1

1. TA JE MENADMENTMenadment definiemo kao dva procesa

Proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrolisanja posla lanova organizacije i

Proces korienja svih raspoloivih sredstava da se postignu naznaeni ciljevi.Organizacije pomau ljudima da se poveu sa prolou. One se mogu posmatrati kao ema meuljudskih odnosa. Svaki dan koji provedemo radei sa drugima doprinosi istoriji te organizacije, kao i naoj istoriji. Menadment je specijalnost koja se bavi pitanjima vremena i meuljudskih odnosa onako kako se javljaju u organizacijama.

Naa predstava o vremenu unutar organizacije sadri nekoliko elemenata:

1. Menadment je pokuaj da se ostvari eljena budunost, imajui u vidu prolost i sadanjost2. Menadment se sprovodi u odreenom istorjiskom periodu i njegov je odraz3. Menadment je praksa koja stvara odreene posledice i efekte koji nastaju tokom vremenaMenaderi su odgovorni

Odgovorni za usmeravanje napora ka ostvarenju ciljeva organizacije zadueni da pomognu da se ostvare planirani ciljevi

Menader je osoba koja izvrava zadatke kroz usmeravanje drugih ljudi na obavljanje poslova Vanost meuljudskih odnosa takoe ukljuuje nekoliko ideja:

1. Menaderi rade u odnosima na bazi reciprociteta svaki od aktera utie na onog drugog.2. Menaderi rade u odnosima koji imaju rasprujue dejstvo na druge ljude, bilo na bolje, ili na gore.3. Menaderi praktino ongliraju viestrukim istovremenim odnosima. Mera koliko je efikasan i efektivan menader je koliko uspeno on odreuje i postie odreene ciljeve, dok je mera koliko je efikasna i efektivan organizacija koliko ona uspeno odrauje svoje zadatke. Efektivnost podrazumeva pronalaenje pravih ciljeva, pravilan odabir zadataka koje treba realizovati kao i pravilno formulisanje strategija, t.j.RADITI PRAVE STVARI

Efikasnost podrazumeva da pravilno definisani ciljevi se realizuju na najbolji mogui nain, uz minimalno troenje resursa i postizanje maksimalnih rezulata, t.j.RADITI STVARI NA PRAVI NAIN2. PROCES MENADMENTAMenadment predstavlja proces planiranja, organizovanja, liderstva i kontrolisanja napora koje ulau lanovi organizacije i korienja svih ostalih sredstava organizacije da se postignu njeni najznaajniji ciljevi Menadment je proces gde se svi menaderi, bez obzira na line sposobnosti i vetine, uputaju u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi postigli eljene ciljeve

Moemo rei da je menadment (upravljanje) proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odreenih kompanijskih ciljeva.

Planiranje podrazumeva da menaderi unapred promisle o svojim ciljevima i akcijama i da su te akcije zasnovane na nekoj metodi, planu ili logici, a ne na predoseanju.Ciljevi moraju biti: Specific specifini, precizno definisani

Measurable merljivi (kvantitativni)

Achievable ostvarljivi

Relevant realni

Time bounded vremenski odreeniPlanovi postavljaju zadatke organizaciji i odreuju najbolje procedure da se oni realizuju. Uz to, planovi su i uputstva po kojima:1. organizacija obezbeuje i angauje sredstva za postizanje zadataka2. lanovi organizacije obavljaju aktivnosti konzistentne s odabranim zadacima i procedurama3. nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima, tako da mogu da se preduzmu korektivne akcije ukoliko progres nije zadovoljavajui.Organizovanje je proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na strukturisan nain rade zajedno, kako bi postigli cilj ili grupu ciljeva.

Organizovanje se sastoji od: 1. Definisanja i grupisanja aktivnosti 2. Dodele poslova i autoriteta pojedincima 3. Utvrivanje pravila i sistema rada, ukljuujui komunikacije, odluivanje, reavanje konflikataKontrola je proces kojim se obezbeuje da se stvarne aktivnosti podudaraju s planiranimMenader mora da se uveri da e akcije koje preduzimaju lanovi organizacije, organizaciju voditi ka utvrenim ciljevimaFunkcija kontrole ukljuuje sledee elemente: 1. utvrivanje standarda, 2. merenje rezultata rukovanja,

3. uporeivanje tih rezultata s utvrenom normom i 4. preduzimanje korektivnih akcija ukoliko se otkriju odstupanjaKroz funkciju kontrole menader odrava organizaciju na pravom putu. 3. ULOGE I TIPOVI MENADERAMenader je osoba koja ima ovlaenja da upravlja ljudskim, informacionim, tehnikim i finansijskim resursima preduzea i da putem planiranja, organizacije, voenja i kontrole, vodi preduzee u pravcu ostvarenja definisanih ciljeva.Iako menader u isto vreme moe biti i vlasnik preduzea, vea i uspenija preduzea angauju profesionalne menadere.Najvanija uloga menadera je donoenje odluka.

Henri Mincberg kae da postoje 3 osnovne uloge menadera:

1. Interpersonalna (protokolarna, liderska i vezna)

2. Informativna (monitorska, distributivna i potparolska)

3. Odluivaka (preduzetnika, reavaa problema, alokatorska i pregovaraka)

Jedan od naina da shvatimo kompleksnost menadmenta jeste da posmatramo menadere kako rade na razliitim nivoima u organizaciji

Postoje:

menaderi prve linije ili prvog nivoa - predradnik ili supervizor proizvodnje u fabrici, tehniki supervizor u odeljenju za istraivanje, supervizor kancelarijskog osoblja u administraciji, direktor kole je rukovodilac ovog stupnja Oni podnose izvestaj o radu viim menaderima. menaderi na srednjem nivou ili srednji menaderi - U hijerarhiji organizacije odgovaraju za druge menadere, a ponekad i za rad zaposlenih.Oni takoe podnose izvetaj viim manaderima.Termin srednji menadment moe da obuhvati vie nivoa unutar organizacije glavni menaderi - Odgovorni za sveukupno rukovoenje organizacijom. Oni utvruju politike rada i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenog okruenja. Tipine titule za ove rukovodioce su: generalni direktor, predsednik i potpredsednik. Generalni menaderi nadgledaju kompletnu jedinicu, kao to je kompanija, ili nezavisna radna organizacija. Oni odgovaraju za sve aktivnosti te jedinice, kao to su proizvodnja, marketing i finansije. Mala kompanija obino ima jednog generalnog menadera predsednika ili izvrnog potpredsednika.Velika organizacija moe imati vie generalnih menadera, po jednog na elu svake nezavisne organizacije

Druga podela menadera moe se izvriti na osnovu obima aktivnosti kojima rukovode:

Funkcijski menader - zaduen za samo jedno funkcijsko podruje ili delatnost, kao to su proizvodnja, marketing ili finansije.

Generalni menader - nadgleda kompletnu jedinicu, kao to je kompanija, ili nezavisna radna organizacija. Odgovara za sve aktivnosti te jedinice, kao to su proizvodnja, marketing i finansije.

4. MENADERSKE VETINE

Menader je osoba zaduena za ostvarenje cilja organizacije. Osnovni zadatak menadera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzea odnosno da obezbedi realizaciju stratekih ciljeva preduzea. Da bi taj zadatak uspeno obavio neophodno je da poseduje odreena znanja i sposobnosti. Znanja i sposobnosti se mogu stei formalnim i neformalnim obrazovanjem kao i neposrednim praktinim radom.

Fajol je identifikovao tri osnovne vrste vetina:

Tehnike vetine - sposobnost da se koriste procedure, tehnike i znanja jedne specijalizovane oblasti. Hirurzi, inenjeri, muziari i raunovoe svi poseduju tehniku vetinu na sopstvenom polju Ljudske (socijalne) vetine - sposobnost za saradnju, razumevanje i motivisanje drugih ljudi kao pojedinaca ili grupa Konceptualne vetine - sposobnost integracije i koordinacije svih interesa i aktivnosti organizacije. To podrazumeva posmatranje organizacije kao celine, razumevanje kako njeni delovi zavise jedan od drugog i anticipiranje kako e se neka promena u jednom njenom delu odraziti na celinuZnanja koja menader treba da poseduje:

Tehika znanja Znanja iz oblasti drutvenih nauka Koncepcijska znanja Sposobnosti koja menader treba da poseduje:

Upravljake Organizacione Rukovodilake Liderske Ostale sposobnosti koje su od bitnog znaaja za svakog menadera:

Sposobnost vizionarstva

Sposobnost inicijative

Analitike sposobnosti

Retorike sposobnosti

Sposobnost komunikacije

Sposobnost selekcije vanog od nevanog

Dijagnostike sposobnosti

KARAKTERISTIKE LIDERA Biti dobar menader nije isto to i biti dobar voa

ENERGIJA I UPORNOST ZNANJE I KOMPETENTNOST INTELIGENCIJA DOBRA PROCENA LINI INTEGRITET SAMOPOUZDANJE KREATIVNOST I INICIJATIVA OBJEKTIVNOST l URAVNOTEENOST KOMUNIKACIJA ENTUZIJAZAM I OPTIMIZAM Razlike izmeu lidera i menadera

5. PROCES STRATEKOG MENADMENTAProces dugoronog planiranja i odreivanja smera razvoja organizacije. Postizanje odrive konkurentske prednosti. Proces stratekog donoenja odluka. Strateki menadment prua menaderima standard prema kome mogu da se rukovode kod procene okruenja u kome njihova organizacija egzistira. PROCES STRATEKOG MENADMENTA

Strateko planiranje

Implementacija strategije Strateko planiranje je kontinuiran i sistematian proces gde ljudi donose odluke o eljenim buduim ishodima, kako te ishode postii i kako se meri i ocenjuje uspeh.Nain da se pokrenemo sa take gde smo sada do one gde elimo da budemo, znajui kako tamo da doemo i kada smo tamo stigli. Strateko planiranje podrazumeva postavljanje ciljeva i formulaciju strategije, sledei korak je implementacija strategije koja podrazumeva administriranje i strateku kontrolu, t.j. kontrolu ispunjenja postavljenih ciljeva u fazi stratekog planiranja.

Strategija je nain za okupljanje sredstava, vetina, znanja, energije, vremena, ljudi i odluka kako ih iskoristiti za postizanje ciljeva

Strategija je plan akcije koji se taktiki sprovodi da bi se ostvarili ciljevi Podloga za odluivanje sastoji se od donoenja odluka o prioritetima da bi se postigao uspeh

Izraz namere organizacije

Jasno definie odreene zadatke rukovodstva

Sadri dugorone ciljeve, programe akcija i definie prioritete za dodelu finansijskih sredstava.6. NIVOI STRATEGIJA STRATEKOG MENADMENTA- KORPORATIVNA STRATEGIJA

STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE

STRATEGIJA FUNKCIJSKOG NIVOA

Korporativna strategija - formulie je glavni menadment da bi se nadgledali interesi i rad organizacije koja ima vie tipova poslovanja.

Osnovna pitanja na ovom nivou su:

Kakvim tipovima poslova treba da se bavi organizacija?

Kakvi su ciljevi i oekivani rezultati svakog tipa posla?

Kako treba rasporediti resurse da bi se ovi ciljevi ostvarili?Strategija stratekih poslovnih jedinica

Ova strategija se naziva i strategija vrste poslovanja. Bavi se rukovoenjem interesa i rada jednog tipa poslovanja Ovde se postavljaju sledea pitanja: Kako e poslovna jedinica konkurisati drugim na tritu? Kakve proizvode/usluge treba da nudi? Kojoj strukturi korisnika se obraa? Kako e se resursi rasporeivati unutar poslovne jedinice? Strategija poslovne jedinice pokuava da utvrdi kakav pristup svom delu trita jedinica treba da primeni i kako da se ponaa u okviru resursa koje ima i uslova na trituStrategija funkcijskog nivoa

Strategija poslovnih funkcija obuhvata strategije koje daju okvir funkcijskim menaderima, kao to su menaderi za marketing i proizvodnju, da realizuju strategije poslovnih jedinica i strategije korporacije. Tako se funkcijskim strategijama kompletira hijerarhija strategijaOsnovne poslovne funkcije u organizaciji:

1. Istraivanje i razvoj

2. Proizvodnja

3. Marketing

4. Finansije

7. KORPORATIVNA STRATEGIJA I KORPORATIVNI PORTFOLIO STRATEKOG MENADMENTAKorporativna strategija odreuje mesto koje e organizacija imati u budunostiKorporativna strategija je ideja o tome kako e ljudi u organizaciji sadejstvovati s ljudima iz drugih organizacija tokom vremena. Korporativna strategija iskazuje neto to ima svoju teinu i ime se rukovode ljudi u svom svakodnevnom radu tokom dueg perioda.

Korporativna strategija treba da pokae jasnu i preciznu definiciju kojim poslom je najbolje da se neka organizacija bavi

Daje odgovor na pitanje Kako se takmiiti i kako pobediti na svetskom tritu? Sadri naine ostvarivanja ciljeva, sklad izmeu organizacije, njezinih dugoronih ciljeva i njezine okoline.

Korporativni portfolio je skup proizvoda i poslova koji ine kompaniju. Korporativni portfolijo je racionalan i analitian i rukovodi se prevashodno prilikama na tritu, a u iskljuivoj je nadlenosti glavnog menadmenta.

U okviru korporativnog portfolija postoje sledee strategije poslovanja:1. strategija okrenuta ka akcionarima: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese akcionara2. strategija okrenuta ka menaderima: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese menadera3. strategija okrenuta ogranienom broju interesnih grupa: korporacija treba da se maksimalno zalae za uski krug interesnih grupa4. strategija okrenuta svim interesnim grupama: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese svih interesnih grupa5. strategija okrenuta drutevenoj harmoniji: korporacija treba da se maksimalno zalae za drutvenu harmoniju6. strategija okrenuta linim projektima: korporacija treba da uloi maksimalne napore da omogui korporaciji da realizuje line projekte.8. STRATEKI I OPERATIVNI PLANOVA STRATEKOG MENADMENTARukovoenje organizacijom se postie primenom dva plana: 1. Strateki planovi su tvorevina glavnog menadmenta i definiu opte ciljeve organizacije, strateki planovi se primenjuju na odnose izmeu ljudi u organizaciji i ljudi koji rade u drugim organizacijama2. Operativni planovi sadre podatke kako da se u procesu svakodnevnog poslovanja realizuje strateki plan. Operativni planovi se odnose na ljude unutar jedne organizacije.Strateki i operativni planovi se razlikuju na tri bitna naina. 1. VREMENSKI ROKOVI Strateki planovi su uvek okrenuti ka budunosti. Rok za realizaciju ideja sadran u ovim planovima moe da bude od nekoliko godina, do nekoliko dekada. Period realizacije operativnih planova je, uglavnom godinu dana 2. OBIM Strateki planovi obuhvataju irok raspon aktivnosti organizacije, dok su operativni planovi koncentrisani na pojedinu delatnost organizacije.3. OBIM OBUHVAENIH DETALJA Strateki ciljevi se najee iskazuju optim i krajnje jednostavnim terminima. Ovo ih ini razumljivim za sve ljude u organizaciji, to je preduslov da se navedu da razmiljaju o obimu operacija organizacijeS druge strane, operativni planovi su derivati stratekih planova i u njima se navode detaljniji podaciOperativni planovi su detaljniji, do najsitnijih detaljaHIJERARHIJA PLANOVA

Izrauju ih:

Osniva

Glavni odbor ili

Glavni menaderi

Glavni menaderi

Srednji menaderi

Srednji menaderi Menaderi prve linije

9. DEFINISANJE SISTEMASistem - skup meusobno povezanih podsistema od kojih je SVAKI u direktnoj ili indirektnoj vezi jedan s drugimPodsistem - funkcionalna komponenta veeg sistema, moe biti sistem i ima odreenu ulogu u funkcionisanju nekog veeg sistema.

Veliki sistemi imaju svojstvo da se u njima simultano odvijaju

drutveni,

tehniki,

ekonomski i

ostali procesi.

Savremeno upravljanje preduzeem je zadatak upravljanja velikim sistemom.

Primer za jedan veliki sistem je saobraajni sistem jedne zemlje.

Opte karakteristike sistema su:

sistem ima svoje elemente, delove podsisteme, koji su relativno samostalni i nezavisni,

izmeu elemenata sistema, odnosno delova podsistema, postoje odreene veze i odnosi,

ove veze i odnosi regulisani su dvojako: zakonima i principima,

svaki sistem ima svoj cilj, odnosno ciljeve,

sistem je na specifian nain vezan sa okruenjem inei sa njim jedinstvenu celinu,

najee se sistem posmatra kao element sistema vieg reda, odnosno kao podsistem ili element ireg sistema,

elementi sistema se mogu posmatrati i analizirati kao sistemi nieg reda.

10. VRSTE SISTEMA

U odnosu na strukturu sistema:

prosti,

sloeni i

veliki.

Prema nainu nastanka:

prirodni i

vetaki

Sistem se ne moe posmatrati izolovano od okoline u kojoj se nalazi, te u skladu sa tim moemo izvriti podelu sistema na:

otvorene i

zatvorene

Sistem je skup odreenih promenljivih koje su definisane na ulazu u sistem, i koje se u sistemu transformiu u odgovarajue izlaze, pri emu dolazi do promena stanja sistema

U zavisnosti od krajnjeg ishoda transformacije:

deterministiki,

stohastiki i

sluajni

DETERMINISTIKI SISTEMFunkcionie u skladu sa poznatim, prirodnim zakonima i principima i poznata je njihova struktura i funkcionisanje. Transformacija sistema se moe predvideti jer se u svakom trenutku vremena u potpunosti poznaje stanje sistema. Proizvodnja i proizvodni sistemi su deterministiki sistemi. Mogue sluajnosti i stohastike veliine reavaju se i eliminiu pomou raznih matematikih transformacija i predvianja STOHASTIKI SISTEMI

Sistemi koji se ponaaju razliito tokom vremena te se ne mogu proraunati nego samo prognozirati. Postoje dva uzroka stohastikog ponaanja sistema:

deterministiki sistem je podrvgnut spoljnim uticajima stohastikog karaktera

unutranji mehanizmi u sistemu menjaju se iz nepoznatih razloga, koji su po svoj prilici stohastiki

Primeri za stohastike sisteme su vodoprivredni i telekomunikacioni sistem jedne zemlje.

U odnosu na promenu stanja tokom vremena:

statiki i

dinamiki.

Sistem ije se stanje tokom vremena menja u zavisnosti od delovanja okoline.

Promene se deavaju tokom vremena kako u strukturi tako i u funkcionisanju

Promene mogu biti internog karaktera u strukturi i eksternog vezane za funkcionisanje sistema.

Najee dinamiki sistemi imaju osobinu da je brzina promene stanja sistema funkcija samo trenutnog stanja i upravljanja i ne zavisi od stanja u prolosti i budunosti. KIBERNETSKI SISTEMI

Sistemi kojima se moe upravljati. Mogu da prelaze u razna nova stanja pod dejstvom raznih upravljakih akcija. Postoji uzajamni uticaj okoline i sistema.

Sastoji se od dva dela:

U upravljaki deo (subjekat)

UD upravljani deo (objekat)

Da li e neki sistem biti kibernetski ne zavisi od samo od njega samog ve i od take gledita i ciljeva istraivaa koji posmatra dati sistem.

-EKONOMSKI SISTEM

U irem smislu predstavlja sveukupnost proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa jednog drutva.U uem smislu predstavlja celinu njegovih raspoloivih resursa, privrednih subjekata, aktivnosti privrednih subjekata i postojeih ekonomskih institucija.

Ekonomski sistem je organizovani sistem, gde su svi elementi sistema povezani sa svrhom da se ostvare osnovni privredni ciljevi jedne zemlje.

Osobine ekonomskog sistema su:

organizovanost funkcionisanje ovih sistema obavlja se po odreenim principima, a regulie se Ustavom, zakona i podzakonima i podzakonskim aktima,

to je sistem sa ciljem ima opte i posebne ciljeve,

to je hijerarsijski ureen sistem,

sastoji se od meusobno povezanih i uslovljenih elemenata,

najvaniji je podsistem drutveno-ekonomskog sistema zemlje,

to je dinamiki sistem jer se menja vremenom.

Ciljevi ekonomskog sistema

Osnovni cilj ekonomskog (privrednog) sistema je ostvarivanje privrednih ciljeva jedne zemlje

Ostvaruje se kroz opte i posebne ciljeve

Opti ciljevi ekonomskog sistema:

postizanje osnovnih civilizacijskih vrednosti (jedinstvo i jednakost ljudi, socijalna pravda),

to vii nivo ivotnog standarda,

stabilnost uslova privreivanja,

razvoj nauke i njenih dostignua, orjentacija ka progresu,

razvoj obrazovanja,

poboljanje uslova rada,

unapreenje organizacije i razvoj savremenih oblika privreivanja i socijalnog ivota,

ouvanje i unapreenje uslova ivotne sredine,

ouvanje kulturno-istorijskih vrednosti,

politiki ciljevi-pravna jednakost, politika stabilnost, bezbednost zemlje i razvoj.

Posebni ciljevi ekonomskog sistema su:

puna zaposlenost,

ekonomski rast,

ivotni standard graana,

uravnoteen platni bilans,

porast nacionalnog dohotka. 11. HIJERARHIJA SISTEMAUkoliko proizvodne organizacije posmatramo po sistemskom konceptu, moemo rei da su to otvoreni drutveno tehniki sistemi, sastavljeni od podsistema u kojima su prisutni ljudi i njihovi meusobni odnosi.

Ulazno-izlazni pristup definisanja sistema ne moe se u potpunosti primeniti na organizacije, ve se uvodi teorija sistema sa vie nivoa i organizacija se predstavlja kao hijerarhijski sistem sa vie nivoa.

To se moe videti na sledeem grafikom prikazu

Hijerarhijski nivo sistema

U sistemima organizacionog tipa izuavaju se i kvantitativni aspekti upravljanja i procesa komuniciranja.

Organizacije se posmatraju kao sistemi sastavljeni od meusobno povezanih podsistema rasporeenih hijerarhijski u okviru kojih se donose odreene odluke

12. POSLOVNI SISTEMOsnovna elija privrede kao velikog i sloenog sistema.

Svrha postojanja: ostvarivanje materijalne dobiti, tako da su tu prisutni, pre svega, novani tokovi.

Ciljeva poslovnog sistema:1. postizanje odreenog nivoa dohotka2. postizanje minimalnih trokova proizvodnje3. postizanje konkurentne cene proizvodaZa funkcionisanje poslovnog sistema veoma su bitni politika cena, kvalitet i kvantitet proizvoda.

Posebno je znaajna mogunost investiranja koja se sprovodi na nivou poslovnog sistema.

Poslovni sistem je u velikoj meri determinisan:

okruenjem pripadnou odreenoj privrednoj grani, i

karakterom drutveno ekonomskog sistema

Uticaj okruenja na poslovni sistem je veliki, posebno izraen kroz uticaj trita nabavke i prodaje proizvoda.

Poslovni sistem ostvaruje odgovarajue poslovne rezultate:

visoka dobit i

konkurentnost na tritu.

Dobro funkcionisanje poslovnog sistema doprinosi jaanju materijalne baze drutva. Uz porast nacionalnog dohotka, dolazi do porasta drutvenog standarda stanovnitva, a sve to doprinosi optem drutvenom blagostanju.

HIJERARHIJSKA STRUKTURA POSLOVNOG SISTEMA

13. PROIZVODNI SISTEMProizvodni sistem je sloeni poslovni sistem, na koji deluju brojni inioci iz okruenja.

Osnovni zadatak proizvodnog sistema je da preko proizvodnog procesa pretvara ulazne elemente u izlazne, s ciljem stvaranja upotrebnih vrednosti proizvoda, koji ima odgovarajui kvalitet i kvantitet i slui za zadovoljavanje drutvenih potreba (pojedinanih, optih i zajednikih).Stvaranje novih upotrebnih vrednosti u procesu rada obezbeuje se organizovanjem elemenata proizvodnje.

Osnovni elementi proizvodnog sistema su:

1. Materijalni elementi

Predmeti rada

Sredstva za rad

Informacije

2. Ljudski elementi

Proizvoai

Elementi i tokovi proizvodnog sistema

ULAZ (X) IZLAZ (Y)

Rad

Sredstva za rad

Predmet rada

Informacije

Energija

Proizvodni sistem ine podsistemi u vidu:

Funkcija (komercijalna, finansijska, proizvodna, istraivako-razvojna, kadrovska, pravna i funkcija optih poslova) Procesa (proizvodni, poslovni i istraivako-razvojni)Osnovu funkcionisanja proizvodnog sistema ine dva glavna toka:

tok materijala

tok informacija

Pojavom raunara uinjena je revolucija u oblasti obrade informacija, to je doprinelo efikasnosti proizvodnje i poboljanju tehnologije materijalnih tokova u procesu.

Struktura proizvodnog sistema Podsistem pripreme priprema rada, planiranje, konstrukciona i tehnoloka pripremaTehnoloki podsistem tehnologija obrade ima funkciju obrade proizvoda na relaciji ulaz izlaz u smislu promene oblika predmeta rada, da bi se dobio proizvod odreenog kvaliteta i upotrebih vrednostiTransportni podsistem transport u proizvodnom sistemu ima zadatak da prenosi elemente proizvodnje u liniji procesa s ciljem da se proces realizujePodsistem skladita skladitenje omoguuje rad proizvodnog sistema u uslovima kada tokovi proizvodnje nisu potpuno sinhronizovaniPodsistem kontrole merenje ima funkciju provere kvaliteta obrade i kontrole stabilnosti procesa radaInformacioni podsistem obrada podataka ima funkciju obrade kontrolisanih veliina i davanje podataka o uticajima na sistemPodsistem odravanja pouzdanost obezbeuje pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema u toku rada i eliminisanje dugih i estih zastoja u proizvodnji (vri odravanje sistema)Podsistem snabdevanja obezbeenje rada sistema obezbeuje uslove rada, snabdevanje sa svim to je potrebno u radu sistema.

14. TEHNOLOKI SISTEMIntenzivniji razvoj tehnologija poslednjih godina doveo je do nastanka kompleksnih tehnolokih procesa. Javlja se kao podsistem ireg poslovnog sistema i ne moe se posmatrati izolovano od ekonomskih i drutvenih uslova. Tehnoloki sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme.

Struktura tehnolokog sistema zavisi pre svega od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja.

Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora:

1. sloenost tehnologije2. sloenost proizvoda3. sistem upravljanjaPodela tehnolokog sistema

proizvodni tehnoloki system

neproizvodni tehnoloki system

Proizvodni tehnoloki sistemi transformacija ulaznih elemenata (alata, sredstava za rad, materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada) u gotove proizvode koji imaju novu vrednost (cena, kvalitet)

Neproizvodni tehnoloki sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, kulturi ...

U okviru tehnolokog sistema vri se proces transformacije ulazni elementi se transformiu u eljeni oblik ili stanje. Materijal, energija, sredstva za rad, rad, informacije se kroz tehnoloki proces transformiu u proizvod.Kao osnovni deo tehnolokog sistema, tehnoloki proces se odnosi na proizvodnju samo jednog proizvoda i on pokazuje kako taj proizvod treba uraditi.Tehnoloki proces pokazuje postupak izrade pojedinih proizvoda. Tehnoloki proces sadri neposredni odnos i kretanje elemenata proizvodnje i njihovo uzajamno delovanje na pojedinim proizvodnim radnim mestima.

Tehnoloki proces sadri sledee:

Metode rada na radnom mestu Reim rada Vremena izrade Sloenost radaPri izradi jednog proizvoda tehnoloki proces se deli na manje delove: Postupke Operacije Zahvate Pokrete MikropokreteTehnoloki sistem se deli na:

Proizvodni tehnoloki sistemi transformacija ulaznih elemenata (alata, sredstava za rad, materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada) u gotove proizvode koji imaju novu vrednost (cena, kvalitet)

Neproizvodni tehnoloki sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, kulturi15. DEFINISANJE PROIZVODNJEProizvodnja je svrsishodna drutvena delatnost, u kojoj se odreeni skup materijalnih elemenata i raznih vidova energije transformiu u odreena materijalna dobra, koja zadovoljavaju odreene drutvene potrebe. Ova materijalna dobra su proizvodi, koje ljudi stvaraju radom kroz proizvodnju, da bi zadovoljili svoje potrebe. Proizvodnja predstavlja najvaniju fazu u procesu drutvene reprodukcije, jer je ona materijalna osnova za funkcionisanje ostalih drutvenih procesa i aktivnosti.

U proces proizvodnje ulaze odreeni elementi (inputi X), koji treba da se transformiu u odreene druge elemente (outputi Y), koji kao proizvodi ili usluge zadovoljavaju odreene drutvene potrebe iskazane na tritu. Elementi (X), koji ulaze u proizvodnju, imaju promenljiv karakter toka u procesu, a istovremeno su i funkcija vremena (t). Izraavaju se i mere u naturalnim jedinicama - brojem asova rada odreene kategorije radnika ili maina, kao i koliinama raznih sirovina i materijala u jedinici vremena.

U tom smislu se za jedan proizvodni proces angauje dati broj asova rada odreene vrste maina ili odreene kategorije radnika, kao i izvesna koliina sirovina u nekoj jedinici vremena, na primer za mesec dana, ili za godinu dana.

Proizvodnja se realizuje kroz brojne i tehnoloki heterogene procese, koji se mogu predstaviti kao kombinacije brojnih ulaznih X i izlaznih Y tokova.

Ulazni tokovi ULAZ X u optem obliku sastoji se od:

materije,

energije,

informacije.

Transformacioni proces u njemu se ulazni elementi X transformiu u novi oblik, ili stanje Y.

Izlazni tokovi izlaz Y to su proizvodi (i usluge) i oni predstavljaju osnovni motiv za organizovanje proizvodnje i proizvodnih procesa.Kada se proizvodnja prikazuje ovako kao jedan sistem, onda su sastavni delovi tog sistema i povratna veza, okruenje i ponaanje sistema.

Proizvodnja se moe posmatrati kao funkcionalna i organizaciona celina. Proizvodnju, kao funkcionalnu celinu, karakterie odgovarajui proizvodni ciklus, koji oznaava potrebno vreme za transformaciju skupa ulaznih elemenata (X) u proizvod (Y). Proizvodnja kao funkcionalna celina, treba da realizuje odreenu koliinu istih proizvoda u nekom odreenom vremenskom periodu. Proizvodnja kao organizaciona celina predstavlja ureeni skup organizacionih jedinica (radnih mesta) koji se mogu, pod odreenim uslovima, aktivirati u pravcu uspostavljanja proizvodnog procesa.

16. SISTEM PROIZVODNJE Proizvodno preduzee predstavlja proizvodnu i poslovnu celinu, koja obavlja svoju osnovnu funkciju u promenljivim uslovima drutveno organizovanog, trinog okruenja Ova osnovna funkcija je stvaranje proizvoda, a to se realizuje procesom proizvodnje Osnovnu strukturu proizvodnog preduzea ine:

proizvodnja, kao transformacioni proces, kao osnovna funkcija,

poslovni sistem, kao sve ono ostalo to doprinosi realizaciji osnovne funkcije .Stvaranje novih upotrebnih vrednosti u procesu rada obezbeuje se organizovanjem elemenata proizvodnje:

rad,

predmeti rada i

sredstva za rad

Organizovanjem ovih elemenata, u ta spadaju i kadrovi, dobija se proizvodnja, koja kao transformacioni proces daje rezultat u vidu proizvoda. Proizvodi su rezultat funkcionisanja proizvodnog i poslovnog procesa preduzea. U procesu ulaganja i transformacije elemenata proizvodnje, iji je rezultat proizvod, ima vie elementarnih procesa, koji kao celine ine proizvodno preduzee kao sistem.

Elementarni procesi su podsistemi jednog ireg proizvodnog i poslovnog sistema

Za proizvodno preduzee najznaajniji je proizvodni podsistem. U proizvodnom podsistemu vri se transformacija elemenata proizvodnje u nove, upotrebne vrednosti gotove proizvode.

Za funkcinisanje proizvodnog podsistema potrebno je organizovati i pratee podsisteme, kao to su:

razvojnoistraivaki,

upravljaki,

kadrovski,

marketing,

finansijski i

nabavni podsistem.

Proizvodno preduzee, kao proizvodni sistem, sastoji se od procesa i funkcija, kao odreenih podsistema, koji deluju samostalno, ali pre svega zajedniki

Procesi u proizvodnom preduzeu mogu biti:

proizvodni,

poslovni i

istraivakorazvojni

Proizvodni procesi se dele na manje, elementarne procese, kojih ima sedam: proizvodna radna mesta, kontrola kvaliteta, unutranji transport, skladitenje, zatita na radu, odravanje sredstava za rad i snadbevanje energijom i vodom.

Poslovni procesi u preduzeu javljaju se kao:

Komercijalni procesi u funkciji proizvodnje,

pravni procesi i

proces optih poslova

Istraivakorazvojni procesi u proizvodnom sistemu mogu biti:

proces razvoja konstrukcije,

proces razvoja sredstava za rad,

obrazovanje kadrova,

proces razvoja organizacije i ekonomije, informatike, investicija i inenjeringa.

Osnovne funkcije u proizvodnom preduzeu su:

komercijalna,

finansijska,

proizvodna,

istraivakorazvojna,

kadrovska,

pravna i

funkcija optih poslova.

Ove funkcije se mogu dalje deliti na podfunkcije u vidu odreenih organizacionih celina, pa do radnih mesta kao najmanjih delova funkcija. Tako, na primer, proizvodna funkcija se deli na: pogone, radionice i radna mesta. Ostale funkcije se dele, na primer, na: sektore, slube, odeljenja i radna mesta. 17. PROIZVODNI PROCESIZa izvoenje prozvodnog procesa potrebno je da svaki element proizvodnog sistema raspolae potrebnim kapacitetom. Menaderi proizvodnje odgovorni su za obezbeivanje kapaciteta za potrebe proizvodnje. Odluke o kapacitetima trebalo bi donositi na osnovu predvianja tranje i na osnovu razvojnih planova. Razrada planova kapaciteta, od dugoronog planiranja sredstava za rad, kroz srednjorono agregatno planiranje, pa do kratkoronog planiranja, odnosno terminiranja, obezbeuje da se proizvodni proces nesmetano odvija.

Planiranje korienja kapaciteta se vri na nivou preduzea, proizvodnih odeljenja, pojedinih grupa maina, pojedinih maina, ureaja, postrojenja i sudova. Usklaivanje plana proizvodnje i kapaciteta osnova je postupka planiranja kapaciteta.To podrazumeva da se

za odreeno plansko razdoblje najpre definie plan proizvodnje

zatim za koliine navedene u planu treba izraunati potrebne kapacitete i

ustanoviti postoje li na raspolaganju dovoljni kapaciteti u tom vremenskom razdoblju

Pod kapacitetom se u industriji podrazumeva sposobnost (tehnika i ekonomska), upotrebljivost i proizvodna mogunost sredstava za rad i ljudskog rada, pojedinano i ukupno uzeto, proraunate prema vaeim normama. Korienje kapaciteta predstavlja racionalno iskoriavanje mogunosti sredstava za rad i ljudskog rada koristei odgovarajuu tehnologiju i organizaciju proizvodnih procesa.

Znaajan elemenat proizvodnih mogunosti u industrijskoj proizvodnji predstavlja kapacitet proizvodne opreme.

Za izvoenje proizvodnog procesa potrebno je da svaki element proizvodnog sistema raspolae potrebnim kapacitetom

U cilju sistematizacije kategorije kapaciteta proizvodne opreme prihvata se sledee razvrstavanje:

Tehniki kapacitet - projektovani kapacitet shodno tehnikim karaktreristikama;

Eksploatacioni kapacitet - projektovani kapacitet shodno eksploatacionim i organizacionim uslovima;

Ostvareni kapacitet

Proizvodne maine predstavljaju onaj deo sredstava za rad koji u samom procesu proizvodnje deluje neposredno na predmet rada.

Kapacitet maine je njena radna sposobnost da u okviru odreenog vremenskog perioda (uobiajeno godinu dana) izvri izvestan broj odreenih operacija.

Za adekvatno utvrivanje kapaciteta jedne maine bitno je poznavanje njenih tehnikih i eksploatacionih karakteristika.

Tehnike karakteristike maine determiniu mogunost upotrebe date maine za obavljanje odreenih poslova operacija.

Eksploatacione karakteristike maine odnose se na reim korienja, rukovanja i odravanja, to u celini odreuje radnu sposobnost maine kroz mogunost obavljanja odreenog broja operacija u okviru jednog vremenskog intervala.

18. ORGANIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE

Organizacija proizvodnje je svrsishodna zavisnost i povezanost ovekovog rada, sredstava za rad i predmeta rada u procesu proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda kojima se zadovoljavaju drutvene potrebeSa stanovita naina i mogunosti organizovanja proizvodnje, postoje tri tipa organizovanja procesa proizvodnje:1. tehnoloka organizacija procesa proizvodnje2. obradna organizacija procesa proizvodnje3. predmetna organizacija procesa proizvodnje

Tehnoloka organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa specijaliziranim postrojenjima i ureajima u kojima postoji odreeni tehnoloki proces u vidu proizvodnog procesa.

U ovoj organizaciji proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen postojeom tehnologijom, a oprema u procesu je rasporeena po redosledu koji je dat u tehnolokom postupku za izradu proizvoda.

Tehnoloka organizacija ima sledea obeleja:

tehnoloki proces je u velikoj meri ugraen u sredstva za proizvodnju,

obim i nain organizovanja elementarnih procesa odreeni su, takoe, sredstvima za proizvodnju,

zahteva skupa sredstva za proizvodnju,

fleksibilnost programa proizvodnje je mala

Kod ove organizacije proizvodnje tehnoloki proces je poistoveen sa proizvodnim procesom.

Primenjuje se u baznoj industriji i fabrikama sa izraenim hemijskim i fizikim procesima:

industrija hemije,

prehrambena,

farmaceutska,

tekstilna,

koarska i

metalurgija

Obradna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koje su specijalizovane za odreene tehnoloke vrste obrade.

Kod ove organizacije proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen vrstama obrade.

Radna mesta iste vrste prostorno su grupisana i rasporeena po tehnolokom redosledu obrade.

Obradnu organizaciju karakterie sledee:

vrste obrade odreuju razmetaj sredstava za proizvodnju i oblik organizovanja proizvodnje,

maine su rasporeene u grupe po vrstama obrade,

potrebni su visokostruni radnici na mainama,

fleksibilnost programa proizvodnje je relativno velika.

Obradna organizacija se koristi kod serijske proizvodnje u metalopreraivakoj industriji.

Predmetna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koji su specijalizovani za izradu odreenih delova ili sklapanja odreenih podsklopova, sklopova i gotovih proizvoda.

Raspored radnih mesta uslovljen je proizvodima, a razliita radna mesta rasporeena su u linije po redosledu obrade.

Predmetna organizacija proizvodnje ima sledea obeleja:

predmet rada opredeljuje nain organizovanja proizvodnje,

maine se raporeuju po redosledu operacija prilikom izrade proizvoda,

sredstva za proizvodnju su relativno skupa i specijalizovana,

fleksibilnost programa proizvodnje je relativno mala

Predmetna organizacija se koristi u masovnoj proizvodnji jedne ili nekoliko vrsta slinih proizvoda. Ovakav oblik organizacije proizvodnje je karakteristian za automobilsku industriju i mlekarsku industriju.22. ORGANIZACIJA NEPOSREDNE PRIPREME PROIZVODNIH PROCESAOrganizacija proizvodnje kao organizaciono-tehnika celina uspostavlja svrsishodnu meuzavisnost i uzajamnu povezanost izmeu uloenog rada, sredstava za rad i predmeta rada u cilju stvaranja proizvoda kao materijalnih rezultata reprodukcije.

Priprema proizvodnje obuhvata razliite aktivnosti proizvodnog i neproizvodnog karaktera.

Na proizvodni proces utiu brojni faktori

Na slici je dat ematski prikaz prostronog i vremenskog aspekta strukture proizvodnog procesa.

PROSTORNI ASPEKT VREMENSKI ASPEKT

23. TEHNIKA PRIPREMA PROIZVODNJEOsnovna karakteristika savremene proizvodnje jeste razgranienje izmeu pripremnih, operativnih i tekuih poslova u proizvodnji.Proizvodnja, kao celina i jedinstven proces, deli se na dve grupe poslova koje se izvravaju fazno, ali i jedinstveno. To su:

poslovi pripreme proizvodnje

operativna, neposredna, tekua proizvodnjaFunkcija pripreme proizvodnje realizuje se preko tehnike pripreme proizvodnje.Pod tehnikom pripremom proizvodnje podrazumeva se skup poslova tehniko-tehnolokog i organizacionog karaktera, iji je cilj da se izvri takva priprema proizvodnje da se ona moe realizovati sa predvienim tehnikim i ekonomskim rezultatima.Tehnika priprema proizvodnje ima za cilj da se to lake i bre realizuje proizvodni proces uz maksimalne ekonomske rezultate u proizvodnom sistemu.Tehnika priprema proizvodnje obuhvata:

1. plansku pripremu proizvodnje

2. projektnokonstrukcionu pripremu proizvodnje

3. tehnoloku pripremu

4. radioniku pripremuPlanska priprema proizvodnje obuhvata skup poslova tehnikotehnolokog i organizacionog karaktera pripreme proizvodnje, koji su predvieni u fazi planiranja proizvodnje (u godinjim i operativnim planovima).

Projektnokonstrukciona priprema proizvodnje obuhvata poslove izrade tehnike dokumentacije, koja definie oblik, dimenzije, dizajn, nain pakovanja, uputstvo za upotrebu, nain servisiranja i vek trajanja proizvoda.

Tehnoloka priprema proizvodnje ima svoju strukturu koja se sastoji od:

Tehnolokog postupka za izvoenje proizvodnog procesa

specifikacije svih materijala potrebnih za realizaciju proizvodnog procesa

specifikacije alata i pomonog pribora

definisanja maina, ureaja i opreme na kojima e se obaviti proizvodni proces

vremena za obavljanje procesaRadionika priprema prihvata materijal, alat, specijalni alat, pomoni pribor i dokumentaciju za proizvodnju, Isti rasporeuje na odreena radna mesta po proizvodnji,

vri kontrolu izvrenja radnih zadataka, vri odlaganje radnih predmeta do mesta naredne tehnoloke operacije

Ako je proizveden gotov proizvod, isti odlae u skladite gotove robe.

Savremeni koncept organizacije proizvodnje polazi od drugaijeg naina organizovanja pripreme proizvodnje, te se tehnika priprema po savremenoj organizaciji deli na: Operativna priprema proizvodnje (OPP) predstavlja skup aktivnosti koje prethode i koje imaju za cilj da omogue realizaciju projektovanih planova u proizvodnom procesu. Razvojna priprema proizvodnje (RPP) ima za cilj unapreenje postojeeg proizvodnog procesa, stvaranje novih proizvoda i unapreenje drugih podsistema koji omoguuju poboljanje postojeeg poslovanja. Sastoji se iz sledeih funkcija: razvoj proizvoda, razvoj kapaciteta, razvoj tehnologije, razvoj sistema kvaliteta, prototipska radionica, razvoj marketinga, razvoj menadmenta24. OPERATIVNA PRIPREMA PROIZVODNJE (OPP)Zadatak operativne pripreme proizvodnje je da omogui redovno odvijanje toka proizvodnje, da razradi planove i omogui potrebne uslove za njihovu realizaciju.

Predhodi proizvodnji i ima zadatak da omogui nesmetani kontinuirani proizvodni proces.

Podrazumeva da se za proizvodni program organizuje planiranje kapaciteta, materijala, alata i dokumentacije i da se projektovani tehnoloki proces pripremi, organizuje i realizuje na proizvodnim radnim mestima

OPP treba da projektovane planove preduzea realizuje u proizvodnom procesu.

Zadatak operativne pripreme proizvodnje obuhvata sledee aktivnosti:

1. organizovanje isporuke gotovih proizvoda prema rokovima

2. racionalno korienje raspoloivih kapaciteta i radne snage

3. efikasno usklaivanje tehnolokih procesa i kontrole proizvodnje

4. obezbeenje materijalima i njihovo disponiranje5. kontrolu nabavne funkcije u pogledu izvrenja rokova nabavke6. raspodelu posla po radnim mestim

7. ostvarivanje potpunog uvida u proizvodne rezultate

8. obradu povratnih informacija i eventualne korekcije

9. upravljanje proizvodnjomOperativna priprema sadri sledee procese:

1. Operativno planiranje

2. Terminiranje

3. Lansiranje u proizvodnju

4. Dispeiranje

5. Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesaOperativno planiranje je deo godinjeg planiranja, koje obuhvata krai vremenski period

Najee se operativni plan radi za naredni mesec.Operativni plan sadri ta e se raditi i u kojim koliinama, kako bi se mogle odrediti koliine reprodukcionog materijala, alati, kapaciteti maina, broj zaposlenih, potrebna dokumentacija, radni nalozi i dr.

Sastavni deo operativnog plana je fini terminski plan koji obuhvata plan rada svakog radnog mesta u pogonu za tri do pet dana unapred.Predstavlja detaljan plan rada na svakom radnom mestu, a definie redosled smenjivanja radnih naloga na radnim mestima.

Operativni plan obuhvata:

Razraen proizvodni zadatak za svaki pogon, odeljenje, radionicu, po koliini i vrsti

Rokove poetka i zavretka pojedinih elemenata proizvodnog zadatka

Specifikaciju potreba po vrstama i koliinama u materijalu, delovima, poluproizvodima i drugom

Potrebe u radnoj snazi (po strukama i stepenu strunosti) za pojedine pogone, odeljenja, radionice

Plan za izvrenje radova na odravanju maina sa rokovima i specifikacijama potreba u materijalu, radnoj snazi i ostalo

Terminiranje predstavlja vremensko usklaivanje tokova tehnolokih procesa, pri emu se polazi od rokova zavretka proizvoda i tei se to racionalnijem korienju maina i opreme. Terminiranje predstavlja nastavak operativnog planiranja i njegovu razradu, koje detaljno definie vreme i prostor pri izradi proizvoda.Terminiranje moe biti:

Uzastopno - u pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji, postoji hronoloki red tehnolokih operacija obrade (posle zavretka prve tehnoloke operacije organizuje se druga, zatim trea itd. do kompletnog zavretka proizvoda)

Paralelno - se koristi u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Elementi jedne serije po zavretku jedne tehnoloke operacije alju se na sledeu tehnoloku operaciju, ne ekajui da se svi elementi zavre na datoj tehnolokoj operaciji Kombinovano se primenjuje u visokoserijskoj proizvodnji - kombinacija uzastopnog i paralelnog terminiranjaLansiranje u proizvodnju obuhvata obezbeenje mateijala, alata pomonog pribora i dokumentacije za nesmetani proizvodni proces. Svaka proizvodnja poinje izdavanjem proizvodnog naloga (radni nalog) za odreeni proizvod

Osim proizvodnog naloga, iz operativne pripreme proizvodnje izdaju se i razna trebovanja (za reprodukcioni materijala, alat, specijalni alat, pomoni pribor)

Takoe, u cilju ostvarivanja kontinualne proizvodnje iz operativne pripreme proizvodnje alju se radne liste, operacione liste, instrukcione liste i tehnoloka dokumentacija (radioniki crte, tehnoloki postupak izrade).Dispeiranje proizvodnje podrazumeva otklanjanje smetnji u izvrenju operativnog plana proizvodnje koje mogu dovesti do zastoja, ekanja ili nekorisnog rada u procesu

Postoje etiri vrste dispeiranja i to:

predmetno dispeiranje - dispeer prati realizaciju odreenog broja proizvoda od ulaska u proizvodnju do odlaganja gotovog proizvoda u skladite i stara se o snabdevenosti radnog mesta materijalom, dokumentacijom, alatom i dr funkcionalno - dispeer svakodnevno prati realizaciju operativnog plana proizvodnje, odnosno realizaciju svake tehnoloke operacije na odreenoj lokaciji - radionici meovito - predstavlja kombinaciju predmetnog i funkcionalnog dispeiranja

kontinuirano - dispeer organizuje i prati neprekidno dopremanje svih neophodnih sredstava da bi proces proizvodnje bio kontinuiran i da nikad ne doe do zastoja

Ovo se radi za sve tehnoloke operacije, za tehnoloki i za proizvodni proces.Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa ima za cilj da registruje realizaciju operativnih planova proizvodnje i da preduzme odreene akcije ukoliko nije dolo do eljene realizacije

Vode se tri evidencije o realizaciji operativnih planova proizvodnje i to:

operativna vodi se po radionicama a odnosi se na terminski plan, kako tehnolokih operacija tako i pri izradi elemenata proizvoda statistika obrauje izvrenje osnovnih (mesenih i godinjih) planova proizvodnje i to u vremenskim pokazateljima i u koliinskim pokazateljima knjigovodstvena prati izvrenje osnovnog plana proizvodnje u novanim jedinicama. Odnosi se na trokove rada, materijala, alata, amortizacije, trokova odravanja sredstava za rad, trokove energije i dr.25. RADIONIKA PRIPREMA PROIZVODNJERadionika priprema proizvodnje ima za cilj obezbeenje izvravanja operativnih planova u svim delovima procesa neposrednog rada, odnosno u svim radionicama proizvodnog sistema.Radionika priprema proizvodnje ima sledee zadatke:

1. izvrenje plana operativne pripreme sa aspekta realizacije posla

2. obezbeenje racionalnog i ekonominog rada na pojedinim radnim mestima u procesu proizvodnjeRadionika priprema proizvodnje podrazumeva sledee aktivnosti:

1. prihvatanje materijala, alata i dokumentacije koji su lansirani u radionicu

2. rasporeivanje na pojedina radna mesta

3. kontrolu izvrenja poslova operativnog plana proizvodnje

4. prenoenje poslova u narednu radionicu ili magacin

5. pripremu i slanje povratnih informacija sa radnih mesta prema operativnoj pripremi proizvodnjeCilj ovakvog organizovanja je da se upravljanje proizvodnjom dovede do samog radnog mesta i time obezbedi realizacija planiranog obima proizvodnje odreenog kvaliteta.

Tako organizovana radionika priprema, zasnovana na savremenim oblicima organizacije proizvodnje, ima sledee grupe poslova:

1. poslovi materijalnog poslovoe

2. poslovi snabdevaa radnih mesta

Materijalni poslovoa organizuje i upravlja procesom opremanja radnih mesta ispravnim sredstvima za rad, materijalom, alatima i dokumentacijom

Snabdevai donose na radna mesta materijal, alat, dokumentaciju, potroni materijal, preventivna zatitna sredstva i dr. istai odravaju red i istou u radionici.

26. RADNO MESTO U PROCESU PROIZVODNJE

Radno mesto je mesto na kome se lociraju sredstva za rad i na kome se obavljaju odreene operacije, odnosno odreeni posao. To je mesto na kome su stvoreni uslovi za obavljanje odreenog posla u okviru tehnolokog procesa.

U pogledu organizacije izvoenja operacija radno mesto treba da bude tako organizovano, u vremenu i prostoru, da se uspostavi optimalan odnos izmeu elemenata proizvodnje.Uzimajui u obzir ekonomiju, radno mesto treba da je tako organizovano da se radnim mestima postiu minimalni trokovi, a maksimalni rezultati.U pogledu postignutog nivoa razlikuju se sledea organizaciona stanja proizvodnih radnih mesta:

1. otvoreno radno mesto ORM2. zatvoreno radno mesto ZRM3. stabilizovano radno mesto SRMOtvoreno radno mesto ORM. Ako je radno mesto tako organizovano da radnik sam mora ii po dokumentaciju, materijal, alat i drugo, onda se takvo radno mesto, u smislu organizacije rada zove otvoreno. Ovakav tip radnog mesta prisutan je u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji Radnik ima stalne prekide u radu Radno mesto nije pripremljeno Organizacija rada je na najniem nivouZatvoreno radno mesto ZRM. Ako je radno mesto tako organizovano da se radniku na radno mesto dostavlja radna dokumentacija, materijal i alat, onda se takvo radno mesto, u smislu organizacije rada naziva zatvoreno Ovde je izvrena detaljna priprema rada Radnik je stalno na radnom mestu i radi konkretan posao koji je opisom radnog mesta dat Organizacija rada je dobraStabilizovano radno mesto SRM. Ovo predstavlja najorganizovanije radno mesto, gde se radi na najracionalniji nain Ovakva radna mesta, u smislu organizacije pripreme, uvode se u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji, pri emu se radno mesto prvo zatvori, pa onda stabilizuje Za stabilizaciju radnog mesta koristi se studija rada, na bazi prouavanja i merenja rada27. RASPORED MAINA NA RADNIM MESTIMAMaterijal koji se obrauje u toku proizvodnog procesa prelazi izvestan put. Sa stanovita racionalizacije proizvodnje poeljno je da preeni put bude pravolinijski i to je mogue krai. Oblik i duina putanje predmeta rada za dati tehnoloki proces zavise od rasporeda maina, odnosno radnih mesta. Maine, odnosno radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu biti rasporeeni na jedan od sledeih naina:

a) grupni maine su rasporeene u grupe prema vrstama

Na ovaj nain grupisane maine najee nisu usklaene sa redosledom operacija za pojedine radne predmete.Veoma esto javljaju se "cik-cak" i povratna kretanja, a ponekad i u obliku "petlje", to se ocenjuje kao neracionalno.

Grupni raspored maina primenjuje se najee u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde se javlja vei broj razliitih tipova proizvoda. b) linijski Maine su poreane u skladu sa projektovanim redosledom operacija za izradu jednog komada proizvoda. Na svakoj maini obavlja se jedna ili vie operacija, a radni predmet se kree od maine do maine u istom smeru po najkraoj moguoj putanji. Takav raspored maina najee je u primeni u masovnoj, odnosno lananoj proizvodnji. Primena ovog rasporeda opravdana je u uslovima ustaljenog proizvodnog programa i uz odgovarajuu masovnu proizvodnju.c) kombinovani

Promenjivost faktora koji utie na izbor rasporeda maina nekada uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i linijskog rasporeda maina.Ove kombinacije mogu se javiti u tri varijante

Prema prvoj varijanti, maine se grupiu prema vrstama, odnosno tehnolokim karakteristikama, u redove u nizu po jedna ili vie. Popreno posmatrano obrazuju se linije maina koje odgovaraju redosledu operacija za pojedine radne predmete. Maine su rasporeene prema grupnom rasporedu, a popreno je oformljen linijski raspored. Primena ovog rasporeda obezbeuje skraenje putanje radnih predmeta, a ostvaruje se u uslovima ustaljenog proizvodnog programa sa manjim varijacijama u asortimanu proizvoda.Druga varijanta kombinovanog rasporeda maina javlja se tako to za jedan ili vie delova postoji linijski raspored maina, dok se drugi delovi proizvode prema grupnom rasporedu. Pri tome, za delove koji se proizvode po linijskom rasporedu, treba da bude obezbeena dovoljna masovnost, to za delove koji se proizvode prema grupnom rasporedu nije uslov.

Trea varijanta ili raspored po "trouglu" proeta je tenjom da se smanji to je mogue vie transportni rad, eventualno i u uslovima maloserijske proizvodnje.

U pogledu racionalnosti rasporeda maina, najpovoljniji je linijski raspored, dok je najnepovoljniji grupni raspored maina. Prilikom izbora tipa rasporeda maina treba imati u vidu sledee faktore: masovnost proizvodnje, ustaljenost i usklaenost proizvodnog programa, stepen specijalizacije maina, organizovanost proizvodnih procesa.

28. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM FUNKCIJE UPRAVLJANJAUpravljanje ima zadatak da obezbedi efikasno funkcionisanje sistema, njegovo racionalno reprodukovanje i da se izvri odgovarajua izmena u skladu sa kriterijumima cilja koji se eli postii Sa gledita forme, upravljanje je informacioni proces proet mreom tokova.Funkcije upravljanja imaju zadatak da realizuju upravljaki zadatak preko komandi subjekta upravljanja u upravljanom podsistemu, ostvarujui krune tokove informacija u sistemu upravljanja.

Osnovne funkcije upravljanjaUpravljanje kao proces

Priprema odluke Donoenje odluke Organizacija Regulisanje Evidencija i

kontrola

Priprema odluke

Funkcija pripreme odluke vezana je za odreivanje i postizanje cilja upravljanja, kao i same strategije. Priprema i razrada odluka zahtevaju struna znanja i iskustva organizatora posla. U procesu pripreme odluka za ostvarivanje upravljakih zadataka koriste se odgovarajue naune metode: operaciona istraivanja linearno programiranje mreno planiranje matematiko modeliranje i dr.Dobro pripremljena odluka, nauno zasnovana i proverena praktinim iskustvom, sigurna je pretpostavka da e se racionalno ostvariti ciljevi upravljanja, ukoliko se sve optimalno odvija u narednim fazama upravljanja. U tome smislu, strategija upravljanja doprinosi ostvarivanju upravljakih ciljeva.

Donoenje odluke

Doneti odluku, pismenu ili usmenu, u smislu upravljake aktivnosti, znai formulisati cilj objekta upravljanja i njegov zadatak.Odluku donosi upravljaki podsistem, bilo da se tu radi o organu upravljanja, ili o jednom licu u vidu direktora, menadera i sl.Postoji nekoliko naina razlikovanja upravljakih odluka:

1. po stepenu sloenosti, odnosno u zavisnosti od objekata upravljanja kojima su namenjene2. po trajanju njihovog dejstva - kratkorone i dugorone odluke3. po znaaju, mestu i ulozi u razvitku odreenog socijalnog sistema: strateke i taktike odluke4. po stepenu razraenosti - neke detaljno, a neke saeto daju cilj objekta upravljanja

5. po obaveznosti izvrenja - mogu biti zakonske, kategorine, direktivne i sl.OrganizacijaOrganizacija proizvodnje u upravljakom smislu predvia odreene uzajamne proizvodne odnose zaposlenih, njihove meusobne veze, obaveze i prava, radna ponaanja. Upravljaka funkcija ima ovde zadatak da regulie organizaciju rada i njeno funkcionisanje u smislu ostvarivanja ciljeva upravljanog objekta proizvodnje.

Kod upravljakog podsistema organizuje se rad svih njegovih komponenata kojima se obezbeuje efikasna realizacija donete odluke. Na primer, ako se uzme proizvodnja, onda organizacija, kao funkcija upravljanja proizvodnjom, znai izbor:

strukture proizvodnje tehnike opremljenosti tehnolokih procesa kadrova organizacije radaRegulisanje

Ciklus upravljanja u pogledu ostvarivanja ciljeva i zadataka praktino se zatvara ostvarenjem prve tri funkcije upravljanja: pripremom, donoenjem odluke i organizacijom.Cilj regulisanja kao funkcije upravljanja je da ouva stanje sreenosti sistema, da ga usavrava, da ga, ako se nae u neeljenom stanju, vrati u prethodno, eljeno stanje, koje je dobro.

Evidencija i kontrola

Evidencija ima znaenje dobijanja, obrade, analize i sistematizacije podataka koji se mogu koliinski izraziti.Danas postoje tri discipline iz oblasti evidencije:

statistika evidencija knjigovodstvena evidencija operativnotehnika evidencijaKao samostalna funkcija upravljanja, kontrola predstavlja posmatranje i proveru skladnosti izmeu procesa upravljanog podsistema i upravljakih odluka.Kod kontrole je potrebno sagledati razna odstupanja od zadatog cilja.Ako kontrola utvrdi odstupanje, odreuje se nain regulisanja, pa i vraanje procesa na onaj smer koji obezbeuje postizanje eljenog cilja29. UPRAVLJANJE PRIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEAPreduzee, kao sloeni proizvodnoposlovni sistem, ima vie nivoa svog organizovanja, poev od radnih mesta pa do vrha piramide proizvodnoposlovne hijerarhije. Najvii nivo upravljanja proizvodnjom je upravljanje na nivou preduzea. Svako preduzee organizuje odreeni sistem upravljanja proizvodnjom. Model upravljanja se tako projektuje da odgovara organizaciji rada po vie nivoa, imajui u vidu da svaki nivo ima svoj cilj upravljanja i svoje upravljake zadatke.

Osnovne sistemske komponente:

postavljanje standarda i definisanje karakteristika ulaza i izlaza pripremanje odluka analiza informacija o karakteristikama ulaza i izlaza sistema donoenje odluke o regulisanju proizvodnog procesa pamenje informacija o stanjima procesa komuniciranje sa informacijama korekcija ponaanja proizvodnog procesa na osnovu upravljakih odlukaU jednom proizvodnom preduzeu uobiajena je sledea organizacija i hijerarhija nivoa:I nivo preduzee, korporacija, kompanija - najvii nivo top level upravljanje proizvodnjom na nivou preduzeaII nivo proizvodni pogoni - srednji nivo upravljanje proizvodnjom na nivou pogonaIII nivo - proizvodne radne jedinice sa radnim mestima - najnii nivo upravljanje proizvodnjom na nivou radnih jedinica.UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEA NAJVII NIVO Najvii nivo upravljanja. Upravljanje proizvodnjom na ovom nivou ima zadatak da formira operativne planove u vidu proizvodnih zadataka za pojedine delove i funkcije preduzea rukovodei se zahtevima trita, strukturom proizvoda, duinom protonog vremena. Usklaujui ovo sa ograniavajuim faktorima, na ovom nivou se putem povratnih informacija prati realizacija postavljenih zadataka.

Na najviem nivou (I nivo) obavljaju se sledei poslovi:

1. planiranje prodaje2. planiranje nabavke upravljanje zalihama3. grubo planiranje planiranje kapaciteta i prikupljanje svih povratnih informacija za delimino ili kompletno grubo planiranjeUPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PROIZVODNOG POGONA SREDNJI NIVO

Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona ima zadatak da upravljake akcije sa najvieg nivoa upravljanja dalje konkretizuje i da ih sprovede do nivoa pogona. Na ovom nivou upravljanja proizvodnjom se mora detaljisati i konkretizovati, identifikujui upravljake zadatke u konkretnim oblicima i sadrajima.

Osnovni zadatak upravljanja proizvodnjom na nivou pogona se odnosi na:

usklaivanje protonog vremena izrade proizvoda sa mogunostima kapaciteta proizvodnih radnih mesta, obezbeivanje potrebnog alata i odreivanje poetnih i zavr[nih termina izrade pojedinih proizvoda, radnih naloga i operacija.Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona organizaciono se moe sprovoditi preko operativne pripreme proizvodnje

Na srednjem nivou obavljaju se sledei poslovi:

1. deo grubog planiranja

2. fino planiranje terminiranje

3. deo dirigovanja proizvodnjom

Upravljanje na srednjem upravljakom nivou treba da obezbedi:

da se operacije proizvodnje optimalno odvijaju

da se prihvate sve povratne informacije,

da se informacije dostave viem nivou upravljanja

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU RADNOG MESTA NAJNII NIVO Na treem, najniem nivou upravljanja, vri se upravljanje proizvodnjom na radnom mestu ili u radnoj jedinici. Ovde se vri direktno upravljanje na proizvodnom radnom mestu, gde treba da se realizuju svi upravljaki zadaci.Na najniem nivou obavljaju se sledei poslovi:

1. dirigovanje proizvodnjom

2. konkretizacija radnih zadataka

Upravljanje proizvodnjom na najniem nivou ima zadatak da upravljanje prenese na radna mesta, da proizvodnju sinhronizuje sa unutranjim transportom. da se povratne informacije to pre dostavljaju viem nivou upravljanja

30. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARATrite zahteva od proizvoaa to krai razvojni ciklus i bolji kvalitet proizvoda, koji takoe postaju po strukturi sve zahtevniji. Globalizacija diktira niske cene i istovremeno visok stepen prilagodljivosti eljama pojedinih kupaca. Kljunu ulogu pri razvoju imaju informacione i raunarske tehnologije, koje stalno nude nove mogunosti. Upotreba raunara za konstruisanje i druge aktivnosti u procesima proizvodnje stvara vee koliine podataka i dokumenata, kojima se na klasian nain teko ovladava. Usled toga, voenje proizvodnje zahteva sistematian pristup, promene u organizacije, odnosno razliita znanja iz informatike, metodike konstruisanja, komunikacije i rada sa ljudima. Uvoenje i primena informacionih sistema zahteva analizu informacionih tokova i poznavanje procesa rada. Dobro organizovan sistem za upravljanje podacima o proizvodima (PDM Product Data Management) znaajno doprinosti efikasnosti preduzea, naroito kod velikih sistema, gde je potrebno ovladati velikom koliinom podataka i koordinirati rad ljudi, koji su na razliitim lokacijama.U proizvodnim preduzeima podaci o proizvodima su sredite, oko kojeg je izgraen informacioni sistem. Inenjerski model proizvoda sadri sve podatke koji definiu proizvod i koji nastaju kroz celi ivotni ciklus, od definisanja zahteva, razvoja, proizvodnje do odravanja. Ranije odvojena podruja konstrukcija, nabavka, prodaja, proizvodnja sa razvojem informacionih tehnologija se zbliavaju i povezuju, i tako nastaju integrisani delovi procesa proizvodnje, koji pospeuju i skrauju razvojne i ivotne cikluse proizvoda

Termini:

Raunarski integrisana proizvodnja (CIM Computer Integrated Manufacturing)

Projektovanje uz pomo raunara (CAD Computer-Aided Design)

Proizvodnja uz pomo raunara (CAM Computer-Aided Manufacturing)Danas u svetu postoje razvijeni programski sistemi (sofware) za upravljanje proizvodnjom. Postoji dosta razvijenih primenljivih programa. Stepen i dinamika primene i uvoenja raunara u razliitim aktivnostima u preduzeima su razliiti. Proizvodjai raunara razvili su odreene programske sisteme u vidu paketa programa koji se mogu koristiti za integralnu obradu podataka za upravljanje proizvodnjom. 31. TA SU ZALIHE I KAKO SE FORMIRAJU

Zalihe su uskladiteni materijalni resursi u nekom sistemu transformisanja.

U proizvodnom preduzeu, zalihe su sirovine koje se skladite radi proizvodnje.

U maloprodaji, zalihe su proizvodi za prodaju koji se dre u skladitima ili su izloeni na policama.

Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i tranje za njima.

Skoro sva proizvodna preduzea imaju odreene zalihe, bilo da se radi o sirovinama, poluproizvodima ili gotovim proizvodima.

Zalihe se javljaju jer se vreme isporuke i potrebe ne poklapaju uvek.

Formiranje i dranje zaliha bilo koje vrste rezultat je praktine nemogunosti da se tokovi (primanja i izdavanja) odreenih stvari ili vrednosti u preduzeu idealno sinhronizuju

Zalihe u takvoj situaciji ine rezervu koja treba da obezbedi kontinuitet izdavanja i pokria tekuih potreba za odreenim stvarima (vrednostima) u situacijama kada su prilivi tih istih stvari nedovoljni ili potpuno izostanu.

Za upravljanje zalihama obino se koriste informacioni sistemi zasnovani na raunarima koji imaju niz funkcija: generisanje izvetaja o stanju zaliha, predvianje potreba materijala i akvizicija podataka o troenju zaliha.

Pojam upravljanja zalihama moe da se formulie na sledei nain: poznati su trokovi zaliha i poznato je kako se troe zalihe.

Potrebno je odrediti vreme popune zaliha i koliine kojom se popunjavaju.

Koliina za popunu zaliha je optimalna ako se odreuje iz uslova da ukupni trokovi nabavke i uvanja zaliha budu minimalni.

32. OSOBINE ZALIHA I KATEGORIJE SKLADITA

Postojanje zaliha u proizvodnji ima svoje dobre i loe strane

Dobre osobine zaliha su

Stvaraju zatitu protiv nesigurnosti, predstavljaju sponu izmeu koliina koje se isporuuju i koje su potrebne;

Omoguavaju ekonominu proizvodnju i nabavku;

Pokrivaju neoekivani skok ponude i tranje;

Omoguavaju rad u sluaju kanjenja u transportu u okviru snabdevanja.

Loe osobine zaliha su:

Zauzimaju prostor;

Zahtevaju kapitalna ulaganja (vezani kapital);

Deava se da budu izgubljene, ukradene, uprljane, polomljene;

Ukoliko se radi o gotovim proizvodima, mogu postati demodirani;

Mogu se pokvariti (prehrambeni proizvodi);

Mora se njima rukovati

Razlikuju se sledee kategorije skladita materijala:

skladita reprodukcionog materijala,

skladita gotovih delova,

meuskladita,

skladita gotovih proizvoda. 33. OPTIMALNI NIVO ZALIHAOptimalna veliina porudbine (proizvodne serije) odnosi se na koliinu zaliha koje treba pribavljati, odnosno broj jedinica proizvoda koje treba proizvoditi kako bi ukupni trokovi zaliha bili najnii.

Prilikom utvrivanja optimalnog nivoa zaliha, treba imati u vidu da preterano investiranje u zalihe dovodi do poveanja trokova dranja zaliha, to dovodi i do smanjenja vrednosti preduzea.

Odravanje previe niskog nivoa zaliha moe dovesti do niih prihoda od prodaje ili do poveanja trokova poruivanja zaliha (jer se one moraju ee poruivati).

Potrebe u materijalu zavise od proizvoda koje treba proizvesti, te pitanje planiranja zaliha treba postaviti na podruju odreivanja proizvodnog programa.

Shodno tome, razlikuju se sledei sluajevi:

proizvodnja prema planu,

proizvodnja prema narudbini i

kombinacija ova dva sluaja.

Regulisanje optimalnog nivoa zaliha moe se postii:

optimizacijom koliina koje se naruuju za popunjavanje zaliha,

permanentnom evidencijom stanja zaliha i blagovremenim pokretanjem narudbine za popunu zaliha.

34. SIGNALNI NIVO ZALIHA I OPTIMIZACIJA KOLIINE PROIZVODA (SERIJE)

Sa stanovita odravanja odreenog nivoa zaliha, koji obezbeuje stalnu snabdevenost, mogui su razliiti pristupi.

S obzirom na rokove isporuke i intenzitet potronje, moe se odrediti signalni nivo zaliha

U sebi sadri, pored obezbeenog uobiajenog snabdevanja prema normalnom roku obnavljanja zaliha, jo i rezervnu koliinu koja predupreuje neka mogua zakanjenja.

Glavni argument u opredeljenju za optimalnu veliinu serije je odnos izmeu:

trokova pripreme proizvodnje,

trokova nedovrene proizvodnje (poluproizvoda) i

manipulacije materijalom po jednom komadu u okviru odgovarajue koliine u seriji

U serijskoj proizvodnji javlja se problem u vezi sa razliitim ponaanjem dve karakteristine grupe trokova kada se posmatraju svedene na jedan komad:

pripremno-zavrni trokovi

trokovi skladitenja

Optimalna serija je ona veliina serije za koju su trokovi proizvodnje po jedinici minimalni

35. SISTEM KONTROLE ZALIHA

Svakodnevno upravljanje zalihama podrazumeva razvijanje odgovarajuih sistema kontrole zaliha, koji pomau u operativnom odluivanju o zalihama.

Praksa poznaje vie modela kontrolnih sistema, poev od vrlo jednostavnih do ekstremno sloenih, zavisno od veliine preduzea i vrste i veliine njegovih zaliha.

Meu tim sistemima neki zasluuju posebnu panju, a to su:

ABC sistem,

JIT sistem,

DRP i

MRP koncept

ABC sistem kladifikacija i kontrole zalihaOsnovna sutina ovog sistema (ABC) sastoji se u tome to se zalihe grupiu u razliite kategorije po kriterujima vrednosti, a u zavisnoti od procentualnog uea pojedinih grupa u ukupnim zalihama one dobijaju i razliiti tretman.

Pri tome, koncentracija panje, kontrole i upravljanja zalihama preduzea, srazmerna je ueu pojedinih grupa u ukupnoj strukturi zaliha

Navedeni metod (ABC) moe da se ilustruje jednostavnim hipotetikim primerom.

Naime, preduzea koja koriste ovaj sistem razvrstavaju zalihe u tri grupe:

Grupa A, obuhvata sve one vrste zaliha koje zahtevaju najvea novana sredstav ulaganja, odnosno koje imaju najveu pojedinanu cenu

Grupa B, obuhvata sve vrste zaliha sa neto niom pojedinanom cenom, odnosno sa neto veim koeficijentom obrta

Grupa C, obuhvata sve preostale zalihe

JIT sistem kontrole zaliha

JIT (Just-in-time) sistem podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se udovoljilo narudbi kupaca.

Za razliku od ABC sistema, koji pokuava da kontrolie i minimizira trokove dranja zaliha, JIT sistem tei njihovom potpunom eliminisanju.

Osnovna ideja JIT koncepta je da preduzee dobija odreenu koliinu materijala upravo u vreme kada su potrebne za nesmetano poslovanje.

Samo se izuzetno moe drati mali obim sigurnosnih zaliha.

DRP koncept i zalihe

Pomo procesu blagovremene dopune zaliha, logistiki menadment pronalazi u konceptu planiranja distribucije DRP Distribution Requirements Planning.

DRP koncept planiranja distribucije je izvor plana dopune zalihe tako to informacije o predvienoj tranji predaje u plan zaliha.

DRP koncept usklauje oekivane narudbine sa zalihama.

MRP concept i zalihe (planiranje potreba za materijalima)

U zavisnosti od koncepta upravljanja proizvodnjom upravlja se zalihama.

Modeli MRP I i MRP II slue planiranju materijalnih potreba sa ciljem smanjenja nivoa zaliha i svih nastajuih trokova (nabavke, transporta, skladitenja).

MRP koncept upravljanja proizvodnjom i zalihama predvia sigurnosni nivo zaliha, kojim eliminie moguci negativan uticaj transporta na proizvodnju ili prodaju.

36. UPRVLJANJE TROKOVIMA: VRSTE TROKOVAObavljajui proizvodnju preduzee troi odreene resurse (materijale) i odreena sredstva

Utroci predstavljaju koliinski (naturalni) izraz fizikog troenja pojedinih elemenata proizvodnje.

Novano izraeni (vrednosno) utroci nazivaju se trokovi.

Proizvodno - tehnika dokumentacija (konkretno: radni nalozi, radne liste, trebovanja materijala i dr) predstavlja osnovnu izvornu dokumentaciju za utvrivanje stvarnih trokova u proizvodnji.

Obrada i klasifikacija raspoloive dokumentacije mora biti tako organizovana da obezbeuje sledee podatke:

trokove po jedinici za svaku vrstu proizvoda,

trokove po mestima (pogoni, odeljenja i sl.)

Meu najvanije trokove proizvodnje spadaju sledei trokovi:

trokovi direktnog materijala

trokovi energije

trokovi amortizacije

trokovi alata

trokovi odravanja osnovnih sredstava i alata

trokovi transporta

trokovi istraivanja i pripreme proizvodnje

trokovi pogonske reije

ostali trokovi

37. UPRAVLJANJE TROKOVIMA: PRIRODA PROMENLJIVOSTI TROKOVA

Postoje razni naini podele i grupisanja trokova u proizvodnji

Od posebnog je interesa prouavanje ponaanja elemenata trokova kada nastupa promena obima proizvodnje.

Prema karakteru uea trokovi se mogu svrstati na:

trokove nezavisne od obima proizvodnje,

trokove koji nisu linearno srazmerni sa promenom obima proizvodnje,

trokove koji su linearno srazmerni sa promenom obima proizvodnje.

Trokovi nezavisni od obima proizvodnje. Ova kategorija obuhvata sledee vanije trokove:

Deo amortizacijskih otpisa (zgrade, postrojenja i sl);

Trokovi osiguranja;

Razni trokovi komunalnog karaktera

Trokovi koji nisu linearno srazmerni obimu proizvodnje (progresivni ili degresivni)

Deo amortizacijskih otpisa koji se odnose na sredstva za proizvodnju;

Trokovi odravanja;

Razni reijski trokovi.

Trokovi linearno srazmerni obimu proizvodnje

Trokovi direktnog materijala, polufabrikata i energije za pogon proizvodnih maina;

Trokovi za plate radnika u neposrednoj proizvodnji;

Razni trokovi vezani za direktnu proizvodnju.

38. UPRAVLJANJE TROKOVIMA: ANALIZA KRITINE TAKE

Obim proizvodnje, pri kome su izjednaeni cena prodaje i cena kotanja, naziva se kritini obim proizvodnje.

Odgovarajua presena taka linija cene prodaje i cene kotanja - kritina taka.

U literaturi se nailazi i na sledee nazive: prag rentabilnosti, mrtva taka rentabiliteta.39. UPRAVLJANJE VREMENOM: TIPOVI ORGANIZACIJE TOKA REDOSLEDA OPERACIJAZa uspenost savremenog poslovanja je veoma bitna injenica da vreme treba to racionalnije koristiti.

Za ostvarenje proizvodnog ciklusa potreban je izvestan period vremena.

Proizvodni ciklus obuhvata vremenski period od poetka izrade prvog (od ukupne koliine proizvoda) pa do zavretka poslednjeg.

Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa moe se podeliti na:

proizvodno i

neproizvodno vreme

Pod proizvodnim vremenom obuhvaeni su svi vremenski delovi proizvodnog ciklusa koji su povezani sa prozvodnim operacijama

Proizvodno vreme se dalje klasificira na:

Neposredno vreme, koje sadri pripremno i zavrno vreme proizvodnih operacija i samo vreme izrade. Takoe, tu spada i pomono i dopunsko vreme;

Posredno vreme, gde spada vreme potrebno za transport i kontrolu

U neproizvodno vreme spadaju

Objektivno vreme i

Neobjektivno (subjektivno) vreme

Treba ukljuiti raznovrsne prekide i zastoje u toku proizvodnje. Objektivno vreme obuhvata neradne dane, dok neobjektivno ukljuuje: zastoje usled kvara maina, zastoje usled nedostatka materijala, zastoje usled nedostatka energije, usled nedostatka alata, itd.

Vreme potrebno za obavljanje operacija, moe se predstaviti kao:

iskustveno vreme, dobija se na bazi iskustva. Ono uvek ima poveani uticaj subjektivnosti, pa na ovaj nain odreena vremena ne mogu biti realna podloga za reavanje ovako znaajnog problema. Dve osnovne varijante dobijanja iskustvenih vremena su:

na bazi individualnih procena odgovarajuih lica

na bazi statistikih podataka o izvrenju u proteklom periodu

normalno vreme dobija se korienjem adekvatnih metodolokih postupaka, koje karakterie nastojanje da se na to objektivniji nain obuhvate karakteristini faktori od kojih zavisi normalni uinak. Postoji prilian broj raznih metoda koje ovu problematiku reavaju na vie ili manje uspean nain.

U zavisnosti od kretanja predmeta rada, odnosno serije, kroz neposrednu proizvodnju, razlikuju se sledei naini organizovanja redosleda proizvodnih operacija

uzastopni

paralelni

kombinovani

Uzastopni tip organizacije

Osnovne karakteristike uzastopnog tipa organizacije redosleda operacija je u tome to se na jednom radnom mestu obavi operacija na svim komadima, da bi se zatim na slian nain to ponovilo na svim ostalim radnim mestima.

Paralelni tip organizacije

Za paralelni tip organizacije redosleda operacija karakteristino je da svaki komad, po zavretku prethodne operacije, prelazi na narednu.

Kombinovani tip organizacije

Kod kombinovanog tipa organizacije redosleda, primenjen je delimino paralelan tip, ali na takav nain da bi se izbeglo ekanje maine.40. NOVA PROIZVODNA FILOZOFIJA: SAVREMENI PROIZVODNI SISTEMIPrivredni rezultati i uspesi koje postie savremena proizvodnja daju za pravo da se konstantuje kako to danas predstavlja svojevrsni fenomen.

Fenomen razvoja, koji je objanjiv i nastao je na temeljima jednesnane i ciljno orijentisane politike.

Ovakva politika se bazirala na realnim proizvodnim iniocima i na realnoj snazi oveka da rad inaugurie na vrh najveih vrednosti jednog drutva.

Zbog toga se ne mogu prihvatiti ocene ne malog broja autora i strunjaka da se radi o udu.

Cilj je da se sagledaju organizaciona reenja i da se sagleda koncepcija upravljanja, kako preduzeem, tako i proizvodnjom.

Tako e se u nastavku upravo govoriti o osnovnim reenjima u proizvodnji koja su rezultat najnovijih metoda upravljanja i menadmenta.

Akcenat se ovde stavlja upravo na ova pitanja, jer se na njima zasniva snaga gigantskog rasta privrede.

Tako je u ranoj fazi i poetnoj etapi razvoja industrije dolo do sutinski novih ideja i reenja koja su se ogledala u injenici da se cilj preduzea pomerao sa proizvodnje prema plasmanu, dakle, prema tritu, tanije, prema prodaji.

41. NOVA PROIZVODNA FILOZOFIJA: OSNOVE NOVE PROIZVODNE FILOZOFIJE (NPF)

Osnovu nove proizvodne filozofije ine:

principi upravljanja metode proizvodnje tehnike realizacijeSutina i sadrina jedinstvenog trita i proizvodnje predstavlja krajnji cilj nove proizvodne filozofije proizvodnja tano na vreme, odnosno Just in time.

Savremeno trite trai irok, promenljiv asortiman, visok kvalitet i niske cene. Savremena proizvodnja odgovara tom zahtevu organizovanjem fleksibilne proizvodnje koja je osloboena od karta i ima minimalne gubitke

Da bi se navedeni zahtevi zadovoljili, u novoj proizvodnoj filozofiji su razraene metode i tehnike kojima se:1. obezbeuju informacije od trita proizvoda2. ukidaju ili minimiziraju svi gubici3. obezbeuje visok kvalitet proizvoda4. isporuuje roba u ugovorenom rokuU mehanizmu nove proizvodne filozofije netrokovni princip je poetni, a Just-in-time krajnji princip proizvodnje.Put prema Just-in-time

Koncepcija nove proizvodne filozofije podrazumeva stalno poboljanje procesa proizvodnje. U praksi mnogih zemalja ovaj princip se potpuno zanemaruje, a Japanci mu u svojoj filozofiji daju sutinski znaaj. Istraivanja kau da kod nas od deset organizatora proizvodnje, devet radi na postavljanju, a samo jedan na poboljanju procesa proizvodnje.

Kako bi se princip proizvodnje ostvario u savremenim uslovima, japanski strunjaci su postavili formulu:

5 x Z i 1 x K

odnosno pet puta se mora postaviti pitanje zato (5 x Z) da bi se dolo do odgovora na pitanje kako (1 x K). O tome ingo kae: "Kada razmatramo kako da se postigne poboljanje, mi moramo stalno ponavljati pitanje zato da bismo na taj nain postavili prave ciljeve i to za svaki od pet elementata proizvodnje:

predmet proizvodnje,

sredstvo za rad i rad (ovekov),

metod proizvodnje, vreme i prostor

U okviru ovih poboljanja razlikuju se etiri aktivnosti u procesu proizvodnje:

obrada (promena oblika i kvaliteta), kontrola, transport i skladitenje. Vano je dokazati pravilo: samo se u tehnolokom procesu (obradi) poveava upotrebna vrednost proizvoda. Samo je ova aktivnost korisna. Drugo dokazano pravilo: sve ono to poveava upotrebnu vrednost proizvoda smatra se kao sutinski troak i rasipanje koje treba eliminisati.42. NOVA PROIZVODNA FILOZOFIJA: NETROKOVNI PRINCIP UPRAVLJANJAReavanje upravljakih zadataka u proizvodnji primenom sistema nove proizvodne filozofije podrazumeva primenu novih principa upravljanja proizvodnjom. Na osnovu opsenih istraivanja u japanskoj proizvodnji odbaen je tzv. trokovni princip, a promovisan i primenjen tzv. netrokovni princip, koji je, kao to je reeno, poetni princip racionalne proizvodnje

Netrokovni princip,

Princip eliminisanja svih oblika rasipanja

Princip definisanja cilja proizvodnog procesa

Princip eliminisanja gubitaka u svim delovima procesa

Princip potpunog eliminisanja rastura

Netrokovni principPrilikom izrade kalkulacije (do sada) primenjivao se takozvani trokovni princip, koji glasi:

prodajna cena (PC) = trokovi (T) + dobit (d)Formula ima matematiki oblik, ali nema logiku, ekonomsku i racionalnu osnovu Kod netrokovnog principa prethodna formula za prodajnu cenu ima savim novi oblik, koji glasi:

prodajna cena (PC) trokovi (T) = dobit (d)Sutina ovog principa sastoji se u tome da se ovde prodajna cena posmatra kao konstanta, kao nepromenljiva, koju odreuju uticajni trini faktori. U ovom sluaju se sav interes i problem prenosi i usredsreuje na trokove.

Prema dinamikom modelu racionalizacije proizvodnje netrokovni princip je poetni princip, a krajnji cilj racionalizacije: Just-in-time. Sa stanovita netrokovnog principa mora se, u okviru sistema nove proizvodne filozofije, raditi sledee: Proizvoditi ono to tritu treba

Stalno usavravati proces proizvodnje

Ostvarivati princip Just-in-time

Princip eliminisanja svih oblika rasipanja

Primena ovog principa u industriji znai da se iz proizvodnje eliminiu, ne samo ona oigledna rasipanja, kojih ima u velikom broju i raznih vrsta, ve i sve ostale vrste rasipanja.

U toku prouavanja radnih operacija u proizvodnji, u smislu smanjenja rasipanja, sve aktivnosti se podele uslovno na gubitke i operacije, pri emu su:

gubici aktivnosti suvine i nepotrebne u vrenju operacija i treba ih eliminisati (npr. ekanje, prenoenje, pretovar, promena zahvata itd)

operacije aktivnosti u procesu koje se dele na dve grupe:

operacije koje ne poveavaju upotrebnu vrednost proizvoda,

operacije koje poveavaju upotrebnu vrednost proizvoda. Princip definisanja cilja proizvodnog procesa

Mora se raditi na poveanju broja operacija koje su produktivne i koje poveavaju upotrebnu vrednost proizvoda.

Na reavanju ovog znaajnog problema upravljanja proizvodnjom najvie se radilo u Japanu.

Njihov pristup je specifian: oni zahtevaju da izvrioci u proizvodnji svoje kretanje zamene radom i to takvim radom da proces tee i da proizvod u odreeno vreme bude uraen.

Treba, kao cilj, postaviti to da se eliminiu sve vrste gubitaka na svim radnim mestima u proizvodnji .Princip eliminisanja gubitaka u svim delovima procesa

Poznato je da se proizvodni proces sastoji od obrade (operacija), kontrole, transporta i skladitenja

Ako se proizvodni proces posmatra sa nekih drugih stanovita, npr. prouavanje rada itd., uzima se i peti elemenat procesa zastoj

Ovde se moe izvriti analiza u smislu eliminisanja ove vrste gubitaka i to na sledei nain:

racionalizacija kontrole

racionalizacija transporta

skladitenje mora da postoji u izvesnom obliku, da bi operacije tekle bez zastoja.

Princip potpunog eliminisanja rastura

Ovaj princip se zasniva na ideji da se u toku procesa rada uvek mogu i moraju nai bolja i racionalnija reenja

Poznate japanske firme (Toyota i dr) potpuno su izbacile ovu parolu iz prakse.

Vladajua filozofija je sledea: nikada ne prestati sa postavljanjem pitanja. Govoriti pet puta zato i jednom kako (5 x Z, 1 x K)

Sutina je ne zadovoljiti se prvim odgovorom, nego ii dalje dok se ne doe do uzroka nekih pojava, jer se tako najbolje dolazi do reenja.

43. NOVA PROIZVODNA FILOZOFIJA: JUST-IN-TIME PROIZVODNJA

Princip Justintime podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se udovoljilo porudbinama kupaca. Princip Justintime je krajnji cilj nove proizvodne filozofije (NPF). Ovaj princip upravljanja proizvodnjom prvo je primenjen u Toyota sistemu.Princip Just-in-time proizvodnje uveden je da bi se ostvario ideal: proizvodnja bez zaliha.Termin: Justintime znai vremenski dobro planirano. Just-in-time proizvodnja znai proizvesti samo ono to se trai, u najmanje moguim serijama, sa nula greaka i u najkraem moguem vremenskom intervalu.Proizvodnja Justintime je tip proizvodnje koji u savremenim uslovima industrijske proizvodnje ima sledee karakteristike:

proizvodnja po narudbi,

proizvodnja u malim serijama,

proizvodnja sa nula greaka,

proizvodnja sa najkraim ciklusom izrade,

proizvodnja bez skladita (jer je to proizvodnja bez zaliha)Da bi se ostvarila proizvodnja Justintime potrebno je sledee:

znati ta trite trai (pomou istraivanja trita)

precizno planirati proizvodnju

usavriti proces proizvodnje (pomou SMED, Zero QC i ostalih metoda i tehnika).

Cilj Justintime je da se postigne rentabilnost. Rentabilna proizvodnja ima sledee vane karakteristike:

nizak nivo angaovanja kapitala (bezskladina proizvodnja) niski trokovi veliko iskorienje kapacitetaPrimenom Justintime u proizvodnji se postie:

visok kvalitet proizvoda proizvodnja bez greaka proizvodnja prema potrebama trita fleksibilnost kapaciteta

kratak ciklus proizvodnje

efikasna izmena alata Pull-sistem,t.j. odgovarajuu tehnika planiranja saradnja i poverenje kupaca i prodavaca

angaovan odnos svih zaposlenih

efikasno upravljanje materijalom

smanjenje zaliha robe

pouzdanost isporuke 44. NOVA PROIZVODNA FILOZOFIJA: NULTA KONTROLA KVALITETAKontrola kvaliteta proizvoda je jedan od procesa koji, po novoj proizvodnoj filozofiji, treba eliminisati, odnosno, minimizirati.Osnovni princip ovakve kontrole je: ne kontrolisati da bi se pronala greka, nego greku ispraviti i spreiti njeno ponavljanje.Kontrola se moe vriti na nekoliko naina

Kontrola na osnovu uzoraka

Informativna kontrola

Inspekcija na izvoru

Poka-Yoka metod Kontrola na osnovu uzoraka

Jedan od naina kontrole, ali nije najbolji jer ne otklanja mogunost da se pojavi proizvod sa grekom.

Kada se kontrola kvaliteta vri na osnovu sluajno izabranih komada, s vremena na vreme se na tritu moe pojaviti proizvod sa grekom.

Stoprocentnu kontrolu je, u veini sluajeva, nemogue sprovesti jer zahteva puno vremena i rada.

Informativna kontrola

U proizvodnju potrebno uvesti takozvanu informativnu kontrolu, kako bi se greke u proizvodnji smanjile na nulu, uvoenjem metoda za stoprocentnu kontrolu

Neposredna kontrola

izvrilac sam vri kontrolu

najbri i najjednostavniji nain kontrole, ali ima i sledee nedostatke:

1. onaj ko je odgovoran za greke vri procenu, te se moe posumljati da nee biti dovoljno kritian u svojoj proceni,

2. moe se javiti greka i u samoj kontroli

Najbolji nain neposredne kontrole je kada se kontrola vri od strane izvrioca u sledeoj operaciji, tako to izvrilac druge operacije kontrolie delove sa prve operacije, a zatim izvrava svoju operaciju. Izvrilac tree operacije kontrolie delove sa druge operacije, i tako redom do zavretka proizvodnog ciklusa.

Samokontrola

Sigurniji nain kontrole, a postie se uz pomo naprava koje signaliziraju sve greke, pre nego to i doe do greke

To je takozvani koncept nula-greaka ili Zero QC (Zero Qality Control)

Nulta kontrola kvaliteta, ili Zero QC, je, u stvari, jedan idealni proizvodni sistem koji je iskljuio proizvodnju karta, i zato se esto, sve to kratko zove sistem nula greaka

Da bi se u proizvodnji postigao Zero QC, koriste se odreene metode koje su specijalno razvijene za nultu kontrolu kvaliteta, ili takozvanu totalnu kontrolu.Najpoznatiji metod je Poka-Yoka metod, a koristi se i takozvana inspekcija na izvoru.

Inspekcija na izvoru

Cilj kontrole na izvoru je da se greka sprei preko neprekidnog nadgledanja svih inilaca koji mogu da dovedu do greke.

Inspekcija na izvoru omoguava da se greke uoavaju pre nego to mogu postati defekt

Tom prilikom:

zaustavlja se sistem rada i vre se korekcije, ili

automatski se regulie stanje greke da bi se spreilo njeno pretvaranje u defekt

Poka-Yoka metod

Metod kontrole Poka-Yoka spreava pojavu nenamernih greaka u proizvodnji, koje se mogu desiti u momentu nepanje ili jednostavno propustom (Poka = nenamerno, Yoke = izbei).

Ureaj koji treba da sprei greke i propuste izrauje se u dva tipa:

Tip graninika "stop": kada se aktivira Poka-Yoka ureaj, maina ili se linija zaustavi.

Tip "signala": kada se aktivira Poka-Yoka ureaj, izvrilac dobija zvuni ili svetlosni signal.

Tip stop je sigurniji, jer prekida proces i spreava proizvodnju sa grekama i u sluaju da je radnik nepaljiv

Ovaj nain delovanja Poka-Yoka poseduje snaniji korekcioni efekat u odnosu na drugi tip signal, koji dozvoljava produetak proizvodnje sa grekom ako izvrilac ne reaguje

Pomou tipa "signal":

uoava se greka i defekt,

zaustavlja se proizvodni proces, po uoavanju greke,

trenutno se daje podatak o uzroniku greke

Pomou ovog sistema otklanja se uzrok kvara i greke.

Sistem kontrole Poka-Yoka slui za otkrivanje i otklanjanje greaka u procesu proizvodnje.

Radi se, uglavnom, o dve vrste greaka:

Povremene greke to je onda kada se dobije izvestan broj proizvoda sa grekama, a zatim ponovo potpuno ispravna proizvodnja (npr. greka u materijalu koja se kasnije izgubi)

Kontinualne greke greka se pojavi i svi proizvedeni delovi imaju tu greku (npr. dol