprkos tome, po svakoj prirodi kredit odgovara transIeru vlasnistva nad realnim dobrima ili uslugama doksenovackoristikakobi sevrednovalotovlasnistvoumodernojekonomiji,no sadruge strane kredit jeste vlasnistvo. Uliteraturisecestoumestopojmakreditkoristipojamzajam,pricemuseupraksi shvatajukaodvaistovetnapojma.Medutim,sateorijskogaspekta,kreditomsesmatra imovinskopravniodnosizmedupoveriocaiduznikaukojempoverilacsvojanovcana sredstva istupa duzniku na odredeni vremenski period i pod odredenim uslovima.17 Kredit je 4dreden n4;ani izn4s k4ji je njeg4; da;alac (p4;erilac - banka) na 4dreden4 ;remeustupi4nak4ricenjetrazi4cu(duzniku-klijentu)p4d4dredenimusl4;imaiuz placanje naknade (kamate) ka4 cene k4ricenja tih sredsta;a. Uobicajenojedaseugovaravracanjekreditakrozodredenibrojgodisnjihilimesecnih ratacijeiznisenazivamoanuitetom.Anuitetimogu,alinemorajubitiistiusvimotplatnim periodima.Kamatasenajcesceotplacujezajednosaglavnicom,alimozeseugovaratii drugacijevracanjekredita.Ako sekamatavracazajedno saglavnicom,onda se svaki anuitet sastojioddelaotplateidelakamate.Vremenskiintervaljednogotplatnogperioda,pored godine i meseca, moze biti i bilo koji vremenski interval. Kamatajecenakojaseplacazakoriscenjesredstavabankeiizracenajeuprocentima. Onapredstavljaodnosiznosagodisnjekamateiiznosakredita.Visinakamatnestopezavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstva obezbedenja naplate potrazivanja, uslovanatrzistuisl.Uprotekuvremena,kamatnastopasemenjapoduticajemponudei traznje na Iinansijskom trzistu. Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja predstavlja relativni brojprocenat, koji odreduje koliko se novcanih jedinica placa po jedinici kredita i koristi se za obracun redovne kamate po datom kreditu. Moze biti Iiksna ili promenjljiva.

17 Sladana 8enkovlc 8udzeLlran[e kaplLala lakulLeL organlzaclonlh nakuka 8eograd 2007 33 1ekti;nakamatnastopa(EKS)zarazlikuodnominalnekamatnestope,predstavlja stvarnucenukreditaiomogucavalaksesagledavanjeiuporedivanjeuslovapodkojima razlicitebankenudeistekredite.EIektivnakamatnastopa,porednominalnekamatnestope, ukljucuje naknade i provizije koje klijent placa banci za odobravanje kredita. Ukoliko je rec o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka placa na taj depozit. Vracanjekredita,obicnosenazivaamorti:acifomkredita,mozeserealizovatinavise nacina. Kredit se moze amortizovati jednakim ili nejednakim anuitetima. Dogovorom izmedu duznika i poverioca odreduje se ne samo broj vec i vrsta anuiteta.Akosekreditvracapomocunejednakihanuiteta,ondasuoninajlescerastuci,odnosno opadajucipoaritmetickojiligeometrijskojprogresiji.Anuitetimogubitiopadajuciizbog,u njima,udelakamatekojase,izanuitetauanuitet,smanjujezbogsmanjenjaostatkadugai pored toga sto je u svakom od njih otplata ista. Dakle, postoje dva nacina otplacivanja (amortizacije) kredita : Otplatamakojemogubitijednakeipromenljive,dakledarastuiliopadajupo aritmetickoj ili geometrijskoj progresiji s tim sto se kamata placa posebno Anuitetimakojesadrzeiotplatuikamatu.Anuitetkaoikamatamozebitistalani mozesemenjatipozakonuaritmetickeodnosnogeometrijskeprogresije.Zaduznika jepovoljnaamortizacijakreditajednakimanuitetimapostoseceoteretamortizacije ravnomerno deli na ceo period otplate. Faktorikojidirektno,ainajznacajnijeuticunapovoljnostjednogkreditasuvisina kamatnestope,nacinivremenskirasporedotplata,kaoimetodapokojimasuanuiteti izracunati. Ovi Iaktori su najznacajniji u neinIlacionim uslovima. U inIlacionim uslovima oni mogu postati cak i nevazni. Pri odobravanju kredita i pruzanju bankarskih usluga, banka u analizi ceni pre svega : 18 Bonitet i kreditnu sposobnost tuzioca kredita Obim kapitala trazioca kredita Stepen zaduzenosti trazioca kredita Mogucnost izmirenja obaveza prema banci Doprinos trazioca potencijalu banke Mogucnost sigurnog obezbedenja kredita Dosadasnju saradnju klijenta i banke

18 8[ellca vo[ln 8ankarsLvo Leorl[a l praksa Lkonomskl fakulLeL novl Sad 2001 34 Vrste bankarskih kredita : 19 Prema obliku u kojem se daju krediti se dele na : Naturalni kredit Robnonovcani kredit Novcani kredi Prema nameni (upotrebi) krediti se dele na : Potrosacki krediti Proizvodacki krediti Prema kriterijumu rocnosti krediti se dele na : Kratkorocni krediti Srednjorocni krediti Dugorocni krediti Prema kriterijumu ko je poverilac krediti se dele na : Privatni krediti Javni krediti Bankarski krediti Domaci krediti Inostrani krediti Prema kriterijumu ko je duznik (korisnik kredita) krediti se dele na : Industrijski krediti Komunalni krediti Zanatski krediti Drzavni krediti Trgovacki krediti Prema kriteriju obezbedjenja kredita krediti se dele na : Licni (personalni) krediti Pokriveni (realni) realni krediti Prema kriteriju kamcenja krediti se dele na : Kamatni krediti Beskamatni krediti Prema kriterijumu povlacenja kredita krediti se dele na : Jednokratni krediti Sukcesivni krediti Ostale vrste kredita : Eskontni krediti Lombardni krediti Rambusni krediti Hipotekarni krediti Krediti po tekucem racunu Krediti po osnovu akcepta, avala i garancija banke Kreditiranje izvoznih poslova

19 hLLp//wwwkredlLnlcenLarcom/33 U privrednom zivotu i Iinansijskoj praksi mogu se nabrojati sledece najznacajnije Iunkcije kredita:20 M4bilizat4rske funkcije Sastojiseuprikupljanjutj.mobilizacijisvihnovcanihsredstavakojasuudrustvui privredi rascepkananabrojnimmestimaiusitnjenau rukamamnogobrojnihvlasnika, akoja senalazeprivremenovanproizvodneiprometneIunkcije.Sastanovistaracionalnostitakva sredstvatrebaprikupiti,koncentrisatiiusmeritizaIinansiranjeprocesareprodukcije.Bez organizovanog bankarskog i kreditnog aparata taj novac bi ostao neuposlen, sto bi za drustvo i privredupredstavljaloznatnuekonomskuneracionalnost.DomicilnotrzisteIinansijskih sredstava karakterise permanentno veca traznja Iinansijskih sredstava od ponude, zbog cega je aktivnostsvakebankeusmerenanatodasvojomposlovnompolitikomobezbedistoveci volumen Iinansijskog potencijala i maksimalno pokriti iskazanu traznju. Obezbedenje k4ntinuiteta repr4dukcije Omogucuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje (prosta reprodukcija), doprinosi ubrzanju i povecanjureprodukcije(prosirenareprodukcija)iregulisanjuponudeitraznjenatrzistu (ravnotezarobnonovcanihodnosa),stojeujednoijednaodnajvaznijihIunkcijakredita. Kredit u toj ulozi omogucava da se proizvodnja, raspodela i promet odvijaju kontinuelno i da seuvecavaju,cimeseubrzavaprocesreprodukcijecelokupnogdrustvenogbogatstva. Preduzecusupotrebnanovcanasredstvazanjegovoposlovanje,zanabavkusirovina,za Iinansiranje procesa proizvodnje, za isplatu licnih dohodaka, za uplatu raznihobaveza prema drustvu i druge potrebe. Ukoliko preduzeca ne bi mogla da koriste kredite, morala bi odgoditi roknabavkisvedokneakumulirajudovoljnosopstvenihsredstava,pricemubiiskljucivo oslanjanjenasopstvenasredstvamoglodovestidotogadaproizvodnjabudeumanjenaisa malom stopom ubrzanja, odnosno rasta. Obezbeduje lik;idn4st i stabiln4st pri;redi;anja OvaIunkcijadolazidoizrazajauobezbenivanjusredstavauperiodudokseproizvodnja nerealizuje,posebnouorganizacijamasasezonskimkarakteromproizvodnjeiprodaje. Sezonske oscilacije proizvodnjemogu biti diktirane tehnoloskim razlozima proizvodnje, kako jetonpr.uprehrambenojindustriji.Takode,cestosedesavadanastajuzastojinatrzistuiu prodajinekihproizvoda,jer je trzistezasiceno, ilizato stonijesezonaprodajeitd. Posledica takvihzastojajedasegomilajuzaliheneprodaterobe,atoiscrpljujesopstvenasredstvai prouzrokujesmanjenjeilicakobustavuproizvodnje.Zasavladivanje takvihpreprekakoriste sesredstvauvidukredita,akadaseotkloneporemecajiizaliheprodajukorisnikkreditaiz realizacije otplacuje dospele obaveze po kreditu. Regulie p4nudu i traznju na trzitu Omogucujedasekupcinatrzistupojavljujukaopotrosaciiondakadanemajudovoljno sopstvenihsredstava.Timesedoprinosistabilizacijicenaismanjenjunivoazaliha,cimese ubrzavaprocesreprodukcije.Kreditnisistemomogucavasprovonenjeodreneneekonomske politikeradideIinansiranjarazvojaodrenenihoblastiiprivrednihgrana,atosepostize selektivnom politikom banke.

20 uuklc u 8[ellca v 8lsLlc Z 8ankarsLvo Lkonomskl fakulLeL 8eograd 2003 36 Stimulie medunar4dnu ek4n4msku razmenu Izvozni kredit je postao sredstvo konkurentske borbe, jer se nova trzista nemogu osvojiti bezkreditnepodrskeplasmanurobe.Konkurencijaizastitnemerenainostranomtrzistune mogu se vise prevazici samo kvalitetom i cenom proizvoda vec, pre svega, kreditnim i drugim uslovima placanja koje izvoznik nudi kupcima robe. Relati;izuje p4st4jece regi4nalne razlike raz;ijen4sti Imaposebanznacajumenunarodnimprivrednimodnosimazarazvojprivredno nedovoljnorazvijenihzemalja,jersepomocunjegalaksemozeprebroditisopstvene akumulacijeiubrzatirazvoj.KreditimaslicnuIunkcijukadasekoristiuregionalnim projektima za razvoj u okvirima jedne zemlje. K4ntr4lna funkcija kredita u pri;redi PredstavljavazanoblikukupneIinansijskekontrole.Pomocukreditaseostvaruje permanentnakontrolaposlovanjapreduzecakojasekreditiraju.Bankakojadajekredit,po pravilu,uslovljavasvomkomitentudacelokupnoIinansijskoposlovanjeobavljanjenim posredovanjem.Onakontroliseposlovnogsubjektakojikoristinjenkreditdagazaista namenski upotrebljava, da posluje rentabilno, da nema nenaplativih i sumnjivih potrazivanja i da suzaliheiskazaneprema realnimcenama.Vazanoblikkontrolne Iunkcijekreditazasniva senaobaveziduznikadauzetikreditmoraotplatitibanciuutvrnenomroku.Svako odstupanje od ugovorenog roka signalizira banci da ima poremecaja u procesu reprodukcijei ukazujedatrebapreduzetikonkretnemerezanaplatudospelihkredita.OvaIiinkcijase sprovodi bez mesanja u samostalnost poslovanja privrednih subjekata. Medutim, i pored velikog znacaja i uloga kredita u privrednomzivotu zemlje, treba imati uviduinegativneeIektekojekreditmozeizazvati.Tako,naprimer,prekomerniporast kreditnih plasmana dovodi poslovne subjekte u situaciju da budu prezaduzeni, zbog cega slabi njihova reproduktivna sposobnost. Procedura u procesu kreditiranja : 21 Podnosenje zahteva za kredit Razmatranje i obrada kreditnog zahteva Resenje banke o zahtevu za kredit Zakljucivanje kreditnog ugovora Koriscenje kredita Vracanje kredita Monitoring kredita Kreditjenesumnjivopostaojedanodkljucnihbankarskihposlovausavremenim uslovima, iako je pogotovo u novijem periodu doslo do velike disperzije bankarskih poslova i usluga.Kreditjepostaomasovni,visokostandardizovaniproizvod,savelikimbrojem namena.

21 8ober klyosakl 1ok goLovog novca 1997 37 Za obezbedivanje kredita moze se traziti jedno ili vise vrsta obezbedenja i to : Hipoteka na imovinu ili zalog za neku drugu vrednost Akcije preduzeca Menica potpisana od strane zajmotrazioca i jedan, dva ili tri kreditno sposobna ziranta Izjava o jemstvu treceg lica koje je korisnik tekuceg racuna u banci Garancija druge banke ili drugog pravnog lica, koje su prihvatljive za banku Obveznice stare devizne stednje Polisa osiguranja vinkulirana u korist banke Administrativna zabrana. 4.1 Struktuiranje kredita Podstruktuiranjemkreditapodrazumevasesporazumnoutvrdivanjeuslovapodkojimje zakljucenkreditniugovorizmedubankeiduznika.Najznacajnijielementistruktuiranja kredita su : 22 Rocnost Kamata Kolateral (pokrice) Zastitne klauzule ROCAOS1 Posmatrano sa aspekta rocnosti imamo semu koja izgleda ovako : Kratkorocni kreditido 1 godine Srednjerocni kreditiod 1 do 7 godina Dugorocni kreditiobicno preko 10 godina Razliciterocnestructureseodnosenarazlicitetipovekredita.Kratkorocnikreditise uglavnomkoristezaIinansiranje tekucihpotrebauobrtnim sredstvima.Dugorocnikreditise koristezaIinansiranjetrajnihIiksnihaktivailitrajnogobrtnogkapitala.Srednjorocnikrediti secestoodnosenadugorocnoIinansiranjekompanijas timdaoblikbankarskogIinansiranja mozepromenitiilikompanijailiduznikmozedapredenaberzanskoIinansiranjeputem emisije hartija od vrednosti. Uvezisaproblemomrocnostitrebanapomenutidajevracanjekreditasakamatom razlicito kodkratkorocnih i dugorocnihkredita. Kod kratkorocnih kredita se sredstva vracaju odjednomzajednosaodgovarajucomkamatom,doksedugorocnikreditivracajubanciu ratama prema anuitetnom planu koji ukljucuje i odgovarajucu kamatu. Ukoliko je rok otplate

22 MlluLln Clrkovlc 8ankarsLvo drugo lnovlrano lzdan[e LCu 8eograd 2006 38 duzi i bankarski rizik je veci, iz tog razloga kredit sa duzim rokom vracanja sardzi nesto visu kamatnu stopu. Inakrajutrebanavestidajezajednickiinteresibankeiduznikadaseduzinaotplatnog perioda sto realnijeprocenijerbi seusuprotnompovecalesanseda sedugbancinevratina vreme, sto bi svakako bilo stetno i za banku i za duznika. KAMA1A KamatasemozedeIinisatinavisenacina.NekiautorikamatudeIinisukaonaknadu koriscenjaIinansijskihsredstavailicenuupotrebekapitala.Kamatapredstavljadohodak zajmovnog kapitala. Kamatajetrosakpozajmnjivanjanovcaikompenzacijapoveriocazaodricanjeod sopstvene potrosnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska na aktivnost bila manja. Kamatnastopa jekljucniparametar Iinansijskog trzista. Na Iinansijskom trzistu sena osnovuprinosairizika,kreiraivrednujeIinansijskaaktiva.Prinospredstavljaocekivani povracajnaulozenikapital,dokrizikizrazavaizvesnosttogprinosa.Umestodaslobodna novcana sredstva (novac i kapital) trosi, njihov vlasnik ih moze staviti na raspolaganje drugim ekonomskimsubjektimakojitasredstvainvestirajuuproizvodniproces.Kamatajeutom slucaju,zavlasnikekapitala,cenaodricanjaodtekucepotrosnje,azainvestitora,kamataje cena nedostajuce akumulacije. Kamata je cena koju zajmoprimac (duznik)placa zajmodavcu (kreditoru) za upotrebu pozajmljenesume(glavnice)uodredenomperiodu.Kamataseizrazavakrozkamatnustopu koja predstavlja odnos nominalnog iznosa kamate i glavnice. Kredit ima svoju upotrebnu vrednost cuja je cena kamata. Kamata je odraz vremenske vrednostinovca.Kamatesunajbitnijastavkauokviruobezbedivanjacenekredita, obracunavajuseuzpomockamatnihstopakojeseIormirajunaIinansijskomtrzistu,a odredenesuponudomitraznjomkapitala.Nakarakterivisinukamatnestopeuticuidrugi Iaktori:platnibilansideviznikurs,monetarno-kreditnapolitika, srednjekamatne stopepo bankarskimkreditima, anarocito rokotplatei riziknaplativostipotrazivanja. Zaodredivanje visinekamatetakodebitnojeijosnekolikoelemenata,odkojihsunajvazniji:metod obracuna kamate i obracunskog perioda.Kadajeupitanjumetodobracuna,kamatesemoguobracunavatisistemomprostogi slozenog interesa. Prost interes se obracunava uvek na jednu istu velicinu kapitala, bez obzira nabrojobracunskihperioda.Slozeniinterespredstavljametodobracunapremakomesena krajusvakogobracunskogperiodakamatniprinosiztogperiodasaberesaglavnicomiu narednomperiodnadobijenizbirobracunakamata.Zarazlikuodprostoginteresa,u slozenominteresuseracunainteresnesamonaglavnicu,vecinainteresizpredhodnog obracunskog perioda, zbog cega se ovaj racun jos zove interes na interes. 39 Postoji vise metoda za obracun i placanje kamate. Najcesce se koriste : Dekurzi;na met4da Primenomdekurzivnemetodekamataseobracunavaiplacakrajemistekaodredenog vremenskogperiodakoriscenjakredita.Tajperiodmozeiznositimesecdana,polagodine, godinudanaisl.Ovommetodomobracunavajuseiplacajukamatenadepozitenaziroi tekucimracunimanastedneuloge,naraznekredite,priobracunuzateznekamate,itd.Ova metoda se u praksi vise koristi od anticipativne metode jer je povoljnija za korisnika kredita. Anticipati;na met4da Primenomanticipativnemetodekamataseobracunavaiplacapocetkomodredenog vremenskog perioda. Kada na trzistunovca postoji veca potraznja od ponude, kreditori mogu dazahtevajudasepriodobravanjukreditakamataobracunaiplatiunapred(napocetku perioda)idasezaiznosplacenihkamatasmanjiglavnicakredita.Koriscenjemovemetode povecavasestvarnakamatnastopa,atimeitrosakIinansiranjakreditom,postosekamata placanaukupaniznoskreditazaceluglavnicu,bezobzirastosezaiznosanticipativne kamate smanjuje glavnica kredita. Anuitetska met4da Kod anuitetske metode kredit se otplacuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetimakoji se sastoje od glavnice i kamata. Prilikom uzimanja kredita preduzece treba davodi racuna da sakreditoromugovoriplacanjekamatenaostatakduga,anenaukupaniznosodobrenog kredita. Met4da k4mpenzirajuceg stanja Metoda kompenzirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na depozitnomracunuodredeniiznosnovcausrazmerisaiznosomodobrenogkredita(npr. 10).Ovajiznosnovca semoradrzatina racunu bankezavremekoriscenjakredita, svedo njegovekonacneisplate.Ovimmetodomsmanjujeseiznosstvarnokoriscenogkreditai povecavastvarnikamatnitrosakIinansiranja,jerpreduzeceplacakamatunaukupaniznos odobrenogkredita,anenaiznosstvarnokoriscenogkredita,kojijemanjizaiznos kompenzirajuceg stanja.Upogleduvremenaobracunavana,kamatamozebitiredovnaiinterkalarna.Redovnase placaodpocetkakoriscenjakreditaiobracunavasenaiznosiskoriscenogkredita,dokse interkalarna obracunava od momenta odobravanja kredita. U najopstijem izrazu, kamatna stopa izrazava cenu koriscenja kreditnih i novcanih resursa naIinansijskomtrzistu.VisinakamatnestopekaocenekoriscenjakreditnihiIinansijskih resursajepovezanasastopomkorisnostisredstavauodnosunavremenjihovogkoriscenja. Stopakorisnostisredstavauvekjevecausadasnjemvremenuuodnosunanekobuduce vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene koriscenja odgovarajucih novcanih i Iinansijskih resursa razlicita i saglasna odredenoj stopi njihove korisnosti. 40 Kamatna stopa je bitan, i moglo bi se reci, najvazniji instrument Iunkcionalnog poslovanja banke.Uuslovimaderegulacijebankarskogposlovanjaidinamicnihpromenaubankarskom okruzenju,kamatnestopebankesecestomenjajuiuskladujusanovonastalimuslovima poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne kamatne stope. Promenljivostkamatnihstopajebitnakarakteristikaposlovnepolitikebankeikljucni Iactoruspesnogposlovanjabanke.Odobimaistructureproduktivneactivebankeivisine aktivnihkamatnihstopazavisinivoukupnogkamatnogprihodabanke.Aodvisinepasivnih kamatnihstopazaviseukupnikamatniizdacibanke.Razlikaizmeduukupnihaktivnihi ukupnih pasivnih kamatnih stopa predstavlja neto kamatni prihod banke. Razlikujemonekolikovrstakamatnihstopaimodelazanjihovoizracunavanje.Vrste kamatnih stopa su : A4minalna kamatna st4pa NominalnakamatnastopamozebitiIiksnaivarijabilna.Fiksnakamatnastopaje navedenauugovorutj.preciznonominalnougovorenaiponjojbankavrsiobracunkamate duzniku.Varijabilnanominalnakamatnastopaseutvrdujepopravilunadvanacina.Prvi nacin je preko vazece kamatne stope na Iinansijskom trzistu u momentu obracuna kamate, pri cemutrebaimatiuviduvremenskiroknakojisupozajmljenaIinansijskasredstva.Akose radiokratkorocnopozajmljenimsredstvimakaorepernaseuzimakamatnastopanatrzistu novca. A ako se radi o dugorocno pozajmljenim sredstvima uzima sekamatna stopa sa trzista kapitala.Druginacinutvrdivanjavarijabilnekamatnestopejedodavanjevazecestope inIlacijeIiksnoutvrdenomiznosukamatnestopeutrenutkuobracunakamate.Uuslovima izuzetnovisoke stopeinIlacijemogucejeizvrsiti i revalorizaciju Iiksnogdelakamatne stope na koji se dodaje promenljivi deo (vezan za godisnju stopu inIlacije). St;arna kamatna st4pa Podrazumevauvodenjeuaranzmanorocenogdepozitailidepozitapovidenjuzavreme koriscenja kredita tj. sve do njegove konacne otplate. Realn4 p4ziti;na kamatna st4paPostoji onda kada je nominalna odnosno stvarna kamatna stopa veca od stope inIlacije. Realn4 negati;na kamatna st4pa TojesituacijakadajenominalnaodnosnostvarnakamatnastopanizaodstopeinIlacije. Izracunava se po istom modelu kao i realno pozitivna kamatna stopa, s tim sto u ovom slucaju rezultat sa predznakom minus. Relati;na kamatna st4pa Tojeproporcionalnideogodisnjekamatnestopekojisekoristizaobracunskiperiod kamatatokomgodine.Ovajmodelseprimenjujekadajegodisnjakamatnastoparelativno niskaidovodidotogadaprimenomovogmodelastvarnakamatnastopabudenestoiznad nominalne kamatne stope. 41 K4nf4rmna kamatna st4pa To je diskontovana godisnja kamatna stopa za obracunski period tokom godine. Obicno se primenjujekadjegodisnjakamatnastopavisoka,postoseprekoobracunavanepovecava nominalnailistvarnagodisnjakamatnastopa.Odnosno,stvarnakamatnastopajeuvek jednaka nominalnoj godisnjoj kamatnoj stopi. KamataimabrojneIunkcijeusavremenojprivrediiIinansijskomsistemu,tesekao najvaznije navode : 23 Faktor Iormiranja stednje Faktor racionalne upotrebe sredstava Faktor uspesnog Iunkcionisanja Iinansijskog trzista Faktor eIikasne alokacije sredstava Faktor monetarno kreditne regulacije i eIikasne monetarne politike Faktor za Iunkcionisanje bankarskog sistema Faktor Iormiranja troskova poslovanja i raspodele dobiti Faktor za medunarodno kretanje kapitala Faktor zastite realne vrednosti novca i koriscenja kapitala u uslovima inIlacije Faktor eIikasne stabilizacije politike KOLA1ERAL (p4krice) Kolateral na jednoj strain sluzi kao pokrice gubitaka zajmodavcu u slucaju neizvrsenja obaveza,takodepredstavljaipodsticajzajmotraziocudazajamrealizujepremaugovoru. Ukoliko ne izvrsi obaveze duznik moze da ostvari gubitak, ukoliko je kolateral veci od duga. Postojanje kolaterala umanjuje kreditni rizik, ukoliko se kolateral moze lako preduzeti, odnosnoprodati.Kolateraljekaoinstrumentzastiteodkreditnogrizikasirokoprisutanu praksi.Postoje vise tipova kolaterala : Osnovna sredstva, objeki, oprema, razlicite vrste dobara Hartije od vrednosti Dobra, kada se Iinansira transport dobara, mogu biti naIta i gas U pogledu realnog pokrica u vezi odobrenih zajmova, postoje dva pristupa :24 1. Pojednompristupubanketrazeodgovarajucepokricezaodobrenizajam,stimda imaju prava da se naplate prodajom active ukoliko duznik ne vrati zajam 2. Drugipristupsezasnivanatomedabankanetrazirealnopokricezaodobrene zajemove,vecsmatradajeotplatazajmazasnovananaprihvacenojprojekciji novcanih tokova.

Sladana 8enkovlc 8udzeLlran[e kaplLala prvo lzdan[e lakulLeL organlzaclonlh nauka beograd 200724 MlluLln Clrovlc 8ankarsLvo drugo lnovlrano lzdan[e LCu 8eograd 2006 42 Pravilo je da visina kolaterala prelazi vrednost zajma od 50. Postoje razliciti instrumenti kojisluzezadrzanjekoleteralaiznadvrednostizajma.Pravilojedasekolateralupridruzuju dodatne hartije od vrednosti (HOV), ukoliko vrednost postojecih dospe ispod vrednosti zajma.Razlikaizmedukolateralaidugaoznacavasekao'haircut.Ovavrednostseizrazavau procentualnojvrednosti,azavisiodHOV-anatrzistu.Savecomvolatilnoscuvecajei mogucnostnegativnogkretanjavrednostikapitala.Stogajeneophodanpermanentni monitoring vrednosti kolaterala, bez obzira sto prilikom sklapanja ugovora pokazatelji govore o sigurnoj 'pokrivenosti zajma. AS1I1AE KLAUULE Ugovoromokreditumogusepredvidetizastitneklauzulekojepredstavljaju obezbedivanjezakreditorskubanku.PostojerazliciteklauzuleuzavisnostiodIinansijske snage duznika, kvaliteta njegovog menadzmenta. One se najcesce primenjuju kod dugorocnih kredita zbog rizika koji on nosi.Najvise se koriste sledece klauzule (u slucaju preduzeca kao korisnika kredita) : Preduzece se obavezuje da ce dostavljati banci set periodicnih Iinansijskih izvestaja Preduzeceseobavezujedasezavremekoriscenjakreditadrzatisopstveniobrtni capital iznad odredenog minimalnog nivoa PreduzecenesmedavrsivecebilanskepromenailivlasnicketransIormacijebez odobrenja banke Preduzece nesmedaulaziunovakreditnazaduzenja,dapovecavaIiksnu aktivubez odobrenja banke Preduzecenesmedakupujevrednosnepapiresemdrzavnih,kakonebiulaziou spekulativne transakcije PreduzecenesmedakupujedrugapreduzecailidaulaziuIuzijebezodobrenja kreditorske banke Ukolikopreduzeceprobijevrednostodredenihindikatoranaosnovukojihjeizvrsena kreditnaanalizamoguseprimenitiogranicenjaisplatedividendakcionarima,platai bonusa i sl. 43 . KREDITNE PLATNE KARTICE Kreditneplatnekarticezahtevajucetiristraneusvakojtransakciji:vlasnikakartice, trgovcakojiprodajerobuiliusluge,onogakovrsiobraduplacanjakreditnomplatnom karticomieminentkreditneplatnekartice.UizvesnimslucajevimaIirmakojavrsiobradu placanjakreditnomplatnomkarticomieminentkreditneplatnekarticebiceistimadaone, uglavnom, posluju kao razliciti eminent. 5.1 !r4ces d4bijanja kartice Prilikom izdavanja platnihkartica, duznost bankeje da nas upozna sa svim provizijama i naknadamavezanimzanjihovoizdavanjeikoriscenje,kaoisakamatamaigodisnjim clanarinama po kreditnim karticama. Zavecinukreditnihkartic