MEĐUNARODNApOLITIKA

Institut za međunarodnu politiku i privredu

SVET I SRBIJASvetozar Stojanović

STANJE SAVREMENOG SVETA I SRBIJE

Dušan ReljićZAPADNI BALKAN U TROUGLU SAD – EU – RUSIJA

Sanja JelisavacPRELAZNI SPORAZUM O TRGOVINIIZMEĐU EU I SRBIJE, I NJEGOVA POČETNA PRIMENA

U FOKUSUHasiba Hrustić

SVETSKA FINANSIJSKA KRIZA I STRATEGIJA IZLAZA

Aleksandar JazićDRUŠTVENE LINIJE PODELA U UKRAJINI

ANALIZEJovana Ninković

ULOGA KOMORSKOG SISTEMA SRBIJE U POSTMODERNOJ EKONOMSKOJ DIPLOMATIJI I ODABIR EKONOMSKIH SAVETNIKA

Mirjana DolovacROMI I MEDIJI

DOKUMENTI

OSNOVANA JUNA 1950.BEOGRAD

GOD. LX, BR. 1134APRIL–JUN 2009.

MEĐUNARODNA pOLITIKAMakedonska 25, 11000 Beograd, Poštanski fah 413,

Tel. +381 11 3373 824 (glavni i odgovorni urednik), Tel/fax 337 38 32 (pretplata) E-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu; Internet: www.diplomacy.bg.ac.yu/medjunarodna.htm.

Izlazi tromesečno

IzdavačInstitut za međunarodnu politiku i privredu, 11000 Beograd, Makedonska 25

Direktor Institutadr Duško Dimitrijević, v.d.

Glavni i odgovorni urednikdr Dragan Đukanović

Zamenica glavnog i odgovornog urednikamr Svetlana Đurđević-Lukić

Izdavački savetdoc. dr Milica Delević (predsedavajuća), dr Vladimir Bilandžić, mr Dušan Lazić,

dr Jelica Minić, prof. dr Obrad Račić, dr Goran Svilanović, doc. dr Jovan Teokarević, prof. dr Vatroslav Vekarić, dr Ivan Vejvoda, prof. dr Ivo Visković, dr Milan Šahović

Redakcijadr Miroslav Antevski, dr Miša Đurković, mr Aleksandra Joksimović,

Aleksandra Janošević, mr Ana Jović-Lazić, mr Ivona Lađevac, mr Dejan Orlić,mr Slobodan Janković, mr Irina Žarin, mr Dragan Živojinović

PrelomSnežana Vojković, Sanja Pavlović

LektorIvanka Andrejević

Godišnja pretplataPojedinci: 2000 dinara, Pravna lica: 6000 dinara

Zahteve za pretplatu slati na adresu: Međunarodna politika, Makedonska 25, 11000 Beograd, Poštanski fah 413, Uplata na račun 205-142866-36,

Komercijalna banka Beograd, Makedonska 32

Za inostranstvoBiFS doo, Books and periodicals, Supilova 10, 11000 Beograd, Srbija

Tel/fax +381 11 20 84 229, E-mail: bfsbooks@sezampro.yu

Oglasi Informacije o ceni i raspoloživom oglasnom prostoru mogu se dobiti na telefon

(011) 337 38 32 ili na e-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu

Štamparija„Želnid”, 11000 Beograd, Nemanjina 6

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

1

MEĐUNARODNA pOLITIKAUDK 327 Godina LX, br. 1134, april–jun 2009. ISSN 0543-3657

Sadržaj

SVET I SRBIJA

Svetozar StojanovićStanje savremenog sveta i Srbije ........................................................ 3

Dušan ReljićZapadni Balkan u trouglu SAD – EU – Rusija ................................ 17

Sanja JelisavacPrelazni sporazum o trgovini između EU i Srbije, i njegova početna primena ............................................. 26

U FOKUSU

Hasiba HrustićSvetska finansijska kriza i strategija izlaza ...................................... 46

Aleksandar JazićDruštvene linije podela u Ukrajini .................................................... 66

ANALIZE

Jovana NinkovićUloga komorskog sistema Srbije u postmodernoj ekonomskoj diplomatiji i odabir ekonomskih savetnika ..................................... 81

Mirjana DolovacRomi i mediji .......................................................................................... 91

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

2

PRIKAZI KNJIGA Laurent Cophen-Tangui, Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain (Rat ili mir, Esej o svetu sutrašnjice)..... 105

Jacues Attali, Une brčve histore de l'avenir (Kratka istorija budućnosti) ..................................................................... 105

Ignacio Ramonet, Géopolitique du chaos (Geopolitika haosa) ............. 105

Dragan Simić, Svetska politika – Međudržavni i međunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi......................... 109

KONFERENCIJE45. godišnja konferencija o latinskoj americi .................................... 112

Politička, strateška i vojna kultura u tranzicionim državama ...... 116

Srbija i regionalne integracije .............................................................. 119

DOKUMENTIZakon o potvrđivanju sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država ............................................................ 123

Uputstva za saradnike .......................................................................... 133

SVET I SRBIJA

SAD u sudbonosnoj tranziciji

Pad istočnoevropskog i sovjetskog komunizma, i samog SSSR-a kao nje-govog nosioca i jemca, bio je osnovni podsticaj za postavku o dostignutomdemokratsko-kapitalističkom „kraju istorije”, a takođe i o SAD-u – toj na-vodnoj supersili, i to jedinoj, kao njegovog stožera, promotera, garanta i li-dera – postavku koja se brzo raširila svetom. Osećanje „američke izuzetno-sti” bilo se pretvorilo u hibrističku iluziju o maltene „američkoj svemoći”.

Od samog početka reč je o mitu, a evo i zašto:Apsolutni zaokret u istoriji, ali u obrnutom, negativnom smislu, naja-

vljen je već „malom apokalipsom” u Hirošimi i Nagasakiju, i to skoro polaveka pre nego što je Fakujama lansirao postavku o nastupanju „kraja istori-je”. (Zar nije ironično – teza o pozitivnom vrhuncu istorije potekla je baš izzemlje koja je proizvela „malu apokalipsu”, nagovestivši njome mogućnosti tendenciju kretanja čovečanstva ka samoproizvedenom „kraju istorije” ubukvalnom smislu!)

Jedva da je prošlo nekoliko godina, a potvrdilo se da je demokratski ka-pitalizam dobio opasnog neprijatelja u islamskom fundamentalizmu i tero-rizmu.

Od 11. septembra 2001. postaje sasvim zorno da je SAD samo „zemalj-ska” sila, krhka kao i svaka takva. Sam termin „supersila” sugeriše neku vr-stu „nadzemaljske” moći, te zato spada više u teologiju nego u društvenunauku. SAD, dabome, nema nikakvu neograničenu moć, već (i) zbog togašto apokaliptičkim sredstvima, pored Rusije, Kine, Indije i drugih, raspolažui neke u svakom pogledu neuporedivo slabije države (među njima i jednaSeverna Koreja). Ovim sredstvima one takođe mogu da unište ili isprovoci-raju uništenje dobrog dela čovečanstva – a sve kazuje da će se broj i snagatakvih država uvećavati. Sem toga, postavlja se i pitanje: kakva je to „jedina

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

3

Stanje savremenog sveta i SrbijeSvetozar Stojanović*

Centar za nacionalnu strategiju, Beograd

* Tekst predavanja održanog u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu,17. marta 2009. Autor je predsednik Centra za nacionalnu strategiju u Beogradu i Forumaza nacionalnu strategiju sa sedištem u Kragujevcu.

supersila” kad nije u stanju da diktira stanje ni u nekim zemljama koje neraspolažu takvim sredstvima, kao što su primerice Iran, Irak, ili Avganistan.

Da pomenem i to kako potez Administracije SAD-a da prizna otceplje-nje Kosova i Metohije i izvrši pritisak na druge zemlje da učine isto nije biopametan, već i zbog toga što je time ogolio ograničenost vlastite moći i uti-caja u svetu. Jer, kakva je to „supersila” koja nije ni jednu petinu članica UN-a navikla da je slede! Isto važi i za neuspešno protivljenje SAD-a nameri dase Srbija preko Generalne skupštine UN-a obrati Međunarodnom sudupravde za mišljenje o legalnosti otcepljenja Kosmeta. Čak i da je uspeo daspreči tu odluku Generalne skupštine, SAD bi otkrio da zazire od ocene togSuda. U sklop „supersilnog” zanošenja SAD-a spada i uverenje da od ko-smetskog secesionizma može da napravi „jedinstveni slučaj”; uverenje kojese vojnom intervencijom Rusije u Gruziji i njenim priznanjem otcepljenjaJužne Osetije i Abhazije ubrzo profanisalo kao fantazija.

Zbog svega rečenog i napomenutog, SAD nije ni bilo adekvatno karakteri-sati kao supersilu, već samo kao velesilu (istina, još sve-u-svemu snažniju odostalih velesila, posebno u sposobnosti projektovanja moći na daljinu). SADse sada budi iz dremeža „supersile”, započinjući tešku tranziciju od iluzijevlastite unilateralnosti do pristajanja na multilateralnost u svetskom od-lučivanju.

Ideološko i imidžološko samorazumevanje, sopstveni način života i po-gled na svet SAD nastoji da totalizuje. To je snažna težnja da svoj uticaj i moćširi po celom svetu putem primera, aktivnog zalaganja, pa ako treba i kadamože – i putem nametanja, uključujući i ono vojnom silom. SAD nastoji dauniverzalizuje kapitalistički način proizvodnje i kapitalističko tržište, engle-ski jezik kao lingua franca našeg doba, slobodno zapošljavanje najboljihstručnjaka i stvaralaca po celom svetu, suzbijanje terorizma, demokratiju iljudska prava (naravno, onako kako ih Amerikanci shvataju).

Ne smemo dozvoliti da nas zavede reč „total” u korenu pojma totalita-rizma. Ta reč sugeriše nešto značajno o SAD-u jedino ako se misli na ono štozovem američki totalizam, a nipošto na nekakav američki totalitarizam, zaštaSAD inače optužuju mnogi, a naročito totalitaristički džihadisti. Dovoljno ječak i površno uporediti SAD kao totalizatora (a ne totalitarizatora) sa fašiz-mom, nacizmom i staljinizmom za koje se pojam totalitarizma s punim pra-vom upotrebljava, pa videti koliko je netačno govoriti o američkom totalita-rizmu. „Građansko društvo” u toj zemlji izuzetno je snažno i nezavisno oddržave, dok je za totalitarizam karakteristično njegovo totalno državnopotčinjavanje i uopšte totalna državna kontrola društvenog života. Da nijereč o totalitarizmu, pored načina vršenja vlasti u SAD-u očito pokazuje ičinjenica da u njemu i van njega deluju sve snažniji antiglobalistički pokretikoji baš iz američkog „građanskog društva” dobijaju snažnu podršku.

Laissez faire kapitalističke iluzije dvadesetih i tridesetih godina prošlogveka zamalo su došle glave kapitalizmu. One su se u novije vreme obnovi-le, a sada izazivaju krizu svetskih razmera. Zašto je kapitalistički svet, pr-venstveno u SAD-u i Velikoj Britaniji, zanemario uspešne socijalliberalne,

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

4

socijaldemokratske i socijalhrihćanske aranžmane? U konkurenciji sa laissezfaire kapitalizmom nalazi se i pretežno državni kapitalizam (u Rusiji) i svo-jevrstan komunistički kapitalizam (u Kini), ali su ih američke vođe i ideolo-zi takođe do juče arogantno smatrali tek za tranzitnu stanicu prema vlasti-tom ustrojstvu.

Amerikanci su tada masovno verovali da pod njihovim vođstvom na-stupa „kraj istorije”, ne samo u obliku demokratskog nego i laissez faire ka-pitalizma, koji vlada svim sferama društvenog života (utakmicom za poli-tičku moć, zdravstvenom službom, socijalnim i penzionim osiguranjem,obrazovanjem, kulturom, umetnošću, naukom, itd.), pa ga zato i u tom po-gledu treba nazvati totalističkim kapitalizmom. Od njega su takođe očekivalida bude praktično imun na velike ciklične oscilacije (booms and busts), i daim omogući beskonačan privredni rast i neograničeno trošenje. A sada seSAD nalazi u preteškoj tranziciji ne samo od „supersile” do velesile, nego iod laissez faire i totalističkog do državno regulisanog i netotalističkog kapitalizma,koji bi trebalo da ga izvuče iz duboke recesije i opštedruštvene krize. Na iro-ničan način potvrdilo se da je SAD „supersila”, pošto je jedino ova zemljamogla da izazove globalnu krizu. To, naravno, sa sobom povlači i zaključakda se svet ne može izvući iz krize ako to ne učini i SAD.

Amerika je žrtva svojevrsnog „fetišizma robe i novca”, pa štaviše i svo-jevrsne teologizacije slobodnog tržišta oslanjanjem na „nevidljivu ruku” kojanjegove rezultate takoreći čudotvorno preobraća u opštu korist i dobro. Utom duhu, na svojevremeni zahtev da se Američka centralna banka (FederalReserve) umeša u tužilaštvo, Alen Grinspen koji joj je dugo i bespogovornostajao na čelu odgovorio je ovako: „Ne, ne znam više od tržišta. Neću toučiniti”. („No, I don’t know more than the market. I wan’t do it.”) Nedavno jepred Kongresom SAD-a pokajnički priznao da je bio u velikoj zabludi. Otu-da ta iluzija da je tržište – nasuprot državi i svim ostalim ljudskim tvorevi-nama – u krajnjem rezultatu ipak savršeno, ne samo sa stanovišta političkeekonomije, već i iz nekakve podsvesne teološke perspektive. Veoma plodno tleza nju predstavlja duboko ukorenjen religiozni fundamentalizam u dobromdelu žitelja SAD-a.

Po svoj prilici, postoji sinergija između prevarantsko-špekulativne dimen-zije kapitalizma SAD-a i njegovih intervencija po svetu kojima po praviluprethodi baraž medijskih i drugih „humanitarnih” i „demokratskih” obmana.Uostalom, šta se drugo moglo očekivati od režima koji je forsirao tržište bezautoritativnih pravila, nego da i u spoljnoj politici vrluda od jednog do dru-gog „jedinstvenog slučaja”. To su pouzdani simptomi degeneracije zvaničneideologije od „iskrivljene svesti” do „lažljive svesti”. U objašnjenju onoga štose desilo sa ekonomijom, i to svetskom a ne samo američkom, ekonomisti sveviše moraju da pribegavaju antropološkim i psihološkim kategorijama kao štosu pohlepa, gubitak poverenja ili panika. „Time pada i zabluda da ekonomi-ja može biti striktna nauka poput prirodnih nauka...”

Evo jedne od tvrdnji da sada dolazi do „povratka istorije”: „Čini mi seda je svet ponovo postao ’normalan’, u tom smislu da se vratila utakmica ve-likih sila koja je vekovima oblikovala međunarodne odnose, a izgledalo je

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

5

da je nestala posle 1989. Glavna odlika međunarodne scene ponovo su bor-be za čast, status i uticaj. Ispostavilo se da je onaj posthladnoratovski trenu-tak bio samo poremećaj. „Istorija se vratila.”1 Nasuprot tome, tvrdim da do„povratka istorije” niti dolazi niti može doći, jer „kraja istorije” nije ni bilo.

Samo, da ne budem pogrešno shvaćen: kapitalističko tržište i uopšte kapi-talistički ekonomski sistem ipak još predstavlja najpovoljniji i najneodoljivijiambijent za naučno-tehničke inovacije i njihovu primenu u stvaranju materi-jalnih dobara i usluga. Nekapitalistički ekonomski sistemi diljem sveta gubetrku sa kapitalizmom kao najefikasnijim načinom proizvodnje i primarne raspodele,jer se on zasniva na slobodnoj konkurenciji, a ne kao zamišljeni socijalizam natežnji za jednakošću i pravdom. Pa ipak, ako globalni kapitalizam ne bude regu-lisan i kombinovan sa nekom vrstom globalnog socijalizma (solidarizma) koji tektreba uspostaviti, stalno će se vraćati svetska kriza. Da dodam: najizglednijušansu za solidaristički humanizam, po mom mišljenju, valja tražiti u sekun-darnoj raspodeli čiji su osnovni principi jednakost i pravda.

Šta pre pomenute sistematske kombinacije mora da se uradi? Ali pret-hodno treba da podsetim na jedan trend koji je preovladavao u dosadašnjojistoriji:

Ljudska društva su u krajnjoj liniji pre sklona da promene ostale kom-ponente svog života – političku, pravnu, obrazovnu, religijsku, moralnu,ideološku – nego da očuvanjem tih komponenata takvih kakve su, onemo-guće dalji napredak nauke i tehnike i njihovu primenu u stvaranju materi-jalnih dobara i usluga. Društva i civilizacije u kojima je suprotna tendencijaprevladala, stagnirala su, nazadovala i propadala, često pod udarcima pri-lagodljivijih konkurenata i neprijatelja. Opisana tendencija prilagođavanjapostajala je sve jača, naročito od početka modernih kapitalističkih vremena(kada je u tehnoznanju dominantnu ulogu preuzimala tehnonauka), da bi senajzad globalizovala postajući planetarno pravilo praktično bez izuzetka(svojevrstan istorijski zakon).

Jedan od sudbonosnih problema sadašnjeg čovečanstva leži u tome štose kapitalizam globalizuje, ali u uslovima u kojima za njega još nisu stvore-na potpuno efikasna pravila i regulativna tela ni u okviru nacionalnihdržava – dok takva tela ne svetskoj razini zasad spadaju u utopiju. Pri-družujem se onima koji tvrde da je neophodna neka vrsta globalne vlasti, aona nije ni u povoju. Ljudska društva su zbog opasnosti od konkurenata ineprijatelja bila prinuđena da otklanjaju prepreke napretku u proizvodnjimaterijalnih dobara i usluga. Problem je, međutim, u tome što sada glavnuprepreku čini neujedinjenost čovečanstva, a ono naravno nema nikakvog kon-kurenta ili neprijatelja da ga prinudi da je otkloni.

Rusija i Srbija – deo evroatlantske civilizacije

Radi boljeg razumevanja savremenog sveta, pored uobičajenih koncepa-ta kao što su nacionalizam, patriotizam, globalizam itd., postoji potreba i za

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

6 1 Robert Kagan, „NIN”, 22. maj 2008, prema prevodu Lj. Nedeljković.

pojmom civilizacionizam. Ovde ću se, dabome, usredsrediti na evroatlansku ci-vilizaciju koju u sadašnjosti i vrednosno selektivno govoreći karakterišu:prosvećenost, (post)moderna, liberalizam, kapitalizam, hrišćanstvo, odvoje-nost države i crkve, demokratija, tehno-naučna avangardnost, izuzetno ma-terijalno blagostanje, najduže prosečno življenje i sl. Velim da je to karakte-riše u sadašnjosti i vrednosno selektivno, zato što je ta ista civilizacija vodi-la i krstaške ratove, bila najveći rasistički kolonizator, istrebljivala domoro-ce, koristila robovski rad, zapalila dva svetska rata, proizvela nacizam i ho-lokaust, staljinizam i Gulag, prva stvorila i jedina dosad upotrebila apoka-liptička sredstva (Hirošima i Nagasaki), itd.

Čak i između odabranih karakteristika naše civilizacije postoji izvesnatenzija, recimo između sekularne države i hrišćanstva. A da i ne govorimoo osciliranju između laissez faire i državno-regulisanog kapitalizma. Pa i izmeđuameričkog osećanja vlastite „izuzetnosti” i dominacije sa jedne, i opiranje to-me sa druge strane.

Nedavno preminuli Samjuel Hantington nije pogrešio što je ponovo ak-tuelizovao kategoriju „civilizacija”. Ispostavilo se da on ispravno locira naj-inherentniji otpor tehno-nauci, kapitalizmu i demokratiji, u islamsku civili-zaciju. Ali je istovremeno upao u grdnu predrasudu kada je iz evroatlantskecivilizacije isključio istočnohrišćansku (pravoslavnu) komponentu i sveo tucivilizaciju na njenu protestantsku i katoličku dimenziju. Prevario se i kada suSrbi i njihovo pravoslavlje u pitanju. Demantovali smo ga i 5/6. oktobra2000. svrgnućem vladajućeg režima Slobodana Miloševića, koji nas je u pret-hodnoj dekadi držao u megalomanskom ćorsokaku..

Kada je govorio o istočnom hrišćanstvu Hantingtona je izgleda zavelaantievropska i uopšte antizapadna žica tradiconalističke Rusije sa verom u„rusku izuzetnost”, univerzalnu mesijansku ulogu ruskog pravoslavlja, adonedavno i u rusku ulogu u nastojanju da se komunizam globalizuje.

Rusija, međutim, sada odlučno prevazilazi svoje viševekovno evro-azij-sko dvojstvo. Njen bivši predsednik i sadašnji premijer za sve više Rusa po-staje „Putin Veliki”. A i njen predsednik Medvedev ističe da njegova zemljazajedno sa Evropom i Severnom Amerikom pripada evroatlantskoj civiliza-ciji (kako voli da kaže: „Od Vankuvera do Vladivostoka”). Ne verujem da biSSSR, za razliku od „preostale” Rusije, čak i da je opstao i da se promenio usvakom drugom pogledu, već zbog svog demografskog sastava bio u stanjuda se tako odsečno civilizacijski opredeli.

Pre dvadesetak godina komunistički disidenti i antikomunistički kritičariu zapadnim zemljama Varšavskog bloka, ponoseći se svojom „centralnoe-vropskom samobitnošću”, oštro su protestovali kada bi ih neko istorijski, kul-turno i civilizacijski svrstao u „Istočnu Evropu”. A SSSR su jedva iz „Azije”pripuštali i u nju. U tom kontekstu valja se prisetiti svojevremenih Kunderi-nih antiruskih izjava, ali i ogorčenih reakcija ruskog nobelovca Brodskog nanjih. Istorija je nesumnjivo dala za pravo Brodskom. Pa ipak, čak ni Brodskini sanjati nije mogao da će njegova Rusija ubrzo sasvim mirno, gotovo ravno-dušno, raspustiti vlastitu imperiju, zašta uopšte nema drugog primera u isto-riji inače prilično samohvalisave evroatlantske civilizacije.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

7

Simptome ogromnog hibrisa SAD-a trebalo je videti već u široko raspro-stranjenom uverenju da je, naročito pod Reganovim vođstvom, oborio ko-munizam „namernim iscrpljivanjem vojnotehnološkom utakmicom” i „de-mokratskom kontaminacijom i preopterećenjem”. A ključna istina glasi dasu samo Gorbačov i njegovi podržavaoci naivno verovali da čak i naglo uve-den demokratski pluralizam neće razoriti nego samo reformisati komuni-stički sistem i SSSR kao državu. Ali zašto su u to verovali ako se zna da jesamom Zapadu trebalo dva veka da postepeno i mučno napreduje od vrloparcijalne do opštebiračke demokratije. (Teško je zamisliti da bi tadašnje sta-novništvo, da je nekim čudom imalo opšte biračko pravo, dobrovoljno pri-stalo da nosi ogroman teret razvoja kapitalizma).

Dabome, ja ne sugerišem da je komunistički sistem pred sobom imaodugu, a još manje lepu budućnost u Istočnoj Evropi i SSSR-u, nego samo toda nije morao da se skljoka baš tada (1989–1991), tako naglo i čak takorećibez opaljene puške. Uostalom, odlučan kontrolni test za moju tvrdnju ima-mo u političkom komunizmu koji i dalje opstaje u nekoliko zemalja. Od njihje bez sumnje najuspešniji onaj u Kini. Ako je SAD navodno bacio na kole-na komunizam u Evropi i sovjetskoj Evroaziji, zašto to nije učinio i u Kini?Biće da je odlučujuću razliku u poređenju sa SSSR-om činilo tamošnjevođstvo na čelu sa Deng Sjaopingom.

Čak ni vrhunski naučnici nisu predvideli kolaps SSSR-a i komunizma.Rekao bih da nisu ni bili u stanju da naučno predvide takve prekretničkeistorijske kontingencije oličene u Gorbačovu i Jeljcinu. Najviše što su naučni-ci mogli da tvrde jeste – da je komunizam u tolikoj meri postao neuspešan iproblematičan da ga mora održavati sila. Ipak, polazeći od strukturno-si-stemskih pravilnosti u celokupnoj istoriji komunizma na vlasti, ko je mogaonaučno ustvrditi da ta sila uopšte neće biti upotrebljena.

Ali, evo, još jedne odlučujuće kontingencije, i to u jeljcinovskoj, postkomu-nističkoj i postsovjetskoj Rusiji. Reč je svakako o Putinu. Ko je mogao da pret-postavi, a kamoli da naučno predvidi da će jedan Jeljcin, veliki politički slabiću odnosu na Zapad, kao svog naslednika ustoličiti čoveka potpuno suprotnihosobina, pogleda i politike, unutrašnje i spoljne! Da je neko anketirao najte-meljnije naučne poznavaoce i najbolje obaveštajne analitičare u svetu, ubeđensam da bi svi odreda odgovorili da je to potpuno isključeno, ili u najboljemslučaju vrlo malo verovatno. Verujem da jedan vođa kategorije i kvaliteta Pu-tina ne bi pao na pamet ni ekstremnim postmodernistima, koji inače prena-glašavaju ulogu slučajnosti odbacujući modernistički naglasak na pravilnosti-ma, zakonitostima i nužnostima u istoriji. Sa Putinom kao Jeljcinovim „na-slednikom” doživeli smo još jedno zapanjujuće istorijsko iznenađenje, a nemanje od onog sa Gorbačovom. Naravno, Putin je sušta suprotnost gor-bačovljevskom pristupu, gledištima, a još više rezultatima. Dovoljno je samoda uporedimo njegovu izjavu: „Nacionalna bezbednost se ne gradi naobećanjima”2 sa Gorbačovljevim vajkanjem kako je Zapad prekršio dato muobećanje da se NATO neće širiti na zemlje bivšeg Varšavskog pakta.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

8 2 Na Samitu NATO–Rusija 4. aprila 2008.

Velikomali narod Srbi spram velesila SAD i Rusije

Evo nekoliko najvažnijih razloga što su Srbi postali velikomali narod – ito nešto svojim izborima a nešto sticajem okolnosti i strateškim geopoli-tičkim položajem o koji se moćne zemlje otimaju:

• Boj na Kosovu polju 1389;• Ustanci protiv turske okupacije 1804–1815;• Odbijanje Austrougarskog ultimatuma 1914. i značajno učešće u save-

zničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu;• Stvaranje Jugoslavije 1918, a ne „Velike Srbije”;• Razvrgavanje Pakta sa Hitlerom sklopljenog 25. marta 1941. i borba na

strani antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Zbog te srpsketradicije i kulture otpora Tito je maja 1941. CK KPJ preselio iz Zagreba uBeograd i odatle nešto kasnije pozvao na oslobodilačku borbu protivokupatora. Nipošto ne smemo prevideti da kolosalnu traumu iz Prvogsvetskog rata Srbi nisu ni približno prevladali kada su samo 23 godinekasnije doživeli strahovit genocid, i to od nekih pripadnika bratskih na-roda i u zemlji koju su stvorili nezamislivim ljudskim i materijalnim gu-bicima;

• Doprinos uspešnom „ne” Staljinu 1948–1953;• Univerzitetski štrajk i demonstracije protiv „crvene buržoazije” 1968;• Držanje za vreme višenedeljnog bombardovanja od strane NATO-a

1999, i uopšte odbrana Kosmeta.Neki naši nedovoljno obrazovani i neosetljivi ateisti olako i grubo pro-

glašavaju za izraz „zatucanost” lazarevski izbor „carstva nebeskog” umesto„carstva zemaljskog”. Kao da mnogi veliki mislioci ne stavljaju „sveto” navrh vrednosne lestvice, i kao da shodno tome ne definišu moralnost kao da-vanje prednosti toj vrednosti nad svim ostalim. Doduše, na taj način pod iz-vesnim uslovima može se dovesti u pitanje neophodno razlikovanje „etikesvetaca i heroja” od „etike običnih ljudi”. Shodno njemu nije opravdano sve-tački i herojski nivo propisivati ljudima, a pogotovo ne naciji kao celini. Nepostoji etička dužnost da se i život žrtvuje, što inače čine sveci i heroji (to neznači da oni ne zaslužuju da budu najviše moralno vrednovani).

U svetskoj nauci dosta se proučava preangažovanost koja dovodi do na-zadovanja, pa čak i propasti mnogih velikih carstava, država i nacija. Mi Sr-bi nismo dovoljno upoznali svet sa činjenicom da smo u Prvom ustanku iz-gubili 21% stanovništva, u Prvom svetskom ratu 28%, a u Drugom svet-skom ratu 10%. Imali smo velike ljudske gubitke i u nedavnim međunacio-nalno-građanskim ratovima, ali i o tome malo govorimo jer – zbog osećanjanacionalne veličine – ne volimo da se prikazujemo kao žrtva, što inače obi-lato čine narodi u novim nezavisnim državama koje nas okružuju.

Srbija sada opet dobija na važnosti koja je inače i sada u velikoj nesrazme-ri sa njenom materijalnom snagom. Srpsko pitanje postaje evropsko, pa u izve-snoj meri i svetsko. Zato će naša osnovna strateška tema još zadugo biti: naš

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

9

velikomali narod i njegova država spram dominantnog sveta, i to sveta u ko-jem se odnedavno ponovo značajno menja odnos snaga. Zbog toga se po-većava prostor za nas Srbe da branimo svoje nacionalne interese, uključujućii one na Kosmetu, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i drugde.

Pada u oči da SAD želi da se što više vojno i uopšte materijalno dezan-gažuje na Balkanu, ali istovremeno da i dalje diktira stanje na njemu, i to vr-lo nepovoljno po Srbe i Srbiju. Amerika je učinila sve što je bilo u njenoj moćida eliminiše, ili bar bitno smanji uticaj ruskog faktora u svetu, a naročitoEvropi, ali se to pokazalo neuspešnim i čak kontraproduktivnim. Rusija sevelikom snagom vraća: politički, diplomatski, energetski, privredno, finan-sijski, investicijski, turistički. Srbija nipošto ne treba da se libi primernih od-nosa sa tom velikom silom. Uostalom, to ne čine ni sami SAD, EU i NATO(zato i postoje stalni Saveti za partnerstvo EU – Rusija i NATO – Rusija, i čaknjihovi redovni susreti na vrhu).

Srbija bi trebalo da nastavi da unapređuje odnose kako sa SAD-om, ta-ko i sa Rusijom – velim da nastavi pošto naša vlast to već nekoliko godinačini. Umesto da se opredeljujemo u rivalskom partnerstvu te dve velesile, tre-balo bi da podržimo njihov dijalog i saradnju. To će, dabome, biti teško jerzvanična Amerika tumači svako približavanje Srbije Rusiji kao istovremenoudaljavanje od nje. U SAD ima mnogo predrasuda u pogledu odnosa Srba iRusa, pa se ima utisak da malo nedostaje da Amerikanci poveruju da, poredrecimo Belorusa, postoje i Srborusi! Nedavno smo dobili i zvaničnu potvr-du da oni i problem Kosmeta vide prvenstveno u tom trouglu: visoki funk-cioner američke vlade Frank Vizner priznao je da je vojni napad na Srbiju1999. izveden zbog strateških potreba, a pre svega protiv interesa Rusije uovom delu Evrope i Balkana. Bez uvijanja je izjavio: „Nećemo Rusiju unašem dvorištu”.3 Uzgred rečeno: ako SAD bude nastojao da i Ukrajinu pre-tvore u svoje „dvorište”, teško da će se ona održati kao celina.

Kolektiviteti, isto kao i pojedinci, najtačnije otkrivaju vlastite prioritetekada ih prilike dovedu u iskušenje. Pošto su im interesi važniji od vrednostikoje sugerišu svojom ideologijom, mnogi američki zvaničnici i drugi moćni-ci često „od slučaja do slučaja” suštinski menjaju svoj pristup ostalom svetu,pri čemu za slučajeve koji su praktično identični upotrebljavaju različita, čaki suprotna merila. Nazovimo to američkom spoljnopolitičkom ideologijom singu-larizacije. Nisu tu na delu samo dvostruki, nego višestruki standardi. Takvaspoljna politika postupa prema arbitrarno odabranim slučajevima kao da susui generis. U toj ideologiji lažna singularizacija postiže se maksimalizacijomrazlika između odabranog slučaja (Slobodan Milošević, Kosmet, Srbija, Re-publika Srpska, Srbi u Hrvatskoj itd.) i ostalih slučajeva iste vrste.

Nema sumnje da su za uspešnost spoljne politike naše zemlje izuzetnovažni odnosi sa SAD-om. Jedna mala zemlja kao što je naša ne može reali-stički da očekuje jednakost u odnosima sa takvom silom. Naravno, to neznači da nema nikakvih šansi da nastavimo da otvoreno i odlučno posta-vljamo pitanje i naših nacionalno-državnih interesa i prava nastojeći da ih

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

10 3 Intervju objavljen u Politici, 18. mart 2008.

što više uskladimo sa interesima i pravima te najsilodavnije zemlje. Našodnos prema SAD-u trebalo bi da bude kombinacija istinoljubive iskrenostii pragmatičnosti.

Šta to znači? Podsećam na to da se istina, ma koliko inače neprijatna,može izraziti različitim jezikom, prijateljskim ili neprijateljskim. Da u vezi satim podsetim na mudre reči Patrijarha Pavla u jednom razgovoru sa Dobri-com Ćosićem: „Čovek ne sme da se odrekne istine. Ali ima pravo da se služiveštinom u zastupanju i odbrani istine”.4 Po meni, srpska kritika zvaničneAmerike trebalo bi da se napregne da bude što više prijateljska, a to izmeđuostalog znači i imanentna: u ime njenih ideala, vrednosti i postignuća. A ne-ma sumnje da SAD krasi: pluralistička, legalistička, demokratska i federali-stička organizacija države; podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku;stanovništvo koje po kulturno-etničkom poreklu i sadašnjem sastavu pred-stavlja čovečanstvo u malom; ubrzano prevazilaženje rasnih predrasuda očemu najbolje svedoči Obamin izbor za predsednika (eto najnovijeg zapa-njujućeg istorijskog iznenađenja!), ogroman doprinos pobedi demokratskihzemalja u dva svetska rata; ključni prilog stvaranju i funkcionisanju Ujedi-njenih nacija; predvodnička uloga u naučno-tehnološkom progresu u svetu;visok životni standard; ogromna pokretljivost stanovništva; slobodno eks-perimentisanje životnim stilovima; vrhunska kulturna dostignuća u mno-gim oblastima (samo neobavešteni tvrde da tamo cveta jedino pop-kultura).

Mi doista imamo razloga da izražavamo razočaranje zbog politike SAD-a prema nama, ali i da po svaku cenu izbegavamo utisak mržnje. Čak i kadane bi bilo drugih razloga protiv te omraze, sasvim dovoljno bi bilo to što unjima živi nemali broj naših sunarodnika. Velim razočaranje – kako stogašto bismo s obzirom na njihove ideale, vrednosti i dostignuća, očekivali su-protan odnos prema nama, tako i zbog prethodnog vrlo pozitivnog istorija-ta međusobnih odnosa. Rđavi odnosi naše zemlje sa SAD-om nastali počet-kom devedesetih godina prošlog veka, koji su kulminirali njihovim vojnimnapadom 1999, stvarno čine istorijsku anomaliju. Od 1878. godine (kadasmo ponovo postali potpuno nezavisni) pa sve do tih godina, naši odnosi subili dobri, čak i izvrsni – tokom savezništva u dva svetska rata, kao i kadanam je SAD mnogo pomogao da posle sukoba Staljina sa Titom 1948. očuva-mo nezavisnost od SSSR-a i njegovog Varšavskog bloka, i da se materijalnopodignemo.

Srbija i Evropska unija

Evo nekoliko manje upotrebljavanih argumenta za težnju Srbije da po-stane član EU. Prvi: u naš identitet spada kako KiM tako i Evropa. Drugi: bo-reći se za KiM zalažemo se i za poštovanje evropskih vrednosti i principa.Treći: naše brojne i masovne seobe kretale su se sa Juga Balkana ka Severu iSeverozapadu, dakle dublje u Evropu. Četvrti: stotine hiljada naših suna-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

114 Zapis od 17. januara 1998. citiran prema Ćosićevim Piščevim zapisima 1993–1999, Službeni

glasnik, Beograd, 2008. str. 142.

rodnika i njihovih potomaka odavno žive, rade i postali su državljani u ni-zu važnih članica te Unije, i žarko žele da im se pridružimo. Peti: i za našaprava na KiM izglednija je borba iznutra nego van EU.

Kad od nas zahteva da se „suočimo sa svojom prošlošću”, od EU bi seto isto moglo tražiti za njene odnose sa nama. A nema sumnje da su neke odnjenih članica i sama EU počinile dosta katastrofalnih političkih, pravnih imoralnih grešaka, i čak nepočinstava:

• Na prvom mestu je doprinos razbijanju SFRJ i Srbije. A niko u EU nijeza to odgovarao ni politički, a kamoli krivično (radi toga je mandatHaškog suda za bivšu Jugoslaviju namerno ograničen na ponašanje unašim ratovima, ali ne i za njihovo izazivanje, za zločine protiv mira).

• Vojni napad na našu zemlju 1999, i to uz namerno zaobilaženje Savetabezbednosti UN-a.

• Nekritički odnos prema Haškom sudu, a posebno prema njegovomTužilaštvu.

• Stav prema nacionalnim manjinama u našoj zemlji koji je u suprotnostisa stavom prema vlastitim članicama u pogledu prava nacionalnih ma-njina. Tako EU ni na pamet ne pada da podrži nastojanje bilo koje odnjenih manjina da se otcepi, pa čak ni da dobije samo političko-teritori-jalnu autonomiju. A istovremeno većini njenih članica nije bila dovoljnani naša ponuda „suštinske autonomije” za KiM koja se praktično graničisa pojmom nezavisne države, nego je podržala punu secesiju KiM, i tozaobilazeći SB UN-a. Kada je to obavljeno, neki političari i funkcioneri iztih zemalja počeli su da nam ispostavljaju čudne zahteve za Vojvodinu.Kako bi bilo da naša zemlja i u vezi sa tim predloži održavanje jedneevropske konferencije sa zadatkom da komparativno razmotri stvarni po-ložaj nacionalnih manjina.Nije teško zamisliti kako bi EU reagovala kada bi naša zemlja podržala

eventualno referendumsko samoopredeljenje Republike Srpske, mada je ve-lika većina njenih članica priznala otcepljenje Kosmeta. Pored toga, EU je usvoje redove primila Kipar kao celinu, mada jednim njegovim delom (kao i uslučaju našeg KiM) ne upravljaju centralne vlasti, a pri tom joj ni na kraj pa-meti nije bilo da prethodno prizna nezavisnost tog turskog dela.

Retko koji politički faktor u našoj zemlji dovodi u pitanje stav o nepri-znavanju otcepljenja Kosmeta, čak i ako bi to bilo postavljeno kao uslov, zaprijem naše zemlje u Evropsku Uniju. Uostalom, na to obavezuju i Ustav Sr-bije i odgovarajuće rezolucije Narodne skupštine. Nepriznavanje otcepljenjanaravno nije isto što i odbrana Kosmeta, iako je svakako sadržano u njoj.Među relevantnim političkim partijama i drugim organizacijama upravo inastaju razilaženja, aktualizovana ili zatomljena, eksplicitna ili implicitna,oko toga šta odbrana Kosmeta praktično znači. Da li je reč o aktivnoj ili pasiv-noj, ofanzivnoj ili defanzivnoj – strategiji? Samo konkretni odgovori na to pi-tanje mogu da isteraju na čistinu sve aktere.

Da se podsetimo na mere naših vlasti protiv kojih je teško biti na ube-dljiv način:

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

12

• Povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosmet (neslaganjasu počela tek oko njihovog povratka);

• Uspešno zalaganje kod ostalih država da to ne čine (uprkos kontrapriti-ska dominantne velesile);

• Prihvatanje našeg predloga da se Generalna skupština UN-a obratiMeđunarodnom sudu pravde za konsultativno mišljenje o legalnosti sa-moproglašenja nezavisnosti Kosmeta. Ovo ima i opšti međunarodno-pravni značaj jer će tom Sudu pružiti priliku da formuliše i neka univer-zalna pravila ne samo o pravima nacionalnih manjina, nego i o njihovimobvezama prema državama kojima pripadaju.

• Nastavljanje institucionalnog i drugog povezivanja većinskosrpskog de-la Kosmeta sa Srbijom kao svojom državom, što je po svemu sudeći naj-važniji deo posla. To, svakako, ne znači da treba prestati sa insistiranjemna pripadanju celog KiM-a Srbiji i na potrebu uspostavljanja sigurnostiza naše stanovništvo u enklavama okruženim Albancima, na povratkuinterno raseljenih i izbeglica, očuvanju crkava, manastira i spomenikanaše kulture, vraćanju ili barem kompenzaciji za uzurpiranu i uništenuimovinu itd. Ako je imenovanje uputno, to bi trebalo zvati politikom po-dele kontrole na Kosmetu, a ne njegovom teritorijalnom podelom. Takođe bivredelo razmotriti mogućnost zakonskih pa ako je neophodno i ustav-nih promena da bi se većinskosrpski deo KiM-a direktno uključio u Re-publiku Srbiju, dok bi njegov najveći deo i dalje bio tretiran kao „suštin-ski autonoman”.Do raskola između vlasti i opozicije, međutim, došlo je u vezi sa Spora-

zumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Stav o tome izneo sam odavno,pa ću ga ovde samo reprodukovati:

„EU tvrdi da nije uslovila potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pri-druživanju sa njom, našim odricanjem od Kosova i Metohije?

Ako EU ne uslovljava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pri-druživanju našim odricanjem od KiM-a, mi ne treba sami sebi da vezujemoruke – racionalna politika ne sme da podleže čak ni opravdanoj ljutnji, da oinaćenju i ne govorimo. Uostalom, potpisu predstavnika naše Vlade na ta-kav Sporazum moguće je, a možda i neophodno, dodati objašnjenje o tomekako ga naša strana tačno razume.

Čini se da Srbija neprekidno oscilira u definisanju odnosa prema EU?Ne treba da se opterećujemo fatalističkim anticipacijama tipa: ’Na kraju

krajeva EU može da nas uceni kada na red dođe naše formalno kandidova-nje za članstvo ili prijem u njega’. Jedna od naših loših osobina jeste preopte-rećivanje nacionalne agende hipotetičkim pitanjima i opsesivnim traženjemodgovora na njih. Hoću da kažem da bi se tim problemom valjalo optereti-ti tek ako i kada bi postao stvaran.

A ako se to dogodi?Onda bismo, prvo, nastojali da razlučimo ko nas ucenjuje, da li EU kao

celina, ili jedan broj njenih članica. Pored toga, uvek nam ostaje na raspola-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

13

ganju referendum kojim bi građani odlučili da li pristaju da u EU uđemo sa-mo kao celina ili okljaštreno bez Kosova i Metohije. Takav referendum, pomom mišljenju, bio bi čak i neophodan ukoliko ne bi bila postignuta velika sa-glasnost u Narodnoj skupštini. Da kažem i to da neki pojedinci, stranke i ne-vladine organizacije zahtevaju od naše izvršne vlasti da u pogledu KiM-apostupi potpuno arbitrarno, kao da njima i svima nama ruke ne ’vezuju’Ustav i rezolucije Narodne Skupštine!”5

A iz pismenog odgovora na svojevremenu molbu nekih prijatelja iz ru-kovodstva DS-a da im dam mišljenje o predloženoj „Pravnoj analizi Spora-zuma o stabilizaciji i pridruživanju EU” koju je uradila njihova grupa prav-nih eksperata, evo onoga što sam smatrao i još smatram najvažnijim:

„Ona za merodavnu uzima interelektualnu i praktičnu interpretaciju togSporazuma od strane većine zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova iMetohije, ali uopšte ne i stav zemalja koje to nisu učinile. Zato se, izmeđuostalih, postavlja i pitanje da li ta ’manjina’ uopšte nije razumela šta je potpi-sala ili je to, što bi bilo još gore, učinila mada je bila svesna da time zavaravai druge, uključujući i Srbiju, a ne samo sebe. Po sebi se razume da u toj stvarine može da odluči to što jednih zemalja ima gotovo triput više od drugih.”

Oko dve trećine građana Srbije želi da postanemo članica Evropske uni-je. Veliku komplikaciju, međutim, stvara to što se naše pridruživanje – upr-kos suprotnim proklamacijama – teško može odvojiti od sudbine Kosmeta.Stoga nam je biračko telo podeljeno (evroentuzijasti vs. evroskeptici).

Sadašnja vladajuća koalicija ima vrlo tanak izborni mandat, a zna se daje dala velika obećanja. Ona još nije u stanju da od EU isposluje čak ni pri-menu potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. A šta bi se tekzbilo sa tim mandatom ako bi zamena UNMIK-a EULEKS-om proticala uznaku pojačanog albanskog nasilja nad Srbima, zatim podstakla brojna no-va priznanja nezavisnosti Kosmeta, dovela do smanjenja a pogotovo elimi-nacije naše faktičke kontrole nad većinskosrpskim delom, a naročito ako bibila zloupotrebljena i kao naše bar samo de facto priznanje te nezavisnosti?Ogroman problem za evroentuzijaste nastao bi i ako bi se ispostavilo da EU idalje odugovlači sa davanjem mogućnosti našim državljanima da bez vizaputuju u njene države, i sa prihvatanjem naše kandidature za članstvo. Uo-stalom, šta ako bi EU prihvatila našu kandidaturu ne tražeći da izjavimo ka-ko se odričemo Kosmeta i ignorišući našu tvrdnju da se kandidujemo sanjim kao sastvnim delom – pošto polazi od toga da je ono u stvarnosti naj-većim delom već otcepljeno. Ako izostane brzo napredovanje ka učlanjenjuu EU, ne verujem da će birači kao kompenzaciju prihvatiti objašnjenje našesadašnje vlasti da „i tako izgrađujemo društvo poput onog u njenim člani-cama”. I tada bi moralo da dođe do novih izbora na kojima ne bi dobroprošle, jer Srbi odbijaju da budu tretirani kao „mali narod”.

Sa druge strane, dodatna nevolja opozicionih evroskeptika sastoji se u tomešto nije moguće ubediti organe EU i ogromnu većinu njenih članica da sa Sr-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

14 5 Intervju u Politici, 26. januara 2008.

bijom obnove bilo kakve razgovore o statusu Kosmeta, a pogotovo da izja-ve da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom uključuje i Kosmetkao njen sastavni deo. Negativnom stavu tih evroskeptika prema zameniUNMIK-a EULEKS-om nipošto ne ide u prilog ni zvanična izjava Rusije dase i ona saglasila sa tom zamenom. Naš narod dobro zna i to da Srbija nemože da isforsira povlačenje priznanja nezavisnog Kosmeta od strane vo-dećih zemalja EU, i uopšte Zapada. Tolikom grandomanijom zanosi se ma-lo ko među Srbima, čak i kada je sasvim ubeđen da pripada jednom „veli-kom narodu”.

* * * *

Nažalost, vlast i opozicija stalno se međusobno napadaju, umesto dainiciraju što širu i racionalniju debatu o spornim a ključnim pitanjima i od-govorima. Primerice, o tome kako se praktično postaviti prema proti-vrečnosti između, sa jedne strane, pozivanja na Rezoluciju 1244 SB UN-a uodluci o stacioniranju EULEKS-a na Kosmetu (kojeg ta Rezolucija tretirakao sastavni deo Srbije) i, sa druge, nalogu da EULEKS bude „statusno neu-tralan”. Na prvu okolnost pozivaju se evroentuzijasti, a na drugu evro-skeptici. Valjda debata i o tom sporu treba da prethodi inače dobrodošlimpozivima na objedinjavanje svih snaga i radi zaštite suvereniteta i teritori-jalnog integriteta Srbije.

Ako već predsednici parlamentarnih stranaka nisu u stanju da započnuopštedruštvenu raspravu, zašto je ne bi započeli recimo njihovi politički sa-veti. Polazim od toga da, za razliku od parlamentarnih grupa, u njima ima inezavisnih ličnosti. Među poslanicima ih i neće biti sve dok njihovim man-datima raspolažu partije (čitaj njihovi vrhovnici).

Vladajuća koalicija nastoji da tematiku i problematiku za javnu raspra-vu i okupljanje što više ograniči na ekonomsku krizu, kao da ona nema iozbiljne političke i uopšte socijalne dimenzije i razmere. Takva kriza lako možepostati tolika i takva da diktira stvaranje takozvane velike koalicije, a vero-vatno i nove parlamentarne izbore. Oni koji bi to i tada sprečavali koncen-tracijom celokupne moći u svojim rukama, izložili bi se opasnosti da se čita-va kriza sruči njima na glavu. A opet, ako opozicija samo negira politiku vla-sti, onda će onemogućiti plodotvornu diskusiju, da nacionalno okupljanje ine pominjemo.

Neophodno nam je razložno sučeljavanje konkretnih i realističkih alterna-tiva – pre svega o tome kako savladavati sve dublju ekonomsku, političku iuopšte društvenu krizu. Vrlo je značajno javno definisati standardemeđusobnog odnosa i komuniciranja vlasti i opozicije. Njima sigurno proti-vreči zavođenje i uznemiravanje javnosti najoštrijim sukobima pred jav-nošću, uz istovremeno bezmalo prijateljsko ćaskanje iza njenih leđa. Naj-važnije je da niko ne dovodi u pitanje dobre namere političkih takmaca i su-parnika. Naravno, može biti i retkih izuzetaka, primerice ako postoje nepo-bitni dokazi da su nečije namere u suprotnosti sa interesima njenih finansi-jera, naročito ako su ti finansijeri stranke, nevladine organizacije, udruženja

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

15

građana, istraživači javnog mnjenja i sl. – jer još nisu primorani da pod mate-rijalnom i krivičnom odgovornošću redovno objavljuju odakle im pritiče novac.

Suparničku politiku po pravilu valja dovoditi u pitanje ukazivanjem nanjene posledice, stvarne i hipotetičke, a ne na njene namere. Budući po defi-niciji neizvesne, hipotetičke posledice ne trpe apodiktičke sudove. I inače, upolitici se pored znanja traži i sposobnost za dobru procenu (good judge-ment), a ona se definitivno može proveriti tek a posteriori.

Najzad: treba napustiti dosta prošireno uverenje da principijelizam poli-tici automatski obezbeđuje etički karakter, dok je pragmatizam navodno uvekza etičku osudu. Principijelizam se deformiše u moralistički ekstremizam kadapostavlja i nastoji da ostvari nesredstvushodne ciljeve. A pragmatizam – u ne-moralni optimizam kada se služi nesvrsishodnim sredstvima. Izbegavanje obete krajnosti i kombinovanje principijelizma i pragmatizma karakteriše stva-ralačko državništvo koje je u suprotnosti sa politikantskim strančarenjem.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

16

Sjedinjene Američke Države (SAD) će, po svemu sudeći, i u narednomrazdoblju odigrati presudnu ulogu u pokušajima nalaženja rešenja za preo-stale sukobe proistekle iz raspada Socijalističke Federativne Republike Jugo-slavije (SFRJ). Amerika bi mogla da odredi politiku Zapada, pre svega, u od-nosu na dva najvažnija spora:

– prema pitanju osiguranja regionalne bezbednosti posle proglašenja ne-zavisnosti Kosova, naročito u svetlu sve otvorenijih težnji da se objedinepodručja nastanjena Albancima i

– prema pitanju budućeg unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine, inastojanjima da se osnaže nadležnosti centralne države.1

Srbija bi mogla da se nađe na putu ostvarivanja ciljeva američke politi-ke i u odnosu na „albansko”, i u odnosu na „bosansko” pitanje. To je uglav-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

17

UDK: 327:622.691](061.1+497+7+470)Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 17–25Izvorni naučni radApril 2009.

Zapadni Balkan u trouglu SAD – EU – Rusija

Dušan ReljićNemački institut za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP), Berlin*

ABSTRACTThe West Balkans is not yet beyond the point of no return to conflicts.In particular, Kosovo and Bosnia-Herzegovina will remain on theagenda for a time to come. The US will continue to exert decisiveinfluence in the region, although the EU strives to be a «driving force»in the conflict transformation. The EU transformational potential in theregion is diminished because of the weakening ofcredibility of itsmembership offer to the Western Balkans countries. If Russia succeedsin building the South Stream gas pipeline, its future influence on theregion will rest on maintaining energy security and not, as it is today,primarily on Moscow's support to Serbia in resisting Kosovo'ssecession and the attempts to abolish the Serb entity in Bosnia-Hercegovina.Ključne reči: SAD, EU, Rusija, Zapadni Balkan, Srbija, Kosovo, Bosna-Hercegovina, Nato, sfere uticaja, gasovod

* Pogledi izneti u ovom članku isključivo izražavaju mišljenje autora.1 Steven Woehrel, “Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns”, Congressional Research

Service, 13 May 2009, p. 9, Internet: http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL32136.pdf .

nom već bio slučaj tokom protekle dve decenije.2 Uporedo s tim, veliki su iz-gledi da će se produžiti i američko-ruska razmimoilaženja na prostoru Jugo-istočne Evrope. U isto vreme, teško je zamisliti da će se Evropska unija (EU),koja sebe vidi kao pokretačku snagu političkog i ekonomskog preobražajana Zapadnom Balkanu, osloboditi zavisnosti od politike SAD-a u tom regi-onu.3 Pri tom, radi se o odnosu EU prema državama koje su ili kandidati ilimogući kandidati za članstvo u njoj, i o području na kojem je stvorena i nakojem se neprestano sa manje ili više uspeha dokazuje Zajednička spoljna ibezbednosna politika EU (CFSP).

Uprkos tome što je ekonomski uzdrman i „zaglibljen” u ratove u Irakui Avganistanu, SAD je nesumnjivo i dalje dovoljno moćan da odredi glavnesmernice politike Zapada na području bivše Jugoslavije. Čak i ako ZapadniBalkan nije od posebnog geopolitičkog interesa za Vašington, dokaz ame-ričke nadmoći u tom regionu bio bi, kao uvek tokom protekle dve decenije,svakako dobrodošao. Naročito ako se nastavi slabljenje američkih pozicijana ključnim geopolitičkim tačkama kao što su Srednji i Bliski istok, i zbog to-ga naraste potreba za uspesima na drugim područjima. Međutim, ni samo-stalno, ni u sprezi sa Evropskom unijom (EU), SAD nije toliko moćan da bimogao da suzbije nove sukobe koji mogu da proisteknu iz nedostatakarešenja nametnutih regionu. Primer Kosova to najbolje pokazuje: umesto dase ispune na Zapadu često izražena očekivanja da će formalno otcepljenjeKosova konačno privesti kraju posle-jugoslovensku krizu, nastali su novizapleti sa regionalnim (jačanje zahteva za objedinjavanjem Albanaca u regi-onu), evropskim (podele unutar EU oko Kosova), pa i svetskim odrazima(rat u Gruziji u leto 2008).

Nova sfera uticaja SAD-a

Dve decenije posle početka raspada bivše južnoslovenske federacije,petnaest godina posle Dejtonskog sporazuma o Bosni i Hercegovini, i desetgodina posle napada Severnoatlantskog pakta (NATO) na Srbiju, u regionujoš nije dostignuta tačka posle koje se ne bi mogao dogoditi povratak u ne-prijateljstva, pa i nasilje. Sve je manje uverljivo rasprostranjeno očekivanjeda će približavanjem svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji nastu-piti konačan preokret u pravcu uspostavljanja trajnog mirovnog poretka uJugoistočnoj Evropi. Nije izvesno da li će te države uspeti da se dovoljno po-litički i ekonomski preobraze da bi mogle da pristupe Uniji. Najbogatijadržava Zapadnog Balkana, Hrvatska, sada ostvaruje četvrtinu nivoa pro-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

18

2 Dušan Reljić, “Serbia, Russia, and the Pax Americana in South East Europe”, HarvardInternational Review, 22 August 2008, Internet: http://hir.harvard.edu/index.php?page=article&id=1753.

3 O mogućim nepovoljnim odrazima povećanog učešća SAD-a u daljem političkom procesuna Zapadnom Balkanu na odnose Vašingtona sa EU i Rusijom, videti: David Binder, Dr.Steven Meyer and Obrad Kesić, “U.S. Policy and Bosnia-Herzegovina: An Assessment”,Usipeace briefing, US Institute of Peace, Washington D.C., June 2009, p. 6. http://usip.org/files/resources/U.S.%20Policy%20and%20Bosnia-Herzegovina.pdf.

sečnog društvenog proizvoda u zemljama EU. Najsiromašnije područje, Ko-sovo, dostiže tek oko pet odsto. Međutim, čak i ako ispune uslove, ostaje dase vidi da li će EU, ukoliko njeni unutrašnji odnosi budu zapali u još dubljukrizu nego što je sada slučaj, ostati pri obećanju da će u članstvo primiti svezemlje Zapadnog Balkana

Uprkos tome što je od početka urušavanja bivše Jugoslavije EU nastoja-la da predvodi spoljna nastojanja da se prevaziđe kriza, američka nadmoćispoljila se ne samo u određivanju pojedinih političkih ishoda, već načelno iu jačanju uticaja SAD-a i NATO-a na nekadašnjem prostoru nesvrstane Ju-goslavije tokom protekle dve decenije.4 Sa izuzetkom Srbije i Bosne i Herce-govine, ostale nekadašnje jugoslovenske republike su ili već u NATO-u, ilisu na putu da postanu njegove članice. SAD održava bilateralne vojno-bez-bednosne veze sa svim državama u regionu. Vojni projekti sa Beogradom sučak vodeći oblik američko-srpske političke saradnje, uprkos tome što suSAD i NATO tokom 1999. godine bombardovali Srbiju tri meseca, i prethod-nim udarima avijacije SAD-a i NATO-a na položaje Vojske bosanskih Srbaza vreme rata u Bosni i Hercegovini. U celini posmatrano, SAD je posleokončanja Hladnog rata bez većih teškoća uspeo da pomeri granice svogvojno-političkog uticaja ne samo u Jugoslaviji, koja se nalazila između dvabloka, već i daleko na istok u dubinu prostora nekadašnjeg Varšavskog ugo-vora pod sovjetskom kontrolom.

Međutim, ruska intervencija u Gruziji u leto 2008. i sve veći pritisak Mo-skve na Ukrajinu, kavkaske i srednjoazijske države, pokazuju da je Rusijaodlučila da, ako treba i robusnim sredstvima, spreči dalje širenje NATO-a iameričkog uticaja na područje bivšeg Sovjetskog Saveza.5 U JugoistočnojEvropi, Rusija podržava Srbiju, jedinu preostalu formalno vojnopolitički ne-utralnu državu u regionu, jer u tome vidi mogućnost možda ne baš zausta-vljanja, ali bar ometanja SAD-a.6 Dokle god postoje sukobi između Vašing-tona i Beograda, Moskva ima razloga da očekuje da region neće u potpuno-sti potpasti pod američku dominaciju. Srbija je zavisna od ruskog prava ve-ta u Savetu bezbednosti u vezi sa međunarodnopravnim statusom Kosova.Takođe bez ruske saglasnosti, suštinske promene u Bosni i Hercegovini ni-su sprovodljive.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

19

4 Ubedljivu analizu predočio je Radovan Vukadinović u: „Američka politika i stvaranjekosovske države”, Međunarodne studije, Zagreb, 2008/1, str. 14ff.

5 Tokom 1989/1990, u sklopu pregovora o ujedinjenju Nemačke, tadašnji sovjetskipredsednik Mihail Gorbačov dobio je uveravanja američkog predsednika Džordža BušaStarijeg i nemačkog kancelara Helmuta Kola (Kohl) da se NATO neće širiti na istok. Bilo jeto, međutim, samo usmeno obećanje bez međunarodnopravnog značaja, koje nijeobavezivalo Bušove naslednike.

6 Skupština Srbije je 26. decembra 2007. usvojila Rezoluciju o zaštiti suvereniteta,teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. U njoj se „proglašava vojnaneutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnograspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju”.

Tačke sukobljavanja

Za SAD su nezavisnost Kosova i očuvanje Bosne i Hercegovine neospo-rivi, pored ostalog i zato što je Vašington u oba slučaja uložio ogroman po-litički kapital. Nemali broj uticajnih osoba u sadašnoj američkoj vlasti, poputRičarda Holbruka (Richard Holbrook), zagovara ukidanje posebnog entitetabosanskih Srba, držeći takav korak za preduslov opstanka države BiH. Po-vrh toga, pojedini članovi vlade bivšeg šefa američke države, Džordža Buša(Georg Bush), videli su u NATO-u garanta sprečavanja podele Kosova nasrpski i albanski deo.7

Posetivši u maju 2009. godine Sarajevo, Beograd i Prištinu, američki pot-predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) nastojao je da potvrdi značaj politi-ke SAD-a u regionu. Pre svega neopozivost novostečene samostalnosti ko-sovskih Albanaca i neophodnost daljeg učvršćivanja države Bosne i Herce-govine. Ponudiviši iznova Srbiji članstvo u NATO-u, potpredsednik je uka-zao i na to kakav ishod Vašington želi u odnosu na srpsko–američko suko-bljavanje. Međutim, Srbija (i možda Bosna i Hercegovina) u doglednoj bu-dućnosti teško da može da se svrsta u sferu uticaja SAD-a. Politička klasa istanovništvo u Srbiji u velikom se delu protive učlanjivanju u NATO. Pre-ma neobjavljenim, ali pouzdanim istraživanjima javnog mnjenja, za učlanje-nje u Severnoatlantski pakt izjašnjava se oko pet odsto stanovništva. Uzrokove pojave leži u činjenici da su se od početka izbijanja sukoba na područjubivše Jugoslavije politički interesi SAD-a i Srbije, bez obzira na trenutni po-litički karakter vlasti u Beogradu ili Vašingtonu, neprestano i duboko razi-lazili. Svaka vlada u Srbiji koja bi pristala da se odrekne polaganja prava nameđunarodnopravni suverenitet nad Kosovom, ili bi prihvatila ukidanjeRepublike Srpske, ne bi dugo opstala.

Bajden je ponovio i to da će se SAD založiti za prijem Srbije i svih osta-lih država Zapadnog Balkana u EU.8 Motiv za Bajdenov dolazak tek neko-liko meseci posle stupanja na položaj, predstavnici američkog ministarstvainostranih poslova objasnili su zabrinutošću Vašingtona za sudbinu regio-na. Ocenili su da se ne ostvaruje neophodan napredak u uspostavljanju traj-nog mira, i samim tim preduslova za brži ekonomski oporavak.9 Neophod-no je, prema mišljenju Vašingtona, da EU delotvornije pristupi daljemrešavanju zapadnobalkanskih problema, jer trenutno te države u EU ne na-laze zainteresovane sagovornike. Uprkos tome što je Bajdenova poseta bilaoznačena kao podrška politici EU (poverenik EU za zajedničku spoljnu i

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

20

7 Bivši pomoćnik ministra spoljnih poslova SAD-a, Nikolas Berns (Nicholas Burns), izjavio jeu američkom Senatu da trupe NATO-a i američke trupe na Kosovu treba da predupredepokušaje „podele ili izazivanja nestabilnosti”. Navodi „Glasa Amerike”, „US ReaffirmsBacking for Supervised Kosovo Interdependce”, VOANews online, 14. novembra 2007.

8 To obećanje nije moglo sasvim da obraduje ni EU niti zemlje koje bi htele u EU. Svima je usećanju prisutan primer Turske koja, uprkos snažnoj podršci SAD-a, nije tokomvišedecenijskog nastojanja uspela da se suštinski primakne EU – jer većina njenih članica nevidi da je Turskoj mesto u evropskoj integraciji. Tu je i načelno pitanje da li SAD treba dase meša u politiku širenja EU.

9 Razgovor autora sa upućenim američkim sagovornicima, maj 2009.

bezbednosnu politiku Havijer (Xavier) Solana pratio je Bajdena u Sarajevo,ali ne i u Beograd i Prištinu), ipak je taj američki potez delovao kao kritikana račun neefikasnosti EU.

Delom i kao odgovor na takvu kritiku SAD-a, Solana je u julu posetioviše glavnih gradova u regionu, nastojeći da osnaži narušenu verodostoj-nost politike širenja EU na Zapadni Balkan. Pored načelnih sumnji u ostva-rivost politike širenja EU na Zapadnom Balkanu, Unija je suočena i sa ozbilj-nim teškoćama u svom nastojanju da oblikuje demokratski preobražaj Ko-sova i osposobi Bosnu i Hercegovinu za samostalni opstanak. Ta dva slučajapredstavljaju ispit koji EU mora da položi kako bi dokazala da je ravnoprav-na među akterima na međunarodnoj političkoj sceni. Međutim, EU se pode-lila oko pitanja priznavanja Kosova (pet od 27 članica ne prihvata to otce-pljenje), i samim tim Evropska komisija (EK) mora da uvaži stav tih „diside-nata”.10 U odnosu na Bosnu i Hercegovinu u EU postoje suprotstavljenagledišta: većina bi htela što pre da se odrekne tutorstva nad tom državom,dok je deo članica sklon da nastavi protektorat.

Verodostojnost strategije širenja EU

Politička osnova za delovanje EU na području bivše Jugoslavije oslanjase s jedne strane na želju država tog regiona da pristupe EU. Samim tim oba-vezale su se da prihvate pravila i uslove koje određuje Unija. S druge stra-ne, EU je stekla mogućnost da upravlja uspostavljanjem trajnog mirovnogporetka na Zapadnom Balkanu tek kada je SAD iznudio presudne političkesporazume među sukobljenim stranama. Zbog toga EU deluje na Zapad-nom Balkanu i na osnovu neke vrste „načelnog ovlašćenja” koji joj je dode-lio SAD. Uspostavljena je pax americana koja bi, i to je osnovni cilj politike EUu Jugoistočnoj Evropi, jednoga dana trebalo da se pretvori u pax europeana.Time bi EU konačno na Zapadnom Balkanu pružila dokaz da je u stanju dasamostalno deluje kao činilac u međunarodnim odnosima.

Međutim, sam pristup EU, kao proces koji se pokazao kao najdelotvor-nije sredstvo podsticaja političkih i ekonomskih reformi u zemljama – kan-didatima za članstvo, izgubio je svoju toliko spominjanu „magnetsku pri-vlačnost”. Tako je nastala spirala međusobnih razočaranja: što je manje ve-rodostojno da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljenje u EU, to je manjanjihova spremnost da ispunjavaju uslove EU za prijem.11 Što je manji napre-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

21

10 Izlaz iz te podeljenosti politički činovnici u Briselu vide, dugoročno, u pronalaženjurešenja za Kipar. Ukoliko bi se sa Turskom, Kiprom i Grčkom našlo rešenje za turskuautonomiju na severu Kipra, onda bi Nikozija i Atina mogle da priznaju Kosovo, pa biRumunija, Slovačka i Španija odustale od daljeg protivljenja nezavisnosti Kosova. Beogradviše ne bi imao kuda, nego da se pomiri sa gubitkom svoje južne pokrajine – to je scenariokoji se spominje u sedištu EU.

11 Solveig Richter and Dušan Reljić, “Credibility and Compliance, The EU’s CommonForeign and Security Policy (CFSP) Risks Forfeiting Its Leverage in the Western Balkans”,Stiftung Wissenschaft und Politik, Dezember 2008, Berlin (SWP Comments, 32/08),www.swp-berlin.org/en/ common/get_document.php?assetid=5612.

dak reformi, to je EU odbojnija prema nameri zemalja Zapadnog Balkana dajoj što pre pristupe.

Pored načelne „zamorenosti EU” kada je u pitanju njeno dalje širenje(prvenstveno zbog nejasnoća oko mogućnosti daljeg produbljivanja evrop-ske integracije), pojavile su se prepreke koje prilikom ranijih prijema novihčlanica nisu postojale. To su blokade pojedinih država EU koje proističu iznjihovih posebnih interesa, a koje ostale članice ne dele:

– Kipra spram Turske zbog pokušaja otcepljenja severnog dela ostrvskedržave;

– Grčke spram Makedonije zbog pitanja imena te države;– Slovenije spram Hrvatske zbog toka granice između te dve države u

Piranskom zalivu; i– Holandije spram Srbije zbog toga što bivši šef vojske bosanskih Srba,

Ratko Mladić, još nije privreden pravdi.U međuvremenu su EU i vlade njenih pojedinih članica postale svesne i

mnogobrojnih nerešenih graničnih sporova na Zapadnom Balkanu – na pri-mer, tok srpsko-hrvatske granice na Dunavu ili razgraničenje Makedonije iCrne Gore sa Kosovom. Takvi teško rešivi sporovi bi, kao u slučaju Sloveni-je sa Hrvatskom, mogli da se „presele” unutar EU, i time dodatno otežajupolitičke procese unutar EU. Zato se čuje sve više glasova kako je neophod-no sve te sporove razrešiti pre prijema novih članica. Podseća se na to da jeprijem Kipra, bez rešenja spora sa Turskom, dodatno opteretio proces pri-stupa Turske Uniji.

Najteže rešiv „granični spor” na prostoru bivše Jugoslavije predstavljaotcepljenje Kosova. Na to se nadovezuju težnje za uspostavljanjem, kako seu novije vreme navodi u delu albanske javnosti, „prirodne Albanije”, naosnovu „ponovnog ujedinjenja nacije”. Objedinjavanje teritorija većinski na-stanjenih Albancima na prostoru između istočne Crne Gore i zapadne Ma-kedonije trenutno deluje kao politički izuzetno teško ostvariv posao. No,činjenica je da postojeća demografska kretanja neminovno vode daljoj et-ničkoj homogenizaciji tog prostora.12 Kao rastuća, mlada i migraciono po-kretljiva zajednica, Albanci u Jugoistočnoj Evropi postali su nezaobilazanpolitički činilac o kojem moraju da vode računa ne samo okolne države, veći glavni vanregionalni akteri – SAD, EU i Rusija.

Politike Vašingtona i Moskve u Jugoistočnoj Evropi nisu opterećena ni-kakvim unutrašnjim obzirima ili protivrečnostima, već su jasno usmerene.U odnosu na EU, to nije slučaj. Oba najvažnija instrumenta političkog delo-vanja EU na Kosovu ograničena su pravnim i političkim nedostacima.Eulex, misija EU za uspostavljanje pravne države na Kosovu, bila je primo-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

22

12 Albansko stanovništvo Kosova uveća se godišnje za oko 30.000 ljudi, Srbija godišnje izgubioko 40.000 stanovnika. Prirodan priraštaj među Albancima i dalje je izuzetno visok (naKosovu preko 12 promila), dok sve slovenske etničke zajednice u regionu beleže smanjenjebroja stanovnika. U Srbiji je godišnji gubitak stanovništva 4,5 promila. Podaci su sadržaniu redovnim godišnjim izveštajima EU o „napretku” zemalja Zapadnog Balkana.http://ec.europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/index_en.htm.

rana da se proglasi neutralnom u odnosu na međunarodnopravni statusKosova kako bi delovala i među kosovskim Srbima. Istovremeno, predstav-nik Evropske unije na Kosovu je i šef Međunarodnog civilnog ureda (ICO)čiji je zadatak da sprovodi plan Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) za „nad-ziranu nezavisnost” Kosova. Zbog te protivrečnosti politika EU na Kosovugubi u verodostojnosti, a samim tim i sposobnosti da na dugi rok preobrazialbansko-srpske sukobe u i oko Kosova. U meri u kojoj isčezavaju perspek-tive Albanije, Makedonije i Kosova, da brzo reše svoje untrašnje probleme ibrzo uhvate korak na putu do članstva u EU, to više raste težnja da se alban-sko stanovništvo Zapadnog Balkana ujedini u jednoj državi.

Američka podrška aktuelnim albanskim političkim ciljevima (otceplje-nje Kosova, članstvo Albanije u NATO-u, dalekosežna samouprava u seve-rozapadnoj Makedoniji, izgradnja „patriotskog autoputa” od Drača doPrištine, itd.), svakako da proističe iz procene da Albanci pokazuju izrazituprivrženost prema SAD-u i da samim tim albanskoj zajednici pripada po-sebna uloga u sklopu američke strategije u Jugoistočnoj Evropi. Jer, Vašing-ton može da računa da će u budućnosti na svojoj strani imati najdinamični-ju naciju na tom području.

Povrh toga, u delu američke političke klase postoji sklonost da se Alban-ci doživljavaju kao deo međunarodne islamske političke zajednice. Takoshvaćeni, Albanci u očima uticajnih američkih političara, među kojima je ipotpredsednik Bajden, dobijaju značaj u sklopu onoga što je prethodna ad-ministracija nazivala „ratom protiv terorizma”.13 Sam Bajden je ocenio da je„narod Kosova, već sada najviše pro-američki u islamskom svetu”, i da sena Kosovu uspostavlja „preko potreban primer uspešnog partnerstva SAD-a i muslimana”.14

Povratak Rusije na Zapadni Balkan

Nasuprot tome, na Zapadu se Srbija često označava kao „saveznik Ru-sije”. Rusku podršku Srbiji u vezi sa statusom Kosova i u Bosni i Hercego-vini, Vašington je protumačio kao pokušaj Moskve da se nametne kao poli-tički i bezbednosni činilac na području na kojem zapravo nema šta da traži.Prema rečima američkog pregovarača za Kosovo Frenka Viznera (FrankWiesner), SAD je odgovoran za bezbednost Evrope, a Rusija ne može da de-li podjednake interese jer nije ni sused Srbije, i ne bi trebalo da zalazi u „tuđadvorišta”.15 Nema sumnje, da je Rusija sused Srbije, i da nije uspostavljenneprekidni lanac država članica NATO-a između Baltika i Crnog mora, nitibi bilo intervencije NATO-a protiv Srbije 1999, niti proglašenja nezavisnostiKosova 2008. godine.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

23

13 Ben Lombardi, “Great Game in the Balkans: The US, Europe, Russia and Kosovo”, DefenceR&D, Cetre for Operational Research and Analysis, Ottawa, Juli 2007, p. 4;http://pubs.drdc.gc.ca/PDFS/unc62/p527982.pdf.

14 Joseph Biden, “Opponents of Kosovo must be stopped”, op. ed. Financial Times, London,January 2, 2007.

Geostrateški odnosi na jugoistoku Evrope su se, međutim, promenili utrenutku kada je nestala nesvrstana Jugoslavija, NATO se proširio na bivšiprostor Varšavskog ugovora, a Rusija potisnuta hiljade kilometara na istok.Ono što je ostalo jeste naklonost prema Rusiji u mnogim državama Jugoi-stočne Evrope zbog istorijskih, kulturnih i religioznih veza. Kao i bitni eko-nomski interesi, naročito u oblasti osiguranja snabdevanja energijom. Uslučaju Srbije još i odlučujući značaj ruskog prava na veto u Savetu bezbed-nosti Ujedinjenih nacija, koji sprečava pravnu „overu” secesije Kosova, kaoi jednostrane promene unutrašnjih odnosa u Bosni i Hercegovini usposta-vljenih Dejtonskim sporazumom 1995. godine.16

Rusija trenutno nastoji da osnaži i proširi svoj ekonomski, a samim timi politički uticaj izgradnjom gasovoda „Južni tok”, i povećanim ulaganjem uenergetiku i druge privredne grane u Jugoistočnoj Evropi. Još početkom2007. godine, na energetskom samitu Jugoistočne Evrope u Zagrebu, ta-dašnji ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Moskva, ulažuči u ener-getske projekte u tom regionu, vodi računa i o namerama tih zemalja da pri-stupi EU.17 Ulaskom država Zapadnog Balkana u EU, sva preduzeća sa ru-skim kapitalom postaće firme EU i steći mogućnosti za jačanje svog položajaunutar zapadnoevropske privredne integracije. Povrh svega, u Grčkoj, naKipru, u Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i drugim državama Jugoistočne Evro-pe postoji, na osnovu istorijskih i kulturnih veza, neuporedivo izraženijaspremnost na svestranu saradnju sa Rusijom – nego što je to slučaj na Balti-ku ili u srednjoistočnoj Evropi.

Ukoliko Rusija bude uspela da izgradi „Južni tok”, gasovod od istočneobale Crnog mora do juga i severa Italije, njen uticaj u Jugoistočnoj Evropidobiće dodatnu, trajnu osnovu, koja ne zavisi od ishoda kosovskih peripeti-ja ili drugih konfliktnih situacija, pa ni istorijskih i drugih međusobnih sim-patija.Većina zemalja regiona već sada je največim delom energetski zavisnaod isporuka iz Rusije. Imujući u vidu loša iskustva sa Ukrajinom i Belorusi-jom, kada su pokušale jednostrano da promene pravila energetske i eko-nomske saradnje sa Rusijom – zemlje regiona će, posle uspostavljanja traj-nog oblika snabdevanja putem „Južnog toka”, voditi više računa nego dosada i o ruskim političkim interesima. Već sada je Hrvatska, nastojeći da iz-begne da bude – kako se izrazio njen predsednik Stjepan Mesić – „zao-biđena” u energetskim projektima u regionu, oživela dvostrani komitet zaekonomsku saradnju sa Rusijom koji godinama nije zasedao. Bugarska jeporučila novu nuklearnu elektranu u Rusiji, a Grčka 420 oklopnih trupnih

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

24

15 “Wiesner: Russian Opposition to Kosovo Independence Unbelievably Regretable”,interview with Bernard Gwertman, Council of Foreign Relations, February 12, 2008; kao i„Vizner: Nećemo Rusiju u svom dvorištu”, Politika, Beograd, 18. marta 2008.

16 Dušan Reljić, „Russlands Rückkehr auf den Westlichen Balkan”., Stiftung Wissenschaftund Politik, (SWP-Studie 2009/S 17), Berlin, Juli 2009. Internet: http://www.swp-berlin.org/produkte/ swp_studie. php?id= 10901&PHPSESSID=ccc3e63f6dc229214d6227bc6bef4fe8

17 President of Russia, Speech at the Balkan Energy Cooperation Summit, Zagreb, 24.6.2007;www.kremlin.ru

transportera. Beograd je Gazpromu povoljno ustupio Naftnu industriju Srbije(NIS). Prema rečima moskovskog analitičara Pavela Kandelja, Rusija je svoju Srbiji stečeni spoljnopolitički kapital delotvorno iskoristila u sklopu Ga-zpromovih poslova.18

Postoje, znači, opravdani razlozi da se očekuje kako će Zapadni Balkandugoročno ostati područje sučeljavanja interesa EU, SAD-a i Rusije. Poseb-ni izazovi stoje pred Evropskom unijom, jer čak i ako se uspori i dugoročnoodgodi njeno širenje, na jugoistoku Evrope ostaju nerešeni sporovi kojiugrožavaju stabilnost kontinenta.

Bibliografija

1. Biden, Joseph, Opponents of Kosovo must be stopped, op.ed. Financial Ti-mes, London, 2 January, 2007.

2. Kandelj, Pavel Serbij meždu Kosovo, ES i Rossiej“. Mirovaja ekonomika imeždunarodnye otnošenija, Moskva (Januar 2009) 1, str. 60.

3. Lombardi, Ben, Great Game in the Balkans: The US, Europe, Russia and Ko-sovo, Ottawa: Defence R&D Canada, Cetre for Operational Research andAnalysis, July 2007, p. 4ff.

4. Reljić, Dušan, Russlands Rückkehr auf den Westlichen Balkan. Berlin, Stif-tung Wissenschaft und Politik, (SWP-Studie 2009/S 17), Juli 2009.

5. Reljić, Dušan, Serbia, Russia, and the Pax Americana in South East Europe,Harvard International Review, 22 August, 2008.

6. Richter, Solveig and Dušan Reljić, Credibility and Compliance, The EU’sCommon Foreign and Security Policy (CFSP) Risks Forfeiting Its Leverage inthe Western Balkans, Stiftung Wissenschaft und Politik, Berlin, Dezember2008 (SWP Comments 32/08).

7. U.S. Policy and Bosnia-Herzegovina: An Assessment, Authors: David Bin-der, Dr. Steven Meyer and Obrad Kesić, Usipeace briefing, US Instituteof Peace, Washington D.C., June 2009, p.6.

8. „US Reaffirms Backing for Supervised Kosovo Interdependce”, VOANews on-line, 14. novembra 2007.

9. „Vizner: Nećemo Rusiju u svom dvorištu“, Politika, Beograd, 18.marta 200810. Vukadinović, Radovan „Američka politika i stvaranje kosovske države“,

Međunarodne studije, Zagreb, 2008/1, str. 14.11. Wiesner: Russian Opposition to Kosovo Independence „Unbelievably Regreta-

ble“. Interview with Bernard Gwertman, Council of Foreign Relations, 12February, 2008.

12. Woehrel, Steven Future of the Balkans and U.S. Policy Concerns, Congressi-onal Research Service, 13 May 2009, str. 9.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

2518 Pavel Kandelj, „Serbij meždu Kosovo, ES i Rossiej”, Mirovaja ekonomika i meždunarodnye

otnošenija, Moskva (Januar 2009) 1, str.60.

ABSTRACTSerbia has made a significant progress in the European integrationprocess since 2000. The Stabilization and Association Agreement, asan important benchmark in this process, should enable Serbia to establish close and permanent relationships with the EuropeanUnion. It stipulates two main obligations for Serbia: the establishmentof a free trade zone, and the harmonization of national laws and regulatios with those of the European Union. Although the imple-mentation of the Interim Agreement on Trade and Trade-RelatedMatters and the ratification of the Agreement are yet to be approvedby the EU Council of Ministers, the Serbian Government unilaterallystarted to implement the trade part of the Agreement on 30 January2009. There are opposite views on its benefits for Serbia under currentcircumstances. This paper will present the Agreement with the pur-pose of its better understanding, and offer a forecast of the effects ofits unilateral implementation on the Serbian economy.Ključne reči: Srbija, Evropska unija, trgovina, SAA, Prelazni spora-zum.

Uvod

Evropska unija (EU) nedavno je proslavila svoj pedeseti rođendan, aliideje da se Evropa ekonomski i politički ujedini stare su nekoliko vekova.Evropska unija se danas uzima kao najznačajnija regionalna ekonomska in-tegracija u svetskim razmerama, i kao model integracije na koji se ugledaju

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

26

UDK: 339.16.012.332(497.11+061.1)Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 26–45Izvorni naučni radApril 2009.

Prelazni sporazum o trgovini između EU i Srbije, i njegova početna primena*

Sanja JelisavacInstitut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

* Tekst je rezultat istraživanja autora u okviru projekta „Srbija i savremeni svet:perspektive i putevi učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnog i spoljnoekonomskogpoložaja Srbije u savremenim procesima u međunarodnoj zajednici“, koji finansiraMinistarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 149002D, za period 2006–2010.

mnogi regioni u svetu. Ona je postala najznačajniji svetski izvoznik i veomamoćan subjekt u savremenim međunarodnim odnosima.1

Narodna skupština Republike Srbije je 9. septembra 2008. godine ratifiko-vala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni sporazum o trgo-vini i trgovinskim pitanjima. Time je formalno završen proces koji je započeo10. oktobra 2005. godine kada su otvoreni pregovori za zaključenje ovog Spo-razuma, između Republike Srbije, sa jedne strane, i Evropske unije i njenihdržava članica sa druge. SSP i Prelazni sporazum su parafirani 7. novembra2007, a potpisani 29. aprila 2008. godine. SSP će stupiti na snagu nakon što gapotvrde Savet ministara EU i Evropski parlament, i nakon ratifikacije u svimdržavama potpisnicama, članicama EU. Prelazni sporazum će stupiti na sna-gu nakon što ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u procesu stabilizacije i pri-druživanja. Neke su otišle dalje na tom putu i već dobile status kandidata začlanstvo u EU, kao što su Hrvatska i Makedonija, dok se druge zemlje nala-ze u različitim fazama pregovora i primene sporazuma. Pregovori o Spora-zumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom zvanično supočeli u oktobru 2005. Tokom te i naredne godine održano je nekolikoopštih i tehničkih rundi pregovora, ali su suspendovani odlukom EU u ma-ju 2006. zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Međunarodnim krivičnim tribu-nalom za bivšu Jugoslaviju. Pregovori o ovom sporazumu nastavljeni su 13.juna 2007, nakon pozitivne ocene o saradnji sa Tribunalom. Srbija je Spora-zum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom parafirala 7. no-vembra 2007. godine.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije iEvropske unije potpisan je 29. aprila 2008. Dve najvažnije obaveze koje Re-publika Srbija preuzima ovim međunarodnim ugovorom su uspostavljanjezone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sapravom Evropske unije. Sporazumom se stvara zona slobodne trgovineizmeđu Srbije i EU, u prelaznom periodu od šest godina. Rok za liberaliza-ciju trgovine određen je u skladu sa sposobnošću srpske industrije i poljo-privrede da se prilagode slobodnoj trgovini, ali i sa željom Srbije za štobržim završetkom reformi i pristupanjem Evropskoj uniji. Obaveza Srbijesastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe poreklom iz Evrop-ske unije u prelaznom periodu. Sa druge strane, Evropska unija ovim ugo-vorom potvrđuje slobodan pristup robi iz Srbije tržištu EU. Tempo liberali-zacije i stepen zaštite zavise od stepena osetljivosti proizvoda za industrijuSrbije. Prema ovom kriterijumu definisane su tri grupe industrijskih proiz-voda, za koje će liberalizacija biti ostvarena nakon perioda od dve, pet, od-nosno šest godina. Za proizvode koji se ne nalaze na ovim listama carine će

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

271 Predrag Bjelić, Međunarodna trgovina, Centar za izdavačku aktivnost Ekonomskog

fakulteta, Beograd, 2008, str. 357.

biti ukinute momentom stupanja na snagu sporazuma. Obezbeđeno je daključni sektori domaće industrije (poput industrije automobila, igračaka,obuće, keramike, itd.) ostanu na visokom stepenu zaštite u toku prelaznogperioda od pet odnosno šest godina. Srbija je do potpisivanja Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju sa EU zaključila samo jedan sporazum iz oblastitrgovinskih odnosa, a to je Sporazum o tekstilu iz 2005. godine.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđa se i obaveza Repu-blike Srbije da u dogovorenim rokovima domaće zakonodavstvo uskladi sapropisima koji spadaju u pravne tekovine Evropske zajednice (EZ). S obzi-rom na obim pravnih tekovina EZ, određena su prioritetna područja kojaimaju direktan uticaj na stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbi-je: zaštita konkurencije i kontrola dodele državne pomoći (subvencija), pra-vo intelektualne svojine, javne nabavke, standardizacija i zaštita potrošača.2

U trgovinskom smislu, pridruživanje je proces u kojem zemlje usposta-vljaju sve jače trgovinske odnose sa Evropskom unijom. Zemlje ZapadnogBalkana sada uređuju svoje trgovinske odnose jednostranim merama EU(Autonomne trgovinske mere EU – ATM), kojima im je EU podarila značaj-ne trgovinske preferencije a nije tražila nikakve protiv-ustupke, što pokazu-je da se radi o asimetričnim preferencijalima. Ali na putu ka članstvu EU ovezemlje će svoje trgovinske odnose sa EU podizati na sve viši nivo trgovin-ske integracije. Prvo će sa EU uspostaviti zonu slobodne trgovine, kandida-turom za članstvo u EU, a kada postanu članice EU ući će u carinsku unijui moraće da usvoje Jedinstvenu spoljnotrgovinsku politiku EU. Zemlje Za-padnog Balkana kao nove zemlje članice EU neće odmah postati deo Jedin-stvenog tržišta EU, jer će biti ograničenja u kretanju radne snage, niti će bitideo ekonomske unije, jer neće moći odmah da uvedu jedinstvenu valutu,što vidimo na primeru zamalja koje su EU pristupile 2004. i 2007.3

Trgovina između Srbije i Evropske unije

Evropska unija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Republike Srbi-je. Učešće EU u ukupnoj trgovinskoj razmeni zemlje, u periodu 2000–2007.kretalo se od 48,8% do 55,4%. U okviru Procesa stabilizacije i pridruživanjaEvropska unija je novembra 2000. godine odobrila tadašnjoj SR Jugoslavijipreferencijalni tretman – autonomne trgovinske mere za izvoz proizvoda natržište zemalja EU, sa rokom važnosti od 5 godina. Po isteku ovih mera 2005,njihovo važenje produženo je do 2010.

Robna razmena Republike Srbije sa zemljama Evropske unije u 2000. iz-nosila je 2.579 miliona evra, a u 2007. 10.959 miliona. Prosečna godišnja sto-pa rasta robne razmene u pomenutom periodu iznosi 19,8%. U periodu2000–2007, izvoz roba u EU povećan je sa 862 miliona evra na 3.603 miliona(56% ukupnog izvoza Republike Srbije u 2007). Prosečna godišnja stopa ra-sta izvoza u EU u pomenutom periodu iznosi 19,6%. Uvoz robe iz EU, u pe-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

28

2 Kancelarija za evropske integracije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Internet,http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=409, 04/03/2009.

3 Predrag Bjelić, Međunarodna trgovina, op. cit., str. 498.

riodu 2000–2007, povećan je sa 1.717 miliona evra na 7.356 miliona (55%ukupnog uvoza Republike Srbije u 2007). Prosečna godišnja stopa rasta iz-voza u EU u pomenutom periodu iznosi 20%.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

29

Godina Izvoz Indeks Uvozizvoza Indeks Saldo

uvozaPokrivenost

uvoza izvozom%

2000. 862 144 1.717 125 - 855 50.2

2001. 1.037 120 2.385 139 - 1.348 43.48

2002. 1.214 117 3.274 137 - 2.059 37.08

2003. 1.204 99 3.611 110 - 2.408 33.342004. 1.457 121 4.677 130 - 3.221 31.152005. 1.939 135 4.233 91 - 2.294 46.44

2006. 2.681 138 5.078 120 - 2.397 52.80

2007. 3.603 122,9 7.356 129,1 - 3.753 48.98

Tabela 5: Trgovina robom između Srbije i EU u periodu 2000–2007, u milionima EUR

Izvor: Republički zavod za statistiku

Deficit u trgovini sa EU povećao se sa 855 miliona evra u 2000. na 3.753miliona u 2007. Republika Srbija u 2007. beleži deficit robne razmene sasvim zemljama članicama EU, osim sa Kiprom, Litvanijom, Letonijom i Por-tugalom, sa kojima je takođe zabeležen i nizak nivo ukupne robne razmene.U 2007. pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU iznosila je 49%.

Posmatrajući ukupan izvoz Republike Srbije u EU, pojedinačno po ze-mljama, u 2007. najviše se izvozilo u Italiju (22,2%), zatim slede Nemačka,Slovenija i Austrija, a najviše se uvozilo iz Nemačke (21,4%) i ostalih zema-lja, kao što su Italija, Mađarska i Slovenija. Republika Srbija je u 2007. u EUnajviše izvozila sledeće proizvode: šećer, gume, toplovaljane trake, delovemašina, obuću i delove obuće, katode, kukuruz, beli lim, malinu Rolend, po-lietilen, itd. Takođe je zabeležen i rast izvoza gotovih tekstilnih proizvoda,kao rezultat sklopljenog Sporazuma o tekstilu. Republika Srbija je u 2007.najviše uvozila iz EU: nove putničke automobile, dizel goriva, lekove, kato-de, električnu energiju, preparate za čišćenje, itd.

Trgovina tekstilnim proizvodima u 2007. beleži najveći rast u poređenjusa prethodnim godinama. Ukupna trgovinska razmena iznosila je 929 mili-ona USD, što je za 40% više u odnosu na 2006. Izvoz tekstilnih proizvoda izSrbije u EU je u periodu 2005–2007. konstantno rastao, kada je i zabeležennajveći iznos od 432 milion USD, što je za 40,2% više u odnosu na 2006. go-dinu. Uvoz tekstilnih proizvoda iz EU takođe je u datom periodu rastao, izabeležen je iznos od 497 miliona u 2007. (rast od 40% u odnosu na 2006).Pokrivenost uvoza izvozom u 2007. godini iznosila je 87%.4

4 Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropskuuniju, Beograd, oktobar 2008, str. 148–149.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava makroekonomska poli-tika u Srbiji, kao što je slučaj sa većinom zemalja u tranziciji, jeste veliki spolj-notrgovinski deficit. Uzrok ove neravnoteže krije se kako u strukturi srpskeprivrede, tako i u nedostatku jasno definisane spoljnotrgovinske strategije.Trgovinska liberalizacija koja je započela 2001. dovela je na domaće tržištejaku konkurenciju, i može se reći da je domaća privreda više usmerena napokušaje da se zaštiti od nje, nego na osvajanje novih tržišta.

Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima

Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropskezajednice i Republike Srbije (u daljem tekstu: Prelazni sporazum) je sredstvokojim se što je brže moguće sprovode odredbe Sporazuma o stabilizaciji ipridruživanju o trgovini i trgovinskim pitanjima. Pralazni sporazum je u ce-lini usklađen sa odgovarajućim odredbama Svetske trgovinske organizaci-je, posebno sa članovima XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz1994. godine (GATT) i članom V Opšteg sporazuma o trgovini i uslugama(GATS). Prelazni sporazum predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabili-zaciji i pridruživanju. Odnosi se na međusobnu trgovinu industrijskim i po-ljoprivrednim proizvodima, i primenjivaće se do ratifikacije SSP-a u zemlja-ma članicama Evropske unije. SSP će stupiti na snagu nakon što ga potvrdeSavet ministara EU i Evropski parlament, i nakon ratifikacije u svim država-ma potpisnicama, članicama EU. Prelazni sporazum će stupiti na snagu na-kon što ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament.

Nakon što je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala Sporazumo stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, oba sporazu-ma objavljena su u „Službenom listu RS“, broj 83/2008 od 10. septembra2008. Prema ovom sporazumu EU i Srbija će, u periodu od najviše šest go-dina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, postepeno uspostaviti zo-nu slobodne trgovine u skladu sa njegovim odredbama.

Zaključkom Saveta ministara Evropske unije od 29. aprila 2008. godineodlučeno je da se primena Prelaznog sporazuma odloži („zamrzne“) zbognedovoljne saradnje Srbije sa tribunalom u Hagu. Zato, a u cilju skraćivanjavremena između početka primene Prelaznog sporazuma i dobijanja statusa

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

30

Grafikon 1: Grafički prikaz trgovine robom između Srbije i EU u milionima EUR

010002000300040005000600070008000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

IzvozUvoz

Izvor: Republički zavod za statistiku

kandidata za članstvo u EU, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj16. oktobra 2008. usvojila Zaključak kojim se prihvata Informacija o početkuprimene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. godine.

U vezi sa Zaključkom Vlade, imajući u vidu da su carinske stope koje seprimenjuju na uvoz robe utvrđene u Zakonu o Carinskoj tarifi, Ministarstvofinansija zaduženo je da, između ostalog, dopuni i Zakon o Carinskoj tarifi– odredbom koja glasi: „Ako Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pi-tanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sadruge strane, ne stupi na snagu do dana stupanja na snagu ovog Zakona, nauvoz robe poreklom iz Evropske zajednice stope carine utvrđuju se u skla-du sa dinamikom smanjenja stopa carine predviđenom Zakonom o po-tvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeđuEvropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane(„Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori”, broj 83/08).Odredba stava 1. ovog člana prestaje da važi danom početka primene, od-nosno stupanja na snagu Prelaznog sporazuma iz stava 1. ovog člana“.

Pomenutom odredbom ustanovljen je pravni osnov za početak jedno-strane primene sporazuma. Potpuna liberalizacija biće završena nakon šestgodina, odnosno 2014. Tempo liberalizacije može biti ubrzan u zavisnosti odstanja u privredi, odnosno odgovarajućem privrednom sektoru, što je ipredviđeno članom 8. Prelaznog sporazuma (SSP, Član 23). Zakon o dopu-nama Zakona o Carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS“, br. 5/09) stupio je nasnagu 30. januara 2009. Danom stupanja na snagu ovog Zakona počinje pri-mena Prelaznog sporazuma.5

Vlada je, prema tome, konačno od 30. januara 2009. godine počela sa jed-nostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskomunijom, u sklopu većeg Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. ČelniciEvropske unije su vlastima u Srbiji i predložili da pokrenu primenu Spora-zuma, bez obzira na to što on zvanično nije overen u Briselu. Holandija jefaktički zamrznula sprovođenje SSP-a dok Srbija ne uhapsi Ratka Mladića.Prelaznim sporazumom predviđa se postepeno smanjivanje carinskih na-knada na robe uvezene iz EU u toku narednih šest godina, nakon čega bi sete naknade u potpunosti ukinule. U ovoj prvoj godini, Srbija treba da sma-nji carine na sirovine za 70%, a za poljoprivredne proizvode za 80 do 95%.

Koncesije EU za industrijske proizvode poreklom iz Srbije određene sučlanom 5. Sporazuma, prema kojem će se carine na uvoz industrijskih pro-izvoda poreklom iz Srbije, kao i dažbine koje imaju isto dejstvo, ukinuti od-mah nakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Koncesije Srbije za in-dustrijske proizvode poreklom iz EU određene su članom 6. ovog Sporazu-ma, prema kojem će se carine na uvoz u Srbiju industrijskih proizvoda po-reklom iz EU predviđene Aneksom I postepeno smanjivati i ukidati, u pre-laznom periodu od najviše 6 godina. Carine na robu koja nije navedena uAneksu I ukidaju se stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

315 Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www.mfin.sr.gov.yu/

news-src/1411/.

Aneks 1 Prelaznog sporazuma sadrži liste osetljivih industrijskih proiz-voda grupisane po stepenu osetljivosti na: osetljive – Lista A, veoma osetlji-ve – Lista B, i najosetljivije – Lista C.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

32

Tabela 1: Dinamika sniženja carinskih stopa po listama

Srbija

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.LISTA A 70% 40% 0% 0% 0% 0%

LISTA B 80% 60% 40% 20% 0% 0%

LISTA C 85% 70% 55% 40% 20% 0%

Izvor: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www.mfin.gov.rs/news-src/1392/, 26/03/2009.

Liste su formirane na osnovu sledećih kriterijuma: 1. postojećeg nivoa carinske zaštite,2. fiskalnih efekata liberalizacije,3. osetljivosti određenih industrijskih sektora i njihove konkurentnosti,4. učešća izvoza odnosno uvoza, učešća u stvaranju bruto društvenog

proizvoda,5. socijalne dimenzije i broja zaposlenih,6. procesa buduće privatizacije, regionalnog aspekta, i7. konsultacija sa privredom (PKS).6Radi realizacije Prelaznog sporazuma, odnosno radi ostvarivanja prava

na uvoz robe bez plaćanja carine ili uz plaćanje carine po sniženoj stopi na

6 A – osetljivi proizvodi (so; mineralna goriva i ulja i proizvodi njihove destilacije;neorganski i organski hemijski proizvodi; plastične mase i proizvodi od plastičnih masa;kaučuk i proizvodi od kaučuka i gume; drvo i proizvodi od drveta; hartija i karton, šeširii kape; proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona, azbesta i sličnih materijala, stakloi proizvodi od stakla; proizvodi od gvožđa i čelika; razni proizvodi od prostih metala;mašine, mehanički uređaji; električne mašine i oprema; vozila za sneg, golf vozila islično, karoserije, radna vozila na elektropogon; merni, kontrolni, precizni, medicinski ihirurški instrumenti i aparati; časovnici; igračke). B – veoma osetljivi proizvodi (sapun;organska površinska sredstva; razni proizvodi hemijske industrije; plastične mase iproizvodi od plastičnih masa; kaučuk i proizvodi od kaučuka i gume; prirodno iveštačko krzno; proizvodi od krzna; drvo i proizvodi od drveta; obuća; proizvodi odkamena, gipsa, cementa, betona, azbesta i sličnih materijala; keramički proizvodi; stakloi proizvodi od stakla; prirodni ili kultivisani biseri; proizvodi od gvožđa i čelika; bakar iproizvodi od bakra; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; alati; mašine, mehaničkiuređaji, oprema; železnički ili tramvajski vagoni; traktori veće snage, putnička i teretnavozila u rastavljenom stanju, šasije, karoserije; časovnici; nameštaj; igračke). C –najosetljiviji proizvodi (proizvodi od kože; hartija i karton; obuća; keramički proizvodi;staklo i proizvodi od stakla; gvožđe i čelik i proizvodi od njih; bakar i proizvodi odbakra; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; električne mašine i oprema;motokultivatori i traktori manje snage, nova i upotrebljavana putnička i teretna vozila,specijalna vozila, bicikli; oružje i municija; nameštaj).

robu poreklom iz EU, potrebno je prilikom uvoza nadležnoj carinarnici pod-neti dokaz o poreklu robe.

Građani Srbije su podeljeni oko odluke Vlade Srbije da se jednostranoprimeni Prelazni sporazum. Deo javnosti, pre svega u poljoprivredi, smatrada bi jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma ugrozila do-maću proizvodnju. S druge strane, u Vladi i stručnoj javnosti procenjuju daće primenom Sporazuma građani Srbije i srpske firme imati značajno većiizbor, i veću trgovinsku konkurenciju, što znači da će građani jeftinije plaćatirobu i usluge iz zemalja članica Evropske unije.

Jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija prepredviđenog roka otvara svoje tržište ka Evropskoj uniji. Primena tog Spo-razuma znači smanjenje carina za jedan broj proizvoda, ali i povećanje kvo-ta za izvoz u evropske zemlje.

Sprovođenje Prelaznog sporazuma

Vlada Republike Srbije je, razmatrajući napredak naše zemlje u procesupribližavanja EU, ocenila da se sve obaveze iz Prelaznog trgovinskog spora-zuma sa EU sprovode po dinamici predviđenoj Sporazumom o stabilizacijii pridruživanju, sa izuzetkom obaveze o liberalizaciji tranzitnog transportapreko teritorije Srbije za prevoznike iz Evropske unije, koja će biti sprovede-na kada i Evropska unija počne sa primenom Sporazuma. U informaciji ko-ju je sačinila Kancelarija za evropske integracije, navodi se da je ukupnavrednost uvezene robe iz EU u februaru, koji je i prvi mesec sprovođenjaPrelaznog sporazuma, bila 550,6 miliona evra. Prema podacima Ministar-stva finansija, prihod od naplaćene carine u februaru je iznosio 7,95 milionaevra, što je za 3,83 miliona evra manje nego što bi iznosio da se Prelazni spo-razum ne primenjuje.

Evropska komisija obavestila je 7. aprila 2009. godine izvoznike iz EU daje Srbija započela primenu Sporazuma, ukazujući time na mogućnost po-voljnijeg plasmana robe u Srbiju, ali i na neophodnost da roba koja ulazi nasrpsko tržište ima potvrdu da je poreklom iz EU.

Zakoni o zaštiti konkurencije i kontroli državne pomoći, na čije je usva-janje Vladu obavezivao zaključak o početku primene Prelaznog sporazuma,usvojeni su od strane Vlade i upućeni u skupštinsku proceduru. Usvajanjedrugih evropskih zakona, koji proizilaze iz približavanja zemlje EU, prati sekroz redovno izveštavanje o Nacionalnom programu za integraciju.7

Srbija trenutno realizuje projekte iz sredstava pretpristupne pomoći za2007. i 2008, što predstavlja uobičajenu dinamiku korišćenja Instrumenta zapretpristupnu pomoć, tzv. IPA fondova.8 U okviru pomoći tranziciji i iz-gradnji institucija, što je prva komponenta IPA, za 2007. ukupno je odobre-no 36 projekata, od kojih je do sada ugovoreno 40 miliona evra. Finansijski

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

337 Kancelarija za evropske integracije, Internet, http://web.uzzpro.gov.rs/, 10/04/2009.8 Instrument for Pre-accession Assistance – IPA.

sporazum za korišćenje sredstava iz programa IPA 2008. u vrednosti od 168miliona evra potpisan je 1. aprila, dok je za 2008. godinu Evropska komisijaSrbiji odobrila 37 projekata. U toku je proces programiranja prve kompo-nente IPA programa za 2009, za koju postoji mogućnost da delimično, zbogposledica globalne finansijske krize i predviđenog manjka u budžetu, budeodlukom Evropske komisije preusmerena u budžetsku pomoć.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

34

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.Spoljnoekonom-ska razmena, umil. EUR*

I–II

Izvoz robe 1,922.2 2,870.4 2,441.0 2,831.6 3,608.3 5,102.5 6,432.2 7,428.3 770.2

Izvoz robe u EU 892.4 960.7 1,202.3 1,456.5 2,117.6 2,942.9 3,602.7 4,028.4 440.4Uvoz robe 4,759.2 5,956.6 6,585.5 8,623.3 8,439.2 10,462.6 13,506.8 15,580.5 1,611.8

Uvoz kapitalnihproizvoda* *

– – 1,779.4 2,495.3 1,971.6 2,429.8 3,495.9 3,829.8 361.6Uvoz inter-medijarnih proizvoda* *

– – 2,251.9 2,830.6 3,027.6 3,781.4 4,892.1 5,331.0 506.3Deficit robne razmene –2,837.0 –3,754.7 –4,144.3 –5,791.7 –4,831.0 –5,360.1 –7,074.5 –8,152.1 –841.6

Tabela 2: Osnovni indikatori makroekonomskih kretanjaPrethodna godina = 100

* U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.* * Nova klasifikacija primenjuje se od 2004. godine.Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije (RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih), ažurira-no 6.4.2009. godine.

Otvaranje srpskog tržišta za poljoprivredno-prehrambene proizvodekoji dolaze iz Evropske unije biće za našu domaću privredu praktično uda-rac više, uz postojeću ekonomsku krizu, budući da se po prvi put susreće saozbiljnom konkurencijom iz inostranstva. Otvaranje tržišta neminovno ćevoditi do velikih investicija u domaćem procesu proizvodnje, prerade i pla-smana hrane, do investicija koje treba da dovedu do unapređenja konku-rentnosti. Jednostrana primena sporazuma predstavlja izazov za poljopri-vredu Srbije. Evropska unija bi na taj način mogla da plasira svoje velikerobne fondove hrane, pošto ne potcenjuje nijedno tržište, koliko god ono ve-liko ili malo bilo, i sigurno će njeni viškovi robe doći do nas. Treba biti zai-sta obazriv, jer nas čeka period oštre konkurencije.

Međutim, u sektoru za proizvodnju tekstila i kože, trećem po vrednostiizvozniku iz Srbije, smatraju da bi odmrzavanje trgovinskog sporazuma po-zitivno uticalo na izvoz i rast domaće proizvodnje. Država Srbija mora bitiotvorena zemlja, mora ubuduće da skine mnoge carinske stope, koje je ima-la na pet, osam i dvanaest odsto, kako bismo mogli da se snabdevamo siro-vinom bez opterećenja i kako bi se formirao gotov proizvod koji nije opte-rećen tim ulaznim inputima. U sektoru za proizvodnju tekstila i kože ne vi-

de razlog da bilo koja konkurencija ugrozi postojeću proizvodnju. Naprotiv,konkurencija je uvek gurala sve napred, tako da će i jednostrana primenaovog trgovinskog sporazuma biti pozitivna stvar.

Deo političke javnosti veruje da je jednostranom primenom Prelaznogsporazuma Vlada Srbije direktno ugrozila opstanak domaće privrede, osta-vljajući je nezaštićenu pred konkurencijom iz EU koja se smatra najoštrijomkonkurencijom iz inostranstva. Zbog toga se u javnosti mogu čuti duboki to-novi da bi odmrzavanje prelaznog sporazuma moglo da ugrozi srpsku po-ljoprivredu.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

35

Tabela 3: Ukupan izvoz i uvoz Srbije po količini i vrednostiKoličina u tonama Vrednost u hiljadama USD

Godina izvoz uvoz izvoz uvoz

2005. 6.106.600 13.073.059 4.480.816 10.458.686

2006. 8.344.039 15.250.636 6.426.639 13.169.670

2007. 9.465.530 16.306.676 8.823.521 18.550.758

2008. 9.536.483 16.514.410 10.971.443 22.996.324

Izvor: Republički zavod za statistiku, Internet, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/spoljna/indexsp41.php?ind1=0, 20.05.2009.

Za potrošače je spovođenje Prelaznog sporazuma pozitivan pomak, jerje za njih korisno da bude svih onih artikala koji mogu konkurisati na do-maćem tržištu, odnosno koji mogu da se na domaćem tržištu ponude izuvoza po nižoj ceni od one koju daju domaći proizvođači. Sa druge strane,to je jedini način da i oni naši proizvođači, koji su blizu osvajanja određenogproizvoda i koji ga takođe delimično nude, požure da iskoriste inovacije, dapočnu da kontrolišu svoje troškove i da tako i oni postanu konkurentni, nesamo na domaćem već i na inostranom tržištu. Vrlo brzo će svakom proiz-vođaču biti nemoguće da svoju robu ponudi samo na domaćem tržištu, i dase održi čak i na njemu. Moramo se uključiti u svetsku zajednicu. Od prime-ne Sporazuma neposrednu korist osetiće i građani Srbije i srpske firme, jerće biti uspostavljena veća trgovinska konkurencija i značajno veći izbor, štoznači da će građani jeftinije plaćati robu i usluge iz zemalja članica Evropskeunije. Stručnjaci ističu da bez pristupnih fondova, koje će Srbija dobiti tekkada i Evropska unija bude počela da primenjuje sporazum, postoji slabamogućnost ulaganja većih sredstva u privredu, ali i da se sa druge strane do-maće tržište ipak mora pripremiti za nadolezeću oštru konkurenciju.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Sr-bije Saša Dragin je mišljenja da u prvoj godini jednostrane primene Prela-znog trgovinskog sporazuma sa EU poljoprivreda Srbije ni na koji načinneće biti pogođena. U tom periodu biće ukinute carine na proizvode koji seu Srbiji ne proizvode, a Prelazni trgovinski sporazum predstavlja korakbliže EU i istovremeno najznačajniji ugovorni odnos za poljoprivredu u isto-

riji Srbije. Ministar je najavio da će u narednih šest godina carine biti poste-peno smanjivane, dok će ministarstvo subvencionisanjem uvođenja sistemai standarda kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, učešćem unabavci mehanizacije i opreme i investicijama u poljoprivrednu proizvod-nju – podsticati povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje.

Podjednako je važno da se odgovarajućim merama agrarne politike do-maći poljoprivrednici podstiču na konkurentnost, kako bi u momentu pot-pune liberalizacije tržišta bili konkurentni na evropskom i svetskom tržištu.Takođe, neophodno je da bude izgrađeno i domaće tržište na kojem će po-ljoprivrednik biti stub sistema, dok bi državna administracija trebalo prvoda štiti poljoprivrednika. U cilju efikasnijeg funkcionisanja čitavog poljopri-vrednog sistema u Srbiji i u cilju pariranja konkurenciji koja dolazi iz zema-lja Evropske unije, bilo bi dobro da poljoprivrednici počnu da se udružuju itime ojačaju svoj nastup na tržištu. Osim toga, možda bi čak i proizvođači iprerađivači koji su zajedno u lancu dovođenja konačnog proizvoda do kraj-njeg korisnika, mogli da pregovaraju o zajedničkim interesima i napraveproizvodno-prodajni plan za predstojeći period.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istaklo je da je na-redni korak u rešavanju problema dampinških cena poljoprivrednih proiz-voda na našem tržištu trajna zaštita od damping uvoza. Zbog toga su, naprimer, prilikom rešavanja problema sa otkupom mleka, uvedeni kriteriju-mi za uvoz mleka u prahu koje koriste najrazvijenije zemlje, što podrazume-va detaljne laboratorijske analize, koje su skupe i koje će povećati uvoznu ce-nu i koje neki uzorci verovatno neće ni proći, što bi trebalo da doprinese dakonditori kupe domaće mleko u prahu.

Ukupni napredak Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji putemsprovođenja Prelaznog trgovinskog sporazuma, još uvek je rano oceniti, jerje njegovo sprovođenje od strane Srbije tek počelo i potrebno je da prođe jošvremena za konačni sud. Međutim, sa sigurnošću se može tvrditi da bi spro-vođenje ovog Sporazuma za Srbiju bilo daleko lakše da je i Evropska unijau isto vreme odmrzla SSP i počela da primenjuje dogovoreni trgovinskirežim prema Srbiji.

Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija se obave-zuje na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinamaEvropskih zajednica, kao i na njegovu doslednu primenu. U vezi sa tim, pre-ma članu 72. SSP-a, Srbija je u obavezi da u dogovoru sa Evropskom komi-sijom pripremi poseban Program za sprovođenje obaveza iz SSP-a, čiju ćerealizaciju pratiti Evropska unija.

Nacionalni program za integraciju (NPI) je dokument koji priprema sva-ka država – kandidat za članstvo u EU. Budući da Srbija još nema takav sta-tus, Vlada Srbije je ovaj dokument pripremila i pre podnošenja zahteva zakandidaturu u EU, kako bismo pokazali da imamo veoma dobre administra-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

36

tivne kapacitete koji su u stanju da ubrzaju proces evropske integracije.9 Na-cionalni program za integraciju je precizan plan kako da se dostignu svi krite-rijumi neophodni da bi država postala članica EU, od političkih i ekonomskih,do najdetaljnijih standarda koji postoje u Uniji u oblastima trgovine, poljopri-vrede, zaštite životne sredine, infrastrukture i slično. Ovaj dokument usvojenje na sednici Vlade 9. oktobra 2008, a prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalnogprograma za integraciju usvojen je 5. februara 2009. godine.

Program je sačinjen tako što su saradnici u ministarstvima pročitali svapravna pravila EU, utvrdili šta je u našem zakonodavstvu usvojeno, i napra-vili veoma jasan plan u kojem bi roku standardi koji još nisu prihvaćeni uSrbiji trebalo i ovde da zažive, sve do 2012, koja se smatra godinom kada ćenaša država biti spremna da preuzme sve obaveze iz članstva EU. Istovre-meno, definisano je i kakve nove institucije moramo da kreiramo kako bi-smo jačali svoj administrativni kapacitet, i iz kojih će se izvora sve to finan-sirati. Nacionalni program za integraciju govori i o prevođenju pravnih te-kovina EU na srpski jezik. S obzirom da Nacionalni program za integracijupredstavlja detaljnu sliku reformi i aktivnosti koje će se realizovati narednihgodina, on ujedno može koristiti i kao informacija privrednom sektoru uplaniranju njegovih budućih aktivnosti.10

U Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropskuuniju stoji da je u periodu 2000–2005. Republika Srbija sprovela unilateralnuliberalizaciju trgovine prema svim trgovinskim partnerima, a kasnije je dodat-no liberalizovala trgovinu, kroz sprovođenje bilateralnih trgovinskih spora-zuma. Početni talas trgovinske liberalizacije u Republici Srbiji ostvaren je 2001.godine, spuštanjem nivoa carinske zaštite u proseku sa 14,5% na 8,7% (stopecarine se kreću u rasponu 1–30%). Novi talas liberalizacije ostvaren je kroz„Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore” (sredi-nom 2003. godine), nakon čega je prosečna carinska stopa iznosila 7,4%. Za-kon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi (kojim je izvršeno us-klađivanje sa nacionalnom cariskom tarifom i kombinovanom nomenklatu-rom EU za 2008. godinu i HS 2007), stupio je na snagu juna 2007, i prosečnacarinska stopa (industrija i poljoprivreda zajedno) iznosila je 8,63%.

Liberalizacija spoljne trgovine nastavljena je sklapanjem bilateralnih tr-govinskih sporazuma sa Ruskom Federacijom i zemljama Jugoistočne Evro-pe. U okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, 19. decembra 2006, uBukureštu je potpisan Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slo-bodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006). Ovaj Sporazum je zame-nio mrežu od ukupno 32 bilateralna sporazuma, koji su se primenjivali u re-gionu Jugoistočne Evrope. CEFTA je za Srbiju stupila na snagu 24. oktobra2007. Zaključivanjem CEFTA, ostvaren je uslov za ravnomerniji razvoj regi-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

37

9 Nacionalni program za integraciju, Internet, http://web.uzzpro.gov.rs/kzpeu/srb_master_npi.doc, 04/04/2009.

10 Kancelarija za evropske integracije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbijeu Evropsku uniju, Internet, http://www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=413,04/03/2009.

ona, usklađivanje politika strukturnih reformi, investicija i razvoja, po-boljšanje infrastrukture, konkurentnosti privreda, stvaranje povoljnogimidža za brže i lakše približavanje EU i uključivanje u međunarodnu trgo-vinu. O efikasnom sprovođenju Sporazuma govori činjenica da ukupna rob-na razmena Republike Srbije sa regionom beleži kontinuiran rast, tako da jeu 2007. udeo razmene sa CEFTA u ukupnom izvozu iznosio 32,3%, a u uvo-zu 8,2%. U toku iste godine, zabeležen je gotovo identičan rast izvoza i uvo-za (46%). Region je za Srbiju značajniji kao tržište za plasman domaćih pro-izvoda, i kako se skoro četiri puta manje robe uvozi, Srbija beleži suficit u tojrazmeni. Posle EU, članice CEFTA su po važnosti drugi spoljnotrgovinskipartner Srbije.

Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima između Republike Srbije iEvropske zajednice („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) stupio je na snagu 1.jula 2005. godine. Ovaj Sporazum ima višestruki značaj i od izuzetne je eko-nomske važnosti, jer je njegovom primenom uspostavljena slobodna trgovi-na tekstilnim proizvodima. U Sporazumu se naglašava da je on deo širegprocesa stabilizacije i pridruživanja EU. Sporazumom su ukinuta sva ogra-ničenja u trgovini tekstilnim proizvodima sa dvadeset pet zemalja EU, čimesu tekstilni proizvodi srpskog porekla dobili bescarinski tretman. Takođe jeuveden i pojam dijagonalne kumulacije porekla robe (odevni predmeti urađeniod osnovnih materijala i pribora koji su dopremljeni iz bilo koje od zemaljaEU pri izvozu u EU imaju bescarinski tretman). S druge strane, Sporazumpredviđa fazno smanjenje carinskih stopa za uvoz tekstilnih proizvoda po-reklom iz EU u Srbiju. Od 1. januara 2008, u skladu sa dinamikom pred-viđenom u Prilogu II Sporazuma, tekstilni proizvodi poreklom iz EU natržištu Srbije imaju bescarinski tretman.

Dalja liberalizacija trgovine ostvariće se primenom Prelaznog sporazu-ma. Sadašnja prosečna carinska stopa u oblasti industrije, bez tekstila, izno-si 5,13%. Po isteku prelaznog perioda, trgovina industrijskim proizvodimaizmeđu EU i Srbije odvijaće se potpuno slobodno.

Republiku Srbiju očekuje još jedan novi talas liberalizacije koji će usledi-ti kao posledica pregovora o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.Kroz bilateralne pregovore sa članicama STO, Republika Srbija će preuzetiobaveze u vezi sa liberalizacijom tržišta industrijskih i poljoprivrednih pro-izvoda i tržišta usluga.

Kada su u pitanju industrijski proizvodi, očekuje se da će se pookončanju pregovora prosečna konsolidovana MFN carinska stopa kretatioko nivoa ili nešto ispod primenjene prosečne stope (7–7,5%). Ovo je posle-dica potrebe prihvatanja tzv. sektorskih inicijativa (snižavanja carina na 0%)u liberalizaciji hemijskih i farmaceutskih proizvoda, medicinske opreme,proizvoda informacionih tehnologija i proizvoda namenjenih civilnim va-zduhoplovima. Srbija je prihvatila da liberalizuje carinsku zaštitu za proiz-vode ovih sektora industrije, odnosno harmonizuje carine na nivo od 5,5% i6,5% za hemijske proizvode.

U oblasti poljoprivrede do sada ponuđena određena liberalizacija u kon-tekstu pristupanja STO kreće se oko nivoa primenjenih carinskih nivoa. Ka-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

38

da su u pitanju sektorske inicijative u oblasti poljoprivrede, Srbija je prihva-tila potpunu liberalizaciju za pivo nakon isteka prelaznog perioda.11

Nacionalni program za integraciju, prema tome, predstavlja jedan sveo-buhvatan i planski dokument aktivnosti u kojem je precizno navedeno šta iko treba da uradi u državnoj administraciji do 2012. godine, kako bi Srbijaod tog roka bila spremna da se pridruži Evropskoj uniji.

Sprovođenje Nacionalnog programa za integraciju u EU

Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je uperiodu od 1. jula do 31. decembra 2008. ispunjen 29%. Narodna skupština jeusvojila 35% predloga zakona predviđenih Programom. Vlada je utvrdila, od-nosno usvojila, 66% predviđenih predloga zakona i podzakonskih akata.

Posmatrajući propise koji su Programom rada Vlade predviđeni zausvajanje u prvom tromesečju 2009, Nacionalni program za integraciju Re-publike Srbije u Evropsku uniju je ispunjen 53%, jer je od ukupno planira-nih 68 propisa, usvojeno njih 36. Narodna skupština je usvojila 22% predlo-ga zakona predviđenih Programom rada Vlade (od planiranih 36 usvojenoje 8). Vlada je utvrdila, odnosno usvojila, 75% dostavljenih predloga zakonai podzakonskih akata.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

39

Tabela 4: Pregled utvrđenih predloga zakona i usvojenih zakona, po mesecima i kvartaliima

Druga polovina

2008.

Broj utvrđenih predlogazakona od strane Vlade

Broj usvojenih zakona u Narodnoj skupštini Realizacija u procentima

Po mesecima Kvartalno Po

mesecima Kvartalno Po mesecima Kvartalno

Jul 10

25

0

0

0%

0%Avgust 2 0 0%

Septembar 13 0 0%

Oktobar 14

24

8

17

57%

71%Novembar 3 0 0%

Decembar 7 9 129%

Ukupno: 49 17 35%

Izvor: Kancelarija za Evropske integracije, Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa in-tegracije Republike Srbije u Evropsku uniju za period jul–decembar 2008. godine.

Ukoliko se uporedi efikasnost Vlade i Narodne skupštine u dva do sadasačinjena izveštaja, zabeležen je značajan napredak u pogledu stepena ispu-njenosti NPI-ja u celini. Za raliku od perioda jul–decembar 2008, kada je pro-cenat ispunjenosti bio 29%, u prvom tromesečju 2009. godine on iznosi 53%.

11 Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropskuuniju, op. cit., str. 107–108.

Narodna skupština je na istom nivou uspešnosti kao i ranije sa 35% usvoje-nih predloga „evropskih” zakona, dok je Vlada umanjila svoj rezultat utvr-divši dve trećine predviđenih zakona, dok je ranije taj procenat bio 77%, ta-ko da je na veći procenat uspešnosti, pre svega, uticao veliki broj usvojenihpodzakonskih akata.

Ukupno, u prethodnih devet meseci, u periodu od jula 2008. do krajamarta 2009, Nacionalnog programa za integraciju je do sada ostvaren 47%.U Narodnoj skupštini usvojeno je 28 procenata dostavljenih predloga zako-na, Vlada je usvojila 84% podzakonskih akata, a ministarstva 86% propisakoji se donose na tom nivou. Mišljenja smo da bi procenat ispunjenosti NPI-ja morao biti daleko veći. Iako je on u drugom periodu ispunjeniji nego u pr-vom, odnosno kreće se u pozitivnom smeru, ipak je tek odrađeno malo pre-ko polovine, što nije zadovoljavajuće.

Može se očekivati da ekonomska kriza utiče i na planirane zakonodav-ne aktivnosti. Rebalans budžeta podrazumeva i da ministarstva i Vlada ucelini planove rada prilagode novonastalim ekonomskim okolnostima, ima-jući u vidu da usvajanje nekih propisa podrazumeva i značajne troškove izdržavnog budžeta. Stoga potpuno ispunjenje NPI-ja nije realno očekivati.

Ostvareni napredak i problemi sa kojima se Srbija suočava

Prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim inte-gracijama od 2008. godine srpska ekonomija nastavlja sa energičnim rastom izemlja je ostvarila određeni napredak prema uspostavljanju funkcionalnetržišne ekonomije. Međutim, dobre stope rasta bile su praćene sve većimspoljnim disbalansom, a pojačale su se i slabosti u svetlu globalne finansijskekrize. Fiskalna politika je u 2008. i dalje ekspanzionistička, doprinoseći po-novnoj pojavi inflatornih pritisaka. Uprkos nedavnim visokim stopama eko-nomskog rasta, problem nezaposlenosti i dalje predstavlja glavni izazov.12

Ostvaren je određeni napredak u privatizaciji, ali strukturalne reformesu se generalno usporile. Zemlja je nastavila da privlači direktne strane in-vesticije, međutim, na neke strane investitore negativno je uticala nestabilnapolitička klima. Konkurentni i dinamični privatni sektor još nije u potpuno-sti uspostavljen. Potrebni su dodatni napori kako bi Srbija mogla da se, sred-njoročno posmatrano, nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama uokviru Unije.

Povećanje kvaliteta demokratskih stremljenja, upravljanja i vladanja,ključni su kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li je učinjen progres naputu u Evropsku uniju. Perspektiva priključenja EU mora se učiniti bliskomlokalnoj upravi i poslužiti kao objektivno snažan faktor njihove motivacijeubuduće.13

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

40

12 Komisija Evropskih zajednica, Izveštaj o napretku Srbije za 2008. godinu, Brisel, 5.novembar 2008, str. 26.

13 Filip Turčinović, Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend, Beograd, 2005,str. 101.

Ekonomske politike i reforme, koje je Republika Srbija sprovodila u pe-riodu tranzicije od 2001. do 2007, dale su značajne rezultate u pogledu pri-vrednog rasta, ali uz povećanje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Visokustopu rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) u ovom periodu pratili su in-flacija, povremeni deficiti u javnim finansijama, povećanje spoljnotrgovin-skog deficita i deficita tekućeg računa platnog bilansa, i visoka stopa neza-poslenosti. Spoljne i unutrašnje neravnoteže ugrožavaju perspektivu dugo-ročnog rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji. Takođe, visok nivodeficita tekućeg računa čini privredu Srbije ranjivom na značajniji pad prili-va stranog kapitala.

Republika Srbija ostvarila je realni rast BDP-a u periodu 2001–2007. od5,6% prosečno godišnje. Rast BDP-a je relativno široko disperzovan po de-latnostima, pri čemu prednjače usluge. Dinamičan privredni rast u proteklihsedam godina tranzicije zasnovan je pretežno na rastu domaće tražnje i iz-voza, kao i na niskoj startnoj poziciji. Sa odmicanjem tranzicije jačali su i fak-tori na strani ponude zahvaljujući izvršenoj privatizaciji, investicijama i po-većanju efikasnosti privrede.

Stopa nezaposlenosti, merena prema metodologiji Međunarodne orga-nizacije rada (ILO), smanjena je na 18,8% u 2007. godini. Prethodnih godinastopa nezaposlenosti po ILO definiciji iznosila je 21–22%. Smanjenje stopenezaposlenosti u 2007. ne odražava u celini promene na tržištu rada – njenosmanjenje je jednim delom posledica promene statističke metodologije upravcu primene ILO metodologije.

Vlada Srbije je u periodu tranzicije, od 2001. do 2007, držala inflaciju podkontrolom. Ključnu ulogu u smanjivanju inflacije imale su fiskalna i mone-tarna politika i stabilan kurs dinara prema evru. Kombinacijom mera eko-nomske politike i sprovođenjem ekonomskih reformi smanjena je stopa in-flacije sa 40,7% u 2001. na 10,1% u 2007. godini. (Tabela 6)

U oblasti spoljnoekonomskih odnosa ispoljene su negativne tendencije,uz njihovo pojačavanje u 2007, kada je Srbija ostvarila rekordne deficite uspoljnotrgovinskom (21,5% BDP-a) i tekućem platnom bilansu (17,5% BDP-a). Ključni generator deficita eksternog sektora je snažan rast domaće tražnjezasnovan na rastu javne potrošnje i rastu zarada, kao i rastu domaćih i stra-nih kredita. Aprecijacija dinara doprinela je rastu uvoza i posledično po-većanju spoljnotrgovinskog deficita. U odnosu na prethodne godine, prilivkapitala je usporen, a u njegovoj strukturi je povećano učešće kredita. Kaorezultat navedenih tendencija, rast deviznih rezervi je usporen, a rast spolj-ne zaduženosti ubrzan u odnosu na prethodne godine. Krajem iste godine,javni dug države iznosio je 29,8% BDP-a, a spoljni dug 59,5% BDP-a.

U Republici Srbiji postoji najširi koncenzus da je makroekonomska stabil-nost, koja uključuje unutrašnju i spoljnu stabilnost, od ključne važnosti za us-postavljanje i funkcionisanje tržišne privrede, i da je preduslov za održivi pri-vredni rast, jer stvara klimu predvidivosti za privredne subjekte. Stoga je pla-nirano da se u periodu do 2012. godine posebna pažnja posveti uspostavlja-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

41

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

42

Tabela 6: Indikatori makroekonomske stabilnosti2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

1. BDP, u tekućim cenama, mlrd. dinara

783,9 1.020,1 1.171,6 1.431,3 1.747,5 2.042,01 2.393,02

2. BDP, mlrd. evra3 13,1 16,8 18,0 19,7 21,1 24,3 29,9

3. Realni rast BDP-a, u % 4,8 4,2 2,5 8,4 6,2 5,7 7,5

4. Inflacija – ukupno, krajperioda, u % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1

Bazna inflacija 20,5 4,4 6,1 11,0 14,5 5,9 5,4

Regulisane cene 60,8 27,3 11,1 16,8 20,2 7,4 14,3Cene poljoprivrednihproizvoda 20,7 13,3 –6,3 8,4 36,1 6,7 23,7

5. Stopa nezaposlenosti,prema ILO, u %4 – – – 19,5 21,8 21,6 18,8

6. Prosečan broj zaposlenih, rast, u % 0,2 –1,7 –1,2 0,5 0,9 –2,1 –1,2

7. Spoljnotrgovinski deficit, % BDP-a (izvoz i uvoz f.o.b.)

–19,6 –20,3 –19,7 –26,4 –20,2 –20,4 –21,5

8. Deficit tekućih transakcija,bez stranepomoći,5 % BDP

–7,4 –11,0 –9,3 –13,7 –9,7 –13,8 –17,5

9. SDI, neto, mil. evra5 184,0 502,2 1.205,7 776,6 1.244,6 3.492,2 1.601,6

10. SDI, % BDP-a 1,4 3,0 6,7 3,9 5,9 14,4 5,411. Konsolidovani fiskalnideficit/suficit, u % BDP-a – – – – 0,8 -1,5 -1,9

12. Spoljni dug, mlrd. evra 12,4 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8

13. Spoljni dug, u % BDP-a 94,3 64,0 60,3 52,5 62,0 61,4 59,5

14. Kurs dinara premaevru, prosek perioda 59,78 60,68 65,05 72,57 82,92 84,16 79,98

1 Prethodni podatak: Republički zavod za statistiku.2 Procena: Ministarstvo finansija.3 Preračunato prema prosečnom godišnjem kursu dinar/evro, Narodna banka Srbije.4 Prema anketi o radnoj snazi stope nezaposlenosti su od 2004. usklađene sa metodologijom

MOR-a.5 Za preračunavanje iz dolara u evro korišćen je prosečan odnos dolar/evro za odgovarajuće

godine.Izvor: Ministarstvo finansija, Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije.

nju i održavanju makroekonomske stabilnosti koja podrazumeva odgovara-juću stabilnost cena, održivost javnih finansija i platnobilansnu održivost.

Smernice ekonomske politike i strukturnih reformi u narednom srednjo-ročnom periodu definisane su Memorandumom o budžetu i ekonomskoj ifiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011, koji je usvo-jen na Vladi 15. maja 2008. Ovim Vladinim dokumentom predviđen je dina-mični privredni rast od oko 7% prosečno godišnje u periodu 2009–2011, uz

smanjivanje makroekonomskih neravnoteža. Makroekonomskom projekci-jom predviđeno je smanjenje inflacije na nivo koji će 2012. godine biti pri-bližan nivou inflacije u zemljama EU. Predviđeno je značajnije smanjenje de-ficita tekućeg računa u 2012, smanjenje stope nezaposlenosti, i značajnijesmanjenje fiskalnog deficita na 0,4% BDP-a u 2009. godini, a zatim prelazaku fiskalni suficit od 2010. i u naredne dve godine od oko 1% BDP-a.14

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

4314 Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku

uniju, op. cit., str. 102.

2008. 2009. 2010. 2011. 2012.1. Realni rast BDP-a, u % 6,0 6,5 6,5 7,5 7,02. BDP, per capita, u evrima 4.532 5.110 5.686 6.322 7.0803. Inflacija, kraj godine, u % 8,0 6,0 5,0 4,0 4,04. Stopa nezaposlenosti (ILO), u % 18,6 17,8 16,9 15,7 14,5

5. Deficit tekućih transakcija, %BDP-a -17,1 -15,8 -14,5 -12,7 -11,5

6. Fiskalni deficit, % BDP-a -1,7 -0,4 1,0 1,1 1,1

Tabela 7: Projekcija glavnih makroekonomskih pokazatelja

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda su u proleće 2007. godinekonstatovali da su tri najveća problema Srbije: ogroman deficit tekućegračuna platnog bilansa, netransformisan, glomazan državni sektor, spoljnidug i visok stepen spoljne zaduženosti. Osim toga, u Srbiji se od kraja 2008.godine, a posebno početkom 2009, osećaju posledice globalne finansijskekrize. Vlada Srbije je, kao odgovor na krizu, izvršila rebalans budžeta, takoda su se okolnosti u kojima funkcioniše privreda Srbije i na ovaj način pro-menile. Srbija se susreće sa problemom nemogućnosti dobijanja novih kre-dita iz inostranstva. Priliv deviza po osnovu prodaje preduzeća strancima igrin fild investicija takođe se osetno smanjuje, što je posledica svetske eko-nomske krize, ali i vrlo niskog kreditnog rejtinga Srbije. Priliv deviza poosnovu tekućih transfera takođe je smanjen, a posebno je smanjen po osno-vu izvoza robe i usluga. Ovo su samo neki od problema sa kojima se našadržava suočava u 2009. godini.

Prevazilaženje navedenih problema nužno je i zato što Srbija za svojeprivrednike i preduzetnike mora da obezbedi uslove za uspešno integrisa-nje u globalnu ekonomiju. Ekonomski razvoj naše zemlje koče i korupcija,kriminal, loše rukovođenje i velika zavisnost od međunarodne zajednice.Nastavak i produbljivanje reformi u administraciji, uređenje regulative i po-reskog sistema, završetak privatizacije, kao i intenziviranje izgradnje ba-zične infrastrukture, kao što su putevi, železnica, električni sistem i slično,olakšali bi i ubrzali celokupan ekonomski razvoj Srbije.

Proces pristupanja Evropskoj uniji i kraći period po prijemu u članstvonose sa sobom određene troškove, materijalne i nematerijalne. Oni su neiz-

bežni, i po pravilu kratkoročni troškovi premašuju koristi u ovom periodu.U svim zemljama rađena je analiza troškova i dobitaka od integracije,obično pre sticanja statusa zemlje kandidata. Ona je preduslov za njihovoplaniranje i pregovore sa EU, a sve do samog čina prijema u članstvo običnose najviše operiše troškovima.

Jedna od prvih posledica liberalizacije spoljne trgovine je rast obima uvo-za, čiji je pretežan deo poreklom iz Evropske unije. Između ostalog, to dovo-di do deficita trgovinskog i tekućeg bilansa. Činjenica da to znači priliv aku-mulacije iz inostranstva, ima na drugoj strani stvaranje obaveze prema ino-stranstvu. Drugi trošak u vezi sa liberalizacijom uvoza je gašenje određenogbroja domaćih proizvođača i rast nezaposlenosti, posebno u prvim godinama.Ukupan dug prema inostranstvu po pravilu raste, po osnovu trgovinskog de-ficita, reprograniranja dugova i novog zaduživanja. Njegov relativni deo sevremenom može smanjivati, ali obaveza ostaje narednim generacijama.

Opšta liberalizacija imala je za posledicu rast inflacije, trošak najširihslojeva stanovništva, a uslovljavanje načina vođenja monetarne i kreditnepolitike od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske bankesužavanje manevarskog prostora domaćim vlastima. Većina zemalja uspe-la je da tek u drugoj fazi, kada se priključi Evropskoj uniji, uspostavi kon-trolu nad inflacijom.

Troškovi ukupne harmonizacije sistema u najvećoj meri su internog ka-raktera. Spoljna finansijska podrška je važna, ali pokriva samo njihov manjideo. Njih je teško, ako ne i nemoguće izmeriti, jer se odnose na višegodišnjeaktivnosti velikog dela zaposlenih.15

Sa prijemom u članstvo Evropske unije zemlje se suočavaju sa drugomvrstom troškova. Njih je nužno podneti da bi se zemlja u potpunosti prila-godila novom okruženju. Bilans davanja i primanja iz budžeta EU uvek jepozitivan za nove članice i radi se o vrlo značajnim sredstvima. Do izražajadolazi solidarnost EU koja novim članicama, pokrivanjem dobrog delatroškova, omogućava da što lakše prebrode taj početni i prelazni period. Ta-kva politika oslobađa domaće resurse za razvojne investicije.

Zaključak

Svrha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prelaznog spora-zuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, jeste da se uspostave bliski i trajniodosi Srbije i Evropske unije. Ti odnosi trebalo bi da budu zasnovani na uza-jamnosti i obostranom interesu, i da se u narednom periodu šire i jačaju.

Srbija je poslednjih godina, od početka evropskih integracija, znatno na-predovala. Evropske integracije su u poslednjih devet godina bile stabilizu-juće i za srpsku političku scenu. Svi zakoni, koji se tiču procesa evropskih in-tegracija, vode ostvarenju interesa građana Srbije. Nacionalni program zaintegraciju je dokument koji priprema svaka država – kandidat za članstvo

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

44 15 Miroslav Antevski, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Beograd, 2008, str. 231.

u EU. Srbija još nema takav status, ali je Vlada Srbije ovaj dokument pripre-mila i pre podnošenja zahteva za kandidaturu u EU, kako bismo pokazalida imamo veoma dobre administrativne kapacitete koji su u stanju da ubr-zaju proces evropske integracije.

Srbija je jednostrano počela da primenjuje Prelazni sporazum od 30. ja-nuara 2009. godine. Pošto je ovo kratak period i rano je za detaljnu analizu,možemo primetiti neke pozitivne i negativne efekte jednostrane primenePrelaznog sporazuma. Kod poljoprivrednika u Srbiji postoji strah od jakekonkurencije iz Evropske unije, dok se sa druge strane u tekstilnoj industri-ji ovaj sporazum dočekuje sa pozitivnim isčekivanjima.

Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Republike Srbije. Dalja li-beralizacija trgovine ostvariće se primenom Prelaznog sporazuma. Potpunootvaranje našeg tržišta za proizvode poreklom iz EU će se ostvariti postepe-no u narednih pet godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Poisteku prelaznog perioda, trgovina industrijskim proizvodima između EU iSrbije odvijaće se potpuno slobodno.

Nadamo se da će odgovorni u Evropskoj uniji odlučiti da je došlo vre-me za celokupnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prela-znog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima. To bi bio motiv više zaprivrednike i stanovništvo Srbije – da pojačaju napore u prihvatanju evrop-skih standarda i evropske perspektive.

Bibliografija

1. Antevski, Miroslav, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, Antevski Mi-roslav, Beograd, 2008.

2. Bjelić, Predrag, Međunarodna trgovina, Centar za izdavačku aktivnost Eko-nomskog fakulteta, Beograd, 2008.

3. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Internet, http://www.mfin.sr.gov.yu/news-src/1411/.

4. Vlada Republike Srbije, Nacionalni program za integraciju Republike Sr-bije u Evropsku uniju, Beograd, oktobar 2008.

5. Kancelarija za evropske integracije, Internet, http://www.seio.sr.gov.yu/.

6. Komisija Evropskih zajednica, Izveštaj o napretku Srbije za 2008. godinu,Brisel, 5. novembar 2008.

7. Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, između Evropskezajedice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.

8. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i nji-hovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.

9. Turčinović, Filip, Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend,Beograd, 2005. In

stitu

t za

međ

unar

odnu

pol

itiku

i pr

ivre

du (

IMPP

)M

eđun

arod

na p

oliti

kabr

. 113

4, a

pril–

jun

2009

. god

ine

45

ABSTRACTThe author elaborates the sources of the current global financial crisis,comparing it with the localized crisis in the late XX century, andfocusing on the strategies applied by Denmark, Sweden and Finnlad.The key elements for an exit strategy are presented. Within the current financial crisis, fiscal policy is squarely focused on avoiding a deeprecession. It is vital that any discretionary action is timely, temporaryand designed to ensure maximum effectiveness. Infrastructureinvestment is a desirable instrument for stimulus. Policy measuresaimed at restoring economic growth are essential, but to do so, thegovernment should also deal with the issues such as competition,education, and the required reforms. Neglecting other importantchallenges as are the climate change, migration, development aid,innovation and investment in human capital, will result in theemergence of another crises in the future. Growth will only be acheivedif the society creates the institutions and pursue the policies that willencourage innovation, reallocation, investment, and education.Ključne reči: fiskalna politika, fiskalna stimulacija, monetarna politika,budžetski deficit, javni dug, dokapitalizacija, privredni rast,infrastrukturne investicije, obrazovanje, klimatske promene,protekcionizam, konkurencija, inovacije.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

46

U FOKUSU

UDK: 339.726.2(100)Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 46–65Izvorni naučni radJun 2009.

Svetska finansijska kriza i strategija izlaza*

Dr Hasiba HrustićInstitut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

* Tekst je rezultat istraživanja autora u okviru projekta „Srbija i savremeni svet:perspektive i putevi učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnog i spoljnoekonomskogpoložaja Srbije u savremenim procesima u međunarodnoj zajednici“, koji finansiraMinistarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 149002D, za period 2006–2010.

Uvod

Finansijska kriza pogodila je celu svetsku privredu, zbog čega su vladegotovo svih zemalja posegle za planom oporavka kao odgovorom na mo-gući kolaps finansijskog sistema i pad privrednih aktivnosti. Smele mere ko-je su donete predstavljale su trijumf fiskalne politike. Tako se fiskalna poli-tika ponovo vratila u centar javnih i političkih debata. Američki plan meraspašavanja u jesen 2008. godine od 700 milijardi USD bio je prvi značajnijiodgovor na finansijsku krizu, nakon kojeg su sledile slične mere i u drugimzemljama.1 Pažnja je usmerena ne samo na stabilnost finansijskih institucijau uslovima svetske finansijske krize, već i na strategiju daljeg razvoja i pro-cene rizika u narednom periodu.

Teškoće u otplati ogromnog broja subprimarnih hipotekarnih kreditaprouzrokovale su nelikvidnost finansijskog sektora SAD-a u leto 2007. godi-ne, što je izazvalo nedostatak gotovog novca i kolaps investicija na finansij-skom tržištu. Finansijska kriza u SAD-u dostigla je svetske razmere, delujućina usporavanje finansijskih tokova, pogotovo na teškoće u dobijanju kredi-ta ne samo za kompanije i pojedince, već i za finansijske institucije – čime jedovedeno u pitanje funkcionisanje finansijskog sistema. Kriza likvidnostidovela je do bankrotstva izvesnog broja velikih finansijskih institucija, pre-teći da njihovim urušavanjem povuče za sobom i američku privredu. Podteretom dugova našle su se velike brokerske kuće, investicione banke, i osi-guravajuće kompanije, prisutne u celom svetu – tako da bi njihov krah imaoglobalne posledice.

Regulativa u pogledu strukture kapitala banaka, procene rizika i finansij-skih derivata bila je nedovoljna i neefektivna. Pošto je finansijska imovina po-stajala složenija i vrednija, investitori su se reosiguravali a agencije za proce-nu vrednosti finansijske imovine i bančini regulatori, koji su se na njih oslanja-li, prihvatali su kao validne teoretske matematičke modele koji su prikazivalirizike manjim od stvarnih u praksi.2 Usled finansijske liberalizacije i slabostiu proceni rizika banaka na finansijskom tržištu, izbio je problem u naplatistambenih hipoteka. Zato su deregulacija finansijskih tržišta i bankarskog si-stema i ekspanzivna monetarna politika sa niskim kamatnim stopama de fac-to označeni kao osnovni uzrok aktuelne svetske finansijske krize.3

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

47

1 Zakon je izglasan 29. septembra 2008: “The Emergency Economic Stabilization Act of 2008”,H.R. 3997, House Committee on Financial Services, September 30, 2008. Videti: Andrew Clark,“Paulson abandons plans to buy up America's toxic mortgage assets”, The Guardian,November 13, 2008, Internet, http://www.guardian.co.uk/business/2008/nov/13/harry-paulson-banking-rescue-mortgage. Retrieved on 15 November 2008; David Lawder, “U.S.backs away from plan to buy bad assets”, Reuters, November 12, 2008, Internet, http://www.reuters.com/article/ousiv/idUSTRE4AB7P820081112. Retrieved on 15 November 2008.

2 George Soros, “The worst market crisis in 60 years”, The Financial Times, January 22, 2008,Internet, http://www.ft.com/cms/s/0/1a7af090-c956-11dc-9807-000077b07658.html; FloydNorris, “News Analysis: Another Crisis, Another Guarantee”, The New York Times, November24, 2008, B1.

3 “Crisis Marks Tectonic Shift in Financial Markets”, IMF Survey Magazine, September 25, 2008;“Rescue Plan Stirs Calls for Deeper Regulation”, The Wall Street Journal, January 15, 2009, p A1.

Prve reakcije na svetsku finansijsku krizu

Vlade velikog broja država, a pogotovo SAD-a, u početku su potcenjiva-le snagu krize. Tržišna ekonomija nužno podrazumeva cikličnost, a na regu-latornim i nadzornim organima je da je prate i kontrolišu, ali na način kojibi izbegao da se propisima i merama još pojačava. Prema mišljenju nobe-lovca za ekonomiju Džozefa Štiglica, uzrok krize leži u besprizornoj prime-ni neoliberalne ekonomske politike. Štiglic ukazuje na to da svet nije sazdanna postulatu po kojem se tržište reguliše samo po sebi, kao što tvrde prista-lice neoliberalne ekonomske politike. Tržište nas nije pripremilo na snažanrast cena nafte i hrane, koji nisu primer slobodnog tržišta, a jesu deo proble-ma. On tvrdi da neoliberalni, tržišni fundamentalizam služi kao teorijskaosnova za propagiranje privatizacije, liberalizacije i nezavisnosti centralnihbanaka, i da neoliberalna teorija nikada nije imala istorijsko uporište udruštvu, niti je uživala široku podršku.4

Globalno finansijsko tržište toliko je isprepleteno i integrisano da se kri-za putem trgovinskih i finansijskih kanala lančano prenela i na ostatak sve-ta. Mnoge finansijske institucije u svetu, uključujući i velike evropske ban-ke, radi sticanja dobrih zarada, ulagale su novac u rizično američko hipote-karno tržište.5 Najveće evropske banke bile su prinuđene da otpišu novčaneiznose izražene u milijardama, zbog nemogućnosti naplate odobrenih hipo-tekarnih kredita. Nepoverenje na tržištima novca, podstaknuto padom cenanepokretnosti, prouzrokovalo je nelikvidnost. Nestašica na tržištu novcastvorila je probleme u finansiranju banaka, a njihova međunarodna iz-loženost proširila je kanale kontaminacije i dodatno izazvala nepoverenjemeđu finansijskim institucijama.

Oštar pad berzanskih indeksa i nagli skok međubankarskih kamatnihstopa kao reakcija na drastično umanjeno poverenje među finansijskim in-stitucijama, izazvali su hitne reakcije centralnih banaka. Jedna od prvihmera centralnih banaka širom sveta bila je vraćanje likvidnosti finansijskihtržišta. Da bi ograničile štetno delovanje globalne finansijske krize, Ame-rička uprava federalnih rezervi (FED), Evropska centralna banka (ECB),Banka Engleske (Bank of England), centralne banke Švajcarske, Norveške,Švedske, Kanade, Japana, Kine, Novog Zelanda, centralne banke Australi-je (The Reserve Bank of Australia – RBA), Saudijske Arabije, Tajvana i dr., in-tervenisale su smanjenjem referentne kamatne stope i ubacivanjem novcana finansijsko tržište, kako bi se omogućila likvidnost na tržištima i funk-cionisanje kredita.6

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

48

4 Videti: Simon Kennedy and Matthew Benjamin “Banks to resist push for casting spotlight onfinance systems, When it comes to transparency, the world's bankers won't surrender withouta fight“,Bloomberg News, Internet, http://seattletimes.nwsource.com/html/businesstechnology/2008678342_davosbankers28.html?syndication=rss

5 “From crisis to recovery: the tools for the job”, No 12, January 2009, Brussels, p. 5.6 “Rescue packages: what governments have offered”, Telegraph, Internet, http://www.

telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packages-what-governments-have-offered-financial-crisis.html.

Od početka 2008. godine gotovo da nije postojala berza u svetu na kojojnije zabeležen pad berzanskih indeksa. Nijedna državna mera i garancija ni-su doprinele otklanjanju krize. Intenzitet finansijskih turbulencija išao je upravcu pogoršanja ekonomskih pokazatelja. Pad privredne aktivnosti ukombinaciji sa težim međunarodnim uslovima za dobijanje kredita i gubiciu dohotku zahvatili su gotovo sve države. Smanjenje privrednog rasta naglobalnom nivou posledica je znatno smanjene tražnje u razvijenim zemlja-ma i usporavanja kreditne funkcije banaka.7

Samo jaka i snažna intervencija države mogla je da povrati i obezbedi li-kvidnost. Država je u početku uspešno ograničila paniku, ali je bilo potreb-no da finansijske institucije funkcionišu sa manjim zaduženjem i da ispravenjihove bilansne nedostatke prouzrokovane nepokrivenim izvorima sred-stava. Dok je progres učinjen sa finansijskim institucijama u pogledu likvid-nosti, jačanje njihove finansijske pozicije bilo je teže usled neophodne korek-cije njihovih bilansa, pada privredene aktivnosti, cena akcija i prihoda od ak-tivnosti – kakve su sekjurizacija i zaduživanje pomoću državnih garancija.Osnovni pokretači brzine širenja krize su na izvestan način zaustavljeni, alije finansijski stres iz 2008. godine produžen i u 2009.8 Obezbeđenje likvid-nosti kratkoročno je ublažilo krizu ali nije uticalo na ekonomski oporavak,te se kriza produžila.

Prethodne krize – obrazac nastanka

Nekoliko finansijskih kriza izvršilo je udar na svetsku ekonomiju od de-vedesetih godina dvadesetog veka, do sadašnje krize. Postoji velika razlikaizmeđu ovih kriza i zemalja u kojima su se dogodile, u pogledu obima krize iveličine zemlje, političkog sistema i standarda života u tim zemljama.Međutim, obrazac nastanka krize identičan je, i u osnovi počinje od stanja pri-vrednog uspona – buma, a završava se slomom, odnosno padom privrednihaktivnosti.9 Privredni prosperitet obično je počinjao sa nekom novinom, tj.inovacijom u kombinaciji sa finansijskom deregulacijom. Ekspanzivna mone-tarna politika sa niskim kamatnim stopama i rapidnim rastom kredita pogo-dovala je privrednom rastu. Povećanje kredita u bankama kanalisalo se utržišnu imovinu, naročito u nepokretnosti i hartije od vrednosti (HoV). Kadasu cene nepokretnosti rasle, viša tržišna cena koristila se kao kolateral za no-ve zajmove. Razvoj u finansijskom sektoru vršio je uticaj na rast realne ekono-mije. Potrošnja i investicije, pogotovo u građevinarstvu, rapidno su rasle.Međutim, usled visokih tržišnih cena nepokretnosti dolazilo je do zastoja u ot-plati kredita što je bio prvi znak, te je nakon visokog rasta privrednih aktivno-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

49

7 Klaus Schmidt-Hebbel, “Managing the global financial crisis and economic downturn”,ECONOMIC OUTLOOK No.84, OECD, Paris, November 25, 2008, pp. 7–10.

8 Videti: “Beyond the crisis”, OECD Observer, No 270/271, December 2008-January 2009.9 Lars Jonung, “The financial crisis of today: a rerun of the past?”, European Economy News, N°

12, January 2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, EuropeanCommission, Brussels, p. 8.

sti počinjalo usporavanje. Situacija na tržištu se menjala tako što je posle opti-mizma u privrednom bumu nastupila nelikvidnost. Kamatne stope počele sunaglo da rastu, vrednost nepokretnosti i HoV da pada. Gubici su uticali nasmanjenje potrošnje i investicija uz povećanje nezaposlenosti, dok su javnapotrošnja i budžetski deficit dramatično rasli. Privreda je u datim okolnostimapadala u duboku depresiju. U toj etapi, vlada je ubrizgavala kapital u banke ipreduzimala druge mere da sačuva finansijski sektor.

Grosso modo, opisani scenario bio je obrazac nekoliko kriza od 1991. go-dine: u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj (1991), Meksiku i Brazilu (1994), Japa-nu, na Tajlandu, u Indoneziji i Južnoj Koreji (1997), Rusiji (1998), Turskoj(2000), Argentini (2001), i sadašnje krize, koja je nastala u SAD-u 2007. godi-ne, dobivši svetske razmere 2008.10 Prethodne krize bile su i ostale lokalneili regionalne, pošto su zahvatale jednu ili manji broj država i nisu se proširi-le na ostali deo sveta, što danas nije slučaj. Sadašnja kriza, nastala u SAD-u,prenela se u svetsku jer je američka privreda najveća u svetu i usko je pove-zana sa svim svetskim tržištima (Tabela 19). Učešće SAD-a u svetskoj trgo-vini iznosi 15,2%, a u svetskom BDP-u 22,3 %, tako da je duboka globaliza-cija finansija i trgovine prouzrokovala brže širenje krize nego u prošlosti.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

50

10 Izvor podataka: Lars Jonung, “The Swedish model for resolving the banking crisis of1991–93. Seven reasons why it was successful,” DG ECFIN, European Commission,Economist Papers 360, Brussels, February 19, 2009, pp. 12–13.

Tabela 1. Ključni ekonomski pokazatelji država evro zone, SAD-a i Japana, 2007.

Ključni ekonomski pokazatelji

Evro zona-15

SAD Japan Kina

Stanovništvo (u milionima) 320 302 128 1.331Učešće u svetskom BDP-u (u %) 16,7 22,3 6,9 10,3Nezaposlenost (u % od ukupne radne snage) 7,4 4,6 3,9 4,0Učešće u svetskoj trgovini (%od robne razmene, isključujućirazmenu unutar EU) 16,4 15,2 6,6 10,4

Izvor: European Commission, Directorate-General for Economic and Financial Affairs, IMFWorld Economic Outlook and World Bank data, 2008.

Mada dosadašnje finansijske krize nisu bile egzaktne, isti obrazac na-stanka krize od devedesetih godina pa nadalje, ponovio se u neočekivanomobimu i u SAD-u. Kriza u SAD-u proistekla je iz finansijske liberalizacije iinovacije, koje su podstakle kreditni bum u poslednjih deset godina. Periodneposredno pre početka turbulencija na svetskim finansijskim tržištimaobeležen je ekspanzijom svetske ekonomije. Svetska ekonomija je, nakon

potresa u 2001. godini, ušla u period prosperiteta. Veliki broj razvijenih pri-vreda, kao i privreda u razvoju, ostvarivao je visoke stope ekonomskog ra-sta uz niske stope inflacije. Ekspanzija pozajmljivanja stvorena je u sektorustambene izgradnje sa rastom subprimarnih zajmova. Rastuće vrednostiimovine pružale su sigurnost, dok je ubrzavanje međunarodnih integracijaomogućilo lakši protok kapitala i njegovu dostupnost velikom broju zema-lja u razvoju. Pojava novih tržišta sa snažnim razvojnim potencijalom i viso-kom domaćom tražnjom, po osnovu naglog rasta dohotka, otvorila je put in-vesticijama sa višom stopom prinosa. Stanje američke ekonomije bilo jeslično stanju na svetskom nivou. Visoka likvidnost i laka dostupnost sred-stava omogućili su investiranje u rizičnije aktivnosti. Kao i devedesetih go-dina, finansijski sistem bio je u snažnom usponu. Predvodnik privrednograzvoja bilo je građevinarstvo, koje je usled ekspanzivne stambeno-kreditnepolitike dodatno raslo. Visok stepen finansijske inovacije učinio je SAD cen-trom finansijske krize, stvarajući ekstremno zadužen finansijski sistem.Strukturni finansijski proizvodi, sofisticirani finansijski derivati i visok ste-pen složene i nejasne sekjurizacije povećali su obim u ukupnoj zaduženostiSAD-a. Dobit je bila preterana usled rasta kredita i ogromne zaduženosti,što je konačno i dovelo do insolventnosti i panike kada su cene nepokretno-sti prestale da rastu i model zasnovan na refinansiranju 2007. godine slo-mljen. Privredni procvat se sa kontrakcijom kredita preokrenuo u krah u le-to 2007. godine, i rapidno se proširio na ostatak sveta.

Značaj fiskalnih mera

Sa prvim znacima krize bilo je važno hitno rešiti problem likvidnosti.Monetarne mere za stabilizaciju finansijskog sistema povećale su likvidnostubacivanjem sredstava, ekspanzijom državnih garancija za banke i smanje-njem referentne kamatne stope centralne banke. Odluke donete kao odgo-vor na svetsku krizu bile su fokusirane na vraćanje poverenja u tržište, ka-ko bi se sprečio slom globalnog finansijskog sistema. Odsustvo kredita pre-tilo je da zaustavi ekonomiju. Nastavljeno pogoršanje ekonomskih pokaza-telja na globalnom nivou, kao posledica krize, odrazilo se na smanjenje trgo-vinske razmene, povećanje nezaposlenosti i pad industrijske proizvodnje iinvesticija. U tim okolnostima tržišni sistem je u krizi, a pokušaji da se krizareši sama od sebe i da se prepusti tržišnom mehanizmu, bili bi katastrofal-ni. Kako monetarne mere nisu bile dovoljne da zaustave krizu, drugog izbo-ra i nije bilo, tako da je državna intervencija u rešavanju krize preuzela do-minantnu ulogu. Jedino država ima kapacitete da interveniše sa obimomsredstava neophodnim u savlađivanju krize, jer privatni sektor nije u stanjuda u kratkom roku deluje sa zadovoljavajućim efektom.

Da bi rešile problem nemogućnosti nalaženja kapitala potrebnog za sani-ranje gubitaka finansijskih institucija i izbegle potpuni kolaps bankarskog si-stema, vlade širom sveta reagovale su merama dokapitalizacije finansijskihinstitucija, tj. direktnim uključivanjem državnog kapitala, ili davanjem zajmanajugroženijim institucijama, ili kupovinom problematične imovine – na-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

51

ročito HoV koje su pokrivene hipotekom. U nekim zemljama dokapitalizaci-ja finansijskih institucija podrazumevala je nacionalizaciju banaka (Velika Bri-tanije, Nemačka, Austrija, Italija, Holandija, Island, Švajcarska, i dr.).11 Držav-na intervencija obuhvatala je mere pružanja garancija za međubankarsketransakcije i zajmove velikim kompanijama u krizi, povećanje iznosa osigura-nih depozita radi prevencije od povlačenja depozita i emitovanje državnih ob-veznica.12 Dakle, fiskalna stimulacija kao osnova Džona Majnarda Kejnza(John Maynard Keynes) u suprotstavljanju Velikoj ekonomskoj depresiji tride-setih godina, postala je ponovo popularna. Fiskalna stimulacija primenjena jei u vreme naftne krize sedamdesetih godina, ali je izgubila na značaju urešavanju krize osamdesetih, a naročito u postizanju dva cilja makroekonom-ske politike – ekonomskog rasta, s jedne strane, i suzbijanja inflacije i nezapo-slenosti, sa druge. Tada su mere monetarne politike imale prestiž u odnosu nafiskalne i druge mere.13 Međutim, nakon nekoliko kriza iz devedesetih godi-na, a pogotovo posle krize u Japanu, kada su 1997. godine deflacija i kamatnastopa bili negativni, postalo je jasno da su mere monetarne politike neefika-sne. Identična situacija bila je potvrđena i u SAD-u, gde je uprkos drastičnomsniženju kamatne stope došlo do kolapsa privrednih aktivnosti, što senažalost ponovilo i u Evropi. Dakle, mere fiskalne politike – javna potrošnja,porezi i upravljanje dugovima – postale su dominantne u rešavanju sadašnjesvetske krize. Argument za povratak dominacije fiskalne politike zasnovan jena činjenici da se u uslovima krize samo preko fiskalnih mera može stimuli-sati ekonomski oporavak. Značajna pouka iz prošlih finansijskih kriza jestevažnost razumevanja podsticaja i programa prilagođavanja, ali i ispravnostinformacija o efektima mera i načinu na koji se kriza razvija.14

Fiskalna politika u tekućoj finansijskoj krizi usmerena je na izbegavanjeduboke depresije, tako da su ključne mere koje se preduzimaju stimulisanjeprivrednih aktivnosti, pošto se samo tim merama mogu obezbediti izvori po-trebni za rast investicija i strukturnu transformaciju. Zapravo, fiskalna politi-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

52

11 “Rescue plan for UK banks unveiled”, BBC News, 8 October 2008, Internet,http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009; “RESCUE PACKAGEAPPROVED”, German Cabinet Agrees on Conditions for Bank Bailouts, 10/20/2008,Internet, http://www.spiegel.de/international/business/0,1518,585156,00.html, 28.01.2009;“SUMMARY OF THE AUSTRIAN RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIALMARKETS”, Govt_Rescue_Plan_Austria_19_Nov.pdf., Internet, http://www.dlapiper.com/structure, 24.02.2009; “ITALY, Stagnating economic activity and further competitivenesslosses”, Member States, Italy, Economic Forecast, Autumn 2008, European CommissionDirectorate-General for Economic and Financial Affairs, Internet, http://ec.europa.eu/economy_finance/publications/publication13290_en.pdf, 22.02.2009: i dr.

12 “Rescue packages: what governments have offered, Following are the latest measures takenby governments to limit damage from the global financial crisis”, Telegraph, Internet,http://www.telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packages-what-governments-have-offered-financial-crisis.html.

13 Jeff Dayton-Johnson, “Is fiscal policy back? An emerging markets perspective”, OECDObserver, No 270/271, December 2008-January 2009.

14 Videti: Lessons from World Bank Research on Financial Crises, Policy Research WorkingPaper 4779, Development Research Group, The World Bank, November 2008.

ka u svojoj suštini jeste socijalni ugovor između vlade i njenih građana uslužbi razvoja. U tom smislu u krizi je važno obezbeđenje javnih dobara i uslo-va za funkcionisanje finansijskog sistema i budući privredni razvoj. Krajnji ciljje zaštita privrede od pogoršanja sadašnjeg stanja i stvaranje uslova za rast irazvoj. Razumevanje uzroka krize bilo je preduslov za preduzimanje efektiv-nih mera da se kriza ove vrste ne ponovi u budućnosti ako ne budu otklonje-ni njeni izvori. Svaka zemlja koja se suočava sa krizom ima svoje specifičnostii preduzima mere koje su odgovarajuće u datim okolnostima, tako da ne po-stoji univerzalni recept u savladavanju krize. Međutim, u svakoj zemlji poli-tički faktor je odlučujući i blagovremen odgovor na krizu koji je izuzetnovažan, pa je takođe važno da intervencija države bude brza i snažna.

Finansijske krize bile su predmet velikog broja studija i analiza izvršenihod strane raznih autora i međunarodnih organizacija. Svrha svih tih radovabila je da se sagledaju uzroci kriza kako bi se u budućnosti izbegli. Imajući uvidu pouke iz kriza poslednje dve decenije, bitan je način fiskalnog prila-gođavanja određene zemlje. Planovi oporavka za izlazak iz krize procenjujuse za svaku zemlju posebno, u zavisnosti od toga koliko je širok prostor za fi-skalni manevar, što u krajnjem slučaju određuje trajanje krize i troškove.15 Topodrazumeva fiskalni teret usled značajnog porasta budžetskog deficita i jav-nog duga. Na primer, u nekim državama članicama EU će usled fiskalnih me-ra javni dug porasti za 10 do 20%, a budžetski deficit probiće dozvoljenu gra-nicu od 3% BDP-a, kako je utvrđeno u Sporazumu o stabilnosti i rastu (ТheStability and Growth Pact), tako da se očekuje da će iznositi 5 do 7%. Međutim,imajući u vidu posledice krize, ova situacija se čini prihvatljivom pošto jebudžetski deficit privremenog karaktera a očekuje se da će pomoći brzini opo-ravka.16 Zatim, postoji razlika među zemljama u pogledu pripremljenosti nakrizu. Na primer, zemlja koja u prvom naletu krize raspolaže dovoljnim obi-mom deviznih rezervi nije zavisna od međunarodnih zajmova i manje je iz-ložena raznim vrstama spoljnih šokova. Svakako da su u težoj situaciji zemljekoje su pre nastanka krize imale visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ilivisoko učešće budžetskog deficita i javnog duga u BDP-u. Sigurno je da je uuslovima fiskalne discipline daleko bolja situacija i da je lakše odupreti se fi-nansijskoj krizi. Takođe, uz manju stopu nezaposlenosti ekonomska pozicijasvake zemlje u uslovima krize je jača, bilo da je izazvana unutrašnjim, bilospoljnim šokovima usled povećanja globalizacije. Zato fiskalna disciplina i je-ste priprema na negativne uticaje, polazeći od činjenice da tržišna privredanužno podrazumeva cikličnost i povremene krize.

U planovima oporavka većine zemalja dominiraju fiskalne mere koje sti-mulišu tražnju, zaposlenost i ekonomski rast, poput investicija u infrastruk-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

53

15 Angel Gurría, “From the financial crisis to the economic downturn, Restoring growth is akey challenge”, OECD Observer, No 269 October 2008.

16 “Economic storms, Weathering the credit crunch”, European Economy News, N° 12 – January2009, Magazine of the Directorate-General for Economic and Financial Affairs, EuropeanCommission, Brussels; “EU leaders approved the package at their summit in Brussels on 11and 12 December 2008, Financial crisis’ on the DG ECFIN website, Internet,http://ec.europa.eu/economy_finance/focuson/focuson13254_en.htm.

turu, obrazovanje i tehnologiju, i davanja zajmova za razvoj malih i srednjihpreduzeća. Investicije u infrastrukturu su preduslov privrednog razvoja,traju duži period i označavaju siguran put ka oporavku privrede (putevi,energetika, železnica, mreža cevovoda). Primenjuju se i fiskalni stimulansikoji utiču na povećanje ponude kroz povećanje tražnje: odobravanje investi-cionih olakšica i smanjenje poreskih stopa i doprinosa za socijalno osigura-nje koji reduciraju troškove rada; davanje potrošačkih kredita građanima ikredita preduzećima; povećanje socijalnih naknada za određene kategorijestanovnika, finansijska pomoć za nezaposlene i siromašna domaćinstva.

U nekim zemljama deo sredstava u okviru planova oporavka usmerenje ne samo za poboljšanje likvidnosti važnih kompanija za privredni razvoj,već i za njihovu reorganizaciju, kako bi se prilagodile zahtevima novog do-ba. Na primer, u SAD-u finansijska podrška automobilskoj industriji usme-rena je, osim na rešavanje problema nelikvidnosti, i za preuređenje fabrikau smeru proizvodnje vozila napredne tehnologije prema novim standardi-ma potrošnje goriva i smanjenja zagađivanja.17 U Italiji, EU je pomogla planoporavka vazduhoplovne kompanije Alitalia sa dve milijarde evra, a kon-zorcijum investitora i italijanska Vlada uložili su milijardu evra u novu kom-paniju koja je nastala spajanjem profitabilnog dela stare Alitalije i glavnogdomaćeg rivala (Air One). 18

Izuzetno važan deo planova oporavka u nekim zemljama jeste i izdva-janje sredstava za istraživanja, tehnološke projekte i obrazovanje, u susretusa novim izazovima (SAD, Nemačka, Austrija, Italija). Ove investicije i pro-movisanje preduzetništva, grinfild investicije, podsticanje mera za zaštituživotne sredine, održanje i jačanje konkurentnosti, u suštini određuju prav-ce budućeg razvoja. Mere za obnavljanje ekonomskog rasta su esencijalne,pošto jesu odgovor na pitanje – šta je zapravo budući cilj razvoja; da li su tociljevi ekonomskog blagostanja ljudi, zaposlenost, zaštita životne sredine ipoboljšanje obrazovne strukture stanovništva u susretu sa novim tehno-loškim izazovima? Mere protekcionizma u trgovinskoj razmeni su od stra-ne privredno razvijenih zemalja ocenjene kao pogrešne, bez obzira na padsvetske trgovine koji je prouzrokovan svetskom krizom, pošto uvođenjeuvoznih restrikcija može da bude obostrano praćeno. Naprotiv, jačanje kon-kurencije i promovisanje strategije međunarodnog poslovanja su ciljevi ko-ji doprinose jačanju pozicije svake zemlje u uslovima globalizacije.

Zato mere koje države preduzimaju kako bi uticale na ublažavanje efe-kata svetske ekonomske krize imaju istorijski karakter, jer strategija rešava-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

54

17 Al Gor je 2007. godine u svojoj knjizi Neugodna istina kritikovao poznate proizvođačeautomobila, tzv. „veliku trojku” (General Motors, Ford i Chrysler), ističući da prodaju velika ineefikasna vozila koja troše mnogo goriva, čak i pored toga što ih sve manje ljudi kupuje, u:Al Gore, An Inconvenient Truth, Rodale, 2007; “Zero percent financing? Automakers get $25billion car loan from Uncle Sam”, Reuters, October 2008, Internet, http://www.financialweek.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20081001/REG/810019995/1036,02.02.2009.

18 “Italy Announces $103.2B Rescue Package, Friday”, November 28, 2008; Internet,http://www.foxbusiness.com/story/markets/italy-announces-b-rescue-package/22.02.2009.

nja ove krize označava put savremenog svetskog finansijskog i ekonomskogsistema.

Prilagođavanje ekonomskoj krizi – slučaj Danske, Finske i Švedske

Tri nordijske države članice EU – Danska, Finska i Švedska – predsta-vljaju primer modernih socijalnih država ili država blagostanja (welfare sta-tes) sa značajnim socijalnim programima i visokom javnom potrošnjom, ukojima su visoke poreske stope izbalansirane sa zahtevima konkurentne pri-vrede. Ovo su otvorene tržišne privrede koje su demonstrirale zdravu eko-nomsku i fiskalnu politiku u prethodnoj deceniji. Sve tri zemlje postigle suvisok privredni rast i zavidne stope zaposlenosti.19 Gotovo svake godine, od1999. pa nadalje, ove zemlje imaju ekonomske rezultate iznad proseka EU ievrozone (Tabela 2). U 2007. godini ostvarile su budžetski suficit i pozitivansaldo tekućeg platnog bilansa, BDP po stanovniku i realni rast BDP veći odproseka u EU, dok su stope nezaposlenosti i inflacije bile niže od prosečneza EU; kao i niže učešće javnog duga u BDP-u od prosečnog u EU.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

5519 “Member State Profile, The EU’s Nordics: responsive to changing circumstances”, No 12,

January 2009, Brussels, pp. 11–13.

Danska Finska Švedska

Broj stanovnika u mil. 5,5 5,2 9Indeks rasta BDP-a po stanovniku – (EU - 27 = 100) 122 116 125,8

Realni rast BDP-a u % u odnosuna prethodnu god. (EU = 2,9) 1,7 4.5 2,7

Budžetski deficit/suficit (u % od BDP-a) 4,5 5,3 3,6

Inflacija u % 1,7 1,6 1,7Javni dug u % od BDP-a 26,2 35,1 40,4 Tekući platni bilans (u % od BDP-a) (EU = -0,7) 1,2 5,3 8,4

Trgovinski bilans u mlrd.Ecu/evro (EU = -73,0) -2,1 8,7 15,2

Stopa nezaposlenosti u % (EU = 7,1) 3,8 6,9 6,1

Tabela 2. Opšti ekonomski pokazatelji , 2007.

Izvor: “Economic Forecast, Autumn 2008“, European Economy, 6/2008, European Commis-sion, Directorate-General for Economic and Financial Affairs, pp. 158–165.

Danska je 2007. godine bila zemlja sa najnižim stepenom korupcije usvetu, rangirana prema globalnom indeksu od strane „Transparensi inter-nešenel” (The Transparency International). Finska je na drugom, a Švedska načetvrtom mestu, iza Singapura.20 Ono što je poučno iz prakse ovih nordij-skih zemalja jeste njihov veliki socijalni kapital, tako da je za vlade ovih ze-malja lakše da postignu saglasnost i mobilišu podršku javnosti u vođenjuekonomske politike. Tradicija otvorene javne debate i poverenje u vođenjejavne politike predstavljaju specifičnost ovih zemalja.21 Karakteristiku ovihnordijskih zemalja predstavlja i tradicija stalnih ekonomskih reformi i prila-gođavanja promenjenim prilikama. Relativna deregulacija njihovih tržišta imanje obimna birokratija doprinose njihovoj dužoj konkurentnosti na glo-balnom tržištu u odnosu na druge države članice EU.

Nordijski prilaz monetarnoj politici demonstrira širok stepen mogućihodstupanja u okviru EU. Finska je članica evrozone, te se njena monetarnapolitika ustanovljava u Evropskoj centralnoj banci. Danska nije usvojila evrokao jedinstvenu nacionalnu valutu, poput Velike Britanije, ali je za razlikuod Velike Britanije izabrala vezivanje svoje valute kroz mehanizam devi-znog kursa ERM II (the Exchange Rate Mechanism), prema kojem je deviznikurs danske krune prema evru fiksiran, s tim da može da fluktuira u raspo-nu od plus do minus 2,25%. Švedska takođe nije usvojila evro; njena central-na banka je nezavisna institucija sa zadatkom da održava cenovnu stabil-nost. Određivanje deviznog kursa švedske krune naspram evra sprovodi seprema režimu ciljane inflacije.

Danska je u periodu 1970–1980. smatrana zemljom koja ima najviši ste-pen otvorene privrede. Kada je 1982. zapala u krizu imala ja visoku stopunezaposlenosti i inflacije, budžetski deficit i deficit spoljnotrgovinskog bi-lansa. U kombinaciji sa fiskalnom konsolidacijom, fiksni devizni kurs vodioje ka značajnom padu inflacije i kamatne stope. Deficit platnog bilansa eli-minisan je 1993, kada je ostvaren suficit od 3% od BDP-a. Danska je izabra-la put jačanja konkurencije, smanjenja cena i povećanja kvaliteta rada putemstalnog procesa obrazovanja.

Za Finsku i Švedsku karakterističan je način prilagođavanja ekonomskojkrizi u koju su zapale nakon finansijske deregulacije u vreme privrednogprosperiteta 1988–1990. Privredni prosperitet završio se visokom kamatnomstopom koja je prouzrokovala bankarsku i valutnu krizu i duboko uspora-vanje realne ekonomije 1991–1993. Ekonomska kriza izazvala je veliki padindustrijske proizvodnje i nezaposlenost, a do 1993. godine obe države suostvarivale budžetski deficit. Nakon tri godine primene mera za suzbijanjekrize, stopa zaposlenosti porasla je za 2–3% u obe zemlje. Švedska je budžet-ski suficit od oko 4% u BDP-u, ostvarivan u vreme privrednog prosperiteta,koristila u krizi, kada se pretvorio u deficit od 12% u BDP-u, uglavnom kao

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

56

20 Annual Report 2007, Transparency International, June 2008, Berlin, p. 27.21 Lars Jonung, “The Swedish model for resolving the banking crisis of 1991–93. Seven reasons

why it was successful”, DG ECFIN, European Commission, Economis Papers 360, Brussels,February 19, 2009, p. 18.

automatski stabilizator čija je uloga bila podrška bankarskom sektoru.22 Kri-za je zahtevala aktivnu intervenciju države putem likvidacije banaka, pro-dajom problematične imovine ili konsolidacijom ostatka banaka prekomerdžera sa drugim bankama. Švedska je u vreme krize delimično izvršilanacionalizaciju tako što je uložila 65 mlrd. švedskih kruna u problematičnebanke, a taj novac je posle povratila preko dividendi i prodajom nacionali-zovane imovine.23 Nakon važnih poreskih reformi 1991. godine, kada susnižene poreske stope i uvedena široka poreska osnovica, reformisan je ipenzijski sistem.

Rešavanju problema problematične imovine u bankama pristupilo sepodelom imovine banke tako da se izdvojila problematična imovina, koja sepotom prenela u posebno formirane korporacije za upravljanje tom imovi-nom i prodavala po niskim tržišnim cenama. Ovaj prilaz bio je drugačiji odjapanskog, prema kojem je u vreme krize 1997. godine utvrđivana visokavrednost problematične imovine, što je zatim doprinelo zamrzavanju tržištanepokretnosti za duži period.

Finska i Švedska iskusile su posledice krize iz devedesetih godina, te sunakon te krize uspele da ostvare porast industrijske proizvodnje i izvoza.Zahvaljujući prednostima svog otvorenog tržišta, a delom i uspehu Nokie,realan rast BDP-a Finske viši je od proseka EU i proseka evrozone. Investi-cije u informacionu i komunikacionu tehnologiju igraju važnu ulogu u rastuBDP-a. Što se tiče radne politike, važan cilj ekonomske politike sve tri zemljepredstavlja puna zaposlenost. Danska je bila naročito uspešna sa fleksibil-nim tržištem rada.

Aktuelna svetska finansijska kriza potresa privrede ovih zemalja, s timšto je njihova ekonomska pozicija daleko bolja od pozicije većine država čla-nica EU. Sve tri zemlje direktno su izložene krizi, ali na različite načine. Dan-ska je relativno izloženija krizi tržišta stambene izgradnje, dok su Švedska iFinska više izvozno orijentisane privrede i više ih pogađa pad tražnje na glo-balnom tržištu. Međutim, fiskalna disciplina ovih zemalja pokazuje boljupripremu za reakciju na negativne uticaje, nego što je to slučaj sa drugimdržavama članicama EU. Ovi modeli socijalne države i zaposlenosti lakše seodupiru finansijskoj krizi izazvanoj povećanjem globalizacije. Ono što činimodele ovih zemalja posebnim jeste kombinacija monetarne i fiskalne poli-tike kojom su uspele da se smanjenjem poreza i redukcijom državnih rasho-da prilagode uslovima svetske finansijske krize. Njihov moto je održanjedugoročne konkurentnosti bez obzira na globalizaciju, i prilagođavanjetržišta radne snage novim izazovima identifikovanim u Lisabonskoj strate-giji rasta i zaposlenosti.

Plan oporavka od aktuelne svetske finansijske krize danska Vlada done-la je u julu 2008. godine, u iznosu od 750 miliona danskih kruna (100 milio-na evra), da bi potpomogla osam najvećih banaka i pružila neograničene ga-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

57

22 Ibidem, p. 13.23 “Swedish model inspires US financial crisis plan”, September 08, 2008, Internet,

http://www.thelocal.se/14496/20080922/11.02.2009.

rancije nacionalnoj banci Danske – kojim se obezbeđuje finansijska podrškaza likvidnost banaka гарантовала банкарске депозите гарантовалабанкарске депозитегарантовала банкарске депозите24 U oktobru 2008.godine Vlada je donela novi plan u iznosu od 35 mlrd. danskih kruna (4,67mlrd. evra), kojim je, između ostalog, obezbeđeno finansiranje banaka,pružanje garancija za bankarske obaveze i povećanje iznosa osiguranih de-pozita – kako bi sačuvala poverenje u finansijske institucije. Finansijska po-moć odobrava se u zavisnosti od veličine banke i drugih dodatnih kriteriju-ma Vlade. Program pomoći će se primenjivati dve godine, a produžiće seukoliko se ne poboljšaju uslovi poslovanja. Banka koja dobija garancije nemože da preduzima riskantne aktivnosti u svom poslovanju.25и планопоравка, којим је, између осталог, U odgovoru na tekuću globalnu krizu,Finska je usvojila paket mera za smanjenje poreza na dohodak sa primenomod 2009. godine. Finska Vlada je u oktobru 2008. godine usvojila paket me-ra u iznosu od 54 mlrd. evra za pomoć finansijskom sektoru.26 Istovremeno,izmenjeni su propisi u pogledu omogućavanja garancija banaka za kredite iinvestiranja državnog kapitala u banke. Plan mera biće predmet ponovnograzmatranja u toku 2009.

U Švedskoj je u okviru odgovora na globalnu krizu privremeno smanjenporez na dohodak za 2007, 2008. i 2009. godinu. Švedska Vlada donela je planpodrške finansijskim institucijama, koji uključuje kreditne garancije, kupovi-nu problematične imovine i davanje zajmova po povoljnim kamatnim stopa-ma. Obaveze finansijskih kompanija pokrivene su garancijama u iznosu od1.500 mlrd. švedskih kruna (152 mlrd. evra), dok 15 mlrd. kruna čini stabiliza-cioni fond za ulaganje državnog kapitala u banke u zamenu za prioritetne ak-cije.27 Kako bi ublažila negativne efekte svetske krize, švedska Vlada odobri-la je iznos od 5 mlrd. švedskih kruna u cilju podrške razvoju industrije i trgo-vine, javnog sektora, finansijskih institucija, domaćih i stranih investitora, sti-mulisanja novih poslova, odnosno malih i srednjih preduzeća, inovacija ušvedskom poslovanju i pružanja pomoći državnim korporacijama (TheSwedish Export Credit Corporation, ALMI Företagspartner AB).28

Tri nordijske države – Danska, Finska i Švedska – ukazuju na različitostekonomskog prilaza koji koegzistira u EU. Ove zemlje imaju kapacitete i

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

58

24 Mark Latham, “Rescue plan for Danish bank cleared, Danish government given the go-ahead to help bank hit by poor mortgage loans”, 31.07.2008, Internet, http://www.europeanvoice.com/article/2008/07/2803/rescue-plan-for-danish-bank-cleared/61953.aspx, 09.02.2009.

25 “Danish banks and government agree on bail-out plan”, 06.10.2008, Internet, http://www.uniglobalunion.org/unifinance.nsf/$webDocuments/8C274D190C1B5DF1C12574DE002BEC11?Opendocument, 10.02.2009.

26 “Finland presents 54-billion-euro bank rescue package”, 20 October 2008, Internet,http://www.eubusiness.com/news-eu/1224510422.12/22.02.2009.

27 “Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan”, 29 October 2008, Internet,http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99/22.01.2009.

28 SUMMARY OF THE SWEDISH RESCUE PLAN TO STABILISE THE FINANCIALMARKETS, 4948949_1_UKGROUPS (EMEA Govt Rescue Plan – Sweden – 27 Jan),30.10.2008, Internet, www.dlapiper.com/structure, 11.02.2009.

spremnost prilagođavanja globalizaciji i novim tehnologijama. Mada globa-lizacija i demografske promene utiču na njihove javne finansije i tržište ra-da, privrede ovih zemalja nastavljaju prilagođavanje svojih modela socijal-ne države budućim izazovima, i ostaju tradicionalno otvorene kako bisačuvale konkurentnost.

Strategija izlaza iz krize

Vrste mera i prilagođavanja koje dominiraju u planovima oporavkaopredeljuju buduće pravce razvoja. Zato je važno da li se radi o merama po-drške za povećanje likvidnosti i stabilizaciju finansijskog sektora, ili su ovemere udružene sa razvojnim ciljevima tako da ne utiču samo na dubinu itrajanje krize.29 Pre svega, mere usmerene na obnavljanje ekonomskog rastasu esencijalne, i planovi oporavka od krize trebalo bi da u narednom perio-du, osim kratkoročnog oporavka, obuhvate i dugoročne socijalno-ekonom-ske ciljeve i pravce razvoja. U nekim privredno razvijenim zemljama krizaje podstakla i ukazala na značaj strukturnih reformi koje vode ka privred-nom rastu i elastičnosti ekonomije u suprotstavljanju šokovima i njihovomapsorbovanju. Zato su mere u kojima su sadržani podsticaji za privrednirast važne, jer pokreću inovacije i preduzetništvo. U poslednje dve decenijeinovacije u informatici, telekomunikacijama, farmaciji, biotehnologiji, zaba-vi i umetnosti, trgovini i globalizaciji, doprinele su povećanju prosperiteta.Čak je kao uzrok sadašnje finansijske krize označena finansijska inovacija sasloženim hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, koja je vodila urizike u trgovini. Prema tome, izlazak iz krize nije samo rešavanje pitanja ne-likvidnosti, problematične imovine u bankama i korekcije njihovih bilansa.

Strategija izlaza iz krize mora da bude sveobuhvatna, i zasnovana naodržavanju otvorenog tržišta i jačanju konkurentnosti. U tom kontekstuneophodna je međunarodna saradnja u izbegavanju mera kao što je protek-cionizam, koje ne doprinose konkurenciji. Na sastanku ministara i guverne-ra zemalja grupe G-20, sredinom novembra 2008. godine u Vašingtonu, ini-ciran je akcioni plan koji vodi ka procesu, i koji naglašava važnost globalnognapora za pokretanje svetske ekonomije, nastavka multilateralne saradnje uprevazilaženju hitnih problema sa kojima se suočava globalna ekonomija ijačanja internacionalne finansijske arhitekture u srednjoročnom periodu.30Rast je moguć ukoliko društvo kreira institucije i politiku koji će podsticatistalne reforme radi prilagođavanja promenama, a zatim i preraspodelu, in-vesticije i obrazovanje. Država bi morala da osigura uslove za rast produk-tivnosti i konkurentnosti, te povećanje efikasnosti – jasnim pravilima i nad-zorom tržišne konkurencije, uz stabilno odvijanje poduzetničkih aktivnosti.Dakle, ukoliko u okviru strategije izlaza iz krize nisu predviđene mere kojepodstiču rast i razvoj u uslovima globalizacije i konkurencije, otvoren je pro-stor da se kriza kratkoročno reši, ali i ponovo vrati.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

5929 Weathering the Storm: Economic Policy Responses to the Financial Crisis, The World Bank,

November 2008, p. 12.

Zatim, u okviru planova oporavka potrebno je, inter alia, vršiti i usmera-vanje sredstava kroz preduzete mere. Usmeravanje sredstava je danas boljenego ikada, jer upravo konkurencija na globalnom tržištu omogućava opti-malnu međunarodnu podelu rada. U tom smislu nužno je raditi na po-boljšanju konkurentnosti, edukacije i razvoju preduzetništva, jer su to obla-sti koje doprinose podsticanju inovacija, kvalitetu rada i rastu zaposleno-sti.31 Važan pravac predstavlja i ulaganje u istraživanja i investicije u ljud-ske resurse, kako bi se stvorili uslovi za održiv ekonomski rast; ali i imple-mentacija politike ublažavanja klimatskih promena, koja će krajem 2009. bi-ti predmet razmatranja na sastanku UN-a o klimatskim promenama, u Po-znanu u Poljskoj, i u Kopenhagenu.

U uslovima krize intervencija države je neizbežna, ali se mora voditiračuna o tome da se ne naruši tržišni model privređivanja. Ukoliko nakonsmirivanja šoka i sa prvim nagoveštajima privrednog oporavka ne prestanedržavna intervencija, podržavanje populističke politike okrenulo bi se pro-tiv tržišta, što bi stvorilo barijeru za nesmetani privredni rast. Zato je važnoda se mere države, poput nacionalizacije, preduzimaju tako da se mogu br-zo povući kada se finansijska tržišta normalizuju, jer je tržišni sistem zavi-san od slobodnih tokova kapitala. Sa prvim znacima privrednog oporavkaprogram intervencija bi automatski morao da prestane, kada na tržištu kre-dita prestane potreba da se koriste državna sredstva. Zato su neophodne ja-ke institucije za obavezan povratak tržištu i odgovarajuća regulativa kojapodržava profitabilni tržišni sistem u kojem budućnost zavisi od ekonom-skog rasta. Na primer, jedan od prvih planova oporavka, britanski plan,predvideo je ubrizgavanje kapitala u banke u zamenu za učešće države uvlasništvu banke. Ovaj plan je kasnije postao model dokapitalizacije banakau mnogim zemljama, mada je bilo i mišljenja da je ova mera države usme-rene protiv slobodnog tržišta, i da po svojoj suštini predstavlja opasnost zatržišnu privredu na dugi rok.32 Kako se ovim planom finansijski sistem jošnije stabilizovao i problemi oko problematične imovine nisu rešeni, vladaGordona Brauna (Gordon Brown) je početkom 2009. godine usvojila novi pa-ket mera, koji je uključio davanje garancija za kupovinu hipotekarnih HoV,kako bi se povećala ponuda pozajmljivanja velikim kompanijama i pro-duženje kreditnih garancija bankama, i perioda pozamljivanja radi održava-nja likvidnosti.33 Realizacijom ovog plana zaustavljena je panika, ali se pro-blem nije potpuno rešio, te je očigledno da je potcenjena vrednost problema-tične imovine u bankama, a time i dubina krize. Zato je bio potreban veći iz-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

60

30 “G20 Declaration and offers support”, Paris, 17 November 2008, Internet, http://www.oecd.org/document/57/0,3343,en_2649_201185_41685433_1_1_1_1,00.html, 22.02.2009.

31 Ben S. Bernanke, “The crisis and the policy response”, 13 January 2009. The original speech,Internet, http://www.bis.org/review/r090115a.pdf, 22.01.2009.

32 “Rescue plan for UK banks unveiled”, BBC News, 8 October 2008, Internet, http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009.

33 “Gordon Browns bank rescue plan”, Telegraph, 19 Jan 2009, Internet, http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/politics/labour/4289849/Gordon-Browns-bank-rescue-plan---what-the-key-measures-really-mean.html, 23.02.2009.

nos intervencije, ali to je bila i pretnja od većeg obima nacionalizacije i držav-nog usmeravanja tržišnih tokova. Otpis problematične imovine i ubrizgava-nje kapitala pomogli su likvidnost i kreditni mehanizam, ali su izazvali i ne-doumice pošto je kriza je stvorila impuls za veće državno vlasništvo. Državesu direktno preuzele ili otkupile problematičnu bankarsku imovinu, a planprivatizacije je za sada odložen ili suspendovan. Međutim, pritisak i diktatdržave da se privredi i stanovništvu daju zajmovi po niskim kamatnim sto-pama učinio je da ekspanzivna monetarna politika bude neefektivna, jerbanke nemaju korist od pozajmljivanja.34

Zaključak

Svet se danas kroz finansijsku krizu suočava sa kratkoročnim i dugo-ročnim izazovima, čije rešavanje zavisi od modela izabrane strategije izlaskaiz nje. Vrsta strategije određuje ne samo razlike u fiskalnim troškovima kri-ze zemalja, već i dalje pravce njihovog razvoja. Brzina i obim državne inter-vencije pod uticajem su političkog faktora. Fiskalna politika može da stimu-liše privredne aktivnosti, ali oporavak zahteva sveobuhvatan plan stabiliza-cije finansijskog sistema, odnosno obnavljanje tokova kredita i ulaganja ko-ji direktno utiču na privredni razvoj. Svaka zemlja mora da kroz planoveoporavka identifikuje segmente koje štiti. Istovremeno, to podrazumeva i fi-skalni teret usled značajnog porasta sredstava budžetskog deficita i javnogduga, koje države koriste u savladavanju krize. Ukoliko je u nekoj zemlji prenastanka krize postojala fiskalna disciplina – to svakako daje više mogućno-sti za prevazilaženje krize u uslovima povećanja globalizacije, i predstavljabolju pripremu na negativne uticaje.

Prioritet u planovima oporavka od finansijske svakako bi morao da bu-de stimulisanje ekonomskog oporavka i stvaranje uslova za privredni rast.U svakom slučaju, ti planovi bi trebalo da podržavaju ekonomski rast i hu-mani razvoj, kako bi se privreda zaštitila od nestabilnosti. Iskustvo iz dosa-dašnjih kriza upućuje na zaključak da se kriza lakše prevazilazi putem inve-sticija u infrastrukturu i ljudske resurse, koje predstavljaju ključni faktor du-goročnog razvoja i smanjenja nezaposlenosti.

Izazovi fiskalne politike sastoje se u rešavanju kratkoročnih i dugo-ročnih rizika makroekonomske stabilnosti. Planovi oporavka koji ne sadržemere za usaglašavanje makroekonomskih neravnoteža otvaraju mogućnostda se kriza ponovo vrati. Odlaganje rada na predviđanju i rešavanju dugo-ročnih pitanja, poput ulaganja u istraživanja i energiju, očuvanja životne sre-dine i ublažavanja klimatskih promena – bilo bi luksuz i pretnja za dalji raz-voj. Kakve uspehe ili neuspehe će imati pojedine države u narednim dece-nijama zavisi od političkih odluka i privatnog sektora, kao i da li će te odlu-ke u pogledu izbora biti strategijski razvojne. Mere za obnavljanje ekonom-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

61

34 “U.K. bank rescue plan, a model for others, is in trouble”, The International Herald Tribune,December 14, 2008, Internet, http://www.iht.com/articles/2008/12/14/business/britbank.php, 23.02.2009.

skog rasta su esencijalne, pošto jesu odgovor na pitanje šta su zapravo bu-dući ciljevi – da li su to ciljevi ekonomskog blagostanja ljudi, zaposlenost,zaštita životne sredine ili poboljšanje obrazovne strukture stanovništva ususretu sa novim tehnološkim izazovima. Zato mere koje države preduzi-maju kako bi uticale na ublažavanje efekata svetske ekonomske krize imajuistorijski karakter, jer strategija rešavanja ove krize označava put savreme-nog svetskog finansijskog i ekonomskog sistema.

Ujedno, ova kriza je pokazala neophodnost međunarodne saradnje, ka-ko bi se izbegle mere koje ne doprinose konkurenciji, poput protekcionizmau trgovinskoj razmeni. Naprotiv, jačanje konkurencije i promovisanje stra-tegije međunarodnog poslovanja su ciljevi koji doprinose jačanju pozicijesvake pojedine zemlje u uslovima globalizacije.

Naravno, sa prvim znacima oporavka od krize nužan je povratak nakoncept tržišne ekonomije na kojem se sistem i zasniva. To je jedini konceptkoji se tokom vremena i širom sveta pokazao efikasan u postizanju razvoja.Ne postoji nijedan drugi sistem koji bi mu mogao parirati u pogledu efika-snosti, bez obzira na ciklična kretanja tržišta i sve njegove dosadašnje slabo-sti. Zbog toga je bitno naglasiti privremenost državne intervencije, jeručesnici na tržištu ne bi trebalo da se naviknu, inter alia, ni na ulogu central-ne banke kao posrednika.

Bibliografija

1. Annual Report 2007, Transparency International, June 2008, Berlin.2. Bernanke, S. Ben, “The crisis and the policy response”, 13 January 2009.

The original speech, Internet, http://www.bis.org/review/r090115a.pdf,22.01.2009.

3. “Beyond the crisis”, OECD Observer, No 270/271, December 2008 –January 2009.

4. “Crisis Marks Tectonic Shift in Financial Markets”, IMF Survey Magazine,GLOBAL, September 25, 2008.

3. “Danish banks and government agree on bail-out plan”, 06.10.2008, Inter-net, http://www.uniglobalunion.org/unifinance.nsf/$webDocuments/8C274D190C1B5DF1C12574DE002BEC11 ?Opendocument, 10.02.2009.

6. Dayton-Johnson, Jeff, “Is fiscal policy back?An emerging markets per-spective”, OECD Observer, No 270/271, December 2008 – January 2009.

7. “Economic storms, Weathering the credit crunch”, European EconomyNews, N° 12 – January 2009, Magazine of the Directorate-General forEconomic and Financial Affairs, European Commission, Brussels.

8. “EU leaders approved the package at their summit in Brussels on 11 and12 December 2008, Financial crisis” on the DG ECFIN website, Internet, http://ec.europa.eu/economy_finance/focuson/focuson13254_en.htm.

9. “Finland presents 54-billion-euro bank rescue package”, 20 October 2008,Internet, http://www.eubusiness.com/news-eu/1224510422.12/22.02.2009.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

62

10. Floyd, Norris, “News Analysis: Another Crisis, Another Guarantee”, TheNew York Times, November 24, 2008.

11. Foote, Angus, “Italy's bank rescue package: news from around Europe”,09 October 2008, Internet, http://www.citywire.co.uk/selector/-/news/newspaper-summaries/content. aspx?ID=317031, 22.02.2009.

12. “From crisis to recovery: the tools for the job”, Issue 12, December, Brus-sels.

13. “G20 Declaration and offers support”, Paris, 17 November 2008, Inter-net, http://www.oecd.org/document/57/0,3343,en_2649_201185_ 41685433_1_1_1_1,00.html, 22.02.2009.

14. “Gordon Browns bank rescue plan”, Тelegraph, 19 Jan 2009, Internet,http://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/politics/labo-ur/4289849/Gordon-Browns-bank-rescue-plan-what-the-key-measu-res-really-mean.html, 23.02.2009.

15. Gore, Al, An Inconvenient Truth, Rodale, 2007.16. Gurría, Angel, “From the financial crisis to the economic downturn, Re-

storing growth is a key challenge”, OECD Observer, No 269, October2008.

17. “ITALY, Stagnating economic activity and further competitiveness los-ses”, Member States, Italy, Economic Forecast, Autumn 2008, EuropeanCommission Directorate-General for Economic and Financial Affairs, In-ternet, http://ec.europa.eu/ economy_finance/publications/publica-tion13290_en.pdf, 22.02.2009.

18. “Italy Announces $103.2B Rescue Package, Friday”, November 28, 2008;Internet, http://www.foxbusiness.com/story/markets/italy-announ-ces-b-rescue-package/22.02.2009.

19. Jonung, Lars, “The financial crisis of today: a rerun of the past?, EMU:the first decade, Successes and challenges”, European Economy News, N°10 – June 2008, Magazine of the Directorate-General for Economic and Finan-cial Affairs, European Sommission, Brussels.

20. Jonung, Lars, The Swedish model for resolving the banking crisis of1991–93. Seven reasons why it was successful, DG ECFIN, EuropeanCommission, Economis Papers 360, Brussels, February 19, 2009.

21. Kennedy, Simon and Matthew Benjamin, “Banks to resist push for ca-sting spotlight on finance systems”, Bloomberg News, Internet,http://seattletimes.nwsource.com/html/ businesstechnology/ 2008678342_davosbankers28.html?syndication=rss.

22. Latham, Mark, “Rescue plan for Danish bank cleared, Danish govern-ment given the go-ahead to help bank hit by poor mortgage loans”,31.07.2008, Internet, http://www.europeanvoice.com/article/2008/07/2803/rescue-plan-for-danish-bank-cleared/61953.aspx, 09.02.2009.

23. Lessons from World Bank Research on Financial Crises, Development Re-search Grou, Policy Research Working Paper 4779, Development Rese-arch Group, The World Bank, November 2008.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

63

24. “Member State Profile, The EU’s Nordics: responsive to changing cir-cumstances”, Issue 12, December, Brussels.

25. “Rescue packages: what governments have offered”, Тelegraph, Internet,http://www.telegraph.co.uk/finance/3229434/Rescue-packages-what-governments-have-offered-financial-crisis.html.

26. “Rescue plan for UK banks unveiled”, BBC News, 8 October 2008, Inter-net, http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7658277.stm, 24.02.2009.

27. “Rescue Package Approved”, German Cabinet Agrees on Conditions forBank Bailouts, 10/20/2008, Internet, http://www.spiegel.de/internati-onal/business/ 0,1518,585156,00.html, 28.01.2009.

28. Rescue Plan Stirs Calls for Deeper Regulation, Wall Street Journal,January 15, 2009.

29. Schmidt-Hebbel, Klaus, “Managing the global financial crisis and econo-mic downturn”, ECONOMIC OUTLOOK No.84, OECD, Paris, Novem-ber 25, 2008, pp. 7–10.

30. Schmidt-Hebbel, Klaus, OECD Global Economic Outlook for 2009,February 2, 2009, World Trade Magazine, Internet, http://www.worldtrademag.com /CDA/Articles/Column/BNP_GUID_9-5.

31. Soros, George, “The worst market crisis in 60 years”, The Financial Times,January 22, 2008, Internet, http://www.ft.com/cms/s/0/1a7af090-c956-11dc-9807-000077b07658.html.

32. Stiglitz, Joseph. “A Better Bailout”, The Nation, September 26, 2008.33. “SUMMARY OF THE AUSTRIAN RESCUE PLAN TO STABILISE THE

FINANCIAL MARKETS”, Govt_Rescue_Plan_Austria_19_Nov.pdf., In-ternet, http://www.dlapiper.com/structure, 24.02.2009.

34. “SUMMARY OF THE SWEDISH RESCUE PLAN TO STABILISE THEFINANCIAL MARKETS”, 4948949_1_UKGROUPS(EMEA Govt RescuePlan – Sweden – 27 Jan) 30.10.2008, Internet, http://www.dlapi-per.com/structure, 11.02.2009.

35. “Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan”, 29 October2008, Internet, http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99/22.01.2009.

36. “Swedish model inspires US financial crisis plan”, Sep 08 2008, Internet,http://www.thelocal.se/14496/20080922/11.02.2009.

37. “Swedish parliament passes EUR 152 bn bank rescue plan”, 29 October2008, http://www.eubusiness.com/news-eu/1225285322.99/ 22.01.2009.

38. “The Emergency Economic Stabilization Act of 2008”, H.R. 3997, HouseCommittee on Financial Services, September 30, 2008, Internet,http://www.guardian.co.uk/business/2008/nov/13/harry-paulson-banking-rescue-mortgage.

39. “The Global Economy and OECD: Distilling Lessons from a FinancialCrisis”, Speech by Angel Gurría, OECD Secretary-General, to theParliamentary Assembly of the Council of Europe, Strasbourg, 1 October

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

64

2008, Internet, http://www.oecd.org/document/12/0,3343,en_2649_34487_41420876_1_1_1_1,00.html., 24.02.2009.

40. “The New Financial World Order”, Wall Street Journal, January 16, 2009. 41. “U.K. bank rescue plan, a model for others, is in trouble”, International

Herald Tribune, December 14, 2008, Internet, http://www.iht.com/artic-les /2008/12/14/ business/ britbank.php, 23.02.2009.

42. Weathering the Storm: Economic Policy Responses to the Financial Cri-sis, The World Bank, November 2008.

43. “Zero percent financing? Automakers get $25 billion car loan from Un-cle Sam”, Reuters, October 2008, Internet, http://www.financialweek.com/apps/pbcs.dll /article?AID=/ 20081001/REG/810019995/1036, 02.02.2009.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

65

ABSTRACTThe author discusses the ethnic, religious and socio-economic divisi-ons in Ukraine. There is a part of the population in Ukraine with a cle-ar sense of their national identity. However, there is another part thatis in dilemma over its ethnicity, what further complicates the ethnicstructure. The religious divisions are the most prominent ones. A lar-ge number of religious organisations in Ukraine make them even mo-re obvious. Just like in other former socialist republics after the collap-se of the SSSR and the change of economic system, in Ukraine the so-cio-economic divisions emerged growing stronger, what also becameevident through the newly born oligarch groups. The course of theUkrainian foreign policy i.e. making decision whether to get integra-ted within the NATO, the EU or establish closer ties to Russia will de-pend on the changes within these three social division lines. Ključne reči: Ukrajina, etničke podele, verske podele, ekonomske raz-like, oligarhija, istorijski razvoj, društvene podele

Uvod

Najveći deo današnje Ukrajine je u XIV veku, tačnije 1377. godine, zapo-sednut od strane Poljske i Litvanije – pa se taj period uzima kao početni uformiranju specifičnih karakteristika Ukrajinaca.1 Godine 1667. teritorija da-našnje Ukrajine podeljena je između Rusije i Poljske, a kada je 1793. i samaPoljska podeljena, najveći deo današnje Ukrajine pripao je Ruskom carstvu.2Od 1772. i tokom XIX veka krajnjim zapadnim delom današnje Ukrajine,Galicijom, vladala je Habsburška monarhija, dok je ostali deo njene teritori-je ostao u okviru Ruskog carstva.

U ovim istorijskim periodima nastala je podela na „zapadne Ukrajince”,zbog njihove duge interakcije sa vlastima Poljske i Habsburzima, i na

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

66

UDK: 316.643.3(477)Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 66–80Izvorni naučni radMaj 2009.

Društvene linije podela u UkrajiniAleksandar Jazić

Fakultet političkih nauka, Beograd

1 Videti detaljnije: Aleksandra J. Efimenko, Istorija ukrajinskog naroda, Institut za političke stu-dije, Beograd, 1999, str. 91–146.

2 Videti detaljnije: “Background Notes on Countries of the World: Ukraine”, Bureau of Euro-pean and Eurasian Affairs, August 2004, pp. 1–12.

„istočne Ukrajince”, zbog dugog perioda koji su proveli u okviru Ruskogcarstva.3 Kada su Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija srušili dva carstva,Austrougarsku i Rusko carstvo, jedan deo stanovništva na teritoriji Ukraji-ne proglasio je nezavisnost. Godine 1917. Centralna skupština (ЦентральнаРада) proglasila je autonomiju Ukrajine, a 1918, nakon preuzimanja vlasti uPetrogradu od strane boljševika, Ukrajinska Nacionalna Republika progla-sila je nezavisnost. Nakon tri godine konflikata i građanskog rata, zapadnideo teritorije Ukrajine priključen je teritoriji Poljske, dok su veće, centralne iistočne oblasti priključene Sovjetskom Savezu 1922, pod nazivom Ukrajin-ska Sovjetska Socijalistička Republika. Upravo ova podeljenost na istok i za-pad, koja je nastala spletom istorijskih okolnosti, danas najbolje oslikava po-delu ukrajinskog društva na „nacionalistički zapad ukrajinskog govornogpodručja” i „separatistički istok ruskog govornog područja”.

Nakon invazije Nemačke na Poljsku, zapadni delovi današnje Ukrajinekoji su tada bili u sastavu Poljske zauzeti su od strane Sovjetskog Saveza, a po-sle Drugog svetskog rata, 1945. godine, taj region i zvanično je postao deoSSSR-a. Nikita Hruščov je 1954. dozvolio pripajanje poluostrva Krima – kojeje tada bilo sastavni deo Ruske Sovjetske Socijalističke Republike – Ukrajini,kako bi se obeležilo 300 godina jedinstva Ukrajine i Rusije.4 Inače, zbog op-tužbe da su tokom okupacije tog dela SSSR-a sarađivali sa Nemcima, 18. ma-ja 1944. godine sa Krima je u „specijalne zone” u Uzbekistanu deportovanooko 250.000 Tatara (tokom prethodnih deset godina na Krim se vratila oko po-lovina).5 U periodu od 1955. do 1964, odnosno za vreme vladavine NikiteHruščova, koji je označen kao period relativne liberalizacije, ukrajinski komu-nisti radili su u pravcu ostvarenja nacionalnih ciljeva, što je takođe bio slučaj iu periodu vladavine Mihaila Gorbačova. Ukrajina je bila jedna od republikaSSSR-a sve do 24. avgusta 1991, kada je proglasila nezavisnost.

Podeljenost današnje Ukrajine najbolje je oslikana kroz gradove Lavov iDonjeck, koji su tipični predstavnici društvenih podela u ovoj istočnoevrop-skoj zemlji.6 Lavov (Львів), koji se nalazi na zapadu Ukrajine, predstavljacentar ukrajinskog nacionalizma i uvek je bio središte iz koga su kretali svidruštveni pokreti u smeru ostvarenja ukrajinske nezavisnosti. Ovaj regionpostao je deo Sovjetskog saveza 1939. godine, i ima oko 800.000 stanovnika.Većina stanovništva izjašnjava se kao „etnički Ukrajinci”, govori ukrajin-skim jezikom i mahom je grko-katoličke vere, uz manji deo koji je pravoslav-ne veroispovesti. Što se ekonomije tiče, u ovom regionu postoje razvijena in-dustrija prevoznih sredstava i autobusa, proizvodnja robe široke potrošnje,

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

67

3 Videti detaljnije: Peter Rodgers, “Understanding Regionalism and the Politics of Identity inUkraine’s Eastern Borderlands”, Nationalities Papers, Vol. 34, No. 2, May 2006.

4 Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, “The Ukraine: Country Conditions: Bac-kground”, 2005.

5 Videti detaljnije: Carina Korostelina, “The Multiethnic State-building Dilemma: Nationaland Ethnic Minorities’ Identities in the Crimea”, National Identities, Vol. 5, No. 2, 2003.

6 Videti detaljnije: Oksana Malanchuk, “Social Identification versus Regionalism inContemporary Ukraine”, Nationalities Papers, Vol. 33, No. 3, September 2005, pp. 347–349.

kao i poljoprivreda. Privatizacija je izraženija nego u ostalim delovimaUkrajine, a sam grad Lavov održava tesne ekonomske veze sa Poljskom.

Donjeck se nalazi na jugoistoku Ukrajine, sa populacijom od preko milionljudi. Populacija koja se izjašnjava kao „etnički Ukrajinci” jedva da čini većinu,ali kao i velika ruska manjina i pripadnici drugih naroda – govori ruskim je-zikom. Približno jedna polovina stanovništva nema interesovanja za religiju,dok je druga polovina podeljena na ruske pravoslavce, ukrajinske pravoslav-ce i jedan broj stanovnika koji ispoveda judaizam. Oblast u kojoj se nalazi Do-njeck je 90% urbanizovana, dok je prosek urbanizacije u celoj zemlji 67%. Uoblasti Lavova ovaj prosek iznosi 59%. Donjeck je centar industrije uglja, a sin-dikati rudara imaju značajno mesto u nastojanju da se grad funkcionalno štoviše osamostali u odnosu na centralnu vlast. Nivo privatizacije u regionu Do-njecka je nizak, jer ovde dominiraju velike državne firme.

Religijske podele

Ukrajinska grko-katolička crkva (UGKC) ima sličnu obrednu tradicijukao pravoslavna crkva, ali kao vrhovnog poglavara priznaje papu, i ujedi-njena je sa katoličkom crkvom u Rimu. Ukrajinska grko-katolička crkva na-stala je u Brestu 1596. godine, kada je grupa pravoslavnih biskupa sa Vati-kanom potpisala dogovor koji je predstavljao politički kompromis izmeđuistočne hrišćanske tradicije Ukrajinaca i političke realnosti toga doba – kadaje veći deo dananšnje Ukrajine bio deo katoličke Poljske i Litvanije. Jaka sa-mosvest stanovnika Galicije o sopstvenim specifičnim karakteristikama uvelikoj meri je bazirana na posebnom tipu regionalne kulture, u kojem jeosnovna tačka Grko-katolička crkva.

Posle Drugog svetskog rata, u periodu od 1946. do 1948, Staljin je uki-nuo UGKC zbog optužbi da je sarađivala sa nacistima, a parohije ove crkvepripale su Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC). UGKC je ponovo uspostavljena1989. godine, i od tada igra veoma važnu ulogu u ukrajinskom nacionalnompokretu i ima jake veze sa nacionalističkim političkim organizacijama.Vraćanje parohija koje su formalno bile pod nadzorom RPC, a koje su pripa-dale UGKC, počelo je 1990. godine. Takođe, 1990. doneti su zakoni koji suomogućili vraćanje kompletne imovine UGKC, konfiskovane u periodu od1946. do 1949, pa je do 2001. godine broj parohija UGKC porastao na 3.240.U parohijama je na službi 1.976 sveštenika a ova crkva ima 78 manastira i 12teoloških obrazovnih institucija.7 Ipak, čak 90% parohija UGKC koncentri-sano je u oblastima Lavov, Ternopil (Тернопіль) i Ivano-Frankivsk (Івано-Франківськ). Procenjuje se da postoji od 3 do 5, 5 miliona vernika UGKC,odnosno između 6% i 10% od ukupnog broja stanovnika Ukrajine. Od 50%do 75% vernika UGKC su stanovnici oblasti Galicije. Dakle, UGKC ostajepre svega regionalna crkva, što znači da je njena sfera uticaja odnosno du-hovnog autoriteta – ograničena na oblast Galicije.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

687 Videti detaljnije: John L. Allen Jr., “A brief history of the Greek Catholic church”, National

Catholic Reporter, July 13, 2001.

Danas su neslaganja između Grko-katoličke i pravoslavniih crkava udrugom planu, u poređenju sa razmiricama koje postoje po pitanju pravo-slavne jurisdikcije, odnosno razmirica između Ukrajinske pravoslavne cr-kve koje je pod jurisdikcijom moskovskog patrijarha (UPC-MP), Ukrajinskepravoslavne crkve koja je pod jurisdikcijom Kijevske patrijaršije (UPC-KP) iUkrajinske autokefalne pravoslavne crkve (UAPC).

UPC-MP je najveća religijska organizacija u Ukrajini, sa 8.950 parohija,7.509 sveštenika, 122 manastira i 15 teoloških obrazovnih institucija. Ona jenezavisna u svojim unutrašnjim poslovima, ali je u sakralnom jedinstvu saRuskom pravoslavnom crkvom. Od 1991. do 1994, tokom mandata prvogpredsednika nezavisne Ukrajine Leonida Kravčuka, UPC-MP doživljavalaje skoro otvoreni pritisak od strane ukrajinskih vlasti. Međutim, nakon izbo-ra Leonida Kučme 1994, pozicija ove crkve na nacionalnom nivou postala jestabilna. Ipak, slika o UPC-MP kao „stranoj” crkvi koja je vekovima bila sa-stavni deo ideologija raznih nacionalih elita na teritoriji Ukrajine, ostaje bezobzira na multietničku strukturu njenog sveštenstva.

Na takozvanom „Sveukrajinskom” crkvenom saboru, odnosno sabo-ru verskih lidera održanom u periodu od 14. do 31. oktobra 1921. godineu Kijevu, osnovana je Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva(UAPC), i za njenog prvog poglavara izabran je mitropolit Lupinski.8 Sa-bor je proglasio nelegitimnim preuzimanje jurisdikcije nad Kijevskommitropolijom od strane Moskovske patrijaršije u XVII veku, i uveo ukra-jinski jezik kao zvanični jezik u crkvenoj službi. UAPC nikada nije pri-znata od strane drugih pravoslavnih crkava kao kanonska, a osnova zautemeljenje UAPC povezana je sa željom da se osnaži ukrajinski naciona-lizam. Sveštenici u Galiciji koji su želeli da ostanu pravoslavni, ali ne podjurisdikcijom moskovskog patrijarha, bili su osnova iz koje je nastalaUAPC. Ideologija UAPC izražava jasnu želju da naglasi razliku od kato-licizma, sovjetskog sistema, kao i od poljskih i ruskih kulturnih uticaja.Na osnovu toga glavni sveštenici UAPC nastojali su da ostvare dva cilja:da formiraju nezavisnu nacionalnu pravoslavnu crkvu sa jasnim ukrajin-skim karakteristikama, i da sačuvaju pravoslavnu veru u zapadnoj Ukra-jini od ubrzanog rasta UGKC. Sfera uticaja UAPC je ograničena, kao štoje slučaj i sa UGKC, na oblast Galicije, gde su koncentrisane dve trećineod ukupno 1.000 njenih parohija. Takođe, što se tiče organizacije, UAPCnema snažnu vertikalnu strukturu rukovođenja, pa većina parohija funk-cioniše bez koordinacije sa drugim parohijama.

UPC-KP je po veličini druga pravoslavna crkva i treća verska organiza-cija u Ukrajini sa 2.781 parohijom, 2.182 sveštenika, 22 manastira i 16 teo-loških obrazovnih institucija. Ova crkva je slična UAPC po svom nacional-nom i patriotskom programu, ali za razliku od UAPC, UPC-KP promovišeideju unije svih ukrajinskih crkava vizantijske tradicije u jednoj Ukrajinskojpatrijaršiji, uključujući tu i UGKC.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

698 Videti detaljnije: Zenon V. Wasyliw, “Orthodox Church Divisions in Newly Independent

Ukraine, 1991–1995”, East European Quarterly, XLI, No. 3, September 2007.

Ravnoteža snaga između UPC-MP, UPC-KP i UAPC ima višedimenzio-nalni karakter koji se zasniva na nekoliko elemenata.9 Prvi element ove rav-noteže snaga bio bi raspored parohija. UPC-MP ima više parohija od UPC-KP i UAPC zajedno, i to u svim administrativnim oblastima, izuzev u obla-sti Galicije. UAPC je najsnažnija u Galiciji, ali i tu je samo u oblasti Ternopil(Тернопіль) jača od UPC-MP i UPC-KP. UPC-KP ima širu geografsku zastu-pljenost od UAPC. U Galiciji, UPC-KP dominira u oblastima Lavov i Ivano-Frankivsk. Takođe, zastupljena je i u zapadnoj Ukrajini u Volinjskoj(Волинська область), Rivanjskoj (Рівненська область), Černivskoj(Чернігівська область), Viničkoj (Вінницька область), Hmeljničkoj(Хмельницька область) i Žitomirskoj oblasti (Житомирська область), ali i ugradu Kijevu i Kijevskoj oblasti (Київська область). Drugi element ravnotežesnaga između pravoslavnih crkava u Ukrajini odnosi se na broj članova, od-nosno pripadnika ovih crkava. Veliki broj prosečnih vernika nema snažanosećaj pripadnosti bilo kojoj od ovih crkava. Većina, pre svega, sebe vidi kaopripadnike pravoslavne veroispovesti.

Problem sa kojima se danas suočavaju UPC-MP, UPC-KP i UAPC su ne-stabilna lojalnost sveštenstva, kao i neodlučnost parohija – što predstavlja trećielement multidimenzijalne ravnoteže snaga pomenutih crkava. Prisutvovećeg broja crkvenih jurisdikcija u jednoj oblasti omogućava sveštenicima dalako prelaze iz jedne u drugu crkvu u zavisnosti od promene okolnosti u cr-kvama. Četvrti element balansa snaga, ujedno i najvažniji, od kojeg zavise im-plikacije koje se odnose na budućnost sve tri crkvene organizacije, jeste odnosUPC-MP, UPC-KP i UAPC sa drugim priznatim nacionalnim pravoslavnimcrkvama, Vatikanom, UGKC, raznim političkim snagama u Ukrajini, kao i saukrajinskim sekularnim vlastima na državnom i regionalnom nivou. Od svetri danas prisutne pravoslavne crkve u Ukrajini, od strane Ekumenske patri-jaršije u Konstantinopolju, Rimokatoličke crkve (RKC) i drugih priznatih pra-voslavnih crkava, kao legitimna crkva priznata je samo UPC-MP.

Što se tiče odnosa između katoličkih verskih organizacija u Ukrajini, od-nosno između UGKC i Rimokatoličke crkve, može se reći da njihov odnoskarakteriše percepcija UGKC kao ukrajinske crkve i Rimokatoličke crkvekao poljske crkve, bez obzira na njihovo jedinstvo kada je u pitanju prizna-vanje vrhovnog autoriteta pape. Lokalne vlasti u Galiciji posmatraju UGKCkao crkvu koja doprinosi razvoju ukrajinskog nacionalnog identiteta i kul-ture, dok Rimokatoličku crkvu na izvestan način posmatraju kao „stranu”crkvu. Snažna administrativna i inostrana podrška doprinele su brzom raz-voju RKC u postsovjetskoj Ukrajini. U periodu od 1991. do 2001, broj lokal-nih verskih zajednica RKC porastao je skoro tri puta. Problem koji se tiče ne-dostatka kvalifikovanog sveštenstva za novoosnovane parohije imaju sveverske organizacije u Ukrajini, ali je samo RKC sposobna da ga reši dovo-deći sveštenike iz inostranstva, uglavnom iz Poljske. Od 431 sveštenika, ko-liko danas RKC ima u Ukrajini, čak 260 su iz drugih zemalja. Takođe, dok je

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

70

9 Videti detaljnije: Alexei D. Krindatch, “Religion in Postsoviet Ukraine as a Factor in Regio-nal, Ethno-Cultural and Political Diversity”, Religion, State & Society, Vol. 31, No. 1, 2003, pp.54–60.

UGKC raširena i koncetrisana samo u Galiciji, parohije RKC rasprostranje-ne su širom teritorije Ukrajine. Glavni sveštenici u hijerarhijiji UGKC sma-traju svoju crkvu sveukrajinskom „nacionalnom crkvom”, ali Vatikan višeposmatra UGKC kao „etno-regionalnu” crkvu, čije su granice i sfera uticajaograničene samo na oblasti u kojima postoji dominantna većina pripadnikagrko-katoličke veroispovesti ukrajinske nacionalnosti.

U Ukrajini postoji i deo stanovništva koji ispoveda islam, mahom Tata-ra sa Krima, kazanskih Tatara i Azera, a zabeleženi su i slučajevi prelaska naislam etničkih Ukrajinaca i Rusa, najviše ženskog pola. Krimski Tatari poka-zuju tendenciju stavljanja islama na poziciju osnovne tačke svog etničkogidentiteta. Lideri islamskih organizacija smatraju da u Ukrajini ima oko dvamiliona muslimana, a u glavnom gradu Kijevu oko 40.000. Ipak, zvaničnipodaci govore da u Ukrajini živi oko 400.000 muslimana, među kojima jenajviše krimskih Tatara. Prema podacima ukrajinskog Državnog komitetaza religiju, broj islamskih zajednica u toj zemlji iznosi 416 i njihova aktivnostnajviše je izražena u oblastima Kijeva, Donjecka i Krima. Prema geograf-skom i demografskom rasporedu, etničkim razlikama i društvenim kontak-tima sa drugim grupama, islam se u Ukrajini može podeliti na dve glavnezone: Krim i ostali deo Ukrajine. Medžlis (Меджлiс КримськотатарськогоНароду), koji predstavlja najviši opunomoćeni reprezentativni organ krim-skih Tatara, preduzima određene korake kako bi pitanje religije stavio podsvoju kontrolu. Sa ovim organom sarađuje Muftijat koji formalno kontrolišeaktivnosti vezane za religiju na Krimu. Pored krimskih Tatara, druga veo-ma aktivna grupa kada je u pitanju religija su kazanski Tatari. Oni imajuznačajnog udela u svim islamskim zajednicama u Ukrajini, uključujući i onuna Krimu, i mogu se smatrati jednim od ključnih elemenata islama u osta-lom delu Ukrajine. Godine 1994. određen broj zajednica kazanskih Tatarapriključio se Asocijaciji nezavisnih muslimanskih zajednica (ANMZ), kojomje rukovodio Rašid Bragin. Ova asocijacija osnovala je Duhovni centar mu-slimanskih zajednica u Ukrajini, registrovan u januaru 1995.

Postoje dva razičita pristupa organa vlasti strukturisanju ukrajinskogislamskog miljea, predstavljena sa dva glavna aktera među ukrajinskim mu-slimanima, i to:

1. projekat u skladu sa željom državnih organa da nametnu jedan verskiautoritet za muslimane, a bazira se na strogoj hijerarhijskoj koordinacijilokalnih zajednica; i

2. neformalna organizaciona struktura koja ima širi uticaj na islamsku za-jednicu.10

Prvi element predstavlja Duhovna uprava ukrajinskih muslimana(уховное Управление мусульман Украин–ДУМУ) kojоm rukovodi Ahmad Ta-mim, dok је drugi činilac međuregionalna asocijacija Alraid (сеукраинскаяАссоциация Общественных Организаций „АЛЬРАИ”). DUMU uživa od-ređenu podršku državnih vlasti delujući kao samostalni predstavnik svih mu-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

7110 Videti detaljnije: Alexander Bogomolov and Serge Danylov: “Is There Political Islam in

Ukraine”, Review of International Affairs, Vol. 2, Issue 4, Summer 2003, pp. 89–106.

slimana u raznim formalnim organima, kao što je Savet vera. Može se reći dadržavne vlasti u Ukrajini vide DUMU kao svoju „omiljenu” muslimansku or-ganizaciju na državnom nivou, dok je na Krimu ovu ulogu preuzeo Medžlis,osnivajući Duhovnu upravu krimskih muslimana – jer DUMU ovde nijeuspeo da proširi svoj autoritet. Najbolji primer muslimanske organizacije uUkrajini koja ima veze sa arapskim zemljama predstavlja organizacija Araid,koja ima mrežu od 12 regionalnih organizacija sa centrom u Kijevu. Njeni vo-deći ljudi su većinom Arapi, a zvanični sponzori Odeljenje za islamske poslo-ve države Katar, Društvena organizacija Al-Eslah i država Bahrein.

Etničke podele

Od tri istočnoslovenske zemlje, Ukrajina je u periodu raspada Autrou-garske i Ruskog carstva po nekima imala najjače formiran etnički identitet,za razliku od identiteta koji je promovisan u Rusiji, a za koji postoje od-ređena shvatanja da se zasnivao na pripadnosti Carstvu, a kasnije Sovjet-skom Savezu.11 Pobornici ovakvog shvatanja ruskog identiteta dokaz nala-ze u činjenici da Ruska Sovjetska Republika za vreme postojanja SSSR-a ni-je imala nijednu republičku instituciju, jer su Rusija i SSSR bili spojeni u je-dan identitet. Takođe, nijedna ruska disidentska grupa nije nastojala da iza-zove izdvajanje Ruske Sovjetske Republike iz SSSR-a, već je nastojala dautiče na njenu demokratizaciju. U Ukrajini je „sovjetski identitet” bio domi-nantan samo u oblasti Donbasa, odnosno Donjeckog basena (Донецькийбасейн), i to početkom 90-ih godina prošlog veka – i od tada je u opadanju.

Jedno od najvećih državnih istraživanja koje je ikada sprovedeno u Ukra-jini, u decembru 1997, pokazalo je da se od ukupnog broja ispitanih 69% iz-ražava kao Ukrajinci, 20% kao Rusi, dok se 6% izražava i kao Ukrajinci i kaoRusi.12 U istom istraživanju ispitanicima je omogućeno da se – u slučaju iza-branog odgovora da se podjednako osećaju i Ukrajincima i Rusima – oprede-le između sledećih opcija: više Ukrajinac nego Rus, jednako Ukrajinac i Rus, iviše Rus nego Ukrajinac. Ovo drugo pitanje pokazalo je da „srednju grupu”koja se oseća delom oba identiteta (ukrajinskog i ruskog) čini oko 26,7% ispi-tanika. Pripadnost ukrajinskom nacionalnom identitetu najizraženija je u naj-zapadnijem delu Ukrajine, tj. u Galiciji, Volinjskoj oblasti i delimično u Zakar-patskoj Ukrajini (Закарпатська Україна).13 Posle Drugog svetskog rata, na-ročito za vreme vladavine Nikite Hruščova, u SSSR-u je ukrajinski nacionalniidentitet počeo da se formira i u širim slojevima stanovništva, koji nisu unija-ti i žive u središnjem delu ove sovjetske republike, a maternji jezik im nije ru-ski. Ovaj identitet ih, kao posebnu nacionalnu grupu, jasno diferencira u od-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

72

11 Videti detaljnije: Taras Kuzio, “National Identities and Virtual Foreign Policies among theEastern Slavs”, Nationalities Papers, Vol. 31, No. 4, December 2003.

12 Videti detaljnije: Andrew Wilson, “Elements of a theory of Ukrainian ethno-national iden-tities”, Nations and Nationalism, January 2002, Vol. 8, Issue 1, p. 31–54, pp. 32–33.

13 Videti detaljnije: Dr Dragan Petrović, Rusija na početku XXI veka, Prometej i Institut za po-litičke studije, Novi Sad, 2007, str. 424 –427.

nosu na pripadnike ruske nacionalnosti. Ruska nacionalna manjina najveća jeu Ukrajini, i njen procenat varira u zavisnosti od veličine regiona koji se po-smatra, ali se može zaključiti da u oblastima velikih gradova živi veći broj ovenacionalne manjine nego u manjim gradovima.14

Može se reći da je podeljenost nacionalnog identiteta „srednje grupe”zasnovana na određenim, snažnim regionalnim i lokalnim identitetima, kaoi istorijskim periodima kroz koje su ti regioni i lokalne oblasti, kao i Ukraji-na u celini, prošli. „Srednja grupa” u Ukrajini nije opozicija ukrajinskim iliruskim idejama, već predstavlja različite verzije ukrajinskog projekta kojihima više, i to:15

• Prvi identitet, odnosno verzija za „drugu Ukrajinu”, jeste sovjetski identitet.Mnogi elementi ovog identiteta u Ukrajini i dalje postoje, i na različitim ni-voima predstavljaju određene oblike nostalgije za SSSR-om. Takođe, ovajidentitet je jednim delom nadnacionalni i pan-kulturalni, oslikan u retori-ci anti-nacionalizma i prijateljstva među narodima. Sovjetski identitet ba-ziran je delom i na „nasleđenom” protivljenju Zapadu.

• Istočnoslovenski identitet je zasnovan na mitu o istom poreklu, zajedničkimprecima i razvijenoj zajednici iste vere Ukrajinaca, Rusa i Belorusa.

• Postoji mogućnost da iz istočnoslovenskog identiteta nastane dnjeparskinacionalizam, koji predstavlja ukrajinski nacionalizam baziran na kijev-skim, a ne na zapadnoukrajinskim tradicijama.

• Kijevocentrizam se razlikuje od dnjeparskog nacionalizma koji zastupagrupa Ukrajinska nacionalna skupština – Ukrajinske snage za samoodbra-nu (Українська Національна Асамблея – Українська НаціоналістичнаСамооборона). Njihova verzija istočnoslavizma bazira se na ideji ukrajin-skog Kijeva kao glavnog naslednika originalne ruske kulture. Njihoveideje najbolje su oslikane kroz stav da misija ujedinjenja ruskih zemalja nepripada Moskvi, jer u Rusiji Sloveni ni u jednom regionu nisu ubedljivodominantni; Belorusi su suviše malobrojni; dok u Ukrajini Sloveni čine98% stanovništva.

• Što se tiče snažnog lokalnog identiteta, može se reći da taj deo „srednjegrupe” poseduje podnacionalnu identifikaciju koja u velikoj meri utiče nanjihovo nacionalno opredeljenje ali, za razliku od prethodno navedenihregionalnih identiteta, lokalni identiteti u sebi ne nose moguće vizije dru-gačije Ukrajine. To su individualci koji poseduju veoma izražen lokalniidentitet i nazivaju se tutešni (тутешни), što u prevodu znači ’oni koji suodavde’.16 Ovakav lokalni identitet ima tri ili četiri tipa. U prvi tipmožemo svrstati pojedince koji imaju istočnoukrajinski donbaški identitet.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

73

14 Videti detaljnije: Lowell W. Barrington and Erik S. Herron, “One Ukraine or Many? Regi-onalism in Ukraine and Its Political Consequences”, Nationalities Papers, Vol. 32, No. 1,March 2004.

15 Videti detaljnije: Andrew Wilson, “Elements of a theory of Ukrainian ethno-national iden-tities”, Nations and Nationalism, op. cit., pp. 37–44.

16 Videti detaljnije: Mikola Rjabčuk, Od Malorusije do Ukrajine, Biblioteka grada Beograda,Čigoja štampa i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd, 2003, str. 54–60.

Oni svoj lokalni identitet baziraju na mitu o urbanom „melting potu”(eng. melting pot) koji je razbio specifičnosti određenih etničkih pripadno-sti i spojio ih u zajedničku radnu kulturu. U ovaj tip spada i lokalni iden-titet karakterističan za južnu Ukrajinu – crnomorski ili novoruski identitet.Ovaj identitet zasniva se na posmatranju pomenutog regiona kao „NoveEvrope” u XIX veku, u čijoj osnovi leži mit o multietničkoj imigraciji u„nedirnutu” primorsku teritoriju koja je nudila novu priliku za život, i oslobodnom usvajanju ruskog jezika. To znači da ova grupa u nacional-nom smislu predstavlja neki oblik ruske podgrupe. Multietničnost od-ređene oblasti, geografska poluizolovanost i mit o istorijskoj izuzetnostisu osnovni elementi na kojima počiva tip lokalnog identiteta ’krimski na-rod’, ili ređe ’narod Krima’ (Кри´мський народ), ali se ipak može reći da seovaj identitet zasniva na dominaciji ruske manjine u ovom delu Ukrajine.U drugi tip spadaju lokalni identiteti kao što su: Kijevljani, Volinjci i Po-dolci (Київ Волинü, Поділл) koji predstavljaju podtipove ukrajinskog iden-titeta kao celine. Treći tip je sličan drugom tipu, ali je za njega karakteri-stično da su na periferiji Ukrajine, kada su naselja u pitanju, uvek postoja-le podgrupe čije je potpuno jedinstvo sa širim ukrajinskim identitetom bi-lo onemogućeno lokalnim interpretacijama etničkog identiteta ove pod-grupe i interpretacijama koje su dolazile iz drugih delova Ukrajine. Ta-kođe, jedinstvo ovih podgrupa sa širim ukrajinskim identitetom bilo jeonemogućeno i interpretacijama njihovog etničkog identiteta od stranesusednih nacionalizama. Najbolji primer ovog tipa lokalnog identiteta sukarpatski Rusini, koji su istorijski uvek bili podeljeni između osećaja pri-padnosti ruskom, ukrajinskom, mađarskom i slovačkom identitetu, i ide-je da lokalno stanovništvo, čiji su oni deo, čini posebnu, četvrtu istočnoslo-vensku naciju. Takođe, postoji grupa koja se naziva Lemki (Лeмки) a čineje ili Ukrajinci ili Poljaci, mada postoje tvrdnje da i oni spadaju u Rusine.Grupa ’Poliščuki’ ili ’Litvini’ može se smatrati Ukrajincima ili Belorusima.

• Poseban slučaj snažnog regionalnog identiteta čini galicijski nacionalizam,koji predstavlja zapadnoukrajinski nacionalizam a svoje shvatanje ukra-jinskog nacionalizma definiše nasuprot ostalog dela Ukrajine. Tradicio-nalno, ovaj deo Zapadne Ukrajine, koji je dugo bio pod vlašću Hab-sburške monarhije, vidi sebe kao „Pijemont” ukrajinskog ujedinjenja. Možemo reći da su etničke podele najizraženije na Krimu. Ruska nacio-

nalna manjina na Krimu nastoji da uspostavi tesne veze sa Rusijom, a na au-tonomiju koju zahtevaju krimski Tatari gleda kao na korak ka spajanju Kri-ma i islamskog sveta. Među krimskim Tatarima vlada mišljenje da im lokal-na autonomija neće nikada biti omogućena ukoliko Krim, na bilo koji način,postane deo Rusije. Krimski Tatari smatraju da imaju legitimno pravo naponovno uspostavljanje teritorijalne autonomije, zbog čega su izabrali naci-onalni kongres Kurultai (tatar. Qorýltay, ukr. Курултай) i nacionalnuskupštinu Mejlis, kao predstavnička tela, nastojeći da budu priznati kaoglavna nacionalna grupa na Krimu.17 Inače, Krim je jedina posebna republi-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

7417 Videti detaljnije: Karyna Kostelina, “Concepts of national identity and the readiness for

conflict behaviour”, National Identities, Vol. 10, No. 2, June 2008, pp. 207–223, 210–212.

ka u sastavu Ukrajine i njen zvanični naziv je Autonomna Republika Krim(Автономна Республика Крим). Grad Sevastopolj ne pripada ovoj autonom-noj ukrajinskoj republici, već njime direktno upravlja ukrajinska vlada. NaKrimu živi oko 2,5 miliona stanovnika, od čega Rusi čine 64%, Ukrajinci23%, Tatari 10%, dok 3% čine Belorusi, Jermeni, Grci, Nemci, Jevreji i drugi.

Situacija na Krimu može se opisati kroz četiri glavna faktora. Prvo, po-stoji problem spoljašnjih afiniteta – Rusi su manjina u Ukrajini dok su većinana Krimu. Drugo, upadljivost etničkih identiteta i negativni stereotipiuvećali su se tokom poslednjih decenija. Treće, sve etničke grupe su u od-ređenim periodima imale osećaj dominacije; Rusi tokom postojanja SSSR-a,Ukrajinci nakon proglašenja nezavisnosti; Krimski Tatari imali su svoju au-tonomiju pre deportacije. Može se reći da su „etničke borbe” za dominacijunad Krimom pojačane povratkom Tatara, kao i proglašenjem nezavisnostiUkrajine.

Ekonomske razlike i razvoj oligarhije

Prema istraživanjima Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju,koja su sprovedena u periodu od 1994. do 2001, može se primetiti da je, naskali od 0 do 10, standard života u Ukrajini u periodu između 1994. i 1999.opao sa 2,95 na 2,52 – da bi zabeležio manji skok u 2000. i 2001.18 Godine1994. od ukupnog broja ispitanika 51% je sebe okarakterisao kao pripadni-ke srednje klase, odnosno kao pojedince koji imaju prosečne potrebe, a 47%kao pripadnike niže klase. Najznačajnija promena dogodila se 1999. godine,kada je samo 31% ispitanika sebe svrstalo u srednju klasu, dok je niža klasaporasla na čak 69%. Stanje se neznatno popravilo do 2001, kada je 62% ispi-tanika sebe svrstalo u nižu klasu.

Ukrajina ima mnoge elemente ekonomije razvijenih evropskih zemalja:bogate farme, dobro razvijenu industrijsku bazu, stručno osposobljenu rad-nu snagu i dobar obrazovni sistem. Tokom osam godina ekonomske krizekoja je trajala od početka do kraja 90-ih godina prošlog veka, životni stan-dard građana opao je za oko 50%, što je dovelo do velike rasprostranjenostisiromaštva. Od 2000. do 2004. ekonomski rast stabilizovan je na oko 5% do6% godišnje, a u tom periodu je došlo i do rasta ličnih primanja.19 Ukrajin-ska valuta hrivnja (гривня) uvedena je u septembru 1996, i od tada je stabil-na. Bez obzira na ekonomski rast, dugoročna ekonomska perspektiva Ukra-jine u velikoj meri zavisi od ubrzanja tržišnih reformi. Osnovni problemi ko-ji opterećuju ekonomski razvoj su: određene vladine mere, korupcija, i sla-bost u domenu pravosuđa.

Do 2003. godine, ukupne strane investicije u Ukrajinu iznosile su oko6,04 milijarde dolara. a prihod po glavi stanovnika iznosio je oko 126 dola-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

75

18 Videti detaljnije: Stephen Shulman, “The Role of Economic Performance in Ukrainian Na-tionalism”, Europe-Asia Studies, Vol. 55, No. 2, 2003, pp. 217, 233–237.

19 Videti detaljnije: “Background Notes on Countries of the World: Ukraine”, Bureau of Eu-ropean and Eurasian Affairs, op. cit., pp. 4–5.

ra – što je jedan od najnižih prihoda po glavi stanovnika u tom delu sveta.Ukrajina poseduje obrazovanu i sposobnu radnu snagu a nivo pismenosti jeskoro 100%. Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost je u novembru2006. godine iznosila oko 2,3%, ali postoje nezvanični podaci da je u stvarioko 7,4%. Zarade su u Ukrajini, u poređenju sa zapadnim standardima, ve-oma niske, ali je u prethodnom periodu zabeležen njihov skok. U ovom pe-riodu iste godine, prosečna neto zarada u Ukrajini iznosila je 1.073 hrivnje(oko 214 dolara), dok je najniža zarada 450 hrivnji, odnosno 90 dolara. Naj-više zarade su u finansijskom i vazduhoplovnom sektoru, dok najniže pla-te imaju ljudi koji rade u poljoprivredi i u državnom zdravstvenom sekto-ru.20 Od proglašenja nezavisnosti Ukrajine, glavni uzročnik socijalnog neza-dovoljstva su ekonomske teškoće, ponajviše na Krimu gde su određene se-cesionističke aktivnosti u najvećoj meri izazvane socijalnim problemima. Si-romaštvo i stopa nezaposlenosti su među najvišima u regionu. IstočnaUkrajina, u kojoj se nalaze visokoindustrijalizovani gradovi, mnogo je urba-nizovanija od zapadne Ukrajine. Jedan od razloga za ovakvu nezavidnuekonomsku situaciju u kojoj se nalazi ukrajinsko društvo jeste razvoj oligar-hijskog sistema što je, kao i mnoge postsovjetske države, nakon nezavisno-sti doživela i Ukrajina. Sredinom 90-ih godina prošlog veka, politički uticaj,dostupnost izvora političke moći i kontrola nad političkim institucijamaomogućili su nekim moćnim pojedincima u sektoru privrede da dođu do iz-uzetnog ekonomskog bogatstva, i putem privatizacije osiguraju vlasničkaprava nad bivšim državnim privrednim dobrima. Ekonomske elite u Ukra-jini pojavile su se kao posledica ekonomskih reformi krajem 80-ih i počet-kom 90-ih godina prošlog veka. Ekonomsko bogatstvo akumulirano je krozčetiri glavna kanala:

• Trgovinu metalima i hemikalijama kupljenim u Ukrajini po državnimcenama, koje su tada iznosile oko 10% od cene na svetskom tržištu, i njiho-vom prodajom u inostranstvu po tržišnim cenama;

• Trgovinu prozvodima koji su uvoženi po subvencionisanim cenama aprodavani za konvertibilne valute;

• Kroz subvencionisane kredite sa kamatom od 20% godišnje kada je in-flacija iznosila oko 10,15%;

• Putem budžetskih subvencija koncentrisanih najviše u poljoprivred-nom sektoru, gasnoj i industriji uglja.21

Insajderska privatizacija omogućila je dalju konsolidaciju ekonomske eli-te, pretvarajući direktore državnih preduzeća u vlasnike. Poslovna i poli-tička elita povezale su se i postale međusobno zavisne, što se ogleda kroz od-nos grupe koja traga za posedima i grupe koja omogućava te posede. U ovojmeđusobnoj razmeni, moćnim ekonomskim pojedincima pružena je poli-tička zaštita i omogućeno da realizuju sumljive poslovne dogovore, dok supolitički lideri dobili snažnu ekonomsku podršku kako bi konsolidovali svoj

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

76

20 Videti detaljnije: Political Risk Yearbook: Ukraine Country Forecast, 2009, preceding pp. 2–24.21 Videti detaljnije: Sabine Fischer, Rosaria Puglisi, Katarina Wolczuk and Pawel Wolowski,

Ukraine: Quo Vadis?, Institute for Security Studies, Paris, 2008, pp. 57–59.

položaj. Tokom dva mandata predsednika Kučme, odnosno tokom osamgodina, ovakav sistem dostigao je savršenstvo. Oligarhijski sistem nastao jei konsolidovao se zahvaljujući posebnim privilegijama koje su predsednik injegova administracija omogućili užem krugu ljudi u svom okruženju.

Asimetrična kontrola nad političkim institucijama stvorila je liniju pode-la između različitih interesa i različitih mogućnosti velikih i srednjih predu-zeća. Zahvaljujući političkoj moći, pojedinci iz sektora krupnog biznisa mo-gli su da oblikuju tržišna pravila u skladu sa sopstvenim ciljevima, i na tajnačin sačuvaju svoje tek stečeno bogatsvo i privilegije. S druge strane, malai srednja preduzeća bila su isključena iz domena političke moći i u potpuno-sti izložena tržišnim tokovima kao i nepredvidljivom birokratsko-ekonom-skom okruženju. Ekonomska liberalizacija postojala je samo u onoj meri ukojoj je to bilo neophodno kako bi se izvršila privatizaciju državne svojine,ali ne i ispravili nedostaci tržišta. Selektivno uvođenje određenih marke-tinških mehanizama i postepena akumulacija imovine stvorili su pojedince„pobednike” ovakvog sistema, koji su aktivno radili na očuvanju postojećegstanja. Odvajanje politike i biznisa bio je jedan od osnovnih zahteva pristali-ca „narandžaste revolucije” 2004. godine. Novi premijer, Julija Timošenko,obećala je reviziju 3.000 slučajeva privatizacije obavljenih tokom mandatapredsednika Kučme. U svom obraćanju Parlamentu 2006. godine, predsed-nik Juščenko ponosno je objavio da će oligarhija u Ukrajini biti rasformiranaali, i pored snažnih obećanja, Juščenkova vlast uradila je malo kako bi uzdr-mala uspostavljene odnose i balans biznisa i politike. I samo nestabilno uslednerešenih unutrašnjih i strukturalnih pitanja koja su oslabila odlučnost da sekrene u borbu protiv političkih veza, „narandžasto” rukovodstvo nije uspe-lo da uspostavi koherentan pristup suštinskim reformama u ovoj sferi. Na-kon smene Julije Juščenko sa mesta premijera u jesen 2005, ukrajinske vlastiopredelile su se, po pitanju oligarhije i sprega biznisa i politike, za strategiju„oprosti i zaboravi”. Novi premijer Ukrajine Jurij Ekanurov, objavio je da jeproces reprivatizacije završen. Postojali su pokušaji da se pronađe metodmirnog poravnanja u sumnjivim slučajevima privatizacije, prema kojem bivlasnici zadržali kompanije uz adekvatnu kompenzaciju, ali prihvatljivorešenje ovog problema nikada nije pronađeno. Proces reprivatizacije je za-vršen na isti način na koji je započet – kao rezultat političke odluke.

Ipak, može se reći da Ukrajina za vreme Juščenka nije ista kao državaza vreme Kučme. Ako je pre revolucije politika vladala biznisom, „na-randžasta revolucija” otvorila je mogućnost da velika i srednja preduzećapreuzmu moć. Kao rezultat, kako bi ga neki nazvali „rata milionera protivmilijardera”, monopolistička kontrola moći koju su uživali oligarsi pre re-volucije prekinuta je, a u sistem je uveden kakav-takav oblik ekonomskeutakmice. Ipak, oligarsi su usvojili drugačije strategije interakcije sa insti-tucionalnom vlašću. Na primer, Rinat Ahmetov, koji je u prethodnim peri-odima bio van javnog života kada je politika u pitanju, kandidovao se iosvojio mesto u Parlamentu ispred Partije regiona. U proleće 2006, Partijaregiona Viktora Janukoviča osvojila je, pojedinačno gledano, najviše mestau Parlamentu, a nakon sporazuma sa predsednikom Republike Viktorom

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

77

Juščenkom, formirala je Vladu u koaliciji sa socijalistima Morozova i ko-munistima, čime je Viktoru Janukoviču obezbeđeno mesto premijera.22 Ukontradiktornom razvoju događaja, u poređenju sa prvim danima upra-vljanja „narandžastog rukovodstva”, klima nesigurnosti i političkog udaradoprinela je da se obezbedi kontrola oligarha nad institucijama. Kao pro-tivteža Janukovičevoj Partiji regiona, koja je prema sopstvenom priznanjuposlovno orijentisana stranka, kao i konkretan izraz industrijskih interesatzv. Donjeckog klana, u jesen 2006. godine predsednik Juščenko iznudio jepodršku odmetnute frakcije Donjeckog klana, Industrijske unije Donbasa(IUD) Sergeja Taruta. Sa raspadom „narandžaste koalicije”, nedostatkomadekvatne strategije unutar njegovog tima, oslabljene baze moći unutarnjegove partije Naša Ukrajina i obaranja popularnosti imenovanjem Vitali-ja Hajduka, suvlasnika IUD-a na mesto sekretara Saveta za bezbednost iodbranu, kao i imenovanja Oleksandra Čalija, bivšeg zamenika ministraspoljnih poslova koji je takođe blizak upravi IUD-a na mesto zamenikapredsedničkog sekretara – postalo je jasno da je uspostavljen novi savezizmeđu predsednika i jedne od najmoćnijih finansijsko-industrijskih gru-pa. Moćni biznismeni ponovo su se pojavili na društvenoj i političkoj sce-ni, preporođeni i spremni da se u potpunosti uključe u velike političkekampanje kako bi „oprali” svoje ime i ponovo izgradili reputaciju. Pošto suizbegli pretnje o preraspodeli imovine, odlučili su da izađu iz senke u ko-joj su bili od propasti Kučminog režima i postanu ponovo javne ličnosti.Neki su uspeli i da uđu u Parlament. Drugi nisu želeli zvanične političkepozicije, ali su se uključili u značajne društvene projekte. Odbijajući obe-ležje oligarha, sada sebe predstavljaju kao „nacionalne kapitaliste”.

Iza ovakvog preobražaja i nastojanja da u javnosti izgrade novu sliku osebi, oligarsi imaju značajne razloge za takve aktivnosti. Naime, faza pri-marne akumulacije kapitala za vreme režima Kučme je gotova. Broj i kva-litet dobara koja bi trebala da se privatizuju značajno je manji u odnosu nabroj dobara koja su privatizovana tokom 90-ih. U fazi koja je više konsoli-dacija kapitala nego ekspanzija, moćni biznismeni shvatili su da, ukolikose žele održati pozitivni trendovi u Ukrajinskoj ekonomiji, a samim tim iomogućiti opstanak njihovih kompanija – moraju biti ispunjena dva uslo-va. Prvo, neophodno je uspostavljanje transparentnog sistema sa manje iliviše univerzalno primenljivim normama, koji bi ujedno i definitivno učvr-stio njihova vlasnička prava i garantovao njihovim poslovima zaštitu odstrane sudova. Drugo, način funkcionisanja industrije mora biti drastičnomodernizovan, fabrike moraju biti dodatno razvijane, i mora doći douvođenja tehnologija koje štede energiju. Promena mora biti izražena napolju pristupa ekonomskom rastu, tj. akcenat treba staviti na intenzivni, ane široki razvoj ekonomije. Drugim rečima, ukrajinska ekonomija morapostati deo svetske ekonomije kako bi ostvarila značajan profit na svet-skom tržištu. Da bi se ovo sprovelo u delo, sigurnost domaćih i stranih in-vesticija postaje stvar od ključne važnosti.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

7822 Videti detaljnije: Dr Dragan Petrović, Geopolitika postsovjetskog prostora, Prometej i Institut

za međunarodnu politiku i privredu, Novi Sad, 2008, str. 42.

Zaključak

Ukrajinsko društvo je bez sumnje jedno od najpodeljenijih društava uEvropi. Ukrajina je, kao i druga društva koja su imala burnu istoriju, pode-ljena po mnogim linijama. Geopolitički položaj Ukrajine učinio je da krozistoriju njena teritorija bude pod dominacijom raznih država. Tokom domi-nacije različitih sila, nastale su i određene nacionalne podele, odnosno veli-ke međusobne razlike unutar stanovništva Ukrajine po pitanju identiteta.Prelomni istorijski periodi delom su doveli i do religijskih podela, koje sudanas najuočljivije kroz veliki broj verskih organizacija sa ogromnim utica-jem na identitet određenih delova ukrajinskog stanovništva.

Ove podele u velikoj meri utiču na spoljnu i unutrašnju politiku zemlje,pa će uticati i na dalji razvoj ukrajinskog društva i njegovo spoljnopolitičkousmerenje. Tek unutar SSSR-a, ukrajinska teritorija je zaokružena u jednucelinu. Ipak, vreme provedeno u sastavu SSSR-a imalo je uticaja i na Ukraji-nu kao državu. Najbolji primer je Krim koji je dodeljen Ukrajini. Ova činje-nica danas u određenoj meri komplikuje odnose sa Rusijom, ne samo zbogteritorije, već i zbog ruskog stanovništva koje je u tom delu Ukrajine većin-sko. Takođe, Tatari koji su za vreme SSSR-a raseljeni sa Krima, vratili su sena Krim – što dodatno pojačava etničke podele u ovom delu ukrajinske te-ritorije. Ekonomske razlike i razvoj oligarhije kroz insajdersku privatizacijutakođe doprinose izostanku unutrašnje socijalne kohezije.

Bibliografija

1. Allen Jr., John L., “A brief history of the Greek Catholic church”, NationalCatholic Reporter, July 13, 2001.

2. “Background Notes on Countries of the World: Ukraine”, Bureau of Euro-pean and Eurasian Affairs, Aug. 2004, p. 1–12.

3. Barrington, Lowell W. and Herron, Erik S., “One Ukraine or Many? Regi-onalism in Ukraine and Its Political Consequences”, Nationalities Papers,Vol. 32, No. 1, March 2004.

4. Bogomolov, Alexander and Danylov, Serge, “Is There Political Islam inUkraine”, Review of International Affairs, Summer 2003, Vol. 2, Issue 4, pp.89–106, 18p, 2 charts.

5. Efimenko, Aleksandra J., Istorija ukrajinskog naroda, Institut za političkestudije, Beograd, 1999.

6. Fischer, Sabine, Puglisi, Rosaria, Wolczuk, Katarina and Wolowski,Pawel, Ukraine: Quo Vadis?, Institute for Security Studies, Paris, 2008.

7. Krindatch, Alexei D., “Religion in Postsoviet Ukraine as a Factor in Regi-onal, Ethno-Cultural and Political Diversity”, Religion, State & Society, Vol.31, No. 1, 2003.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

79

8. Korostelina, Carina, “The Multiethnic State-building Dilemma: Nationaland Ethnic Minorities’ Identities in the Crimea”, National Identities, Vol. 5,No. 2, 2003.

9. Korostelina, Karyna, “Concepts of national identity and the readiness forconflict behaviour”, National Identities, Vol. 10, No. 2, June 2008, pp.207–223.

10. Kuzio, Taras, “National Identities and Virtual Foreign Policies amongthe Eastern Slavs”, Nationalities Papers, Vol. 31, No. 4, December 2003.

11. Malanchuk, Oksana, “Social Identification versus Regionalism inContemporary Ukraine”, Nationalities Papers, Vol. 33, No. 3, September2005.

12. Petrović, dr Dragan, Rusija na početku XXI veka, Prometej i Institut za po-litičke studije, Novi Sad, 2007.

13. Petrović, dr Dragan, Geopolitika postsovjetskog prostora, Prometej i Institutza međunarodnu politiku i privredu, Novi Sad, 2008.

14. Political Risk Yearbook: “Ukraine Country Forecast”, 2009, precedingpp. 2–24, 62p, 13 charts, 7 graphs, 1 map.

15. Rjabčuk, Mikola, Od Malorusije do Ukrajine, Biblioteka grada Beograda,Čigoja štampa i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beo-grad, 2003.

16. Rodgers, Peter, “Understanding Regionalism and the Politics of Identityin Ukraine’s Eastern Borderlands”, Nationalities Papers, Vol. 34, No. 2,May 2006.

17. “The Ukraine: Country Conditions: Background”, Political Risk Yearbook:Ukraine Country Forecast, 2005, p. 47, 8p.

18. Wasyliw, Zenon V., “Orthodox Church Divisions in Newly IndependentUkraine, 1991–1995”, East European Quarterly, XLI, No. 3, September2007.

19. Wilson, Andrew, “Elements of a theory of Ukrainian ethno-nationalidentities”, Nations and Nationalism, January 2002, Vol. 8, Issue 1, pp.31–54.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

80

ABSTRACTThe article analyzes the role of the modern chamber system inhelping achieve the goals of Serbian business society. Due to thelongterm economic hardships that the Serbian economy has un-dergone, it is highly important to revive the economic and busi-ness diplomacy. Cooperation between the Government and bu-siness society is indispensable in order to achieve sustainableeconomic growth. Chambers of commerce as business represen-tatives, which are actively involved in the activities of SMEs, re-present and stand for the interests of companies. With thenetwork of 1200 chambers of commerce in Europe, they are thevoice of the world business championing the global economy asa force for economic growth, job creation and prosperity. Full in-clusion of all relevant bodies and stakeholders and consensus oncooperation may lead to progress and structural reforms,especially in the economic diplomacy.Ključne reči: ekonomska diplomatija, privredne komore, diplo-matsko-konzularna predstavništva, privredni subjekti, spoljnatrgovina, internacionalizacija

Uvod

Razvoj internacionalizacije poslovanja preduzeća otvorio je put jačanjuuloge trgovinske, a posebno ekonomske diplomatije. Globalizacija i otvara-nje granica država prema međunarodnoj trgovini, omogućili su akterimasavremene poslovne zajednice ulazak na nova tržišta i širenje poslovanja.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

81

ANALIZE

UDK: 339.977(497.11)Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 81–90Pregledni radJun 2009.

Uloga komorskog sistema Srbije u postmodernoj ekonomskoj diplomatiji

i odabir ekonomskih savetnika Mr Jovana Ninković

Privredna komora Beograda, Beograd

Globalizacija tržišnih privreda nosilac je ekonomskog razvoja, i svaka ze-mlja koja se kloni ekonomske globalizacije rizikuje nemogućnost da održisvoj ekonomski prosperitet.

Koristeći se teorijom, pozitivnim iskustvima i dobrom praksom, ciljovog rada jeste da prikaže ulogu, značaj, kao i intenzitet aktivnosti i uticajakomorskog sistema u internacionalnom biznisu i međunarodnom poslova-nju. Uslovi u kojima posluju kompanije u inostranstvu snažno zavise od po-litike zemlje porekla, kao i zemlje domaćina (recipijenta), menjajući se i pri-lagođavajući državnim prioritetima, konkurentskom okruženju, resursima ipromenama poslovne i investicione klime.

Takođe će se na osnovu analize rada i pozicije komorskog sistema unašoj zemlji, i uz sagledavanje ekonomskih i političkih uticaja na rad komo-ra u svetu, doći do modela za dalje unapređenje organizacije i aktivnosti ko-morskog sistema Srbije u međunarodnim odnosima, posebno sa stanovištanačina finansiranja.

Posmatrajući koncept same ekonomske diplomatije, može se zaključitida se ona razlikuje od zemlje do zemlje, što je pre svega uslovljeno dostig-nutim nivoom privrednog i društvenog razvoja, nacionalnim interesima ipolitičkim strategijama, ulogom i mestom u svetskim privrednim tokovimai međunarodnim odnosima. Diplomatija se permanentno nalazi u procesutransformacije, saglasnom novim izazovima i zadacima koje nameću prili-ke, a pre svega interesi učesnika u međunarodnim ekonomskim odnosima.Ekonomska diplomatija postala je strateška preokupacija svake države kojateži bržem ekonomskom razvoju, oporavku privrede i integrisanju umeđunarodne tokove, kao što je slučaj sa Srbijom. Sa demokratizacijomdruštva i korenitim reformama nakon 2000. godine, Srbija je otvorila prozoru svet, zahvaljujući svojim intenzivnim diplomatskim aktivnostima umeđunarodnoj areni, između ostalog i kako bi se kroz ekonomsku diploma-tiju ojačale sposobnosti i pozicije Srbije.

Promene koje se dešavaju u međunarodnom okruženju, poput novihpolitičko-ekonomskih odnosa, internacionalizacije privrede, intenzivira-nja konkurencije, tehnološkog razvoja i novih trendova u potrošnji, po-stavljaju sve veće zahteve za uspeh privrede Srbije na međunarodnomtržištu. Prelazak sa jedne ekonomije na drugu menja prioritetne zadatkesavremene države, usmerevajući ih ka stvaranju uslova za stabilno pri-vređivanje, usaglašenih sa visokim standardima koje nameće internacio-nalno poslovno okruženje; a zatim i dinamičkoj aktivnosti privlačenja di-rektnih stranih investicija i podršci ulaganjima domaćih privrednih su-bjekata u interncionalne poslovne operacije. Globalizovanjem privrednihtokova i sve većom ekonomskom međuzavisnošću država i njihovihpreduzeća, mreža institucija ekonomske i biznis diplomatije postaje svegušća. Prema podacima Agencije za privredne registre iz 2008, u Srbijipostoji 1.486 stranih privrednih predstavništava i 130 ogranaka stranihpravnih lica, što je dokaz da postoji interesovanje inostranih investitoraza ulaganje kapitala u srpsku privredu.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

82

Organizacija komorskog sistema na globalnom nivou

U cilju ostvarivanja zadataka multilateralne ekonomske diplomatije,najviši stepen ingerencija i autonomije u radu ima Međunarodna trgovin-ska komora. Međunarodna trgovinska komora (MTK) je najstarija i najvećaposlovna asocijacija na svetu, osnovana 1919. Ona predstavlja glas poslov-ne zajednice i ‘laboratoriju’ u kojoj se proizvode međunarodni standardi ipropisi, primenljivi širom sveta. O ulozi i značaju MTK-a govori njegovih7.315 članova iz ukupno 131 zemlje sveta. Među njima su i Coca-Cola, Sony,IBM, Yahoo, Nestle, Fiat, Telecom Italia i mnogi drugi. U osnovne ciljeveMTK-a ubrajaju se: unapređenje međunarodne trgovine kreiranjemmeđunarodnih važećih pravila poštovanih od strane svih učesnika u trgo-vini; poslovanje u korist afirmacije svetske privrede; predstavljanje i zastu-panje interesa poslovnog sveta na međunarodnoj sceni. Kao krovna orga-nizacija svih komora, Međunarodna trgovinska komora predstavljaznačajnog i pre svega prepoznatog partnera i sagovornika vlada. Njen pra-vac delovanja i rada podrazumeva prikupljanje i formulisanje mišljenja re-levantnih pojedinaca, aktera u privredi, kao i trgovačkih društava, radiprenošenja njihovih stavova vladama.

Članstvo Srbije u MTK-u datira još iz 1923. godine, a potom 1927. bivaosnovan Nacionalni odbor MTK-a, koji u radu učestvije preko svojih komi-sija i radnih grupa. U Srbiji ime preko sto članova. Zastupljena su proizvod-na i spoljnotrgovinska preduzeća, udruženja bankarskih, finansijskih i dru-gih srodnih organizacija, ugledne javne ličnosti i eksperti. Članstvo u nacio-nalnom odboru Međunarodne trgovinske komore pruža mogućnost nepo-srednog rada u svim komisijama MTK-a, priliku da se utiče na definisanjepravila kojima se uređuju odnosi u međunarodnoj privrednoj aktivnosti,kao i približavanje sopstvenog biznisa standardima. Globalizacija, odnosnodenacionalizacija svetske privrede je neminovnost, a biti deo velike svetskeprivredne porodice, na izvoru poslovnih informacija, predstavlja korakbliže integrisanju u svetske tokove.

Paradiplomatija

Paradiplomatija predstavlja diplomatske aktivnosti koje se obavljaju iz-van državnih institucija nadležnih za spoljne politike. Bilateralnim ugovo-rom između dve zemlje mogu se obrazovati posebne međudržavne komisi-je, komiteti i druga radna tela za bavljenje određenim pitanjima koja se tičuunapređenja međusobnih bilateralnih političkih i ekonomskih odnosa.1 Utom smislu, aktivnosti kulturnog i informativnog centra, privrednog pred-stavništva, trgovinskog predstavništva, turističkog biroa u inostranstvu, inajzad predstavništva komore, koja su izvan državne službe – definisani sukao para- ili pseudo-diplomatija.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

831 Susan Strange, “States, firms, and diplomacy”, International Affairs, Vol 68, No. 1 (1992), pp.

6–8.

Ekonomski i drugi odnosi i saradnja u oblasti regionalnih ekonomskih in-tegracija postali su globalni trend, jer tim putem protiče najveći deo tržišnihvrednosti, roba, usluga, kapitala, radne snage i ljudi u savremenom svetu. Pri-vrede postaju sve više međuzavisne, i potrebno ih je institucionalno povezatii trasirati put biznisu. Stoga su privredne komore uključene u proces regional-nih ekonomskih integracija, povezujući se sa partnerima u funkciji ekonom-skog, trgovinskog, pravnog i kulturnog povezivanja u širem smislu.

Proces diplomatizacije zahvatio je najvažnije segmente privredne saradnjei orijentisanost privrednih tokova na saradnju sa inostranstvom.2 Zajedničkaulaganja, greenfield i brownfield investicije, davanje koncesija, dugoročna proiz-vodna kooperacija i izvođenje zajedničkih radova, samo su neki od poslova ukojima domaća preduzeća vide šansu za stvaranje većeg profita. Privrednekomore, sa misijom ostvarivanja viših oblika privredne saradnje, prate celo-kupan proces privrednih subjekata od ideje i izrade studije izvodljivosti, dorazrade i realizacije projekta sa inostranim partnerom. Kako bi se Srbija pro-movisala kao pouzdan privredni partner i kao atraktivna destinacija za ula-gače, važno je obratiti pažnju i na broj nastupa u sredstvima informisanja, kaoi na broj organizovanih sajmova i privrednih izložbi.

Savremeni svet karakterišu međusobno isprepleteni procesi globalizaci-je i regionalizacije, i povezivanje privreda u regionima sa ciljem stvaranjainterregionalnih i geoekonomskih prostora.3 Najuticajnije savremene regio-nalne integracije odvijaju se u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji,koja predstavlja strateški cilj Srbije.

Podrška biznisu kroz projektne i poslovne usluge

Podrška biznisu kroz projekte i poslovne usluge nalazi se u središtu ak-tivnosti komora i od opšteg je interesa za privredni rast i razvoj Srbije.Pružanjem inoviranih usluga komore kontinuirano doprinose ostvarivanjurasta i razvoja svojih članova i jačanju njihove konkurentne sposobnosti naunutrašnjem i međunarodnom tržištu.

Na međunarodnom planu, najbolje ostvarivanje interesa privredni su-bjekti postižu posredstvom privrednih komora i njene mreže predstavništa-va u inostranstvu. Privredne komore, kao nosioci aktivnosti i usluga premasvojim kompanijama članicama, zastupaju i štite interes privrednih subje-kata u inostranstvu. Dugoročni ciljevi komorskog sistema Srbije su stabilnai konkurentna privreda, unapređenje uslova za investiranje i poslovanje,viši životni stanadard građana, kao i ekonomski rast i razvoj Srbije.

Kao podrška srpskoj privredi u povećanju izvoza i privlačenju direktnihstranih investicija, evropskim i međunarodnim inetgracijama – komora raz-vija svoju ekonomsku saradnju preko mreže predstavništava u svetu i krozbilateralne sporazume sa partnerskim komorama. U cilju intenziviranja sa-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

842 Ibidem.3 Milica Delević, Globalizacija kao savremeni međunarodni proces, Beograd, 2006.

radnje srpskih preduzeća sa inostranim, kao i prisustva roba i usluga iz Sr-bije, komore nude niz konkretnih usluga koje vode do ostvarivanja pozitiv-nog poslovnog rezultata. Neke od usluga koje privrednici koriste prilikominternacionalizacije poslovanja su: uspostavljanje direktnog kontakta sa po-tencijalnim partnerima, provera boniteta kompanije, pružanje usluga oopštim informacijama o tržištu, pravnoj i poreskoj regulativi i carinama, or-ganizacija i poseta privrednih delegacija, podrška u naplati potraživanja,spoljnotrgovinski poslovi, obezbeđivanje nastupa na sajamskim manifesta-cijama. Spoljnotrgovinski poslovi čine središte aktivnosti predstavništavaprivrednih komora, jer se uspeh rada ogleda upravo u broju sklopljenih po-slova, povećanju izvoza, obimu deviznog priliva. Po pravilu, uspešna spolj-notrgovinska saradnja između dve države odnosno njihovih preduzeća,najviše doprinosi i unapređenju političkih i drugih bilateralnih odnosa.

Na polju evropskih integracija, komore pružaju pomoć članovima uaktivnostima na pripremi za uključivanje na jedinstveno evropsko tržište,ističući potrebu podizanja konkurentnosti proizvoda i usluga, investiranjau tehnološki razvoj i inovacije, kao i uvođenja novih znanja i programa.Predmet člana 16 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je pre sve-ga unapređenje ekonomske i trgovinske saradnje sa državama koje su uprocesu stabilizacije i pridruživanja.4 Srbija ne samo da poštuje ovu obave-zu, već i unapređuje saradnju sa zemljama potpisnicama Sporazuma CEF-TA 2006, Rusijom, Ukrajinom i Turskom, sa kojima kao i sa zemljama regi-ona ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. U kontekstu ovogmeđunarodnog ugovora i regionalne saradnje, komore potpomažu ovajproces organizovanjem susreta poslovnih ljudi (B2B) i privredno-državnihdelegacija, i povezivanjem partnera. Uvođenje evropskih standarda i sve-obuhvatni poslovni inženjering, pomeraju granice dosadašnjeg poslovanjai menjaju tok daljeg privređivanja.

Privredne komore takođe učestvuju i u realizovanju niza projekata sainostranim partnerima, čiji rezultat zavisi od ishoda tendera i pregovorasa međunarodnim organizacijama i institucijama. U procesu javnog za-govaranja, komore učestvuju sa izvesnim stepenom lobiranja prema po-tencijalnom partneru, kako bi obezbedile sigurne poslove za privrednesubjekte, članice komore.

Tako je u kontekstu svetske finansijske krize u februaru 2009. godine,Svetska komorska federacija pokrenula prvo istraživanje na temu uticajasvetske ekonomske krize na privredne komore. Rezultati pokazuju da jekod velikog broja komora došlo do porasta članstva. Kao jedan od razlogaza to navedeno je otpuštanje radnika, koje je uticalo na otvaranje novihpreduzeća, pa se ti novi preduzetnici obraćaju svojim lokalnim privrednimkomorama radi pomoći i podrške. O značaju komore govori i podatak da seu uslovima krize preduzeća okreću komorama radi pomoći i usmerenja, jer

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

85

4 Pajević, Milan (ur.), Ekonomsko-privredni vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju,ISAC Fond, Beograd, 2008, dostupan na www.ino.komora.net/Portals/5/EP_vo-dic_kroz_SSP.pdf.

se broj upita preduzeća koja traže pomoć u uslovima ekonomske krize po-većao za 63%.5

Ekonomska diplomatija Srbije i njene perspektive

Politička realnost sa početka 21. veka nametnula je novo etabliranje od-nosa na međunarodnoj sceni. Uključivanje zemalja u razvoju i zemalja utranziciji u tradicionalne međunarodne institucije (STO) i različite ekonom-ske integracije i trgovinske blokove (EU, NAFTA, ASEAN i dr.), zahteva no-vi model nastupa i diplomatskog delovanja, radi što bolje zaštite njihovihekonomskih i političkih interesa u procesu globalizacije savremenih eko-nomskih odnosa.6

Radi jačanja diplomatskih odnosa i osnaživanja diplomatsko-konzular-nih predstavništava, Vlada Republike Srbije donela je odluku da se raspišekonkurs za izbor ekonomskih diplomata, sa zadatkom promovisanja Srbijekao ekonomskog partnera i osnaživanja procesa evropskih i ekonomskih in-tegracija. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je javnikonkurs za izbor ekonomskih diplomata, kako bi privuklo kadrove koji ima-ju iskustva u radu u privredi. Pred kandidate su postavljeni visoki kriteriju-mi koje bi trebalo da ispune u nekoliko krugova testiranja, kako bi se ispro-filisali i odabrali najbolji. Ovaj proces sprovodi se po Zakonu o državnimslužbenicima i u njemu, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvo-ja, aktivno učestvuje i Služba za upravljanje kadrovima Vlade Republike Sr-bije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo spoljnihposlova potpisali su Sporazum o delegiranju ekonomskih diplomata i utvr-dili mehanizme funkcionisanja ovog procesa, jer je prema sistematizaciji rad-nih mesta u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predviđeno da nadužnost stupi 32 ekonomskih diplomata na bilateralnoj osnovi.

Zemlje u koje će biti delegirani ekonomski savetnici odabrane su pre-ma kriterijumu obima robne razmene i investicija koje dolaze iz konkret-nih zemalja, kao i značaja tih zemalja u ukupnim odnosima sa Srbijom.Gradovi u koje će se službenici delegirati prepoznati su kao ekonomski i tr-govački centri, sa snažnom privrednom orijentacijom. Tako su najznačajni-ji spoljnotrgovinski partneri Republike Srbije Italija, Austrija, Rusija, Bosnai Hercegovina i Nemačka. Ekonomske diplomate, pored promocije Srbijekao ekonomskog partnera, aktivno će ispitivati tržišta zemalja, poslovnupraksu, zakone, prepreke za uvoz roba i usluga, i istraživati poslovne mo-gućnosti za domaće firme, stvarajući tako neophodne uslove za usposta-vljanje direktnih poslovnih kontakata između preduzeća dve zemlje. Ak-tivnosti usmerene na privlačenje investicija, pored prezentiranja uslova i

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

86

5 Chamber CEO Survey: First Quarter 2009,World Chambers Federation and InternationalChamber of Commerce, Paris 2009; dostupno na http://www.iccwbo.org/uploadedFi-les/ICC/ICC_Home_Page/News_articles/2009/CEO_survey_final.pdf

6 Jelica Stefanović, Istorijska evolucija ekonomske diplomatije do savremenih diplomatskih metoda istruktura, Beograd 2007.

podsticaja za investiranje u privredu Srbije, podrazumevaće i organizacijususreta i sastanaka na međudržavnom nivou, seminara, investicionih foru-ma i drugih poslovnih konferencija. U skladu sa „Strategijom podsticanja irazvoja stranih ulaganja”, sledeći sektori određeni su kao sektori koji binajviše mogli da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije: poljoprivreda iprehrambena industrija, auto-delovi, bankarstvo i finasijske usluge, ICTsektor, drvna industrija i drugi.7

Takođe, ekonomske diplomate imaće posebna ovlašćenja u organizacijiposlovnog sveta iz dijaspore, predstavljajući potencijale ulaganja u Srbiju.Na taj način potpomoći će se i proces redefinisanja odnosa države premasvojim sunarodnicima. Uspostavljanje i obnavljanje privrednih aktivnostisa maticom dovešće do akumulacije kapitala i povećanja opšteg životnogstandarda građana. Posledično će i sama struktura direktnih stanih investi-cija biti diversifikovana i opredeljena na dugoročno ulaganje i društveno od-govoran rad. Istovremeno, važnost ekonomskih diplomata ogleda se i upromovisanju kulturno-privrednog potencijala, i kreiranju lepšeg imidža islike o Srbiji kao ravnopravnom i pouzdanom ekonomskom partneru. Me-riće se i posmatrati pokazatelji ekonomskih efekata aktivnosti kroz obimspoljnotrgovinske saradnje sa zemljom prijema, broj i vrednost potpisanihugovora, obim direktnih investicija iz države prijema u zemlju imenovanja,kao i broj uspostavljenih produktivnih kontakata u državnim organima ipreduzećima države prijema.

U diplomatskim misijama najrazvijenijih zemalja sveta (SAD, Japan, Ne-mačka, Francuska i dr.), kao i velikih država i ekonomija u razvoju (Kina, In-dija i Brazil), posebno kada su locirane u industrijski razvijenim gradovima,obrazovana su posebna odeljenja koja se neposredno bave poslovima eko-nomske diplomatije.8 Paralelno, postoje i pojedine države koje su posloveekonomske diplomatije izdvojile iz diplomatsko-konzularnih predstav-ništava (DKP) i poverile ih predstavništvima privrednih komora u državiprijema. U svim DKP-ima Srbije posebna pažnja posvećuje se vršenju poslo-va ekonomske diplomatije, s tim što u većim predstavništvima postoje po-sebna odeljenja dok se u manjim DKP-ima bar jedan diplomata bavi ovimveoma opsežnim i zahtevnim poslom.

Perspektive ekonomske diplomatije

Posledično, postavlja se pitanje potrebe za širenjem administracije, fi-nansiranjem većeg broja službenika, odnosno povećanjem troškova izbudžeta Republike Srbije, ukoliko istovremeno postoje i kancelarije pred-stavništava Privredne komore Srbije u 10 zemalja najznačajnijih srpskih tr-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

87

7 „Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja“, Ministarstvo za ekonomske odnose sainostranstvom Republike Srbije, Sektor za strana ulaganja, Beograd, mart 2006.

8 Dominic Kelly, The Business of Diplomacy: The International Chamber of Commerce meets theUnited Nations, Centre for the Study of Globalization and Regionalisation, Working PaperNo. 74, Warwick, May 2001.

govinskih partnera Evrope (Ruska Federacija, Nemačka, Austrija, Francu-ska, Belgija, Italija, Bugarska, Ruminija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina).Prema istom modelu, u Beogradu su osnovana brojna predstavništva ino-stranih privrednih komora, među kojima su francusko-srpska, italijansko-srpska, austrijska, britanska, američka i druge. Prema podacima Agencijeza privredne registre iz 2008. godine, u Srbiji postoji 1.486 stranih privred-nih predstavništava i 130 ogranaka stranih pravnih lica, što je poseban do-kaz da postoji interesovanje inostranih investitora za ulaganje kapitala usrpsku privredu.9

Nadalje, potrebno je napraviti jasnu distinkciju poslova između pred-stavnika poslovne zajednice, delegiranih od strane privrednih komora, i po-slova koje treba da obavlja ekonomski diplomata. Predstavnici komora suujedno i veliki poznavaoci tržišnih prilika, i zahvaljujući direktnoj komuni-kaciji sa privrednicima prepoznati su partner od strane biznis zajednice.Kompanije su navikle da imaju sagovornika i instituciju kroz koju mogu daostvaruju svoje interese i potražuju usluge. Sa druge strane, održivost posto-janja komorskih predstavništava u inostranstvu ostvaruje se i komercijaliza-cijom određenih usluga, što dodatno umanjuje opterećenje budžeta komo-re, odnosno privrede. U zapadnim ekonomijama razvijenih zemalja komo-re su značajan činilac u odnosima između privrede i državne administraci-je, i u ekonomijama zemalja poput Nemačke, Austrije i Francuske postojiobaveza njihovog organizovanja. Komore predstavljaju partnera vladi, od-nosno sagovornika sa kojim se u dijalogu dolazi do boljih zakonskih rešenjaiz oblasti privrede, i unapređuje društveno-ekonomski razvoj.

Sa druge strane, koncept po kojem bi ekonomski savetnici bili birani izredova komorskog sistema, odnosno privrede, bio bi dobar iz više razloga.Uvođenjem komorskih eksperata iskoristio bi se postojeći kadar koji pose-duje iskustvo i logistiku u vidu mreža privrednih komora u svetu, kao naj-značajnijih institucija organizovanih od strane privrede. Potrebno je usta-noviti jednoobrazni sistem komunikacije, kako bi se poslovi vodili na jed-nom mestu, a pružale potpune i valjane informacije. Ne treba posebnoistaći da je nužno kreirati tim ekonomskih savetnika koji će zastupati inte-rese države i građana. Biznis utiče neposredno putem lobiranja na nivoukompanija, preko granskih asocijacija i preko asocijacija koje obuhvatajunacionalnu privredu, što upravo govori da su komore direktni učesnici uekonomskoj diplomatiji.

Pretpostavlja se da će ovako jasna koncepcija opravdati napore državekao i sredstva, jer će se stvoriti novi kadrovi osposobljeni za međunarodneodnose u oblasti privrede. Uz proaktivni pristup i dvosmerno obaveštava-nje i razmenu informacija sa resornim ministarstvima, komorama, nevladi-nim sektorom i drugim privrednim udruženjima, otvoriće se nove poslov-ne mogućnosti za snažnije delovanje privrednih subjekata.

U tom smislu, podeljeni su stavovi o slanju ekonomskih savetnika u di-plomatsko-konzularna predstavništva, jer zbog načina na koji se programi

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

88 9 Prema izvorima Agencije za privredne registre.

realizuju neće mnogo pomoći u dovođenju stranih investitora u Srbiju. Na-ravno, ovo je stav određene grupe, ali je važno da se država okrenula eko-nomiji i privredi. U partnerskom odnosu sa privrednim subjektima, poseb-no malim i srednjim preduzećima, moguće je oporaviti zanemoćalu privre-du. Zemlje u razvoju neminovno bi trebalo da se ugledaju na najrazvijenijezemlje, i da po ugledu na njihove ekonomske i političke programe opredelesvoje spoljnopolitičke i spoljnoekonomske prioritete, jer i one same pomoćusnažnog ekonomsko-diplomatskog angažmana ostvaruju svoje interese.10

U tom kontekstu, opredeljivanje za što jaču ekonomsku diplomatiju na-meće se kao neminovnost. Srbija je, posle izvršenih demokratskih prome-na i opšteg društvenog konsenzusa za političkim i ekonomskim promena-ma, istakla kao jedan od spoljnopolitičkih prioriteta potrebu povratka iliobnavljanja članstva u međunarodnim organizacijama, što je u velikoj me-ri do sada i učinjeno. Srbija će svoju spoljnopolitičku dimenziju posebnounaprediti u načinu zastupanja odnosa sa drugim međunarodnim organi-zacijama. Ekonomska integracija Srbije nije napredovala samo kroz proce-se trgovinske liberalizacije, već i kroz povećanje priliva iz EU, putem raz-ličitih oblika ulaganja kroz brownfield i greenfield investicije, privatizaciju iakvizicije. Stoga je od posebnog značaja uključivanje Srbije u multilateral-ne monetarne i trgovinske sisteme (Svetska banka, Međunarodni monetar-ni fond, Svetska trgovinska organizacija, Evropska banka za obnovu i raz-voj, Evropska investiciona banka i dr.). U tom smislu, jedan od značajnijihprioriteta naše spoljne ekonomske politike i diplomatije jeste pristup Svet-skoj trgovinskoj organizaciji, uzimajući u obzir globalni značaj ove organi-zacije i njenu institucionalnu povezanost sa MMF-om i Svetskom bankomu kreiranju makroekonomskog okruženja. Ove aktivnosti Srbiju bi vodilezaokruživanju ekonomskog i finansijskog ambijenta neophodnog za ubr-zano sprovođenje reformi i razvoj.

Zaključak

Institucije sistema i regulativa u privredama u tranziciji imaju velikiznačaj za proces dostizanja razvijenih tržišnih privreda. Predstavništva pri-vredne komore u inostranstvu i međukomorska saradnja predstavljajuvažni kariku u razvijanju privredne saradnje između domaćih i inostranihpreduzeća u ostvarivanju zadataka ekonomske diplomatije. Stoga su se pri-vredne komore oduvek, u okviru svojih nadležnosti, trudile da na najboljimogući način promovišu izglede domaće privrede u inostranstvu, jer čestosu velike i uspešne kompanije ambasadori pozitivnog imidža ekonomije usvetu.11 Samim tim što su razvijenije privreda, država i njene institucije,značajnija je i uloga ekonomske diplomatije u njima, i obrnuto.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

89

10 „Da li su potrebne ekonomske diplomate?“, prilog RTS-A, 23. maj 2009, dostupno na:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/63241/.

11 O ovome takođe videti: Henri Kisindžer, Diplomatija, knjiga I i II, Verzal Press, Beograd,1999.

Najveći preduzetnik sveta – kako se i sam naziva – Bil Gejts je izjavio:„Vođenje biznisa ne može se zamisliti bez učešća vlade i njenog podsticajaod društvene koristi”.12 Posledično, jedino kroz tesnu saradnju privrede idržave možemo ostvariti cilj opšteg ekonomskog dobra. Diplomatsko-kon-zularna predstavništva predstavljaju državu, a komore privredu jedne ze-mlje. Stoga inicijativa za imenovanje ekonomskih savetnika pri diplomat-sko-konzularnim predstavništvima jeste dobra, ali nije dovoljna, jer bi pred-stavljala multiplikaciju državnog delovanja u cilju ostvarivanja ekonomskihinteresa, što nije moguće bez sudelovanja privrede. Autor smatra da je po-trebno da se ekonomski savetnici regrutuju iz redova komorskog sistema,kako bi se kroz saradnju sa privrednim komorama i njihovim predstav-ništvima u inostranstvu sinergično radilo na kreiranju povoljnog privred-nog ambijenta.

Bibliografija

1. Chamber CEO Survey: First Quarter 2009,World Chambers Federation andInternational Chamber of Commerce, Paris 2009

2. Delević, Milica, Globalizacija kao savremeni međunarodni proces, Beograd,2006.

3. Kelly, Dominic, The Business of Diplomacy: The International Chamber ofCommerce meets the United Nations, Centre for the Study of Globalizationand Regionalisation, Working Paper No. 74, Warwick, May 2001.

4. Kisindžer, Henri, Diplomatija, knjiga I i II, Verzal Press, Beograd, 1999.5. Pajević, Milan (ur.), Ekonomsko-privredni vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i

pridruživanju, ISAC Fond, Beograd, 2008.6. Stefanović, Jelica, Istorijska evolucija ekonomske diplomatije do savremenih di-

plomatskih metoda i struktura, Beograd, 2007.7. Strange, Susan, “States, firms and diplomacy”, International Affairs, Vol 68,

No 1, January 1992, pp. 6–8.8. „Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja“, Ministarstvo za eko-

nomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije, Sektor za strana ula-ganja, Beograd, mart 2006.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

90

ABSTRACTThe paper treats the position of the Roma focusing on its mediadimension. The transformation of the system in the post-communistperiod has reduced job opportunities in the social sector, whileeconomic activities based on market rules have created competitiveconditions that have made predominantly uneducated and unskilledRoma population face with even smaller job opportunities throughoutEastern Europe. By a larger part, the Roma population is presented tothe public in Serbia through the eyes of non-Roma media, usingnumerous stereotypes. At the same time, Roma media neither pursueeducational function nor do they foster a cultural dialogue in theinteraction with the majority population. Local Roma radios practicallyoperate in isolated zones, but in the opinion of the Roma elite suchkinds of media are the most suitable. Electronic Roma media should bebetter linked with each other and more co-operative, too. They shouldmake and exchange broadcasting programmes more often amongthem. At the same time, they should offer to national and local, non-Roma broadcasters their news and information programmes and makeindependent broadcasting production in Roma language. Ključne reči: Romi, informisanje, mediji, prava manjina, televizija, radio

Uvod

Romi su narod indijskog porekla. Razlozi njihovog nomadskog životabili su proterivanje, proganjanje, ratovi i potraga za boljim životnim uslovi-ma. Ukupan broj romske populacije u svetu veoma je teško sa sigurnošćuutvrditi. Procene kazuju da u različitim delovima sveta živi između 5 i 10miliona Roma. Najveća naseljenost Roma zabeležena je u Jugoistočnoj Evro-pi, Centralnoj Evropi, Americi, i Rusiji i ostalim zemljama naslednicama ne-kadašnjeg SSSR-a. Manji broj Roma rasut je po Zapadnoj Evropi, Srednjemistoku i Severnoj Africi.

Međunarodni romski kongres (RIC) održao je svoju prvu konferenciju uLondonu 1971. godine. Rezolucija Ujedinjenih nacija koju je Potkomisija za

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

91

UDK: 316.774-054.57Biblid 0543-3657, 59 (2009)God. LX, br. 1134, str. 91–104Pregledni radMaj 2009.

Romi i medijiMirjana Dolovac

Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad

zaštitu od diskriminacije manjina prihvatila 1977. bila je prva koja je Romepomenula kao manjinu. Od tada su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OEBS iEU prihvatili nekoliko rezolucija i preporuka koje se posebno odnose na Ro-me. Godine 1991. odobrena je Rezolucija br. 65 za zaštitu Roma, a 1992.Evropska povelja o regionalnim jezicima i jezicima manjina priznala je rom-ski jezik kao neteritorijalni jezik. U Srbiji, Romi status nacionalne manjineimaju tek od 2002. godine.

U ovom radu ćemo se, nakon prikazivanja opštih podataka o naseljimai jeziku Roma i opštim problemima, osvrnuti na položaj Roma u Evropi da-nas. Središni deo teksta bavi se pitanjem razlike između medija manjina imanjina u medijima, i nudi analiza delovanja romskih medija u Srbiji, kao ipredstavljanja Roma u „mejnstrim” medijima. Analiza se oslanja prvenstve-no na podatke iz istraživanja koja su obavile nevladine organizacije, domaćistručnjaci, i međunarodne organizacije i agencije koje deluju u Srbiji.

Naselja, jezik i opšti problemi Roma

Romi se sredinom jedanaestog veka javljaju u srednjovekovnim vizan-tijskim zemljama. Između 1289. i 1309. pominju se u balkanskim zemljama.Veća romska grupa stigla je u makedonske i srpske zemlje u vreme vlada-vine srpskog kralja Stefana Dečanskog. Iz tog perioda potiče podatak da je1323. godine jedna artističko-akrobatska romska grupa posetila ove prede-le. Posle Kosovske bitke Romi su masovno stizali u Srbiju i ostale južnoslo-venske zemlje. Najviše je bilo zanatlija metaloprerađivačke struke, ali i pe-vača, svirača i drugih muzikanata.

Posle Prvog svetskog rata kao Romi se izjasnio mali broj stanovnika Ju-goslavije. Po zvaničnim podacima tada je bilo 34.919 Roma, mada istraživačiprocenjuju da ih je bilo mnogo više. Tako se procenjuje da je pred Drugisvetski rat u Jugoslaviji bilo 250.000 Roma. Razlog je bio što je među Romi-ma bilo simbioze, asimilacije i pretakanja u sve druge narode, o čemu posto-je mnogobrojni podaci. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godinaosnovana su prva romska udruženja u zemlji. Ovo se odrazilo na rezultatepopisa, te ih je od popisa 1971. na svakom sledećem bilo sve više. Na posled-njem popisu 2002. godine utvrđeno je da u užoj Srbiji ima 108.193, a u Voj-vodini 29.057 Roma – dok prema mišljenju romskih lidera u Srbiji danas živiizmeđu 650 i 800 hiljada Roma.

Danas u Evropi ne postoji nijedan centar koji bi sakupljao, obrađivao iporedio podatke o stanovanju Roma, kao i izvodio zaključke i pouke iz njih.Kako stvarni broj Roma i njihovih porodica, tako i materija stanovanja, osta-ju zamagljeni. Romsko stanovništvo u Srbiji živi u teškim stambenim i na-seljskim uslovima. Tipologiju romskih naselja određuje nekoliko osobeno-sti. Kako objašnjavaju stručnjaci, važnu osobenost predstavljaju morfološkekarakteristike naselja. U ovaj sklop ulaze oblik ulične mreže, oblik i izgledblokova koje one formiraju, oblik i veličina parcela, vrsta kuća i sl. Pitanjemorfologije je ključni faktor u definisanju mera za tretman nekog naselja udonošenju odluke da li će naselje biti porušeno, unapređeno ili rekonstrui-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

92

sano. Položaj romskih naselja u gradu jedan je od elemenata koji ne govorisamo o istoriji ili socijalnim odnosima u društvu, već je to jedan od bitnihfaktora koji govori o mogućnostima za unapređenje naselja.1

Glavna orijentacija u procesu unapređivanja romskih naselja trebalo bida bude poboljšanje onih naselja koja u budućnosti mogu da postoje kao ko-heretne zajednice. Legalizacija romskih naselja i rešavanje imovinskih pita-nja prvenstveno je politički proces. Ovaj proces može se sprovesti uz dobruvolju i primenu inovativnih rešenja. Neka od naselja moraće da budu po-rušena, budući da se u njima uslovi ne mogu poboljšati, ali bi ovakvomrešenju trebalo pribegavati jedino ako ne postoji nijedno drugo. Romi bi tre-balo, i morali bi da budu uključeni u izradu stambenih i naseljskih projeka-ta od samog početka rada na njima. Sadašnja urbanistička praksa i regulati-va ne odgovaraju izazovima konsolidacije romskih naselja, i zato bi trebaloda budu promenjeni i prilagođeni. Inkluzivni urbanizam – zasnovan nameđunarodnim dokumentima – predstavlja novi profesionalni izazov kojibi trebalo da odgovori na potrebe Roma u oblasti stanovanja i naselja.

Jezik Roma, romani čhib, mnogo je bliži staroindijskom, odnosno sanskri-tu, nego današnjem hindu jeziku. Međutim, milioni Roma rasuti po svetunemaju jedinstveni standardni jezik, jer je nemoguće uspostaviti i održati je-dinstven jezik bez države, odnosno bez njenog kulturnog aparata u koji spa-daju obrazovanje od osnovne škole do univerziteta, masovni mediji i kultur-ne institucije. Mediji koji bi bili u funkciji svih Roma kao pripadnika „globa-lizovane manjine“ nemogući su iz lingvističkih razloga, jer ovu etničku gru-pu odlikuje „heterofinija“. Naime, o jeziku Roma postoje podeljena mišlje-nja. Ibrahim Osmani smatra da Romi imaju jedan jezik, koji je trpeo uticajejezika raznih sredina od kojih je primio određene elemente u fonetici, mor-fologiji i sintaksi. Zbog toga i dolazi do razlike u govorima raznih grupa Ro-ma. Romski jezik danas mnogi dele na dijalekte koji to u stvari nisu, jer suto nazivi prema zanimanjima: Erlije, Arabadžije, Džambazi, Lejaši, Koritarii dr. Svenka Savić navodi dve osnovne tendencije u pogledu standardizaci-je romskog jezika. Jedna izgrađuje osnovne principe standardizacije rom-skog jezika na integracionalnom nivou, kako bi se povezali različiti dijalek-ti Roma, čime bi standardizacija jezika po sebi postala integracioni faktormeđu rasutim romskim grupama u svetu. Drugi proces standardizacije tečeu pojedinim zemljama u kojima Romi žive.2

Pokušaji standardizacije romskog jezika u našoj zemlji, na kojoj je 1995.godine radio Trifun Dimić, ukazuje na tri osnovne teškoće: izrada ortografi-je, rečnika i osnovnih udžbenika i priručnika za početno obrazovanje dece,i obrazovanje nastavnika Roma za razrednu nastavu na maternjem rom-skom jeziku. Istraživački rezultati o obrazovanju romske dece u okviru po-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

93

1 Zlata Vuksanović-Macura i Vladimir Macura, Stanovanje i naselje Roma u Jugoističnoj Evro-pi: prikaz stanja i napretka u Srbiji, Društvo za unapređenje romskih naselja, Institut za arhi-tekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007, str. 36.

2 Svenka Savić, „O jeziku Roma“, u: Miloš Macura (prir.), Cigani/Romi u prošlosti i danas,Zbornik radova sa naučnog skupa, Komisija za proučavanje života i običaja Roma, SANU,Beograd, 1996, str. 25.

stojećeg obrazovnog sistema u Srbiji ukazuju na to da takav sistem ne odgo-vara potrebama romske zajednice, već doprinosi većoj deprivaciji romskedece i u školi i u društvu.

Siromaštvo je dominantan faktor svakodnevnog života Roma, i ono se ge-neralno definiše kao višestruka uskraćenost mogućnosti zadovoljavanja po-treba u ključnim sferama života u poređenju sa prosečnim mogućnostima ko-je postoje u jednoj zajednici. To nije samo nedostatak materijalnih sredstavaveć i nedostatak obrazovanja ili prihvatljivog zaposlenja, loši stambeni uslovii zdravstveni problemi. Siromaštvo jeste višestruki nedostatak u ključnim sfe-rama života (ishrana, zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, stanovanje,društveni napredak, itd.) koji je ispod prosečnih mogućnosti jedne zajednice.Ovo je relativistički pristup koji siromaštvo vidi u kontekstu određenog socio-ekonomskog miljea. Romsko siromaštvo dodatno je opterećeno stigmatizaci-jom, predrasudama i isključivanjem onih koji su drugačiji od većinske popu-lacije. Značajan deo romske populacije koji je uhvaćen u krug siromaštva, bezmogućnosti da se iz njega izvuče sopstvenim snagama – nikada nije bio pri-hvaćen od strane dominantnog stanovništva, što predstavlja otežavajuće ele-mente koji utuču na romsko stanovništvo.

Tokom devedesetih godina Soroš fondacija Jugoslavija (kasnije Fond zaotvoreno društvo) bila je glavni podržavalac mnogobrojnih projekata usme-renih na poboljšanje položaja romske populacije. Podrška nije bila samo mo-ralna već i materijalna. Ovoj aktivnosti kasnije su se pridružile i druge broj-ne inostrane i međunarodne organizacije i razvojne agencije. U drugoj polo-vini devedesetih i početkom dvehiljaditih stvoreno je mnoštvo romskih or-ganizacija koje su na terenu sprovodile programe edukacije i bavile se hu-manitarnim radom, a delom i programima iz ekonomske sfere. Ovaj radojačao je romsku zajednicu i pomogao joj da se uzdigne iznad nekadašnjihromskih organizacija iz vremena socijalizma – u nove i moderne NVO, kaoi da se prilagodi novim okolnostima tranzicije. Oformljen je Nacionalni savetromske nacionalne manjine kao telo koje operativno deluje na području čitavezemlje i u svim oblastima života. U periodu od 2002. do 2004. odvijao se radna pripremi Nacrta Strategije za integraciju i davanje novih ovlašćenja Ro-mima. Na osnovu toga izrađeni su akcioni planovi za obrazovanje, zapošlja-vanje, zdravlje i stanovanje, čiji je nosilac bilo Ministarstvo za ljudska i ma-njinska prava. Uporedo s tim, u mnogim drugim resorima razvijale su se ipojedinačne i složene strategije i akcioni planovi koji su se ticali, pored osta-log, i Roma. Sve je ovo početkom 2005. godine dovelo do učešća Srbije umeđunarodnom projektu Dekada za uključivanje Roma 2005–2015.

Položaj Roma u Evropi

Romi se mogu smatrati prvim evropskim narodom koji je „uklonio”evropske granice mnogo pre postojanja bilo kakvih međunarodnih ugovo-ra ili konvencija. Putovali su širom Evrope obogaćujući svoju kulturu kultu-rom zemalja u kojima su boravili, i istovremeno obogaćujući evropsko kul-turno nasleđe.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

94

Savet Evrope je, uz finansijsku podršku Evropske komisije, svojevreme-no pokrenuo kampanju pod nazivom „Dosta!”, čiji je cilj bio da poboljša sta-nje Roma u društvu, razbije predrasude i stereotipe, poboljša njihovu poli-tičku edukaciju i podigne svest Roma o njihovim osnovnim pravima – ali isvest drugih građana o tome da je ta nacija ista kao i svaka druga. Kampa-nja se sprovodi i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori.Ona uključuje izložbe, predavanja, televizijske spotove, audio-materijal, kaoi razna vizuelna pomagala i slogane za podizanja svesti o Romima. Koordi-nator kampanje iz Odeljenja za Rome i nomade pri Savetu Evrope IvanaD’Alesandro objasnila je da je za naziv kampanje izabrana reč „Dosta!” za-to što ima isto značenje u čitavom regionu. Ona je istakla da su Romi najdi-skriminisanija grupa u Evropi.3

U ovom poduhvatu Savet Evrope, kao čuvar ljudskih prava, podržan jeod strane Evropske komisije; obe institucije bore se za promenu stavova –da podsete da Romi imaju ista prava kao i bilo koji drugi Evropljani. Samakampanja predstavlja svojevrstan paradoks, jer u Evropi na početku 21. ve-ka ne bi ni trebalo da postoji potreba za borbom za prepoznavanje građan-skih prava manjinskih grupa. Savet Evrope se bori da preokrene predrasu-de i Evropljanima postavi izazov, na taj način što će se osloboditi predrasu-da i bolje upoznati Rome.

Medijska kampanja „Dosta!” sadrži medijski paket koji je dizajniran zanovinare sa namerom da više saznaju o Romima, ali takođe i da dođu u kon-takt sa njima kroz kompletiranu listu romskih i neromskih nevladinih ora-nizacija u njihovoj zemlji. Medijski paket takođe sadrži i audio-vizuelne ma-terijale koje novinari besplatno mogu koristiti u svom izveštavanju o Romi-ma. Dokumenti uključeni u ovaj paket ne mogu se smatrati sveobuhvatnomslikom veoma složene romske kulture i identiteta, već samo naporima upočetnom doprinosu, kroz medije, za borbu protiv predrasuda i stereotipau odnosu na Rome. Kroz otvoreno takmičenje, škole i akedemije umetnosti,umetnici i agencije zemalja učesnica pozvani su da izrade kratki video zapiskoji promoviše osnovne poruke kampanje. Pobednički video zapisi biće bes-platno emitovani na televizijskim stanicama učesnicama, i korišćeni od stra-ne Veća Evrope i njegovih partnera.

Istovremeno, Program UN-a za razvoj (UNDP) pozvao je zemlje na isto-ku Evrope da pomognu Romima da se izvuku iz društvene izopštenosti.Romska manjina u istočnoj Evropi po nekima broji i do 10 miliona, i u da-našnje vreme među njima je veoma malo nomada, ali oni tvrde da im se po-ložaj od 1990. pogoršao, što potvrđuje i statistika UN-a. Svaki šesti Rom„konstantno gladuje”, svaki treći je bez stalnog zaposlenja, otprilike isto to-liko je u proseku uspelo da završi osnovnu školu, a svaki peti Rom ne šaljesvoju decu u školu zato što nemaju pristojnu odeću. Ovo su podaci iz studi-je UNDP-a, koja se zasniva na iskazima oko 5.000 anketiranih Roma iz petzemalja. Prema rečima direktora UNDP-a za Evropu, donatorske grupeobezbeđuju pomoć, ali nevladine organizacije nisu uspele da se udruže i da

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

953 „Dosta diskriminacije Roma“, Danas, Beograd, 1. mart 2007.

pripreme projekte koji bi romskim zajednicama pomogli da prestanu da pri-maju milostinju, da se izvuku iz sitnog kriminala i da se trajno plasiraju natržište rada. Ukoliko se ne preduzmu mere za integrisanje Roma u društvo,EU će se suočiti sa ogromnim brojem nezaposlenih pripadnika ove manjinei sa porastom napetosti zbog njihove izopštenosti iz društva, dodaje se u iz-veštaju UN-a, koji su prenele agencije.4

Evropski parlament je prva evropska institucija koja je ozbiljno shvatilatežinu položaja romskih grupacija u zemljama EU, posebno u novim člani-cama sa istoka Evrope. Parlamentarci su skrenuli pažnju na jedini dosadsačinjeni izveštaj Evropske komisije o položaju Roma u proširenoj EU, iz2004. godine, u kojem se ukazuje na „krajnje neprihvatljivu ravan odbojno-sti i kršenja ljudskih prava protiv Roma, Cigana i Putnika u Evropi”. Taj iz-veštaj je, u suštini, zasnovan na podacima i nalazima samih članica EU na is-toku Evrope.5 Evropski parlament je, u obrazloženju rezolucije o „StanjuRoma u EU”, podvukao da su Romi največa etnička manjina u zemljama EUod ukupno deset miliona ljudi, a da žive u većini država EU u uslovimakrajnje bede i socijalnog isključenja, gurnuti na rub društava u kojima su na-stanjeni, bez pristupa obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti.Evropski parlamentarci konstatovali su da „praktično ne postoji” učešće Ro-ma u javnom životu i donošenju odluka koje se njih neposredno tiču, dok sepriznavanje romske kulture odvija usporeno. Ocenili su da se težina naci-stičkih zločina u istrebljenju romskog življa mora javno priznati Zatim suosudili svaku vrstu diskriminacije prema Romima i zatražili da se u EU i ze-mljama kandidatima za ulazak u članstvo Unije, Romi priznaju kao „evrop-ska i lingvistička manjina”. Poslanici Parlamenta Evropske unije zatražili suod Evropske komisije da izdejstvuje kod vlada članica preduzimanje merakoje će poboljšati ekonomsku, socijalnu i političku integraciju romskogživlja, a posebno žena.

Do sada je izgleda bilo malo konkretnih mera Evropske komisije i dru-gih tela EU na evropskoj ravni, kada su u pitanju nastojanja da se spreči dis-kriminacija i poboljša položaj romske populacije. Akcije su uglavnom vodi-le nevladine organizacije ili vlasti zemalja u kojima romske etničke manjinežive. U pokušajima da se u sektoru komesara nadležnog za ljudska i manjin-ska prava u Evropskoj komisiji sazna da li su na osnovu izveštaja Komisijepreduzimani neki koraci, rezultiti su bili veoma šturi. Pitanje romskih zajed-nica na nivou cele Evropske unije stavlja se u kontekst zaštite ljudskih i ma-njinskih prava, zajedno sa ostalim etničkim grupama u zemljama EU.

Ipak, negde ima i drugačijih primera, kao u Andaluziji tako i u celoj Špa-niji. Romi su tamo ostali privrženi svojoj kulturi i jeziku, i drevnom identi-tetu. Velikim delom uključeni su u špansko društvo. Žive u stalnim naselji-ma, i uglavnom su ulični prodavci. Računa se da oko 80 odsto španskih Ro-ma pripada kategoriji takozvanih „nevidljivih Roma”, što znači, kako su to

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

96

4 The Roma in Central and Eastern Europe: Avoiding the Dependency Trap, UNDP, Bratislava,2002.

5 The Situation of Roma in an Enlarged European Union, European Commission, Brussels, 2004.

sami za sebe rekli u istraživanju koje je objavila španska štampa, da su„građani kao i svi drugi koji se bore za svakodnevni život, krov nad glavom,posao, porodicu”. „Gitanos”, kako Španci zovu Rome, u Španiju su došli u15. veku. Sada ih ima 650 hiljada, a jedan posto njih ima fakultetsku diplo-mu. Od tih romskih akademskih gradana 80 odsto su žene.

Kada se govori o integraciji Roma, dobro bi bilo da se ima u vidu dauspeh integracije zavisi od toga da li se ona primenjuje na svim nivoima, ane samo među nevladinim organizacijama, jer državom upravljaju političaria ne nevladin sektor. U tom pogledu dobar primer predstavlja Mađarska. Uovoj članici EU političke partije se utrkuju koja će od njih u svoje listeuključiti što više kvalitetnih Roma. Evropski parlament ima dve pripadniceRomske manjine iz Mađarske, iz različitih političkih partija. Ove se partijetakmiče ne samo da zadobiju što više pristalica i članova, nego i u pogleduideja – koja će od njih ponuditi bolje inicijative da se problemi Romauspešnije rešavaju.

U Evropi žive milioni Roma, i kao grupa Romi poseduju veoma značaj-nu količinu potencijalne moći. Dok sa jedne strane postoji mnogo antirom-skih osećanja, istovremeno rastu i simpatije za Rome i razumevanje za nji-hove teškoće, i sve veći broj ljudi koji nisu Romi podržava ideju o jačanjuromskog pokreta.

Razlika između medija manjina i manjina u medijima

Manjina se sociološki određuje kao društvena grupa koju karekteriše ne-dostatak moći u odnosu na većinu. Tu spadaju stari, siromašni, kao i jezičke ireligijske, a naročito etničke manjine. Odnos većine prema manjini uvek je od-nos moći: većina koja dominira je jedna, dok se naspram nje nalazi više manji-na. Povezanost brojnosti i društvene moći veoma je uočljiva kada se porederazličite etničke manjine međusobno, i u odnosu na većinu. Pored čisto socio-loške dimenzije moći, za konstituisanje manjina neophodne su i zajedničkevrednosti, verovanja i samoopažanja, odnosno grupni identitet. Ako toga ne-ma, ne može biti ni reči o manjinskoj svesti, već pre difuznom osećanju raz-ličitosti koja se obično definiše kao uskraćenost u odnosu na većinu.

Da bi se mogla razumeti uloga manjina kao agenasa informaciono-ko-munikacionog sistema, potrebno je uočiti razliku između prisustva manji-na u medijima i medija manjina. Kako obrazlažu Miroljub Radojkoviić iBranimir Stojković, prvo se odnosi na prisustvo manjina i njihovu društve-nu (ne)vidljivost u većinskim medijima, što uključuje i stereotipe i predra-sude o manjinama koji se ponekad oblikuju kao govor mržnje. U drugomslučaju, reč je o medijima samih manjina – onima koji su, pre svega, u funk-ciji komunikacije unutar manjinske zajednice. Razlika između ta dva tipamedija nije uvek odsečna, i u stvarnosti ima dosta prelaznih slučajeva, kaošto su na primer manjinske multikulturalne redakcije unutar nacionalnihRTV sistema. Ona je, međutim, važna makar i samo kao idealno-tipskakonstrukcija, jer olakšava razumevanje različitih uloga medija u izgradnji iodržavanju kulturnog identiteta manjina, usmeravanju njihovog društve-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

97

nog i političkog aktivizma i definisanju njihovog odnosa prema većini idrugim manjinama.6

Istorijski gledano, sve do Francuske buržoaske revolucije 1789. godine,manjine su shvatane pre svega u kategorijama religijske pripadnosti. Tek jeprincip nacionalne suvernosti vodio konceptu nacionalne države i otvoriomogućnost nacionalnim odnosno etničkim kategorijama. Etnonacionalniprincip pripadanja od tada postaje dominantan, i to ne samo u evropskimdruštvima, koja su se prva konstituisala kao nacije, već i svugde u svetu. Et-nička manjina se u teritorijalno-političkom ključu može definisati kao soci-jetalna celina, odnosno zajednica unutar jedne države, prostorno situiranana jedan od tri sledeća načina:

– u pograničnom prostoru države;– u unutrašnjosti državnog prostora; i– disperzovana na čitavoj teritoriji države ili samo u nekim njenim delo-

vima.7Treba razlikovati etničke manjine koje imaju državu maticu, i one se

obično označavaju kao nacionalne manjine, i etničke manjine bez nacional-ne države. Prve su alohtone, a druge su autohtone manjine. Povoljniji je po-ložaj alohtonih manjina, jer se nalaze u blizini granice matične nacionalnedržave i uživaju prednosti i solidarnost svojih sunarodnika sa druge stranegranice; ali mogu i da trpe zbog loših međudržavnih odnosa, čiji uzrokmože biti upravo postojanje manjina. Treća grupa manjina koja se naziva„globalizovana manjina”, kao što su Romi, živi u više država i čak na višekontinenata, disperzovana je, tj. ne postoji teritorija na kojoj čini većinu, a ve-za sa pretpostavljenom maticom Indijom više je simbolička. Na primeru Ro-ma može se videti kako se etnička grupa koja nema svoju nacionalnudržavu susreće sa problemima koji direktno utiču na njen položaj unutarglobalnog društva, a zatim i njeno predstavljanje u medijima.

Kada je reč o manjinama u medijima, Miroljub Radojković i BranimirStojković naglašavaju da mediji koji se obraćaju manjinama nastoje da pri-dobiju te ciljne grupe i tako što žele da ih predstave auditorijumu u celini.Međutim, u tom predstavljanju većinski mediji uglavnom pribegavaju po-jednostavljenim mentalnim konstrukcijama, odnosno stereotipima i predra-sudama. Neki istraživači koriste predstavu kaveza (CAGE = Class, Age, Gen-der, Etnicity) da ukažu na osnovne elemente iz kojih se konstruiše identitetmanjinskih grupa. Predstavljanje manjina u medijima trostruko je posredo-vano. Prvo posredovanje je u polju medijske produkcije, drugo u polju re-cepcije, a treće u polju referencije, odnosno egzistencijalne situacije manjina.Ta egzistencijalna situacija manjina prelama se najpre kroz stereotipe akterau polju medijske produkcije (novinari, urednici, pisci scenarija, režiseri, itd.),a zatim i kroz stereotipe auditorijuma. Situaciju čini još složenijom to što deo

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

98

6 Radojković Miroljub i Stojković Branimir, Informaciono-komunikacioni sistemi, CLIO, Beo-grad, 2004, str. 154.

7 Ibidem.

opšteg auditorijuma čine pripadnici manjine. Za nju je takvo medijsko pred-stavljanje jednako ogledanju u krivom ogledalu – onom u kojem manjina vi-di sebe „očima drugih“.8

U ovom slučaju polazi se od dobronamernog ali pogrešnog uverenja daće u medijima zaposleni pripadnici manjinske grupe svojim prisustvom ga-rantovati autentično predstavljanje imagea i autentičnih interesa svoje grupe.U stvarnosti, pripadnici bilo koje manjinske grupe međusobno se razlikujukoliko i pripadnici većine. Stereotipi čine da oni drugima izgledaju sličnijipo (stvarnom i očekivanom) ponašanju, nego što to u stvanosti jesu.

Mediji manjina su oblik komuniciranja unutar samih manjina, ali isto ta-ko i sredstvo komuniciranja između manjine i većine; takođe, ovi medijipredstavljaju i kanal komunikacije između manjine i matične države. U ne-kim zemljama ovi mediji su legalan oblik ostvarivanja manjinskih prava iuživaju državnu podršku, a u drugima su kao i same manjine marginalizo-vani ili čak i zabranjeni, pa deluju ilegalno ili iz inostranstva. Problem ma-njinskih medija je njihov odnos prema globalnom društvu, odnosno većini– ma kako ona bila definisana. Prevelika orijentacija na nezavisnost dovodiu pitanje integritet globalnog društva, dok premalo distance u odnosu navećinsko društvo može da vodi u asimilacuju i nestajanju manjina.

Sve medijske organizacije deo su šireg informaciono-komunikacionogsistema u čijim okvirima deluju, i u tom pogledu mediji manjina nisu izuze-tak. U ovom slučaju od bitnog značaja je uloga države, od čije manjinske po-litike i njenog organizovanja u okvirima medijske politike zavisi da li će me-diji manjina biti podsticani, ignorisani ili suzbijani. Televizija je medijum ko-ji manjine čini vidljivim na način koji je istovremeno i prestižan i efektan.Telvizija kao medijum je skupa, pa je neposredno u obliku vlastite televizij-ske stanice – dostupna samo manjem broju manjinskih zajednica. Uz to idei činjenica da televiziju najčešće kontroliše država, i to mnogo više negoštampu i radio.

Romski mediji u Srbiji

Pravo na informisanje na maternjem jeziku garantovano je kao jedno odosnovnih prava manjina. U Srbiji se javno informisanje, pored srpskog jezi-ka, ostvaruje i na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, rom-skom, hrvatskom, ukrajinskom, češkom, nemačkom, makedonskom, bugar-skom, albanskom, vlaškom i bunjavačkom jeziku.

Kvalitet međuetničkih odnosa, stepen integrisanosti manjina u društvo,odnosno stepen kohezije društva, bezbednost i konačno stabilizacija proce-sa demokratizacije društva, umnogome zavisi od toga kako su uređena ma-njinska prava, pa prema tome i pravo na informisanje na jezicima manjina;i naročito na koji način se normativni okvir ostvaruje u praksi. Oblast javnoginformisanja upravo ulazi u završnu fazu transformacije – u toku je svojin-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

998 Ibidem, str. 151.

ska transformacija medija i preostala (pre)raspodela frekvencija na regional-nom i lokalnom nivou. Sve ove promene proizvode posledice i za medijekoji se bave informisanjem na jezicima manjina, i u konačnoj instanci utičuna ostvarivanje prava na informisanje na maternjem jeziku.

Sa stanovišta manjina, najpovoljnija mogućnost je postojanje posebnihmanjinskih medija u kombinaciji sa postojanjem redakcija za različite jezi-ke manjina, koji proizvode i emituju/objavljuju medijske sadržaje na svommaternjem jeziku preko javnog medijskog servisa, a kojima je poverenojavno ovlašćenje da obavljaju javno informisanje. Najnepovoljnija mo-gućnost jeste da se pripadnici manjina ne mogu informisati na svom jezi-ku, ni preko posebnih „manjinskih” medija, ni preko javnog servisa niti nabilo koji drugi način. Država, u ovom slučaju Srbija, dužna je da obezbediprikladan pravni okvir i uslove za ostvarivanje informisanja na jezicimamanjina; a zatim i da uspostavi efikasan nadzor nad sprovođenjem zako-na i utvrđenih politika kako bi se obezbedilo puno ostvarivanje prava nainformisanje na manjinskim jezicima. Pravo na informisanje na jezicimamanjina može se ostvarivati na dva načina – ili osnivanjem posebnih me-dija, ili emitovanjem odnosno objavljivanjem posebnih sadržaja na jezikumanjine unutar postojećih medija.

Fond za otvoreno društvo je 2007. godine izvršio analizu načina ostva-renja prava na informisanje na jezicima manjina. Sprovedeno je empirijskoistraživanje o raširenosti, karakteristikama i razvojnim potencijalima medi-ja koji se bave informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Romska ma-njina formalnopravno spada u red takozvanih novih manjina, koje sve do-skora nisu imale vlastite medije. Sa druge strane, pošto izvestan broj rom-skih medija emituje program na srpskom jeziku, teško je bilo identifikovatiove medije. Naročito je bilo problema u unutrašnjosti Srbije. Identifikovanoje nekoliko štampanih i elektronskih medija. Prema nalazima Jadranke Je-linčić, dvonedeljnik na romskom jeziku Them, kojem je osnivač bio Nacio-nalni savet Roma, pojavio se tokom prve godine izlaženja – 2004, 25 puta na24 strane po broju. Tiraž je bio 3.000 po broju, a remitenda 89%. List kupujeotprilike svaka dvadeset peta romska porodica u Vojvodini, ili svaka stotaromska porodica u Srbiji. U ustanovi je zaposleno pet radnika, od kojih dvo-je ima visoku stručnu spremu, a troje srednju. Subvencija iz budžeta AP Voj-vodine iznosila je 96,93%, a od prodaje lista ostvareno je 3,07%. U strukturirashoda zarade zaposlenih činile su 23,20 %. Privatni mesečnik Romano lilizlazi u Beogradu u tiražu od 5.000 primeraka i, poput Thema, ima ambicijuda informiše romsku populaciju u celoj zemlji.

Radio-program na romskom jeziku u trajanju od sat vremena proizvodiurednišvo na romskom jeziku Radio Novog Sada. Radio-program na rom-skom jeziku postoji na Radio Beogradu. Radio Sombor dnevno ima jedan ipo sat programa na romskom jeziku, Radio Odžaci nedeljno dva sata, a pojedan sat na romskom jeziku imaju sledeće radio-stanice u Vojvodini: RadioBela Crkva, Radio Kikinda, Radio Novi Bečej i Radio Srbobran. U centralnojSrbiji romski radio je Khrlo e Romengo iz Beograda, a programe na romskomjeziku imaju Radio Nišava i Radio Romsko srce iz Pirota.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

100

U Vojvodini program na romskom jeziku emituju Romska redakcija TVNovi Sad, i regionalna RTV Pančevo dva puta nedeljno po pola sata. U cen-tralnoj Srbiji program na romskom jeziku emituju Televizija Nišava, Televi-zija Leskovac i Televizija Belle Amie iz Niša.9

Predstave Roma u medijima

Prema nalazima Radojkovića, kulturne elite nacionalnih i etničkih ma-njina nisu zadovoljne načinom na koji Javni servis RTV servis Srbije služi ko-munikacionim potrebama njihovih zajednica. O tome negativni stav ima65,8% ispitanika, 28,1% je delimično zadovoljno, a svega 4,5% je potpuno za-dovoljno.10 Kada su u pitanju Romi, njihovi lokalni radiodifuzni medijipraktično rade u izolovanim zonama. Međutim, interesantno je da su pomišljenu romske elite baš takvi mediji najpoželjniji, jer daju prednost lokal-nim medijima u odnosu na regionalne i nacionalne. Mogućnost da se obez-bedi najmanje jedna novina na jeziku određene etničke manjine, u slučajuRoma, zbog nepismenosti, ne predstavlja realni zahtev. Stoga se, u celini gle-dano, može zaključiti da preporuke Povelje o regionalnim i manjinskim je-zicima Saveta Evrope u Srbiji nisu u celini ostvarene.11

Mediji ponekad nesvesno, ali često i svesno, šire anti-romska osećanja. Uslučaju počinjenog kriminalnog dela pominjanje etničke pripadnosti nemanikakav pozitivan učinak. Mediji generalno ne obraćaju pažnju na priče ukojima su Romi žrtve, kao što je i slučaj sa rasističkim ispadima i govorimamržnje spram Roma izrečenim od strane političara, a to su dela u čijoj bi osu-di mediji mogli da odigraju značajnu ulogu. Romi su za medije atraktivnatema uglavnom ako se mogu prikazivati kroz već postojeće stereotipe. Ro-mi se predstavljaju kroz iskrivljenu sliku i najčešće uz negativne konotacije.Mediji stvaraju pojednostavljene reprezentacije u koje je lako poverovati.Negativna slika o Romima predstavlja sužen repertoar izdvojenih osobinakoje se poopštavaju i učvršćuju u stalnom ponavljanju smisla već postojećegstereotipa. Stalna i standardna predstava dobrih i loših aktera, nas i drugihomogućuje negovanje nejednakosti i diskriminativne prakse. Prema defini-ciji Cambridge rečnika, stereotipi su „rigidne ideje koje ljudi imaju o nekomeili nečemu, posebno ako su neistinite“, a predrasude su „nepravedna i iraci-onalna mišljenja ili osećanja, posebno kada su formirana bez dovoljno pro-mišljanja ili znanja”. Drugim rečima, stereotipi su apriori formirane ideje iklišei, dok su predrasude iracionalna uverenja straha i averzije. Oni mogubiti shvaćeni kao filteri koji nas na neki način štite od preplavljenosti infor-macijama i omogućavaju nam da donosimo sud o ljudima koje ne poznaje-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

101

9 Jelinčič Jadranka, Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Predlozi nove politike, Beo-grad, 2007, str. 145–146.

10 Radojković Miroljub, „Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbiji“, u: Ljubomir Tadić,Goran Bašić (prir.), Društvene nauke o Romima u Srbiji, Komisija za proučavanje života iobičaja Roma, SANU, Beograd, 2007, str.74.

11 Ibidem.

mo lično, ili ih znamo samo površno: oni ograničavaju naš pogled u odno-su na stvarnost. Političari i mediji vrlo često koriste stereotipe. Igrati se ne-gativnim osećanjima ili strahom predstavlja dobar recept za pobedu na iz-borima, ili ako želite da se dobro prodate. Ljudi uobičajeno koriste stereoti-pe da okarakterišu i opravdaju status quo. Jedini koji trpe od stereotipa nisuoni čiji su strahovi iskorišćeni, već oni koji su predstavljeni u negativnomsvetlu stereotipa.

Da bi se ova praksa nekako promenila, romski mediji su veoma bitni pr-venstveno za promovisanje još nezavršene standardizacije romskog jezika,ali isto tako i za predstavljanje samih Roma, onako kako oni sebe vide, a nekroz prizmu većinske populacije. Mediji su značajno sredstvo u podizanjusvesti i promociji različitosti i multikulturalizma ukoliko su posvećeni pro-menama. Umesto fokusiranja na negativne vesti o Romima, težište treba sta-viti na pronalaženje afirmativnih priča, i dati Romima priliku da se čuje nji-hov glas. Postoje advokati, nastavnici, političari i doktori romske nacional-nosti, pa zašto onda ne izveštavati o njima?

U skladu sa takvim merama su i odredbe Krivičnog zakona Srbije, naosnovu kojeg se može izreći sankcija do tri godine zatvora onome ko javnoizvrgava poruzi pripadnike etničkih zajednica koje žive na njenoj teritoriji.Uprkos tome, domaći mas-mediji, ustanove i pojedinci, često izriču negativ-ne stavove prema Romima. Počinioci tih krivičnih dela kažnjavani su tek uslučajevima fizičkih napada. Situacija se delimično poboljšala tek posle 2005.godine, nakon koje su počele da se primenjuju afirmativne akcije u okviruDekade uključivanja Roma (2005–2015).

Kulturna i politička elita Roma u Srbiji, bar njen veći deo, svesna je činje-nice da je obrazovanje ključni faktor za postizanje boljeg statusa i integraci-ju u društvo. Čine se veliki napori da se napišu udžbenici na romskom jezi-ku, a u osnovnim školama se uvode „romski asistenti“. Međutim, obrazov-na funkcija romskih medija se ne ostvaruje. Razlozi su slab domašaj štampa-nih medija i knjiga, i samo deklarativno izjašnjavanje radodifuznih medijada će doprineti obrazovanju romske populacije, dok je praksa sasvim dru-gačija. Velika prepreka da mediji ostvare obrazovnu funkciju, pored nepi-smenosti, je i činjenica da dijalekti romskog jezika još nisu standardizovani.Zbog toga neki romski intelektualci preporučuju da televizijske stanice, pri-likom emitovanja programa na romskom jeziku, istovremeno koriste i titlo-ve, kako bi se svi gledaoci podučavali kako da reči čitaju i pišu. Ova idejamorala bi svakako da se uzme ozbiljno u razmatranje. Ne postoji nijedan vidobrazovanja na daljinu, a to isto važi i za moguću upotrebu digitalnih me-dija u obrazovne svrhe. Zajednica Roma u Srbiji živi bez upotrebe ove teh-nologije. U drugoj polovini 2007. neke humanitarne organizacije počele suda obrazuju više desetina romske dece za rad na računaru.

Multikulturalizam je koncept prema kojem su „skrojeni“ radiodifuznimediji Roma. Miroljub Radojković međutim naglašava da njihovi sadržajitakođe ne podstiču mnogo ni kulturni dijalog u interakciji sa većinskom po-pulacijom u Srbiji. Jednim delom, to bi se moglo razumeti kao bojazan da nedođe do asimilacije manjine. U tom smislu priznanje za multikulturalizam

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

102

je prihvatljivo. Publika romskih RTV stanica lako se identifikuje sa njima, aočekuje se da one upoznaju javnost sa problemima manjine. Posledica ječinjenica da su programi romskih elektronskih medija popularni, i to goto-vo sasvim ekskluzivno samo među pripadnicima te grupe. Publiku ovihmedija čine, prema istraživanjima, najčešće mladi, bolje obrazovani i žene.Činjenica da ovi mediji emituju i na jeziku većinske populacije (na srpskom),nema veliki uticaj na sastav publike. Istorija, tradicija, umetnički dometi et-ničke zajednice Roma, i na kraju njihovi politički zahtevi se ne vide, zato štoslabo učestvuju u javnom diskursu a potom i u kognitivnoj mapi većinskepopulacije.12

Pošto emituju najčešće zabavne programe i muziku, romski elektronskimediji ne doprinose u dovoljnoj meri socijalnoj promociji i integraciji ove et-ničke manjine. To je razlog što bi ona, i njeni mediji, trebalo više da se po-svete konceptu interkulturalizma. Do sada ima malo zabeleženih primerada su lokalne RTV stanice ohrabrivale prožimanje manjine i većine i poziva-le na to.

Miroljub Radojković obrazlaže ideju Džona Kina o tome da građani mo-gu politički da rezonuju i aktiviraju se u različitim javnim sferama. On takorazlikuje mikro, mezo i makro javnu sferu. Prva se stvara u lokalnim zajedni-cama, a poslednja se konstituiše u globalnom svetu. Romski radiodifuzni lo-kalni mediji dopremaju glas ove etničke zajednice samo u politički diskurskoji se odvija u mikro javnim sferama. Politički sistem Srbije takođe nije do-voljno decentralizovan, moć lokalne vlasti da donosi važne odluke pod utica-jem mikro javne sfere je ograničena. Romski radiodifuzni mediji ne mogu sa-mi da promene nepovoljnu poziciju svoje zajednice u političkoj komunikciji,jer se njihov rad iscrpljuje u mikropolitičkim sferama, odnosno opštinama.

Kako bi unapredili pristup romske zajednice političkom diskursu Srbije,njeni postojeći i budući elektronski mediji trebalo bi da budu i bolje poveza-ni i kooperativniji. Morali bi međusobno češće i više da razmenjuju progra-me. Istovremeno, trebalo bi da svoje vesti i informativne emisije više nudenacionalnim i lokalnim, neromskim emiterima. Bilo bi dobro da se osnivajui nezavisne produkcije programa na romskom jeziku.

Zaključak

Marginalnost društvenog polažaja Roma, diskriminacija i socijalna dis-tanca prema pripadnicima ove etničke grupe, utiču na njihov vrednosni si-stem i opšti pogled na svet, kao i odnos prema sebi i drugima. Nepovoljnidruštveni položaj Roma i negativni stavovi dominatne većine prema njimauslovljavaju njihovo nisko samopštovanje i nepoverenje u sebe i druge, kaoi osećanje lične bespomoćnosti i nemogućnosti uticaja na ishode sopstvenihpostupaka i sopstvenu sudbinu.

Medijsko pojavljivanje Roma još je skrajnuto, tj. oni imaju vrlo maloučešća u formiranju medijske agende, a medijski dnevni red oslikava

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

10312 Radojković Miroljub, „Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbii“, op.cit, str. 76.

društveni dnevni red. Glavne medijske tehnike proizvodnje dominatnih ne-gativnih predstava o Romima su generalizacija, akumuliranje kvantiteta oizabranoj ideji, etiketiranje, korišćenje prošlosti u pokušaju da se sugerišetrajnja karakteristika, i poništavanje pozitivnog romantičarskog mita. Kadase izveštava o Romima, to izveštavanje uvek podrazumeva isti tematskisklop konfliktne situacije. Ponekad se objave ozbiljni tekstovi sa nepristra-snim izveštavanjem, ali to je vrlo retko, i naravno nije dovoljno da se medij-ska predstava o Romima poboljša.

Proces političke i ekonomske transformacije odvija se veoma sporo. Pro-mena političke matrice od etnonacionalizma ka kompromisu i multikultural-nosti dugoročan je proces koji može da utiče na smanjenje etničke distance, alisamo uz čitav niz pratećih instutucionalnih promena. Dodatni problem pred-stavlja i nerešen odnos između medija, vlasnika i države. Mediji bi trebalo dabudu stožer društva u kojem će se negovati tolerancija i multikulturalnost, ane generator govora mržnje i diskriminacije koji vode u nasilje.

Bibliografija

1. „Dosta diskriminacije Roma“, Danas, Beograd, 1. mart 2007. 2. Jelinčič, Jadranka, Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Predlozi no-

ve politike, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2007. 3. Radojković, Miroljub, „Mediji nacionalnih manjina između pozitivne i ne-

gativne diskriminacije“, u: Miloš Macura, Vojislav Stanovčić (prir.), Po-ložaj nacionalnih manjina u Saveznoj Republici Jugoslaviji, SANU, Beograd,1995, str. 405–419.

4. Radojković, Miroljub, „Radiodifuzni mediji i identitet Roma u Srbiji“, u:Ljubomir Tadić, Goran Bašić (prir.), Društvene nauke o Romimima u Srbiji,SANU, Beograd, 2007.

5. Radojković, Miroljub, Branimir Stojković, Informaciono-komunikacioni si-stemi, CLIO, Beograd, 2004.

6. Savić, Svenka, „O jeziku Roma“, u: Miloš Macura (prir.), Cigani/Romi uprošlosti i danas, Zbornik radova sa naučnog skupa, Komisija za proučava-nje života i običaja Roma, SANU, Beograd, 1996.

7. The Roma in Central and Eastern Europe: Avoiding the Dependency Trap,UNDP, Bratislava, 2002.

8. The Situation of Roma in an Enlarged European Union, European Commis-sion, Brussels, 2004.

9. Vuksanović-Macura, Zlata, Macura, Vladimir, Stanovanje i naselja Roma uJugoistočnoj Evropi: Prikaz stanja i napretka u Srbiji, Društvo za unapređenjeromskih naselja i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2007.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

104

PRIKAZI KNJIGA

TRI FRANCUSKA AUTORA

Laurent Cophen-Tangui, Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain (Rat ilimir, Esej o svetu sutrašnjice), Paris, Hachette, Pluriel, 2007, p. 229.Jacues Attali, Une brève histore de l'avenir (Kratka istorija budućnosti), Paris,Fayard, 2006, p. 312.Ignacio Ramonet, Géopolitique du chaos (Geopolitika haosa), Paris, Gallimar,2005, p. 267.

Iako se svetski značaj francuske kulture sve više smanjuje, baš koliko imeđunarodni uticaj francuske države – francuska intelektualna produkcija,uključujući i onu koja se odnosi na analizu međunarodnih odnosa, zadržala jezavidan kvalitet, a njen odjek mnogo je širi nego što je suženi domet francu-skog jezika. Jedan od razloga ovome leži možda u činjenici da bar deo francu-ske intelektualne elite (još) nije podlegao globalnom misaonom „loncu za to-pljenje” predstavljenom u vidu anglosaksonske škole trijumfalističkog ultrali-beralizma koja je, još do juče, pretendovala da postane ne samo dominantan,nego i jedini način za razumevanje i objašnjenje međunarodnih pojava i tren-dova.

Jedan od istaknutih predstavnika „škole otpora” intelektualnom globa-lizmu je Igancio Ramonet, dugogodišnji glavni urednik uglednog časopisaLe Monde diplomatique (časopis koji već godinama redovno izlazi i u srpskojverziji). U svojoj poslednjoj publikaciji Geopolitika haosa, objavljenoj dve go-dine pre najnovije svetske ekonomske krize, Ramonet pomalo proročki na-vodi da „kapitalizam, pobednik konfrontacije sa sovjetskim socijalizmom, izgledasve više diskreditovan svojim sopstvenim ekscesima”, oličenim u rulet-ekonomiji(čije su se slabosti ogoljeno pokazale tokom poslednjih meseci). Mnoge odautorovih teza i analiza, baziranih na žestokoj kritici vladajućeg ultraliberali-zma, nalazimo i u renomiranom časopisu koji je uređivao. Ističući da je po-trebno da pronađemo nove oblike analize sadašnjice, Ramonet u centar svojihrazmišljanja postavlja problem međunarodnog haosa, koji umesto mrtvo-rođenog novog svetskog poretka dominira onim što možemo da smatramomeđunarodnim sistemom. Svedoci smo mutacija koje će, po prvi put od XVIveka, voditi sistemu kojim ne gospodare zapadne zemlje. „Zapad” sve neja-snije čita u ogledalu budućnosti, opsednut neizvesnostima, nezaposlenošću,potresen globalizacijom, opsednut propadanjem sredine, demoralisan širo-ko rasprostranjenom korupcijom. Autor u neke od osnovnih globalnih po-java svrstava „metamorfozu moći” (na svim nivoima – od međunarodnihorganizacija, preko nacionalne države, do porodice i škole), pojave konflik-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

105

ta i pretnji novog tipa, opštu urbanizaciju, neprekidan napredak tehnologi-je i komunikacija, pojave novih svetskih „gospodara” koje manje čine kla-sične države, a mnogo više međunarodne korporacije (finansijske ili druge).Autor ukazuje na to da je međunarodni finansijski sistem dostigao do sada„neviđeni stepen apsurda”, a da su ultraliberalni zakoni ekonomskog profi-ta kao glavnog, ako ne i isključivog cilja i smisla organizovanih društava, za-menili nekadašnje tendencije državnog totalitarizma (trend kojem autor da-je novi naziv – „globalitarizam”).

U međunarodnom „haosu” autor pronalazi i neke elemente na kojima ćese graditi sutrašnje globalno, planetarno društvo (mutacije za budućnost). Ra-monet ukazuje i na produbljivanje nejednakosti u svetu u kojem „358 najboga-tije osobe – milijardera, raspolažu sa više bogatstva nego 45% svih stanovnika plane-te, odnosno 2,6 milijardi ljudi!” – u društvenim sistemima u kojima „demokra-tija” u prvom redu podrazumeva ukidanje države i socijalnih prava, privati-zaciju i bogaćenje male kaste privilegovanih. Ramonet ne isključuje ni novekonfrontacije, posebno po liniji Sever–Jug, zalažući se za razvoj „društva soli-darnosti” umesto vladajućeg koncepta „društva rasipanja”.

Ramonet je posebno poglavlje posvetio Zapadnoj intervenciji na Koso-vu, koju tumači kao prvi korak u pokušaju stvaranja američkog „planetar-nog carstva”, u kojem bi nekadašnja Brežnjevljeva doktrina „ograničenogsuvereniteta” od strane SAD-a bila primenjena na celu Planetu. Oštar kri-tičar intervencije, Ramonet u svom tekstu postavlja sledeće pitanje: „U imekog morala legitimna zaštita Kosovara podrazumeva uništenje Srba?”

Za razliku od pomalo klasičnog levičara i antiglobaliste Ramoneta, anali-ze Lorana Koen-Tangija u knjizi „Rat i mir – esej o društvu budućnosti” nemajutako prisutan ideološki naboj i pre bi mogle biti svrstane u standardniju geo-političku školu. Kvalitet Koen-Tangijeve knjige u prvom redu leži u jasnoći ipreciznosti analiza svetskih trendova, koje ovu relativno kratku knjigu moguda preporuče kao vrlo dobar priručnik međunarodne politike. Polazna tačkaKoen-Tangijeve studije zasniva se na konstataciji da se nalazimo u procesustvaranja novog – nestabilnog multipolarnog svetskog sistema, koji karakte-rišu „povratak konflikta zasnovanih na afirmaciji nacionalnih i drugih identiteta, nanadmetanju za energetske izvore i na strategijama sile”. Vrlo uravnotežen u svojimzaključcima, Koen-Tangi naglašava da novi trendovi ne znače kraj ekonom-ske globalizacije i liberalne demokratije, nego „novu svetsku redistribucijumoći.” Novu sliku globalizacije ilustruju konflikti Zapada sa islamskim po-kretima ili zemljama, uspon „Juga” (Kina, Indija, Brazil) i sve prisutnija pro-blematika kontrole energetskih resursa. „Kraj atlanske ere” ogleda se u kriziu transatlantskim odnosima, krizi Evropske unije, kao i u sumraku „pax Ame-ricana”. SAD je za relativno kratko vreme izgubio dosta od svog ekonomskogi kulturnog uticaja (soft power), što je samo pojačano katastrofalnim ratom uIraku („Džordž Buš je napadom na Irak pogrešio neprijatelja”).

U odeljku koji nosi naziv „Geopolitika globalizacije”, autor govori o tristrateška pitanja „koja bi mogla odrediti geopolitiku XXI veka”: iranska „pret-nja”, obnova Rusije i (prvenstveno) „nepoznanica” Kine. Autor ukazuje na toda je kineski vojni budžet već sada po veličini treći na svetu (nakon SAD-a i

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

106

Rusije). Jedno od centralnih pitanja koje postavlja Koen-Tangi odnosi se na tokako Evropa može da izbegne postepenu marginalizaciju u svetu kojim do-miniraju američko-pacifički / kineski odnosi. Autor nema mnogo iluzija u po-gledu razvoja Evropske unije, koju definiše kao „kontinentalni prostor” kojinije u stanju da postigne koheziju države – nacije, jer se njen „politički identitettopi u meri u kojoj se ona širi”. „Evropa” će mnogo više od SAD-a gubiti sa po-stepenim slabljenjem demografskih, ekonomskih i vojnih potencijala. Nespo-sobnost evropskih zemalja (građana) da prihvate neophodne reforme EUpredstavlja „slepilo” i znak nemoći da se prihvate promene u periodu svet-skih transformacija, koje se odvijaju nasuprot evropskih interesa. Autor se pi-ta u kojoj meri je sadašnja EU adekvatan odgovor na geostrateške izazove XXIveka („kraj Evrope?”), u kojem će sve više „dominirati nacije – kontinenti” ko-je su nosioci i reafirmatori koncepta suverenosti i nacionalizma (Rusija, Kina,Japan, Indija, itd.). Evropi je u načelu potreban novi politički elan zasnovan nafederalističkoj ideji, ali autor je vrlo skeptičan u pogledu mogućnosti da u do-glednom periodu dođe do takvog razvoja. Povodom aktuelnih dilema okoproširenja EU, Koen-Tangi se zalaže za jačanje „politike susedstva”, umestoširenja Unije. Na globalnom nivou, autor se zalaže za obnovu „solidarnosti”Zapada (novi Atlanski pakt), uz zadržavanje liderskog položaja SAD-a i napolitici zasnovanoj na podršci osnovnim „humanističkim univerzalnim vred-nostima”, uz definisanje jasnih konkretnih ciljeva za akciju „Zapada”, poputstrukturne reforme svetskog ekonomskog sistema, smanjenja energetske po-trošnje, liberalizacije poljoprivrede, stabilizacije Bliskog i Srednjeg istoka (Irak,Avganistan), i drugo.

Od tri dela koja ovde predstavljamo, Kratka istorija budućnosti poznatogfrancuskog intelektualca Žaka Atalija sigurno je intelektualno najpodsticaj-nija. Radi se o izuzetno zanimljivom delu koje je kombinacija filozofije isto-rije, geopolitike, futuristike, političke utopije i naučne fantastike. Intelektua-lac renesansne širine, nekadašnji šef kabineta francuskog predsednika Mite-rana, Atali je kratko bio i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj,odakle je uspeo da bude smenjen pre punog kraja svog mandata. Prvi deoknjige okrenut je jednoj od autorovih pasija: istoriji. Na tragu velikih teore-tičara filozofije istorije, poput Arnolda Tombija, Atali prikazuje originalnu„kratku istoriju kapitalizma” u vidu razvoja svetskog „trgovačkog poret-ka”, koncentrisanog oko sukcesivnih ekonomskih „centara” koji su „srcakapitala” u devet sukcesivnih epoha (Briž, Venecija, Antverpen i dr.). Ipak,Atalijeve analize deluju pomalo „nategnute” i slabije od bogatstva i kohe-rentnosti Tombijevih vizija razvoja civilizacije. Drugi deo knjige, koji anali-zira naše doba („deveta epoha” trgovačkog poretka sa „srcem” Los Anđele-som, koja je, prema autoru, otpočela oko 1980. i trajaće do oko 2025. godine)možda je ipak najinformativniji za čitaoca, jer je baziran na postojećim činje-nicama i na njihovoj ekstrapolaciji na budućnost. U ovom periodu, autoranalizira konjunkturne trendove „uspona i kraja” američke imperije: odno-si snaga se menjaju, SAD stagnira, Evropa opada, Azija raste; usluge domi-niraju ekonomijom; porast finansijskih usluga dostiže neviđen obim (danasukupna svetska godišnja trgovina (robom) vredi koliko finansijske transak-cije na svetskim berzama tokom manje od 5 dana (!). U narednom periodu,

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

107

autor očekuje uspon jedanaest sila (Japan, Kina, Rusija, Koreja, Indija, Bra-zil, Indonezija, Meksiko, Kanada, Južna Afrika, Australija) koje će pratiti jošdvadesetak zemalja druge kategorije po snazi.

U narednom periodu doći će do strukturnih promena čiji se elementi većnaziru: potpuna komercijalizacija vremena (slobodnog i drugog) koje postajeapsolutna roba (svaki minut života dobija svoju „cenu”), urbana eksplozija,„rastakanje” uloge država čije funkcije će preuzeti svetske korporacije i raznaregulatorna udruženja; povećanje „nomadizma” (ljudi, proizvoda), domina-cija privredom od strane dve grane: osiguranja i industrije zabave. Autor tam-nim bojama prikazuje postepenu dehumanizaciju trgovačke civilizacije u sve-tu u kojem nestaje biodiverziteta. I sama ljudska individua pretvara se u jed-nu vrstu robe. Analiza je puna zanimljivih zapažanja, poput opaske da je da-našnji laptop „deset puta jači i deset puta skuplji” nego što su realne potrebepotrošača (slično je i sa automobilima). Oko 2025. godine Atali najavljuje do-ba hiperimperije, u kojem će se sve više država raspadati po etničkom principu(nastaće više od 200 novih država), ali će devet najvećih nacija za određenovreme formirati neformalnu svetsku vladu. Države će međutim biti prevaziđenesilama tržišta (svetsko tržište će biti samoregulišuće, uz hiperkontrolu i samocen-zuru individua), politička vlast će se rastočiti na „mega-gradove države”, asvetom će dominirati „hipernomadi” (ekonomske elite, firme – nomadi, virtu-elni nomadi, predmeti – nomadi). Nestaće klasična porodica i koncept braka.Dobu hiperimperije će slediti hipersukob (oko energije, vode, uticaja, religije i sl.).Najzad, kao u nekoj pozitivnoj katarzi, hiperkonfliktu će slediti svetska hiperde-mokratija. Poslednji delovi Atalijevog dela mnogo više podsećaju na naučnufantastiku, nego na objektivne futurističke projekcije.

Atalijeva negativno-pozitivna utopija je delo koje, i pored uočljivih sla-bosti, sadrži neporecivu maštovitost i ingenioznost. Ono navodi na raz-mišljanje i provocira, jer je u najvećem delu ipak bazirano na ekstrapolacijidanašnjih trendova i u tom smislu predstavlja upozorenje na bespuće premakojem vodi današnja konzumeristička civilizacija. Ako razvoj čovečanstvasve više liči na ponašanje kolonija leminga koji se nepokolebljivo kreću kaprovaliji, postavlja se pitanje – gde su rešenja, osim u dobrim željama i u na-di? Da li je to Ramonetovo „društvo solidarnosti”, Koen-Tangijeva „obnovaZapada bazirana na zajedničkim vrednostima”, ili Atalijeva „hiper-demokra-tija”? Kao što je to prikazano na koricama Atalijeve knjige, budućnostčovečanstva i Planete je pred drastičnim izborom: cvetno polje ili spaljena,beživotna zemlja?

Duško LOPANDIĆ

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

108

STRATEŠKO PROMIŠLJANJE GLOBALIZOVANESVETSKE POLITIKE – TEORIJA I STRATEGIJA

NA POČETKU 21. VEKA

Dragan Simić, Svetska politika – Međudržavni i međunarodni poredak, svetska po-litika, globalni odnosi..., Fakultet političkih nauka i Čigoja štampa, Beograd,2009, 200 strana.

Stavom da „rasprava o uzrocima nastanka i razvoju nauke o međuna-rodnim odnosima još nije završena”, započinje teorijska studija Dragana Si-mića, profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka, objavljena na deve-desetogodišnjicu osnivanja prve katedre za međunarodne odnose navelškom Univerzitetu Aberistvit. Podnaslov knjige „Međudržavni imeđunarodni poredak, svetska politika, globalni odnosi...”, ukazuje na izu-zetnu složenost etimološko-pojmovnih i teorijsko-metodoloških problema uproučavanju međunarodne stvarnosti, koja stoji u središtu autorovog pro-mišljanja „stanja discipline” na početku 21. veka. U tri tematske celine, au-tor analizira predistoriju i razvoj međunarodnih odnosa kao akademske di-scipline, konceptualnu i praktičnu istoriju razvoja međunarodnog (svet-skog) poretka, i mesto i ulogu strategije i strateškog mišljenja u globalizova-noj svetskoj politici. Delovi neuobičajene strukture knjige, na prvi pogleduređene bez vodećeg principa, „slivaju” se u jedinstveni sintetički tokmišljenja, svodeći viševekovnu uslovljenost teorije i prakse u onthos savre-menih „velikih strategija”, jedinstvenog ishodišta strateškog promišljanjameđunarodne stvarnosti.

Težište istraživanja se u prvom delu knjige nalazi na stalnoj i ne uvekuspešnoj težnji istraživača da ograniče i sadržajno odrede „predmetno po-lje” nauke o međunarodnim odnosima. Navođenjem akademskih i društve-nih uslova nastanka discipline, a onda preispitivanjem odnosa tradicional-nih i savremenih jezičkih kovanica, kakve su „međunarodni”, „svetski” i„globalni” – „politika”, „sistem”, „poredak” i „odnosi” – autor analizirasporenja o predmetu nauke u tzv. „velikim debatama”, koje su tokomprošlog veka odražavale sukob novih i tradicionalnih intelektualnih tokovau zapadnoj nauci. Ne tražeći „srednji put” u određenju predmetnog polja,uzimajući u obzir činjenicu da je poznavanje ukupnosti odnosa i politikemeđunarodnih subjekata neophodan uslov razumevanja „zbiljske istinestvari” (Makijavelijev izraz koji autor koristi), citirajući Kisa Brauna autorzaključuje da „fokus discipline treba da bude na svim prekograničnim tran-sakcijama uopšte, kao i načinima pomoću kojih se države i nedržavni akte-ri odnose između sebe.” Ovaj multidisciplinarni, „maksimalistički” pristup,koji je najčešće navođen u cilju osporavanja naučne prirode discipline, pre-ma Simićevom učenju predstavlja pre posebnu odliku (differentia specifica)nego ibris nauke o međunarodnim odnosima, i upotpunjuje je umesto da jediskvalifikuje. Eklektički karakter discipline se u ovakvom određenju pred-meta prevazilazi stvaranjem tzv. velikih sinteza, istorijsko-socioloških gene-ralizacija visokog stepena, svojstvenih misliocima kakvi su Hans Morgentau

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

109

i Džordž Kenan, u čijim radovima je svrsishodnost sintetičkog pristupa naj-vernije i prikazana.

Drugu tematsku celinu knjige čini preuzeti, preuređeni i dopunjeni deoautorove knjige Poredak sveta (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beo-grad, 1999), odbranjene doktorske disertacije na Fakultetu političkih naukakoja, u odsustvu domaćih klasičnih dela na ovu temu, predstavlja jedinuznačajnu studiju međunarodnog/svetskog poretka na srpskom jeziku. Sa-držaj ovog poglavlja, koji naučnoj javnosti nije potrebno nanovo predstavlja-ti, dopunjen je izvodima iz završnih dokumenata međunarodnih kongresa ikonferencija, redom u Vestfaliji 1648, Utrehtu 1713, Beču 1815, Parizu 1856, iponovo u Parizu 1919, koji empirijski dokazuju autorove zaključke o poste-penom prelasku od međudržavnog poretka i međunarodnog sistema doglobalnog društva. Ovo evolutivno kretanje, međutim, prema Simićevomzaključku – a suprotno opštoj tendenciji u zapadnoj nauci – nije smanjilo ve-rovatnoću međunarodnih sukoba („intenzitet međudržavnih odnosa ne od-ređuje njihovu kakvoću”), kao ni njihov obim i intenzitet. Sve veća političkai pravna ograničenja nametnuta subjektima međunarodne politike od 1648.naovamo, koja su kulminirala stvaranjem sistema kolektivne bezbednostiUN-a i zabranom pretnje silom i upotrebe sile u odnosima država (uz samo-odbranu i mere Saveta bezbednosti UN-a kao dozvoljeni izuzetak, ali i topod određenim uslovima), praćena su uvećanim brojem međudržavnih su-koba, daleko destruktivnijih i sa znatno većim brojem ljudskih žrtava i ma-terijalnih uništavanja. Otuda nastanak globalnog društva i sve češće i detalj-nije normiranje ponašanja subjekata svetske politike, naročito prisutno umeđunarodnim organizacijama, ne znači ipso facto i zamenu moći i interesakao ključnih odrednica ponašanja subjekata međunarodnih odnosa, i suštin-sku promenu prirode međunarodne politike. Ovakvim pristupom Simićuvažava kvantitativne promene u procesu svetske politike, ali je znatno re-zervisaniji u proceni kvalitativnih posledica takvih promena na prirodu glo-balnih odnosa, od mainstream-a zapadne nauke.

„Troslojna” analiza strategije i strateškog mišljenja u globalizovanojsvetskoj politici, predmet je treće tematske celine, ishodišnog dela studije,posmatrano u odnosu na prethodne delove. Najpre, ispitivanjem aktuelno-sti klasičnih (usko vojnih) shvatanja strategije, i odnosa strategije i politike,autor navodi taktiku, strategiju i veliku strategiju, kao rastući niz po stepe-nu opštosti, dajući pri tome sopstveni doprinos razumevanju sve složenijihodnosa uslovljavanja vojnih, političkih, i uopšte društvenih odrednicadržavne politike. Posle promišljanja samog pojma strategije u savremenojpolitici, prešavši iz praktičnog na doktrinarni nivo, Simić daje istorijski ikonceptualni uvid u značaj strateškog mišljenja i strateških studija, kao pod-discipline političkih, međunarodnih i bezbednosnih studija. Najzad, anali-zom pojma i značaja tzv. „velikih strategija”, koje objedinjavaju teorijsku idoktrinarnu funkciju analitičkog instrumenta sa praktičnom funkcijomdržavnog plana u spoljnim odnosima, autor ukazuje na jedinstveni značajvelikih strategija u globalizovanoj svetskoj politici, pitajući se da li je takvavrsta dokumenta i državnog plana privilegija malog broja velikih sila, i

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

110

„mogu li i male i srednje države, premda je prostorni domašaj njihove poli-tike ograničen, da imaju velike strategije, tj. da se bave ukupnom moći vla-stitog društva i planiraju ciljeve iza horizonta rata”.

U okviru autorovog opusa, ovo je četvrta objavljena teorijska studija, po-sle dela Pozitivan mir (Arhiv Kljakić, Beograd, 1993), Poredak sveta (Zavod zaudžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999) i Nauka o bezbednosti (Službe-ni list SRJ i Fakultet političkih nauka, Beograd, 2002). Odabrane oblastiistraživanja, redom – mir, poredak, bezbednost, strategija – ukazuju na izra-zitu sklonost autora teorijskom promišljanju međunarodne stvarnosti, izu-zetno retku u srpskoj nauci o međunarodnim odnosima. U kontekstu razvo-ja međunarodnih studija u Srbiji i Jugoslaviji, sopstvenim delom, Simić po-laže pravo na kontinuitet osnivača domaće nauke o međunarodnim odno-sima Radoslava Stojanovića i Vojina Dimitrijevića sa Pravnog fakulteta u Be-ogradu, Radovana Vukadinovića sa Zagrebačkog sveučilišta i Andreje Mi-letića i Velibora Gavranova sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Zanimljivo vizuelno rešenje korica i preloma teksta, umetnuti životopi-si mislilaca, delovi završnih dokumenata međunarodnih kongresa i portre-ti institucija, velike sinteze u promišljanju međunarodne stvarnosti, prepo-znatljiv stil pisanja, sklonost ka širem intelektualnom pristupu predmetuproučavanja poznata iz ranijih dela – čine da Svetska politika uveliko nadila-zi konvencionalne kriterijume univerzitetskog udžbenika.

Miljan FILIMONOVIĆ

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

111

45. GODIŠNJA KONFERENCIJA O LATINSKOJ AMERICI

Značaj ovogodišnje 45. konferencije o Latinskoj Americi, koja je održanana Univerzitetu Lids (Leeds), u Engleskoj, 26. i 27. marta 2009. godine, podmotom „(Ponovna) Osvajanja i otkrića – Latinska Amerika se suočava saizazovima XXI stoleća”, leži u činjenici da proces integracije međudržavama Latinske Amerike ulazi u osetljivu fazu, podstaknutu svetskomfinansijskom krizom. Istraživanja britanskih istraživača i njihovih kolega saameričkog kontinenta, sprovedena pod okriljem Društva za latinoameričkestudije (Society for Latin American Studies – SLAS), pokazala su zapaženuspon država Latinske Amerike u svim sferama društvenog života, što jedovelo do važnih promena u unutrašnjoj strukturi tih država,međunarodnih odnosa i savremenog svetskog poretka. Naime, do izbijanjasvetske finansijske krize 2008. godine, države Latinske Amerike znatno suuticale na strukturu međunarodnih odnosa i savremenog svetskog poretkasvojim ekonomskim rastom, stabilnim političkim sistemima, skromnim, aliznačajnim tehničko-tehnološkim razvojem i izvozom kulturnih vrednosti.Raznovrsnost tema na konferenciji posledica je ne samo multidisciplinarnogpristupa proučavanju Latinske Amerike, već i interaktivnog delovanjabritanskih i američkih istraživača u tom pravcu.

Sagledavanje složenosti proučavanja Latinske Amerike pretpostavljasaradnju domaćih istraživača sa kolegama iz Latinske Amerike, kako bi sedobila realna predstava o aktuelnim temama latinoameričkog sveta.Zajedno sa brojnim istraživačima, Latinska Amerika predstavljena je krozprizmu klimatskih promena, stalne borbe protiv zaostalosti, rešavanjasocijalnih problema, usvajanja integrativnog pristupa u donošenju odluka, isposobnosti da se utiče na kvantitet i/ili kvalitet odlučivanja svetskih silaprema državama Latinske Amerike i u globalnim razmerama.

Nekoliko zapaženih predavanja kojima je autor prisustvovao, otkrivajudubinu i temeljitost proučavanja Latinske Amerike. Izlaganje se sastojalo utome da je svaki istraživač Latinske Amerike svoje istraživanje udružio sakolegama iz relevantne oblasti, kao kopanelistima. Tokom rada konferenci-je, autor je prisustvovao okruglim stolovima dve radne grupe (od ukupnošest). Cilj predavanja bio je da osvetle različite aspekte proučavanja državaLatinske Amerike, pri čemu je najzastupljeniji bio analitički pristup predme-tu istraživanja.

Paneli na temu politike obuhvatili su pitanja odnosa država LatinskeAmerike prema Kini i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), posebno ukontekstu administracije SAD-a koju predvodi Barak Obama (Barack

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

112

KONFERENCIJE

Obama), ponovo razmišljanje (latinoameričke) države u kontekstu novihperspektiva o socijalnoj mobilizaciji i političkoj participaciji, politika Kube, isl. Paneli na temu prirodnih resursa obuhvatili su studije slučaja nekihdržava Latinske Amerike, koje se odnose na etnicitet, socijalne konflikte popitanju prirodnih resursa i ulogu države, pitanja eksploatacije izvoraenergije i nalazišta ruda kroz prizmu socijalnih pokreta, planiranje nadzoranad prirodnim resursima i biološko istraživanje u Latinskoj Americi ukontekstu pitanja neokolonijalizma ili instrumenta za prihvatljiv razvoj i,najzad, uprava i socijalni konflikt nad prirodnim resursima u LatinskojAmerici u praktičnoj perspektivi.

Na panelima na temu socijalnog poretka u državama Latinske Amerikerazmatrana su socijalna pitanja, kao što su položaj osoba sa invaliditetom,sprečavanje nezakonite trgovine narkoticima, strategija ponovogpronalaženja individualnog i kolektivnog opstanka i sporazumevanja,etnicitet i identitet u savremenoj Latinskoj Americi i transformacijastanovništva prema polu i starosti. Cilj panela na temu kulture u državamaLatinske Amerike bio je podsećanje na borbu protiv diktatura u državamaJužne Amerike u kontekstu odavanja počasti žrtvama i protesta zbogminulih diktatura, zatim rasprava o nasilju u latinoameričkoj literaturi i usvakodnevnom životu, kontinuitet i ponovno stvaranje novih načina lečenjau Latinskoj Americi kroz moć i identitet u međusobnim odnosima između‚tradicionalnih’ i ‚savremenih’ mogućnosti lečenja, stvaranje i rušenjeponovo doživljenog nacionalnog identiteta kroz borbu država LatinskeAmerike u XXI veku, naučne ustanove i društvo u Latinskoj Americi krozistorijski pregled XIX veka, kao i stanje u literaturi i kulturi Brazila.

Paneli na temu institucionalne reforme obuhvatili su istraživanja pravadomorodaca i standarda ljudskih prava, nova finansijska područja isubjektivitete u Latinskoj Americi, institucionalizam i ruralni razvoj,programe protiv siromaštva u Latinskoj Americi, kao i pitanjainstitucionalnih reformi, unapređenja i države. Najzad, paneli izmetodoloških oblasti obuhvatili su izazove i mogućnosti ponovogosposobljavanja aktivnog istraživanja u Latinskoj Americi i radionicu„Tumačenje znakova: iskustva i dileme istraživanja u Latinskoj Americi”.Zbog nemogućnosti autora da bude istovremeno na dva mesta, kako bipratio veći broj predavanja, u ovom radu će ukazati samo na nekapredavanja kojima je prisustvovao.

Za razliku od prethodnih administracija u najnovijoj istoriji SAD-a, kojusu vodili Bil Klinton (Bill Clinton) i Džordž Buš Mlađi (George W. Bush),sadašnja administracija Baraka Obame nema viziju politike SAD-a premadržavama Latinske Amerike, u kontekstu spoljnopolitičke ocene da li jeneka vlada latinoameričke države podobna za politiku SAD-a premadržavama južno od Velike reke (Río Grande) i Meksičkog zaliva (Golfo deMéxico). S druge strane, države Latinske Amerike izražavaju bojazan daSAD ponovo ne sprovede politiku potčinjavanja latinoameričkog regionapružanjem ekonomske pomoći, kao što se to povremeno događalo tokom In

stitu

t za

međ

unar

odnu

pol

itiku

i pr

ivre

du (

IMPP

)M

eđun

arod

na p

oliti

kabr

. 113

4, a

pril–

jun

2009

. god

ine

113

poslednjih 150 godina istorije država Latinske Amerike – stvaranjeminteresne sfere SAD-a u tom delu američkog kontinenta.

Promena politike SAD-a prema Kubi je, prema mišljenju ČarlsaDžounsa i njegovih kopanelista, posledica verovanja da meki pristupObamine administracije može pomoći SAD-u da uspostavi prijateljskeodnose sa ovom državom – zatvaranjem vojnih baza SAD-a u zalivuGvantanamo (Guantánamo). Sa stanovišta mogućih strateških interesa SAD-a prema Kubi, zatvaranje vojnih baza SAD-a u Gvantanamu dolazi uzgodan čas, jer se čini da se kubanski politički režim Fidela i Raula Kastra(Fidel y Raúl Castro) umorio od dugodecenijskog političko-ideološkogkonfrontiranja sa SAD-om. Uostalom, neki događaji u odnosimaSAD–Kuba, mogu dati za pravo toj tvrdnji.

Pored strateškog interesa Rusije prema državama Latinske Amerike,Kina je do izbijanja svetske finansijske krize beležila zapažen rastmeđunarodne trgovine sa državama Latinske Amerike. Koristeći statističkepodatke, profesor za razvojnu ekonomiju sa Univerziteta Ist Anglia(University of East Anglia) Ris Dženkins (Rhys Jenkins), tokom predavanjapod nazivom „Latinska Amerika i Azija: novi odnosi u XXI stoleću” ukazaoje na rastući potencijal Kine kao značajnog igrača među državama Latinske,odnosno Južne Amerike. Detaljni statistički podaci, koje je profesorDženkins sa svojim kopanelistima prezentovao na predavanju u Lidsu,pokazali su postepenu tendenciju Kine da potisne neke spoljnotrgovinskepartnere država Južne Amerike. To se posebno odnosi na poljoprivredno-prehrambene proizvode i niskotehnološku robu, o čemu je autor pisaotokom 2008. godine.

Izuzetnost socijalnih problema sa kojima se suočavaju države LatinskeAmerike, kada je reč o upravljanju prirodnim resursima, govori o stalnojborbi za pravičnijom i ravnomernijom raspodelom prirodnog bogatstva, jerta raspodela doprinosi sticanju dobiti u vidu nacionalnog dohotka po glavistanovnika. Može se reći da države Latinske Amerike koriste prirodni, ali iljudski kapital za cirkulaciju umova na regionalnom, američkom i svetskomnivou. Tačnije, cirkulacija umova pomaže da države Latinske Amerikeostvare širu razmenu prirodnog i ljudskog kapitala u cilju ravnomernogučešća u kreiranju svetskog poretka koji prati stalna dinamika. Socijalniproblemi u pojedinim državama Latinske Amerike iskrsavaju u viduozbiljne prepreke za dublju integraciju država Severne, Srednje, Karipske iJužne Amerike kao posebnih integracionih celina.

Kako bi se izbegli socijalni problemi, državu treba da vodi politička strujakoja ima jasno definisan socijalni program prihvatljiv za većinu biračkog tela,odnosno za većinu stanovništva. Među državama Latinske, odnosno JužneAmerike, posebno mesto po definisanosti socijalnog programa zauzimaVenecuela. Ta država se, kako je ukazao profesor sa Univerziteta u BristoluTomas Mur (Thomas Muhr) sa svojim kopanelistima, na predavanju podnazivom „Država, socijalni pokreti i otpor globalnom kapitalizmu” – odlikujevisokim stepenom lokalne demokratije. Negativna strana iste medalje leži uiskorišćavanju Saveta lokalne zajednice u političke svrhe. Preciznije rečeno,

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

114

političko-ideološka propaganda vladajuće Unije socijalističke partijeVenecuele (Partido Socialista Unido de Venezuela – PSUV) Uga Čavesa oslanja sena mnoštvo saveta lokalne zajednice za sticanje političkih poena. S pravom semože pretpostaviti da saveti za lokalnu zajednicu služe za formiranje političkemreže preko koje se Ugo Čaves održava na vlasti. Zanimljivo je da predsednikVenecuele ima pravo da, kao predsednik vlade, dođe na vlast više od dvaputa. To znači da predsednik države može da bude ponovo izabran na istufunkciju ne kao predsednik države, već kao predsednik vlade te države.Ustav Venecuele definiše predsednika države kao mandatara venecuelanskevlade. Ukratko, monocefalna egzekutiva pretpostavlja dva pristupa: izabratipredsednika države kao šefa i državnog poglavara sa pravom na najviše dvamandata, ili izabrati predsednika države kao mandatara vlade sa višestrukimpravom izbora. Na osnovu izloženog, ostaje otvoreno pitanje demokratičnostijavne vlasti u Venecueli zbog posrednog političkog mešanja PSUV-a uposlove Saveta lokalnih zajednica. Unija socijalističke partije Venecuele uživaveliku popularnost među stanovništvom i to može da šteti demokratiji uVenecueli.

O stvarnom značaju starosne strukture stanovništva država LatinskeAmerike govorila je profesorka političke sociologije i direktorka zaprimenjene studije Amerike Maksin Molino (Maxine Molyneux). U svomtemeljnom izlaganju, koje je predstavljalo krunu svih predavanja nakonferenciji, profesorka Molino skrenula je pažnju naučne javnosti naneprecizno definisane inovacije na polju socijalne politike, koje su uveledržave Latinske Amerike korišćenjem pojma „neoliberalizam” u ciljuublažavanja zaostalosti u odnosu na industrijski najrazvijenije države sveta.Osvrćući se na neoliberalizam kao na sociološko-politički pojam, profesorkaMolino ukazala je na njegovu prekomernu upotrebu u latinoameričkomsvetu, bez obzira na originalno značenje neoliberalizma koje se svodi naideju uspostavljanja slobodne trgovine. Socijalna politika država LatinskeAmerike prožeta je idejom slobodne trgovine u onoj meri u kojoj ta trgovinadoprinosi socijalnom blagostanju i društvenom miru među državamaLatinske Amerike.

O Konferenciji bi se moglo reći da predstavlja nastojanje prisutnihistraživača da države Latinske Amerike predstave kao nacije koje socijalneprobleme rešavaju u korist lakšeg suočavanja sa mogućim izazovima kojedonosi XXI vek. Pored preovlađujućeg analitičkog pristupa u proučavanjudržava Latinske Amerike, sintezu svih predavanja predstavlja misao vodil-ja da latinoamerički svet poseduje potencijal da učestvuje u komponovanjumeđuameričkog i svetskog poretka. Uostalom, zarad svog opstanka, državeLatinske Amerike težile su da se međusobno solidarišu kako bi imale većimanevarski prostor za traženje rešenja za socijalne probleme i spoljne utica-je svetskih sila u korist stabilnosti latinoameričkih nacija. Treba imati u viduda, na primer, Meksiko odnosno Meksikanci predstavljaju jednu od lati-noameričkih nacija koja svojim geografskim položajem igra konstruktivnuulogu na američkom kontinentu i u svetu.

Ivan DUJIĆ Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

115

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

116

POLITIČKA, STRATEŠKA I VOJNA KULTURA U TRANZICIONIM DRŽAVAMA

Centar za civilno-vojne odnose organizovao je međunarodnu konferen-ciju „Kultura i reforma sektora bezbednosti: politička, strateška i vojna kul-tura u tranzicionim državama“ u Sremskim Karlovcima, od 7. do 10. maja2009. Skup je organizovan s namerom da se učesnicima ukaže na prazninukoja postoji u istraživanju uticaja kulture na sektor bezbednosti, naročito utranzicionim zemljama, ali i da se istakne značaj konteksta kulture za studi-je bezbednosti i za razumevanje postignutih rezultata u reformi sektorabezbednosti. Tokom trodnevne konferencije na kojoj su učestvovaliistraživači iz petnaest zemalja, prezentovano je dvanaest radova eminentnihstručnjaka, od teorijskih rasprava do praktičnih analiza slučajeva.

U cilju istraživanja međuzavisnosti kulture i reforme sektorabezbednosti konferencija je tematski bila podeljena na četiri panela koji suobuhvatali teorijske pristupe u izučavanju kulture i bezbednosti, posebneaspekte kulture (političke, strateške i vojne) i njihovu povezanost sabezbednosnim pitanjima, zatim nekoliko analiza slučajeva, i uticajevroatlantskih institucija na reformu sektora bezbednosti i transformacijupolitičke, strateške i vojne kulture u tranzicionim društvima.

Uvodno izlaganje Vladimira Pavićevića, asistenta na Fakultetu političk-ih nauka u Beogradu, omogućilo je uvid u hronološki sled događaja izsavremene političke istorije Srbije i ukazalo na formiranje političke kultureu Srbiji. Nastojeći da uspostavi zajednički imenitelj za pitanja kulture ibezbednosti sa konceptualnog stanovišta, Džemal Sokolović, direktorInstituta za jačanje demokratije u Bosni, istakao je da su ova pitanja u svojojsuštini neodvojivo povezana sa pojmom teritorije i pojmom političkog. Onsmatra i da ova konferencija potvrđuje značaj političke kulture, koja premanjegovom mišljenju uključuje i vojnu. Nekoliko izlagača pomoglo je boljemrazumevanju razlike između političke, strateške, bezbednosne i vojne kul-ture. Rade Rajkovčevski sa Fakulteta za bezbednosne studije u Skoplju je radiboljeg razumevanja brojnih aspekata kulture prvo prezentovao niz definici-ja i predložio uvođenje razlike između političke i strateške kulture.Orijentacija građana, njihove osnovne vrednosti i osećanja predstavljajuosnov političke kulture, i taj odnos verovanja i vrednosti utiče na ponašanjenacionalne vlade. Rajkočevski je svoju analizu primenio na zemljeZapadnog Balkana, na kojem je prisutna tendencija usvajanja pravila EUkoja postepeno postaju način života. Asle Toje, predavač Norveške školemenadžmenta, značajno je doprineo boljem razumevanju strateške kulture,prikazavši učesnicima razvoj koncepta od sedamdesetih godina dvadesetogveka do danas, i sažeto iznevši prednosti i mane samog koncepta sa anali-tičkog stanovišta. Poređeni su strateška kultura SAD-a i SSSR-a, i njihovesnage i slabosti koje su presudno uticale na odlučivanje. Od posebnogznačaja bila je i njegova analiza evropske strateške kulture koja se formirapod uticajem ostvarenog zajedništva. Sa druge strane, Svetlana Stanarević,

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

117

asistent na Fakulteta bezbednosti u Beogradu, ponudila je koncept bezbed-nosne kulture i predložila dalje korake za njenu praktičnu implementaciju.

Još jedan značajan doprinos koji je dao rad konferencije jeste razjašnjenjeodnosa između demokratije i reforme sektora bezbednosti, čime su se bavilatri izlagača. Đorđe Popović, istraživač Beogradske škole za studije bezbednosti,utvrdio je da postoji međuzavisnost procesa demokratizacije i reforme sektorabezbednosti u tranzicionim društvima. Nedovoljno reformisan sektor bez-bednosti može biti uzrok odlaganja konsolidacije u post-autoritarnom i post-konfliktnom društvu. Konsolidacija demokratije je krajnji cilj procesa demo-kratizacije, a ovaj cilj neće biti postignut sve dok demokratija ne bude „jedinaigra u gradu”. Pitanje koje se samo po sebi nameće jeste – na koji načinreforma sektora bezbednosti utiče na konsolidaciju demokratije u tranzicio-nom društvu? Samo nekoliko autora pokušalo je da odgovori na pitanje: da lii u kojoj meri konsolidacija demokratije u društvu zavisi od reforme sektorabezbednosti? Ipak, iskustva i teorijska saznanja nas upozoravaju da je jedanod preduslova za uspostavljanje slobodnog i demokratskog društva, posebnonakon tranzicije od nedemokratskog političkog sistema, i reforma sektorabezbednosti. Stoga bi trebalo da imamo u vidu da nam teškoće i prepreke, kaoi dostignuća ove reforme, mogu poslužiti kao indikator uspešnosti procesademokratizacije društva. Nadalje, izlaganje Stivena Ekoviča, profesoraAmeričkog univerziteta u Parizu, o povezanosti vojne kulture sa kulturomjavne administracije, organizacijom ekonomije i tipom režima, takođe je otvo-rilo jedno značajno pitanje demokratije, a to je potreba da liberalne i demo-kratske vrednosti oblikuju upravljanje sektorom bezbednosti. Dobra uprava idemokratski režim nisu sinonimi. Konačno, prof. dr Zlatko Isaković je, govorećio tenzijama između transparentnosti i bezbednosti, rekao kako smatra da jepotrebno naći pravu ravnotežu između bezbednosti i slobode. Za uspostavl-janje ove ravnoteže ključna su tri elementa: kontrolabilnost, pristup informa-cijama od javnog značaja, i poverenje.

Kao dodatak teorijskim pristupima u izučavanju međuzavisnosti kul-ture i reforme sektora bezbednosti, na konferenciji su se čula uporednaiskustva iz prakse drugih država. Nastojalo se utvrditi u kakvoj su vezi pro-cesi reforme sektora bezbednosti u tim zemljama sa sličnim procesima kojise odvijaju u zemljama zapadne demokratije. Silvan Pejl, istraživač belgi-jskog Univerziteta u Liježu, analizirao je uticaj standarda EU na vojnu kul-turu država članica kroz pokretanje Vojnog projekta „Erazmus”. Bolonja ćeza vojno obrazovanje očuvati posebnost tog vida obrazovanja i autonom-nost nacionalnih sistema. Projekat „Vojni Erazmus” je u skladu sa evrop-skim pravom i zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom kojaokuplja sve resurse članica. Iako je prerano reći sa sigurnošću, nema razlo-ga za sumnju da će evropeizacija visokog vojnog obrazovanja dati isterezultate kao i civilni Erazmus.

Evropeizacija ne deluje samo unutar, nego i van granica EU. NiluferNarli, profesorka turskog Bahčesehir univerziteta, istakla je da je bezbednos-na kultura Turske značajno transformisana u toku procesa pristupanjaTurske Evropskoj uniji. Važna odlika ove transformacije je izmena civilno-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

118

vojnih odnosa u pravcu povećanja demokratske kontrole oružanih snaga, iu pravcu promene diskursa političkih i vojnih elita o percepciji bezbednos-nih pretnji. Kao dodatak tome, Vjačaslav Pazdnjak, profesor Evropskoghumanističkog univerziteta u Litvaniji, analizirao je transformaciju strateškei vojne kulture tranzicionih država u post-sovjetskom prostoru pod utica-jem evroatlantskih institucija, naročito NATO-a i njegovog programa„Partnerstvo za mir”. On je istakao da uvođenje zemalja Istočne Evrope upartnerske odnose bitno menja njihovu stratešku i vojnu kulturu, ali jenapomenuo i to da ta transformacija tokom tranzicionog perioda možeimati i negativne efekte. Uzevši primer Belorusije, napomenuo je slab uticajNATO-a i „Partnerstva za mir” u zemljama Zajednice Nezavisnih Država.On smatra da je evropeizacija ipak moguća i bez NATO integracija.

Stojan Slaveski, profesor Evropskog univerziteta u Skoplju, predstavio jezanimljivu analizu strateške kulture u Makedoniji ukazujući na njenu nesta-bilnost. Kako je ovaj aspekt kulture neodvojivo povezan sa pitanjem iden-titeta (u ovom slučaju radi se o imenu države), važnost ovog pitanja imanesumnjiv značaj za spoljnu politiku. Stoga, on ističe da je pred njegovomzemljom teška odluka – odreći se identiteta i integrisati se u evroatlantskestrukture, ili sačuvati stratešku kulturu u institucionalnoj izolaciji. Konačno,Zvonimir Mahečić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu istakao je značaj zane-marivanja fundamentalnih socijalnih, političkih i kulturnih činilaca koji bitrebalo da posluže kao osnova za promene u sektoru bezbednosti. UHrvatskoj se od 2000. godine insistira samo na institucionalnim aspektimareforme sektora bezbednosti, ali ne i na poimanju kulture bezbednosti.

Na konferenciji su otvorena i mnoga druga pitanja, navodeći nazaključak da treba nastaviti teorijska razmatranja i upoređivanja praktičnihpolitičkih, strateških i vojnih kultura, naročito u krugu tranzicionih zemaljau kojem se nalazi i Srbija. Recimo, značajno polje budućih israživanja mogubiti analize teorijskih teškoća, jer postoji veoma mnogo različitih pristupa udefinisanju kulture i identiteta koji su često suviše sveobuhvatni i „bezobal-ni” pojmovi, koji pomalo „zahvataju sve” (all-inclusive). Takođe, tu je i epis-temološko pitanje – kako studirati kulturu, da li samo kroz diskurs, praksu,interpretacije učesnika, ili kroz druge pristupe.

Maja BJELOSŽeljko MIRKOV

SRBIJA I REGIONALNE INTEGRACIJE

Na Institutu za međunarodnu politiku i privredu (IMPP), u saradnji saFondacijom „Hans Zajdel“ iz Minhena, 15. juna 2009. godine, je održanameđunarodna konferencija pod nazivom Srbija i regionalne integracije. Naotvaranju konferencije, su govorili dr Duško Dimitrijević, vršilac dužnostidirektora IMPP, dr Klaus Fizinger, rukovodilac Odeljenja Fondacije „HansZajdel“ za centralnu i jugoistočnu Evropu, mr Luc Kober, direktor Projeka-ta Fondacije „Hans Zajdel“ u Srbiji i Crnoj Gori, Marina Jovićević, pomoćnikministra i načelnik Generalne direkcije za Evropsku uniju u Ministarstvuspoljnih poslova Republike Srbije, dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra u Mi-nistarstvu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, Srđan Majstorović,zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, i drJelica Minić, zamenik generalnog sekretara i šef eksperskog tima Regional-nog saveta za saradnju u Sarajevu.

Tema prvog panela je bila Zapadni Balkan – od konflikata do evropskih inte-gracija. Na početku ovog panela, dr Jelica Minić je predstavila glavne aktiv-nosti Regionalnog saveta za saradnju od maja 2008. do maja 2009. godine, ianalizirala najznačajnija dostignuća, izazove i glavne aktivnosti u prioritet-nim oblastima delovanja Saveta, a na kraju izlaganja je iznela procene o trimoguća scenarija daljeg razvoja Procesa stabilizacije i pridruživanja: ubrza-vanje i obogaćenje, usporavanje i obogaćenje, i odlaganje i zamrzavanje.Drugi učesnik, mr Mikloš Derer, direktor Fondacije „Manfred Verner“ izBudimpešte, je analizirao značaj regionalne saradnje i politike unapređenjadobrosusedskih odnosa kao preduslova za evropske integracije, ističući is-kustva država centralne i istočne Evrope. Dr Stefan Stratijev, direktor Diplo-matskog instituta Ministarstva inostranih poslova Republike Bugarske, jeobrazložio fenomen novog regionalizma u Jugoistočnoj Evropi, analiziraju-ći prepreke za saradnju u ovom regionu tokom Hladnog rata i regionalneinicijative nakon rata, a u drugom delu izlaganja je predstavio novi konceptmreže mreža. U izlaganju dr Milana Jazbeca, direktora Odeljenja za političkoplaniranje Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije, regionalna sa-radnja i učešće u integracionim procesima su označeni kao jedinstvena šan-sa za sve države Zapadnog Balkana da postignu političku i ekonomsku sta-bilnost. Sledeći učesnik ovog panela, dr Dragan Đukanović, naučni saradnikIMPP, dao je prikaz politike EU prema Zapadnom Balkanu, od 1996. godi-ne, kada je ustanovljen njen regionalni pristup, i analizirao dosadašnje re-zultate, koje su države regiona postigle u procesu pristupanja EU. Milan Si-murdić iz Evropskog pokreta u Srbiji, u svom izlaganju je istakao da je naj-veći napredak u integracionim procesima svih država regiona učinjen uoblasti energetike, i da je Energetska zajednica svojevrsna vežbaonica za pri-stupanje EU. Na kraju prvog panela, Jasminka Kronja iz Evropskog pokre-ta u Srbiji je istakla da je razvoj ljudskih potencijala prioritet regionalne sa-radnje, predstavljajući glavne inicijative na polju obrazovanja i naučno-teh-noloških istraživanja u Jugoistočnoj Evropi.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

119

Drugi panel je bio posvećen političkim aspektima međudržavnh forumaza saradanju u Jugoistočnoj Evropi. Prvi učesnik ovog panela, dr SandroKnezović, naučni saradnik Instituta za međunarodne odnose iz Zagreba, jeanalizirao razloge za ustanovljavanje mehanizma uslovaljavanja država Za-padnog Balkana u procesu pridruživanja i pristupanja EU, i istakao da je EUmorala da primeni drugačiji pristup prema ovim državama u odnosu na dr-žave centralne i istočne Evrope, sa ciljem da stabilizuje region, koji je dugobio poznat kao politički trusno područje, koje negativno utuče na stabilnostsvog okruženja. Mr Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnoseiz Banja Luke, istakao je dva najvažnija cilja institucionalizacije regionalnesaradnje, prvi – stvaranje okvira za stabilnost, bezbednost i podizanje život-nog standarda u državama regiona, i drugi – ostvarenje političkog uticajaEU i SAD i stvaranje sigurnog okruženja za njihove investicije u regionu.Pravni aspekti političkih i ekonomskih kriterijuma za pridruživanje i pristu-panje EU, sa posebnim osvrtom na proces usklađivanja propisa i Sporazumo stabilizaciji i pridruživanju, koje su zaključile države regiona i EU, bili supredmet analize dr Tatjane Jevremović-Petrović, naučnog saradnika IMPP.Mr Borislav Knežević, viši savetnik Uprave za javne nabavke Vlade Repu-blike Srbije, ukazao je na značaj saradnje između uprava za javne nabavkedržava regiona Jugoistočne Evrope, i predstavio projekte za unapređenje sa-radnje na ovom polju u okviru EU i regionalnih organizacija u JugoistočnojEvropi. Na kraju ovog panela, dr Dragan Petrović, viši naučni saradnikIMPP, govorio je o odnosu evropskih integracija i civilizacijsko-istorijskognasleđa na Balkanu, ukazao na važnost prostora Balkanskog poluostrva zarazvoj antičke civilizacije, širenje hrišćanstva i uspon Vizantijskog carstva, iistakao da Balkan suštinski pripada Evropi, ali da su određeni istorijsko-ci-vilizacijski procesi (osmanlijska osvajanja i viševekovna okupacija, koja jedonela istočnjačke uticaje, azijsko-afričke obrasce, ratove i političku nestabil-nost) izmenili evropski kod Balkana.

Bezbednosni aspekti međudržavnih foruma za saradanju u JugoistočnojEvropi su bili tema trećeg panela. Prvi učesnik, dr Jovan Teokarević, profe-sor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, je analizirao preduslove za po-stizanje bezbednosne zajednice na Balkanu, u teorijskim okvirima, koje jepostavio Karl Dojč. Mr Svetlana Đurđević-Lukić, naučni saradnik IMPP,analizirala je glavne prepreke za regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti,ističući da su glavni problemi status Kosova i Metohije, stepen jedinstva Bo-sne i Hercegovine, saradnja sa Haškim tribunalom, konačno utvrđivanjegraničnih linija, kao i teško nasleđe prošlosti. Do kraja prvog dela ovog pa-nela, svoje radove su predstavili profesori i asistenti Kriminalističko-policij-ske akademije u Beogradu. Dr Milan Žarković i mr Zvonimir Ivanović supredstavili oblike saradnje u oblasti obrazovanja za policijsku službu, sa po-sebnim osvrtom na projekte EU i programe Inicijative za saradnju u Jugoi-stočnoj Evropi. Dr Milan Milošević je analizirao napredak u primeni speci-jalnih metoda u borbi protiv organizovanig kriminala, ističući da su državeregiona Zapadnog Balkana napravile pozitivne pomake u oblasti zakono-davstva, ali da njihove službe (policija, specijalno tužilaštvo i specijalni su-dovi) još uvek nisu potpuno opremljene i kadrovski osposobljene za prime-

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

120

nu ovih metoda. Dr Dane Subošić i mr Dalibor Kekić su predstavili struktu-ru i funkcije Konzorcijuma policijskoh akademija, osnovanog sa ciljem una-pređenja saradnje u oblasti policijskog treninga i obrazovanja. Na kraju pr-vog dela ovog panela, dr Dragan Mlađen i dr Aleksandra Ljuština-Višekru-na su predstavili ciljeve i aktivnosti Evropskog civilno-vojnog planiranja zareagovanje u vanrednim situacijama.

Drugi deo ovog panela je započeo dr Aleksandar Fatić, naučni savetnikIMPP, analizom strukturne složenosti organizovanog kriminala i predsta-vljanjem tehničkih poteškoća sa kojima se Srbija suočava u borbi protiv ovebezbednosne pretnje. Regionalna saradnja u borbi protiv organizovanogkriminala je bila i predmet izlaganja mr Atanasa Kozareva, predsednikaCentra za demokratiju i bezbednost iz Skoplja, koji je predstavio faktore nje-nog unapređenja i Saše Đorđevića, istraživača-pripravnika Centra za civil-no-vojne odnose iz Beograda, koji je analizirao dostignuća policijske sarad-nje među državama Jugoistočne Evrope. Drugi panel je završen izlaganjimaslužbenika Ministarstva odbrane Republike Crne Gore, mr Nusreta Hanja-lića, koji je predstavio glavne uspehe na evroatlatskom putu Crne Gore, i mrZorana Lalovića, koji je ukazao na klimatske promene i prirodne katastrofekao glavne bezbednosne izazove država regiona Zapadnog Balkana.

Četvrti panel je bio posvećen ekonomskim aspektima međudržavnihforuma za saradanju u Jugoistočnoj Evropi. Prvi učesnik, dr Bogdan Dima,profesor Zapadnog univerzita u Temišvaru, je analizirao ekonomskeaspekte Regionalnog saveta za saradnju, ističući da su održivi regionalniekonomski razvoj i prekogranična ekonomska saradnja ključni faktor zaostvarenje ciljeva Saveta. Dr Miroslav Antevski i dr Dobrica Vesić, naučnisaradnici IMPP, ukazali su na širenje i prelivanje znanja i tehnologija kaoglavnu ekonomsku dobit od saradnje država u Jugoistočnoj Evropi. MrDavid Veskov, član predsedništva Panevropske unije Makedonije, ukazaoje na ekonomske koristi od regionalnih integracija i članstva u EU za Srbi-ju. Mr Miloš Lutovac, predavač na Visokoj poslovnoj školi strukovnih stu-dija u Novom Sadu, je predstavio ciljeve i značaj CEFTA za ekonomsku sa-radnju u Jugoistočnoj Evropi. Na kraju ovog panela, mr Mina Zirojević-Fa-tić i mr Sanja Jelisavac, naučni saradnici IMPP, analizirale su mogućnostibuduće ekonomske saradnje među državama regiona Zapadnog Balkana,kao i glavne izazove na tom polju.

Ratko VUKANIĆ

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n20

09. g

odin

e

121

DOKUMENTI

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

123

Z A K O NO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O SNABDEVANJU I UZAJAMNIM USLUGAMA (USA-SRB-01) IZMEĐU

MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE U IME VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA

ODBRANE SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

Član 1.

Potvrđuje se Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbi-je i Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, koji je potpisan u Beo-gradu, 8. novembra 2006. godine, u originalu na srpskom i engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:SPORAZUM O SNABDEVANJU I UZAJAMNIM USLUGAMA

(USA-SRB-01)IZMEĐU

MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE U IME VLADE REPUBLIKE SRBIJE

IMINISTARSTVA ODBRANE SJEDINJENIH

AMERIČKIH DRŽAVA

PREAMBULA

U želji da poboljšaju interoperatibilnost, spremnost i delotvornost svojihvojnih snaga putem povećane saradnje u oblasti logistike, Ministarstvo odbra-ne Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Sjedi-njenih Američkih Država, u daljem tekstu Strane, odlučile su da zaključe ovajsporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama (ovaj sporazum).

ČLAN I

NAMENA

Ovaj sporazum se sklapa u svrhu uspostavljanja osnovnih odredbi, uslovai procedura, kako bi se olakšalo recipročno obezbeđivanje logističke podrške,zaliha i usluga, na način na koji se to definiše ovim sporazumom.

ČLAN II

DEFINICIJE

1. Kako je navedeno u ovom sporazumu i bilo kojim dodatnim aranžmani-ma koji se odnose na specifične procedure, primenjuju se sledeće definicije:

a. Razmena jednake vrednosti. Plaćanje za transfer zaključen u skladu saovim sporazumom u kome je dogovoreno da Strana Primalac u zamenuza logističku podršku, zalihe ili usluge koje primi, obezbedi logističku po-dršku, zalihe ili usluge jednake novčane vrednosti.

b. Dodatni aranžman. Pisani dodatni dogovor o logističkoj podršci, zaliha-ma i uslugama, koji definiše specifične detalje, odredbe i uslove za spro-vođenje ovog sporazuma na delotvoran način.

c. Faktura. Dokument koji sastavlja Strana Davalac u kome se zahteva na-doknada ili plaćanje za specifičnu logističku podršku, zalihe ili usluge,obezbeđene u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim drugim važećimdodatnim aranžmanima.

d. Logistička podrška, zalihe i usluge. Hrana, voda, smeštaj, transport(uključujući i vazdušni transport), nafta, ulja, maziva, odeća, komunika-cione usluge, medicinske usluge, municija, podrška operacijama baze (igrađevinski radovi u vezi sa podrškom operacijama baze), usluge skladi-štenja, upotreba objekata, usluge obuke, rezervni delovi i sastavni delovi,usluge popravki i održavanja, usluge kalibracije i lučke usluge. Ova od-redba takođe uključuje privremenu upotrebu vozila opšte namene i dru-gih neubojitih artikala vojne opreme kada je takvo iznajmljivanje ili po-zajmljivanje dozvoljeno u skladu sa važećim nacionalnim zakonima ipropisima.

e. Porudžbina. Pisani zahtev, u dogovorenom obliku i potpisan od straneovlašćenog lica, za obezbeđenje specifične logističke podrške, zaliha iliusluga u skladu sa ovim sporazumom ili bilo kojim važećim dodatnimaranžmanom.

f. Strana Primalac. Strana koja naručuje i prima podršku.g. Zamena iste vrste. Plaćanje za transfer sproveden u skladu sa ovim spo-

razumom u kome je dogovoreno da Strana Primalac u zamenu za logi-stičku podršku, zalihe ili usluge koje primi, obezbedi logističku podršku,zalihe ili usluge identične ili suštinski identične prirode u skladu sa do-govorenim uslovima.

h. Strana Davalac. Strana koja obezbeđuje podršku.

Inst

itut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

124

i. Transfer. Prodaja (bilo za plaćanje u valuti, zamenu iste vrste, ili razme-nu zaliha ili usluga jednake vrednosti), iznajmljivanje, pozajmljivanje, ilina drugi način privremeno obezbeđena logistička podrška, zalihe i uslu-ge u skladu sa odredbama ovog sporazuma.

ČLAN III

PRIMENJIVANJE SPORAZUMA1. Ovaj sporazum je sastavljen da olakša recipročnu logističku podršku iz-

među Strana koja se prvenstveno koristi tokom kombinovanih vežbi, obuke,angažovanja snaga, operacija, ili drugih aktivnosti saradnje i za nepredviđeneokolnosti ili preke potrebe tokom koje jedna od Strana može da ima potrebu zalogističkom podrškom, zalihama ili uslugama.

2. Ovaj sporazum se odnosi na obezbeđenje logističke podrške, zaliha iliusluga od strane vojnih snaga jedne Strane vojnim snagama druge Strane u za-menu ili za plaćanje u gotovini ili za recipročno obezbeđenje logističke podrške,zaliha i usluga vojnim snagama Strane Davaoca.

3. Sve aktivnosti Strana u skladu sa ovim sporazumom i bilo kojim dodat-nim aranžmanima biće izvedene u skladu sa nacionalnim zakonima i propisi-ma dveju zemalja. Sve obaveze Strana u skladu sa ovim sporazumom i bilo ko-jim dodatnim aranžmanima zavisiće od dostupnih novčanih sredstava za takvenamene. Ukoliko se Strane unapred ne dogovore drugačije, jedna Strana nećeposlati porudžbinu niti primiti podršku u skladu sa ovim sporazumom i bilokojim dodatnim aranžmanom ako nema novčanih sredstava (ili dogovorenuzamenu iste vrste) raspoloživih za plaćanje te podrške. Ako Strana Primalac ot-krije da nema novčanih sredstava za ispunjavanje svojih obaveza, odmah će daobavesti Stranu Davaoca koja ima pravo da prekine obezbeđenje bilo kakve po-drške koja treba da se plati tim novčanim sredstvima. Ovo neće uticati na oba-vezu Strane Primaoca da plati za podršku koju je već primila.

4. Sledeći artikli ne mogu biti predmet transfera u skladu sa ovim sporazu-mom, i posebno je navedeno da ih on ne obuhvata:

a. sistemi naoružanja;b. finalni sklopovi opreme, osim iznajmljivanja ili pozajmljivanja vozila op-

šte namene i drugih neubojitih artikala vojne opreme gde je takvo iznajm-ljivanje ili pozajmljivanje dozvoljeno u skladu sa nacionalnim zakonima ipropisima Strana; i

c. prve količine delova za zamenu i rezervnih delova u vezi sa prvobitnomporudžbinom glavnih artikala organizacione opreme; međutim, pojedi-načni delovi za zamenu i rezervni delovi potrebni za hitnu popravku iusluge održavanja mogu da budu predmet transfera.

5. U skladu sa ovim sporazumom, takođe su isključeni iz transfera Stranasvi artikli čiji je transfer zabranjen shodno njihovim nacionalnim zakonima ipropisima. U skladu sa zakonima i propisima SAD, prema ovom sporazumu,Sjedinjene Države trenutno ne mogu da vrše transfer sledećih artikala:

a. vođenih raketa;b. pomorskih mina i torpeda;

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

125

c. nuklearne municije, uključujući artikle kao što su bojeve glave, delovi bo-jevih glava, projektili, naoružanje za rušenje i municija za obuku;

d. naprave koje se pokreću barutnim punjenjem i raketnim gorivom; e. materija za ometanje radara i njihove raspršivače;f. opreme za navođenje bombi ili druge municije;g. hemijskog naoružanja ili municije, što ne uključuju agense za kontrolu

nemira; h. izvora, nusproizvoda ili specijalnih nuklearnih materija, ili bilo kojih dru-

gih materija, predmeta, podataka, ili stvari od vrednosti čiji transfer nepodleže Aktu o atomskoj energiji iz 1954 (Zakon 42, Zakonik SjedinjenihDržava, Odeljak 2011 i sledeći.); i

i. artikli vojne opreme koji su označeni kao Važna vojna oprema na Listi na-oružanja Sjedinjenih Država (Deo 121 Zakona 22, Zakonika o saveznimpropisima Sjedinjenih Država) za privremenu upotrebu, kao što su iz-najmljivanje ili pozajmljivanje, osim onih koji su dozvoljeni prema defini-ciji logističke podrške, zaliha i usluga u skladu sa zakonom SAD.

ČLAN IV

ODREDBE I USLOVI SPORAZUMA

1. Svaka od Strana će dati sve od sebe da u skladu sa svojim nacionalnimprioritetima zadovolji zahteve druge Strane u skladu sa ovim sporazumom.Međutim, kada dodatni aranžman sadrži stroži standard za ispunjenje takvihzahteva, primenjivaće se standard u dodatnom aranžmanu.

2. Porudžbine mogu da šalju i primaju samo osobe za kontakt ili imenova-na lica koje Strane određuju u Aneksima B do I ovog sporazuma. Kada vojnesnage Srbije traže logističku podršku, zalihe ili usluge izvan zone odgovornostiEvropske Komande Sjedinjenih Država (u daljem tekstu USEUCOM), one mo-gu da šalju porudžbine direktno već upućenoj osobi za kontakt, ili mogu da tra-že pomoć od USEUCOM ili Komande komponente USEUCOM, da bi poslaliporudžbinu osobi za kontakt koja nije iz USEUCOM.

3. U skladu sa ovim sporazumom, u ime Ministarstva odbrane SAD, o do-datnom aranžmanu može da pregovara Štab USEUCOM, Štab drugih Borbenihkomandi Sjedinjenih Država ili lica koja oni imenuju. U ime Ministarstva odbra-ne Republike Srbije, o dodatnim aranžmanima pregovara Sektor za materijalneresurse. Dodatni aranžmani moraju da odrede osobe za kontakt i njihova speci-fična ovlašćenja ili ograničenja.

4. Pre podnošenja pisane porudžbine, Strana Primalac treba prvo da kon-taktira osobu za kontakt Strane Davaoca telefonom, faksom ili elektronskompoštom kako bi utvrdila dostupnost, cenu i željeni način plaćanja za traženuopremu ili usluge. Porudžbine moraju da uključe sve podatke navedene uAneksu A, kao i sve druge odredbe i detalje koji su neophodni za transfer. Mi-nimalno neophodni podaci i jedan standardni formular porudžbine priloženisu u Aneksu A. Broj ovog sporazuma USA-SRB-01 treba da bude naveden usvim porudžbinama i korespondenciji koja je u vezi sa tim.

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

126

5. Obe Strane će da vode evidenciju svih transakcija.6. Strana Primalac je odgovorna za sledeće:a. da organizuje prijem i transport zaliha dobijenih u skladu sa ovim spora-

zumom. Ovo ne sprečava Stranu Davaoca da pomogne prilikom utovarazaliha dobijenih u skladu sa ovim sporazumom na sredstvo transporta.

b. da obezbedi sve važeće carinske formalnosti i organizuje druge zvaničneaktivnosti koje propisuju nacionalni carinski propisi.

7. Pojedinac koga odredi Strana Primalac da primi logističku podršku, zali-he ili usluge, u ime Strane Primaoca potpisuje standardni formular po-rudžbine (Aneks A) na adekvatnom bloku kao dokaz prijema. Ako stan-dardni formular porudžbine nije dostupan na mestu izdavanja StraneDavaoca, pojedinac koji prima logističku podršku, zalihe ili usluge potpi-suje dokument o prijemu koji Strana Davalac obezbedi kao zamenu. Brojovog sporazuma USA-SRB-01 se upisuje na dokument o prijemu.

8. Strana Davalac je odgovorna za sledeće:a. da obavesti Stranu Primaoca kada i gde su logistička podrška, zalihe ili

usluge dostupne za prijem; i b. da prosledi potpisani dokument o prijemu osobi za kontakt koja je ovla-

šćena da prima porudžbine u skladu sa ovim sporazumom. Potpisani do-kument o prijemu će biti priložen uz originalni formular porudžbine.

9. Logistička podrška, zalihe ili usluge koje se dobijaju u skladu sa ovimsporazumom neće se privremeno ili trajno dalje prenositi u bilo koju dru-gu zemlju, međunarodnu organizaciju ili entitet, osim osoblju, zaposleni-ma ili predstavnicima vojnih snaga Strane Primaoca, bez prethodnog pi-sanog odobrenja Strane Davaoca koje se pribavlja postojećim kanalima.

ČLAN V

NAKNADA

1. Za transfere logističke podrške, zaliha i usluga u skladu sa ovim sporazu-mom, Strane se slažu da plaćanje bude ili u gotovini (“nadoknadiva transakci-ja”) ili zamenom iste vrste odnosno razmenom jednake vrednosti (koje su tran-sakcije razmene). Strana Primalac plaća Strani Davaocu kao što je definisano ustavu 1a ili 1b ovog člana.

a. Nadoknadiva transakcija Strana Davalac podnosi fakture Strani Primao-cu po završetku isporuke ili izvršenju logističke podrške, zaliha ili uslu-ga. Strane obezbeđuju plaćanje svih transakcija i svaka od Strana šalje fak-ture drugoj Strani bar jednom u tri (3) meseca za sve transakcije koje pret-hodno nisu fakturisane. Fakture su propraćene neophodnom pomoćnomdokumentacijom i plaćaju se u roku od devedeset (90) dana od dana ka-da su pripremljene. Plaćanje se vrši u valuti Strane Davaoca ili kako se do-govori u porudžbini. Tokom određivanja cene za nadoknadivu transak-ciju, Strane prihvataju sledeće recipročne principe određivanja cena:

(1) U slučaju kada Strana Davalac obezbeđuje specifičnu nabavku od svojihpreduzimača/ugovarača u ime Strane Primaoca, cena neće biti manje po-

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

127

voljna od cene koju preduzimač/ugovarač naplaćuje vojnim snagamaStrane Davaoca za identične artikle ili usluge, umanjene za iznose koji suisključeni po članu VI ovog sporazuma. Cena koja se naplaćuje može dauključi razlike nastale usled rasporeda isporuke, mesta isporuke i ostalihsličnih okolnosti.

(2) U slučaju transfera iz sopstvenih resursa Strane Davaoca, Strana Davalacnaplaćuje istu cenu koju bi naplatila svojim sopstvenim vojnim snagamaza identičnu logističku podršku, zalihe i usluge od dana isporuke ili izvr-šenja, umanjenu za iznose koji su isključeni po članu VI ovog sporazuma.U bilo kom slučaju kada cena nije određena ili se ne vrše naplate svojimsopstvenim vojnim snagama, Strane će se unapred dogovoriti o ceni, uzi-majući u obzir recipročne principe određivanja cena, isključujući naplatekoje su izuzete prema ovim istim recipročnim principima određivanja ce-na.

b. Transakcije razmene. Transakcije razmene mogu da budu zamena istevrste ili razmena jednake vrednosti. Strana Primalac plaća Strani Davao-cu transferom logističke podrške, zaliha ili usluga o kojima su se dve Stra-ne dogovorile da su identične (ili suštinski identične) ili da imaju istunovčanu vrednost kao i logistička podrška, zalihe ili usluge isporučene iliizvedene od Strane Davaoca. Kada je razmena jednake vrednosti dogo-vorena kao način plaćanja, pre obezbeđivanja tražene podrške, obe Stra-ne će se složiti, u meri u kojoj je to moguće, o robi i uslugama koje će bitiprihvaćene kao način plaćanja. Strana Primalac je odgovorna da organi-zuje povratni transport i isporuku zamene za logističku podršku, zaliheili usluge na lokaciji koju zajednički odrede Strane u vreme potpisivanjaporudžbine. Ako Strana Primalac ne završi razmenu u okviru odredbirasporeda zamene, koji je dogovoren ili je na snazi u vreme prvobitnetransakcije, u roku od godinu dana od prvobitne transakcije, transakcijase smatra nadoknadivom i primenjuje se stav 1a. ovog člana, s tim što secena određuje korišćenjem postojećih ili procenjenih cena na snazi nadan kada je plaćanje inače trebalo da se izvrši.

c. Određivanje cene ili vrednosti. Sledeći mehanizmi određivanja cena seobezbeđuju kako bi se pojasnila primena recipročnih principa određiva-nja cena. Cena određena u inventaru zaliha opreme će biti cenovnik zali-ha Strane Davaoca. Cena nove nabavke će biti ista cena koju Strana Dava-lac plaća preduzimaču/ugovaraču ili prodavcu. Cena usluga koje se pru-žaju će biti standardna cena Strane Davaoca ili, ako ona nije važeća, tro-škovi koji su direktno vezani sa pružanjem tih usluga. Cene koje se napla-ćuju isključuju sve poreze i carine od kojih je Strana Primalac izuzeta odplaćanja u skladu sa drugim sporazumima koje su vlade Strana zaključi-le. Strane se slažu da na zahtev, obezbede informacije koje su dovoljne daverifikuju da su poštovani principi ovog recipročnog određivanja cena ida cene ne uključuju troškove kojih su Strane oslobođene ili izuzete.

2. Kada se konačna cena porudžbine ne odredi unapred i u pisanom obliku,porudžbina, dok se ne dogovori o konačnoj ceni, uključuje maksimalne obave-ze za Stranu Primaoca. Strane će onda odmah da započnu sa pregovorima da biutvrdile konačnu cenu.

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

128

3. Osobe za kontakt za plaćanje i izvršenje naplate kod obe Strane se odre-đuju u aneksima ovog sporazuma.

4. Cena logističke podrške, zaliha i usluga u skladu sa ovim sporazumomneće biti viša od cene iste logističke podrške, zaliha i usluga koje su dostupne uskladu sa bilo kojim drugim sporazumom između Strana ili njihovih vlada.

ČLAN VI

OSLOBAĐANJE ILI IZUZEĆE OD TROŠKOVA

U meri u kojoj nacionalni zakoni i propisi to dozvoljavaju, Strane obezbeđu-ju da u skladu sa ovim sporazumom ne podležu postojećim carinama, porezi-ma i sličnim obavezama. Strane će sarađivati da bi obezbedile adekvatnu doku-mentaciju kako bi u maksimalnoj meri imale poreske i carinske olakšice. Odred-be bilo kojih važećih sporazuma o poreskim i carinskim olakšicama takođe seprimenjuju u skladu sa ovim sporazumom. Strane će jedna drugu obavestiti dali cena koja se naplaćuje za logističku podršku, zalihe ili usluge uključuje pore-ze ili carine. Prilikom određivanja da li carine, porezi ili slične obaveze treba dabudu nametnute, principi određivanja cena izraženi u Članu V ovog sporazu-ma će određivati vrednost logističke podrške, zaliha ili usluga koje obezbeđujeStrana Davalac.

ČLAN VII

BEZBEDNOST INFORMACIJA

Namera je Strana da aktivnosti obuhvaćene ovim sporazumom i bilo kojimdodatnim aranžmanima treba da budu sprovedene na nivou za javnu upotre-bu. Ukoliko nije specifično navedeno posebnim pisanim sporazumom ili dogo-vorom, nijedna poverljiva informacija ili materijal neće biti pružena ili proizve-dena u skladu sa ovim sporazumom ili bilo kojim dodatnim aranžmanima.

ČLAN VIII

TUMAČENJE, IZMENE I DOPUNE

1. Sva neslaganja u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog sporazuma, svihdodatnih aranžmana ili transakcija izvršenih u skladu sa njima, biće razrešeniputem konsultacija između Strana i neće se podneti nijednom domaćem ili me-đunarodnom sudu ili trećoj strani na rešavanje.

2. Svaka od Strana može u bilo koje vreme da traži izmene i dopune ovogsporazuma uz davanje (prethodnog) pisanog obaveštenja drugoj Strani. U slu-čaju da se napravi takav zahtev, Strane će odmah započeti pregovore. Ovaj spo-razum može da bude izmenjen i dopunjen samo na osnovu pisanog sporazumaizmeđu Strana. Zamena Aneksa B do I, koja navodi spisak osoba za kontakt,može da se obavi tako što jedna Strana prosledi zamenu Aneksa drugoj Straniputem zvaničnih vojnih predstavnika, bez formalnih izmena i dopuna ovogsporazuma.

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

129

ČLAN IX

STUPANjE NA SNAGU I RASKID SPORAZUMA

Ovaj sporazum, USA-SRB-01, koji se sastoji od Preambule, Članova I do IXi Aneksa A do I privremeno će se primenjivati od dana potpisivanja i stupiće nasnagu danom prijema obaveštenja da su ispunjene sve unutrašnje procedure uSrbiji koje su neophodne za stupanje na snagu ovog sporazuma.

Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme i biće na snazi dok gaStrane uzajamnom saglasnošću ne raskinu ili jedna od Strana ne dostavi pisanoobaveštenje drugoj Strani o svojoj nameri o raskidu ovog sporazuma najmanje180 dana unapred. Bez obzira na raskid ovog sporazuma, sve obaveze za na-doknadu nastale na osnovu njegovih odredbi ostaju obavezujuće po Stranu Pri-maoca dok ne budu izmirene.

Dole potpisani, propisno ovlašćeni od strane svojih vlada, su potpisali ovajsporazum (USA-SRB-01).

SAČINJEN u po dva originalna primerka na srpskom i engleskom jeziku,od kojih je svaki jednako autentičan.

ZA MINISTARSTVO ODBRANE ZA MINISTARSTVO ODBRANEREPUBLIKE SRBIJE SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

Zoran Stanković, s.r. Vilijem E. Vard, s.r.ministar odbrane general, Vojska SAD

zamenik komandantaEvropska komanda Vojske SAD

U Beogradu, U Beogradu,Dana 8.novembra 2006. godine Dana 8.novembra 2006. godine

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

130

LISTA ANEKSA

ANEKS A – INFORMACIJA O PORUDžBINITABULATOR A – MINIMUM OSNOVNIH PODATAKA TABULATOR B – STANDARDNA FORMA NARUDŽBINE

ANEKS B – REPUBLIKA SRBIJAANEKS C – CENTRALNA KOMANDA SAD - USCENTCOM – KONTAKT OSO-

BE TABULATOR A – CENTRALNA KOMANDA SAD - USCENTCOM TABULATOR B – CENTRALNA KOMANDA SAD KOV - USARCENTTABULATOR C– CENTRALNA KOMANDA SAD - USNAVCENTTABULATOR D – CENTRALNA KOMANDA SAD RV - USCENTAF TABULATOR E – CENTRALNA KOMANDA SAD MARINSKI KORPUS TABULATOR F –CENTRALNA KOMANDA ZA SPECIJALNE OPERACIJE

SOCCENT ANEKS D –PACIFIČKA KOMANDA SAD USPACOM/ SNAGE SAD JAPANUSFJ KONTAKT OSOBE

TABULATOR A – PACIFIČKA KOMANDA SAD USPACOMTABULATOR B –PACIFIČKA FLOTA MORNARICE SAD PACFLT TABULATOR C –KOV SAD PACIFIK USARPAC TABULATOR D – MARINSKE SNAGE PACIFIK MARFORPAC TABULATOR E – RV SAD PACIFIK PACAF TABULATOR F – KOMANDA ZA SPECIJALNE OPERACIJE SOCPAC TABULATOR G – SNAGE SAD JAPAN USFJ TABULATOR H – KOV SAD JAPAN USARJ TABULATOR I– MARINSKE SNAGE JAPAN MARFORJ TABULATOR J – RV SAD JAPAN USAFJTABULATOR K – SNAGE SAD KOREJA USFK

ANEKS E – EVROPSKA KOMANDA SAD USEUCOM KONTAKT OSOBE TABULATOR A – EVROPSKA KOMANDA SAD USEUCOMTABULATOR B – RV SAD EVROPA USAFETABULATOR C – KOV SAD EVROPA USAREURTABULATOR D – MORNARICA SAD EVROPA USNAVEURTABULATOR E – SNAGE MARINACA SAD EVROPA USMARFOREUR TABULATOR F – KOMANDA SPECIJALNIH OPERACIJA SOCEUR

ANEKS F – ZDRUŽENA KOMANDA SNAGA SAD USJFCOM TABULATOR A – ZDRUŽENA KOMANDA SNAGA SAD USJFCOMTABULATOR B – KOMANDA RV ACC TABULATOR C – KOMANDANT-ATLANTSKA FLOTA CDRLANTFLT

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

131

TABULATOR D – MARINSKE SNAGE ATLANTIK MARFORLANT TABULATOR E – KOMANDA KOV FORSCOM

ANEKS G – KOMANDA JUG- USSOUTHCOM KONTAKT OSOBE ANEKS H – KOMANDA SEVER- USNORTHCOM KONTAKT OSOBE ANEKS I– TRANSPORTNA KOMANDA - USTRANSCOM KONTAKT OSOBE

Član 3.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom

glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori”.

29. maj 2009. SLUŽBENI GLASNIK br. 42-09

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

pol

itika

br. 1

134,

apr

il–ju

n 20

09. g

odin

e

132

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

133

Međunarodna politika je tromesečnik koji izlazi u januaru, aprilu, julu ioktobru svake godine.

Časopis objavljuje recenzirane autorske priloge i prikaze skupova i knji-ga iz oblasti međunarodnih odnosa, spoljne politike, međunarodnog javnogprava i međunarodne ekonomije.

Uslov za uzimanje u razmatranje priloga je da budu pripremljeni uskladu sa sledećim uputstvima.

I – Uputstvo za pisanje članaka1. Autorski prilozi (članci) ne treba da sadrže više od 4500 reči odnosno do

32 000 znakova sa razmacima. 2. Članke pisati korišćenjem fonta Times New Roman, veličine 12, sa

brojevima stranica u donjem desnom uglu. 3. Ispod naslova teksta stoji ime i prezime autora članka (i eventualna titula),

naziv institucije u kojoj je zaposlen i njeno sedište, kao i lična adresaautora za korespodenciju (poštanska/institucionalna ili elektronska). Ovipodaci se navode u Italic-u.

4. Ukoliko autor ima želju da ukaže čitaocima da pojedini pogledi izneti učlanku odražavaju njegov lični stav, a ne institucije u kojoj je zaposlen,neophodno je da na kraju naslova teksta stavi posebnu fusnotu sa sim-bolom * u kojoj će to posebno napomenuti.

5. Apstrakt se prilaže i na srpskom i na engleskom jeziku i u njemu autortreba da ukaže na najbitnije hipoteze na kojima rad počiva. Apstrakt trebada sadrži do 120 reči, a ispod njega autor navodi do 12 ključnih reči.

6. Latinske, starogrčke i druge ne-engleske reči i izrazi u tekstu navode se uitalic-u (npr. status quo, a priori, de facto, acquis communautaire, itd.).

7. U tekstu moraju biti data puna imena, nikako inicijali. Strano ime iprezime treba pisati u srpskoj transkripciji, s tim što se prilikom prvogpominjanja u tekstu mora navesti kako glase u originalu, i to u zagradiposle srpske transkripcije.

8. Fusnote je neophodno pisati na dnu strane (opcija Footnote), a oznake zafusnote stavljati isključivo na kraju rečenice.

Podatke o navedenoj bibliografskoj jedinici u fusnotama treba navesti uskladu sa sledećim sugestijama:

UPUTSTVA ZA SARADNIKE

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

134

a) MonografijePuno ime i prezime autora, naslov monografije (u Italic-u), naziv

izdavača, mesto izdavanja, godina izdanja, str. ukoliko se navodi jedna iliviše strana izvora na srpskom jeziku, odnosno p. ukoliko se citira jednastrana izvora na engleskom ili pp. ukoliko se citira više stranica. Ukoliko senavodi više stranica koristi se srednja crta bez razmaka pre i posle (npr. str.123–245; pp. 22–50).

Kada se navodi zbornik radova na srpskom jeziku koji je priredila jednaosoba, stavlja se (ur.) ili (prir.) sa tačkom u oba slučaja. Sa druge strane, kadase radi o više urednika monografije na srpskom jeziku stavlja se (urs), beztačke.

Kada se navodi priređeni zbornik radova na engleskom jeziku koji jepriredilo više priređivača, iza imena priređivača se u zagradama stavlja(eds), bez tačke. Ako se radi o jednom priređivaču, stavlja se (ed.), satačkom.

Primeri: Džon Rols, Pravo naroda, Alexandria Press i Nova srpska politička misao,Beograd, 2003, str. 107.John Gillingham, European Integration 1950–2003, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 2003, p. 221.Duško Lopandić (ed.), Regional initiatives in Southeast Europe: multilateralcooperation programs in the Balkans, Institute of International Politics and Eco-nomics, Belgrade, 2001, pp. 24–32.Theodor Winkler, Brana Marković, Predrag Simić & Ognjen Pribićević (eds),European Integration and the Balkans, Center for South Eastern EuropeanStudies, Belgrade & Geneva Centre for the Democratic Control of theArmed Forces, Geneve, 2002, pp. 234–7.

b) Članci u naučnim časopisimaPuno ime i prezime autora, naslov teksta (pod znacima navoda), naziv

časopisa (u Italic-u), broj toma, broj izdanja, str. (ili pp.) od-do. Brojevistranica se odvajaju srednjom crticom (–), bez razmaka. Ukoliko su nekipodaci nepotpuni neophodno je to i naglasiti.

Primer:Michael Levi, “The Organisation of Serious Crimes”, in: Mike Maguire, RodMorgan & Robert Reiner (eds), The Oxford Handbook of Criminology, OxfordUniversity Press, Oxford, 2003, pp. 878–84. (pp. 878–9 ili p. 878).Robert J. Bunker & John. R. Sullivan, “Cartel Evolution: Potentials and Con-sequences”, Transnational Organized Crime, vol. 4, no. 2, Summer 1998, pp.55–76.

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

135

c) Članci u dnevnim novinama i časopisimaNavesti ime autora (ili inicijale ukoliko su samo oni navedeni), naslov

članka — pod znacima navoda, ime novine ili časopisa (u Italic-u) datum —napisan arapskim brojevima, broj strane/stranica.Primer:John Gapper, “Investor votes should count”, The Financial Times, 17 April2006, p. 9.

d) Navođenje dokumenataNavesti naziv dokumenta (pod znacima navoda), član, tačku ili stav na

koji se autor poziva, časopis ili službeno glasilo u kome je dokumentobjavljen (u italic-u, broj toma, broj izdanja, mesto i godinu izdanja.Primer:“Resolution 1244 (1999)”, Security Council of the United Nations, 10 June1999. „Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine”, Službeni list APV, br. 17/91, NoviSad, 18. jun 1991, str. 1–14.

e) Navođenje izvora sa InternetaIme autora, naziv dela ili članka, puna Internet adresa koja omogućava dase do navedenog izvora dođe ukucavanjem navedene adrese, datumpristupanja stranici na Internetu, broj strane (ukoliko postoji i ako je prilogobjavljen u PDF-u).

Primer:Maureen Lewis, Who is Paying for Health Care in Eastern Europe and CentralAsia?, IBRD & World Bank, Washington D.C, 2000, Internet,http://Inweb18.worldbank.org/eca/eca.nsf/Attachments/Who+is+Paying+for+Health+Care+in+Eastern+Europe+and+Central+Asia/$File/Who+is+Paying+text.pdf, 14/09/2004, p. 3.

f) Ponavljanje ranije navedenih izvoraKada se pozivamo na izvor koji je već ranije navođen u tekstu posle

drugih fusnota, obavezno treba staviti ime i prezime autora, naslov izvora,zatim op. cit. I na kraju broj strane (npr. Michael Levi, “The Organisation ofSerious Crimes”, op. cit., p. 879). Ibid. ili ibidem koristiti isključivo prinavođenju izvora navedenog u prethodnoj fusnoti, uz naznaku brojastrane/stranica, ukoliko je novi navod iz tog izvora (npr. Ibid., str. 11). 9. Na kraju članka prilaže se bibliografija koja treba da sadrži sve izvore i

literturu navođene u tekstu, a u formi kakva je navedena u uputstvu zafusnote. Jedina razlika je što se u bibliografiji obavezno navodi prvoprezime pa ime autora citiranog rada, i celokupna bibliografija seorganizuje prema abecednom redosledu pocetnog imena navođenihautora (ili naziva korišćenih dokumenata).

II Uputstvo za pisanje prikaza knjiga i skupova1. Prikazi skupova i knjiga ne smeju biti duži od dve i po stranice Word

formata (prored single), odnosno ne smeju sadržati više od 1.200 reči(8.800 znakova sa razmacima).

2. Na početku prikaza se navode bibliografske odrednice knjige u skladu sapravilima koja su navedena za navođenje monografija u fusnotama, s timšto na kraju treba navesti ukupan broj stranica (npr. 345 str; p. 345).

3. Prikazi knjiga i skupova ne smeju sadržati fusnote, dok se sve eventualnenapomene mogu navesti u zagradi.

4. Autor može navesti i nadnaslov prikaza knjige ili skupa velikim slovima— veličina slova 14, što je podložno izmenama od strane redakciječasopisa.

5. Veličina slova, font i poravnanje teksta treba da budu u skladu sa ranijenavedenim sugestijama za pisanje članaka.

6. Na kraju prikaza se navodi puno ime i prezime autora u Italic-u, s tim štose prezime u celini piše velikim slovima (npr. Žaklina NOVIČIĆ).

* * *Svi prilozi dostavljaju dr Draganu Đukanoviću, glavnom i odgovornom

uredniku Međunarodne politike na adresu: Institut za međunarodnu politikui privredu, Makedonska 25, 11000 Beograd ili na e-mail:

dragandjuk@yahoo.com.Rukopisi se ne vraćaju.

Redakcija

Insti

tut z

a m

eđun

arod

nu p

oliti

ku i

priv

redu

(IM

PP)

Međ

unar

odna

poli

tikab

r. 11

33, j

anua

r–m

art 2

009.

godi

ne

136

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Народна библиотека Србије, Београд

UDK 327

MEĐUNARODNA POLITIKA – glavni i

odgovorni urednik Dragan Đukanović. – God.

1, br. 1 (1950) –. – Beograd : Institut za

međunarodnu politiku i privredu, 1950–. –

24 cm

Tromesečno

ISSN 0543-3657 = Međunarodna politika

COBISS.SR–ID 3092482

Primaoci časopisa

MEĐUNARODNA pOLITIKA

U zemlji· diplomatska predstavništva stranih zemalja u Srbiji,· strana dopisništva novinskih i televizijskih kuća i agencija,· organi vlasti, vojne institucije, političke partije,· privredne ogranizacije i ustanove, banke, komore i instituti i preduzeća,· univerziteti, instituti i biblioteke,· izdavačke organizacije, javni mediji,· istaknute ličnosti iz oblasti politike, naučne, privredne i kulturne delatnosti.

U inostranstvu· diplomatska, privredna i kulturna predstavništva Srbije u svetu,· parlamenti i vlade zemalja na svim kontinentima,· direkcije značajnih političkih parlamentarnih partija u svetu,· sve veće globalne i regionalne međunarodne organizacije (UN, EU,

OEBS, UNESCO, Savet Evrope i dr.),· privredne komore, veće privredne kompanije u svetu,· univerziteti, instituti i biblioteke,· pojedinci iz raznih oblasti i delatnosti.

Časopis Međunarodna politika ima Internet prezentaciju na adresi: http://www.diplomacy.bg.ac.yu/mp.htmCena oglašavanja u Međunarodnoj politici:· puna strana 30 000 dinara· 1/2 strane 18 000 dinara· k3 (unutrašnja korica) 40 000 dinara· k4 (zadnja korica) 50 000 dinaraZa sve dodatne informacije obratiti se na telefon (011) 3373 832 ili na e-mail: interaff@diplomacy.bg.ac.yu

INSTITUT ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU osnovan je 1947. godine. Nje-gova misija je sistematsko istraživanje osnovnih procesa u međunarodnoj zajednici i elemenatapolitičkog, ekonomskog, vojnog, tehnološkog i kulturno-socijalnog karaktera u savremenom svetu.Pružajući naučnu osnovu za utvrđivanje i predlaganje strategijskih osnova spoljne politike zemlje,Institut je u radnom smislu najtešnje povezan sa organima koji sprovode spoljnu politiku (Min-istarstvo spoljnih poslova Republike Srbije). Poseban zadatak Instituta je doprinos edukaciji širejavnosti o osnovnim tokovima međunarodnih odnosa, što se ostvaruje bogatom izdavačkom delat-nošću, organizacijom skupova i učestvovanjem istaknutih političkih ličnosti, stručnjaka i diploma-ta na tribinama Instituta. Od svog osnivanja Institut je bio i značajan izvor kadrova za diplomatskuslužbu ili druge političke funkcije na unutrašnjem i međunarodnom planu. Osim naučnoistraži-vačkog sektora, u kome radi 30 naučnih radnika, Institut raspolaže jednom od najbolje opremljenihspecijalizovanih biblioteka u Jugoistočnoj Evropi koja je, takođe, ekskluzivna depozitarna bibliote-ka edicija i dokumenata UN, Evropske unije i NATO. Pored Međunarodne politike (na srpskom)Institut objavljuje periodične publikacije: Međunarodni problemi (na srpskom i engleskom jeziku),Evropsko zakonodavstvo i The Review of International Affairs.

IZBOR IZDANJAINSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU

ČASOPISI:

Međunarodna politikaSpecijalizovani časopis za međunarodne odnoseIzlazi tromesečno

Review of International AffairsSpecijalizovani časopis za međunarodne odnose(na engleskom jeziku)Izlazi tromesečno

Međunarodni problemiNaučni časopis na srpskom i engleskom jezikuIzlazi tromesečno

Evropsko zakonodavstvoNaučno-stručni časopis za pravo Evropske unijeIzlazi tromesečno

KNJIGE:

Vodič kroz pravo Evropske unije, zbornik radova,priređivač Blagoje Babić, tvrd povez, 2009, 768strana.Dragan Petrović, Francusko-jugoslovenski odnosiu vreme alžirskog rata 1952–1964, tvrd povez,2009, 452 strane.Dobrica Vesić, Specifični oblici upravljanjaljudskim resursima, broširano, 2009, 192 strane.Branko Pavlica, Odnosi Srbije sa RepublikomMakedonijom 1996–2008, broširano, 2009, 182strane.Japan and Serbia: Contemporary Issues, zbornikradova, priređivači Edita Stojić-Karanović,Đemal Hatibović i Ivona Lađevac, broširano,2009, 244 strane.Aleksandar Fatić, Freedom and Heteronomy,broširano, 2009, 236 strana.Edita Stojić-Karanović i Slobodan Janković(prir.), Elementi strategije spoljne politike Srbije,broširano, 2008, 414 str.

Edita Stojić-Karanović, Regionalna i susedskasaradnja za održivi razvoj Srbije u prvoj dekadi21. veka, broširano, 2008, 292 str.

Duško Dimitrijević, Međunarodnopravno re-gulisanje teritorije država, broširano, 2008, 214.

Dragan Petrović, Geopolitika postsovjetskogprostora, tvrd povez, 2008, 250 str.

Nevenka Jeftić (prir.) Aktuelna pitanja iz me-đunarodnih odnosa, broširano, 2008, 448 str.

Milan Šahović, Međunarodno pravo u međuna-rodnim odnosima druga polovina XX veka, bro-širano, 2008, 388 str.

Branko Pavlica, Privredni i politički odnosi Sr-bije sa Nemačkom 1882–2005, broširano, 2008,302 str.

Dragan Đukanović (prir.), Savremeni međuna-rodni izazovi, broširano, 2008, 494 str.

Pero Petrović, Savremena poslovna diplomatija,broširano, 2008, 360 str.

Nevenka Jeftić, Pravo na komuniciranje, broši-rano, 2008, 152 str.

Duško Dimitrijević, Međunarodno pravo suk-cesije država, broširano, 2007, 504 str.

Dragan Đukanović (prir.), Međudržavni foru-mi u Evropi, broširano, 2007, 252 str.

Dragan Đukanović, Institucionalni modeli i de-mokratizacija postjugoslovenskih država, broši-rano, 2007, 336 str.

Mina Zirojević, The place of NATO and theOSCE in EU Security Policy, broširano, 2006,304 str.

Ivana Popović-Petrović, Međunarodna trgovi-na poljoprivrednim proizvodima, broširano,2006, 272 str.

Aleksandar Fatić (prir.), Pitanje Kosmeta, bro-širano, 2006, 316 str.

Sanja Jelisavac, Intelektualna svojina, brošira-no, 2006, 208 str.