Odgovori na pitanja 113 i 165 nisu dati. Ako neko zna odgovore bilo bi lepo da podeli sa svima. Sva pitanja su izvucena iz knjige i odgovori su potpuni. Obratite paznju na napomene. Ako zapnete malo, uz ovu skriptu ispit mozete spremiti od 5 do 7 dana.

Radio: Nikola Vukojevic

1. Sta proucava ekonomija kao nauka ?Ekonomija kao nauka predstavlja iznalazenje metoda cija primena u procesima ekonomskih aktivnosti ljudi omogucava uspesno upravljanje ,,Nekom kucom'' bilo da je rec o porodicnom domacinstvu,preduzecu....Izdiferencirala su se dva pristupa.Prvi pristup se odnosi na izucavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promene drustveno-ekonomskih formacija i oblika svojine koji odredjuju karakter odnosa u raspodeli.Drugi pristup se odnosi na iznalazenje ekonomskih aktivnosti cija primena stalno povecava racionalnost ekonomskog ponasanja pojedinca, preduzeca, domacinstva i drzave.Ovaj pristup je izrazen u gradjanskoj ekonomiji, posebno kod protagonista neoklasicne ekonomske misli.

2. Zbog cega je potrebno da se ljudi bave ekonomijom kao naukom odnosno da vrse izbor najracionalnije kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava ?

Kada bi prestali da proizvode svi ljudi, donekle bi se trosile zalihe, a potom bi stao i zivot.Ne bi mogli vise da zadovoljavaju svoje egzistencijalne potrebe koje im je nametnula priroda.Samim tim prestalo bi i zadovoljavanje drustvenih potreba iz oblasti kulture,duhovnosti...Covek se bavi ekonomskim aktivnostim radi zadovoljenja svojih potreba! Te potrebe su neogranicene, dok su resursi sa kojima se one zadovoljavaju ograniceni.Odatle potice potreba da ekonomija kao nauka iznalazi metode cija primena tokom realizacije ekonomskih aktivnosti omogucava da se trosenjem male kolicine resrsa zadovolji vise potreba.

3. Za pristalice klasicne ekonomske misli odakle potice vrednost proizvoda ?Za klasike i Marksa bitna je ponuda robe. Oni smatraju da roba dobija vrednost u proizvodnji i odredjena je sa kolicinom rada koja je utrosena u njenu proizvodnju.

4. Kako potrosaci kao donosioci oduke o kupovini nekog proizvoda maksimiziraju korisnost ?

Teorija izbora potrosaca je primena principa racionalnog izbora na odluke potrosaca.Ova teorija se zasniva na marginalnoj analizi, odnosno na marginalnoj teoriji korisnosti.Marginalna teorija korisnosti podrazumeva da potrosaci kao donosioci odluka o kupovini nekog dobra maksimiziraju korisnost, tako sto problem oskudnosti resursa resavaju primenom principa racionalnog izbora prilikom odlucivanja o kupovini, cime omogucavaju da im dodatni efekti koji proisticu iz neke odluke uvek budu veci od dodatnih (marginalnih) troskova koji proisticu iz iste odluke.

5. Sta odredjuje marginalna produktivnost ?Marginalna produktivnost proizilazi iz zakona o opadajucim prinosima.Zakon o opadajucim prinosima definise medjusobni uticaj izmedju dodatnih ukupnih varijabilnih troskova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada su fiksni troskovi konstantni.PRIMER : Moze se prikazati najbolje na primeru prinosa u zitu gde se posmatra radna snaga kao varijabilni faktor i zemlja kao fiksni faktor.Prvi zaposleni radnik proizvodi veliki obim proizvodnje zato sto on sam radi sa obimnom kolicinom zemlje.Drugi i treci, doprinose da se zemlja jos bolje obradi i ostvaruju povecanje prinosa.I cevrti radnik doprinosi povecanju prinosa ali ne koliko drugi i treci.Peti radnik nije doprineo nikakvom povecanju prinosa jer zemlja odredjene povrsine je dala svoj maksimum.Znaci do odredjenog broja radnika za obradu iste povrsine zemlje prinosi rastu a posle odredjenog broja padaju.Da bi se omogucilo dalje povecanje prinosa potrebno je povecati fiksni faktor.

6. Koji obim proizvodnje treba da ostvari proizvodjac na trzistu potpune konkurencije da bi ostvario maksimalni profit ?

Prema kriterijumu maksimizacije profita, firma (proizvodjac) mora da ostvari obim proizvodnje koji ce joj omoguciti da ima marginalni prihod jednak marginalnim troskovima.Marginalni prihod je jednak ceni.Kriva traznje je horizontalna i zato cena ne zavisi od toga koliko ce proizvoda firma prodati.Svaka dodatno prodata jedinica ce ostvariti prihod koji odgovara marginalnom prihodu i koji je jednak trzisnoj ceni.

7. Kada proizvodjac prodaje proizvod po ravnoteznoj ceni kakvu zaradu ocekuje ?

Ravnotezna cena je cena po kojoj se ponudjena kolicina izjednacava sa trazenom kolicinom. Ponuda koja nudi kolicine po ravnoteznoj ceni ostvaruje maksimalnu razliku izmedju dodatnih prihoda i dodatnih troskova, a traznja, placajuci tu ravnoteznu cenu sa trazenom kolicinom koja je jednaka ponudjenim kolicinama ostvaruje najvecu marginalnu korist uz najmanje marginalne troskove. Dakle, postignuta je trzisna ravnoteza a to je stanje u kome ni prodavac ni kupac nemaju potrebe da menjaju ponudjenu odnosno trazenu kolicinu.

8. Kako je Marsal dosao do porekla vrednosti robe ? (54str.)

Marsal je u svojoj teoriji vrednosti prihvatio teoriju troskova Dzona Stjuarta Mila i pomirio je sa marginalistickom koncepcijom vrednosti , odnosno teorijom marginalne korisnosti koju su razvili predstavnici becke skole.Marsal je povezao faktore koji uticu na vrednost robe na strani ponude sa faktorima koji uticu na vrednost robe na strani traznje. Izvodeci svoju teoriju on je uveo kategorija cena traznje ( cena krajnje jedinice jednog dobra koja ima marginalnu korisnost tj. marginalna cena traznje) Cena ponude ( ukupna suma troskova faktora proizvodnje za kolicinu neke robe na trzistu u dato vreme).Obrazlazuci svjou teoriju Marsal polazi od situacije kada je ponuda mala.U tom slucaju cena traznje je veca nego cena ponude.Tada proizvodjaci teze da povecaju ponudu.Suprotno tj. ponuda velika,cena traznje je manja nego cena ponude.

9. Kada se povecava obim proizvodnje kako se ponasaju ukupni fiksni troskovi ?

Fiskni troskovi su oni cija velicina na kratak rok i do odredjenog povecanja obima proizvodnje u ukupnom iznosu ne zavisi direktno od obima proizvedenih jedinica.Obim proizvodnje moze da se poveca do odredjenog nivoa, a da se ne povecaju fiksni troskovi.PRIMER: zgrade i oprema.Kada se poveca odredjeni obim proizvodnje (povecanje obima proizvodnje u drugoj godini) i oni se povecaju.

10.Kada se obim proizvodnje nalazi na nivou koji daje optimalne troskove ?

Kada proizvodjac proizvodi onaj obim proizvodnje na kome ce imati najnize marginalne troskove i najnize prosecne ukupne troskove, odnosno najnize ukupne troskove po jedinici proizvoda.

11.U cemu se ogledaju specificnosti trzista faktora proizvodnje u odnosu na trziste roba i usluga ?

*Prva specificnost se odnosi na cinjenicu da rad, zemlja i kapital predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje, odnosno predstavljaju ukupne troskove firme.Iz ovde specificnosti proizilazi da povecanje cene jednog faktora proizvodnje ima efekat supstitucije i efekat na autput.Efekat supstitucije se ostvaruje tako sto,primera radi povecanja plata usmerava firme ka primeni kapitalno –intenzivne tehnologije.Znaci zbog povecanja cena radne snage firme ce smanjivati ucesce rada i povecati ucesce kapitala.Efekat na autput se ostvaruje tako sto povecanje cena faktora proizvodnje povecava ukupne i marginalne troskove firmi koje koriste faktore proizvodnje cije cene su povecane.*Druga specificnost proizilazi iz prve i odnosi se na cinjenicu da je traznja za faktorima proizvodnje izvedena iz traznje za dobrima i uslugama.Velicina traznje za faktorima proizvodnje zavisi od velicine traznje za dobrima i uslugama.PRIMER: Kolicina vestackog djubriva koju treba proizvesti za godinu dana u drzavi zavisi od kolicine poljoprivrednih proizvoda koje se proizvodi tokom jedne godine.Kolicina poljoprivrednih proizvoda zavisi od traznje za njima odnosno od broja stanovnika i od mogucnosti izvoza poljoprivrednih proizvoda.Znaci traznja za vestackim djubrivom kao faktorom poljoprivredne proizvodnje zavisi od traznje za poljoprivrednim proizvodima odnosno traznja za vestackim djubrivom izvedena je iz traznje za poljoprivrendnim proizvodima.

12.Kada je traznja cenovno elasticna,a kada neelasticna ?*Cenovno elasticna-Kada posle promene cene nekog proizvoda promena broja potrosaca,odnosno obima trazenih kolicina istog proizvoda bude veca od promene cene tj. Kada se promeni cena za procenat ona promeni trazene kolicine za procenat koji je VECI od procenta promene cene.*Cenovno Neelasticna-Kada posle promene cene nekog proizvoda promena broja potrosaca odnosno obima trazenih kolicina bude manja od promene cene tj. To je ona traznja koja kada se promeni cena za procenat,ona promeni trazene kolicine za procenat MANJI od procenta promene cene.

13.Pored cene koji jos faktori uticu na obim traznje i trazenih kolicina ?1.Ukusa i preferencije potrosaca2.Nivoa dohotka potrosaca3.Cene supstituta i komplemenata4.Ocekivanja u buducnosti

14.Objasniti pojam oportunentnog troska i zbog cega je oportunentni trosak posledica cinjenica da su faktori proizvodnje oskudni i da je moguca njihova alternativna upotreba ?

Koncept oportunentnog troska je posledica cinjenica da su :1) Faktori proizvodnje oskudni i2) Da je moguca alternativna upotreba faktora proizvodnje.U okviru proizvodnih mogucnosti privrede kao date velicine, postojece osudne faktore proizvodnje moguce je alternativno upotrebiti. PRIMER: U jednoj privredi se proizvode samo cipele i hleb.Ona za godinu dana proizvede 3mil. pari cipela i 15mil. vekni hleba.Ako bi ona zelela sledece godine da proizvede 4mil. pari cipela, buduci da su joj proizvodne mogucnosti konstantne, mora se smanjiti proizvodnja hleba. Umesto 15mil. moguce je proizvesti 11mil. vekni hleba. Znaci dodatni milion pari cipela privredu kosta 4mil. vekni hleba.Uvecanje jednog dobra trazi zrtvovanje drugog dobra i to predstavlja oportunentni trosak.Proizvodnja jednog dobra uvek znaci trosak zbog neproizvodnje drugog dobra. Gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra predstavlja oportunentni trosak.

15.U cemu se sastojala pravna fikcija koju su stvorili rimski pravnici o odvajanju vlasnika radne snage i radne snage ?

Tom fikcijom su izbegli protivurecnost da se slobodni gradjanin istovremeno pojavljuje i kao subjekt i kao objekt u kupoprodajnom odnosu izmedju vlasnika radne snage i poslodavca.Rimski pravnici su u stvari stvorili pravnu konstrukciju prema kojoj je vlasnik radne snage subjekt ugovora o radu, a njegova radna snaga predmet ugovora koju on daje u najam (zakup poslodavcu). Radna snaga je roba kao i svaka druga roba koju vlasnik tj. radnik prodaje poslodavcu. Poslodavac (vlasnik kapitala) kupuje robu, odnosno uzima u najam dok mu ne obavi konkretan rad. Kada se radna snaga utrosi za obavljanje rada (kada zavrse posao), ako narednog rada nema, poslodavac radnoj snazi isplacuje ugovorenu cenu(najamninu) i daje im otkaz. Tada je radna snaga u potrazi za drugim kapitalom (novim poslom). Dakle, uspostavlja se obligacioni odnos u kome su radnik i poslodavac u odnosu poverioca (radnici) prema duzniku (vlasnik kapitala). Vlasnicima kapitala je potrebna radna snaga za vrsenje rada, a vlasnici radne snage od vlasnika kapitala dobijaju najamninu. Vlasnik radne snage nudi svoju radnu snagu vlasniku kapitala na upotrebu radi obavljanja konkretnog rada koji nudi kapital. Za ponudjenu radnu snagu njen vlasnik, posle obavljenog rada dobija odredjenu cenu. Visina cene zavisi od ponude i traznje radne snage.

16.Sta se podrazumeva pod uspostavljanjem kratkorocne ravnoteze u kratkom periodu potpuno konkurentne firme ?

Pod kratkim periodom se podrazumeva:1) Period u kojem firme proizvode onaj obim proizvodnje koji ne

zahteva povecanje fiksnih troskova.2) Period u kojem se NE menja broj firmi u nekoj grani (ignorise se

pretpostavka o slobodnom ulasku i slobodnom izlasku na/sa trzista .

Prema kriterijumu maksimiziranja profita, firma mora da ostvari obim proizvodnje koji ce joj omoguciti da ima marginalni prihod koji je jednak marginalnim troskovima (MR=MC).

17.Sta se podrazumeva pod optimizacijom ukupnih varijabilnih troskova ?Optimizacija troskova proizvodnje je kada proizvodjac proizvodi onaj obim proizvodnje na kome ce imati najnize marginalne troskove i najnize prosecne ukupne troskove, odnosno najnize ukupne troskove po jedinici proivoda.*Optimizacija troskova proizvodnje = optimizacija ukupnih varijabilnih troskova.

Optimizacija ukupnih varijabilnih troskova proizvodnje zavisi od marginalne produktivnosti.Marginalna produktivnost proizilzi iz zakona o opadajucim pronosima. Taj zakon definise medjusobni uticaj izmedju dodatnih ukupnih varijabilnih troskova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada su fiksni troskovi konstantni.

18.U cemu se razlikuju pretpostavke koje kao uslove treba da ispuni trziste potpune konkurencije od pretpostavki koje treba da ispuni trziste monopolisticke konkurencije ?

Trziste potpune konkurencije mora da ispunjava uslove:1) Da postoji veliki broj ucesnika, pri cemu i prodavci i kupci

imaju vrlo malo ucesce tako da nemaju uticaj na cene. 2) Da je ponudjeni proizvod homogen. 3) Da postoji sloboda ulaska na trziste i izlaska sa trzista. To znaci da nove firme koje zele da udju na neko trziste nemaju prepreke nametnute od strane postojecih firmi, isto kao sto i prisutne firme nemaju prepreke da izadju sa trzista.

4) Da postoji savrsena informisanost prodavaca i kupaca o raspolozivim proizvodima i njihovim cenama.

(Ove pretpostavke funkcionisu samo u idealnotipskom (udzbenickom) modelu trzista potpune konkurencije, zato sto ne moze da ih ispuni nijedno trziste.)

Trziste ima obelezje Monopolisticke konkurencije kada ispunjava uslove :1) Veliki broj ucesnika, pri cemu prodavci i kupci imaju malo

ucesce (nijedna firma ne premasuje 10% ucesca), tako da nemaju uticaj na formiranje cena.

2) Da postoji sloboda ulaska na trziste i izlaska sa trzista. To znaci da nove firme koje zele da udju na neko trziste nemaju prepreke nametnute od strane postojecih firmi, isto kao sto i prisutne firme nemaju prepreke da izadju sa trzista.

3) Savrsena raspolozivost informacija o raspolozivim proizvodima i njihovim cenama.

4) Heterogenost ponudjenih proizvoda (svaki prodavac se donekle razlikuje od konkurenta)

(Kao sto se da primetiti jedina razlika izmedju ova dva tipa trzista je u 4. uslovu. Znaci trziste potpune konkurencije ima HOMOGENE proizvode, dok trziste monopolisticke konkurencije ima HETEROGENE proizvode.)

19.U cemu je razlika izmedju stavova pristalica merkantilistickog i pristalica fiziokratskog ekonomskog ucenja ?

Razlika je u tome sto kod Merkantilista imamo prinicpe da se :1) Bogatstvo jedne drzave izrazava u novcu, odnosno plementitim

metalima.2) Ukoliko u zemlji nema rudnika zlata i srebra, do novca se dolazi

jedino putem spoljne trgovine a to znaci da3) Izvoz roba dovodi do priliva novca u zemlju cime se povecava

bogatstvo drzave.Drzava direktno intervenise u spoljnotrgovinskoj razmeni. Po shvatanjima nekih merkantilista ta intervencija treba da ide i do zabrane uvoza robe.

Za razliku od njih Fiziokrati se bave poljoprivrednom proizvodnjom jer ,,zemlja je izvor svih bogatstava“. Industrija samo preobrazava postojece vrednosti. Zbog toga ona ne utice na promenu materijalnog bogatstva zajednice i nju treba osloboditi svakog mesanja drzave jer bi se ono negativno odrazilo na poslovnost industrije. Drzava treba da intervenise samo u oblasti oporezivanja zemlje. Fiziokrati su merkantilistickom nacelu sveobuhvatne drzavne intervencije suprotstavili nacelo ,,Laisses faire laissez passer“ (Pustite neka svako cini sta zeli i neka sve ide svojim tokom).20.Sta je marginalna korisnost i da li je ona manja,veca ili ista sa marginalnim

korisnostima svih prethodno kupljenih jedinica istog proizvoda ?Kada potrosac kupuje neki proizvod, on placa korisnost tog proizvoda. Kupovace svaku narednu jedinicu tog proizvoda koja za njega ima korisnost. Prvu jedinicu proizvoda koja za njega ne bude imala korisnost on nece kupiti. Korisnost koju je za potrosaca imala POSLEDNJA kupljenja jedinica proizvoda se zove marginalna korisnost.Marginalna korisnost je manja od korisnosti koje su imale sve prethodno kupljene jedinice porizvoda, ali je ipak korisnost za koju je potrosac platio neku cenu.

21.Na cemu se temelji teorija izbora potrosaca ?Teorija izbora potrosaca je primena principa racionalnog izbora na odluke potrosaca. Ova teorija se zasniva (temelji) na marginalnoj analizi, odnosno na marginalnoj teoriji korisnosti. Marginalna teorija korisnosti podrazmeva da potrosaci kao donosioci odlka o kupovini nekog dobra maksimiziraju korisnost, tako sto problem oskudnosti resursa resavaju primenom principa racionalnog izbora prilikom odlucivanja o kupovini, cime omogucavaju da im dodatni efekti koji pristicu iz neke odluke uvek budu veci od dodatnih (marginalnih) troskova koji proisticu iz iste odluke.

22.Od cega zavisi pad ili rast marginalnih troskova ?Marginalni troskovi u pocetku opadaju,a posle se uvecavaju. Navedene promene u ponasanju marginalnih troskova zavise od uvecanja, odnosno pada marginalne produktivnosti. Koncepcija marginalne produktivnosti poizilazi iz zakona o opadajucim prinosima. U ovom zakonu se radi o medjusobnom uticaju izmedju dodatnih varijabilnih troskova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada su fiksni troskovi konstantni.

23.Sta se utvrdjuje poredjenem marginalnih prihoda i marginalnih troskova ?Poredjenjem marginalnih prihoda i marginalnih troskova, utvrdjuje se odnos izmedju troskova po jedinici proizvoda koji nastaju sa svakom novoproizvedenom jedinicom proizvoda i prihoda koji se ostvaruju sa svakom prodatom novoproizvedenom jedinicom proizvoda. Utvrdjuje se najprofitabilniji obim proizvodnje.

24.Na osnovu kojih teorija i ekonomskih zakonitosti potrosaci dolaze do racionalnog izbora,odnosno racionalne odluke prilikom kupovine proizvoda ?

Do racionalnog izbora dolaze teorije izbora potrosaca. To je primena principa racionalnog izbora na odluke potrosaca koja se zasniva na marginalnoj teoriji korisnosti. Marginalna teorija korisnosti podrazumeva da potrosaci kao donosioci odluka o kupovini nekog dobra maksimiziraju korisnost, tako sto problem osudnosti resursa resavaju primenom principa racionalnog izbora prilikom odlucivanja o kupovini, cime omogucavaju da im dodatni efekti koji proisticu iz neke odluke budu veci od dodatnih (marginalnih) troskova koji proisicu iz iste odluke.Takodje, potrosaci kupuju materijalna dobra zbog korisnosti. Kada kupuju vise jedinica istog proizvoda, svaka sledeca jedinica ima vecu ukupnu korisnost od prethodne sve dok potrosac ne bude konstatova da ima dovoljnu kolicinu, odnosno dok se nije zasitio potrosnje tog proizvoda. Povecanje ukupne korisnosti koje ima svaka sledeca jedinica u odnosu na prethodnu ima konstatnu tendenciju opadanja. Pad povecanja ukupne korisnosti svake sledece kupljene jedinice istog proizvoda poznat je kao zakon opadajucih povecanja ukupne korisnosti.

25.Nas proizvodjac je povecao obim proizvodnje sa 2.000 na 3.000 jedinica proizvoda.Ukupni troskovi su mu se povecali sa 11.000 na 12.000 novcanih jedinica.Izracunati koliki ce biti marginalni trosak za pomenuto povecanje obima proizvodnje.

∆Q = 3.000-2.000 = 1.000∆TC = 12.000-11.000 = 1.000MC = ∆TC : ∆QMC = 1.000 : 1.000MC = 1

26.Od cega zavisi optimizacija troskova proizvodnje ?Optimizacija troskova proizvodnje je optimizacija ukupnih varijabilnih troskova. Ona zavisi od marginalne produktivnosti. Marginalna produktivnost proizilazi iz zakona o opadajucim prinosima. Zakon o opadajucim prinosima definise medjusobni uticaj izmedju dodatnih ukupnih varijabilnih trosokova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada su fiksni troskovi konstantni.

27.Sta je zakon o opadajucim prinosima ?Zakon o opadajucim prinosima je jedan od temeljnih zakona ekonomije. On se najreljefnije moze prikazati na primeru prinosa u zitu gde se posmatraju dva faktora :1)Radna snaga kao varijabilni faktor2)Zemlja kao fiksni faktorPrvi zaposleni radnik proizvodi veliki obim proizvodnje zato sto on sam radi sa obimnom kolicinom zemlje. Drugi i treci radnik doprinose da se zemlja jos bolje obradi i ostvaruju povecanje prinosa. I cetvrti radnik doprinosi povecanju prinosa ali manje nego drugi i treci. Peti nije doprineo povecanju prinosa jer zemlja odredjene povrsine je dala svoj maksimum prinosa. Dakle, do odredjenog broja radnika za obradu iste povrsine zemlje prinosi zita rastu, a posle odredjenog broja pocinju da opadaju. Da bi se omogucilo dalje povecanje prinosa, potrebno je povecati fiksni faktor u ovom slucaju povrsinu zemlje.

28.Sta su uzroci nastanka monopola i kada monopoli pocinju sa ubrzanim razvojem ?

Imamo dva osnovna uzroka nastanka monopola:a)Sprecavanje potencijalnih rivala da udju na trziste:

1) Pravna ogranicenja. PTT sluzba ima monopolsku poziciju zato sto je drzava donela odluke kojima je obezbedila monopol ovoj sluzbi.

2) Patenti. Predstavljaju posebnu ali znacajnu grupu prepreka za ulazak na trzste. Da bi podstakla investivnost, drzava daje ekskluzivna proizvodna prava za neki period vremena onome ko je osmislio proizvod. Sve dok to patentno pravo postoji firma ima obezbedjenu monopolsku poziciju.

3) Kontrola nad oskudnim resursima ili inputima. Ukoliko neko dobro moze biti proizvedeno samo korisvenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kotnrolu nad njihovim izvorima obezbedjuje sebi monopolsku poziciju.

4) Svesno nametanje barijere za ulazak. Firma moze namerno da nametne barijere drugim firmama za ulazak na trziste. Jedan nacin da se ovo ucini jeste nametanje skupe pravne procedure za zasnivanje poslova u toj grani ili nametanje visokih troskova propagande.

b)Troskovna prednost nad potencijalnim rivalima:1) Tehnicka superiornost. Sve firme koje su tehnoloski superiorne

neki duzi period u odnosu na potencijalne konkurente mogu odrzavati monopolsu poziciju. IBM je godinama imao slabu konkurenciju zbog tehnoloske superiornosti.

2) Ekonomija obima (EO). U nekim proizvodnjama EO ili racionalnost koja proistice iz simultane proizvodnje velikog broja proizvoda, kao na primer u proizvodnji motora ili delova za kamione, tolko je izrazena da neki proizvod moze biti proizveden jeftinije ukoliko se to cini u okviru jedne firme, a ne u okviru vise malih firmi. Tada se smanjuju prosecni ukupni troskovi na dugi rok.

Krajem 19. I pocetkom 20. Veka, ubrzavanje razvoja tehnologije, kada je doslo do velike ekonomske krize 1929. Drzava se nije mesala u privredni zivot, na trzistu su firme sa boljom tehnologijom postajale sve konkurentnije, postizale sve vece maksimiziranje profita i svojom konkurentnoscu (Nize cene, bolji kvalitet proizvoda itd.) unistavale su slabije firme, a one su se razvijale i postajale monopoli.

29.Objasniti zbog cega je troskovna prednost nad potencijalnim rivalima (tehnicka superiornost,ekonomija obima), jedan od uzroka nastanka monopola.

1)Tehnicka superiornost. Sve firme koje su tehnoloski superiorne neki duzi period u odnosu na potencijalne konkurente mogu odrzavati monopolsu poziciju. IBM je godinama imao slabu konkurenciju zbog tehnoloske superiornosti.

2)Ekonomija obima (EO). U nekim proizvodnjama EO ili racionalnost koja proistice iz simultane proizvodnje velikog broja proizvoda, kao na primer u proizvodnji motora ili delova za kamione, tolko je izrazena da neki proizvod moze biti proizveden jeftinije ukoliko se to cini u okviru jedne firme, a ne u okviru vise malih firmi. Tada se smanjuju prosecni ukupni troskovi na dugi rok. U takvom slucaju kaze se da postoji prirodni monopol samo zato sto, kada firma jednom postane dovoljno velika u odnosu na velicinu trzista svog proivoda,njena prirodna troskovna prednost moze istisnuti konkurentske firme bez obzira na karakter namera te firme. To znaci da prirodni monopol (EO) postoji u nekoj grani ukoliko prednost EO omogucava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nizim prosecnim troskovima nego da veci broj malih firmi proizvodi manje kolicine.

30.Sta je u istorijskom pogledu pojava monopola znacila za teoriju i praksu razvoja savremenih trzisnih privreda ?

Pojavu monopola marginalisti kritikuju kao prolaznu pojavu. Tako na primer, Marsalov sledbenik Pigu u svojoj knjizi ,,Ekonomika Blagostanja'' ukazuje da pojava monopola i nepotpuna konkurencija dovode do neracionalnog koriscenja prirodnih resursa. On je protiv monopola. Medjutim, Pigu ne shvata nuznost monopola kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. On veruje da su monopoli prolazna pojava i da ce nestati. Tada ce sve opet biti kao pre slobodna konkurencija, ekonomski liberalizam i liberalna drzava, Medjutim, monopoli i nepotpuna konkurencija su postalu trajna stvarnost kapitalisticke privrede. Tradicionalna ekonomija to nikada nije shvatila.

Analizu monopola i nepotpune konkurencije poceo je britanski ekonomist italijanskog porekla Srafa. On 1926. godine objavljuje clanak „Zakoni o prinosima u uslovima nepotpune konkurencije“.U ovom clanku Srafa direktno istice zahtev da treba napustiti pretpostavku slobodne tj. potpune konkurencije od koje je polazila tradiconalna ekonomija. Monopol i nepotpuna konkurencija postali su stvarnost kapitalisticke privrede.

31.Zbog kojih razloga razlicito se ponasaju firme u uslovima potpune konkurencije u odnostu na oligopoliste ?

A) Prvi razlog se odnosi na cinjenicu da firma u uslovima potpune konkurencije moze da proda sve sto zeli ukoliko prohvati tekucu trzisnu cenu i zbog toga nema potrebe da trosi pare na propagandu. Za razliku od firmi u uslovima potpune konkurencije Ford i Krajsler posluju na oligopolskom trzistu i ne mogu da prodaju sva kola koja zele po tekucim cenama. Ukoliko zele da povecaju prodaju moraju da povecaju propagandu.B) Drugi razlog se odnosi na to da potrosaci veruju da su ponudjeni proizvodu na potpuno konkurentnom trzistu identicni. Ukoliko firma A oglasava svoje proizvode, to oglasavanje ima isto dejstvo kao da su kupci dovedeni na vrata firmi B. Kod oligopola proizvodi najcesce nisu identicni. Fordova propaganda pokusava da ubedi potrosace da su njegovi automobili bolji od Tojote i Dzeneral Motorsa. Ako ta propaganda uspe Dzeneral Motors i Tojota ce biti pogodjeni i verovatno ce reagovati jos jacom sopstvenom propagandom. Dakle, u oligopolu su firme sa diferenciranim proizvodima prinudjene da konkurisu medjusebno preko propagande, dok firme u potpunoj konkurenciju dobijaju vrlo malo, ili cak ne dobijaju nista pojacanom propagandnom kampanjom.

32.U trzisnoj strukturi oligopola u cemu se razlikuju ciljevi vlasnika firme od ciljeva menadzera firme ?

Menadzeri su placeni da upravljaju kompanijom i veruje se da je sve ono sto je dobro za njih dobro i za kompaniju. Vlasnici su cesto velike i difuzne grupe akcionara. Ciljevi vlasnika su poznati kao maksimizacija profita. Vlasnici firme zarade menadzera cesto vezuju za velicinu kompanije, odnosno obim prodaje, a ne za ostvareni profit. U takvoj situaciji menadzeri se odlucuju za kombinaciju onog odnosa cena koji maksimizira obim prodaje, a ne profit. Medjutim odluke koje vode maksimizaciji prodaje razlikuju se od odluka koje vode maksimizaciji profita.

33.Sta za Marsala predstavljaju cene faktora proizvodnje ?Po Marsalovim shvatanjima, isti faktori koji odredjuju vrednost, odnosno cenu ekonomskih dobara, odredjuju i vrednost, odnosno cenu faktora proizvodnje: rada, kapitala, zemlje i proizvodne organizacije (za Marsala je četvrti faktor proizvodnje proizvodna organizacija). Cene faktora proizvodnje su istovremeno i dohoci pojedinih drustvenih klasa: 1) najamnina kao cena rada je dohodak radnicke klase, 2) kamata kao cena kapitala je dohodak vlasnika kapitala, 3) renta kao cena zemlje je dohodak vlasnika zemlje i 4) profit odnosno preduzetnicka dobit kao cena preduzetnika je dohodak preduzetnika, odnosno organizatora proizvodnje. Dakle, svaki vlasnik nekog od faktora proizvodnje dobija svoj udeo u raspodeli po osnovu vlasništva nekog od faktora proizvodnje.

34.Koje su osnovne karakteristike Varlasovog ekonomskog ucenja ?Osnovna karakteristika skole privredne ravnoteze je stvaranje sistema takozvane ciste ekonomije i primena matematicke logike. Primenjujuci matematicku logiku, Valras i Pareto su smatrali da i ekonomija moze da bude egzaktna nauka kao i fizika. Valras je utemeljio teoriju cena koja pretenduje da citavu ekonomsku teoriju svede na izucavanje celine medjuzavisnih trzista koja stalno teze ka stanju opste ravnoteze. U istrazivanjima Valras polazi od hipotetickog stanja apsolutno slobodne konkurencije. Na temelju takvog polaznog stanovista on daje sveobuhvatnu analizu opste privredne ravnoteze i rasvetljava funkcionalnu medjuzavisnost traznje,ponude i cena. Cene imaju funkciju da na jednom trzistu dovedu na isti efektivni nivo ponudu i traznju. Funkcionalna medjuzavisnost traznje,ponude i cena je mehanizam sila koje se uzajamno uslovljavaju. Promenom cene jednog proizvoda odmah se menjaju obimi ponude i traznje na svim trzistima privrede dok se ponovo ne uspostave ravnotezni odnosi izmedju ponude,traznje i cena. To podseca na kugle na dnu suda: ako se jedna od njih pokrene,onda sve menjaju svoj polozaj do trenutka dok se ne postigne jedno novo stanje mirovanja.

35.U cemu se sastoji glavna razlika izmedju trzista radne snage potpune konkurencije i trzista radne snage nepotpune konkurencije ?

U uslovima nepotpune konkurencije na trzistu rada se javljaju radnici koji su organizovani u sindikatima, poslodavci koji su organizovani u udruzenjima poslodavaca i drzava koja odredjuje visinu nadnica u javnom sektoru. Sindikati poslodavci i drzava su faktori koji vestacki ogranicavaju ponudu rada i traznju za radom, suprotno slobodnoj trzisnoj igri na trzistu rada kojom se odredjuje ravnotezni nivo nadnica.

Uslovi rada potpune konkurencije na trzistu rada moguci su samo u udzbenickim modelima. Primera radi, na strani ponude rada skoro je nemoguce postici da svi radnici uvek imaju potpunu informaciju o nivou najamnina u drugim preduzecima. I pre postojanja sindikata trziste rada nije bilo potpuno konkurentno. Neorganizovani radnici su tada naspram sebe imali poslodavce kao traznju za radom koji su bili finansijski jaki, a medju sobom cesto i dobro organizovani.

36.Da li se na trzistu radne snage potpune ili nepotpune konkurencije preduzimaju mere koje dovode do povecanja nadnica iznad ravnoteznog nivoa i koje su to mere ?

Postoji nekoliko mera koje dovode do toga:1)Restrikcija ponude rada. Uvodjenje imigracionih barijera,

zakonodavstava o maksimalnom radnom vremenu, dugo izucavanje zanata, ogranicavanje prijema novih clanova u sindikat, nedozvoljavanje zaposlenja svima koji nisu clanovi sindikata. Sve su to mere koje dovode do vestackog smanjivanja ponude rada. Svako smanjivanje ponude rada dovodi do povecanja nadnica.

2)Ugovaranje visih nadnica. Kolektivnim pregovaranjem sindikati mogu da prinude poslodavce da isplacuju vise najamnine od ravnoteznih. Takodje, mogu da ih prinude da utvrde minimalni iznos najamnina ispod kojeg ne mogu da idu. Efekat je isti kao u prethodnom slucaju.

3)Podizanje izvedene traznje za radom. Najamnine mogu da se povecavaju i ako se odredjenim merama poveca traznja za radom. Mere koje podizu produktivnost rada dovode do smanjenja troskova proizvodnje, povecanja traznje za tom robom i do povecanja izvedene traznje za radom, pa preko toga i do povecanja najamnina. Povecane najamniine uticu na povecanje marginalne produktivnosti rada, a veca marginalna produktivnost dalje povecava traznju za radom i najamnine.37.Koje trziste radne snage, potpune ili nepotpune konkurencije, je

karakteristicno za drzavni kapitalizam, a koje za liberalisticki reformizam drzavnog kapitalizma ?

1)Trziste rada u uslovima potpune konkurencije je karakteristicno za Liberalisticki Reformizam Drzavnog Kapitalizma.

2)Trziste rada u uslovima NEpotpune konkurencije je karakteristicno za Drzavni Kapitalizam.

38.Sta se podrazumeva pod konfliktnim interesima ponude i traznje i kako se ti konfliktni interesi razresavaju na trzistu koje ima sve karakteristike trzisne strukture potpune konkurencije ?

Kada se zakon traznje i zakon ponude iskazu jedinstveno, dolazi se do zakona trzista koji glasi: Sa opadanjem cena raste traznja, a pada ponuda i suprotno, sa rastom cena pada traznja, a raste ponuda. Traznja (kupci) ima interes da cene padaju, a ponuda (prodavci) da cene rastu. Prodavac donosi odluke na bazi poredenja dodatnih troskova i dodatnih prihoda, a kupac nastoji da uz sto nize marginalne troskove ostvari sto vecu marginalnu korisnost. U pravom trzisnom ambijentu, odnosno ambijentu gde ne postoji premoc nijednog subjekta u razmeni, trzisni mehanizam pomocu svog glavnog instrumenta, odnosno pomocu ravnotezne cene uspostavlja kompromis izmedju interesa prodavaca i kupaca. Prodavac gleda da ima sto manje troskove i sto vece prihode a kupac gleda da ima sto manji marginalni trosak i sto vecu marginalnu korisnost. Taj konflikt se resava ravnoteznom cenom ( cena po kojoj se ponudjena kolicina izjednacava sa trazenim kolicinama ).

39.U cemu se sastoje specificnosti trzista zemlje kao faktora proizvodnje koje se daje u zakup u odnosu na trzista drugih faktora proizvodnje ?

Specificnost trzista zemlje koja se daje u zakup se sastoji u tome sto je ponuda na ovom trzistu, odnosno zemlja koja se daje u zakup, priblizno ista za svaki moguci iznos rente. Bez obzira na to sto je moguce prosiriti zemljisne povrsine njihovim ciscenjem, isusivanjem, djubrenjem ili konvertovanjem iz jedne u drugu upotrebu, tesko je znacajnije menjati ukupnu ponudu zemlje koja se nudi u zakup.PRIMER: Ukoliko dodje do promene lokacije glavnog univerzitetskog centra u nekom gradu na novo mesto, to ce privuci mnogo ljudi koji ce zeleti da zive na toj novoj lokaciji. Dakle, povecace se traznja za zemljom. Zbog povecanja traznje vlasnici zemlje ce podici rentu. Buduci da je renta povecanja, odnosno cena po kojoj se zemlja daje na upotrebu, bilo bi logicno da se poveca i ponuda zemlje koja se iznajmljuje. Medjutim, zbog prirodne determinisanosti, iz objektivnih razloga kolicina zemlje koja se moze ponuditi u okolini univerzitetskog centra je ogranicena. Preko tog ogranicenja nemoguce je dalje povecati ponudu. Isto je i ako je situacija obrnuta, tj. ako bi univerzitet odlucio da zatvori svoja vrata, zemlja na toj lokaciji bi izgubila atraktivnost, a samim tim se smanjuje i traznja a i renta zemlje na toj lokaciji.

40.Pri povecanju obima proizvodnje povecavaju se i ukupni varijabilni troskovi. Zbog cega pri vise istih povecanja obima proizvodnje, ukupni varijabilni troskovi se povecavaju, ali ne u istom iznosu ?

Kada marginalni troskovi premase prosecne ukupne troskove, prosecni ukupan trosak, mora da raste zbog delovanja zakona

opadajucih prinosa. Svaka dodatna jedinica koja je proizvedena posle preseka krive marginalnih troskova sa krivom prosecnih ukupnih troskova, ima vece marginalne troskove u odnosu na

prosecne ukupne troskove zbog smanjene marginalne produktivnosti.

PRIMER : Marginalni trosak pri obimu proizvodnje do 5.000 proizvodnih jedinica, manji je od prosecnog ukupnog troska. Do navedenog obima proizvodnje prosecni ukupni troskovi opadaju. Kada se pocne sa obimom proizvodnje preko 5.000 jedinica, marginalni trosak je iznad prosecnog ukupnog troska, i posle navedenog obima proizvodnje prosecni ukupni troskovi rastu.

Dakle da sumiramo. Znaci svaka nova proizvedena jedinica nosi sa sobom dodatne marginalne troskove i to dovodi do povecavanja ukupnih varijabilnih troskova, ali ne u istom iznosu.

41.Sta je to ,,Dzevonsova revolucija“ ?Marginalisticki pravac ekonomske misli nastaje sedamdesetih godina 19. Veka. Utemneljivac ovog pravca bio je engleski ekonomista Dzevons. Zbog toga se marginalisticki pravac cesto naziva i ,,Dzevonsova Revolucija“. Istovremeno sa njim u Austriji se pojavljuje Menger, a u Svajcarskoj Valras. Marginalisticki pravac ekonomske misli se razvrstava po nacionalnom kriterijumu i gradovima iz kojih poticu glavni predstavnici. U tom smislu izdvajaju se sledece skole marginalistickog pravca:

1. Becka (psiholoska)2. Lozanska (matematicka)3. Marsalijanska (kembridzska, neoklasicna)4. Savremena postmarsalijanska

(neoklasicna) mikroekonomska analiza.

42.Pri povecanju obima proizvodnje, da li se fiksni troskovi po jedinici proizvoda smanjuju ili uvek ostaju isti ?

Fiksni troskovi (imputi, resursi) su oni troskovi cija velicina na kratak rok i do odredjenog povecanja oima proizvodnje u ukupnom iznosu ne zavisi direktno od obima proizvedenih jedinica. Obim proizvodnje moze da se poveca do odredjenog nivoa, a da se ne povecaju fiksni troskovi. Fiksni trosak nam je npr. zgrada i masine. Oni ostaju konstantni, a povecavaju se tek kada firma dostigne toliki obim proizvodnje da je potrebno da zida novu zgradu ili kupuje nove masine da bi postigla odgovarajuci obim proizvodnje. Radnici, dodatne sirovine i energija spadaju u varijabilne, a ne u fiksne troskove.

43.Koji su tipovi trzisnih struktura i koje su glavne karakteristike po kojima se razlikuju ?

U zavisnosti od strukture, ponasanja i performansi razlikujemo sest glavnih tipova: 1) Cist monopol 2) Dominantna firma 3) Cvrst oligopol 4)Labav oligopol 5) Monopolisticka konkurencija

6) Potpuna konkurencija. 1. Cist monopol je tip trzista u kome se traznja za odredjenim proizvodima, uslugama snabdeva samo od jedne firme (proizvodnja struje, telefonske komunukacije, postanske usluge...). Traznja za uslugama i proizvodima je najcesce visoko neelasticna.

2. Dominantna firma je firma koja ima dominaciju na trzistu i svojim proizvodima pokriva preko 40% trzista tih proizvoda i usluga. Najcesce nema rivale. (IBM, Kodak).

3. Oligopolske firme: Trzisna struktura u kojoj dominira jedna fima cesto se pretapa u labavi i cvrst oligopol. Oligopolske firme medjusobno saradjuju pri utvrdjivanju cena proizvoda i imaju neelasticnu traznju. Karakter oligopola zavisi od broja ucesnika, njihove povezanosti i ucesca na trzistu. Razlika izmedju cvrstog i labavog ologopola je u tome sto kod cvrstog dogovora najcesce ima dok ga kod labavog oligopola nema.

4. Monopolisticka konkurencija: U njoj postoji mnogo konkurenata. Nijedna firma-konkurent ne pokriva vise od 10% trzista sto znaci da svaka ima mali stepen trzisne snage.

5. Potpuna (cista) konkurencija:U njoj imamo mnogo ravnopravnih konkurenata, odnosno nijedna firma-konkurent nema preovladjujuci uticaj na trzistu.

44.Kada je u pitanju trziste rada i radne snage kakve je promene doneo dvadeseti vek ?

Dvadeseti vek je doneo mnoge promene. U osnovi, ostalo je trziste radne snage, ali trziste u kome se sve manje kao vlasnik radne snage javlja pojedinac. Javljaju se sindikati kao pregovaracki subjekti putem kojih vise vlasnika radne snage, po zajednicki utvrdjenim uslovima, nude svoju radnu snagu na trzistu. I poslodavci, kao vlasnici kapitala, posebno u granskim okvirima, organizuju se u svoja udruzenja, I drzava kao najodgovornija za makroekonomsk stabilnost, razvoj i punu zaposlenost javlja se kao zainteresovana strana za ucesce u kolektivnom pregovaranju i sprovodjenu regulatornih funkcija na trzistu radne snage. Poslodavci i dalje mogu da daju otkaz radnoj snazi kada nemaju konkretan rad, ali u zavisnosti od snage sindikata, ne tako jednostavno kao u 19. veku. Pred njima je dosta prepreka sadrzanih u zakonima o radnim odnosima i kolektivnim ugovorima koje poslodavci treba da savladaju pre nego sto daju zaposlenima otkaz.45.Koje su osnovne karakteristike trzisne sturkture cistog monopola ?Cist monopol je trzisna struktura u kojoj celu jednu grupu predstavlja samo jedan proizvodjac koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski supstituti i ne postoji mogucnost da se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. U praksi je tesko naci cist monopol i zbog toga sto se pri pojavi cistog monopola pojavljuje drzava sa svojim intervencionistickim merama radi sprecavanja monopolizacije. Cist monpol je trzisna struktura koja se fundamentalno razlikuje od potpune konkurencije. U trzisnoj strukturi cistog monopola postoji jedan prodavac koji kontrolise celokupnu prodaju na odredjenom trzistu. Kriva traznje tog trzista i grane kojoj pripada cist monopol je u stvari kriva traznje monopoliste, bez obzira na to koja vrsta nelasticnosti postoji za proizvodima koje proizvodi monopolista. Ta neelasticnost daje prodavcu mogucnost da bira nivo cena i obim proizvodnje.

46.Zasto se marsalijanska skola jos zove i neoklasicna skola ekonomske misli ?

Naziv Neoklasicna je dobila zbog toga sto je Marsal u svojoj teoriji vrednosti u izvesnoj meri prihvatio stavove klasicne skole ekonomske misli. Prakticno, radi se o pomirenju teorije troskova proizvodnje Dzona Stjuarta Mila, sa marginalistickom koncepcijom vrednosti, odnosno sa teorijom marginalne korisnosti koju su razvili predstavnici becke psiholoske skole. Drugim recima, Marsal analizirajuci poreklo vrednosti robe, povezuje faktore koji uticu na vrednost robe na strani ponude sa faktorima koji uticu na vrednost robe na strani traznje.

47.U cemu se sastoji razlika u formiranju cena proizvoda izmedju preduzeca koje posluje u trzisnoj strukturi potpune konkurencije od cena proizvoda preduzeca na trzistu monopolisticke konkurencije ?

Firme koje posluju na trzistu potpune konkurencije ponasaju se kao da mogu da prodaju onoliko svojih proizvoda koliko one zele, pod uslovom da to cine po vazecim trzisnim cenama. Prodaja proizvoda po vazecm trzisnim cenama firmama omogucava da maksimiziraju profit. Dakle, firme ne uticu na formiranje cena, vec samo preuzimaju cene koje su vec formirane na trzistu. U stvari, firme se suocavaju sa perfektno elasticnom krivom traznje.

Za razliku od potpune konkurencije, cene u monopolistickoj konkurenciji se menjaju u zavisnosti od variranja ponudjene kolicine. Kako je vec receno, svaki prodavac se razlikuje od drugog prodavca. U stvari, svaki prodavac posluje na trzistu koje je na neki nacin izdvojeno od drugih prodavaca i nastoji da privuce sebi sve kupce koji su jos uvek neopredeljeni i ne pripadaju nekom drugom prodavcu. Ukoliko neka firma poveca cene to ce usmeriti kupce ka firminim konkurentima, a ukoliko smanji cene moze ocekivati da ce privuci nove kupce. Proizvodi nisu perfektni supstituti pa firma ne moze istisnuti svve duge prodavce sa trzista. PRIMER: Ako PKB smanji malo cene svojih virsli na kioscima privuci ce one potrosace iz obliznjih pekara kojima je svejedno koji ce proizvod da kupe. Znaci smanivanje cena privuci ce kupce koji su imali sklonost ka pecivima. Ali cak i veliko smanjenje PKB-ovih cena nece privuci zaljubljenike u francuske kroasane, jer jednostavno nece da ih zameni za virsle.

48.Pojam kapitala, pojam kamate i uloge visine kamatne stope ?

Kapital je novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje i ima mogucnost da se po zavrsetku proizvodnog procesa oplodi, odnosno

uveca. Kapital se javlja u dva oblika: 1) Novcanom (Novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje, rad, sredstva za rad i

predmete rada) i 2) u obliku samih elemenata procesa proizvodnje koji se vec nalaze u proizvodnom procesu. Kamata je minimalan iznos koji bi

zajmodavaoc ostvario kao profit da je svoj kapital ulozio u proces proizvodnje umesto sto ga je pozajmio zajmoprimaocu. Zbog toga

kamatna stopa predstavlja cenu po kojoj zajmodavac, odnosno vlasnik kapitala, na trzistu kapitala zajmoprimaocu pozajmljuje kapital. Kamata je cena upotrebe kapitala, tj. cena za koriscenje kapitala na odredjeno

vreme. Visina kamatne stope utice na alokaciju resursa izmedju sadasnjosti i buducnosti. Utice i na iznos koji ce biti usmeren na

potrosnju i iznos koji ce biti usmeren u stednju i nabavku resursa.Visina kamatne stope zavisi od ponude i traznje za kapitalom, od profitabilnosti

investicija i od uticaja drzave u oblasti kreditnomonetarne politike. Na kamatu kao cenu kapitala, kao i na cene svake druge robe najvise uticu

ponuda i traznja za zajmovnim kapitalom. Pri vecoj ponudi kamatna stopa opada, dok pri vecoj traznji od ponude ona raste. Kada je u pitanju

visina kamatne stope imamo Nominalnu ( koja se utvrdjuje prilikom sklapanja ugovora izmedju zajmodavaoca i zajmoprimaoca) i Realnu

kamatnu stopu koja se dobija: Nominalna kamatna stopa – stopa inflacije = realna kamatna stopa.

49.Objasniti osnovne karakteristike kratkorocne ravnoteze potpuno konkurentne grane industrije, izvodjenje krive traznje I process uspostavljanja trzisne ravnoteze.

Kratak rok u analizi grane industrije je definisan kao period kada nove firme ne mogu da udju na odredjeno trziste, niti postojece firme mogu napustiti trziste. Drugim recima broj firmi je fiskiran.U ovom slucaju, kriva traznje ima normalan negativan nagib, a to je zbog toga sto je svaka firma toliko mala u odnosu na njeno trziste da, cak I kada bi udvostrucila svoju proizvodnju, to ne bi imalo efekta na cene. Ali ukoliko bi sve firme u toj grani povecale svoju proizvodnju, tada bi doslo do znacajnih promena. Cene ce padati do tacke koja je savrsena I prodavcima i kupcima. Kada se dodje do toga onda je uspostavljena trzisna ravnoteza.Pogledati primer u knjizi ukoliko je nejasno ( Str. 102-Ispod slike 5.19 )

50.Kakav je odnos izmedju cenovne elasticnosti traznje i ukupnog prihoda ?

- Kada se razmatraju posledice povecanja cene nekog proizvoda,treba imati u vidu da ako se cena nekog proizvoda poveca svaki potrosac pojedinacno ce morati da plati vise pa ce se I ukupan prihod povecati. Ali isto tako ako se cena nekog proizvoda poveca mnogi potrosaci nece vise kupovati taj proizvod pa ce se ukupni prihod smanjiti. Zahvaljujuci konceptu cenovne elasticnosti traznje, preduzece koje donosi odluku o povecanju cene moze da sagleda posledice takve odluke na povecanje, odnosno smanjenje ukupnog prihoda.

- Kada je cena za nekim proizvodom cenovno elasticna – pad cena izaziva rast ukupnog prihoda I rast cena izaziva pad ukupnog prihoda

- Kada je cena za nekim proizvodom cenovno Neelasticna – pad cena izaziva pad ukupnog prihoda I rast cena izaziva rast ukupnog prihoda

51.Zbog cega je vrlo tesko konstituisati teorijsko-tipski model funkcionisanja oligopolske firme I izvuci definitivan zakljucak o alokaciji resursa pod oligopolima ?

Teskoce proisticu iz medjuzavisnosti oligopolskih odluka. Primera radi, menadzeri Forda znaju da ce njihove akcije verovatno dovesti do reakcija u Dzeneral Motorsu. Medjutim Ford ce pokusati da predvidi te reakcije I da im se prilagodi. Tu se prilagodjavanje ne zavrsava, jer sada i Dzeneral Motors modifikuje svoje proizvode I prilagodjava se. Gde se ovaj lanac reakcija I prilagodjavanja zavrsava, tesko je predvideti.U uslovima oligopola moguca su svakojaka dogadjanja koja su cesto nepredvidiva. Nekada su u doba izgradjivanja zeleznica unajmljivane bande presretaca koje bi sprecile poslovanje rivala.

52.Kada je u pitanju trzisna ravnoteza na trzistu potpune konkurencije, u cemu se sastoji kljucna razlika izmedju ponasanja jedne firme i ponasanja cele grane?

Kljucna razlika je vezana za cene. Pojedinacna firma nema drugu mogucnost nego da prihvati cenu koju je odredilo trziste zbog toga sto je prisutan veliki broj konkurenata koji nude isti proizvod. To firmama omogucava da zaracunavaju trzisne cene, ali im ne omogucava da povecavaju cene iznad tog nivoa. Dok pojedinacna firma nema uticaj na formiranje cena u potpunoj konkurenciji, dotle grana industrije ima uticaj na formiranje cena. Taj uticaj nije svestan I planiran vec se dogadja spontano kroz dejstvo zakona ponude I traznje.

53. Pored cene kao glavnog faktora, od kojih jos faktora zivise obim ponude?

Obim ponude zavisi i od sledecih faktora:

1)Cene resursa. Tu spadaju troskovi proizvodnje. Kada se povecaju cene resursa, povecavaju se troskovi proizvodnje, a samim tim I proizvodjaci smanjuju obim ponude i obrnuto.

2)Tehnologije. Usavrsavanjem tehnoloskog procesa proizvodnje, povecava se efikasnost I smanjuju troskovi proizvodnje. Samim tim i porizvodjaci povecavaju obim proizvodnje.

3)Cene alternativnih dobara. Kod donosenja odluke o proizvodnji nekog dobra proizvodjaci uvek imaju na raspolaganju veci asortiman dobara. Proizvodjaci televizora mogu da biraju izmedju kolor stereo ili kolor mono modela. Ponuda za koju se proizvodjac opredeli bice veca od ponude alternativnog dobra. Medjutim ako cene alternativnog dobra pocnu da rastu, proizvodjac ce zanemariti prvi proizvod i poceti sa proizvodnjom alternativnog proizvoda.

4)Ocekivanja u buducnosti. Ako proizvodjac nekog proizvoda pretpostavi da ce traznja za njegovim proizvodima u buducnosti da se poveca, on ce odmah poceti da uvecava ponudu svog proizvoda tako da spremno doceka povecanje traznje.

54. Objasniti osnovne karakteristike kratkorocne ravnoteze potpuno konkurentne grane industrije I izvodjenje kratkorocne krive ponude?

Kratakorocna analiza potpuno konkurentne grane industrije definisana je kao period u kome nove firme ne mogu da udju na odredjeno trziste, a ni postojece firme ne mogu da napuste postojece trziste. Broj firmi koje posluju u nekoj grani na kratak rok je fiksiran. U analizi na dugi rok situacija je sasvim suprotna. To je onaj period u kojem je moguce uci na neko trziste I izaci sa njega I time menjati broj firmi u nekoj grani. Uz neku datu cenu,jednostavno se dodaju kolicine koje firme nude I tako se dolazi do ponude cele grane industrije.

Kriva ponude se izvodi na bazi krive ponude pojedinacnih firmi. Uz neku datu cenu dodaju se kolicine koje firme nude (horizontalno sabiranje kratkorocnih kriva ponude svih firmi u toj grani) i tako se dolazi do ponude cele grane industrije.

55. Zasto u trzisnoj strukturi oligopola, menadzeri firme se odlucuju za kombinaciju onog odnosa cena koji maksimizira obim prodaje, a ne maksimizira profit?

Vlasnici su uglavnom velike difuzne grupe akcionar, koje ne osecaju kompaniju kao svojom u realnom smislu i ne pokazuju preveliko interesovanje u pogledu neposrednog poslovanja firme. U takvoj situaciji odluke kompanije su cesto pod uticajem ciljeva menadzera. Medjutim, ciljevi menadzera mogu I da odstupe od ciljeva vlasnika. Ciljevi vlasnika su poznati kao maksimizacija profita. Vlasnici firme zarade menadzera cesto vezuju za velicinu kompanije, odnosno za obim prodaje, a ne za ostvareni profit. U takvoj situaciji menadzeri se odlucuju za kombinaciju onog odnosa cena koji maksimizira obim prodaje, a ne profit.

MAKROEKONOMIJA

56.Koje trziste radne snage, potpune ili nepotpune konkurencije je karakteristicno za drzavni kapitalizam, a koje za liberalisticki reformizam drzavnog kapitalizma?Drzavni kapitalizam-trziste radne snage nepotpune konkurencije (Vlasnicima kaptala je potrebna radna snaga za vrsenje rada, a vlasnicima radne snage od vlasnika kapitala dobijanje najamnine. Vlasnik radne snage na trzistu svoju radnu snagu vlasniku kapitala nudi na upotrebu radi opbavljanja rada koji nudi vlasnik kapitala. U praksi liberalnog kapitalzma 19.veka ova koncepcija trzista radne snage kao i ostalih trzista nije postojala. 20. Vek je doneo promene. U osnovi, ostalo je trziste radnie snage, ali u kome se sve manje kao vlasnik radne snage javlja pojedinac. Javljaju se sindikati kao pregovaraci preko kojih vlasnici radne snage po utvrdjenim uslovima nude radnu snagu na trzistu)Liberalisticki reformizam drzavnog kapitalizma-trziste radne snage potpune konkurencije (Na trzistu potpune konkurencije gde poslodavaca ima puno i gde nema medjusobnog dogovora medju poslodavcima, oni ne mogu da nametnu nivo najamnina koji bi oni zeleli zbog toga sto ponuda rada i traznje za radom deluje tako sto se visina najamnina stalno krece ka ravnoteznom nivou)

57.Krajem devetnaestog, a posebno pocetkom dvadesetog veka, teorija ekonomske misli I praksa privrednog zivota zapadnoevropskih zemalja, pocinju sve vise da se udaljavaju jedna od druge. Za sta se zalazu ekonomisti tog doba, a kakav je privredni zivot istog razdoblja?

Ekonomisti popularisu I razradjuju ideje klasicne ekonomske misli, a pojedini cak I apologetski brane ekonomski liberalzam I liberalnu drzavu. Istovremeno, privredni zibot je sve manje odgovarao idejama klasicne ekonomske misli. Brz tehnoloski razvoj, uvecavanje industrijskog I finansijskog kapitala, neumitno su menjali strukturu privrede I proizvodnje. Radjali su se monopoli.Najpoznatiji interpretatori klasicne ekonomske misli su bili: Zan Batist Sej, Robert Maltus, Dzon Stjuart Mil.

58.Zbog cega klasicni ekonomski mehanizmi u SAD za vreme Prvog svetskog rata , nisu obezbedjivali racionalnu organizaciju proizvodnje?

Prvi svetski rat je privredi SAD omogucio prebrodjavanje recesije. Medjutim, velike ratne porudzbine iz Evrope dovele su do sukoba razlicitih interesa I trzisnih poremecaja. Klasicni ekonomski meanizmi nisu vise obezbedjivali racionalnu organizaciju proizodnje koju su diktirali novi uslovi. Zbg toga, sve vise su poceli da se izrazavaju zahtevi za centralnom ulogom drzave u vanrednim uslovima. Predsednik SAD je formirao drzavnu Upravu za industrijsku mobilizaciju I Savet nacionalne odbrane (CND). Savet je brinuo o nabavci sirovina, mobilizaciji industrije I transporta, kontroli proizvodnje hrane I drugim aspektima privredne mobilizacije.

59. Koje su osnovne karakteristke razdoblja koje se u SAD posle Prvog svetskog rata zvalo ‘’nova era’’ ? Posle Prvog svetskog rata nastupila je ‘’nova era’’. Funkcije drzave u privredi su bile ogranicene. Smanjeno je oporezivanje I uloga drzave svodila se na zastitu private svojine. Visoka privredna aktivnost je bila rezultat ratne privrede. Medjutim predstavnici privatnog preduzetnistva su mislili da je ta aktivnost rezultat ‘’nove ere’’, tj. Vracanja na uslove slobodne konkurencije I male uloge drzave. Njihove ocene je demantovala Velika ekonomska kriza 1929.

60. Kako ekonomisti kao sto su Srafa, Cemberlen i Dzoana Robinson, analiziraju probleme monopola i nepotpune konkurencije?

Srafa je 1929. Godine objavio clanak ''Zakoni o prinosima u uslovima nepotpune konkurencije''. U ovom clanku on direktno istice zahtev da treba napustiti pretpostavku slobodne konkurencije tj. potpune konkurencije od koje je polazila trdicionalna ekonomija. Monopol i nepotpuna konkurencija postali su stvarnost kapitalisticke prirede. Analizom monopola i nepotpune konkurencije bavili su se i : americki ekonomist iprofesor Cemberlen koji je 1933. Objavio rad ''Teroija monopolske konkurencije'', kao i englenski profesor Kembridzskog univerziteta Dzoana Robinson. Ovi autori problem monopola i nepotpune konkurencije analiziraju iskljucivo sa stanovisa procesa razmene i svode ga na nesavrsenost trzista. Oni ne uvidjaju istorijsku nuznost nastajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. Tu nuznost uvidja Dzon Majnard Kejns.

61. U cemu se razlikuje analiza problema monopola I nepotpune konkurencije Srafe, Dzoane Robinson i Cemberlena od analize koju je dao Kejns ?

Srafa, Dzoan i Cemberlen ih analiziraju iskljucivo sa stanovista procesa razmene I svode ga na nesavrsenost trzista. Oni ne uvidjaju istorijsku nuznost nastajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema.

Kejns brani monopol i nepotpunu konkurenciju jer je to po njegovom misljenju jedino moguce sredstvo da se izbegne unistenje postojecih privrednih oblika. U medjusobnom uticaju izmedju sklonosti za potrosnjom i podsticaja za investicije dolazi do nepotpunog koriscenja akumulacije i opadajuceg obima investiranja. Posto sklonost za potrosnjom ne moze znacanjo da se izmeni, zacarani krug moze da se prevazidje samo drzavnom intervencijom, a javni izdaci da dopune nedovoljan obim privatnog investiranja I time obezbede privredjivanje na nivou punog koriscenja proizvodnih kapaciteta.

62. Koje su osnovne karakteristike Ruzveltovog ,,New-Deal’’ ?Mere (karakteristike) ,,Nju Dila’’ sastojale su se u: ekspaniziji novcane mase, nizoj kamatnoj stopi, drzavnim rashodima iz zajmova, tj. Deficitnom finansiranju I merama usmerenim na podizanju sklonosti potrosnji.

63.Kakva je bila uloga drzave u privrednom razvoju zemalja razvijenih trzisnih privreda posle Drugog svetskog rata?

Posle Drugog svetskog rata drzava je imala veliku ulogu u privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih privreda. Izgradjena institucionalna infrastruktura tokom Drugog svetskog rata i sama privredna struktura nametali su potrebu drzavne intervencije u privredi. U skladu sa savremenom postkejnzijanskom teorijom determinisanosti nacionalnog dohotka, drzavna intervencija u privrednom zivotu sprecavala je da se u zemljama razvijenih trzisnih ekonomija pojave: 1) masovna nezaposlenost i neiskoriscenost ljudskih, tehnickih i prirodnih faktora proizvodnje i 2) velika inflacija, odnosno ozbiljnija trzisno-monetarna nestabilnot i nestabilnost cena.

64. Kakva je veza izmedju savremene postkejnsijanske makroekonomske politike i ‘’ugradjenih stabilizatora’’ na osnovu kojih je funkcionisala privreda SAD posle Drugog svetskog rata?

Posle Drugog svetskog rata privreda SAD je funkcionsala oslonjena na ugradjene stabilizatore: centralno regulisanje fiskalne politike, osiguranje u slucaju nezaposlenosti i javni rashodi. Primenjivali su se mnogi oblici drzavnog regulisanja I balansiranja privrednih kretanja. Njima treba dodati krupne efekte traznje podrucju licne potrosnje, investicija i medjunarodne trgovine, koja je bila odlozena zbog rata.

Savremena postkejnsijanska teorija determinisanosti nacionalnog dohotka ukazuje na neophodnost drzavne intervencije u privredni zivot. Drzavna intervencija je neophodna: 1) kada u privredi opada proizvodnja zbog neiskorisvenosti faktora proizvodnje I vlada masovna nezaposlenost ili 2) kada u privredi rastu cene, odnosno vlada inflacija. Dakle, drzava treba da intervenise kada je u privredi stanje trzisne I monetarne nestabilnosti. Kejns i postkejnsijanska ekonomija naputaju koncepciju ‘’laisessfaire’’ (Neka radi svako sta hoce) I nemesanja drzave u privredni zivot, koju je zastupala marginalisticka ekonomija.

Kao sto se vidi odavde veza je u tome sto postoji drzavni intervencionizam,regulisanje fiskalne politike sa jedne I intervencija drzave zbog inflacije sa druge strane.

65.Zasto resenost Ajzenhauerove republike administracije da ojaca polozaj privatnog preduzetnistva nije dovela do napustanja mera drzavnog intervencionizma?

Njegova administracija je sledila kurs unapredjenja interesa privatnog preduzetnistva. Medjutim, sistem drzavnog regulisanja toliko je srastao sa samim sistemom funkcionisanja i esencijom americke privrede da ni resenost republikanske administracije da ojaca polozaj privatnog preduzetnistva nije dovela do napustanja ili ukidanja bilo koje bitnije mere drzavnog usmeravanja privrednih kretanja. Tamo gde se insistiralo na promenama, bilo je puno kolebanja, odlaganja i neodlucnosti u vezi sa svrsihodnoscu sprovodjenja promena.

66. Koje uloge drzava ostvaruje preko drzavnog sektora u zemljama razvijenih trzisnih privreda u razdoblju drzavnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine osamdesetih godina?

Pod drzavnim sektorom podrazumeva se drzavna svojina koja moze da bude potpuna ili pak delimicna kada drzava raspolaze kontrolnim paketom akcija nekog preduzeca. Preko drzavnog sektora drzava je ostvarivala sledece uloge: 1) Kontrolu nad monopolskim preduzecima 2) Omogucavala je razvoj onih oblasti koje zahtevaju velike investicije koje se sporo otplacuju I predstavljaju veliki rizik sa stanovista ostvarenja profita (atomska energija, informatika, komunikacije, biotehinika, novi materijali, itd…) 3)Ulogu ucesnika u privredjivanju koji ostvaruje profit, i ucestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka. 4) Drzavni sektor je omogucavao drzavi da preko njega ostvaruje makrekonomske ciljeve privrednog razvoja. To podrazumeva uticaj na formiranje odredjene privredne strukture u nacionalnoj privredi. Stimulisanjem, destimulisanjem ulaganja u drzavni sektor uticalo se i na monetarnu i trzisnu stabilnost kao i na postizanje odredjenog stepena zaposlenosti svih faktora proizvodnje.

67. Koje uloge drzava ostvaruje preko planiranja privrednog razvoja i ekonomske politike u privredama razvijenih trzisnih privreda u razdoblju drzavnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine osamdesetih godina?

U privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih ekonomija, u razdoblju drzavnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine 80-ih godina drzava je imala cetiri sledece najvaznije uloge:

1)Ulogu koju je ostvarivala preko drzavnog sektora.2)Ulogu koju je ostvaivala preko drzavnog budzeta.3)Ulogu koju je ostvarivala intervencijom u poljoprivredi.4)Ulogu koju je ostvarivala preko planiranja privrednog razvoja I

ekonomske politike.

(Mozete i reci nesto o svakoj ulozi drzave. Dodatne informacije o ulozi drzave mozete naci od str. 25 do str. 31.)

68. Koja je razlika u shvatanju inflacije izmedju kejnzijanaca i monetarista? Za kejnzijance inflacija se javlja kada je agregatna traznja veca od ponude roba I usluga. Antiinflaciona politika nastoji da smanji preteranu traznju povecavanjem poreza i kamatnih stopa i smanjenjem javnih radova.

* Za monetariste inflacija je monetarna pojava. Poremecaji u monetarnom sektoru osnovni su uzrok nestabilnosti u ekonomiji. Mnogo veci znacaj daju monetarnoj nego fiskalnoj politici.

69. Koje su osnovne karakteristike operativnog monetarizma koji je zaziveo kao tacerizam u Velikoj Britaniji od 1979. godine, i reganizma od 1980. godine.

U skladu sa osnovnim postavkama monetaristickog ucenja, u Velikoj Britaniji I SAD su smanjeni porezi I socijalna davanja, limitirani budzetni deficit, ukinute subvencije javnim preduzecima. Osnovni cilj je bio da se obori inflacija. Tacerizam je doneo naglo smanjenje drzavnog ucesca u privredi, restrikciju novca I kredita I opadanje visine nadnica. U privatnom sektoru su smanjeni porezi, ukinuta je kontrola dividendi, cena I svih ogranicenja u deviznm sistemu. Uvedena je potpuna sloboda izvoza kapitala smanjeni su drzavni izdatci I investicije, izvrsena je denacionalizacija nekih podrzavljenih grana, uvedeno je zakonsko ogranicenje Trade Uniona I vodjenja je politika precenjene funte.

Reganov operativni monetarizam predstavlja mesavinu integralnog monetarizma (Mayer, Cagen, Meltzer), monetarizma racionalnih anticipacija (Lucas, Sargent, Wallace) i niskih nadnica (Fisher, Phelps, Taylor) i monetarizma ekonomije ponude (Volcker, Feldstein, Wallich, Kaufman) uz primese ekelkticizma Medjunarodnog monetarnog fonda. Reganova nova ekonomska politika dovela je u pitanje rezultate politike kejnsijanske revolucije, Ona je skroz suprotna ‘’newdeal’’-u.

70. Sta su ‘’regulatorne reforme’’ u oblasti nacina regulisanja javne svojine?

Privatizacija I libaralizacija su dva procesa u okvru ,,regulatorne reforme’’ koji se sprovode najcesce zajedno. Javna svojina je resenje kada u grani nije moguca ili racionalna konkurencija. U suprotnom, uvodi se konkurencija ali tek posto se javna svojina pretvori u privatnu. Prelazak javne svojine u privatnu, bez liberalizacije, ostavio bi monopole bez drzavne kontrole i konkurencije sto bi ugrozilo oste drustvene interese.

71. Sta su ,,regulatorne reforme’’ u oblasti funkcionisanja trzista radne snage?

,,Regulatorna reforma’’ u oblasti trzista radne snage u zemljama razvijenih trzisnih ekonomija pocela je 70-ih godina.Do reformi, naveci uticaj na trziste radne snage imali su drzava I sindikati. Bili su mocni I dobro organizovani. Nezaposlenima drzava je davala visoke kompenzacije i time zadovoljavala zahteve za socijjalnom pravdom. Sindikati su zahtevali visoke nadnice, a dzava je branila prava zaposlenih. Da bi se resio problem nezaposlenosti po protagonistima treba: smanjiti zastitu zaposl. i nezaposlenih, oslabiti sindikat, povuci drzavu sa trzista radne snage. Na taj nacin na visinu nadnica uticu samo ponuda I traznja radne snage. U uslovima pada proizvodnje I odsustva zastite zaposl. i nezaposl. , ponuda ce biti mnogo veca nego traznja, a to znaci da e realne nadnice da opadaju. To podstice preduzetnike da zaposljavaju. Reforma je smanjila socijalnu zastitu I ogranicila prava koja je izborio sindikat. To je najvise pogodilo najugorozenije kategorije zaposlenih (mlade, zene, niskokvalifikovane radnike), oborilo zivorni standard tih grupa I produbilo socijalne razlike. Osnovni cilj regulatornih reformi povecanje zaposlenosti delimicno je ostvaren. ,,Regulatorna reforma’’ u oblasti trzista radne snage sastojala se u politici slabljenja snage sindikata I napustanju prakse utvrdjivanja minimalnih nadnica. Cilj ,,regulatorne reforme’’ trzista radne snage je bio da se poveca fleksibilnost kretanja nadnica nanize. Zakljucak: Regulatorne reforme su : 1)Smanjivanje zastite zaposlenih i nezaposlenih. 2) Oslabiti sindikat 3) Povuci drzavi sa trzista radne snage.

72.Da li su koncepciju trzista radne snage rimskih pravnika u vezi sa pravnim I ekonomskim odnosima izmedju vlasnika radne snage, radne snage I poslodavca preuzeli kapitalisticki pravni i privredni sistemi u devetnaestom veku I da li je ta koncepcija u potpunosti zazivela u praksi liberalnog kapitalizma devetnaestog veka?

Pravni ekonomski odnosi izmedju vlasnika radne snage, radne snage I poslodavca: Vlasnicima kapitala pitrebna je radna snaga za vrsenje rada, a vlasnici radne snage od vlasnika kapitala dobijaju najamnvinu. Vlasnik radne snage nudi svoju radnu snagu vlasniku kapitala na upotrebu radi obavljanja posla. Za ponudjenu radnu snagu njen vlasnik, posle obavljenog rad, dobija odredjenu cenu. Visina te cene zavisi od ponude i traznje radne snage.

Navedenu koncepciju trzista radne snage preueli su kapitalisticki pravni i privredni sistemi u devetnaestom veku. Medjutim, cak ni u praksi liberalnog kapitalizma devetnaestog veka ova koncepcija trzista radne snage, kao I ostalih trzista nije u potpunosti postojala.

(Drugi deo odgovora je najbitniji, jer je to srz pitanja. Prvi deo je napisan da vam priblizi odnose navedene u pitanju.)

73. Objasniti pojam i osnovne karakteristike bruto nacionalnog proizvoda (GNP).

GNP je vrednost finalnih dobara I usluga, cijom prodajom domaci rezidenti sticu dohotke nezavisno od toga da li je proizvodnja ostvarena unutar ili van granica sopstvene zemlje. GDP (bruto domaci proizvod) izrazava dohotke faktora proizvodnje od ekonomske aktivnosti koja se ostvaruje u granicama sopstvene zemlje, nezavisno od toga da li te iste dohotke prisvajaju domaci rezidenti ili gradjani drugih zemalja koji u nasoj zemlji ,,gostuju’’ sa svojim radom i kapitalom. GNP predstavlja i dohotke domacih rezidenata nezavisno od toga da li su ti dohoci ostvareni od ekonomske aktivnosti u zemlji ili inostranstvu.

74. Kakva je razlika izmedju nominalnih i realnih vrednosti makroekonomskih agregata, GNP i GDP i sta je njihov implicinti cenovni deflator?

GNP, GDP i njihove nominalne vrednosti se izracunavaju po trzisnim cenama roba i usluga koje ulaze u njihov sastav. Potrebno je pratiti njigovu dinamiju, tj. promene u njihovom obimu od jedne do druge vremenske jedinice za koje se oni izracunavaju. U tim promenama sagledava se ekonomsko napredovanje jedne zemlje. Ukoliko je jedna ekonomija suocena sa rastom cena, onda rast nominalnih vrednosti GNP-a i GDP-a jednim delom duguje rastu cena, a drugim delom rastu ekonomske aktivnosti koji se ogleda u povecanom (fizickom) obimu ponude robe odnosno izvrsenih usluga. U tom slucaju GDP se javlja kao proizvod cena (P) i fizickog obima dobara i usluga proizvedenih prodatih u toku jedne godine (Q) tj. GDP=QP, a njegova stopa rasta (Rgdp) kao zbir rasta fizickog obima proizvodnje roba i izvrsenih usluga (Rq) i cena (Rp) odnosno

GDP=QP odnosno Rgdp=Rq+Rp

75. Zbog cega je Kejns odbacio Sejov zakon trzista?

Po Sejovom zakonu trzista ponuda stvara svoju sopstvenu traznju.Iz njegovog zakona proizilazilo je da svako uzdrzavanje od licne potrosnje dovodi automatski do investiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Ovi zaključci ne odgovaraju robnoj privredi sa razvijenom robnonovcanom razmenom. Stednja koju sebi namece pojedinac i koja dovodi do njegovog bogaćenja ne mora,istovremeno da bogati i zajednicu kao celinu. Kejns je odbacio Sejov zakon trzista i doveo u pitanje i mnoge druge postavke tradicionalne teorije kao sto su: korist od privatne i javne stedljivosti,stav prema kamatnoj stopi,tradicionalna teorija nezaposlenosti,kvantitativna teorija novca,neogranicena korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini

76.Jedna od osnovnih oblasti sa kojima se bavi savremena postkejnsijanska makroekonomska analiza jesu faktori koji odredjuju nivo nacionalnog dohotka. Koji su to faktori?Polazi se od stanovista da nivo nacionalnog dohotka odredjuju sledeci faktori:1)Struktura potrosnje pojedinih grupa stanovnistva.2)Sklonost potrosnji ukupnog stanovnistva jedne drzave.3)Medjusobno delovanje stednje i investicija.

77.Koje su glavne razlike izmedju ekonomske teorije pre Kejnsa, pocev od Rikarda pa na dalje i Kejnsove ekonomske teorije?1)Prethodna (tradicionalna) ekonomska teorija se bavila

problemima raspodele datog obima zaposlenih resursa odnosno faktora proizvodnje izmedju razlicitih namena, kao i uslovima koji odredjuju nagradu, odnosno cenu ovih faktora. Rikarda ne interesuje velicina neto drustvenog proizvoda. Njega interesuje raspodela.

2)Prethodna ekonomska teorija je prihvatila Sejovo stanoviste da trzisni mehanizam sam po sebi obezbedjuje punu zaposlenost faktora proizvodnje.Oni su svoju teoriju vrednistu vrednosti i raspodele razradili za situaciju pune zaposlenosti, Snatraju da je njihova analiza mehanizma razmene i njihova teorija o akumulaciji kapitala pokazala da trzisna privreda tezi punoj zaposlenosti. Kejns istice tvrdnju da ne postoji takav mehanizam koji automatski dovodi do stanja pune zaposlenosti vec da privreda moze biti na raznim nivoima zaposlenosti.

3)Prethodna ekonomska teorija se zasniva na liberalistickoj ekonomskoj politici, na ne mesanju drzave u privredni zivot. Za tim nema potrebe jer trzisni mehanizam sam po sebi obezbedjuje : a) Punu zaposlenost sviih faktora proizvodnje i b) Najracionalniji razmestaj tj. Alokaciju faktora proizvodnje. Kejns tvrdi suprotno, tj. da ne postoji nikakav automatski mehanizam koji bi obezbedio punu zaposlenost proizvodnih faktora I zbog toga on uopucuje na drzavni intervencionizam, odnosno na intervencionisticku ekonomsku politiku.

78. Sta je Kejns podrazumevao pod koncepcijom sklonosti stednji i potrosnji i posebno pod koncepcijom marginalne sklonosti stednji i potrosnji?Podrazumevao je da se svaki dohodak deli na dva dela. Na deo namenjen potrosnji i deo namenjen stednji. D(dohodak)=P(potrosnja)+S(stednja). P=D-S, S=D-P. Potrosnja i stednja prestavljaju dve komplementarne velicine, sto znaci da povecanje jedne dovodi do smanjivanja druge i obrnuto. Povecanje/smanjenje potrosnje dovodi do smanjenja/povecanja stednje. Marginalna sklonost potrosnji je pokazatelj koji ukazuje na velicinu dela svake novozaradjene novcane jedinice dohotka koji ide na potrosnju umesto na stednju. Marginalna sklonost stednji je pokazatelj koji ukazuje na velicinu dela svake novozaradjene novcane jedinice dohotka koji ide na stednju umesto na potrosnju. Marginalna sklonost potrosnji (MSP) i marginalna slonost stednji (MSS) su dve dopunske velicine, jer je MSP+MSS=100%. Marginalna sklonost potrosnji je jednaka razlici u potrosnji izmedju jedne i druge grupe stanovnistva podeljenoj sa razlikom u dohotku tih grupa. To znaci da je: MSPn=Pn-Pn-n-1 / Dn-Dn-1.Marginalna sklonost potrosnji opada, a marginalna sklonost stednji raste ukoliko idemo od siromasnijih ka bogatijim grupama stanovnistva. MSP pocinje da pada sa porastom dohotka iznad egzistencijalnog minimuma.

79. U cemu se sastoje vaznost i znacaj Kejnsove koncepcije marginalne sklonosti stednji i potrosnji?Vaznost koncepcije marginalne sklonosti potrosnji i stednji sastoji se u tome sto nam one pomazu da vidimo sta ce poedini slojevi stanovnistva u zavisnosti od obima dohotka koji primaju, uciniti sa svakom novozaradjenom jedinicom dohotka. To drugim recima znaci da ako postoji potreba da se radi smanjenja nezaposlenosti u privredi jedne zemlje, poveca ukupna potrosnja, a samim tim i ukupna traznja, onda rezultati analize ucinjene na osnovu koncepcije marginalne sklonosti potrosnji i stednji mogu da ukazu na potrebne mere ekonomske politike u pogledu preraspodele nacionalnog dohotka u korist siromasnih, a na racun bogatih slojeva stanovnistva. Siromasni imaju vecu sklonost ka potrosnji sto povecava ukupnu potrosnju i traznju. Medjutim, treba biti obazriv prilikom transfera dohotka od bogatih ka siromasnima jer suvise visoka progresija oporezivanja deluje destimulativno na investicionu delatnost bogatih.

80.Kako se izracunava marginalna sklonost stednji i potrosnji izmedju grupa stanovnika koje se razlikuju po visini zaradjenog dohotka?

Marginalna sklonost potrosnji je jednaka razlici u potrosnji izmedju jedne i druge grupe stanovnistva podeljenoj sa razlikom u dohotku tih grupa. Izraz: MSPn=Pn-Pn-n-1 / Dn-Dn-1.

Marginalna sklonost stednji je jednaka razlici u stednji izmedju jedne i druge grupe podeljenoj sa razlikom u dohotku tih grupa.Izraz: MSS=Sn-Sn-1 / Dn-Dn-1.

Marginalna sklonost stednji raste, a marginalna sklonost potrosnji opada kada se ide od siromasnijeg ka bogatijem stanovnistvu.

81.Sta determinise obim i ravnotezni nivo nacionalnog dohotka?Medjusobno delovanje stednje i investicije determinise obim nacionalnog dohotka, a time i obim zaposlenosti. Najpozeljniji nivo nacionalnog dohotka je onaj koji odgovara nivou pune zaposlenosti. Do tog nivoa privreda moze da dodje jedino kada bi investicione pogodnosti bile tako dobre da su investicije visoke kolika je i stednja na nivou pune zaposlenosti,Kada su invesiticije manje od stednje na nivou pune zaposlenosti, doci ce do nezaposlenosti. Tada postoji deflacioni gep. U obrnutom slucaju se javlja inflacioni gep. Postoje tri razlicita slucaja u kojima medjusobno delovanje stednje i investicija determinise nacionalni dohodak:1)Nivo investicija se poklapa sa nivoom stednje: Postignut

je ravnotezni nivo nacionalnog dohotka, nema nagomilavanja zaliha, prodaja u granicama uobicajenog obima, dohoci i potrosnja ostaju isti.

2)Nivo stednje veci od nivoa investicija: Nivo nacionalnog dohotka u neravnotezi, posledica vece stednje je smanjenje potrosnje, smanjenje potrosnje znaci smanjenje prodaje i gomilanje zaliha, a sve to prisiljava preduzeca da smanje proizvodnju i otpustaju radnike. Samim tim dolazi do nezaposlenosti, smanjivanja dohodaka i zbog smanjenja dohodaka stanovnistvo smanjuje ukupnu stednju na nivo investicija i tim postupkom se postize ravnotezni nivo nacionalnog dohotka.

3)Nivo stednje manji od nivoa investicija: Posledica manje stednje je povecanje potrosnje sto znaci da se povecava traznja za robama, povecavase prodaja i to podstice preduzeca da prosire proizvodnju i zaposle vise ljudi. Povecanje proizvodnje i zaposlenosti dovodi do povecanja dohotka stanovnistva, a samim tim se povecava ukupna stednja na nivo investicija. Izjednacavanjem stednje sa investicija se postize ravnotezni nivo nacionalnog dohotka.

Ravnotezni nivo moze da bude na raznim nivoima zaposlenosti.

82.Koja su tri moguca razlicita slucaja u kojima se medjusobno delovanje stednje i investicija determinise nacionalni dohodak?1)Nivo investicija se poklapa sa nivoom stednje: Postignut je ravnotezni nivo nacionalnog dohotka, nema nagomilavanja zaliha, prodaja u granicama uobicajenog obima, dohoci i potrosnja ostaju isti.2)Nivo stednje veci od nivoa investicija: Nivo nacionalnog dohotka u neravnotezi, posledica vece stednje je smanjenje potrosnje, smanjenje potrosnje znaci smanjenje prodaje i gomilanje zaliha, a sve to prisiljava preduzeca da smanje proizvodnju i otpustaju radnike. Samim tim dolazi do nezaposlenosti, smanjivanja dohodaka i zbog smanjenja dohodaka stanovnistvo smanjuje ukupnu stednju na nivo investicija i tim postupkom se postize ravnotezni nivo nacionalnog dohotka.3)Nivo stednje manji od nivoa investicija: Posledica manje stednje je povecanje potrosnje sto znaci da se povecava traznja za robama, povecavase prodaja i to podstice preduzeca da prosire proizvodnju i zaposle vise ljudi. Povecanje proizvodnje i zaposlenosti dovodi do povecanja dohotka stanovnistva, a samim tim se povecava ukupna stednja na nivo investicija. Izjednacavanjem stednje sa investicija se postize ravnotezni nivo nacionalnog dohotka.

83.Kakav je uticaj promena u stednji na obim nacionalnog dohotka?Stanovnistvno manje trosi, odnosno vise stedi. Preduzeca rukovodjena svojim interesima nisu voljna da povecavaju investicije koje bi apsorbovale novo nastalu stednju. Potom dolazi do opadanja obima prodaje roba. Zbog toga ce preduzeca da smanje proizvodnju. Proizvodnja ce da se smanji sve dok se realni dohodak ne umanji toliko da ucini stanovnistvo toliko siromasnim da bude prinudjeno da smanji svoju stednju na nivo koji data privreda rukovodjena izgledima na dobit, moze unosno da investira. Drugim recima proizvodnja ce se smanjivati dok se ne smanji nivo stednje do granice koja odgovara povecanju investicija.

84.Sta je to paradoks stedljivosti?Marginalisticka teorija istice da je stedljivost uvek dobra i pozeljna. Kejns odbacuje tu tvrdnju. On smatra da treba ptraviti razliku izmedju stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivvoa nacionalnog dohotka, s jedne stranem i stanja nezaposlenosti i smanjenog nivoa nacionalnog dohotka s druge strane. Po kejnsijanskim shvatanjima marginalisticka doktrina stedljivosti odrziva je samo ako se privreda nalazi na nivou pune zaposlenosti, odnosno ako su maksimalno iskorisceni svi faktori proizvodnje i ako je postignut maksimalni nivo nacionalnog dohotka. Takva staja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa realnog nacionalnog dohotka nisu trajna. Stanje nezaposlenosti, neiskoriscenosti produkcionih resursa . male traznje, nedovoljnih investicija i niske kupovne moci stanovnistva, mnogo je cesce. Sustina paradoksa stedljivosti je da povecana stedljivosta dovodi do pada nacionalnog dohotka i pada invesiticija.

Paradoks stedljivosti (Paradox Of Trift) je ekoonsmki koncept koji se objasnjava primerom ako svako pokusava ustedeti veci deo svog prihoda, postace siromasniji umesto bogatiji. To je zato sto ce ekonomija usporiti zbog smanjenja potraznje. Ovo nacelo je prvi predstavio John M. Keynes, prema kojem pokusaj drustva da poveca svoju stednju moze da dovede do kontra efekta, odnosno do smanjenja iznosa koji se stvarno stedi cime se smanjuje kruzni tok prihoda. Ideja stednje umesto potrosnje moze pogorsati recesiju tako da je stednja pojedinca stetna za kolektiv. Ovu ideju najbolje opisuje Keynes koji je rekao da potrosnja doprinosi kolektivnom dobru jer potrosnja jedne osobe predstavlja prihod druge osobe. Dakle, veruje se da ce povecanje stope stednje pojedinca u krajnosti smanjiti ukupnu sstednju. Vazno je napomenuti da je paradoks stedljivosti teorija, a ne cinjenica i siroko se osporava od strane ne-kenzijanskih ekonomista. Jedan od glavnih argumenata protiv paradoksa stedljivosti je da kada ljudi povecaju stednju u banci, onda banka ima vise novca na raspolaganju za kreditiranje, koji ce obicno smanjiti kamatne stope i podstaknuti kreditiranje i potrosnju.

85.Objasniti deflacioni i inflacioni gep.

Kada su investicije manje od stednje na nivou pune zaposlenosti, doci ce do nezaposlenosti. Tada postoji depresioni (deflacioni) gep, koji je jednak razlici nivoa postojecih investicija i nivoa stednje pune zaposlenosti.

Kada investicije teze da budu vece nego sto je stednja na nivou pune zaposlenosti, tada preduzeca traze vece kolicine roba nego sto se moze proizvesti i cene roba pocinju da rastu. Sada se radi o visku trosenja, inflaciji traznje odnosno inflacionom gepu.

86.U skladu sa savremenom postkejnsijanskom teorijom determinisanosti nacionalnog dohotka kada je neophodna drzavna intervencija u privredni zivot jedne zemlje?Savremena postkejnsijanska teorija determinisanosti nacionalnog dohotka ukazuje na neophodnost drzavne intervencije u privredni zivot. Intervencija je neophodna:

1)Kada u privredi opada proizvodnja zbog neiskoriscenosti faktora proizvodnje i vlada masovna nezaposlenost.

2)Kada u privredi rastu cene, odnosno vlada inflacija.

Dakle, drzava treba da intervenise kada je u privredi stanje trzisne i monetarne nestabilnosti.

87.Objasniti elemente monetarno kreditne politike protiv recesije, nezaposlenosti i inflacije traznje.

Ekspanzija kredita u uslovima recesije odnosno depresije, dovodi do suprotnog dejstva-do ekspanzije privredne aktivnosti. Povecanje ponude novca (ekspanzija kredita) tj. smanjenje kamatne stope i povecanje mogucnosti za dobijanje kredita dovodi do dizanja krive ukupnih investicija i do multiplikatorske ekspanzije nacionalnog dohotka. Znaci ekspaziona monetarna politika moze delovati u pravcu otklanjanja recesije, depresije, nezaposlenosti, odnosno depresionog(deflacionog) gepa.

Kontrakcija (suzavanje) kredita dovodi do kontrakcije privredne aktivnosti. Kontrakciona monetarna politika moze delovati u pravcu otklanjanja inflacije zbog preterane traznje tj. inflacionog gepa i obezbedjenja pune zaposlenosti bez inflacije. Treba napomenuti da kontrakciona monetarna politika, zbog povisenih kamatnih stopa, deluje stimulativno na stednju, destimulativno na potrosnju. (Tj. visa kamatna stopa utice na povecanje stednje, odnosno smanjenje potrosnje, a niza kamatna stopa i lakse dobijanje kredita omogucavaju povecanje investicija i obratno)

88.Sta u sirem smislu obuhvata fiskalna anticiklicna ekonomska politika?

Fiskalna anticiklicna ekonomska politika u sirem smislu reci obuhvata dva osnovna domena: 1) Poreska politika, odnosno politika oporezivanja. 2) Budzetska politika (politika opste investiciona i budzetske potrosnje), odnosno politika javnih rashoda (javni radovi).

Ova dva domena mogu da se posmatraju kao dva samostalna domena anticiklicne ekonomske politike prituv privrednig zastoja, nezaposlenosti i inflacije traznje,

89.Objasniti dejstvo poreske politike kao jednog od domena fiskalne anticiklicne politike.

Dejstvo povecanja poreza. Svako povecanje poreza koje je stanovnistvo obavezno da placa drzavi, znaci smanjenje raspolozivog dohotka stanovnistva. To void smanjenju potrosnje. Svako smanjenje potrosnje kada su iinvesticije nepromenjene dovodi do smanjenja naconalnog dohotka i zaposlenosti. Snizava se i ravnotezni nivo nacionalnog dohotka. Kada postoji onflacija traznje, preciznije govoreci, inflacioni gep, odgovarajuce povecanje poreza, treba da dovede do zatvaranja gepa i prestanka inflatornog porasta cena.

Dejstvo smanjenja poreza. Svako smanjenje poreza dovodi do povecanja raspolozivog dohotka. To utice na povecanje potrosnje, normalno u zavisnosti od sklonosti koje stanovnistvno ima ka potrosnji. Povecanje potrosnje dovodi do multiplikovanog povecanja nacionalnog dohotka, odnosno do novog viseg ravnoteznog nivoa dohotka. Sa povecanjem nacionalnog dohotka ide i povecanje zaposlenosti. Kad vladaju nezaposlenost i depresija, smanjenje poreza treba da dovede do smanjenja nezaposlenosti i depresije.

90.Objasniti dejstvo budzetske politike kao jednog od domena fiskalne anticiklicne politike.Budzetska politika obuhvata: 1) Opštu investicionu potrošnju, 2) Javno finansiranje budžetskih,državnih i javnih rashoda, 3) Javne državne investicije. U mnogim od ovih oblasti država se pojavljuje kao neposredni investitor i organizator proizvodne delatnosti. Ona vrši direktnu proizvodnu funkciju koja ima izuzetan značaj. U mnogim od ovih oblasti država se pojavljuje kao veliki kupac i potrošač. Ovaj vid fiskalne politike neposredno utiče na nivo ukupnih investicija.

91. Zasto u periodima depresije i nezaplosenosti, dejstvo smanjenja poreza daje manje efekte nego dejstvo povecanja javnih radova?Dejstvo smanjenja poreza daje manje efekte nego dejstvo povecanja javnih radova narocito tamo gde se radi o opstoj investicionoj potrosnji gde se drzava pojavljuje kao nosilac direktne proizvodne funkcije (izgradnji puteva, ratnoj industriji, itd). Ceo iznos smanjenog poreza, koji se pojavljuje kao povecanje raspolozivog dohotka stanovnistva, ne ide na potrosnju, na potrosnju ide samo jedan deo tog novog raspolozivog dohotka cija velicina zavisi od granicne sklonosti potrosnji. U slucaju povecanja investicionih javnih rashoda potrosnja se povecava za ceo iznos investicionih javnih radova. Ako je rec o istom iznosu javnih rashoda i smanjenja oporezivanja, javni rashodi ce vise nego smanjeni porezi dovesti do povecanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti. To povecanje je potencirano i delovanjem multiplikatora.

92.Zbog kojih promena u prvoj polovini osamdesetih godina proslog veka, zemlje razvijenih trzisnih ekonomija sve teze su uspevale da istovremeno ostvare tri osnovna cilja razvoja: stabilnost, dinamican ekonomski rast uz optimalnu stopu rasta, punu zaposlenost svih faktora razvoja i po mogucnosti, dovoljno uravnotezen platni bilans? U cemu se sastojala osnovna dilema?

U prvoj polovini osamdesetih godina proslog veka u razvijenim trzisnim ekonomijama doslo je do velikih promena. Nastale su duboke promene u odnosu snaga pri raspodeli bruto nacionalnog proizvoda, kontroli trzista od strane drzave i monopola, brzini tehnoloskih izmena i izmena u privrednoj strukturi, izmeni prirode nezaposlenosti i ponasaja najamnina itd.. Zemlje razvijenih trzisnih ekonomija sve teze su uspevale da istovremeno ostvare tri osnovna cilja razvoja: stabilnost, dinamican ekonomski rast uz optimalnu stopu rasta, punu zaposlenost svih faktora razvoja i po mogucnosti, dovoljno uravnotezen platni bilans. Osnovna dilema je bila: Stabilnost privrede i cena, ili dinamican i inflatorno opterecen ekonomski razvoj. Ili, visoka zaposlenost uz nestabilnost, ili stabilizacija privrede uz visoku nezaposlenost i obaranje stope ekonomskog rasta.

93.Kako je kejnsijanska ekonomska misao reaglovala na zaostravanje stagflacionih protivurecnosti?

Zaostravanje stagflacionih protivurecnosti je kejnsijansku ekonomsku misao dovelo u krizu. Uvodi se alternativa neokejnsijanstvimonetarizam (lakse: neo-kejnsijanstvo-monetarizam). Na toj osnovi dolazi i do ostre polarizacije izmedju vladajucih koncepcija ekonomske politike. U uslovima rastucih budzetskih deficita, rastuce nezaposlenosti i inflacije, nezadovoljavajucih rezultata deflacione politike i politike dohotka, kao dva osnovna metoda antiinflacione politike u 60-im i 70-im godinama, kejnsijanska ekonomska politika pokusava da, ne odstupajuci od svojih osnovnih opredeljenja uvede i elemente monetaristickih recepata, radi obuzdavanja inflacije.

94.Krajem devetnaestog, a posebno pocetkom dvadesetog veka, teorija ekonomske misli i praksa privrednog zivota zapadnoevropskh zemalja, pocinju sve vise da se udaljavaju jedna od druge. Za sta se zalazu ekonomisti tog doba, a kakav je privredni zivot istog razdoblja?

Ekonomisti popularisu (zalazu se) i razradjuju ideje klasicne ekonomske misli, a pojedini cak i brane ekonomski liberalizam i liberalnu drzavu. Istovremeno, privredni zivot je sve manje odgovarao idejama klasicne ekonomske misli. Brz tehnoloski razvoj uvecavanje industrijskog i finansijskog kapitala su menjali strukturu privrede i proizvodnje. Radjali su se monopoli

95.Zbog cega ekonomisti marginalisti samo kritikuju postojanje monopola, a i dalje se zalazu za liberalnu drzavu i ekonomski liberalizam?

Pojavu monopola marginalisti kritikuju kao prolaznu pojavu. Tako na primer, Marsalov sledbenik Pigu u svojoj knjizi ,,Ekonomika blagostanja'' ukazuje da pojava monopola i nepotpuna konkurencija dovode do neracionalnog koriscenja prirodnih resursa. On je protiv monopola. Medjutim, Pigu ne shvata nuznost postojanja monopola kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. On veruje da su monopoli prolazna pojava i da ce nestati. Tada ce sve opet biti kao pre slobdna konkurencija, ekonomski liberalizam i liberalna drzava. Medjutim, monopoli i nepotpuna konkurencijasu postali trajna stvarnost kapitalisticke privrede. Tradicionalna ekonomija to nikada nije shvatila.

96.Objasniti situaciju u kojoj je zbog velikih ratnih porudzbina, za vreme Prvog svetskog rata u SAD doslo do sukoba razlicitih interesa i trzisnih poremecaja. Da li su klasicni trzisni ekonomski mehanizmi razresili nastale sukobe interesa i trzisne poremecaje?

Prvi svetski rat je privredi SAD omogucio prebrodjavanje recesije. Medjutim velike ratne porudzbine iz Evrope donele su do sukoba razlicitih interesa i trzisnih poremecaja. Klasicni ekonomski mehanizmi nisu vise obezbedjivali racionalnu organizaciju proizvodnje koju su diktirali novi uslovi. Zbog toga, sve vise su poceli da se izrazavaju zahtevi za centralnom ulogom drzave u vanrednim uslovima. Predsednik SAD je formirao drzavnu Upravu za industrijsku mobilizaciju i Savet nacionalne odbrane (CND). Ovaj savet je brinuo o nabavci sirovina, mobilizaciji industrije i transporta kontroli proizvodnje hrane, cenama i drugim aspetktima privredne mobilizacije.

97.Da li je visoka privredna aktivnost u SAD posle Prvog svetskog rata bila rezultat ,,nove ere’’ (vracanja na uslove slobodne konkurencije i ogranicene uloge drzave) ili prelaska sa ratne na mirnodopsku privredu? Sta je pokazala velika ekonomska kriza 1929. godine?

Visoka privredna aktivnost bila je rezultat ratne privrede. Medjutim predstavnici privatnog preduzetnistva smatrali su da je takva privredna aktivnost rezultat ,,nove ere’’, tj. vracanja na uslove slobodne konkurencije i male uloge drzave. Njihove ocene je demantovala velika ekonomska kriza koja je pocela 1929. godine. To je bila do sada najveca ekonomska kriza. U razdoblju od 1923. do 1929. godine, u SAD prosecna nadnica industrijskog radnika po satu bila je povecana za 8%. Istovremeno profit korporacija je porastao za 62%, a isplacene dividende za 64%, pri opstem porastu nacionalnog dohotka od 21%. Potrosnja je zaostajala. Zbog toga je akumulacija, umesto u proizvodnji, zavrsavala na trzistu akcija. Pocela je spekulativna trka naduvavanja vrednosti kacija i lakog bogacenja. Trziste akcija je dozivelo kolaps.

98.Kako Veliku ekonomsku krizu iz 1929. godine, posmatrati u svetlu Sejovog zakona trzista (svi prodavci su i kupci) i Kejnsovog odbacivanja navedenog Sejovog zakona?

U prvoj polovini dvadesetih godina proslog veka u SAD, kupci su zaradjivali na razlici izmedju kupovne i prodajne cene akcija, ali ne zbog visokih tekucih profita vec zbog velikih profita iz Prvog svetskog rata. Kada su potroseni ti profiti, a nisu stvarani novi jer se nije ulagalo u nove investicije, to je znacilo kraj Sejovog zakona trzista. Dobijeni novac od prodate robe nije ulagan u kupovinu nove robe, kako je to predvidjao Sej, vec u akcije koje nisu donosile profite. To je predstavljalo neku vrstu stednje.

Iz Sejovog zakona trzista proizilazilo je da svako uzdrzavanje od licne potrosnje dovodi automatski do investiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Ovo stanoviste odgovara privredi bez razmene i ne odgovaraju privedi sa razvijenom robonovcanom razmenom. Stednja koju sebi namece pojedinac i koja dobodi do njegovog bogacenja ne mora, istovremeno, da bogati i zajednicu kao celinu. Kejns je odbacio Sejov zakon trzista i doveo u pitanje i mnoge druge pretpostavke tradicionalne teorije kao sto su: korist od privatne i javne stedljivosti, stav prema kamatnoj stopi, tradicionalna teorija nezaposlenosti, kvantitativna teorija novca, neogranicena korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini, itd...

99.Kako ekonomisti kao sto su Srafa, Cemberlen i Dzoana Robinson, analiziraju probleme monopola i nepotpune konkurencije?

Ovi autori problem monopola i nepotpune konkurencije analiziraju iskljucivo sa stanovista procesa razmene i svode ga na nesavrsenost trzista. Oni ne uvidjaju istorijsku nuznost nastajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. Tu nuznost uvidja Dzon Majnard Kejns (John Maynard Keynes, 1883-1946).

(Nauciti po izboru,nije neophodno) : On kaze (Kejns): „Dok bi se, prema tome, prosirenja funkcija vlade koja sobom donosi zadatak uskladjivanja sklonosti ka potrosnji s podstrekom za investiranje cinili publicisti devetnaestog veka ili savremenom americkom finansijeru kao strahovita povreda individualizma, ja ga, naprotiv, branim i kao jedino moguce sredstvo da se izbegne unistenje postojecih privrednih oblika u njihovoj celini i kao uslov uspesnog delovanja inicijative pojedinaca“

100. U cemu se razlkuje analiza problema monopola i nepotpune konkurencije Srafe, Dzoane Robinson i Cemberlena od analize koju je dao Kejns?

Srafa direktno istice zahtev da treba napustiti pretpostavku slobodnetj. potpune konkurencije od koje je polazila tradiconalna ekonomija.Monopol i nepotpuna konkurencija postali su stvarnost kapitalisticke privrede. Srafa, Dzoana i Cemberlen ne uvidjaju istorijsku nuznost nastajanja monopola i nepotpune konkurencije kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. Tu nuznost uvidja Dzon Majnard Kejns. On kaze: „Dok bi se, prema tome, prosirenja funkcija vlade koja sobom donosi zadatak uskladjivanja sklonosti ka potrosnji s podstrekom za investiranje cinili publicisti devetnaestog veka ili savremenom americkom finansijeru kao strahovita povreda individualizma, ja ga, naprotiv, branim i kao jedino moguce sredstvo da se izbegne unistenje postojecih privrednih oblika u njihovoj celini i kao uslov uspesnog delovanja inicijative pojedinaca“.

101. Kako su mere <<New-Deal>> i neposredni efekti Drugog svetskog rata i angazovanje SAD u njemu delovali na uravnotezenje ekonomskih odnosa koji su poremeceni za vreme Velike ekonomske krize?

Mere u okviru „nju dila“ su uspele da uravnoteze poremecene odnoseu privrednom zivotu, ali ne u potpunosti. Tek su neposredni efektiDrugog svetskog rata i angazovanje SAD u njemu u potpunosti uravnotezili poremecene ekonomske odnose. Ratni sukob je za americku privredu znacio veliki porast vojnih potreba i izvoza u saveznicke zemlje na osnovu Zakona o zajmu i najmu (Lend Lease Act) iza cega su stajala mobilisana javna sredstva. Izdaci za odbranu dostigli su takve razmere da su u svojim mesecnim alokacijama prevazilazili ne godisnje, vec ukupne izdatke glavnih projekata „nju dila“, kroz citav period njegovog sprovodjenja.Radikalan porast proizvodnje i ostvarivanje pune zaposlenosti bili surezultat opste nacionalne mobilizacije za uspesno vodjenje rata. Sav tajrazvoj ostvaren je primenom i koriscenjem metoda drzavne intervencije i drzavnih zahvata, ciji su temelji postavljeni prethodnim razvojem i, pre svega politikom „nju dila“.

102. Kakva je bila uloga drzave u privrednom zivotu razvijenih trzisnih privreda i kakva je uopste bila privredna strategija Zapadne Evrope i SAD, posle Drugog svetskog rata?

Posle Drugog svetskog rata drzava je imala veliku ulogu u privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih privreda. Izgradjena institucionalna infrasturukuta tokom Drugog svetskog rata i sama privredna stuktura nametali su potrebu za drzavnom intervencijom u privredi. Drzavna intervencija ( u skladu sa savremenom postkenzijanskom teorijom determinisanosti nacionalnog dohotka) u privrednom zivotu je sprecila da se pojave: 1) Masovna nezaposlenost i neiskoriscenost ljudskih, tehnickih i prirodnih faktora proizvodnje. 2) Velika inflacija, ozbiljna trzisno-monetarna nestabilnost i nestabilnost cena.

Posle Drugog svetskog rata, strategija Zapadne Evrope bila je vrlo pragmaticna. Drzave su vodile aktivnu politiku deviznog kursa. Kretanje kapitala je bilo vrlo precizno regulisano i uredjeno. Konvertibilnost nacionalnih valuta u trgovinskim transakcijama uvedena je deset godina posle Drugog svetskog rata. Bez obzira na produbljavanje integracionih tokova, u zemljama Zapadne Evrope postojalo je upravljanje deviznim kursom u obliku mehanizma deviznih kurseva Evropskog monetarnog sistema. Znaci ni posle stvaranja ''jedinstvenog trzista'' devizni kursevi se ne obrazuju NA trzistu, nego uz intervenciju bilo kog organa Evropske unije. Sloboda kretanja kapitala u EU je ostvarena tek 1992 godine.

103. Zbog cega Ajzenhauerova administracija, koja je sledila kurs unapredjenja interesa privatnog preduzetnistva nije dovela do napustanja niti ukidanja bilo koje mere drzavnog usmeravanja privrednih kretanja ?

Zato sto je sistem drzavnog regulisanja toliko srastao sa samim sistemom funkcionisanja i esencijom (sustinom) americke privrede da ni resenost republikanske administracije da ojaca polozaj privatnog preduzetnistva nije dovela do napustanja ili ukidanja bilo koje bitnije mere drzavnog usmeravanja privrednih kretanja. Tamo gde se bas insistiralo na promenama, bilo je puno kolebanja, odlaganja i neodlucnosti u vezi sa svrsihodnoscu sprovodjenja promena.

104. Posle Ajzenhauerove administracije, sta je znacio Program Kenedijeve administracije, koji je nazvan ,,novi horizonti'' ?

Kenedijev ekonomski program je docekan sa velikim odobravanjima. U njemu je predvidjeno vracanje sistemu mera drzavne intervencije. To su bile antirecesione mere za ozivljavanje ekonomskih aktivnosti i obezbedjenje punog koriscenja proizvodnih kapaciteta i ubrzanje privrednog rasta. Obezbedjeno je povecanje priliva sredstava uz nize dugorocne kamatne stope za uvecane drzavne investicije, izdatke za masine i opremu u privatnoj industriji, za stambenu izgradnju, ubrzanje programa javnih radova, angažovanje drzavnih sredstava u podrucjima gde postoji nedovoljno zaposlena radna snaga, prosirenje osiguranja za privremeno nezaposlena lica, poboljsanje u programima starosnog, invalidskog i porodicnog osiguranja, kao i povecanje minimalnih nadnica. Takodje, predvidjene su izmene u oporezivanju dohotka radi stimulisanja investicija u masine i opremu, unapredjivanje skolstva, zdravlja i naucnog istrazivanja. Program Kenedijeve administracije, koji je nazvan „novi horizonti“, predstavljao je kontinuitet sa razvojem drzavne intervencije koja je pocela sa ,,nju dilom’’.

105. Koje su najvaznije uloge drzave u privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih ekonomija u razdoblju drzavnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine osamdesetih godina ?

U privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih ekonomija u razdoblju drzavnog kapitalizma od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine 80-ih godina drzava je imala cetiri sledece najvaznije uloge:

1) Ulogu koju je ostvarivala preko drzavnog sektora

2) Ulogu koju je stvarivala preko drzavnog budzeta.

3) Ulogu koju je ostvarivala intervencijom u poloprivredi.

4) Ulogu koju je ostvarivala preko planiranja privrednog razvoja ekonomske politike.

Napomena: Ovo je kompletan odgovor na pitanje. Mozete nauciti i o svakoj ulozi po malo u slucaju podpitanja. Vise o ulogama u knjizi od 25str. do 31str.

106. Koje uloge je drzava ostvarivala preko drzavnog sektora-drzavna regulativa, koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine?

* Preko drzavnog sektora drzava je ostvarivala sledece uloge:1) Kontrolu nad monopolskim preduzecima.2) Omogucavala je razvoj onih oblasti koje zahtevaju velike investicije koje se sporo otplacuju i predstavljaju veliki rizik sa stanovista ostvarenja profita. To su sledece oblasti: atomska energija, kosmicka tehnologija, elektronika i reaktivna tehnika, informatika, komunikacije,itd... 3) Ulogu ucesnika u privredjivanju koji ostvaruje profit, i ucestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka.4) Drzavni sektor je omogucavao drzavi da preko njega ostvaruje makroekonomske ciljeve privrednog razvoja. To podrazumeva uticaj na formiranje odredjene privredne strukture u nacionalnoj privredi. Stimulisanjem, odnosno destimulisanjem ulaganja u drzavni sektor uticalo se na monetarnu i trzišnu stabilnost, kao i na postizanje odredjenog stepena zaposlenosti svih faktora proizvodnje.

* U prvoj polovini 80-ih godina procenjeno je da drzavna regulativa, koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine, ne odgovara novim tehnoloskim, trzisnim, pa ni politickim uslovima. U tom smislu, pocetkom 80-ih godina poceo je proces „demontiranja“ dotadasnjih oblika direktne regulacije javne svojine. U prvi mah izgledalo je da se drzava povlaci iz regulacije. Medjutim, u stvarnosti je doslo do zamene starih formi regulacije novim formama. Nove forme su uspostavljene putem „regulatorne reforme“. Ta reforma sastojala se iz sledeca dva elementa: 1) Povlacenje javne svojine i njeno transformisanje u privatnu=privatizacija. 2) Drzava prepusta kontrolu preduzeca slobodnom delovanjutrzista=liberalizacija.

107. Koje uloge drzava ostvaruje preko drzavnog budzeta? Uloge koje ima fiskalna politika-budzetski prihodi?

Uloge koje drzava ostvaruje preko drzavnog budzeta u privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih ekonomija u posmatranom razdoblju mogu se podeliti u dve osnovne grupe. To su: uloge koje je imala fiskalna politika, tj. budzetski prihodi, i uloge koje su imali budzetski rashodi.

Uloge koje ima fiskalna politika - budžetski prihodi:1) Visina oporezivanja deluje na nivo bruto domaceg proizvoda i

zaposlenost.Svako povecanje poreza znaci smanjenje raspolozivog dohotka stanovnistva. To vodi ka smanjenju izdataka za potrosnju (troskovi). Kada se ne menja visina investicionih ulaganja, svako smanjenje potrosnje vodi ka smanjenju bruto domaceg proizvoda i nivoa zaposlenosti. S druge strane, smanjenje poreza povecava raspolozivi dohodak i u zavisnosti od sklonosti ka potrosnji povecava licnu potrosnju. Povecana potrosnja multiplikovano uvecava bruto domaci proizvod i nivo zaposlenosti.

2) Fiskalnom politikom mogu da se ostvare odredjeni ciljevi u pogledu alokacije faktora proizvodnje. Povecanje, odnosno smanjenje, poreza, stimulativno ili destimulativno utice na razvoj pojedinih privrednih grana. Na taj nacin moze da se utice na formiranje odredjene privredne strukture.

108. Koje uloge drzava ostvaruje preko drzavnog budzeta? Uloge koje imaju budzetski rashodi?

Uloge koje drzava ostvaruje preko drzavnog budzeta u privrednom zivotu zemalja razvijenih trzisnih ekonomija u posmatranom razdoblju mogu se podeliti u dve osnovne grupe. To su: uloge koje je imala fiskalna politika, tj. budzetski prihodi, i uloge koje su imali budzetski rashodi.

Uloge koje imaju budzetski rashodi: 1) Visina budzetskih rashoda deluje na nivo bruto domaceg proizvoda i nivo zaposlenosti. Jedan od budzetskih rashoda su javni radovi, tj. drzavne investicije. Povecanje drzavnih rashoda na javne radove povecava ukupnu proizvodnju i zaposlenost jer ponovno trosenje primljenih dohodaka izaziva multiplikatorske efekte na obim proizvodnje, nacionalni dohodak i samim tim i na zaposlenost. Na taj nacin, budzetski rashodi na javne radove su postali jedno od glavnih sredstava antidepresione ekonomske politike. Suprotno, u uslovima visoke privredne konjunkture i poremecene ravnoteze ciji je izraz pojava inflacije, smanjenje drzavnih investicija omogucava vracanje privrede u ravnotezno stanje. 2) Jedan od oblika budzetskih rashoda su i sredstva sa kojima se drzava na trzistu pojavljuje i kao veliki kupac i potrosac. Na taj nacin drzava utice na odnose ponude i tražnje pojedinih proizvoda.

109. Uloge koje drzava ostvaruje intervencijom u poljoprivredi?

Drzave pribegavaju razlicitim oblicima intervencije u poljoprivredi:

1)Sistem podrzavanja cena – Posebno razvijen u SAD. Osnovna karakteristika je to da poljoprivredni proizvodjaci mogu da biraju da li ce svoje proizvode da prodaju drzavnoj agenciji po garantovanoj ili trzisnoj ceni. Ako je trzisna cena niza od garantovane, drzavna agencija je obavezna da otkupi sve ponudjene kolicine.

2)Sistem ,,defficiency payments'' – Primenjuje se u Engleskoj. Tamo nisu postojale nikakve protekcionisticke mere za uvoz poljoprivrednih proizvoda pa se drzava obavezala da domacem proizvodjacu placa razliku izmedju nize, uvozne, i vise garantovane cene domaceg proizvoda.

3)Sistem direktnog subvencioniranja – niskih dohodaka se primenjuje u Svedskoj i Nemackoj.

4)Sistem snizenja troskova proizvodnje – U nekim zapadnoevropskim zemljama drzava primenjuje mere za ta snizenja troskova. To cini tako sto stimulise jefitnu proizvodnju: poljoprivredne mehanizacije, vestackih djubriva i semena.

110. Uloge koje drzava ostvaruje preko privrednog razvoja i ekonomske politike?

Drzava ostvaruje ulogu najodgovornijeg subjekta za celinu privrednog zivota u ekonomiji jedne zemlje. Prema publikacijama UN-a, na pojavu ekonomskog plairanja u zemljama razvijenih trzisnih ekonomija uticalo je vise faktora:

Prvo, uocena je potreba za globalnim uvidom u privredni zivot. To je omogucio napredak savremene makroekonomske teorije i analize i njene prakticen primene u drustvenom racunovodstvu, input-output balansiranju i tehnici projektovanja. Drugo, sa porastom uloge drzave u privrednom zivotu rasla je i njena objektivna odgovornost za celinu privrednog zivota. Trece, u izmenjenim uslovima privredjivanja, pojavi monopola, brzom tehnoloskom razvoju i strukturnim promenama u privredi, sam trzisni mehanizam je sve manje uspevao da razresava privredne probleme i da bez planiranja obezbedi brz privredni razvoj. Vazno: Privredno planiranje se definise kao proces u kome :

A)Se utvrdjuju glavni ciljevi ekonom. politike i naznacuju prioriteti.

B)Se u pogledu cljeva privrednog razvoja i ekonomske politike utrvrdjuju mere za ostvarivanje planskih zadataka.

C)Se na osnovu definisanih opstih ciljeva, utvrdjuje kompleks eksplicitnih, konzistentnih ciljeva ekonom, razvoja u odredjenom periodu kao sto su: 1) Kvantitativne analize i projekcije tekucih i buducih stopa i proporcija razvoja privrede; 2) Procena raspolozivih proizvodnih izvora, analiza relevantnih medjuzavisnih varijabli i istrazivanje dejstva prihvacenih alternativa.

111. Sta o inflaciji misle kejnsijanci, a sta monetaristi ?

Za kejnsijance inflacija se javlja kada je agregatna traznja veca od ponude roba i usluga. Antinflaciona politika nastoji da smanji preteranu traznju povecanjem poreza i kamatnih stopa i smanjenjem javnih radova.

Za monetariste inflacija je pojava. Ona je iskljucivo monetarni fenomen. Monetarizam polazi od stava da inflacija moze da se kontrolise i eliminise u kratkom periodu bez stetnih posledica na proizvodnju i zaposlenost.

112. Sta o nezaposlenosti misle kejnsijanci, a sta monetaristi ?

Kada je u pitanju nezaposlenost, kejnsijanci polaze od tzv. Filipsove krive. Filipsova kriva predstavlja statisticku analizu koju je izveo Filips tvrdeci da postoji inverzan odnos izmedju stope promene nominalnih nadnica i stope nezaposlenosti u Velikoj Britaniji od 1861. do 1957. godine. Prema Filipsovim proracunima, stabilne cene bi se obezbedile u privredi pri nivou nezaposlenosti od oko 2,5%. godisnje, ali s obzirom na to da ce ovo biti neutralizovano stopom rasta produktivnosti,nece doći do inflacije.

Razmatrajuci problem nezaposlenosti, monetaristi odbacuju Filipsove dokaze o stabilnosti dugorocne relacije izmedju nezaposlenosti i inflacije. Kao osnovnu slabost Filipsove krive navode njegov naglasak na novcanim zaradama. Kriticari smatraju da je realna zarada predmet pregovaranja o zaradi. To znaci da bilo kakav odnos izmedju novcanih zarada i nezaposlenosti moze da bude samo kratkorocni fenomen. Ne postoji dugorocan i stalan izbor izmedju nezaposlenosti i inflacije. Polazeci od nestabilnosti Filipsove krive, monetaristi se vracaju klasicnoj teoriji trzista rada. Po toj teoriji, drzava treba da se povuce iz oblasti regulisanja odnosa na trzistu radne snage. Na taj nacin se stvaraju uslovi za slobodno delovanje odnosa ponude i traznje radne snage. To vrsi pritisak na radnike da prihvate nize nadnice, uskladjuje ponudu radne snage sa njenom traznjom i smanjuje nezaposlenost.

113. Zbog cega neokejnsijanska ekonomska politika nije uspela da razresi stagflacioni cvor: visoka troskovna inflacija, visoka strukturna nezaposlenost i pad stope privrednog rasta?

?????????????????????????????????

114. Da li je monetarizam uspeo da razresi stagflacioni cvor: visoka troskovna inflacija, visoka strukturna nezaposlenost i pad stope privrednog rasta ?

Inflacija je postala osnovni problem. Uz visoku inflaciju sedamdesetih godina, rastu stope nezaposlenosti i opadaju stope ekonomskog rasta. Javlja se stagflacija. Ekonomisti sve cesce analizuju vezu izmedju monetarnog rasta, rasta inflacije i povecanja nezaposlenosti. Kejnsijanska ekonomika gubi poverenje. Izlaz pocinje da se trazi u monetarizmu. Postavljeno je pitanje: kako smanjiti inflaciju a da se istovremeno ne poveca nezaposlenost? Monetaristi tvrde da je inflacija monetarni fenomen. Ubrzavanje stope rasta ponude novca izaziva inflaciju, a smanjenje ponude novca izaziva recesiju, ponekad i deflaciju.

Napomena: procitati tekst u knjizi na strani 247.

115. Koje su osnovne karakteristike operativnog monetarizma, odnosno tacerizma u Velikoj Britaniji od 1979. godine, i reganizma u SAD od 1980. godine?

Tacerizam je doneo naglo smajenje drzavnog ucesca u privredi, restrikciju novca i kredita i opadanje visine nadnica. U privatnom sektoru su smanjeni porezi, ukinuta je kontrola dividendi, cena i svih ogranicenja u deviznom sistemu. Uvedena je potpuna sloboda izvoza kapitala, smanjeni su drzavni izdaci i investicije izvrsena je denacionalizacija pojedinih podrzavljenih grana, uvedeno je zakonsko ogranicenje Trade Union-a i vodjena je politika precenjene funte.

Reganov operativni monetarizam (Reganizam) predstavlja mesavinu integralnog monetarizma, monetarizma racionalnih anticipacija i niskih nadnica i monetarizma ekonomije ponude uz primese ekelkticizma Medjunarodnog monetarnog fonda. Za razliku od kejnsijanaca reganomisti u odnosima izmedju rada stednje i investicija, u potpunosti povlace drzavnu intervenciju, demontiraju socijalnu drzavu i smanjuju fiskalne prihode i javne rashode.

116. Koje su osnovne karakteristike nove privredne filozofije zemalja razvijenih trzisnih privreda koja je postala aktuelna pocetkom osamdesetih godina proslog veka, temelji se na monetaristickom pristupu u vodjenju ekonomske politike, a jedni je nazivaju novi konzervatizam, a drugi liberalisticki reformizam?

Monetaristicki pristup u vodjenju ekonomske politike postavio je temelje nove privredne filozofije. Tu filozofiju jedni nazivaju novi konzervativizam,a drugi liberalisticki reformizam.

1)Smanjuju se javni sektor i drzavne investicije. Vrsi se reprivatizacija znatnog dela javnog sektora.

2)Menja se odnos izmedju drzave i monopola. Novi odnosi izmedju drzave i monopola ne idu na „demontazu“ drzave, vec na izmenu ciljeva i mera drzavne intervencije u oblasti monopolisitckog kapitala.

3)„Ekonomija ponude“ se bori protiv drzavnog intervencionizma preko smanjenja deficita budzeta, a na teret davanja za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje, pomoc za razvoj nerazvijenih, za ocuvanje zivotne sredine i sl. Međutim, vojni rashodi se ne menjaju. U tom smislu korporacije i krupni kapital se rasterecuju poreskih davanja sto treba da podstakne sklonost ka investiranju i povecanju proizvodnje.

4)Osnovni parametri ekonomskog poslovanja postaju povecanje proizvodnje, ponude i stopa akumulacije, a ne povecavanje tražnje, posebno drzavne potrosnje.

5)Drzava je ranije otklanjala stihiju trzista, kontrolisala trzisni mehanizam i dopunjavala i korigovala neadekvatno ponasanje privatnog kapitala. Sada se aktiviraju trzisni mehanizam i konkurencija.

6)Drzava vodi restriktivnu antiinflacionu monetarnu politiku ne preko regulisanja visine kamatnih stopa vec preko kontrole novcane mase u opticaju.

7)U skladu sa neoklasicnom teorijom zaposlenosti drzava je izgubila ulogu na trzistu radne snage.Krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina ocenjeno je da je rigidnost nadnica u kretanju nanize osnovni uzrok rastuce nezaposlenosti. Da bi se smanjila rigidnost nadnica treba uraditi sledece: 1) smanjiti zastitu zaposlenih i nezaposlenih, 2) oslabiti sindikat i 3) sprovesti

117. Zbog cega u prvoj polovini osamdesetih godina proslog veka u razvijenim trzisnim privredama nisu odgovarale dotadasnje uloge koje je drzava ostvarivala preko drzavnog sektora (drzavna regulativa, koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine) i zbog cega je poceo proces ,,demontiranja'' dotadasnjih oblika direktne regulacije javne svojine?

Procenjeno je da drzavna regulativa, koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine, ne odgovara novim tehnoloskim, trzisnim, pa ni politickim uslovima. U tom smislu, pocetkom 80-ih poceo je proces „demontiranja“ dotadasnjih oblika direktne regulacije javne svojine. U prvi mah izgledalo je da se drzava povlaci iz regulacije. Medjutim, u stvarnosti je doslo do zamene starih formi regulacije novim formama. Nove forme su uspostavljene putem „regulatorne reforme“. Ta reforma sastojala se iz sledeca dva elementa: 1) Povlacenje javne svojine i njeno transformisanje u privatnu-privatizacija; 2) Drzava prepusta kontrolu preduzeca slobodnom delovanju trzista-liberalizacija.

118. Da li je proces <<demontiranja>> drzavne regulative koja je zasnovana na direktnoj regulaciji javne svojine u razvijenim trzisnim privredama, pocetkom osamdesetih godina proslog veka, u stvarnosti izvrsen totalnim povlacenjem drzave iz oblasti regulisanja javne svojine ?

Nije. Tu je u stvari samo doslo do zamene starih formi regulacije sa novim formama. Nove reforme su uspostavljene putem ,,regulatorne reforme''. Ta reforma se sastojala iz dva elementa:

1)Povlacenje javne svojine i njeno transformisanje u privatnu –privatizacija.

2)Drzava prepusta kontrolu preduzeca slobodnom delovanju trzista-liberalizacija.

119. Koje su to nove forme drzavne regulative javne svojine koje su u razvijenim trzisnim privredama nastale u prvoj polovini osamdesetih godina?

Nove forme su u stvari sama privatizacija i liberalizacija.

120. Regulatorna reforma – u oblasti povlacenja javne svojine i njeno tranformisanje u privatnu, privatizacija?

Pocetkom 80-ih, proces privatizacije je bio izrazen u Velikoj Britaniji. Privatizacija je smanjila znacaj javnih korporacija u britanskoj privredi. Smanjeno je ucesce javnih korporacija u bruto domacem proizvodu, a smanjen je i broj zaposlenih u javnim korporacijama. U razdoblju od 1912-1981. godine Britanske telekomunikacije su bile u sastavu Poste. Do 1969. Posta je bila organizovana kao odeljenje Ministarstva, a potom je postala javna korporacija. Aktom o telekomunikacijama iz 1981. ova oblast se osamostaljuje i osniva se posebno javna korporacija British Telecommunications (BT). U dokumentu ,,The Future of Telecommunications in Britain'' iz 1982. objavljena je namera da se britanska telekomunikacija privatizuje,

121. <<Regulatorna reforma>> u pogledu povlacenja drzave iz oblasti kontrole preduzeca i prepustanja preduzeca slobodnom delovanju trzista – liberalizacija?

Do pocetka osamdesetih godina smatralo se da u granama koje predstavljaju prirodni monopol (proizvodnja i distribucija elektircne energije, zeleznica, vodovod, gas, telekomunikacije itd.) konkurencija ne moze da funkcionise efikasno. Zbog toga su te grane nacionalizovane u vecini zemalja razvijenih trzisnih ekonomija. Medjutim, veliki tehnoloski napredak i promene u traznji, doprineli su da se stvore uslovi za uklanjanje prepreka za slobodno delovanje konkurencije (liberalizacija) i u ovoj oblasti. To je jedna od novih formi regulacije koja zamenjuje direktnu regulaciju javne svojine od strane drzave. Prelazak javne svojine u privatnu, bez liberalizacije, ostavio bi monopole bez drzavne kontrole i konkurencije sto bi ugrozilo opste drustvene interese.Pre svega, potrebno je proceniti da li postoje uslovi za uvodjenje konkurencije u granama koje predstavljaju prirodni monopol. Ako uslovi postoje, konkurencija moze da se uvede na tri razlicita nacina: 1)Demsetz konkurencija fransiza(nadmetanje dve ili vise firmi putem licitacije radi opsluzivanja nekog trzista) ; 2) Konkurentno trziste (Polazi od pretpostavke da, u uslovima slobodnog ulaska i izlaska sa trzista, konkurencija dovodi do formiranja cena na nivou prosecnih troskova u grai, normalno pod uslovom da je firmama dostupna ist tehnologija i da proizvode istu vrstu proizvoda);i 3) intermodelna (Čembrlenova) konkurencija(Ona se javlja u medjusobnoj konkurenciji razlicitih vidova transpotra u okviru teretnog saobracaja).

122. Zbog cega se procesi privatizacije i liberalizacije sprovode zajedno?

Privatizacija i liberalizacija su dva procesa u okviru „regulatorne reforme“ koji se sprovode najcesce zajedno. Javna svojina je resenje kada u grani nije moguca, ili, pak, nije racionalna, konkurencija. U suprotnom, uvodi se konkurencija, ali tek posto se javna svojina pretvori u privatnu. Prelazak javne svojine u privatnu, bez liberalizacije ostavio bi monopole bez drzavne kontrole i konkurencije sto bi ugrozilo opste drustvene interese.

123. Sta je bio uzrok rastuce nezaposlenosti sredinom sedamdesetih godina proteklog veka u razvijenim trzisnim privredama?

U skladu sa neoklasicnom teorijom zaposlenosti drzava je izgubila ulogu na trzistu radne snage. Sve do sredine sedamdesetih godina uticaj drzave i sindikata na trzistu radne snage je bio izuzetnojak sto je omogucavalo odrzavanje visokog nivoa nadnica. Krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina ocenjeno je da je rigidnost nadnica u kretanju nanize osnovni uzrok rastuce nezaposlenosti.Da bi se smanjila rigidnost nadnica treba uraditi sledece:1) smanjiti zastitu zaposlenih i nezaposlenih,2) oslabiti sindikat3) sprovesti deregulaciju u pogledu drzavnog regulisanja uslova i odnosa zaposljavanja.Na taj nacin jacala je i konkurencija na trzistu radne snage sto omogucava smanjenje realnih nadnica.Smanjenje realnih nadnica treba da podstakne preduzetnike navece zaposljavanje radne snage.

124. Kako neoklasicna teorija zaposlenosti koja se zalaze za trziste radne snage u uslovima potpune konkurencije, objasnjava: 1) Uzroke nezaposlenosti sredinom sedamdesetih godina proslog veka i 2) Nacine smanjenja pomenute nezaposlenosti?

Po neoklasicnoj teoriji slobodno delovanje konkurencije na trzistu radne snage nuzan je preduslov da trziste dodje u stanje ravnoteze. Zbog toga treba ukloniti sve prepreke za slobodno delovanje trzista radne snage. Te prepreke su organizovanje radnika u sindikate i drzavni intervencionizam. Sindikati su zahtevali visoke nadnicem, a drzava je branila prava zaposlenih. Kada firma zapadne u krizu, tesko je smanjivala broj zaposlenih. Dakle, da bi se resio problem nezaposlenosti, po protagonistima neoklasicne teorije treba: 1) Smanjiti zastitu zaposlenih i nezaposlenih, 2) Oslabiti sindikat, 3) Izvrsiti deregulaciju sto znaci povuci drzavu sa trzista radne snage. Na taj nacin na visinu nadnica uticu samo ponuda i traznja radne snage. U uslovima pada proizvodnje i odsustva zatite zaposlenih i nezaposlnih, ponuda ce biti mnogo veca nego traznja, a to znaci i da ce realne nadnice da opadaju. Niske nadnice podsticu preduzetnike da zaposljavaju novu radnu snagu, sto znaci da se na taj nacin smanjuje nezaposlenost !

125. Sta su Margaret Tacer i Ronald Regan dolaskom na vlast u velikoj Britaniji, odnosno u SAD, uradili u pogledu trzista radne snage ?

Dolaskom Margaret Tacer i Regana na vlast u Velikoj Britaniji odnosno u SAD, usvojeni su i osnovni pravci delovanja drzave u oblasti radne snage. Pozicija sindikata je oslabljena tako sto su doneti zakoni kojima su osnazena prava radnika koji nisu u sindikatima i poslodavaca u odnosu na sindikat. Drzava je ogranicila socijalnu pomoc nezaposlenima, snizila realne minimalne nadnice, dala vecu slobodu poslodavcima u pogledu primanja i otpustanja radnika.

Napomena: Sto se tice ovog pitanja proizvoljno mozete nauciti i tekst koji se nalazi na 41str. od polovine lista pa do kraja, tj. recenica od koje mislim da krenete pocinje sa ‘’Da bi oslabila zastitu radnika’’ .

126. Kakve rezultate u pogledu zaposlenosti su postigle Vlade Margaret Tacer i Ronalda Regana sprovodjenjem <<regulatorne reforme>> u oblasti funkcionisanja trzista radne snage?

U Velikoj Britaniji napustena je praksa definisanja minimalnih (garantovanih) uslova zaposljavanja na nacionalnom nivou. Ostale su samo minimalne nadnice koje su utvrdjene na nivou nekih grana i to od strane granskih saveta. Drzava nije vise garantovala rezultate pregovora izmedju poslodavaca i sindikata u vezi sa minimalnim uslovima za zaposljavanje u onim granama koje nisu clanice Sindikata. Privatne firme su prestale da imaju obavezu da postuju minimalne radne uslove koje je izborio sindikat grane. Drzava stiti od neopravdanog otpustanja s posla samo one radnike koji su najmanje dve godine radili kod istog poslodavca. Pre 1979. godine, taj rok je bio sest meseci. Porodiljsko odsustvo nije vise bila obaveza malih preduzeca. Ukinuta je garancija da se zaposlena majka, nakon porodiljskog odsustva, mora vratiti na isto radno mesto. Drzava je usvojila zakone kojima stimulise radnike da ne budu clanovi sindikata. Poslodavac moze da otpusti strajkace bez upozorenja i ukinuto je regulisanje osnivanja fondova za pomoc strajkacima. I pored svih ovih mera cilj NIJE ispunjen. Nezaposlenost nije ozbiljnije smanjena.

SAD su vodile slicnu politiku po dolasku Ronalda Regana. On je preuzeo sve mere a polju uskracivanja mnogih vidova zastite zaposlenih i nezaposlenih kao i davanja socijalne pomoci. Takodje politika prema sindikatima je bila usmerena na smanjenje njihove moci. Formirana je i Nacionalna komisija za radne odnose sa zadatkom da ojaca prava poslodavaca i radnika u odnosu na sindikat. Ove mere su uspele da obore realne nadnice (sto znaci smanjenje nezaposlenosti). Prvih godina nezaposlenost je rasla da bi od 1984. pocela da belezi opadanje. Polovinom 90-ih nezaposlenost je bila niza nego u razdoblju od 1973. do 1980. godine.

127. Sta je drustveno racunovodstvo?Drustveno racunovodstvo je ekonomska oblast pomocu koje se sagledava makroekonomska, odnosno ukupna privredna aktivnost jedne zemlje u razlicitim vremenskim razdobljima.Preporucljivo da se zna:Makroekonomski agregati su sve relevantne ekonomske velicine privrede jedne zemlje u kojima su zbirno, odnosno agregatno izrazeni njeni resursi i rezultati. Odnosno makroekonomski agregati predstavljaju ukupnost stanja i tokova (resursa, rezultata) u jednoj privredi i glavni su predmet izucavanja makroekonomije.Resursi: svi cinioci koji se koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost.Rezultati: svi proizvodi i usluge koji nastaju ekonomskom aktivnoscu i upotrevom resursa.

Napomena: Ukoliko vas zanima vise o makroekonomskim agregatima, dodatne informacije mozete naci u knjizi na strani 119.

128. Sta su resursi privrede jedne zemlje, a sta su rezultati privrede jedne zemlje ?

Resursi: svi cinioci koji se koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost.

Rezultati: svi proizvodi i usluge koji nastaju ekonomskom aktivnoscu i upotrebom resursa.

129. Sta su makroekonomski agregati kao zbirni izraz a) ekonomskih resursa, i b) kao zbirni izraz rezultata ekonomskih aktivnosti jedne zemlje?

Makroekonomski agregati kao zbirni izraz ekonomskih resursa su: zaposlenost, nezapozlenost, proizvodni kapaciteti kojima raspolaze jedna ekonomija, raspolozivi prirodni resursi, broj preduzeca koja ostvaruju ekonomske aktivnosti, broj domacinstava koja preduzecima obezbedjuju radne resurse i od njih primaju novcane dohotke cijom upotrebom formiraju traznju za njihove proizvode i usluge.

Makroekonomski agregati kao zbirni izraz rezultata ekonomskih aktivnosti:Drustveni proizvod ili nacionalni dohodak koji se u razlicitim ekonomija razlicito nazivaju. Drustveni proizvod i nacionalni dohodak imaju svoje komponente kao sto su licna i javna potrosnja, akumulacija, investicije, izvoz...

130. Sta je bruto domaci proizvod?

Bruto domaci proizvod (GDP) je zbirni izraz vrednosti finalnih dobara i usluga proizvedenih u toku jedne godinie ili jednog tromesecja u godini u granicama, odnosno teritoriji jedne zemlje.

131. Koja dva znacenja imaju finalna dobra i usluge ?

Prvo – sa stanovista preduzeca svako dobro i usluga koje je rezultat njegove ekonomske aktivnosti i koje se kao takvo prodaje na trzistu odlikuje se finalnoscu, nezavisno do toga da li ce u daljem toku nad njim biti vresene operacije prerade i dorade. PRIMER: Psenica je finalni proizvod za poljoprivrednju farmu koja je proivodi i na trzistu prodaje. Brasno je takodje finalni proizvod za mlinsko preduzece. Hleb je finalni proizvod za pekarsko preduzece. Od ti pomenuta proizvoda samo je hleb proizvod nad kojim se ne vrsi dalja proizvodnja.

Drugo – sa stanovista privrede u celini samo se onaj proizvod odlikuje finalnoscu koji ne ulazi u dalju preradu kao input za proizvodnju drugih dobara (to bi bio hleb), odnosno koji ne ulazi u sledecu fazu proizvodnje kao predmet rada. Samo tako posmatrana finalna dobra i usluge ulaze u vrednost GDP-a. Na taj nacin GDP je agregat ekonomske aktivnosti koji iskljucije visestruki obracun pojedinih proizvoda i usluga.

132. Na koja tri nacina se obracunava GDP ? Prvi: GDP se obracunava tako sto se saberu trzisne vrednosti

svih finalnih dobara i usluga. Usluge koje ulaze u GDP, a za koje nema trzisne vrednosti, odnosno za koje se ne formiraju cene na trzistu, vrednuju se po realnim troskovima koji su nastali tokom vrsenja usluga.

Drugi: GDP se obracunava tako sto se sabiraju dodatne vrednosti koje se svakom inputu dodaju u preduzecu kada se on podvrgava preradi ili doradi.

Treci: GDP se obracunava tako sto se sabiraju faktorski dohoci koji se primaju u svakom preduzecu. Rec je o dohocima kapitala, rada i zemlje. Faktorski dohoci predstavljaju cene faktora proizvodnje.

Napomena: primere o svakom nacinu obracunavanja mozete naci u knjizi na strani 121. Nisam ih pisao ovde, zato sto je ovo sto je napisano sustina pitanja.

133. Objasniti kako razlika izmedju izvoza i uvoza dobara i usluga u periodu za koji se iskazuju makroekonomski agregati, takodje cini jednu stavku namenske upotrebe, odnosno trosenja bruto domaceg proizvoda.

Jedan deo ukupne domace proizvodnje prodaje se na inostranom trzistu. Istovremeno zemlja ostvaruje u istom periodu i uvoz dobara i usluga.Razlika izmedju izvoza i uvoza dobara i usluga u periodu za koji se iskazuju makroekonomski agregati tj. neto izvoz takodje cini jednu stavku namenske upotrebe odnosno trosenja bruto domaceg proizvoda. U nasem gornjem primeru, ako bi se deo finalnog dobra (hleb) izvezao, i neka to bude u vrednosti od 50 din. , te ako bi se za toliko dinara izvrsio uvoz drugog finalnog ili intermedijarnog dobra, onda bi bruto domaci proizvod ostao nepromenjen jer bi neto izvoz imao nultu vrednost. U slucaju da je neto izvoz pozitivan, bruto domaci proizvod bi bio veci od realizovane (domace) finalne traznje za njim, formirajuci tako plateznu sposobnost i mogucnost veceg uvoza od izvoza u narednoj godini li narednim godinama.Situacija je obrnuta kada je neto iznos negativan.

134. Sta je bruto nacionalni proizvod (GNP) ?

Bruto nacionalni proizvod je vrednost finalnih dobara i usluga, cijom prodajom domaci rezidenti sticu dohotke nezavisno od toga da li je proizvodnja ostvarena unutar ili van granica sopstvene zemlje.GNP, predstavlja dohotke domacih rezidenata nezavisno od toga da li su ti dohoci ostvareni od ekonomske aktivnosti u zemlji ili u inostranstvu.

135. Sta su to nominalne i realne vrednosti makroekonomskih agregata i sta je njihov implicitni cenovni deflator ?

Pomenuti makroekonomski agregati izracunavaju se po trzisnim cenama roba i usluga koje ulaze u njihov sastav. Tako se dobijaju njihove nominalne vrednosti. Potrebno, je međutim, pratiti njihovu dinamiku, tj. promene u njihovom obimu od jedne do druge vremenske jedinice za koje se oni izracunavaju. U tim promenama sagledava se ekonomsko napredovanje jedne zemlje. Medjutim, ukoliko je jedna ekonomija suocena sa rastom cena, onda rast nominalnih vrednosti pomenutih makroekonomskih agregata jednim delom „duguje“ rastu cenu, a drugim delom rastom ekonomske aktivnosti koji se ogleda u povecanom (fizickom) obimu ponude robe odnosno izvrsenih usluga. U tom slucaju GDP se javlja kao proizvod cena (P) i fizickog obima dobara i usluga proizvedenih i prodatih u toku jedne godine (Q) tj. GDP = QP, a njegova stopa rasta (RGDP ) kao zbir stopa rasta fizickog obima proizvodnje roba i izvrsenih usluga (Rq) i cena (Rp) tj.

GDP = QP odnosno RGDP = Rq + Rp

Implicitni cenovni deflator bruto domaceg proizvoda je kolicnik nominalnog i realnog drustvenogproizvoda ili bilo kog od tri agregata koja u ovom kontekstu imamo u vidu.

136. Kada je u pitanju zaposlenost od cega polazi marsalijanska ekonomska misao ?

Postklasicna ekonomska teorija retko se bavila teorijom zaposlenosti raspolozivih faktora proizvodnje. Ona nije uzimala u obzir cinjenicu nevoljne nezaposlenosti, tj. nezaposlenosti protiv volje radnika. Tako,na primer, i poznati engleski ekonomista Pigu smatra da se moze zanemariti cinjenica nevoljne nezaposlenosti jer, po njemu, ista teorija vazi kako u situaciji nevoljne nezaposlenosti tako i u situaciji pune zaposlenosti. Postavke tradicionalne teorije nezaposlenosti ne iskljucuju mogucnost postojanja tzv. funkcionalne nezaposlenosti. Pod funkcionalnom nezaposlenoscu tradicionalisti podrazumevaju razna neprilagodjavanja kratkotrajnog karaktera, (nezaposlenost usled medjusobnog nesklada u kolicini resursa, nezaposlenost zbog pogresnog proracuna, nezaposlenost privremenog karaktera koja nastaje usled prelaza iz jednog zaposlenja u drugo, sto je svojstveno dinamickoj privredi). Tradiconalna teorija takodje ne iskljucuje i mogucnosti tzv. voljne nezaposlenosti. To je stanje kada radnici nece da prihvate posao za odredjenu najamninu.Dakle, marsalijanska, odnosno tradicionalna teorija, ne dopusta mogucnost tzv. nevoljne nezaposlenosti, nezaposlenosti koja u doba kriza i depresija postaje najakutniji problem privrede. Ona, polazi od stanja koje je u ekonomskoj literaturi poznato kao stanje pune zaposlenosti. To stanje ne iskljucuje postojanje privremenih, neizbeznih i lakih formi nezaposlenosti kao sto je voljna nezaposlenost. Stanje pune zaposlenosti, po prirodi stvari, iskljucuje stanje nevoljne nezaposlenosti.

137. Da li Kejnsovo doba karakterise stanje pune zaposlenosti ili stanje nevoljne nezaposlenosti ?

Kejns otvoreno iznosi problem: tradicionalna teorija se moze primeniti jedino na stanje pune zaposlenosti. Nju je pogresno primenjivati na probleme nevoljne nezaposlenosti. A nevoljna nezaposlenost je u Kejnsovo doba bila stvarnost.

138. Da li je po Kejnsu pogresno marsalijansku teoriju pune zaposlenosti primenjivati na probleme nevoljne nezaposlenosti ?

Kejns otvoreno iznosi problem: tradicionalna teorija se moze primeniti jedino na stanje pune zaposlenosti. Nju je pogresno primenjivati na probleme nevoljne nezaposlenosti. A nevoljna nezaposlenost je u Kejnsovo doba bila stvarnost.

Napomena: Odgovor na ovo pitanje je isti kao u na prethodno, samo sto je u prethodnom potrebno staviti akcenat na poslednju recenicu, a ovde na sve pre poslednje recenice.

139. Kako je Kejns odbacio Sejov zakon trzista? sta se desava ako prodavac dobijeni novac od prodate robe ne ulozi odmah u kupovinu druge robe, odnosno uzdrzi se od licne potrosnje? (Po Seju, po Kejnsu)

Iz Sejovog zakona trzista proizilazilo je da svako uzdrzavanje od licne potrosnje dovodi automatski do investiranja radne snage i ostalih faktora proizvodnje u sferu proizvodnje kapitalnih dobara. Ovo stanoviste odgova privredi Robinsona Krusoa, privredi bez razmene. Ti zakljucci, medjutim, ne odgovaraju robnoj privredi sa razvijenom robnonovcanom razmenom. Stednja koju sebi namece pojedinac i koja dovodi do njegovog bogacenja ne mora, istovremeno, da bogati i zajednicu kao celinu. Drugim recima, akt pojedinacne stednje ne mora neizbezno da dovede do paralelnog akta investiranja.

Kejns je odbacio Sejov zakon trzista i doveo u pitanje i mnoge druge postavke tradicionalne teorije kao sto su: korist od privatne i javne stedljivosti, stav prema kamatnoj stopi, tradicionalna teorija nezaposlenosti, kvantitativna teorija novca, neogranicena korist od ekonomskog liberalizma u spoljnoj trgovini, itd.

140. Da li vecu sklonost ka potrosnji ima stanovnistvo sa visim ili stanovnistvo sa nizim dohotkom ?

Stanovnistvo sa nizim dohotkom ima vecu sklonost ka potrosnji, a manju sklonost ka stednji, dok stanovnistvo sa visim dohotkom ima vecu sklonost ka stednji, a manju sklonost ka potrosnji. Sa sve vecim potastom dohotka procentualno opada udeo potrosnje, a raste udeo stednje (opada sklonost ka potrosnji, a raste sklonost ka stednji).

141. Da li sa porastom dohotka opada udeo potrosnje ili udeo stednje.

Sa sve veci porastom dohotka sve vise opada udeo potrosnje, a raste udeo stednje, tj. opada sklonost ka potrosnji, a raste sklonost ka stednji.

142. Sta je marginalna sklonost potrosnji ?

Marginalna sklonost potrosnji je pokazatelj koji ukazuje na velicinu dela svake novozaradjene (dodajne) novcane jedinice dohotka koji ide na potrosnju umesto na stednju. Marginalna sklonost potrosnji je jednaka razlici u potrosnji izmedju jedne i druge grupe stanovnistva podeljenoj sa razlikom u dohotku tih grupa.

143. Kako se ponasaju marginalna sklonost potrosnji i marginalna sklonost stednji u zavisnosti od socijalnog statusa pojedinih grupa stanovnistva (bogatije, odnosno siromasnije grupe stanovnistva) ?

Marginalna sklonost potrosnji opada, a marginalna sklonost stednji raste ukoliko idemo od siromasnijih ka bogatijim grupama stanovnistva. MSP pocinje da pada sa porastom dohotka iznad egzistencijalnog minimuma.

144. Po Kejnsu od cega zavise inflacija traznje i nezaposlenost ?

Nezaposlenost faktora proizvodnje bio je i ostao jedan od osnovnih problema savremenih trzisnih privreda. Drugi osnovni problem savremenih privreda je problem inflacije. Kejns smatra da i inflacija i nezaposlenost zavise od obima investicija. Promenljivost u obimu investicija je najvazniji element kejnsijanske analize problema zaposlenosti i stabilnosti cena. Od obima investicija zavisi da li ce vladati stanje 1) masovne nezaposlenosti i umanjenog nacionalnog dohotka ili 2) stanje inflacije tj. osteg rasta cena. Krace receno, investicije utiču na kolebanje nacionalnog dohotka i zaposlenosti.

145. Sta su ekonomisti pre Kejnsa, a sta Kejns i Kejnsijanci smatrali u vezi sa obezbedjivanjem onog obima investicija koji dovodi do pune zaposlenosti bez inflacije traznje?

Ekonomisti pre Kejnsa su hvalili automatizam trzisnog mehanizma, preko koga se samo po sebi mobilisu i kombinuju pojedini faktori proizvodnje, sto dovodi do odgovarajuce strukture i odgovarajuceg obima investicija.

Kejns i Kejnsijanci isticu nesposobnost tog sistema da automatski, bez mesanja drzave obezbedi bas onaj obim investicija koji bi doveo do pune zaposlenosti bez inflacije. Oni smatraju da automatizam trzisnog mehanizma ne deluje na odgovarajuci nacn i da se zbog toga desava da u jednom periodu bude suvise mali obim invesiticija koji dovodi do nezaposlenosti, a u drugom periodu suvise veliki obim investicija koji dovodi do inflacije. Kejnsijanci tvrde da taj sistem prepusten sam sebi ne poseduje unutrasnji automatski regulator.

146. Sta Kejns predlaze kao nacin regulisanja obima investicija koji dovodi do pune zaposlenosti bez inflacije traznje ?

Kejns smatra da trzisni sistem prepusten sam sebi dovodi do ciklicnih kretanja, do privredne nestabilnosti, i inflacije. Zato on predaze mere makroekonomske politike koje imaju za cilj da uklone odnosno ublaze te poremecaje, ta ekstremna kretanja koja idu iz jedne krajnosti (nezaposlenost) u drugu krajnost (inflacija).

147. Sa rastom neto drustvenog proizvoda (nacionalnog dohotka) kako se ponasaju stednja i investicije? (komentar slike br. 3.1.)

Na grafikonu krive ukupne stednje ucrtana je linija investicija (ii), koja je horizontalna odnosno paralelna sa linijom neto drustvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka. Vertikalna osa označava visinu ukupne stednje i investicija. Ako su stvarne ukupne investicije privrednih preduzeca na primer 5 miliona dinara, onda ce linija investicije biti u visini tacke koja na vertikalnoj osi oznacava cifru od 5 miliona dinara. Tacka preseka krive stednje (šš) sa krivom (linijom) investicija (ii) jeste ravnotezna tacka (R). Njoj na horizontalnoj osi odgovara tacka M. Odstojanje OM pokazuje koliki ce biti obim realnog nacionalnog dohotka. Treba imati u vidu da nivo nacionalnog dohotka koji je u ovom primeru, predstavljen odstojanjem OM, jeste manji od nivoa nacionalnog dohotka koji bi odgovarao stanju pune zaposlenosti koji bi bio predstavljen odstojanjem OZ. Linija ZZ je linija pune zaposlenosti.Zakljucak: nivo realnog nacionalnog dohotka, odredjen je presekom krive stednje i linije investicija. Tacka preseka krive stednje i (linije) investicija predstavlja ravnotezni nivo nacionalnog dohotka, odnosno ravnotezu kojoj tezi nacionalni dohodak. Drugim recima, nijedan drugi nivo realnog nacionalnog dohotka ne moze dugo da traje.

148. Da li odredjeno povecanje u obimu investicija dovodi do povecanja nacionalnog dohotka u istom, ili vecem obimu?

Povecanje investicija ce dovesti do povecanja realnog nacionalnog dohotka u vecem obimu nego sto je obim povecanja investicija. Drugim recima, povecanje nacionalnog dohotka bice veće nego sto je povecanje samih investicija.

149. Da li smanjenje u obimu investicija dovodi do smanjenja nacionalnog dohotka u istom ili vecem obimu ?

Smanjenje investicija ce dovesti do smanjenja realnog nacionalnog dohotka u vecem obimu nego sto je obim smanjenja investicija. Drugim recima, smanjenje nacionalnog dohotka bice vece nego sto je smanjenje samih investicija.

150. Objasniti odnos izmedju multiplikatora i marginalne sklonosti stednji odnosno potrosnji ?

Delovanje multiplikatorskog principa se povezuje sa granicnom (marginalnom) sklonoscu potrosnji odnosno stednji. Kada neko ulozi recimo 80 hiljada dinara da bi podigao neki objekt, on kupujuci potreban gradjevinski materijal (npr. drvo, cigle i sl.) daje proizvodjacima tog materijala ekstra novcani dohodak od 80 hiljada. Ako je njihova granicna sklonost potrosnji npr. 3/4, a to ce reci granicna sklonost stednji 1/4 (od svake hiljade namenjuje se potrosnji 3/4 a 1/4 se stednji), to znaci da ce oni potrositi 60 hiljada (3/4 od 80 = 60) na potrosacka dobra. Proizvodjaci ovih potrosackih dobara ce sada imati ekstra novcani dohodak od 60 hiljada. Ako je i njihova sklonost potrosnji takodje 3/4, to znaci da ce oni sa svoje strane potrositi 45 hiljada (3/4 od 60 = 45), itd. Tako je prvobitna investicija (investiciona potrosnja) od 80 hiljada pokrenula jedan citav niz drugostepene potrosnje. Ako se ta, drugo stepena (sekundarna) potrosnja sabere, dobija se ukupni iznos, koji u nasem primeru iznosi: 80 + 60 + 45 +33.75 +... = 319.999999, odnosno okruglo 320 hiljada. Znaci, cetiri puta vise (80 x 4 = 320).Ovo pokazuje da se granicnom sklonoscu potrosnji (GSP) od 3/4, odnosno granicnom sklonoscu stednji (GSS) od 1/4, multiplikator je 4. Multiplikator, dakle, zavisi od granicne sklonosti potrosnji i uvek je jednak reciprocnoj vrednosti granicne sklonosti stednji.

151. Objasniti ponasanje primarnih primalaca dohotka u industriji kapitalnih dobara koje nastaje posle povecanja investicija i uticaj tog ponasanja na nacionalni dohodak ?

Sa promenama u investicijama nastaju promene u nacionalnom dohotku. Primarni primaoci dohotka u industriji kapitalnih dobara troseci jedan deo tog dohotka stavljaju u pokret citav lanac sekundarne potrosnje. Obim potrosnje svakog narednog kruga manji je od dobijenog dohotka. Medjutim, u krajnjoj liniji to dovodi do veceg povecavanja (ukupnog) nacionalnog dohotka nego sto je bilo primarno povecanje investicija. Primarno povecanje investicija puta multiplikator jednako je, dakle, povecanju dohotka. A sam multiplikator, kao sto je receno, jednak je reciprocnoj vrednosti granicne sklonosti stednji (GSS).

152. Kako i koliko promene u stednji tj. sklonosti stednji, odnosno u stedljivosti, uticu na velicinu nacionalnog dohotka i zaposlenost ? (analiza slike br. 3.2.)

Na slici 3.2 menja se kriva stednje a ostaje nepromenjena linija investicija. Povecanje stedljivosti dovodi do pomeranja krive stednje navise (S’S’). Dobija se novi presek sa linijom investicija R’. To je nova ravnotezna tacka koja je bliza vertikalnoj osi i kojoj odgovara nova tacka M’. Dakle, to je nov i smanjen neto drustveni proizvod, tj. nacionalni dohodak. Takodje, i novi ravnotezni nivo dohotka je manji.Navedena situacija u praksi znaci da stanovnistvo manje trosi, odnosno vise stedi. Preduzeca nosu voljna da povecaju investicije koje bi apsorbovale nastalu stednju. Zbog toga ce se proizvodnja smanjivati dok se realni nacionalni dohodak ne umanji toliko da ucni stanovnistvo dovoljno siromasnim da bude prisiljeno da smanji svoju stednju na nivo koji data privreda, rukovodjena izgledima na dobit, moze unosno da investira.

153. Do cega dovodi povecanje investicija i sklonosti potrosnji i smanjivanje sklonosti stednji ?

Povecavanje investicija i sklonosti potrosnji, odnosno smanjivanje sklonosti stednji, dovodi do multiplikovanog povecanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Smanjenje investicija i sklonosti potrosnji, odnosno povecanje sklonosti stednji, dovodi do multiplikovanog smanjivanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti.

154. Do cega dovodi smanjenje investicija i sklonosti potrosnji i povecanje sklonosti stednji?

Smanjenje investicija i sklonosti potrosnji, odnosno povecanje sklonosti stednji, dovodi do multiplikovanog smanjivanja nacionalnog dohotka i zaposlenosti.

155. Shvatanja Kejnsijanaca u vezi sa: a) uticajem porasta nacionalnog dohotka na investicije i b) u vezi sa stedljivoscu nasuprot potrosnji ?

Shvatanja i zakljucci savremene postkejnsijanske analize u vezi sa uticajem porasta dohotka na investicije, kao i u vezi sa stedljivosti nasuprot potrosnji, dijametralno se razlikuju od shvatanja i zakljucaka marginalisticke ekonomije. Naime, marginalisticka ekonomija istice da je stedljivost uvek dobra i pozeljna. Kejns je odbacio takvu tvrdnju. On smatra da treba praviti razliku između stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa nacionalnog dohotka, s jedne strane, i stanja nezaposlenosti i smanjenog nivoa nacionalnog dohotka, s druge strane. Po kejnijanskim shvatanjima marginalisticka doktrina stedljivosti odrziva je samo ako se privreda nalazi na nivou pune zaposlenosti, odnosno ako su maksimalno iskorisceni svi faktori proizvodnje i ako je postignut maksimalni nivo nacionalnog dohotka. Medjutim, takva stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa relanog nacionalnog dohotka nisu trajna. Stanje nezaposlenosti, neiskoriscenosti produkcionih resursa, male traznje, nedovoljnih investicija i niske kupovne moci stanovništva, mnogo je cesce. Za ovo stanje marginalisticka doktrina stedljivosti ne samo da ne odgovara, već je pogresna. Primenjena u praksi ona dovodi do dijametralno suprotnih rezultata od ocekivanih.

156. Sta Kejnsijanci smatraju o marginalistickoj tvrdnji da je stedljivost uvek dobra i pozeljna ?

Kejns je odbacio takvu tvrdnju. On smatra da treba praviti razliku između stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa nacionalnog dohotka, s jedne strane, i stanja nezaposlenosti i smanjenog nivoa nacionalnog dohotka, s druge strane. Po kejnijanskim shvatanjima marginalisticka doktrina stedljivosti odrziva je samo ako se privreda nalazi na nivou pune zaposlenosti, odnosno ako su maksimalno iskorisceni svi faktori proizvodnje i ako je postignut maksimalni nivo nacionalnog dohotka. Medjutim, takva stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa relanog nacionalnog dohotka nisu trajna. Stanje nezaposlenosti, neiskoriscenosti produkcionih resursa, male traznje, nedovoljnih investicija i niske kupovne moci stanovništva, mnogo je cesce. Za ovo stanje marginalisticka doktrina stedljivosti ne samo da ne odgovara, već je pogresna. Primenjena u praksi ona dovodi do dijametralno suprotnih rezultata od ocekivanih.

157. Sta se desava ako se preko nivoa pune zaposlenosti povecavaju traznja i prodaja a ne stedi se ?

Smanjena stedljivost u vreme nezaposlenosti i depresije dovodi do povecanja potrosnje, sto stimulativno deluje na grane kapitalnih dobara, na investicije i dizanje dohotka. Ako postoji potreba da se radi smanjenja nezaposlenosti u privredi jedne zemlje, poveca ukupna potrosnja, a samim tim i ukupna traznja, onda je moguce adekvatnim merama ekonomske politike izvrsiti preraspodelu nacionalnog dohotka u korist siromasnih, a na racun bogatih slojeva stanovnistva. Buduci da siromasni slojevi stanovnistva imaju vecu sklonost potrosnji, oni ce transferisani dohodak od bogatih odmah potrositi i na taj nacin ce se povecati ukupna potrosnja i ukupna traznja.

158. Po Kejnsu, do kakvih rezultata dovodi primena marginalisticke doktrine stedljivosti na stanje : 1) nezaposlenosti, 2) neiskoriscenosti produkcionih resursa, 3) male traznje, 4) nedovoljnih investicija i 5) niske kupovne moci stanovnistva ?

Po kejnijanskim shvatanjima marginalisticka doktrina stedljivostiodrziva je samo ako se privreda nalazi na nivou pune zaposlenosti, odnosno ako su maksimalno iskorisceni svi faktori proizvodnje i ako je postignut maksimalni nivo nacionalnog dohotka. Medjutim, takva stanja pune zaposlenosti i maksimalnog nivoa relanog nacionalnog dohotka nisu trajna. Stanje nezaposlenosti, neiskoriscenosti produkcionih resursa, male traznje, nedovoljnih investicija i niske kupovne moci stanovnistva, mnogo je češće. Za ovo stanje marginalistička doktrina štedljivosti ne samo da ne odgovara, već je pogrešna. Primenjena u praksi ona dovodi do dijametralno suprotnih rezultata od očekivanih.Dakle, postkejnsijanska ekonomija smatra da kada se privreda nalazi u stanju nezaposlenosti, tada veca stednja vodi u krajnjoj liniji do manje stednje. Na prvi pogled zaista izgleda paradoksalno da veca stednja vodi manjoj stednji. Medjutim, u praksi, kada se na nivou privrede u celini pocne sa povecanjem stednje, smanjuje se efektivna traznja, a samim tim i potrosnja. Smanjena traznja dovodi do smanjene prodaje roba. Povecavaju se zalihe i preduzeca smanjuju obim proizvodnje i zaposlenost. Potom se aktivira multiplikator i dolazi do daljeg smanjivanja proizvodnje i zaposlenosti. Nacionalni dohodak jos vise pada i normalno povecava se pad stednje.

159. Sta je sustina paradoksa stedljivosti ?

Slika 3.3 (strana 143.) pokazuje sustinu paradoksa stedljivosti: Povecana stedljivost dovodi do 1) pada nacionalnog dohotka i 2)pada investicija. Posto nova tacka preseka R' pokazuje i novi nivo stednje tu se vidi da je doslo i do stvarnog opadanja stednje bas zbog povecane prethodne stedljivosti.

160. Kada je u privredi stanje nezaposlenosti kako se odvija paradoks stedljivosti od situacije povecanje stednje do situacije kada se dalje povecava pad stednje ?

Dakle, postkejnsijanska ekonomija smatra da kada se privreda nalazi u stanju nezaposlenosti, tada veca stednja vodi u krajnjoj liniji do manje stednje. Na prvi pogled zaista izgleda paradoksalno da veca stednja vodi manjoj stednji. Međutim, u praksi, kada se na nivou privrede u celini pocne sa povecanjem stednje, smanjuje se efektivna traznja, a samim tim i potrosnja. Smanjena traznja dovodi do smanjene prodaje roba. Povecavaju se zalihe i preduzeca smanjuju obim proizvodnje i zaposlenost. Potom se aktivira multiplikator i dolazi do daljeg smanjivanja proizvodnje i zaposlenosti. Nacionalni dohodak jos vise pada i normalno povecava se pad stednje.

161. Da li je podsticanje na stednju, odnosno suzdrzavanje od potrosnje u stanju nezaposlenosti i depresije, kakva je bila tridesetih godina proslog veka, vodi obnavljanju prosperiteta ili suprotno ?

U situaciji nezaposlenosti i depresije svako podsticanje na stednju, odnosno suzdrzavanje od potrosnje u nameri da se obnovi prosperitet kao sto je to bilo za vreme velike ekonomske krize tridesetih godina, krajnje je stetno jer vodi do suprotnih rezultata od ocekivanih. Pogorsava se deflaciona spirala i povecava nezaposlenost. Kada su u pitanju prakticni zakljucci, treba imati u vidu da povecanje stedljivosti u vreme pune zaposlenosti i snazno rastucih dohodaka smanjuje inflatorni pritisak.

162. Kakav je odnos paradoksa stedljivosti i socijalnih posledica kod marginalista, a kakav je kod kejnsijanaca ?

Stavovi marginalisticke ekonomije upucuju na zakljucak da je drustveni znacaj bogatih slojeva stanovnistva veoma veliki, posto oni obezbedjuju stednju neophodnu za investiranje. To prakticno znaci da je nejednakost dohodaka neophodna da bi se povecala stednja.

Po zaključcima Kejnsove i savremene postkejnsijanske analize, smanjena stedljivost u vreme nezaposlenosti i depresije dovodi do povecanja potrosnje, sto stimulativno deluje na grane kapitalnih dobara, na investicije i dizanje dohotka. Ako postoji potreba da se radi smanjenja nezaposlenosti u privredi jedne zemlje, poveca ukupna potrosnja, a samim tim i ukupna traznja, onda je moguce adekvatnim merama ekonomske politike izvrsiti preraspodelu nacionalnog dohotka u korist siromasnih, a na racun bogatih slojeva stanovnistva. Buduci da siromasni slojevi stanovnistva imaju vecu sklonost potrosnji, oni ce transferisani dohodak od bogatih odmah potrositi i na taj nacin ce se povecati ukupna potrosnja i ukupna traznja.

163. Da li ravnotezni nivo nacionalnog dohotka moze da bude na razlicitim nivoima zaposlenosti ? (Ako moze koji su to nivoi zaposlenosti ?)

Da moze.Ravnotezni nivo nacionalnog dohotka koji je uslovljen nivoom stednje i investicija, moze da bude nizi od nivoa pune zaposlenosti.Najpozeljniji nivo nacionalnog dohotka je onaj koji odgovara nivou pune zaposlenosti. Do tog nivoa privreda moze da dodje jedino kada bi investicione pogodnosti bile tako dobre da su investicije visoke kolika je i stednja na nivou pune zaposlenosti.

164. Da li je ravnotezni nivo nacionalnog dohotka istovremeno najvisi i najpozeljniji nivo nacionalnog dohotka ?

Ravnotezni nivo nacionalnog dohotka nije u isto vreme i najvisi, odnosno najpozeljniji nivo. Ravnotezni nivo nacionalnog dohotka koji je uslovljen nivoom stednje i investicija, odnosno presekom krive stednje i krive investicija, moze da bude nizi od nivoa pune zaposlenosti.

165. Osnovne karakteristike nivoa ravnoteznog nacionalnog dohotka koji je visi od nivoa pune zaposlenosti ? ????????????????????????????????????

166. Osnovne karakteristike nivoa ravnoteznog nacionalnog dohotka koji je nizi od nivoa pune zaposlenosti ?

Kod ravnoteznog nivoa nacionalnog dohotka, koji je nizi od nivoa pune zaposlenosti ravnotezna tacka R (slika 3.4 str. 145) je levo od linije pune zaposlenosti, vertikalne isprekidane linije. U takvom slucaju investicije su niske i ovaj ravnotezni nivo dohotka (OM) znaci nezaposlenost i rasipanje nacionalnih resursa.

167. Kada se privreda nadje u stanju pune zaposlenosti: 1) da li su iskorisceni svi faktori proizvodnje, 2) da li nacionalni dohodak i proizvodnja mogu dalje da rastu i 3) kako se ponasa inflacioni gep ?

Kada se privreda nadje u stanju pune zaposlenosti, kada su iskorisceni svi faktori proizvodnje, nacionalni dohodak i proizvodnja ne mogu vise da rastu, i inflacioni „gep“ je suprotan deflacionom „gepu“. Dejstvo inflacionog gepa na zaposlenost i proizvodnju je drugacije prirode nego sto je dejstvo deflacionog gepa. Deflacioni „gep“ dovodi do multiplikatorskog efekta. Proizvodnja, nacionalni dohodak i zaposlenost, nekoliko puta vise padaju nego sto je obim deflacionog „gepa“. Inflacioni „gep“, pak, deluje na povecanje zaposlenosti iznad onoga sto se obicno smatra puna ili maksimalna zaposlenost. Ali to dejstvo ipak ima objektivne granice. Realni nacionalni dohodak ne moze da se poveca iznad maksimalnog nivoa pune zaposlenosti, iako ce novcani nacionalni dohodak nominalno da raste zbog porasta nominalnih cena roba. Cene ce da rastu sve dok postoji inflacioni „gep“, tj. sve dok investiciona ili potrosna traznja ne padne ili dok se ne preduzmu odgovarajuce mere ekonomske politike za otklanjanje inflacionog „gepa“, odnosno za otklanjanje inflacije traznje.

168. Kada se privreda nadje u stanju koje je nize od pune zaposlenosti da li deflacioni gep dovodi do multiplikatorskog efekta na proizvodnju i nacionalni dohodak ?

Kad vladaju nezaposlenost i depresija, tj. deflacioni „gep“, smanjenje poreza treba da dovede do smanjenja nezaposlenosti i depresije. Svako snizenje poreskih izdataka vodi do povecanja raspolozivog dohotka. To izaziva novu inicijalnu potrosnju koja pokrece citav lanac sekundarne potrosnje. Delovanje multiplikatora utice na povecanje zaposlenosti i nacionalnog dohotka daleko vise nego sto je bio iznos inicijalne potrošnje, tj. poreskog smanjenja.

Napomena: Primer iz prethodne skripte nije tacan zato sto se tamo radi o nivou pune zaposlenosti. Ovo je jedini odgovor koji ima smisla.

169. U kojim situacijama savremena postkejnsijanska teorija determinisanosti nacionalnog dohotka ukazuje na neophodnost drzavnog intervencionizma?

Savremena postkejnsijanska teorija determinisanosti nacionalnog dohotka ukazuje na neophodnost drzavne intervencije u privredni zivot. Drzavna intervencija je neophodna:1) kada u privredi opada proizvodnja zbog neiskoriscenosti faktora proizvodnje i vlada masovna nezaposlenost.2) kada u privredi rastu cene, odnosno vlada inflacija.Dakle, drzava treba da intervenise kada je u privredi stanje trzisne i monetarne nestabilnosti.

170. Prema zahtevima kejnsijanske makroekonomske analize, kada i kako centralne banke treba da kontrolisu ponudu novca i kredita u zemlji ?

Prema zahtevima kejnsijanske makroekonomske analize, centralne banke treba da kontrolisu ponudu novca i kredita u zemlji i 1) da povecaju obim novca i kredita u vreme kada stopa privredne aktivnosti i zaposlenosti opada, kada se umanjuje dinamika prodaje roba, kada se gomilaju zalihe i kada postoji nezaposlenost i 2) da smanje obim novca i kredita u vreme kada ukupna potrosnja preti da postane preterana i kada, kao rezultat preterane ukupne efektivne, platezno sposobne traznje, pocinje rast cena, tj. tzv. inflacija traznje. Centralne banke mogu povecavati ili smanjivati ponudu novca i kredita zato sto su za njih, na jedan ili drugi nacin, vezane ostale banke u zemlji.

171. Prema zahtevima savremene postkejnsijanske makroekonomske politike, kakva monetarna politika deluje u pravcu otklanjanja recesije, depresije i nezaposlenosti, odnosno depresionog tj. deflacionog ,,gepa'', a kakva monetarna politika deluje u pravcu otklanjanja inflacije zbog preterane traznje, tj. inflacionog gepa, i obezbedjuje nivo pune zaposlenosti bez inflacije ?

Povezivanjem monetarne analize sa analizom determinisanosti dohotka moze se doci do dva zakljucka:1) Ekspanziona monetarna politika moze delovati u pravcu otklanjanja recesije, depresije i nezaposlenosti, odnosno depresionog tj. deflacionog „gepa“2) Kontrakciona monetarna politika moze delovati u pravcu otklanjanja inflacije zbog preterane traznje, tj. inflacionog „gepa“ i obezbedjenja pune zaposlenosti bez inflacije.Ovde treba napomenuti da kontrakciona monetarna politika, zbog povisenih kamatnih stopa, deluje stimulativno na stednju i destimulativno na potrosnju. Drugim recima, visa kamatna stopa utice na povecanje stednje stanovnistva, odnosno na smanjenje potrosnje. Niza kamatna stopa i lakse dobijanje kredita omogucavaju povecanje investicija i, obratno, visa kamatna stopa smanjuje sklonost investiranju i investicionu potrosnju.

172. Da li se u periodu duboke depresije, sredstva monetarne politike, odnosno manipulisanje kamatnom stopom, pokazuju kao dovoljno efikasna ?

U periodu duboke depresije sredstva monetarne politike, konkretno, manipulisanje sa kamatnom stopom, pokazuju se kao nedovoljno efikasna. Sama monetarna politika preko mehanizma kamatne stope nije u stanju da u periodu duboke depresije i nezaposlenosti dovede do povecanja proizvodnje i zaposlenosti. Ona se u tim uslovima pokazuje kao nedovljno efikasno sredstvo za povecanje privredne aktivnosti, za izvlacenje privrede na pretkrizni nivo. To najbolje pokazuje velika ekonomska depresija 1930-tih godina. Kada je depresija uzela maha, onda su pokusaji centralnih kreditinih organa da smanjujuci kamatnu stopu, pokrenu nove investicije, tj. investicionu potrosnju na postrojenja, opremu i zalihe, doziveli neuspeh.

(U periodu duboke depresije preduzeca imaju puno neiskoriscenih kapaciteta i visok nivo zaliha. Trzisni izgledi su nepovoljni i, povezano s tim, pogodnosti za nove investicije su tako reci svedene na nulu. Iskustvo pokazuje da se u takvoj situaciji preduzetnici nece odluciti na novo investiranje cak i ako dodje do znatnog smanjenja kamatne stope. Oni ce se tesko odluciti na nova investiranja cak i ako bi kredit postao beskamatan, tj. ako bi kamatna stopa bila ravna nuli.)

173. Poreska politika – dejstvo povecanja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost ?

Svako povecanje poreza koje je stanovnistvo obavezno da placa drzavi, znaci smanjenje raspolozivog dohotka stanovnistva. To vodi smanjenju potrosnje. Svako smanjenje potrosnje, kada su investicije nepromenjene dovodi do smanjenja nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Snizava se i ravnotezni nivo nacionalnog dohotka. Kada postoji inflacija traznje, preciznije govoreći inflacioni „gep“, odgovarajuce povecanje poreza, treba da dovede do zatvaranja „gepa“ i prestanka inflatornog porasta cena.

174. Poreska politika – dejstvo smanjenja poreza na nivo nacionalnog dohotka i zaposlenost ?

Smanjenje poreza dovodi do povecanja raspolozivog dohotka. Povecanje raspolozivog dohotka utice na povecanje potrosnje, u zavisnosti od sklonosti koje stanovnistvo ima prema potrosnji. Povecanje potrosnje dovodi do multiplikovanog povecanja nacionalnog dohotka, odnosno do novog, viseg ravnoteznog nivoa nacionalnog dohotka. Sa povecanjem nacionalnog dohotka sledi povecanje zaposlenosti. Kad vladaju nezaposlenost i depresija, tj. deflacioni „gep“, smanjenje poreza treba da dovede do smanjenja nezaposlenosti i depresije. Svako snizenje poreza vodi do povecanja raspolozivog dohotka. To izaziva novu inicijalnu potrosnju koja pokrece citav lanac sekundarne potrosnje. Delovanje multiplikatora utice na povecanje zaposlenosti i nacionalnog dohotka daleko vise nego sto je bio iznos inicijalne potrosnje, tj. poreskog smanjenja.

175. Ekonomija kao nauka bavi se izborom najracionalnije kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava, koja treba da oskudne resurse sa alternativnom upotrebom uposle tako da se sto bolje ostvare postavljeni ekonomski ciljevi. Nabrojati ekonomska sredstva pomocu kojih se ostvaruju odredjeni ekonomski ciljevi ?Ekonomska sredstva (aktivnosti) su: 1) Proizvodnja – je ekonomska aktivnost u kojoj covek svojim radom i pomocu sredstava za rad(alati, masine, uredjaji) odvaja delove prirode koje preradjuje i prilagodjava za zadovoljenje svojih potreba2) Potrosnja – je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se trose rezultati proizvodnje i zadovoljavaju ljudske potrebe. Postoji neproizvodna i proizvodna potrosnja3)Raspodela – je oblik ekonomske aktivnosti rasporedjivanja materijalnih dobara koja su stvorena u procesu proizvodnje izmedju pojedinih drustvenih grupacija i pojedinaca. Novostvorena materijalna dobra se rasporedjuju: a) izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju b) izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju I neposrednih proizvodjaca – primarna raspodela c) izmedju proizvodnog i neproizvodnog dela stanovnista koja se zove – sekundarna raspodela4) Razmena proizvoda – je oblik ekonomske aktivnosti u kome se uspostavlja veza izmedju proizvodnje i potrosnje.

176. Objasniti budzetsku politiku u svetlu Kejnsovog drzavnog intervencionizma ( drzava vrsi direktnu proizvodnu funkciju, drzava se pojavljuje kao veliki kupac i potrosac, uticaj na nivo ukupnih investicija, proizvodjenje multiplikovanog efekata na obim proizvodnje, nacionalni dohodak i zaposlenost) ?

Budzetska politika obuhvata: 1) opstu investicionu potrosnju, 2) javno finansiranje budzetskih, drzavnih i javnih rashoda 3) javne drzavne investicije (javne radove, izgradnju puteva i skola), itd. U mnogim odovih oblasti drzava se pojavljuje kao neposredni investitor i organizator proizvodne delatnosti. Ona vrsi direktnu proizvodnu funkciju koja ima izuzetan znacaj. U mnogim od ovih oblasti drzava se pojavljuje kao veliki kupac i potrosac. Ovaj vid fiskalne politike neposredno utice na nivo ukupnih investicija. Javni izdaci proizvode multiplikovani efekat na obim proizvodnje, nacionalni dohodak i zaposlenost. Porast nacionalnog dohotka nekoliko puta je veci nego sto je povecanje javnih izdataka. I ovde lanac nove potrosnje stupa u dejstvo. Primaoci primarnog dohotka (izvrsioci javnih drustvenih investicionih radova, drzavni sluzbenici, itd.) koji su primili dohodak od drzave, shodno granicnoj sklonosti potrosnji, odnosno stednji, trose deo svog dohotka. Na taj nacin stvaraju dohodak drugim ljudima. Dakle, primarna potrosnja dovodi do dugog niza sekundarne potrosnje. To daje podstrek sirenju proizvodnje i zaposlenosti i dovodi do daleko veceg porasta nacionalnog dohotka nego sto je bio prvobitni iznos drzavnih rashoda. Znaci, drzavni rashodi deluju isto kao i potrosnja i investicije u odredjivanju nacionalnog dohotka

177. Sta se ocekuje od fiskalne politike (poreske i budzetske politike) kao jedne od savremene postkejnsijanske makroekonomske analize ?

Od fiskalne politike (poreske i budzetske politike) se ocekuje da odrzava takav nivo ukupne efektivne traznje koji je dovoljno visok da spreci recesiju, depresiju i masovnu nezaposlenost, ali ne i suvise visok da dozvoli pojavu inflacije kada ukupna efektivna traznja prevazilazi raspolozivi fond proizvedenih dobara. Od nje se ocekuje da preko poreske politike (povecanje ili smanjenje poreza) i budzetske politike ( politika javnih rashoda), kao svoja dva vida, dovede do toga da investicije budu visoke koliko je visoka i stednja i to na nivou pune zaposlenosti. Navedena ocekivanja fiskalna politika ostvaruje sprovodjenjem antidepresione ili antiinflacione fiskalne politike.

178. Kako fiskalna politika kao jedna od savremene postkejnsijanske makroekonomske politike, (poreska i budzetska politika) ostvaruje ono sto se od nje ocekuje ? (Ocekuje se: 1) da odrzava takav nivo ukupne efektivne traznje koji je dovoljno visok da spreci recesiju, depresiju i masovnu nezaposlenost, ali ne i suvise visok da dozvoli pojavu inflacije traznje i 2) da investicije budu visoke koliko je visoka i stednja i to na nivou pune zaposlenosti.)

Navedena ocekivanja fiskalna politika ostvaruje sprovodjenjem antidepresione ili antiinflacione fiskalne politike.* Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika moze da se sprovodi na dva nacina:1) povecnjem javnih rashoda2) smanjenjem poreza.Oba nacina dovode do uvecanja nacionalnog dohotka, ukupne proizvodnje i zaposlenosti. Medjutim, prvi nacin je efikasniji. Uz to oba vida antidepresione fiskalne politike znace ili deficitno finansiranje ili smanjenje budzetskog suficita.

* Sprovođenje antiinflacione, odnosno kontrakcione fiskalne politike daje efekte kada u privredi postoji inflacija traznje. Inflacija traznje nastaje kada nakon postizanja stanja pune zaposlenosti ukupna traznja nastavi da raste, a istovremeno njen rast ne prati odgovarajuci rast robnih fondova jer vise nema nezaposlenih, odnosno nedovoljno zaposlenih faktora proizvodnje. Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika moze da se sprovodi na sledeca dva nacina:1) smanjenjem javnih rashoda2) povecanjem poreza.To i u prvom i u drugom slucaju dovodi do smanjenja ukupne proizvodnje i zaposlenosti i do zatvaranja inflacionog „gepa“.

179. Na koji nacin se sprovodi postkejnsijanska antidepresiona, odnosno ekspaziona fiskalna politika ?

Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika moze da se sprovodi na dva nacina:1) povecnjem javnih rashoda2) smanjenjem poreza.Oba nacina dovode do uvecanja nacionalnog dohotka, ukupne proizvodnje i zaposlenosti. Medjutim, prvi nacin je efikasniji. Uz to oba vida antidepresione fiskalne politike znace ili deficitno finansiranje ili smanjenje budzetskog suficita.

180. Kakve efekte ce da proizvede postkejnsijanska antidepresiona, odnosno ekspaziona fiskalna politika, tj. povecanje javnih rashoda i smanjenje poreza ?

Ako se upotrebi smanjenje poreskih stopa, to ce dovesti do veceg raspolozivog dohotka i vece potrosnje potrosackih dobara: tekstila, hrane, obuce, namestaja, privatnih motornih vozila itd. To znaci da ce se premestiti resursi, tj. faktori proizvodnje u grane potrosackih dobara.

Ako se, pak, upotrebi povecanje javnih investicionih programa, to ce dovesti do upucivanja ljudskih i materijalnih resursa u grane proizvodnje neophodne za izgradnju puteva, skola, vojnih balistickih raketa, hidrogenskih bombi, veštackih satelita, itd. Naravno da postoji mogucnost kombinovanja ova dva sredstva: smanjenje poreza i povecanja javnih investicionih radova.

181. U situaciji nizlazne faze privrednog ciklusa da li se prvo pribegava kejnsijanskoj ekspanzionoj monetarnoj politici ili ekspanzionoj fiskalnoj politici ?

U situaciji nizlazne faze privrednog ciklusa, kada licna potrosnja i investicioni izdaci nisu dovoljni da obezbede punu zposlenost i kada postoji opasnost od veceg deflacionog „gepa“, obicno se najpre pribegava ekspanzionoj monetarnoj politici koja treba da stimulise privatne investicije. Ukoliko ekspanziona monetarna politika ne dovede do pozeljnih rezultata, tada se pristupa ekspanzionoj fiskalnoj politici, koja bi trebalo da otkloni postojeci deflacioni „gep“ i podigne privredu na nivo pune zaposlenosti.

182. Koje je glavno kejnsijansko sredstvo antidepresione fiskalne politike za suzbijanje nezaposlenosti ?

Glavno sredstvo antidepresione fiskalne politike za suzbijanje nezaposlenosti, najpre su bili javni radovi, tj. drzavne investicije. Tu obicno nije bila rec o nekim planskim i efikasnim radovima. Osnovno je bilo dati posao nezaposlenim radnicima. Izazivanjem citavog lanca ponovnog trosenja primljenih dohodaka, povecanje drzavnih rashoda na javne radove, dovodi do povoljnog efekta na nivo ukupne proizvodnje i zaposlenosti.

U novije vreme teziste antidepresione fiskalne politike prebacuje se sa programa javnih radova na smanjenje poreza. Ovaj drugi osnovni vid fiskalne politike u borbi protiv depresije, dovodi do direktnog povecanja licne potrosnje. Naime, smanjenje poreske stope i povecanje transfernih rashoda dovodi do povecanja raspolozivih dohodaka i do vece potrosnje, koja, sa svoje strane, stimulise proizvodnju, povecava nivo privredne aktivnosti i zaposlenosti. Ovaj vid fiskalne politike dovodi do neposrednijeg povecanja i investicione delatnosti privatnopreduzetnickog sektora, dok onaj, prvi, po pravilu, znaci direktno povecanje javnog proizvodnog sektora.

183. Sta je u novije vreme teziste antidepresione fiskalne politike ?

U novije vreme teziste antidepresione fiskalne politike prebacuje se sa programa javnih radova na smanjenje poreza. Ovaj drugi osnovni vid fiskalne politike u borbi protiv depresije, dovodi do direktnog povecanja licne potrosnje. Naime, smanjenje poreske stope i povecanje transfernih rashoda dovodi do povecanja raspolozivih dohodaka i do vece potrosnje, koja, sa svoje strane, stimulise proizvodnju, povecava nivo privredne aktivnosti i zaposlenosti. Ovaj vid fiskalne politike dovodi do neposrednijeg povecanja i investicione delatnosti privatnopreduzetnickog sektora, dok onaj, prvi, po pravilu, znaci direktno povecanje javnog proizvodnog sektora.

184. Kada se primenjuje antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika ?

Kada postojece investicije i potrosnja na nivou pune zaposlenosti prete da dovedu privredu u stanje inflacionog „gepa“, kada cene rastu a traznja za radnom snagom je veca nego sto je postojeca ponuda, onda se obicno stavlja u pokret najpre kontrakciona monetarna politika, tj. politika ogranicavanja kredita. Ako i pored toga inflacioni „gep“ ne bude otklonjen, onda se pribegava antiinflacionoj, odnosno kontrakcionoj fiskalnoj politici, koja treba da ponovo uspostavi ravnotezno stanje pune zaposlenosti bez inflacije.

185. U situaciji uzlazne faze privrednog ciklusa kada postojece investicije i potrosnja na nivou pune zaposlenosti prete da dovedu privredu u stanje inflacionog gepa, da li se prvo stavlja u pokret kontrakciona monetarna politika, tj. politika ogranicavanja kredita, ili antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika ?

Kada postojece investicije i potrosnja na nivou pune zaposlenosti prete da dovedu privredu u stanje inflacionog „gepa“, kada cene rastu a traznja za radnom snagom je veca nego sto je postojeca ponuda, onda se obicno stavlja u pokret najpre kontrakciona monetarna politika, tj. politika ogranicavanja kredita. Ako i pored toga inflacioni „gep“ ne bude otklonjen, onda se pribegava antiinflacionoj, odnosno kontrakcionoj fiskalnoj politici, koja treba da ponovo uspostavi ravnotezno stanje pune zaposlenosti bez inflacije.

186. Na koja dva nacina se sprovodi antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika ?

Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika moze da sesprovodi na sledeca dva nacina:1) smanjenjem javnih rashoda2) povecanjem poreza.To i u prvom i u drugom slucaju dovodi do smanjenja ukupne proizvodnje i zaposlenosti i do zatvaranja inflacionog „gepa“.

187. Da li antidepresiona, odnosno ekspaziona fiskalna politika ili antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika dovode do povecanja budzetskih rashoda ?

Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika sastoji se u smanjenju poreza i povecanju javnih rashoda. Ona dovodi do povecanja budzetskih rashoda iznad budzetskih prihoda, do budzetskog deficita. Ako povecani javni rashodi za ostvarenje javnih investicionih programa, nisu pokriveni odgovarajucim prihodima, drugim recima, ako drzavni rashodi prevazilaze drzavne prihode, onda imamo pojavu koja je u ekonomskoj literaturi poznata pod imenom deficitno finansiranje. Da bi izbegla deficitarno finansiranje budzeta i dosla do dopunskih finansijskih sredstava, savremena drzava raspisuje drzavni zajam. Obveznice, koje ona pri tom izdaje, predstavljaju neku vrstu potrvrde kojom se ona obavezuje da će u odredjenom roku davaocu zajma (vlasniku obveznice) vratiti sumu koju je primila na zajam i da ce mu u medjuvremenu placati kamatu prema posebnoj kamatnoj stopi.Kontrakciona fiskalna politika koja ima za cilj da suzbije inflaciju kad je privreda u stanju pune zaposlenosti sastoji se u povecanju poreza i smanjenju javnih rashoda. Ona dovodi do povecanja budzetskih prihoda i smanjenja budzetskih rashoda tj. do buzetskog suficita . Pojava vezana s tim je poznata kao suficitno finansiranje.

188. Objasniti sta je to deficitarno finansiranje, a sta drzavni zajam ?

Ako povecani javni rashodi za ostvarenje javnih investicionih programa, nisu pokriveni odgovarajucim prihodima, drugim recima, ako drzavni rashodi prevazilaze drzavne prihode, onda imamo pojavu koja je u ekonomskoj literaturi poznata pod imenom deficitno finansiranje. Da bi izbegla deficitarno finansiranje budzeta i dosla do dopunskih finansijskih sredstava, savremena drzava raspisuje drzavni zajam. Obveznice, koje ona pri tom izdaje, predstavljaju neku vrstu potrvrde kojom se ona obavezuje da će u odredjenom roku davaocu zajma (vlasniku obveznice) vratiti sumu koju je primila na zajam i da ce mu u medjuvremenu placati kamatu prema posebnoj kamatnoj stopi.

189. Zbog kojih razloga, koji direktno ili indirektno uticu na faktore proizvodnje, rad, kapital i tehnologiju, dugorocni ekonomski rast, odnosno proizvodnja i zaposlenost, variraju ?

Dugorocni ekonomski rast, odnosno proizvodnja i zaposlenost variraju zbog razlicitih razloga koji direktno ili indirektno uticu na faktore proizvodnje: rad, kapital i tehnologiju. Ti razlozi su: 1) Promena makroekonomskih politika. 2) Sokovi ponude. 3) Promena svetske kamatne stope. 4) Promena GDP-a u svetu.

190. Koja je osnovna razlika izmedju modela dugorocnog i modela kratkorocnog ponasanja privrede ?

Osnovna razlika izmedju modela dugorocnog i modela kratkorocnog ponasanja privrede odnosi se na razlicito ponasanje cena. Na dugi rok cene su fleksibilne i reaguju na promene ponude i traznje, dok su na kratak rok rigidne, i to na nekom zatecenom nivou. Zbog razlicitog ponasanja cena na dugi i na kratak rok, i ekonomske politike imaju razlicite efekte na dugi i kratki rok.

191. Kada je u pitanju model dugorocnog i model kratkorocnog ponasanja privrede kakve su cene na dugi rok i da li reaguju na promene ponude i traznje, a kakve su na kratak rok i kakve to ima posledice na efekte ekonomske politike na dugi i na kratki rok ?

Na dugi rok cene su fleksibilne i reaguju na promene ponude i traznje, dok su na kratak rok rigidne, i to na nekom zatecenom nivou. Zbog razlicitog ponasanja cena na dugi i na kratak rok, i ekonomske politike imaju razlicite efekte na dugi i kratki rok.

192. Kako ekonomska politika utice na ponasanje cena na dugi rok ?

Ekonomska politika utice na ponasanje cena na dugi rok tako sto, primera radi, povecanje, odnosno smanjenje ponude novca za 5% na dugi rok povecava, odnosno smanjuje sve cene za 5%,, ukljucujuci i nominalne plate, ostavljajuci realne plate, zaposlenost i proizvodnju nepromenjenim.Znaci, promenice se nominalne varijable koje su iskazane u tekucem novcanom izrazu, a realne varijable ce ostati iste. Dakle, na dugi rok proizvodnja, odnosno ekonomski rast ne zavisi od monetarnog faktora, vec od ponude kapitala i rada, kao i raspolozive tehnologije, a cene, buduci da su na dugi rok fleksibilne, prilagodjavaju se i uspostavljaju ravnotezu izmedju ponude i traznje. Ovaj princip je u ekonomskoj teoriji poznat pod imenom klasicna dihotomija.

193. Zbog cega je sa intenziviranjem ekonomskog rasta opalo ucesce poljoprivrede u ukupnoj privrednoj strukturi ?

Razlozi za opadanje ucesca poljoprivrede u ukupnoj privrednoj strukturi tokom intenziviranja ekonomskog rasta nalaze se i na strani ponude i na strani traznje.

Na strani ponude radi se o tome da je rast produktivnosti u poljoprivredi bio izuzetno visok. Zbog toga je odredjeni nivo poljoprivredne proizvodnje mogao da bude ostvaren smanjivanjem radne snage u poljoprivredi.

Na strani traznje , uz rast dohotka po stanovniku, istovremeno je opadalo ucesce traznje za prehrambenim i drugim poljoprivrednim proizvodima. Druga vazna karakteristika razvoja na strani traznje je zaokret ka urbanizaciji. Do toga je doslo kao rezultat opadanja ucesca poljoprivredne i razvoja industrijske proizvodnje. Tokom razvoja industrijske proizvodnje povecava se velicina firmi. Velike firme koriste efekte ekonomije obima. Istovremeno, industrijske firme se lociraju sve blize jedna drugoj. Na taj nacin koriste zajednicku infrastrukturu, komunikacije, transportne pogodnosti. Smanjuju se i transportni troskovi finalnih proizvoda jer su se firme priblizavale glavnim potrosackim centrima.

194. Koja dva razdoblja su tokom razvoja imale teorije drugorocnog ekonomskog rasta ?

Prvo razdoblje je trajalo tokom pedesetih i sezdesetih godina proslog veka. Tada je nastala neoklasicna teorija ekonomskog rasta, ciji je glavni protagonista bio Robert Solou.

Drugo razdoblje je trajalo tokom osamdesetih i devedesetih godina proslog veka. Tada je nastala teorija endogenog ekonomskog rasta, ciji su rodonacelnici nobelovac Robert Lukas sa Cikaskog univerziteta, i Paul Roumer sa Univerziteta Berkli.

195. Na kojoj teoriji se temelji Solovljev model, od cega je Solou posao i sta je konstatovao u vezi sa faktorima ekonomskog rasta ?

Solovljev model se temelji na neoklasicnoj teoriji dugorocnog ekonomskog rasta. Solou je pošao od proizvodne funkcije i konstatovao da su faktori ekonomskog rasta ustvari faktori proizvodnje. To su: 1) Rast obima ukupnog kapitala koji zavisi od visine stope stednje. 2) Rast radne snage, odnosno rast stanovnistva. 3) Tehnicki progres, odnosno unapredjenje tehnologije.

Povecanjem navedenih faktora proizvodnje unapredjuje se produktivnost i povecava ponuda robe i usluga u privredi. Dakle, Solovljev model pokazuje kako u odredjenom vremenskom razdoblju stednja, rast stanovnistva i tehnicki progres uticu na ekonomski rast i proizvodnju.

196. Po Solou od cega zavisi ekonomski rast ?

Ekonomski rast zavisi od uticaja stope stednje na rast obima ukupnog kapitala, tako sto rast obima ukupnog kapitala zavisi od rasta obima novih investicija i visine amortizacije, a rast obima novih investicija zavisi od velicine dohotka i visine stope stednje.Rast obima novih investicija. - Rast obima novih investicija zavisi od:1) velicine dohotka2) visine stope stednje.Buduci da nove investicije poticu od stednje i da stopa stednje definise raspodelu dohotka na potrosnjui investicije, sto je dohodak veci i sto je visa stopa stednje, bice i veci rast obima novih investicija, i obrnuto.Promene stope stednje. - Na povecanje nacionalne stednje moze da seutice na dva nacina:1)direktno, povecavanjem javne stednje2) indirektno, stimulisanjem privatne stednje.Javna stednja predstavlja razliku izmedju drzavnih prihoda i drzavnih rashoda.Visina amortizacije. – Zavisi od obima postojeceg kapitala. Sto je veci obim postojeceg kaptala, veci je iznos amortizacije i obrnuto.

197. Cemu je jednak obim ukupnog kapitala jedne drzave ?

Obim ukupnog kapitala jednak je zbiru postojeceg kapitala i novih investicija umanjenih za iznos amortizacije.Promene obima ukupnog kapitala zavise od velicine razlike izmedju novih investicija i amortizacije. Kada su nove investicije jednake stednji, uz pretpostavku da je radna snaga stagnantna, odnosno da je stopa rasta radne snage jednaka nuli, obim ukupnog kapitala jednak je zbiru postojeceg kapitala i novih investicija umanjenih za amortizaciju postojeceg kapitala. Dakle, promene obima ukupnog kapitala zavise od velicine razlike izmedju stednje koja je jednaka novim investicijama i amortizacije.

198. Od cega zavisi visina amortizacije ?

Visina amortizacije zavisi od obima postojeceg kapitala. Sto je veci obim postojeceg kapitala, veci je iznos amortizacije i obrnuto.

Napomena: ovo je korektan odgovor na postavljeno pitanje, ali moze se desiti da vam trazi da pricate dalje. Ukoliko dodje do toga kazite mu ovaj odgovor zajedno sa odgovorom iz pitanja koje se nalazi iznad ovog.

199. Objasniti dugorocni ravnotezni nivo obima ukupnog kapitala, posebno sa aspekta ekonomskog rasta ?

Pretpostavimo da se privreda nalazi u stanju dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala kada se stopa stednje poveca, povecava se i obim novih investicija, ali u tom istom trenutku obim ukupnog kapitala i amortizacija ostaju nepromenjeni, pa nove investicije premasuju amortizaciju Obim ukupnog kapitala ce postepeno da raste sve dok privreda ne dostigne novo stanje dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala, ali u kome su i obim ukupnog kapitala i nivo proizvodnje, odnosno ekonomski rast, visi nego u pocetnom stanju dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala.

Napomena: za ovo pitanje nauciti i deo teksta iz knjige koji se nalazi ispod ‘’ *** ‘’ na strani 230.

200. Objasniti situaciju kada obim novih investicija premasuje iznos amortizacije: sta se desava sa obimom ukupnog kapitala i prelazak u novo stanje dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala. (stopa stednje se povecava, povecava se obim novih investicija....) ?

Pretpostavimo da se privreda nalazi u stanju dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala. Kada se stopa stednje poveca, povecava se i obim novih investicija, ali u tom istom trenutku obim ukupnog kapitala i amortizacija ostaju nepromenjeni, pa nove investicije premasuju amortizaciju. Obim ukupnog kapitala ce postepeno da raste sve dok privreda ne dostigne novo stanje dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala, ali u kome su i obim ukupnog kapitala i nivo proizvodnje, odnosno ekonomski rast, visi nego u pocetnom stanju dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala.

201. Objasniti situaciju ako je obim novih investicija manji od amortizacije: sta se desava sa ukupnim kapitalom i privredom u celini ?

Ako je obim novih investicija manji od amortizacije, tada je ukupan kapital istrosen pre nego sto je izvrsena njegova zamena i privreda se nalazi u krizi.

202. Po Solovljevom metodu ekonomskog rasta sta je kljucna determinanta dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala ?

Prethodna analiza pokazuje da je po Solovljevom metodu rasta stopa stednje kljucna determinanta dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala. Ukoliko je stopa stednje visoka, privreda ce imati veliki obim ukupnog kapitala i visok ukupan nivo proizvodnje i nivo po radniku. Ukoliko je stopa stednje niska, privreda ce imati mali obim ukupnog kapitala i nizak nivo proizvodnje. Sto je stednja veca, to je brzi rast, ali samo na kratak rok. Svako uvecanje stope stednje povecava ekonomski rast, ali samo dok privreda ne dostigne novo stanje dugorocne ravnoteze nivoa obima ukupnog kapitala. Ukoliko se u privredi odrzavaju visoke stope stednje, odrzavace se i veliki obim ukupnog kapitala i visok nivo proizvodnje, ali nece trajno da se odrzi visoka stopa rasta. Prema neoklasicnom modelu R. Soloua, brzi tehnicki progres moze da obezbedi trajno povecanje stope ekonomskog rasta

203. Kako se objasnjava da se kompanije sa visokim tehnologijama grupisu u posebnim regijama, kao sto se to dogodilo na primer u blizini San Franciska, u cuvenoj Silicijumskoj dolini u kojoj su koncentrisani vodeci proizvodjaci racunara ?

Temeljna ideja istrazivanja u oblasti teorija endogenog ekonomskog rasta je da investiranje kapitala, bez obzira na to da li se ono vrsi u opremu ili ljude, kreira i pozitivne eksterne efekte. To prakticno znaci da investicije ne unapredjuju samo proizvodne kapacitete ili radnike investitora, vec i proizvodne kapacitete i radnike drugih firmi. Ukoliko neko inovativno preduzece dodje do novog otkrica ili iskustva, onda i preduzeca u neposrednoj blizini mogu da ostvare korist od tih unapredjenja. Time se objasnjava zasto se kompanije sa visokim tehnologijama grupisu u posebnim regijama, kao sto se to dogodilo na primer u blizini San Franciska, u cuvenoj Silicijumskoj dolini u kojoj su koncentrisani vodeci proizvodjaci racunara.

204. Regulatorna funkcija drzave u redistributivnom sektoru ?

U uslovima privatne svojine nad proizvodnim faktorima i slobodne trzisne konkurencije, slobodne onoliko koliko je to u praksi maksimalno moguce, raspodela ostvarenog proizvoda i dohotka unapred je determinisana u stepenu slobode koju ima trzisna konkurencija. Svakom vlasniku jednog od proizvodnih faktora koliko je konkretni faktor doprineo njegovom stvaranju. Podela radnih i neradnih dohodaka medju stanovnistvom zavisi od cene pojedinih faktora i podele vlasnistva nad njima. Takva raspodela, pre svega, favorizuje individualne dohotke na kapital, a time i vlasnike kapitala u odnosu na dohodak od rada. Potom, takva raspodela ne obezbedjuje dovoljno mehanizama za zbrinjavanje onih clanova drustva koji su privremeno ili trajno (zbog bolesti, starosti ili iz bilo kog drugog razloga, ne svojom voljom i svojom krivicom) liseni radnih sposobnosti i sticanja bilo kakvog dohotka.Regulatornu funkciju (re)distribucije dohotka drzava obavlja tako sto progresivnom poreskom stopom na dohodak (svih vrsta) i socijalnim transferima prikuplja sredstva u budzet i druge institucionalne oblike, kao što su namenski fondovi, i potom ih iz buzeta i fondova distribuira onim clanovima drustva koji ispunjavaju utvrdjene kriterijume u vezi sa socijalnom ugrozenoscu.

205. Sta je cilj regulatorne funkcije drzave u stabilizaconom sektoru u savremenim trzisnim privredama ?

Regulatorna funkcija drzave u stabilizacionom sektoru, u savremenim trzisnim privredama, treba da ostvari osnovni cilj makroekonomske politike. Taj cilj sastoji se u teznji da se minimiziraju odstupanja:1) Nezaposlenosti od njene prirodne stope;2) Proizvodnje od njene stope uz punu zaposlenost;3) Inflacije od nule;4) Trzisnih kamatnih stopa od realnih kamatnih stopa;5) Bilansa placanja od nule;6) Deviznog kursa od nekog fiksnog nivoa.

U sustini, vec su se po tradiciji ustalila cetiri generalna cilja makroekonomske politike. To su: a) privredni rast, b) puna zaposlenost, c) stabilnost trzista i cena, d) ravnoteza u razmeni finansijskim transakcijama sa inostranstvom.

206. Monetaristicki model realizacije regulatorne funkcije drzave u stabilizacionom sektoru ?

Regulativa u oblasi monetarne politike obavlja se putem regulisanja ponude novca. Regulisanjem ponude novca moguce je determinisati stopu inflacije na dugi rok i kretanje realnog GNP na kratki rok. Kada je u pitanju uticaj na GNP, istrazivanja monetarista su pokazala da je u danasnjim uslovima skoro nemoguce utvrditi razdoblje u kome ce, primera radi, porast ponude novca uticati na rast realnog GNP. U tom smislu, smatraju monetaristi, ne treba voditi aktivnu politiku regulisanja ponude novca, odnosno stopu porasta ponude novca naglo povecavati u cilju rasta realnog GNP. Posle izvesnog vremena, GNP moze da se poveca, mozda i zbog drugih faktora a ne samo zbog povecanja stope rasta ponude novca. Medjutim, sasvim je sigurno da povecanje ponude novca vodi u inflaciju, sto moze da prouzrokuje i destabilizaciju privrede. Zbog toga, preporucuje se vodjenje neaktivisticke politike regulisanja ponude novca. To znaci da monetarni rast treba da bude po konstantnoj stopi. Visinu konstantne stope treba uskladiti sa dugorocnim rastom realnog GNP. Neaktivisticka politika regulisanja ponude novca poznata je kao monetarizam.

207. Regulatorne funkcije drzave u razvojnostrukturnom sektoru ?

Razvojnostrukturni sektor predstavlja oblast privrednog zivota u kojoj svi ekonomski subjekti u sredistu svojih aktivnosti imaju cilj da izgrade takvu strukturu privrede koja omogucava najbrzi privredni razvoj. Dakle, rec je o opredeljenju da se u cilju brzog razvoja privrede gradi privrednosistemski i makroekonomski ambijent u kome se stvara privredna struktura koja:1) Najoptimalnije koristi prirodne i druge resurse.2) Koja na ekonomski najracionalniji nacin omogućava nacionalnoj privredi da se adekvatno ukljuci u svetsku privredu.

Napomena: vise teksta o ovom sektoru u knjizi na strani 253.

208. Regulatorne funkcije drzave u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom ?

Drzava ima sledece uloge u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom:1) ulogu subjekta opstih trgovinskih odnosa (kada drzava istupa iurae imperii),2) ulogu subjekta poslovnih odnosa sa imovinskopravnim ovlascenjima (iurae gestionis)3) ulogu subjekta koji sprovodi regulatorne funkcije u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom.Drzava je subjekt medjunarodnog trgovinskog prava. Svojim aktivnim odnosom prema medjunarodnim institucijama, regionalnim i univerzalnim, privrednim i finansijskim organizacijama i udruzenjima, drzava obezbedjuje pravne i ekonomske mogucnosti za ukljucivanje domacih poslovnih subjekata u medjunarodnu trgovinu. Na taj nacin ona omogucava domacoj privredi da se adekvatno uklapa u svetsku privredu. Regulatorne funkcije u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom predstavljaju aktivnosti drzave kojima ona normativno uredjuje ekonomske odnose izmedju svojih i inostranih privrednih subjekata. U skladu sa utvrdjenim ciljevima i zadacima privrednog razvoja, drzava kontrolise, nadzire, usmerava i stimulise ili destimulise odredjene privredne aktivnosti u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

209. Regulatorne funkcije drzave u sektoru ekoloske politike ?

Brz tehnoloski i privredni razvoj posle Drugog svetskog rata u zapadnim visoko razvijenim zemljama poceo je ozbiljno da ugrozava zivotnu sredinu. To je konstatovano na Konferenciji UN o covekovoj sredini koja je odrzana u Stokholmu 1972. godine. Na ovoj konferenciji je zakljuceno da covek ima posebnu odgovornost da sacuva i mudro upravlja nasledjem zivog sveta prirode, koji je sada ozbiljno ugrozen kombinacijom nepovoljnih cinilaca. Ocuvanje prirode, ukljucujuci tu i zivi svet prirode, mora zato da dobije vazno mesto u planiranju privrednog razvoja Navedeno opredeljenje UN dobilo je veliki broj pristalica u svetu. Konstituisana je i Svetska komisija za covekovu sredinu i razvoj (WCED).

Napomena: za vise teksta o ovoj funkciji mozete naci u knjizi na strani 257. Prelistajte, stvarno nije tesko.

210. Koja su osnovna obelezja monetarizma ?

Obelezja monetarizma su: 1) Kvantitativna teorija novca. 2)Filipsova kriva upotpunjena ocekivanjima. 3)Monetaristicki pristup platnom bilansu. 4)Protivljenje aktivistickoj ekonomskoj politici.

211. Sta se podrazumeva pod regulatorskim funkcijama drzave u privredi?

Krajem XIX i pocetkom XX veka ubrzavaju se procesi koncentracije, centralizacije i internacionalizacije proizvodnje i kapitala. U privredi se stvaraju jake monopolisticke strukture. Trzisni mehanizam sve teze regulise odnose izmedju ekonomskih ucesnika. Cene se sve manje formiraju na osnovu konkurentskih odnosa ponude i traznje, a sve vise ih diktiraju velike i snazne korporacije. Doslo je i do promena na trzistima faktora proizvodnje. Cenu radne snage ne uskladjuju vise anonimni vlasnici kapitala i radne snage. Umesto njih javljaju se organizovani radnicki sindikati i organizacije poslodavaca. Utvrdjivanjem pravila ponasanja drzava regulise odnose izmedju radnika i poslodavaca, regulise kupoprodaju akcija, izvoz, uvoz, raspodelu poljoprivrednih proizvoda itd. Drzava poseduje i upravlja proizvodnim kapacitetima u kompanijama za proizvodnju elektricne energije, gasa, nafte, saobracaja, industrije itd. Na taj nacin, kao direktni ucesnik u privredjivanju, drzava regulise proizvodnju u navedenim oblastima. Kao novi regulator, drzava, direktno ili indirektno, kontrolise zeleznicke tarife, cene poljoprivrednih proizvoda i javnih usluga. Utice na visinu minimalnih nadnica, kamatnih stopa, cena obveznica, visinu kursa stranih valuta itd. Regulisuci fiskalnu, kreditnu, carinsku i monetarnu politiku, drzava nastoji da obezbedi punu zaposlenost privrede.

212. Objasniti osnovne karakteristike regulatorne funkcije drzave u sektoru alokacije resursa ?

Prva funkcija sastoji se u tome sto jedino drzava moze da izradi i omoguci sprovodjenje pravno-normativne regulative koja ustanovljava trzisne institucije, garantuje pravo privatnog vlasnistva, definise funkcionisanje kreditno-monetarnog sistema i putem antimonopolskog zakonodavstva garantuje slobodu konkurentskih odnosa. Na taj nacin, drzava omogucava koriscenje trzista kao osnovnog mehanizma alokacije resursa. Ova regulatorna funkcija drzave je od posebnog znacaja u privredama koje se nalaze u tranziciji od centralnoplanske, odnosno samoupravne, ka trzisnoj privredi zbog toga sto u bivsim socijalistickim zemljama nisu postojale trzisne institucije. Ona je alokativno neutralna jer se drzava ne javlja kao ucesnik u proizvodnji i potrosnji pojedinacnih dobara i usluga. Ona samo obezbedjuje uslove za delovanje trzista kao alokatora resursa.

Druga regulatorna funkcija drzave u sektoru alokacije resursa, sastoji se u alokaciji resursa u proizvodnji onih dobara i usluga za koje su kao opste dobro zainteresovani svi gradjani jedne drzave, ali za ciju proizvodnju i potrosnju nije profitno zainteresovan privatni kapital i cija proizvodnja i potrosnja nije moguca u uslovima postojanja slobodne konkurencije mnostva proizvodjaca i potrosaca. Ova regulatorna funkcija vecinom podrazumeva direktno ucesce drzave u sprovodjenju alokativnog procesa. Na taj nacin drzava najcesce supstituise trziste.

213. U cemu se sastoji znacaj regulatorne funkcije drzave u oblasti prirodnih monopola ?

Negativne posledice monopolskog ponasanja drzava moze da eliminise raznim oblicima intervencija putem kojih će da prinudi monopolistu da ima obim proizvodnje i cene proizvoda koji zadovoljavaju traznju, a samim tim i da se odrekne ekstra profita.1) Tradicionalni nacin kontrole monopola je nacionalizacija, odnosno podrzavljenje. Drzava, kao jedini ili vecinski vlasnik, moze da regulise obim proizvodnje i cene proizvoda.2) Monopoli mogu da se kontrolisu i pomocu antimonopolskog, antikartelskog i antitrustovskog zakonodavstva. Ovaj nacin kontrole ima dugu tradiciju, mada ne i uvek dobre rezultate.3) Drzava moze monopole da kontrolise i putem sistema regulacije i kada nije jedini ili vecinski vlasnik monopolskog preduzeca. Sistem regulacije podrazumeva da drzava, odgovarajucim pravilima i instrukcijama, primora monopolistu da efikasnije posluje i adekvatno zadovoljava potrebe potrosaca. Ta pravila mogu da se odnose na kontrolu pristupa na odredjena trzista putem izdavanja raznih dozvola itd. Drzava moze i direktnije da se mesa tako sto utvrdjuje troskove proizvodnje, profit, a samim tim i cene.4) U zavisnosti od prisustva ekonomike obima i u skladu sa veličinom i nivoom tehnološke razvijenosti kapaciteta u preduzecu koje se monopolski ponasa, nivoom razvijenosti trzisnih institucija, ekonomskom stabilnoscu privrede i velicinom traznje za proizvodima preduzeca monopoliste, drzava moze da proceni mogucnost deregulacije i uvodjenja konkurencije na trziste. Optimalno je da se uvodjenjem konkurencije postignu sledeca dva cilja: a) zadovoljenje potreba potrosaca u pogledu obima proizvodnje i cena proizvoda, a da se b) istovremeno sto manje ugrozi monopolisticka firma. U svakom slucaju bitnije je da se zadovolje potrosaci. Za ugrozenog monopolistu mogu da se nadju resenja. Za visak radne snage treba ponuditi socijalni program, prekvalifikaciju i slicno, a kapital preseliti u neku drugu profitonosniju granu.

214. Objasniti osnovne karakteristike regulatorne funkcije drzave u stabilizacionom sektoru ?

Regulatorna funkcija drzave u stabilizacionom sektoru, u savremenim trzisnim privredama, treba da ostvari osnovni cilj makroekonomske politike. Taj cilj sastoji se u teznji da se minimiziraju odstupanja: 1) nezaposlenosti od njene prirodne stope; 2) proizvodnje od njene stope uz punu zaposlenost; 3) inflacije od nule; 4) trzisnih kamatnih stopa od realnih kamatnih stopa; 5) bilansa placanja od nule; i 6) deviznog kursa od nekog fiksnog nivoa. U sustini, vec su se po tradiciji ustalila cetiri generalna cilja makroekonomske politike. To su: a) privredni rast, b) puna zaposlenost, c) stabilnost trzista i cena, i d) ravnoteza u razmeni finansijskim transakcijama sa inostranstvom.

Napomena: vise o funkciji u knjizi na strani 245.

215. U intelektualnom smislu, postoje dve dominantne makroekonomske tradicije – klasicna i kejnsijanska. Koje su osnovne razlike izmedju klasicne i kejnsijanske makroekonomske tradicije ?

U intelektualnom smislu, postoje dve dominantne makroekonomske tradicije – klasicna i kejnsijanska. Prva veruje da trziste sve resava, samo je potrebno omoguciti mu slobodu delovanja, dok druga veruje da drzavni intervencionizam moze poboljsati funkcionisanje privrede. U ovu debatu se sezdesetih godina ukljucuju monetaristi predvođeni Fridmanom, koji vode poznatu raspravu sa kejnsijancijma Modiljanijem i Tobinom. Vec sedamdesetih godina debata dobija zamah pojavom nove grupe, poznate kao novoklasicni ekonomisti, predvodjene nobelovcem Lukasom, koji pojacavaju argumentaciju protiv upotrebe aktivne ekonomske politike. Potom se javljaju kejnsijanci novijih generacija, koji ne dele mnoga ubedjenja kejnsijanaca, ali su sigurni da drzava ekonomskom politikom moze da omoguci privredi bolje funkcionisanje.

216. Koje su osnovne karakteristike agregatne traznje ?U otvorenoj privredi agregatna traznja se sastoji od traznje na domacem trzistu i traznje na inostranom trzistu, uz dati nivo cena. Otuda je agregatna traznja u otvorenoj privredi jednaka zbiru: 1) potrosnje stanovnika, izdataka za investicije i drzavnih rashoda koje su ucinili domaci rezidenti za nabavku domacih dobara i 2) inostrane traznje domacih dobara, koja predstavlja izvoznu traznju. Agregatna traznja u otvorenoj privredi zavisi od tipa deviznog kursa (fiksni ili fleksibilni), tipa dobara na medjunarodnom trzistu (posebno zamenljivosti u potrosnji domacih i inostranih dobara), otvorenosti privrede ka medjunarodnim tokovima kapitala, itd.

217. Na koji nacin je Okun definisao odnos rasta GDP i nezaposlenosti?

Definisao je odnos rasta GDP-a i nezaposlenosti, sto je poznato kao Okunov zakon.Okunov zakon polazi od stanovista da stopa nezaposlenosti opada kad god je rast GDP-a iznad stope od 2,25%. Preciznije, za svaki jednoprocentni rast realnog GDP-a, stopa nezaposlenosti opada za pola procentnog poena. Ovaj zakon ukazuje na inverzni karakter veze proizvodnje i nezaposlenosti. Drugim recima, kada raste proizvodnja, nezaposlenost je niza od prirodne stope nezaposlenosti.

218. Prema Filipsovoj krivi, od kojih faktora zavisi inflacija ?

Da bi Filipsova kriva bila upotrebljiva za analizu alternativa sa kojima se suocavaju kreatori ekonomske politike, neophodno je utvrditi sta odredjuje ocekivanu inflaciju. Jednostavna pretpostavka jeste da ljudi formiraju svoja ocekivanja u pogledu inflacije na bazi skorasnje inflacije. Primera radi, pretpostavimo da oni ocekuju da ce ove godine cene da rastu po istoj stopi kao i ranije. U tom slucaju inflacija zavisi od prethodne inflacije, ciklicne nazaposlenosti i soka ponude. Ukoliko je nezaposlenost na svojoj prirodnoj stopi i ukoliko nema sokova ponude, cene ce nastaviti da rastu po prethodnoj stopi. Ova inercija proistice iz toga sto prosla inflacija utice na ocekivanja u pogledu buduce inflacije i zato sto ta ocekivanja uticu na formiranje plata i cena.

219. Sta je to klasicna dihtomija ?

Ekonomska politika utice na ponasanje cena na dugi rok tako sto, primera radi, povecanje, odnosno smanjenje ponude novca za 5% na dugi rok povecava, odnosno smanjuje sve cene za 5%,, ukljucujuci i nominalne plate, ostavljajuci realne plate, zaposlenost i proizvodnju nepromenjenim. Znaci, promenice se nominalne varijable koje su iskazane u tekucem novcanom izrazu, a realne varijable ce ostati iste. Dakle, na dugi rok proizvodnja, odnosno ekonomski rast ne zavisi od monetarnog faktora, vec od ponude kapitala i rada, kao i raspoložive tehnologije, a cene, buduci da su na dugi rok fleksibilne, prilagodjavaju se i uspostavljaju ravnotezu izmedju ponude i traznje. Ovaj princip je u ekonomskoj teoriji poznat pod imenom klasicna dihotomija.

Pojednostavljeno: (situacija u kojoj se ravnotezne vrednosti nominalnih varijabli mogu utvrditi nezavisno od realnih varijabli; na realnu stranu privredne aktivnosti (rast, nezaposlenost itd) utice samo tehnologija i promena ukusa).

220. Sta su to inflaciona ocekivanja i inflaciona inercija ?

Da bi Filipsova kriva bila upotrebljiva za analizu alternativa sa kojima se suocavaju kreatori ekonomske politike, neophodno je utvrditi sta odredjuje ocekivanu inflaciju. Jednostavna pretpostavka jeste da ljudi formiraju svoja ocekivanja u pogledu inflacije na bazi skorasnje inflacije. Primera radi, pretpostavimo da oni ocekuju da ce ove godine cene da rastu po istoj sto pi kao i ranije. U tom slucaju inflacija zavisi od prethodne inflacije, ciklicne nazaposlenosti i soka ponude. Ukoliko je nezaposlenost na svojoj prirodnoj stopi i ukoliko nema sokova ponude, cene ce nastaviti da rastu po prethodnoj stopi. Ova inercija proistice iz toga sto prosla inflacija utice na ocekivanja u pogledu buduce inflacije i zato sto ta ocekivanja uticu na formiranje plata i cena.

U modelu agregatne ponude i agregatne traznje, inflaciona inercija je interpretirana na sledeci nacin: ukoliko cene brzo rastu, ljudi ce ocekivati da ce cene nastaviti da rastu. Buduci da pozicija kratkorocne krive agregatne traznje zavisi od ocekivanog nivoa cena, kratkorocna kriva agregatne ponude ce vremenom da se pomeri nagore i udesno. To pomeranje ce da se nastavi sve do nekog dogadjaja, kao sto je na primer recesija, ili suprotno, sprovede se neki radikalni stabilizacioni program koji promeni inflaciju i ocekivanja