Misija Cassinihuygens 27050

  • View
    1.084

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Prezentacija sa predavanja "Misija Cassini-Huygens", odrzanog 24. juna 2008. god u AD Alfa, u Nisu. Predavaci su bili Marija Stanojevic i Aleksandra Cerovic.

Text of Misija Cassinihuygens 27050

  • Misija Cassini-HuygensMarija StanojeviAleksandra Cerovi

  • Jean-Dominique Cassini (1625-1712)Christiaan Huygens (1629 - 1695)Dobila je naziv po francusko-italijanskom nauniku Giovanni Domenico Cassiniju, koji je otkrio Iapetus, Rheu, Dione i Thetys i holandskom nauniku Chritstian Huygensu koji je otkrio Titan i prvi nacrtao Saturnov prstenLetelica je lansirana 15. 10. 1997.Cassini-HuygensCilj misije Cassini-Huygens je da istrai Saturn i njegove prstenoveRealizovana je od strane NASA-e, ESA-e i ASI-e

  • Konstrukcija Cassini-aTeina cele letelice je 5600kg, a samo Cassinija 2150kgGlavne komponente Cassinija su:RADAR - iji je zadatak da mapira povrinu TitanaMAG - meri radio signale i prouava magnetno polje oko SaturnaINMS - meri osobine pozitivnih jona i neutralnih esticaCIRS - meri infracrvrnu svetlost koja dolazi sa objekta u cilju istraivanja njegove temperatureCassini letelicu napravila je NASA, a glavna antena i nekoliko instrumenata napravljeni u ISA-I

  • RADARradio detection and rangingCasini radar moe da slika povrinu tela pored kojih prolazi pomou mikrozrakaOn meri kako se reflektuju talasi koji se alju na povrinu telaRADAR moe da snima slike, da meri visinu i radio talaseNa osnovu radarskih snimaka naunici su otkrili reljef povrine Saturna i Titana Radar na Cassiniju je napravljen da bi se odredio reljef Titana kroz veoma gustu atmosferuDobra osobina radara je da moe da prodre kroz atmosferu gustu i veliku ak kao to je i TitanovaMisija je snimila neverivatne slike Titana na kome se vidi reljef, slian Zemljinom Moemo da raspoznamo neto nalik planinama, kraterima, jezerima, rekama, i moda ak i vulkane

  • CIRS Composite Infrared Spectrometer

    Iz informacija koje daje CIRS moe se odrediti od ega je napravljeno telo, koliko je toplo i osobine atmosfere telaAtmosfera Titana i Saturna sastavljena je od gasova i veoma je slojevitaTemperatura se menja od povrine tela ka kosmosuNeki gasovi u atmosferi emituju ili apsorbuju zrake na karakteristian nain CIRS je bitan jer je osetljiv na toplotne zrake i infracrvenu svetlost, a slabije osetljiv na obinu svetlostOn pored svetlosti moe da oseti i promenu toplote, tj. moe da detektuje topla telaPomou njega moemo da odredimo kompoziiciju povrine telaCIRS moe da odredi koliko je povrina nekog tela topla i njen unutranji sastavNajbitniji rezultati CIRSa su vrele pukotine na povrini ovih tela

  • MAGMagnometerInstrument meri jainu i smer magnetnog polja oko SaturnaMerenje magnetnog polja je jedan od naina za istraivanje jezgraInstrument treba da istrai trodimenzionalni model Saturnove magnetosfereTakoe, treba da izmeri magnetno stanje Titana i njegove atmosfereIstrauje ledene satelite i njihova svojstva u magnetosferi SaturnaMerenjem magnetnog polja veoma tano moemo odrediti unutranjost Saturna i njegovih meseca i moemo odrediti veliinu Saturnove koreOtkriveno je da Saturn ima magnetno polje slino Zemlji, ali postoje karakteristike koje naunici jo uvek ne razumeju Samo na Saturnu se poklapaju severni magnetni pol i severni geografski pol to jo uvek nije odbaenoTakoe, ne zna se kolika je brzina rotacije Saturna

  • INMSIon and Neutral Mass Spectrometer Instrument prikuplja podatke o kompoziciji i strukturi pozitivnih jona i neutralnih estica u atmosferi Titana i SaturnaOn odreuje hemijske, osnovne i izotopske osobine gasovitih i isparljivih komponenti neutralnih estica i visoku energiju jona Titanove jonosfere i atmosfere i Saturnove magnetosfere

  • RPWSRadio and Plasma Wave SciencePrima i meri radio signale koji dolaze sa Saturna ukljuujui radio talase dobijene interakcijom solarnog vetra sa Saturnom i TitanomInstrument istrauje konfiguraciju Saturnovog magnetnog polja i njenu vezu sa Saturnovim kilometarskim zraenjem, kontrolie Saturnovu jonosferu i plazmu, kao i svetlost sa Saturnove atmosfereRPWS je moe da pronae prainu i meteroide raspodeljene kroz Saturnov sistem i izmeu ledenih satelita, prstena i TitanaInstrument meri elektrina i magnetina polja u plazmi interplanetarne okoline i Saturnove magnetosfere, kao i elektrini napon i temperaturuOsnovna komponenta ovog instrumenta je senzor elektrinog polja

  • RSSRadio Science SubsystemNapravljen je da sakuplja podatke koristei radio talase koji mogu biti udaljeni milijardu kilometara od ZemljeOn moe da odredi koliko dobro moemo da ujemo neto i kvalitet zvuka koji prolazi kroz sredinuInstrument korien u ovoj misiji sastoji se iz dva dela: jedan je na Cassiniju, a drugi na ZemljiInstrument moe da izmeri jainu detektujui i najmanje promene frekvencije radio talasaMeri kakav uticaj ima sredina kroz koju prolaze radio talasi na putu do Zemlje Moe da izmeri promene frekvencije reda veliine10 - 6

  • UVISUltraviolet Imaging SpectrografMoemo odrediti sastav telaUVIS je detektovao kiseonik, vodonik, metan, vodu, acetilen i etanNa osnovu naina odbijanja svetlosti odreen je sastav Saturnove okoline, kao i gornjih slojeva atmosfere TitanaUVIS moe videti deset puta manje objekte od kamereOdreena je kompozicija, temperatura i struktura Titanove atmosfere, naeni su oblaci i magle Rezultati istraivanja su omoguili bezbedno sletanje Huygensa na Titan, kao i pribliavanje Cassinija TitanuSkup teleskopa na Cassiniju istrauje neverovatne oblastiOva etiri teleskopa mogu detektovati ultraljubiaste zrakeBoje ultraljubiaste svetlosti ljudsko oko ne zapaa, ali postoje leptiri koji to mogu Pomou ovih teleskopa moemo zapaziti stvari koje se inae ne mogu videti: gasove, mrane strane Saturnovih meseca jer oni svetle ultraljubiastom svetlou

  • VIMSVisual and Infrared MappingOvaj instrument je napravljen od dve kamere u jednojJedna od njih meri vidlivu svetlost talasa, druga infracrvenu svetlostOn meri karakteristike boja mnogih materijala, koje ine planetu i njenu atmosferu: stene, led... kao to su voda, amonijak, metan... i organska jedinjenja Instrument prati 99% radijacije koja je reflektovana sa Sunca ka Saturnovoj oblastiDobijeni podaci govore o vulkanima na Titanu i postojanju sveeg ledaMoe da meri reflektovanu i emitovanu radiaciju sa atmosfera i prstena i pomae odreivanju kompozicije, temperature i strukture objekataKretanje oblaka i morfologija Saturnovog sistema pomae da odredimo model klime

  • MIMIMagnetospheric Imaging Instrument

    Instrument moe da pravi slike jonizovanih gasova, zvanih plazma, okoline SaturnaSastoji se iz tri senzora: visokoenergetski sistem za merenje, spektometar mase, energije i naelektrisanja i kamera za neutralne i naelektrisane esticePomou MIMI moemo da prouavamo vruu plazmu u Saturnovoj magnetosferiNapravljen je da odredi kompoziciju, naelektrisanje i energiju jona i elektrona i da detektuje brze neutralne esticeTrenutno se razmatraju interakcije magnetosfere iz oblasti Saturna i solarnog vetra

  • CDACosmic Dust Analyzer1999. godine kada je ovaj instrument ukljuen detektovana je meuplanetarna praina i odreen je njen sastavNaena praina je veoma retka u kosmosu i postojao je samo jedan sudar nedeljnoU blizini Jupitera detektovane su estice ija je brzina 400 km u sekundiNeke estice su detektovane sa udaljenosti od 100 miliona kilometara i dolaze iz Jovianovog sistemaIma mogunost da izmeri hemijski sastav kosmike praine u Sunevom sistemuTakoe, moe da odredi brzinu, veliinu estica i putanje Ovaj instrument je sposoban da detektuje dodir sa vrlo malim esticama veliine 10 9 (kao duvanski dim) Instrument istrauje estice praine u Saturnovom sistemu, oko njegovih meseca i prstenova

  • CAPSCassini Plasma SpectometerCAPS odreuje osobine jona koji se nalaze u Saturnovoj jonosferi i takoe odreuje sastav Saturnovog magnetnog poljaInstrument istrauje plazmu u njegovoj oblasti i solarni vetar u okviru Saturnove magnetosfereMeri energiju i elektrini naboj molekula koji dou do instrumentaInformacije su iskoriene za odreivanje kompozicije, napona, protoka, brzine i temperature jona i elektrona Saturnove magnetosfereInstrument se sastoji od tri senzora: spektrometra elektrona, spektrometra zraenja jona, masenog spektrometra jona

  • Putovanje

    Letelica je morala da iskoristi gravitacionu silu planeta da bi stigla do Saturna - efekat gravitacione prakeDva puta je orbitirala oko Venere, zatim oko Zemlje i na kraju oko JupiteraPutovanje od Zemlje do Saturna trajalo je sedam godina (15.10.1997-1.7.2004)Najkritiniiji deo za misiju je bilo koenjeProputovala je 5 milijardi kilometara i morala je da izdri temperaturu od -150 do 40

  • Cassini je prilikom koenja doao na samo 18000 km od gornjih slojeva atmosfere SaturnaDo 2008. godine Cassini je obiao Saturn 74 puta, a pored Titana je proao 45 puta Cassini je poslao slike veine objekata pored kojih je proao

  • Saturn i njegovi prstenoviSa distance Saturnovi prstenovi izgledaju kao simetrini krugovi oko SaturnaSainjeni su od ostataka od kojih su sainjeni i meseci odvojeni gravitacionim silama od njihNe zna se tano vreme nastanka prstenaPreterana osvetljenost Saturnovih prstenova obrazlae se time da su stalno bombardovane od strane kometa i meteora i da stoga sadre veliku koliinu karbonata i skilikatnih ostatakaZa sada je samo vodeni led identifikovan na prstenovimaCassini ispituje povrinu prstena pomou refleksije talasa

  • Saturnovi satelitiSaturn ima 52 do sada poznata satelitaSvi oni su razliitih oblika, sastava, veliina i starostiMnogi imaju kratere, brazde i doline, a neke pokazuju i tektonsku aktivnostNajinteresantniji je Titan, najvei Saturnov satelit, vei od MesecaCassini tokom svoje misije sakuplja podatke sa mnogih od ovih satelita prolazei blizu njih

  • Ciljevi misije CassiniOdreivanje trodimenzionalne strukture prstenaOdreivanje sastava povrine satelita i geoloke istorije svakogOdreivanje prirode i porekla tamne materije u Lapetusovoj atmosferiMerenje trodimenzionalne strukture i dinamikog ponaanja atmosfere Saturna