� STRANE 8 - 9� STRANA 7

DNEVNE NOVINE PRESS SU EKSKLUZIVNI MEDIJSKI SPONZOR OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJEBROJ 8, DECEMBAR 2009.

OKS proglasio najuspe{nije u 2009.

Saradnja sa OK Srbije uinteresu sporta i 2012.

SRE]NA NOVA2010. GODINA

Vlade Divac jo{ nije priveo kraju

prvu godinu predsednikovanja

olimpijskim pokretom u Srbiji ali

kalendarski kraj godine uvek

predstavlja vreme za odre|ene za-

klju~ke. U govoru na tradicional-

noj sve~anosti OK Srbije u Domu

Narodne skup{tine Vlade Divac je

dao svoje vi|enje:

- Siguran sam da svi mo`emo da

budemo zadovoljni onim {to je pos-

tignuto u prvoj godini na putu za Lo-

ndon 2012. godine. Rezultati su nas

sve obradovali i koristim priliku da

jo{ jednom ~estitam sportistima i

trenerima na ostvarenim uspesima.

Videli ste i sami da je u izboru za na-

jbolje sportiste i pojedince bilo dos-

ta kandidata. @elim onima, koji sada

nisu bili me|u laureatima, da idu}e

godine ostvare jo{ bolje rezultate i

tako se ponovo na|u u izboru za

priznanja OKS.

Ako je prva godina pokazala odre-

|enu sliku, sigurno je da }e naredne

biti jo{ zanimljivije i uzbudljivije.

- Moramo da radimo jo{ vi{e. U

preostalim godinama do Londona,

~eka nas mnogo posla kako bismo

sportistima omogu}ili najbolje

uslove za pripreme, da bi nas na

dostojan na~in predstavili na jubi-

larnim Olimpijskim igrama.

Dobru podlogu za kvalitetan rad

srpskih sportista predsednik OK Sr-

bije vidi, pre svega, u ovogodi{njim

rezultatima:

- Sa zadovoljstvom konstatujem

da su sportisti na dostojan na~in

predstavljali zemlju pona{anjem i

ostvarenjima na terenu. Brojke do-

voljno govore, sa Mediteranskih

igara u Peskari doneli su 35, a iz Ta-

mperea sa Letnjeg olimpijskog fe-

stivala mladih, 10 medalja.

Krajnja etapa ciklusa je u~e{}e u

Londonu. Prva godina posle Pekin-

ga iskori{}ena je za postavljanje te-

melja, stvaranje uslova za kvalite-

tan rad.

- Projekat „London 2012.“ je po-

~eo odmah posle Igara u Kini. U da-

na{njem vremenu svaki trenutak je

dragocen, i organizaciji i stru~njaci-

ma i naravno samim takmi~arima.

Pravi partneri su tu. Uspeh ovog

projekta le`i u partnerskom odnosu

OKS, pre svega sa Ministarstvom

omladine i sporta Republike Srbije,

ali i sa Izvr{nim ve}em Autonomne

pokrajine Vojvodine, Me|unarod-

nim olimpijskim komitetom i spon-

zorskim pulom Olimpijskog tima.

Predsednik Olimpijskog komite-

ta Srbije isti~e {ta je uradjeno u po-

slednje vreme, ba{ kada su pitanju

pripreme za budu}a takmi~enja.

- Sportisti imaju na raspolaganju

sjajne uslove u trening-kampovima

u Lidsu, [efildu, Sijera Nevadi i na

Kipru, a u direktnim kontaktima sa

Organizacionim komitetom Igara u

Londonu, uveliko radimo na obez-

be|enju neophodne logistike za bo-

ravak na{e misije na OI

Sponzori su nezaobilazan faktor

u kreiranju lanca uspeha. ^itav oli-

mpijski pokret Srbije je usredsre-

|en na kontakte sa poslovnim par-

tnerima. Rezultati su tu:

- Stvaranje sponzorskog pula

„Zajedno za London“ je uspe{no

zapo~eto. Pored nastavka saradnje

sa partnerima iz prethodnog ciklu-

sa, sponzorski pul je dobio nove

~lanove. Pokazali smo, da su, upr-

kos svetskoj ekonomskoj krizi, Oli-

mpijski komitet Srbije i srpski spo-

rt visoko vrednovan brend. Veru-

jem da }emo i u slede}oj godini

uspe{no nastaviti sa marketin{kim

aktivnostima i pove}ati broj kom-

panija ~lanica sponzorskog pula.

Van priprema, sponzora i rezul-

tata, OK Srbije je u godini na izma-

ku postao partner u projektu „Kari-

jera posle sporta“.

- Mi smo 24. nacionalni olimpijski

komitet od 205 ~lanova MOK-a koji

je potpisao partnerski ugovor sa

MOK-om i Adekom, nosiocima ~ita-

ve akcije. Cilj je da {to vi{e na{ih oli-

mpijaca, uz obrazovanje tokom ba-

vljenja sportom, pripremimo za ono

{to ih o~ekuje po zavr{etku sport-

skih karijera. Verujemo da }e u 2010.

godini prvi od njih zasnovati radni

odnos i nastaviti da doprinose dru-

{tvu, van sportskog borili{ta.

Posebna komponenta aktivnosti

OKS je dru{tvena odgovornost. U

saradnji sa Ministarstvom za{tite

`ivotne sredine i prostornog plani-

ranja Republike Srbije u okviru ka-

mpanje „O~istimo Srbiju“, kroz

„Olimpijsko igrali{te“ edukova}e se

mladi o va`nosti i na~inima ~uva-

nja `ivotne sredine, i upoznati se sa

vrednostima fer-pleja, pravog spo-

rtskog navijanja, {tetnosti dopinga,

kao i sa svim vrednostima koje spo-

rt i olimpizam nose u sebi.

3

INTERVJU VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

GODINA JUBILEJA

ISPITI U 2010.

Naredna godina bi}e u znaku obe-le`avnja 100 godina od kada je nainicijativu mladih oficira na ~elu sageneralom Svetomirom \uki}emosnovan Olimpijski komitet Srbije.

- Planiramo veliki broj manifesta-cija ali }e svakako kruna godine bitiodr`avanje 39. generalne skup{tineEvropskih olimpijskih komiteta uBeogradu. Tom prilikom na{i gosti bi-}e ~elnici nacionalnih olimpijskih ko-miteta evropskih zemalja, Me|una-rodnog olimpijskog komiteta, Evrop-skih olimpijskih komiteta (EOK) i osta-li ~lanovi olimpijske porodice. Siguransam da }emo biti pravi doma}ini.

- Tu su pre svega Olimpijske igreu Vankuveru gde }emo se na Zim-skim olimpijskim igrama prvi putpredstaviti kao Srbija. Bi}emo brojnii na Olimpijskim igrama mladih u Si-ngapuru. Re~ je o prvoj letnjoj smo-tri ovakve vrste. Ne treba naravno dazaboravimo veliki broj svetskih ievropskih prvenstava koji o~ekuju:fudbalere, ko{arka{e, odbojka{e, va-terpoliste, pliva~e, atleti~are, vesla-~e, predstavnike borila~kih ve{tina...

SARANDJA SA SAVEZIMA

Vlade Divac neumorno razgovara sa savezima, kontakti i susreti su svak-donevni. Krajem godine predsednik OKS je bio gost na obele`avanju jubilejaRukometnog i Biciklisti~kog saveza Srbije.

Rukometa{i su sve~anom akademijom u Skup{tini grada obele`ili 60 go-dina rada i uspeha. Specijalno priznanje za doprinos u razvoju rukometa do-deljeno je i Olimpijskom komitetu Srbije.

Biciklisti su na isti na~in, ali u Domu Narodne skup{tine Republike Srbijeobele`ili 125 godina rada. Plaketu Biciklisti~kog saveza u ime Olimpijskogkomiteta Srbije primio je predsednik Vlade Divac.

Pored sve~arskih obaveza, Vlade Divac je imao i radni sastanak sa Ko{ar-ka{kim savezom Srbije. Neke nesuglasice, ili tako intonirane u medijima, sulako prevazi|ene jer je obostrana `elja da ko{arka nastavi stazama koje jeutabala u ovoj godini.

Obe}avaju}i po~etak

Veliki korak napred u razvojusporta na putu za LondonU prostorijama „Telenora“, ge-

neralnog sponzora OK Srbije,

sportisti u individualnim spor-

tovima, njihovi treneri, sport-

ski savezi i OK Srbije potpisali

su 16. decembra Ugovore o fi-

nansiranju programa Olimpij-

skih priprema za London 2012.

Sprovo|enje kre}e od januara.

Olimpijski komitet Srbije opre-

delio je svoj cilj i dugoro~nu mi-

siju, da u periodu do Olimpij-

skih igara u Londonu omogu}i

sportistima Srbije, koji posti`u

zapa`ene rezultate, sigurnu

materijalnu potporu i optimal-

ne pripreme.

Sportisti su, na osnovu postig-

nutih rezultata od OI u Pekingu,

razvrstani u ~etiri kategorije: oli-

mpijac - kandidat za medalju, Oli-

mpijski kandidat, Potencijalni

kandidat i Ponecijalni B kandidat.

- Potpisivanjem ugovora pra-

vimo veliki korak napred u ra-

zvoju na{eg sporta i veliki korak

na na{em putu ka Londonu - re-

kao je Vlade Divac. - Smatram

da biti ~lan olimpijskog tima i

predstavljati svoju zemlju na

Olimpijskim igrama ~ini najve-

}u sportsku ~ast i priznanje za

svakog sportistu. Sada je na va-

ma da se sa va{im trenerima i

savezima {to bolje pripremite za

kvalifikaciona takmi~enja, a po-

tom i za Olimpijske igre. Svojim

u~e{}em u Londonu obele`i}ete

100 godina od prvog u~e{}a Sr-

bije na Igrama u Stokholmu

1912, i nadam se da }emo se svi

zajedno radovati i 100. medalji.

Sne`ana Samard`i}-Markovi},

ministarka omladine i sporta Re-

publike Srbije, izjavila je:

- ^estitam Olimpijskom komi-

tetu, ovo je pravi na~in da se

ostvaruju partnerstva nevladi-

nog sektora, odnosno OK Srbije,

Vlade Republike Srbije, ali i pri-

vrednog sektora.

Ministarka je pohvalila dugo-

ro~an na~in mi{ljenja OKS i kon-

tinuiranu brigu o sportistima i

iskoristila priliku da pozove i one

kompanije koje nisu deo spon-

zorskog pula Olimpijskog komi-

teta da vi{e ula`u u sport:

- Pokazalo se da je ulaganje u

sport i danas i uvek ispravno ula-

ganje.

Generalni direktor kompanije

„Telenor“ ]el-Morten Jonsen je

kao doma}in i lider sponzorskog

pula OKS iskazao zadovoljstvo

{to je „Telenor“ deo ~itavog pro-

jekta. Po`eleo je sportistima i

njihovim trenerima mnogo

uspeha i medalja na Igrama u

Londonu 2012. Sini{a Lazi}, pr-

vi potpredsednik skup{tine Au-

tonomne pokrajine Vojvodine,

podsetio je da je rukovodstvo

ove pokrajine prepoznalo kao

pravi na~in ulaganja u pripreme

sportista kroz programe OKS i

tokom Olimpijskog ciklusa Peki-

ng 2008, te da ovo partnerstvo

predstavlja nastavak uspe{ne sa-

radnje Izvr{nog ve}a AP Vojvo-

dine i OKS, sa ciljem {to boljeg

nastupa Olimpijskog tima Srbije

na Igrama u Londonu 2012.

U ime sportista zahvalili su

pliva~ica Na| a Higl i strelac Da-

mir Mikec. Oni su iskazali svoje

zadovoljstvo i napomenuli da

ovaj program finansiranja za

njih predstavlja rastere}enje, ali

i obavezu da treniraju jo{ kvali-

tetnije kako bi postigli {to bolje

rezultate.

OLIMPIJAC - KANDIDATZA MEDALJU

Kriterijum za odre|ivanje spo-

rtista koji ulaze u ovu kategoriju

je medalja na Olimpijskim igra-

ma u Pekingu 2008. godine i me-

dalje sa SP, EP u 2008. i 2009. go-

dini.

Milorad ^avi} (plivanje - sre-

bro, 100 delfin na SP u Rimu

2009. i srebro, 100 delfin na OI u

Pekingu 2008), trener Petar Po-

povi}; Na|a Higl (plivanje - zla-

to, 200 prsno na SP u Ri mu

2009), trener Sebastijan Higl; Ni-

kola Stoji}, Goran Jagar (vesla-

nje, dvojac bez kormilara - sre-

bro na EP u Brestu 2009), trener

Neboj{a Ili}; Marko Marjanovi},

Du{an Bogi}evi} (veslanje, dubl-

skul - srebro na EP u Brestu

2009), trener Oleksandr Fedotov;

Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}

(veslanje, ~etverac za lake vesla-

~e - bronza na EP u Brestu 2009),

trener Dejan Guslov; Novak \o-

kovi} (tenis - bronza na OI u Pe-

kingu 2008), trener Marijan Vaj-

da; Davor [tefanek (rvanje - bro-

nza do 66 kg na EP u Tampereu

2008), trener Milorad Dokma-

nac; Andrija Zlati} (strelja{tvo -

zlato u pi{tolju na EP u Pragu

2009), trener Pavle Zlati}.

OLIMPIJSKI KANDIDATKriterijum je osvajanje od 4.

do 12. mesta na OI i SP ili osva-

janje od 4. do 8. mesta na EP, tj.

najmanje 3. kolo u borila~kim

sportovima. Rezultat me|u pr-

vih 10 rezultata sportista na me-

|unarodnim listama.

Ivan Len|er (plivanje - 11. me-

sto 100 delfin na SP u Rimu

2009), trener Dejan Pejinovi};

Branimir Stankovi} (boks - 5.

mesto do 57 kg na SP u Milanu

2009), trener Miodrag Mili}; Bi-

ljana Topi} (atletika - 4. mesto u

troskoku na SP u Berlinu 2009),

trener Dragutin Topi}; Kristijan

Fris (rvanje - 7. mesto do 55 kg na

OI u Pekingu 2008), trener Sreten

Damjanovi}; Jasna [ekari} (stre-

lja{tvo - 6. mesto u pi{tolju na OI

u Pekingu 2008), trener Ivan Kva-

snevski; Lidija Mihajlovi} (stre-

lja{tvo - 7. mesto pu{kom na OI

u Pekingu 2008), trener Zoran

Stojiljkovi}; Nemanja Mirosa-

vljev (strelja{tvo - 4. mesto pu-

{kom na EP u Pragu 2009), trener

Dragan Markovi}; Stevan Pleti-

kosi} (strelja{tvo - 7. mesto pu-

{kom na OI u Pekingu 2008), tre-

4

POTPISANI UGOVORI O FINANSIRANJU SPORTISTA IZ INDIVIDUALNIH SPORTOVA I NJIHOVIH TRENERA ZA NESMETAN RAD U PRIPREMAMA ZA U^E[]E NA OI 2012.

LAK[E SE DI[E: Damir Mikec i Na|a Higl

ner Milutin Stefanovi}; Damir

Mikec (strelja{tvo - 7. mesto u pi-

{tolju na OI u Pekingu 2008), tre-

ner Sre}ko Pejovi}; Andrea Arso-

vi} (strelja{tvo - 4. mesto pu{kom

na EP u Pragu 2009), trener Dra-

gan Donevi}; Ana Ivanovi} (tenis

- plasman iz kvalifikacija na OI u

Pekingu 2008), trener Sven Gre-

nefeld; Nenad Zimonji} (tenis -

plasman iz kvalifikacija na OI u

Pekingu 2008), trener Ginter Bre-

snik; Jelena Jankovi} (tenis - 8.

mesto na WTA listi), trener Rika-

rdo San~ez; Iva Obradovi} (vesla-

nje, skif - 7. mesto na SP u Po-

znanju 2009), trener, Neboj{a

Ili}; Igor Per zi}, Mi lo{^ u di}, Ne

nad Be | ik i Pre drag Lac kov (ve

sla nje, ~ e tve rac - 7. mesto na

EP u Brestu 2009), trener Du{an

Kova~evi}; Marta Tibor, Antoni a

Na|, Antonija Panda i Renata

Majo - Kubik (kajak, k4 500 - 7.

mesto na SP u Kanadi 2009), tre-

ner Jano{ Panda; Vanja Babi} (te-

kvondo - bronza do 87 kg na SP

u Kopenhagenu), trener Stojan

Babi}; Radomir Samard`i} (te-

kvondo - bronza do 84 kg na EP

u Ri mu 2008).

POTENCIJALNI „A“ OLIMPIJSKI KANDIDAT

Kriterijum je osvajanje od 13.

do 16. mesta na SP, od 9. do 12.

mesta na EP. Tako|e, zlatna me-

dalja na juniorskom i EP, SP za

mla|e seniore, kao i rezultat u ra-

ngu „A“ norme za OI u Pekingu.

Marica Stra`me{ter (plivanje -

1:01,67 u [paniji 2009, „A“ FINA

standard 1:01,70); Miroslava Na-

jdanovski (plivanje - 54,73 na

Univerzijadi 2009, „A“ FINA

standard 55,24), treneri Andrea

di Nino, Branislav Kosti}; ^aba

Sila|i (plivanje - 59,90 na Unive-

rzijadi 2009, „A“ FINA standard

1:01,57), trener Dejan Pejinovi};

\or|e Markovi} (plivanje -

1:48,34 na Univerzijadi 2009, „A“

FINA standard 1:48,72); Ivana

[panovi} (atletika - zlato skok

udalj na SP za juniore), trener Ja-

ni Hajdu; Tatjana Jela~a (atletika

- zlato koplje na EP za juniore),

trener Jovan Jahi}; Olivera Jevti}

(atletika - 31:35,92 na 10.000m,

„A“ IAAF standard 31:45,00), tre-

ner Slavoljub Kuzmanovi}; Dra-

gana Toma{evi} (atletika - 60,70

disk u Rijeci 2008, „A“ IAAF stan-

dard 61,00), trener Danilo Krti-

ni}; Asmir Kola{inac (atletika -

20,42 kugla u Celju 2009, „A“ IA-

AF standard 20,30), trener Niko-

la Tomasovi}; Luka Rujevi} (atle-

tika - 20,46 kugla u S. Mitrovici,

„A“ IAAF standard), trener Zoran

Rujevi}; Aleksandar Maksimovi}

(rvanje - 9. mesto do 66 kg na EP

u Vilnusu 2009), trener Milorad

Dokmanac; Aranka Binder (stre-

lja{tvo - 12. mesto pu{kom na EP

u Pragu 2009), trener Dragan

Markovi}; Milenko Sebi} (strelja-

{tvo - 9. mesto pu{kom na EP u

Osijeku 2009), trener Sre}ko Pe-

jovi}; Igor Luci}, Luka \or|evi}

(veslanje, dvojac - zlato na SP za

juniore 2009), trener Aleksandar

Ivkovi}; Viktor Troicki (tenis - 32.

mesto na ATP listi), trener Jan de

Vit; Janko Tipsarevi} (tenis - 55.

mesto na ATP listi), trener Veljko

Tipsarevi}; Olivera Moldovan,

Nikolina Moldovan (kajak k2

500m - zlato na EP za juniore i

mla|e seniore u Poznanju 2009),

trener Dragan Plav{i}; Marko To-

mi~evi} (kajak k1 1000m - zlato

na EP za juniore i mla|e seniore

u Segedinu 2008), trener @arko

Gr~i}; Dejan Paji}, Du{ko Stano-

jevi} (kajak k2 1000m - 11. mesto

na EP za seniore u Brandeburgu

2009), trener Miroslav Aleksi};

Milo{ Mijalkovi} (d`udo - 16.

mesto na SP u Roterdamu 2009),

trener Milan Mijalkovi}.

POTENCIJALNI „B“ OLIMPIJSKI KANDIDAT

Kriterijum je zlatna medalja

na MI, srebrna ili bronzana me-

dalja na juniorskom i EP, SP za

mla|e seniore, kao i zlatna me-

dalja na EJOF - u.

Velibor Stjepanovi} (plivanje -

zlato 100 delfin na EJOF-u Tam-

pereu 2009), trener Kris Tidej;

Zorana Arunovi} (strelja{tvo -

zlato pi{toljem na MI u Peskari

2009), trener Ivan Kvasnevski;

Aleksandra Ristovi} (strelja{tvo -

bronza pi{toljem na EP za junio-

re 2008), trener Slobodan Bojko-

vi}; Azra Eminovi} (atletika - bro-

nza na 10.000m, EP za mla|e se-

niore 2009), trener Safet Malje-

vac; Mila Andri} (atletika - srebro

400 prepone, EP za juniore 2009),

trener Mirjana Stojanovi}; Mihail

Duda{ (atletika bronza vi{eboj,

EP za mla|e seniore 2009), trener

Goran Obradovi}; Amela Terzi}

(atletika - zlato na 1.500m, EJOF

u Tampereu 2009.), trener Rifat

Zilki}; Ivan Ostoji}, Aleksandar

Radovi} (veslanje, dvojac - bron-

za, EP za seniore do 23 godine

2009), trener Dejan Guslov; Mili-

ca Mandi} (tekvondo - bronza na

SP za juniore u Istanbulu 2008),

trener Dragan Jovi}.

5

PROJEKAT ZA USPEH: Detalj sa sve~anosti u „Telenoru“

UZDANICA ZA BUDU]NOST:

Ivana [panovi}

LONDON NIJE DALEKO: Grupa

sportista i trenera sa Vladom Divcem,

Sne`anom Samard`i}-Markovi} i

]el-Mortenom Jonsenom

6

DELEGACIJA OK SRBIJE TOKOM DECEMBRA BORAVILA U GRADU DOMA]INU OI 2012.

Posle posete [efildu i Lidsu pro-

{log meseca, delegacija OKS je

u prvoj polovini decembra po-

setila London. U delegaciji su

bili Vlade Divac, predsednik,

\or|e Vi{acki, generalni sekre-

tar, prof. dr Branislav Jevti},

sportski direktor, i Dejan Kozli-

na, marketing menad`er.

U seriji organizovanih sasta-

naka prvi je odr`an sa predstav-

nicima Organizacionog komite-

ta OI (LOCOG). Predstavnici

OKS su dobili informaciju {ta je

ura|eno i na ~emu treba da se

radi u pojedinim sektorima.

Bilo je re~i o poseti OKS [efil-

du i Lidsu. Doma}ini su pohvali-

li takvu saradnju, istakav{i da je

OKS prvi NOK koji je svoje spor-

tiste doveo na trening u Englesku

i da je to sjajan primer za druge.

- Predstavili smo na{ plan ra-

da u predolimpijskim kampovi-

ma. U martu u Lids sti`u pliva~i,

a zavr{ne pripreme za Olimpij-

ske igre mladih odr`a}emo u

ovim centrima - rekao je prof. dr

Branislav Jevti}.

Na{a delegacija je imala prili-

ke da vidi izgled olimpijskog pa-

rka, u kojem se grade olimpijsko

selo, stadion, akvatik centar, ve-

lodrom, dvorana za rukomet i

IBC/MPC. Uprkos ekonomskoj

krizi, gradnja ide po planu.

- U olimpijskom selu je pre-

dvi|en sme{taj za oko 18.000

u~esnika. Blizu je ostalih objeka-

ta. Tu }e se odr`ati oko 27 % ta-

kmi~enja. Za nas su tu bitni atle-

tika, plivanje, vaterpolo, ruko-

met, ko{arka, fudbal... - komen-

tar je \or|a Vi{ackog.

Bilo je re~i i o sme{taju olim-

pijske porodice. U januaru }e

LOCOG dostaviti listu hotela sa

cenama, a do kraja idu}e godine

NOK }e slati svoje zahteve.

Predstavnici medicinskog sek-

tora su rekli da }e u sklopu olim-

pijskog parka biti najmodernija

poliklinika sa svim neophodnim

uslugama. Mogu}e je da na{i le-

kari volontiraju na test takmi~e-

njima.

Tokom OI bi}e organizovan

voz od centra do olimpijskog pa-

rka koji }e ovu razdaljinu prela-

ziti za 7 minuta i zva}e se „Ko-

plje“! Predvi|en je za prevoz svih

akreditovanih lica i mo}i }e dne-

vno da preveze 25.000 osoba! Za

razliku od Pekinga, ne}e posto-

jati olimpijska linija, ali }e zvani-

~na lica imati linije kretanja uz

prednost u saobra}aju.

Ovom posetom, dve godine i

osam meseci pre po~etka Igara,

OKS je dobio izve{taj o svim se-

gmentima koji su nam bili inte-

resantni i neophodni za planira-

nje aktivnosti do OI i tokom OI,

i time potvrdio ozbiljnost da na

najkvalitetniji na~in pripremi

olimpijski tim za u~e{}e na Igra-

ma, gde }e obele`iti 100 godina

od prvog u~e{}a na OI 1912 u

Stokholmu, i gde se o~ekuje na-

{a 100. medalja.

Srbija u ritmu LondonaSATNICA ZA EVROPUSportski sektor je predstavio satnicu ta-kmi~enja i ono {to je najva`nije, bi}eisklju~ivo prilago|ena TV gledaocima uEvropi. Ne}e se dogoditi da finale na100m delfin ^avi} i Felps plivaju u 10ujutro zbog ameri~ke TV stanice CBS.

Sva takmi~enja }e se odr`ati u Lon-donu, osim veslanja i kajak/kanua na je-zeru Iton i jedrednja u Plimutu. Bi}e or-ganizovano vi{e internacionalnih i nacio-nalnih test takmi~enja, na kojima }emo}i da u~estvuju i na{i sportisti.

ULAZNICEPredstavljen je plan naru~ivanja ulazni-ca. Cene }e biti ve}e nego u Pekingu, alii vi{e nego u Atini za oko 15%, Prvo po-ru~ivanje ulaznica bi}e u novembru2010, zatim u aprilu 2011, a kona~na po-tvrda u januaru 2012.

Veliko interesovanje za kupovinu ula-znica je me|u srpskom dijasporom uVelikoj Britaniji, koja broji oko 180.000.

POSETA AMBASADIPrilikom posete doma}inu Olimpijskihigara, organizovan je prijem u Ambasa-di Srbije. Dejanu Popovi}u, ambasado-ru Srbije u Londonu, i njegovim sarad-nicima predstavljene su aktivnosti u pe-riodu do Igara 2012. godine.

Ambasador je obe}ao svu neophod-nu pomo} i saradnju do OI u Londonu.

Pred 30 zvanica, uspe{nih poslovnihljudi (Srba i Engleza), predstavljen je i pro-jekat Srpske ku}e u Londonu tokom OI.

Projekat je izazvao veliko interesova-nje i mnogi `ele da se priklju~e.

7

INTERVJU SNE@ANA SAMARD@I]-MARKOVI], MINISTAR OMLADINE I SPORTA U VLADI REPUBLIKE SRBIJE

U proteklom periodu odr`an je

ve}i broj zna~ajnih sportskih i

dru{tvenih skupova na kojima

su zajedno u~estvovali pred-

stavnici Olimpijskog komiteta

Srbije i Ministarstva omladine i

sporta Vlade Republike Srbije.

Povezanost u radu, stalna koo-

rdinacija i prezentovanje akcija

od kojih bi na{ sport mogao da

ima veliku korist u bliskoj budu-

}nosti samo su deo razloga zbog

kojih smo zamolili ministarku

omladine i sporta Sne`anu Sa-

mard`i}-Markovi} da odgovori

na nekoliko putanja.

��Kako vidite akciju na osno-

vu koje se potencijalnim kandi-

datima za u~e{}e na Olimpij-

skim igrama u Londonu ve} u

prvoj postolimpijskoj godini

omogu}avaju i finansijski obez-

be|uju uslovi za miran rad u

narednom periodu?

- Jedan od osnovnih preduslo-

va za uspeh u sportu, biznisu ili

bilo kojoj drugoj dru{tvenoj ak-

tivnosti jeste dobro planiranje i

utvr|ivanje mera i aktivnosti za

njihovu realizaciju. Tako je i mi-

nistarstvo koje vodim izradilo

Strategiju razvoja sporta za pe-

riod 2009-2013. godine, gde su

upravo definisani prioriteti, ci-

ljevi i mere koji }e slu`iti pobolj-

{anju stanja u sportu. Jedan od

segmenata ove strategije jeste i

razvoj vrhunskog sporta o kojem

danas govorimo. Tada smo sa

~lanovima na{ih radnih grupa

diskutovali kako i na koji na~in

obezbediti najkvalitetnije uslove

za pripreme na{ih olimpijaca za

Olimpijske igre u Londonu 2012.

godine. I upravo ovo potpisiva-

nje ugovora sa sportistima i tre-

nerima jedan je deo tog zajedni-

~kog projekta Olimpijskog komi-

teta Srbije i Ministarstva omladi-

ne i sporta i sponzorskog pula

OKS-a. Na{a zajedni~ka strategi-

ja je da se put novca koji ide za

pripreme olimpijaca za 2012.

bude kontrolisan i usmeren

isklju~ivo prema sportistima i

trenerima i isklju~ivo za pro-

gram njihovih priprema. Da bi

pripreme za OI 2012. bile uspe-

{no realizovane potrebno je do-

bro iskoordinirati sve aktivnosti

i u~esnike u samom procesu.

Dakle, ne sme da se dogodi da

sportisti budu „zbunjeni“, da ne

znaju ko im je finansirao pripre-

me ili njihovo u~e{}e na takmi-

~enju. Zato je zadatak svih nas

da obezbedimo dovoljno sred-

stava za nesmetane pripreme

na{ih olimpijaca i da svi mi, i

vladin i nevladin sektor, kao i

sponzori, znaju za {ta se novac

koristi i za koje akcije je usme-

ren. Odgovornost za realizaciju

ovog projekta je na OKS-u, koji

ima kapacitete da posao obavi

na vrhunskom nivou.

�� Na koji na~in Ministarstvo

omladine i sporta namerava da

prati konkretne programe, po-

sebno {to se o~ekuje da uzme i

zapa`eno u~e{}e u obele`ava-

nju 100 godina olimpizma u Sr-

biji?

- Mislim da }e 100 godina oli-

mpijskog pokreta u Srbiji biti

obele`eno najbolje ako na{i spo-

rtisti imaju redovne pripreme u

trening centru u okviru Republi-

~kog zavoda za sport, dobiju na-

jkvalitetnije suplemente za nji-

hov oporavak, da budu redovno

testirani u Republi~kom zavodu

za sport, da budu redovno kon-

trolisani od strane na{e Antido-

ping agencije, da imaju odgova-

raju}u opremu i rekvizite. Sma-

tram da moramo da budemo ra-

cionalni u tro{enju bud`etskih,

ali i drugih sredstava i da je

osnovni prioritet da se isfinansi-

raju programi sportista. [to se ti-

~e drugih akcija vezano za samu

proslavu, Olimpijski komitet Sr-

bije je zadu`en za realizaciju ove

aktivnosti i to je vi{e pitanje za

njih.

�� U te{koj finansijskoj situa-

ciji ~injenica je da i MOS ima

glavobolju da odredi sredstva

srazmerno `eljama i realnosti.

Ho}e li biti pozicioniranja na

sportove od kojih se o~ekuju vr-

hunski rezultati na u{trb manje

popularnih i uspe{nih i koliko

}e tome doprineti stalna konsu-

ltacija sa Olimpijskim komite-

tom Srbije?

- Po Zakonu o sportu, predlog

za finansiranje nacionalnih spo-

rtskih saveza za 2010. je pripre-

mio Sportski savez Srbije. Prepo-

ruka ve} pomenute Strategije je-

ste da se u taj proces priprema-

nja programa koje }e finansirati

Ministarstvo omladine i sporta

uklju~e i druge organizacije u

oblasti sporta kao {to je Olimpi-

jski komitet Srbije. Tako je i for-

mirana zajedni~ka komisija ove

dve najve}e sportske nevladine

organizacije, koje su pripremile

predlog finansiranja programa

nacionalnih granskih saveza za

2010. Dijalog sa nacionalnim

granskim savezima, Olimpijskim

komitetom Srbije i Sportskim sa-

vezom Srbije je svakodnevan.

Nedavno smo u zgradi MOS-a

organizovali zajedni~ki sastanak

sa generalnim sekretarima i

predstavnicima granskih i op-

{tinskih saveza i otvoreno smo

razgovarali o detaljima vezanim

za finansiranje nacionalnih gran-

skih saveza u 2010.

�� Izjavili ste da su MOS, OKS,

SSS i RZS stubovi srpskog spor-

ta. Planirate li mo`da zajedni~-

ke sastanke, formiranje nekog

tela u koji bi u{li predstavnici

ovih organizacija? Primetna je,

i pored izvesnih neslaganja,

~vrsta povezanost u odre|iva-

nju strategije srpskog sporta,

tako da bi zajedni~ki rad mogao

da doprinese kompletno boljoj

slici o na{em sportu.

- Mi smo prepoznali i ovaj se-

gment koordinacije u Strategiji,

pa sam ve} formirala zajedni~ko

telo, Savet za sport. U Savetu se,

pored predstavnika Olimpijskog

komiteta Srbije, Sportskog save-

za Srbije i Republi~kog zavoda

za sport, nalaze i predstavnici

granskih saveza, istaknuti spor-

tski stru~njaci, predstavnici me-

dija. Savet je imao do sada tri

sednice i po~etkom 2010. ima}e-

mo i ~etvrtu, na ~ijem }e se dne-

vnom redu na}i dva veoma va-

`na dokumenta: Pravilnik o no-

menklaturi sportskih zanimanja

i zvanja i Pravilnik o pravu na

stru~ni rad u sportu. I ova dva

pravilnika je radila Radna grupa

koju je formiralo ministarstvo, a

tu su pored ve} pomenutih spo-

rtskih organizacija u~estvovali i

predstavnici Ministarstva pro-

svete i visoko{kolskih institucija.

Tako }e i ubudu}e svi dokumen-

ti koji defini{u odnose u sportu

prolaziti rasprave unutar Saveta

za sport.

Projekat sa OKS u interesu uspeha 2012.

� OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE SVE^ANO[]U U DOMU NARODNE SKUP[TINE PROGLASIO NAJ

Na tradicionalnoj sve~anosti, u Domu Na-

rodne skup{tine Republike Srbije, obele-

`en je Dan OKS i po 16. put progla{eni su

najuspe{niji sportisti i ekipe, a po prvi put

i najuspe{niji trener godine. Izbor OKS

bio je prilika da se na okupu na|u najzna-

~ajnije li~nosti na{eg sporta, veliki pros-

tor u holu je bio tesan da primi sve one

koji su `eleli da prisustvuju jednom od

najzna~ajnijih dana na{eg sporta.

Savezi su predlagali laureate, a odluku o

najuspe{nijim donelo je Predsedni{tvo

OKS na sednici odr`anoj 14. decembra. Pri-

sutne je pozdravio predsednik OKS Vlade

Divac. Svaki izbor pratio je izvanredan vi-

deo-materijal, ovogodi{nja sve~anost bila

je na izuzetnom nivou u svakom pogledu.

8

NAJUSPE[NIJI SPORTISTA

^AVI] ODBRANIO TITULUSjajni pliva~ Milorad ^avi} „odbranio“ je

naslov osvojen pro{le godine. Tada je predTV kamerama rekao da se nada da }e na SPu Rimu ostvariti odli~ne rezultate i da }e sena}i na istom mestu. Tako je i bilo. Zlato isrebro na najve}em ovogodi{njem takmi~e-nju, jo{ jedna nezaboravna trka sa MajklomFelpsom i svetski rekord na 50 beterflaj do-neli su lako avi}u mesto namenjeno spor-tisti Srbije broj jedan. Priznanje mu je dode-lio predsednik OKS Vlade Divac a izbor jepropra}en, kao i u svim ostalim prilikama,burnim aplauzom.

- Jo{ jednom imam ~ast da primim ovopriznanje, hvala vam puno - rekao je Milorad^avi}, i dodao: - Posle dugog odmora, spre-man sam da se vratim punom treningu. Ni-kada se nisam bolje ose}ao u bazenu, jakosam optimisti~an i o~ekujem dve medalje naEvropskom prvenstvu u 2010. u Budimpe{ti.

PRIZNANJA PARAOLIMPIJCIM

ZASLU@ENO BORISLAI DRA@ENKO

Olimpijski komitet Srbije jelio posebna priznanja paraolcima. Stonoteniserka Borislari}-Rankovi}, prva na EP u \progla{ena je za najuspe{nijmi~arku. Godinu dana ranije druga na Paraolimpijskim igrPekingu.

- Te`e je odbraniti zlato jer tgledaju u tebe i treba da opo~ekivanja. Sre}na sam {to samme uspela, mada nije bilo lakkla je Borislava Peri}-Rankovi

Priznanje je dodeljeno i sjatleti~aru Dra`enku Mitrovi}uovojio zlato u bacanju diska saskim rekordom na svetskom stvu u Bangaloru, Indija.

- Iz Pekinga sam doneo sApetiti su porasli i sada sam bio na svetskom tronu. To je mdalji, jo{ kvalitetniji rad - rekaotrovi}.

Priznanja im je dodelio Vlade

NAJUSPE[NIJA @ENSKA EKIPA

ODBOJKA[ICE ^ETVRTI PUTI ovde se tradicija nastavila. Za najbolju `ensku ekipu progla{ene su odbojka{ice. U ovoj godini

su pobedile u prvoj Evropskoj ligi, bile druge na Univerzijadi u Beogradu, a kao prve u kvalifikaci-jama su se plasirale na svetsko prvenstvo. Priznanje im je dodelio Goran Sorak, marketing direk-tor kompanije „Meraktor S“, zlatnog sponzora OKS.

- O~ekuju nas veliki izazovi. Pre svega planetarni {ampionat 2010. u Japanu, a zatim u Beogra-du godinu dana kasnije i evropski {ampionat. U~ini}emo sve da nastavimo seriju odli~nih rezulta-ta i tako obradujemo Srbiju - rekle su odbojka{ice na sve~anosti.

Biseri sporta

9

JUSPE[NIJE POJEDINCE, EKIPE I STRU^NJAKE ZA 2009.

MA

AVA

e dode-limpij-

ava Pe-\enovi,ju tak-bila je

rama u

ada sviravda{m u to-

ko - re-i}.jajnom

u. On jea svet-prven-

srebro.u Indiji

motiv zao je Mi-

e Divac.

TROFEJ MOK

DR DIKI] ZA BORBU PROTIV DOPINGA

Dobitnik trofeja Me|unarodnog olimpijskogkomiteta, koji je ove godine dodeljen u oblastiborbe protiv dopinga, jeste dr Nenad Diki}, di-rektor Antidoping agencije Srbije. Dr Diki} jeovom prilikom poru~io:

- Najva`nije je da nam sportisti budu zdravi.Imamo jo{ obaveza u edukaciji, situacija bi mo-gla da bude bolja, ali najva`nije je da radimo natome. Siguran sam da }emo biti uspe{ni.

Priznanje dr Diki}u uru~ila je ministarkaomladine i sporta Republike Srbije Sne`anaSamard`i}-Markovi}.

NAJUSPE[NIJA SPORTISTKINJA

TROFEJ U RUKAMANA\INE MAME

Ni kod dama nije bilo dileme. Izvanred-nom trkom na 200 prsno Na|a Higl je „ku-pila“ ne samo Srbiju, ve} ~itav sportskisvet. ^udo iz Pan~eva je koracima od se-dam milja kora~alo u ovoj godini. Od de-vojke, pomalo i anonimne za {iru sportskujavnost, postala je nacionalni heroj, lice sanaslovnih strana. Osvojila je i zla-to na Univerzijadi u Beogradui ~etvrto mesto na Medite-ranskim igrama u Peska-ri. Zbog obaveza nije bilana sve~anosti, a nagraduje primila njena majkaSne`ana Higl. Putem vi-deo-poruke Na|a se obra-tila javnosti:

- Hvala na ova-kvom priznanju,ovo je velika~ast za mene.Nastavi}u dabranim bojesvoje zemljekao {to sam ido sada brani-la. Dava}u svojmaksimum usvakoj trci i na-dam se da }e tobiti dovoljno da ineke naredne go-dine budem progla-{ena za najboljusportistkinju.

NAJUSPE[NIJA MU[KA EKIPA

VATERPOLISTI SEDMI PUTKonkurencija je bila o{tra. Ko{arka{i su

se srebrom na EP vratili na veliku scenu,fudbaleri na impresivan na~in izborili odla-zak na SP. Ipak, rimsko zlato i svetska ti-

tula doneli su jo{ jedno priznanje vaterpo-listima. Sedmi put uzastopno, a osmi putukupno su najbolja ekipa u Srbiji. Nije biloreprezentativaca zbog obaveza u bazenima,a nagradu je od direktora kompanije „Tele-nor“ ]el-Morten Jonsena primio predsed-nik VS Srbije Velibor Sovrovi}.

- Izuzetno je zadovoljstvo biti na ~elu ovakouspe{nog saveza, kao {to je vaterpolo savez.Mnogi nisu verovali u nas, posle velike sme-ne generacija, kad eto - zlato. Tako smo nau-~ili i tako }emo se boriti i dalje, na svakom ta-kmi~enju - obe}ao je Velibor Sovrovi}.

NAJUSPE[NIJI STRU^NJAK

DEJAN UDOVI^I] U ISTORIJI

Prvi put je OKS proglasio inajuspe{nijeg trenera godine.Priznanje je pripalo selektoruvaterpolo reprezentacije Deja-nu Udovi~i}u. Na kormilu sele-kcije je ~etiri godine, a u ovojsezoni je osvojio zlato na SP uRimu, zlato na MI u Peskari ibronzu u SL u Podgorici. Na-gradu mu je predao MarinosStratopulos, predsednik Izvr-{nog odbora Vojvo|anske ban-ke, zvani~ne banke OKS.

- Ovde ima dosta stru~njakakoji su mogli da budu na mommestu. Sre}an sam {to sam pr-vi dobio ovo presti no priznanje.Mi smo pro{le godine rekli {tanam je cilj, Olimpijske igre uLondonu i zlatna medalja. Ra-dimo sve {to smo planirali dabismo se radovali za tri godine- rekao je Dejan Udovi~i}.

a Srbije

11

Predsedni{tvo Olimpijskog komiteta

Srbije odr`alo je osmu sednicu, posled-

nju u 2009. Prisustvovalo je 13 od uku-

pno 22 ~lana. Predsedavao je predsed-

nik Vlade Divac. Predsednik Komisije

za programska pitanja Neboj{a Ili}

podneo je izve{taj sa IV sastanka komi-

sije koja je jednoglasno konstatovala da

su rezultati sportista Srbije unutar Me-

diteranskog i EYOF tima odli~ni.

U dokumentu komisije nalaze se

informacije o toku kvalifikacija spor-

tista Srbije za predstoje}e Zimske oli-

mpijske igre, kao i celovit dokument

organizacionog komiteta Prvih olim-

pijskih igara mladih koje }e odr`ati u

Singapuru avgusta 2010. godine.

U skladu sa kvalifikacionim kriteri-

jumima za ove Igre Predsedni{tvo je

upoznato da YOG tim OKS trenutno

broji 24 sportista, u biciklizmu, vesla-

nju, d`udou, ko{arci, kao i da se o~e-

kuje potvrda o u~e{}u mu{ke odboj-

ka{ke reprezentacije.

Usvojeni su formulari koji sadr`e i

deo o zdravstvenom statusu sportiste

i suplementaciji. Njih }e potpisivati

lekari nacionalnih sportskih saveza

koji su u obavezi da prate i izve{tava-

ju o zdravstvenom stanju sportista i

da izve{taje dostavljaju zdravstvenoj

komisiji OKS. OKS nastavlja svoju

praksu da u programima i takmi~enji-

ma u nadle`nosti OKS sportisti mora-

ju biti zdravi i da njihovo zdravstveno

i trena`no stanje odgovara ostvarenju

vrhunskih sportskih rezultata.

Generalni sekretar predstavio je

plan finansiranja priprema sportista

individualnih sportova prema katego-

rizaciji OKS za OI London 2012. Po pi-

tanju kategorizacije sportista, usvojen

je i zaklju~ak da Komisija za progra-

mska pitanja u saradnji sa TSS razmo-

tri specifi~nost sportista i takmi~enja

u tenisu i shodno tome prilagodi kri-

terijume za razvrstavanje rezultata u

ovom olimpijskom ciklusu.

Predsednik OKS podneo je izve{taj

o u~e{}u delegacije na 38. generalnoj

skup{tini EOK u Lisabonu. Preneo je

informaciju da je OK Srbije poverena

organizacija naredne Generalne sku-

p{tine EOK, koja }e se odr`ati u Beo-

gradu krajem slede}e godine.

U ciklusu za 30. olimpijske igre

kompanija „Dunav osiguranje“

bi}e srebrni sponzor OKS i olim-

pijskog tima na putu za London.

Ugovor o sponzorstvu potpi-

san je 23. decembra u prostorija-

ma „Dunav osiguranja“. Potpise

na dokument su stavili general-

ni direktor kompanije Milenka

Mila Jezdimirovi} i predsednik

OKS Vlade Divac. Na ovaj na~in

renomirana ku}a iz oblasti osi-

guranja pridru`ila se ostalim

partnerima OK Srbije, Ministar-

stvu omladine i sporta, Izvr{nom

ve}u AP Vojvodine i sponzor-

skom pulu u cilju obezbe|ivanja

{to kvalitetnijih uslova za pripre-

me i u~e{}e na takmi~enjima ko-

ja predstavljaju kvalifikacije za

Igre u Londonu.

Milena Jezdimirovi} je u ime

kompanije na ~ijem je ~elu po-

zdravila goste i rekla:

- Verujem da najbolji uvek idu

sa najboljima. Zato smo u kom-

paniji odlu~ili da damo punu po-

dr{ku na{im sportistima, poten-

cijalnim i sigurnim olimpijcima

na putu ka novim uspesima.

Predstavljaju}i „Dunav osigu-

ranje“ generalna direktorka je

dodala:

- Mi smo dru{tveno odgovor-

na kompanija koja `eli da podr-

`i sve one koji radom i uspesima

doprinose promociji Srbije na

najbolji mogu}i na~in. Zaista mi

je velika ~ast {to smo se na{li u

dru{tvu najboljih sportista, ali i

najboljih promotera vrhunskih

ljudskih vrednosti i kvaliteta

Uz zahvalnost zbog potpisiva-

nja ugovora, predsednik OK Sr-

bije Vlade Divac je rekao:

- Na{ sponzorski pul je ja~i za

jo{ jednog ~lana. U ovom ciklu-

su zaokru`i}emo 100 godina

postojanja, 100 godina od prvog

u~e{}a na igrama u Stokholmu.

@elim „Dunav osiguranju“ do-

brodo{licu u srpsku olimpijsku

porodicu.

RENOMIRANA OSIGURAVAJU]A KU]A UZ OKS

Lak{e sa „Dunav osiguranjem“ODR@ANA OSMA SEDNICA PREDSEDNI[TVA

Pripreme za Vankuver i Singapur

BROJNI NA IGRAMA MLADIH:

Ivan Todorov, potpredsednik OK Srbije

NAJBOLJI SA NAJBOLJIM: Milenka

Mila Jezdimirovi} i Vlade Divac

12

JUBILEJ

115 godina Olimpijske revijeMagazin „Olimpijska revija“ u izdanju

MOK prvi put je publikovan 1894. godi-

ne, u vreme kada je ideju o obnavljanju

Olimpijskih igara Pjer de Kuberten tek

po~eo da realizuje. Reprezentativni

magazin je od svog osnivanja za cilj

postavio preno{enje informacija o oli-

mpijskom pokretu {to brojnijoj ~itala-

~koj publici. Vremenom, magazin je

pretrpeo brojne promene i izmene da

bi danas izlazio na tri svetska jezika (en-

gleski, francuski i {panski) u luksuznom

izdanju na 64 strane. Olimpijska revija

izlazi ~etiri puta godi{nje i deli se bes-

platno ~lanovima olimpijskog pokreta

obiluju}i informacijama i temama od

interesa za njih. Od pre izvesnog vre-

mena dostupan je i u elektronskoj ver-

ziji na zvani~nom sajtu MOK.

Odluka MOKNovi vlasnici medalja Merion D`ons

MOK je i zvani~no je dodelio medalje

ameri~ke sprinterke Merion D`ons

osvojene na Igrama u Sidneju 2000.

drugim vlasnicama. D`onsova je, pod-

setimo, diskvalifikovana 12. decembra

2007. sa pet olimpijskih disciplina u

atletici na Igrama 2000. i jednom tak-

mi~enju na Igrama u Atini 2004. po{to

je priznala da je koristila nedozvoljena

sredstva uo~i, tokom i posle 2000.

Zlatna medalja u trci na 100 metara je

oduzeta Amerikanki, ali nikom nije po-

novo uru~ena. Drugo mesto u ovoj trci i

srebro pripalo je Ekatarini Tanou iz Gr~-

ke i Tanji Lorens sa Jamajke, a bronza

Marlen Oti (Jamajka). Na 200 m, trci u

kojoj je D`onsova tako|e osvojila zlato,

sada je na prvom mestu Paulina Dejvis

Tompson sa Bahama, druga Suzantika

Jaja{inge sa Jamajke, a tre}a Beverli Me-

kdonald (Jamajka). Ruskinja Tatjana Ko-

tova osvojila je bronzu u skoku udalj, ko-

ja je donedavno bila u vlasni{tvu Merion.

Sud za arbitra`u u sportu odlu~i}e o su-

dbini medalja ameri~kih {tafeta 4 x 100 i

4 x 400 metara, za koje je do olimpijskog

zlata, odnosno bronze, tako|e tr~ala ova

nekada{nja sportska heroina.

„Koka-kola“ sa {tafetomKompanija „Koka-Kola“, jedan od top

sponzora MOK i partner Olimpijske

{tafete, u~estvuje i u promociji {tafete

povodom Zimskih olimpijskih igara u

Vankuveru. Ona je najdu`a u istoriji oli-

mpijskog pokreta na tlu jedne zemlje,

koja }e do po~etka takmi~enja pre}i

45.000 kilometara.

Program {tafetnog obilaska povodom

Igara 2010. godine za cilj ima da do|e

do najve}eg broja Kana|ana i inspiri{e

sve ljude snagom Olimpijskog plame-

na. Kulminacija {tafetnog prenosa bi}e

12. februara 2010. godine, kada }e je na

sve~anoj ceremoniji otvaranja posred-

stvom televizijskog snimka videti mili-

jarde ljudi {irom sveta.

Seminar za kandidate za 2018.U Lozani je odr`an seminar za grado-

ve kandidate za organizaciju Zimskih

olimpijskih Igara 2018. - francuskog

Anesija, nema~kog Minhena i kineskog

Pjong~anga.

U~esnike je pozdravio i predsednik

MOK @ak Rog. Seminar ima za cilj pre-

nos znanja i informacija korisnih za bu-

du}e organizatore sa posebnim osvrtom

na legate Olimpijskih igara, poruke i

zna~aj koje Igre imaju za odr`ivi razvoj,

ekonomiju i dru{tveni progres. Doma-

}in Zimskih igara 2018. bi}e poznat na

sesiji MOK 6. jula 2011. godine u Durba-

nu u Ju`noj Africi.

SINGAPUR 2010.

Park prijateljstvaUo~i novogodi{njih praznika u gra-

du doma}inu Prvih olimpijskih iga-

ra za mlade Singapuru otvoren je

Park prijateljstva u prisustvu brojnih

olimpijskih asova. Majkl Klim, Vero-

nika Kembel Braun i Asafa Pauel

odvojili su vreme za dru`enje sa oko

400 mladih sportista iz celog sveta

da bi isprobali kako funkcioni{e jed-

na od aktivnosti u kulturno-obra-

zovnom programu koji }e biti sve-

~ano promovisan tokom Igara 2010.

U Parku prijateljstva u~estvova-

li su predstavnici iz oko 130 nacio-

nalnih olimpijskih komiteta ostva-

ruju}i glavni cilj ove akcije, a to je

promovisanje olimpijskih vred-

nosti i sticanja jedinstvenog isku-

stva dru`enjem sa osobama sa

svih strana sveta. U kampu se igra-

lo, diskutovalo i u~estvovalo u ra-

dionicama zajedno sa studentima

Singapurskog univerziteta. Poseb-

nu pa`nju privukla je radionica

pod nazivom „Razgovor sa {am-

pionom“, u kojoj su sportisti i stu-

denti imali priliku da razgovaraju

sa olimpijskim {ampionima, a

Asafa Pauel im je priredio poseb-

no zadovoljstvo i okupirao najve-

}u pa`nju prisutnih.

ZOI U VANKUVERU 2010.

Hokej najpopularnijiDa li biste odvojili 33.000

dolara za dve ulaznice za

hokeja{ku utakmicu sa-

mo da sedite tik iza gola

u finalu olimpijskog tur-

nira? Ovo je pitanje koje

niko od pravih zaljublje-

nika u hokej (naravno pri

tome i dubokog d`epa)

ne postavlja sebi od kada

je po~ela prodaja ulazni-

ca za takmi~enja tokom

Zimskih olimpijskih iga-

ra 2010. godine na sajtu

fanova Zimskih olimpij-

skih igara. Samo tokom

polovine prvog dana

prodaje vi{e od 117 oso-

ba je potra`ilo kartu po ovoj ceni, za finalnu utakmicu koja }e biti odr`a-

na 28. februara.

Vrednost ulaznice kategorije A za finale u hokeju iznosi 1.550 dolara,

dok se na sajtu u ovom trenutku ona procenjuje na oko 30.000 dolara, {to

je gotovo 20 puta vi{e od realne cene. Ukoliko se ostvari prodaja u pome-

nutoj visini, fanovi }e morati da Organizacionom odboru Igara u Vanku-

veru daju 3.000 dolara na ime takse, ali }e prodavac ulaznice zaraditi

27.000 dolara, {to je zapravo 17 puta vi{e nego {to ju je realno platio, dok

}e olimpijski organizatori dodatno zaraditi 6.000 dolara, odnosno ~etiri

puta vi{e od cene ulaznice.

Nisu, me|utim, svi toliko pohlepni... Najjeftnije ulaznice kategorije A

za finalu utakmicu su oko 4.497 dolara u trenutnoj potra`nji.

Drugi najpopularniji doga|aj na Igrama u Vankuveru je ceremonija

otvaranja 12. februara gde je na tr`i{tu ve} 226 ljudi ponudilo svoje ula-

znice na prodaju. Prodaja je po~ela sa sumom od 1.250 dolara, 150 dola-

ra vi{e od prave cene, a ubrzo je toliko porasla da su ~ak ~etiri prodate po

ceni od 29.200 dolara.

Ulaznice za umetni~ko klizanje tako|e su na prodaju, a trenutne pro-

cene su 4.000 dolara za mu{ke discipline i ~ak 8.000 dolara za slobodne

programe `ena.

13

POSLEDNJA SEDNICA MOK-a U 2009.

Zeleno svetlo za nove discipline 2012.Me{oviti dubl u tenisu i izmene u pro-

gramu biciklisti~kih takmi~enja odo-

brene su na poslednjoj sednici Izvr{nog

odbora MOK odr`anog u Lozani. Zah-

tevi pristigli od Me|unarodne teniske

federacije i Me|unarodne biciklisti~ke

unije deo su sistematskih izmena MOK

u cilju osve`enja samog programa, kao

i posve}enosti uklju~enja ve}eg broja

`ena u takmi~enje.

Nova disciplina u tenisu ne}e dove-

sti do pove}anja broja sportista, ali }e

dodati novu vrednost Igrama samom

~injenicom da se sportisti i sportistki-

nje takmi~e zajedno na istom terenu.

Kada je re~ o biciklizmu, `ene }e se ta-

kmi~iti u pet disciplina u Londonu, za

razliku od svega tri koliko ih je bilo na

programu u Pekingu. Kod mu{karaca

broj disciplina se sveo tako|e na pet,

dve manje nego 2008. O~ekuje se da }e

ove promene u biciklisti~kom progra-

mu doprineti da se broj `ena biciklista

pove}a i dostigne 84, odnosno da ~ak

45 % ukupnog broja biciklista budu pri-

padnice `enskog pola. Ovo pove}anje

je zaista ogromno u pore|enju sa Igra-

ma u Pekingu, na kojima je od ukupnog

broja sportistkinja u biciklizmu bilo sa-

mo 19 %.

Mu{karci i `ene sada }e se na Olimpi-

jskim igrama u Londonu takmi~iti u

sprintu, ekipnom sprintu, kejringu - od-

nosno trkama sa motornim vo|stvom,

dohvatno ekipno i omnijum, novoj disci-

plini koja mo`e da se poredi sa deseto-

bojem u atletici, ali u {est takmi~enja ko-

ja se zajedno boduju. Ljubitelji ovog spo-

rta su imali priliku da je vide na svetskim

prvenstvima.

Me|unarodni olimpijski komitet je

dobio zahteve od 17 me|unarodnih

sportskih federacija za izmene u pro-

gramu, ali je to zaista u~inio samo za

dva sporta.

SASTANAK U LOZANI

London 2012.Organizatori Olimpijskih

igara u Londonu 2012. go-

dine sa ponosom su na sa-

stanku u Lozani prezento-

vali dosada{nji progres u

organizaciji Igara.

Sebastijan Koe, predsed-

nik Organizacionog komi-

teta, tim povodom je pose-

bno govorio o statusu spo-

rtskih objekata, popularno

nazvanih „5 veli~anstve-

nih“, operacionom planu,

komercijalnom programu i

anga`ovanju ~itave zemlje

u organizaciji Igara.

IZBOR ZA NOVE ^LANOVE MOK

[estoro kandidataIzvr{ni odbor MOK imenovao je {est

kandidata - tri mu{karca i tri `ene za

izbor u MOK koji }e biti odr`an na 122.

sesiji uo~i Zimskih olimpijskih igara u

Vankuveru u februaru 2010. godine. No-

minovani su:

- Njegovo viso~anstvo princ Fejsal bin

Al Husein jordanski, predsednik Olimpi-

jskog komiteta Jordana.

- Marija dela Soledad Kasado Estupi-

njan iz [panije, predsednik Me|unarod-

ne triatlon Unije.

- Beri D`on Majster (Novi Zeland), ge-

neralni sekretar Olimpijskog komiteta

Novog Zelanda i olimpijski {ampion u

hokeju.

- Dagmavit @irmaj Berane iz Etiopije,

generalni sekretar Olimpijskog komite-

ta Etiopije.

- Patrik Mekved iz Irske, predsednik

Me|unarodne biciklisti~ke unije.

- Jang Jang iz Kine, olimpijska {ampio-

nka u brzom klizanju, jo{ uvek aktivni

sportista.

MOK trenutno ~ini 112 ~lanova od

maksimalnih 115. Do kraja ove godine

isti~e mandat Nemcu Valteru Trogeru,

Ma|aru Tama{u Ajanu, Kinezu Zenliang

He i Portugalcu Fernandu Lima Belu.

Skija{i u „Pti~jem gnezdu“

Sudbina olimpijskih stadiona ~e-

sto se poredila sa sudbinom be-

lih slonova, posebno kada su u

pitanju glamurozna izdanja po-

put poslednjeg stadiona pod na-

zivom „Pti~je gnezdo“ u Pekin-

gu. Kinezi, me|utim, demantuju

pravilo ve} tokom novogodi{njih

praznika Olimpijski stadion u

Pekingu bi}e adaptiran u park

zimskih sportova.

Na objektu izgra|enom za po-

trebe Olimpijskih igara 2008. go-

dine dominira}e male ski-staze

prekrivene ve{ta~kim snegom.

- @eleli bismo da za vreme no-

vogodi{njih praznika ljudima

omogu}imo interesantan i ra-

znovrstan zimski program - izja-

vio je tim povodom vo|a projek-

ta Ksijan Jung.

Izgradnja olimpijskog stadio-

na ko{tala je organizatore Igara

blizu 450 miliona dolara, a samo

za njegovo odr`avanje godi{nje

je potrebno izdvojiti oko 50 mi-

liona dolara.

Posle Igara 2008. godine na

„Pti~jem gnezdu“ su se odr`ala

samo dva velika doga|aja: finale

italijanskog fudbalskog Super-

kupa, u kojem je Lacio pobedio

Inter sa 2:1 i opera „Turandot“ u

re`iji Zanga Jimoa, odr`ana po-

~etkom oktobra, ~ime je prosla-

vljen na 60. ro|endan Narodne

republike Kine. Kapacitet olim-

pijskog stadiona u Pekingu je od

91.000 mesta.

NA OLIMPIJSKOM STADIONU U PEKINGU ZIMSKI SPORTOVI

14

KVIZ

AKTIVNOSTI FONDA SPORTA I OLIMPIZMA - MALI PODSETNIK ZNANJA

Gospodari bazenaRetki su bili oni koji su mogli da, pre samo

dve godine, pretpostave da }e plivanje do`i-

veti ovako veliki razvoj, a sportisti Srbije re-

zultatske uspehe na svim me|unarodnim ta-

kmi~enjima. Kada je re~ o tzv. vodenim spo-

rtovima, odnosno onima koji su pod okri-

ljem Me|unarodne pliva~ke federacije FINA,

nekako smo tradicionalno navikli na uspehe

vaterpolista. Ove godine, me|utim, titula na-

juspe{nije sportistkinje u svim izborima i an-

ketama pripada Na|i Higl, a Milorad ^avi},

drugu godinu zaredom, najuspe{niji je spo-

rtista na{e zemlje. Svetski {ampioni, vater-

polo ekipa Srbije, je po odluci Predsedni{tva

OKS, sedmu godinu zaredom „naj“ mu{ki

tim, a Dejanu Udovi~i}u pripala je ~ast da

bude najuspe{niji trener u prvom takvom

izboru u istoriji OKS. Plivanje i vaterpolo su

po svemu dve sportske dicipline po kojima

se sportisti na{e zemlje danas isti~u na me-

|unarodnoj sportskoj sceni.

KADA ISTORIJA

BELE@I PO^ETKE

PLIVANJA?

Plivanje je poznato jo{ od prai-

storijskog doba, na osnovu cr-

te`a prona|enih u tzv. „pe}ini

pliva~a“ u okolini Vadi Surea u jugo-

zapadnom delu Egipta. Prvi pisani po-

men je u epovima o Gilgame{u, Odi-

seji i Ilijadi, 2000. godine pre na{e ere.

Ovaj sport bio je na programu od pr-

vih modernih Letnjih olimpijskih iga-

ra 1896. godine u Atini i smatra se, za-

jedno sa atletikom i gimnastikom, za

najpopularnije olimpijske sportove.

U Atini 1896. godine, takmi~enja su

odr`ana na otvorenom moru, jer or-

ganizatori nisu `eleli da tro{e novac

za konstrukciju bazena. Takmi~enja

su odr`ana u zalivu Zea u Pireju, a

start i cilj ozna~avao je konopac ve-

zan za dva plovka. Zvani~no, posto-

jale su tri discipline: 100 m, 500 m i

1200 metara slobodno, kao i discipli-

na 100 m za gr~ke pomorce koja ni-

je bila na zvani~nom programu.

Iako su sve tri discipline bile istog da-

na, Alfreda Hajo{ iz Ma|arske bio je

pobednik u ~ak dve, na 100 i 1200 m

slobodnim stilom i tako postao prvi

takmi~ar u istoriji OI, vlasnik dve me-

dalje. Paul Nojman iz Austrije pobe-

dio je na 500 m slobodno.

Ve} u Parizu 1900. godine pliva se i le-

|no, sa preprekama, a ronjenje na 60

metara je bilo olimpijska disciplina.

Vremenom se discipline defini{u,

uvodi se prsni stil, a poslednji na pro-

gram Olimpijskih igara „u{ao“ je del-

fin odnosno leptir

stil u Melburnu

1956. godine. @e-

ne su se prvi put

takmi~ile u

ovom sportu

na Igrama u

S t o k h o l m u

1912. godine.

KADA PO^INJE

ISTORIJA VATERPOLA?

Prete~a vaterpola je sportska igra

nastala 1869. godine u Velikoj

Britaniji, u `elji sportskih stru-

~njaka da u „jednoli~no“ plivanje

unesu vi{e `ivosti. Prva utakmica li-

~ila je malo na dana{nju, ali je od-

mah privukla veliki broj mladih ljudi

koji su je nazvali „ragbi u vodi“. Lon-

donski pliva~ki savez formira komi-

siju sa zadatkom da napravi pravila

igre. Prva pravila vaterpola napisao

je Vilijam Vilson 1876. godine u Glaz-

govu, a prva odigrana utakmica bila

je na ome|enoj reci Di. Dugo vreme-

na svaka ekipa je imala po 12 igra~a.

Vaterpolo ubrzo po~inje da se igra

na ameri~kom kontinentu, u zatvo-

renim plivali{tima, ali bez golova, ta-

ko da je zadatak igra~a bio da sa lo-

ptom u ruci dodirnu odre|eno me-

sto na ogradi bazena. U Evropi kra-

jem 18. veka po~inju da ga igraju Ne-

mci, pa Austrijanci, zatim Belgijan-

ci, Francuzi i Ma|ari.

Uz fudbal, najstariji je ekipni spo-

rt koji se pojavio na programu Olim-

pijskih igara, ve} 1900. godine, i igra

se u kontinuitetu do danas, osim

1904. godine. Prvi pobednici bili su

Britanci, a najuspe{niji u istoriji Iga-

ra Ma|ari sa 15 olimpijskih medalja

(devet zlatnih, tri srebrne i tri bron-

zane medalje). @ene su prvi put igra-

le vaterpolo utakmicu na Igrama u

Sidneju 2000. godine.

U Evropi, ~iji timovi danas domi-

niraju svetskom scenom, prvo prve-

nstvo odr`ano je 1926. godine u Bu-

dimpe{ti, a Beograd je 1973. godine

bio doma}in prvog Svetskog prven-

stva u ovom sportu.

KO SU NAJUSPE[NIJI

PLIVA^I SVIH

VREMENA?

Te{ko je govoriti ko je najuspe-

{niji sportista u istoriji jednog

sporta, bez obzira na trijumfe,

~ak i na olimpijskoj sceni. Ipak, po-

sle osvojenih osam zlatnih medalja

na Igrama u Pekingu, ameri~ki pli-

va~ Majkl Felps je postigao podvig

koji je ispisao potpuno novu strani-

cu u istoriji sporta uop{te. Njegov

uspeh 2008. stavio ga je na lestvicu

najuspe{nijih svih vremena, ispred

Marka [pica i njegovih sedam zlat-

nih odli~ja na Igrama u Minhenu

1972, rekord koji je decenijama odo-

levao vremenu, novim tehnologija-

ma u ovom sportu, sjajnim pliva~-

kim {kolama koje su se pojavljivale...

Sportski zaljubljenici, a posebno

ljubitelji statistike, u `elji da mate-

mati~ki daju odgovor na ovo neza-

hvalno pitanje, nedavno su napravi-

li sistem kalkulacija u cilju rangira-

nja najboljih pliva~a (Ejmi Rozvoter

tabela). Po ovom indeksu, svaka me-

dalja sa odre|enog takmi~enja nosi

odre|en broj poena i opet, nije isti

broj poena za svaku disciplinu (po-

jedina~no zlato i {tafeta), a svetski

rekordi tako|e nose odre|eni broj

poena. Na osnovu ovog indeksa, Fe-

lps je ubedljivo na prvom mestu sa

~ak 286 bodova (od kojih je tre}inu

dobio samo na Igrama u Pekingu)

ispred [pica sa 166,5 bodova, a po-

sebno iznena|enje je da su D`ejms

Haket sa 139 i Pirsola sa 138 na tre-

}em i ~etvrtom mestu. Australijanac

Jan Torp, poznat po nadimku „Tor-

pedo“ sa Igara u Sidneju 2000. godi-

ne, na osnovu ove tabele je na tek

petom mestu, sa 136 poena.

KO IGRA NAJBOLJI

VATERPOLO?

Dr`ave u kojima se igra jak re-

prezentativni vaterpolo da-

nas su su{tinske zemlje

Evrope. Na prvom mestu naravno

je aktuelni {ampion sveta Srbija,

slede je Ma|arska, Hrvatska, Rusi-

ja, Italija, Gr~ka, Nema~ka, [pani-

ja, SAD, Australija, Crna Gora, ali i

Slova~ka i Francuska dr`e priklju-

~ak ovoj grupi. Najvi{e uspeha na

kontinentalnim (Evropsko prven-

stvo u vaterpolu) i svetskim prven-

stvima imale su Srbija i Crna Go-

ra/SFR Jugoslavija, Ma|arska, SS-

SR, Italija, [panija.

U me|unarodnim klupskim tak-

mi~ewima, dobar uspeh imale su

ekipe iz Srbije (isti~u se Partizan

Beograd - {est puta evropski prvak,

i VK „Be~ej“), Crne Gore (VK „Ja-

dran Herceg Novi“ i VK „Primo-

rac“), zatim ekipe iz Italije (Posilipo

Napulj, Pro Reko i Peskara), Hrvat-

ske (isti~u se Mladost iz Zagreba,

Jug iz Dubrovnika i Jadran iz Splita),

Ma|arske (Honved, Va{a{, BVSC i

Ujpe{t Torna), Rusije, Nema~ke

([pandau Berlin), [panije (Barselo-

na), a u 21. veku i klubovi iz Gr~ke

posti`u uspehe.

Milorad ^avi} (1984) osvojio je prvu olim-

pijsku medalju za Srbiju u isto-

riji ovog sporta u na{oj ze-

mlji, srebro na Igrama u Pekingu

2008. godine na 100 m delfin, u

jednoj od najuzbudljivijih trka svih

vremena u kojoj je za treptaj oka,

stotinku, izgubio od Amerikanca

Majkla Felpsa. Ove godine, u trci

na 50 m delfin na Svetskom prve-

nstvu u Rimu postao je {ampion, a

na 100 m delfin vice{ampion sve-

ta. Vlasnik je i zlatne medalje na 50

m delfin, na prvenstvu Evrope u Ajn-

dhovenu 2008. godine. Milorad ^a-

vi} je u~estvovao na Igrama u Sid-

neju kao 16-godi{njak na kojima

nije ostvario zapa`en rezultat, i

u Atini 2004. godine.

Vaterpolo reprezentacija

ni`e uspehe na olimpijskoj sceni od 1952. godine

i Igara u Helsinkiju, sa pauzom tokom 90-ih, da bi

od 2000. godine u kontinuitetu osvajali olimpijske

medalje, svih boja osim zlatne. Poslednju zlatnu

medalju vaterpolisti su osvojili na Igrama u Seu-

lu, od ukupno tri u istoriji (prva u Meksiko Sitiju

1968, potom u Los An|elesu 1984. godine i na ve}

pomenutim Igrama 1988. godine). Pored zlatnih,

na{i vaterpolisti su osvojili pet srebrnih i dve bro-

nzane olimpijske medalje.

OLIMPIJSKI ASOVI