SVETSKI DAN HRANE 2009: STANJE I PERSPEKTIVE

PREHRAMBENE BEZBEDNOSTI U SVETU I SRBIJI

prof. dr Danilo Tomić

prof. dr Miladin M. Ševarlić

mr Marija M. Nikolić

Društvo agrarnih ekonomista Srbije

Svetski samit o prehrambenoj sigurnosti16-18. novembar 2009.

U oktobru 2009. godine održaće se tri važna događaja kao uvod u Svetski samit o prehrambenoj

sigurnosti: 1.Ekspertski sastanak - Kako

prehraniti svet u 2050?

2. Sastanak Komiteta za svetsku prehrambenu sigurnost

3. Obeležavanje Svetskog dana hrane

Ekspertski sastanak na temu Kako prehraniti svet u 2050?

2050. godine

- 9,2 milijarde ljudi

• povećanje za 2,3 milijarde ljudi

• sve veće siromaštvo i glad

• ograničeni i narušeni prirodni resursi

• povećanje proizvodnje hrane za 70% (FAO)

12-13 October 2009

Komitet za svetsku Komitet za svetsku prehrambenu sigurnostprehrambenu sigurnost

Osnovan 1974. godine na osnovu preporuka Svetske prehrambene

konferencije.

UN forum za analizu politike o svetskoj prehrambenoj sigurnosti

14-17. oktobra 2009.

Svetski dan hrane 2009Svetski dan hrane 2009

• ustanovljen 1979. godine na Konferenciji FAO

• dan osnivanja FAO 16. oktobar 1945. godine

Ciljevi:

– da se podigne svest o problemu gladi i nedostatku hrane u svetu i

– pojača solidarnost u borbi protiv gladi, pothranjenosti i siromaštva.

* 70% gladnih živi i radi u ruralnim područjima

* Broj pothranjenih i gladnih uvećan za 75 miliona 75 miliona u 2007u 2007. i 40 miliona u 2008. godini40 miliona u 2008. godini – više cene hrane

* U 2009. godini – novih 105 miliona gladnih105 miliona gladnih svetska ekonomska kriza

* 1,02 milijardi ljudi u svetu pothranjeno ili gladno – što je više od ukupne populacije SAD, EU i Ruske Federacije

* 65% gladnih u svetu - Indija, Kina, DR Kongo, Bangladeš, Indonezija, Pakistan i Etiopija 

SKORO SVAKI ŠESTI ČOVEK GLADUJESKORO SVAKI ŠESTI ČOVEK GLADUJE

U 2002. godini, u poređenju sa 1992. U 2002. godini, u poređenju sa 1992. godinom, u svetu su se obradive površine godinom, u svetu su se obradive površine povećale za 28,5 miliona hektarapovećale za 28,5 miliona hektara

Obradive površine Obradive površine per capitaper capita se smanjuju se smanjuju sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 sa 0,28 hektara (1992. godine) na 0,25 hektara (2002.godina)hektara (2002.godina)

Priraštaj stanovništva je dinamičniji Priraštaj stanovništva je dinamičniji od proširenja obradivih površina!od proširenja obradivih površina!

Broj stanovnika na planeti:• 1985. godine = 5 milijardi• 2004. = 6,4 • 2025. = 8,4• 2050. = 7,5 / 9,3 / 11,0

2050. godine – očekuje se smanjenje sa 2,0 na 1,2 ha/per capita ukupnog zemljišta odnosno sa

• 0,23 na 0,16 ha obradivog zemljišta per capita

Glad i pothranjenost su rizik broj jedan

po zdravlje ljudi širom sveta!

1 od 61 od 6 ljudi nema dovoljno hrane

da očuva zdravlje

<5% 10-19% 20-34% >35%5-9%

Milijarda ljudi pati od gladi, većiom žene

i deca.

Jedno dete umre svakih 6 sekundi

od posledica gladi.

Više ljudi svakodnevno umre od gladi

nego od AIDS, malarije i

tuberkuloze zajedno.

Kao posledica pothranjenosti

deca ne dostižu

moguć fiziološki razvoj.

Svakog dana WFP uputi

5000 kamiona, 70 letilica i 30 brodova sa hranom

širom sveta.

Prehrambena sigurnost postoji kada svi ljudi, u svako doba, imaju

fizički, socijalni i ekonomski pristup dovoljnim količinama

bezbedne hrane koja zadovoljava njihove potrebe i preferencije u ishrani za zdrav i aktivan život.

Komitet za svetsku prehrambenu sigurnost

Broj gladnih u svetu

  1960 2008

Broj stanovnika – ukupno

3 milijarde 6,7 milijadi

Broj gladnih 80 miliona 925 miliona

Učešće broja gladnih u

ukupnom broju stanovnika

2,7% 13,8%

Svaki 37 Svaki sedmi

Razvijene zemljeRazvijene zemlje – ograničavanje obima – ograničavanje obima poljoprivredne proizvodnje – zbog tržišnih viškova poljoprivredne proizvodnje – zbog tržišnih viškova hrane, kvote u spoljnoj trgovini, ograničenja obima hrane, kvote u spoljnoj trgovini, ograničenja obima prometa hrane na međunarodnom tržištu,...prometa hrane na međunarodnom tržištu,...

Nerazvijene zemljeNerazvijene zemlje – nedostatak – nedostatak poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, nepotpuno i neadekvatno korišćenje prirodnih nepotpuno i neadekvatno korišćenje prirodnih resursa, stalno povećanje broja stanovnika i broja resursa, stalno povećanje broja stanovnika i broja pothranjenih i gladnih, donacije u hrani,...pothranjenih i gladnih, donacije u hrani,...

Teritorijalna neravnotežaTeritorijalna neravnoteža

Šta je veći problem: prevoz ili hrana?

Teritorijalna neravnotežaTeritorijalna neravnoteža

Rešenje – Rešenje –

proizvodnja dovoljnih količina proizvodnja dovoljnih količina hrane u zemljama u razvojuhrane u zemljama u razvoju, ,

a ne donacije u hrani, a ne donacije u hrani,

uz podršku bogatiuz podršku bogatijih zemalja?jih zemalja?

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr

EastWestNorth

Prema FAO procenama, od 1,02 milijarde Prema FAO procenama, od 1,02 milijarde ljudi koji gladuju, 915 miliona živi u ZuRljudi koji gladuju, 915 miliona živi u ZuR

0

100

200

300

400

500

600

700

Azija i Pacifik Sub-saharskaAfrika

LatinskaAmerika i Karibi

Bliski istok iseverna Afrika

broj pothranjenih

642 mil

265

53 42

Alternativni modeli poljoprivredeAlternativni modeli poljoprivrede

Ekološka poljoprivreda Ekološka poljoprivreda – u zemljama – u zemljama gde je već gde je već obezbeđena prehrambena sigurnost obezbeđena prehrambena sigurnost

GMOGMO – – brojbroj gladnih intenzivno raste, treba gladnih intenzivno raste, treba tražiti rešenje u svakom dostignuću nauke i tražiti rešenje u svakom dostignuću nauke i istraživanjaistraživanja

Prednosti:Prednosti:• povećanjepovećanje otpornosti otpornosti biljaka prema biljaka prema štetočinama, suši, mrazu, štetočinama, suši, mrazu, vetruvetru,...,...• viši prinosi biljakaviši prinosi biljaka

Nedostaci:Nedostaci:

• ne poznajemo uticaj ne poznajemo uticaj GMO na organizam ljudi GMO na organizam ljudi ili životinjaili životinja

• ne postoji volja zane postoji volja za masovno širenje GMOmasovno širenje GMO

Jedna četvrtinaJedna četvrtina ukupnog broja gladnih u svetu su deca.

146 miliona dece u zemljama u razvoju ima težinu manju od potrebne – što nastaje kao posledica gladi.

Svake godine 17 miliona dece se rodi sa malom telesnom težinom – što nastaje kao posledica

neadekvatne ishrane majki pre i tokom trudnoće. Svakih 6 sekundi u svetu, kao posledica gladi,

umre po jedno dete. Pre deset godina to se dešavalo na svakih 9 sekundi.

 (Izvor: The State of the World's Children, UNICEF, 2009).

EVROPSKA DEKLARACIJA O HRANI, TEHNOLOGIJI I ISHRANI (Ljubljana, 2008)GLAVNA PITANJA Hrana je veoma važno strateško i političko pitanje Kontaminacija hrane mikrobiološkim, hemijskim i fizičkim agensima ili

hrana koja izaziva alergijske reakcije ostaje ključna briga javnog zdravlja Lokalna proizvodnja hrane utiče na regionalnu kulturu, čuva biološku

raznolikost i doprinosi regionalnoj društvenoj i ekonomskoj stabilnosti Lanci transporta na velike udaljenosti mogu smanjiti kvalitet hrane i mogu

imati negativan uticaj na životnu sredinu Hrana ima ključnu ulogu u stvaranju i odrţavanju dobrih dijetetskih navika

kao dela zdravog načina života tokom čitavog životnog veka Povećanje broja gojaznih ljudi, kao i hroničnih nezaraznih bolesti

povezanih sa ishranom su glavne brige javnog zdravlja i uzroci velikih troškova u socijalnoj zaštiti

Sadašnji nivo obrazovanja i prenos tekućeg znanja nisu adekvatni za potrošače da bi napravili prave izbore.

Obuka i edukacija učesnika u lanacu ishrane predstavljaju ogroman izazov

OSNOVNI PRINCIPI• Svako ima pravo na pouzdanu informaciju o hrani, ishrani i njihovim

uticajima na zdravlje;• Proizvodnja hrane, prerada, transport i distribucija moraju biti sprovedeni na

održiv način uzimajući u obzir posledice na životnu sredinu, društvo i etiku kao i na propisana pitanja uključujući sledljivost;

• Tehnološka dostignuća u razvoju hrane koja je pogodna za ciljne grupe saspecijalnim zahtevima treba da budu prihvaćena;

• Pošteno i pravilno obeležavanje hrane u saradnji sa industrijom hrane i zvaničnim zakonodavnim vlastima treba da bude ispoštovano;

• Razumljiva i na naučnim dokazima zasnovana komunikacija sa medijima sesmatra veoma bitnim zahtevom;

• Adekvatna ishrana i zdrav način života koji imaju ključnu ulogu u sprečavanju i smanjenju bolesti treba da budu unapređeni;

• Svako ima pravo da dobije celovito obrazovanje o hrani i ishrani da bi mogao da preuzme ličnu odgovornost za svoje zdravlje i odgovarajuće izbore ishrane;

• Menadžeri prehrambene industrije moraju biti svesni značaja stručnjaka zaishranu i bezbednost hrane i da obezbede da resursi neophodni za

osiguravanje bezbednosti hrane budu adekvatni

KLJUČNE AKCIJE Proizvođači hrane, prerađivači i prodavci treba da uzmu u obzir,

pored propisa, etičke mere u svim procesima u lancu ishrane; Eksperti treba da rade u skladu sa profesionalnim i etičkim

principima; Vlade i druge odgovorne vlasti i institucije bi trebalo da

harmonizuju nacionalne zakonske regulative o ishrani tako da se lakše i efikasnije adaptiraju na buduće globalne promene;

Vlada i druge odgovorne vlasti i institucije treba da razviju nacionalnu politiku o hrani koja uzima u obzir društvene i kulturne razlike, iskustva i posebne potrebe;

Celokupna nauka o hrani, ishrana, i profesionalnni tehnolozi treba da vode kampanju za osnivanje obrazovnih sistema koja će kao rezultat imati bolje obaveštene potrošače efikasnijim prenošenjem znanja;

Svako bi trebalo da bude sposoban da preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje i odgovarajući izbor hrane;

Potpisnici će uraditi sve što je u njihovoj moći da obezbede da ovi principi koji su navedeni u Deklaraciji budu ostvareni.

1990-92 2003-05Procenat pothranjenih % 5 8

Broj

pothranjenih miliona 0,5 0,8

Količina hrane koja nedostaje

kcal/osobi/danu

160 170

www.fao.org

Indikatori prehrambene sigurnosti u SCG Indikatori prehrambene sigurnosti u SCG

Danas u Srbiji gladuje 500.000 ljudi.Danas u Srbiji gladuje 500.000 ljudi.

UNICEF objavio alarmantne podatke: Glad!

Do kraja godine u Srbiji: • gladno 600.000 Srba • od toga 150.000 dece • najugroženiji stariji od

65 godina i deca do 14 godina

• od ukupnog broja ugroženih, samo oko 155.000 ljudi redovno prima neku vrstu socijalne pomoći

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-13-09-2009/glad

Narodne kuhinje u SrbijiNarodne kuhinje u Srbiji

• Crveni krstCrveni krst -- 16 16 godina realizujegodina realizuje program program narodnih kuhinjanarodnih kuhinja -- socijalno najugroženijisocijalno najugroženiji građanigrađani svakodnevno dobijaju obrok:svakodnevno dobijaju obrok: polapola litra litra kuvanog jelakuvanog jela i i pola hlebapola hleba

• 21.725 korisnika u 58 gradova i opština

• nedovoljno sredstava u budžetu - naredne godine?

• Beograd - 5.498 ljudi, do kraja 2009. preko sedam hiljada (povećanje za 30%)

Narodna kuhinja i u Zrenjaninu

počela da radi

01. oktobra 2009.

• Pet dana u nedelji za gradsko područje deli se 240 toplih obroka

• Podela paketa sa hranom za one koji nisu u mogućnosti da svakodnevno dolaze u Crveni krst po kuvane obroke:

- 200 u selima i

- 100 na području gradaA južnije je još tužnije!

Hvala na pažnji!Hvala na pažnji!