� STRANA 3� STRANA 11

Prvi korakAdeka i OKS

Saradnja saKipranima

ODBROJAVANJEdo Vankuvera 096

SRPSKI ADUT JELENA LOLOVI]

PRIMOPREDAJA OLIMPIJSKA

BAKLJA NA PUTU KA VANKUVERU

Njegova ekselencija Horner Mavro-

matis bio je 30. septembra gost Oli-

mpijskog komiteta Srbije. Njegovi

doma}ini su bili predsednik OKS

Vlade Divac i generalni sekretar

\or|e Vi{acki. U obostrano kori-

snom razgovoru gospodin Mavro-

matis je predstavio potpisan Me-

morandum o razumevanju izme|u

ministarstva obrazovanja i kulture

Kipra i Ministarstva omladine i

sporta Srbije.

Tom prilikom ugledni gost je pre-

neo `elju Olimpijskog komiteta Ki-

pra da se Protokol o saradnji potpi-

{e sa Olimpijskim komitetom Srbi-

je. Po tom sporazumu bila bi pre-

dvi|ena saradnja u svim aspektima

sporta. Od takmi~ara i struke do

borbe protiv dopinga i nasilja.

Pri~a je dobila svoj epilog kada su

~elnici na{eg Olimpijskog komite-

ta bili dva dana gosti kolegama iz

Olimpijskog komiteta Kipra.

Na sve~anoj konferenciji za me-

dije u Nikoziji 5. novembra potpi-

san je ranije dogovoreni Memoran-

dum o saradnji i razumevanju u

oblasti sporta izme|u nacionalnih

olimpijskih komiteta Srbije i Kipra.

Ovaj Memorandum predstavlja

nastavak saradnje prema ve} pos-

toje}em Memorandumu o razume-

vanju, koji je potpisan izme|u mi-

nistarstva obrazovanja i kulture Ki-

pra i Ministarstva omladine i spor-

ta Srbije. Potpisani memorandum

izme|u dva olimpijska komiteta

baziran je na razvijanju saradnje u

oblasti sporta. Saradnja }e se odvi-

jati na razli~itim poljima: razmeni

sportskih kampova, edukaciji tre-

nera, borbi protiv dopinga, unapre-

|enju menad`menta u sportu, spe-

cijalnim programima sportske me-

dicine, programu „Sport za sve“.

Dva olimpijska komiteta razmenji-

va}e iskustava u organizaciji spor-

tskih takmi~enja i informacije u

oblasti olimpijskog obrazovanja

itd.

Potpisnici Memoranduma su

predsednik OKS Vlade Divac i

predsednik kiparskog olimpijskog

komiteta Uranios Jonides.

Tokom ove posete, predstavnici

Olimpijskog komiteta Srbije, u

pratnji generalnog sekretara Vesla-

~ke federacije Kipra Efti~iosa Odi-

seosa, pored ostalog, imali su prili-

ku da obi|u trena`ni objekat za ve-

slanje u Kuris Damu u Limasolu.

Saradnja koja je potpisivanjem

Memoranduma po~ela izme|u na-

cionalnih olimpijskih komiteta Sr-

bije i Kipra traja}e naredne ~etiri

godine, sa idejom da se po isteku

tog perioda produ`i.

Pro{le godine srpski sportisti su

preko svog Olimpijskog komiteta

prvi koristili vrhunske mogu}nosti

kakve pru`aju sportski centri u Li-

dsu. Izvanredne utiske sa priprema

su poneli: biciklisti, pliva~i, skaka-

~i u vodu i gimnasti~ari.

Srbija je prva koristila besplatno

usluge ovih centara i saradnja koja

je o~igledno u interesu brojnih na-

{ih sportista se nastavlja. Podseti-

mo da je ~itava pri~a po~ela u ma-

ju pro{le godine, kada je u na{oj

Privrednoj komori potpisan Me-

morandum o saradnji sa gradona-

~elnicima Lidsa i [efilda.

Za 9. novembar predvi|en je

odlazak u pomenute gradove pred-

sednika Vlade Divca, generalnog

sekretara \or|a Vi{ackog i marke-

ting menad`era Dejana Kozline.

- Predvi|en je niz aktivnosti. Sre-

{}emo se sa Sebastijanom Kouom,

predsednikom Organizacionog ko-

miteta Olimpijskih igara 2012.

Predsednik Divac i generalni se-

kretar Vi{acki mo}i }e da se uvere u

sjajne mogu}nosti koje pru`aju

sportski objekti u ova dva grada.

Nesumnjivo je da bi broj na{ih spo-

rtista koji bi besplatno mogli da se

pripremaju tamo mogao da bude

jo{ ve}i - re~i su Dejana Kozline.

[iroka je lepeza sportova ~iji bi

predstavnici mogli da treniraju.

Atleti~ari imaju izvanredan institut

u [efildu, svoje mesto bi lako mogli

da na|u predstavnici u borila~kim

disciplinama, stonoteniseri...

- Razgovara}emo i o predolimpi-

jskim kampovima i njihovoj budu-

}nosti. Zaista srpski sport bi mogao

iz ove saradnje da izvu~e ogromnu

korist nevezano za ~injenicu da je

London doma}in narednih Igara.

Predstavnici Olimpijskog komi-

teta Srbije sre{}e se i sa predstavni-

cima na{e dijaspore, bi}e tu i zame-

nik ambasadora. Na kraju, bi}e re-

~i i o sastanku koji Olimpijski komi-

tet Srbije u decembru o~ekuje u Lo-

ndonu, a tada }e biti daleko vi{e go-

vora o takmi~enju koje nas o~eku-

je za tri godine.

3

� SJAJNI USLOVI U ENGLESKOJ ZA PRIPREME SRPSKIH SPORTISTA

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

Otvorena vrata [efilda i Lidsa

NASTAVAK USPE[NOG POSLA:

Dejan Kozlina i \or|e Vi{acki

� POTPISAN UGOVOR O SARADNJI SA OK KIPRA

Srbija i Kipar u istom ritmu

� PRE PO^ETKA EVROPSKOG PRVENSTVA [AHISTI BILI GOSTI OK SRBIJE

Novi Sad je tokom oktobra bio

doma}in velike {ahovske smotre,

ekipnog prvenstva Evrope. U `e-

lji da pru`e podr{ku na{im maj-

storima na 64 polja, predstavnici

Olimpijskog komiteta Srbije,

predsednik Vlade Divac i general-

ni sekretar \or|e Vi{acki priredi-

li su prijem za ~lanove mu{ke i ̀ e-

nske nacionalne selekcije Srbije.

Predsednik [ahovskog saveza

Srbije Milutin Karaklaji}, uz za-

hvalnost za prijem, rekao je:

- Ulo`ili smo veliki trud u or-

ganizaciju prvenstva Evrope.

Novi Sad je tako|e u~inio sve da

bude vrhunski doma}in, tako da

sa te strane takmi~enje do~eku-

jemo potpuno spremni. S druge

strane, ube|en sam da su na{i

selektori Branko Damljanovi}

kod mu{karaca, odnosno Nenad

Risti} kod {ahistkinja izabrali na-

jja~e postave i da ne}emo biti ra-

zo~arani kada se spusti zavesa

na takmi~enje.

U Novom Sadu je pre 19 godi-

na odr`ana {ahovska Olimpija-

da, a ove sezone nema kvalitet-

nije priredbe od ekipnog prven-

stva Evrope.

- Na{a je `elja da probudimo

{ah u Srbiji i da ostvarimo rene-

sansu u sportu koji nam je neka-

da donosio pregr{t medalja - do-

dao je Karaklaji}.

Predsednik Vlade Divac po`e-

leo je na{im najboljim {ahistima

puno uspeha.

- Na{ prvi zadatak je da Olimpi-

jskom komitetu vratimo poziciju

koju on na nivou dr`ave zaslu`u-

je. Tako }emo lak{e pomagati

sportskim savezima da ostvare

svoje planove. Naravno da tu mi-

slim i na {ahiste, jer ova igra nam

je u pro{losti donela dosta rados-

ti. @elim vam da imate dobru vi-

ziju i stalno pozitivan duh - rekao

je Divac.

U ime {ahista govorili su Alisa

Mari} i selektor mu{ke reprezen-

tacije Branko Damljanovi}. Obo-

je su istakli da je pred ovim sele-

kcijama vreme.

Razmenjeni su i pokloni izme-

|u dvojice predsednika, a na

kraju je Vlade Divac rekao:

- Va`no je u~estvovati, ali je

va`no i posti}i dobar rezultat.

4

U organizaciji Olimpijskog komite-

ta Srbije, Vesla~kog saveza Srbije i

uz podr{ku programa Olimpijske

solidarnosti, 24. oktobra odr`an je

seminar za vesla~ke trenere. Uspe-

{an doma}in bio je Fakultet za spo-

rt i fizi~ko vaspitanje Univerziteta

u Beogradu.

Raduje podatak da je seminaru

prisustvovalo preko 50 stru~njaka,

koji su mogli da ~uju zaista izvan-

redna predavanja vrhunskih stru-

~njaka.

Milo{ Jan{a, selektor slovena~ke

reprezentacije, govorio je o zavr-

{nom pripremnom periodu, kao i o

treninzima pred najve}a takmi~e-

nja. Gost iz Hrvatske, trener Nikola

Brali}, govorio je na temu „[telova-

nje - trimovanje vesla~kih ~amaca“

i „Godi{nji ciklus treninga - pripre-

mni period“. Biv{i selektor austrij-

ske reprezentacije mr Milan Ba}a-

novi} predstavio je Projekciju ra-

zvoja rezultata u veslanju do 2012,

kao i neophodne energetske kapa-

citete neophodne za ostvarivanje ci-

ljnih rezultata u 2012. godini.

Na{ trofejni stru~njak Neboj{a

Ili} odr`ao je predavanje na temu

„Program rada juniorskog dvojca

u 2009, sa osvrtom na selekciju

kroz Program identifikacije mla-

dih talenata“.

PREZENTACIJA U RZ ZA SPORT

Nauka u slu`bi rezultataU Republi~kom zavodu za

sport, prvom Nacional-

nom trena`nom centru,

odr`ana je prezentacija ka-

paciteta Zavoda u merenju

sposobnosti pomo}u kojih

se u plivanju ostvaruje vr-

hunski rezultat. Ovom do-

ga|aju prisustvovali su mi-

nistarka omladine i sporta

Sne`ana Samard`i}-Mar-

kovi}, predsednik Olimpi-

jskog komiteta Srbije Vla-

de Divac, generalni sekre-

tar \or|e Vi{acki i na~el-

nik odeljenja za sport u

Ministarstvu omladine i

sporta Dragan Atanasov.

Na{i vrhunski pliva~i

Na|a Higl i Ivan Len|er

u~estvovali su u protokoli-

ma kojima su pra}eni ga-

sni i ventilatorni parame-

tri nakon plivanja, odre|i-

vanje nivoa laktata krvne

plazme i merenja parame-

tara mi{i}ne sile na pliva-

~kom ergometru. Za mo-

tori~ko testiranje kori{}en

je pliva~ki ergometar koji

omogu}ava pra}enje oko

80 biomehani~kih varija-

bli. Demonstriran je i apa-

rat k4 b2 za odre|ivanje

direktne potro{nje kiseo-

nika kako bi se utvrdila

trenutna funkcionalna

sposobnost sportiste.

Vlade Divac je bio zado-

voljan vi|enim:

- Pozitivno sam iznena-

|en. Kada sam poslednji

put bio ovde, ni{ta nije bilo

kao danas. Fantasti~ni su

uslovi za usavr{avanje spo-

rtista i medicinski tretman.

Sve {to nam je nedostajalo

godinama danas imamo u

republi~kom zavodu za

sport. Dakle, rezultati na{ih

sportista }e sigurno biti jo{

bolji.

ODR@AN SEMINAR ZA TRENERE U VESLANJU

Masovan odziv na va`ne teme

Magija igre na 64 polja

@ELJNI[AHOVSKERENESANSE:Vlade

Divac sa

~elnicima

[ahovskog

saveza Srbije

na prijemu

u OKS

5

Dugo i pedantno pripreman, Oli-

mpijski kongres u Kopenhagenu

ispunio je o~ekivanja, a kao svoj re-

zultat dao je 66 preporuka ~lanovi-

ma i po{tovaocima organizacije

koja se svojom snagom, po mnogi-

ma, meri sa snagom Ujedinjenih

nacija. Doprinose velikoj manife-

staciji putem u~e{}a u virtuelnom

Olimpijskom kongresu, u posled-

nje dve godine, dalo je vi{e od 1700

njegovih ~lanova, a u onlajn kon-

sultacijama koordinisano je pet

klju~nih tema: sportisti, Olimpijske

igre, struktura pokreta, Olimpizam

i mladi i digitalna revolucija.

Najve}u pa`nju javnosti, posle

skupa u Kopehnagenu, zaokupile

su teme o mladima i digitalnoj re-

voluciji, odnosno rezolucije koje se

odnose na ova dva, po mnogima

najva`nija pitanja u godinama

pred nama kada je re~ o odr`anju i

razvoju olimpijskih vrednosti, sa-

mih Igara i pokreta koji se prostire

na svih pet kontinenata.

Na~ini predstavljanja olimpijske

ideje u digitalnoj formi, kroz upo-

trebu novih tehnologija, bili su

glavna tema. Jedna od preporuka

Kongresa odnosi se na ja~anje par-

tnerstva sa industrijom kompjute-

rskih igara u cilju „istra`ivanja mo-

gu}nosti koje mogu da podstaknu

fizi~ke aktivnosti i praksu sa name-

rom popularizovanja sporta me|u

razli~itim generacijama ljubitelja

kompjuterskih igara“.

Po preporukama sa Kongresa,

Olimpijske igre mladih u Singapuru

2010. godine su tako|e prilika koju

ne treba propustiti kada je re~ o in-

formisanju me|unarodnih sport-

skih federacija i drugih ~inilaca

MOK-a o spajanju sporta sa obrazo-

vanjem i kulturom mladih. Prve Igre

za mlade od 15 do 18 godina odr`a-

}e se u Singapuru 2010, a prate ih Zi-

mske igre mladih u Insbruku 2012.

Cilj Igara je da poslu`e stvaranju ge-

neracija koje }e potom nastaviti da

u svojim zemljama budu ambasa-

dori olimpijskih vrednosti i podsti-

~u na bavljenje sportom.

Jedna od tako|e va`nih odluka

sa XXIII olimpijskog kongresa od-

nosi se na va`nost bavljenja fizi~-

kim aktivnostima u svim uzrastima

i tim povodom su se delegati na

Kongresu svojevrsno obavezali da

u svojim zemljama podstaknu sa-

radnju sa dr`avnim i sportskim or-

ganizacijama u cilju stvaranja {to

ve}eg broja sportskih objekata i {to

vi{e sporta tokom {kolovanja.

- Olimpijski kongres bi}e zapam-

}en kao Kongres mladih i sportista.

Doneo je jasne pravilnike koji treba

da slu`e mladim ljudima, sportisti-

ma i tra`enju novih na~ina kako da

se podele Olimpijske vrednosti sa

onima koji su u srcu olimpijskog po-

kreta - istakao je ovim povodom @ak

Rog, prvi ~ovek MOK-a.

O~ekivano, bez velike pompe u

javnosti, protekao je i reizbor pr-

vog ~oveka MOK-a. @ak Rog je na

glasanju tokom 121. sesije ponovo

dobio poverenje ~lanova sa 88 gla-

sova „za“ i jednim „protiv“.

- Imamo mnogo da radimo, a

prioritet su preporuke sa upravo za-

vr{enog Kongresa. Posebno va`ne

su nam predstoje}e Igre u Singapu-

ru i Insbruku. @elimo da smanjimo

jaz izme|u sporta u razvijenim i ze-

mljama u razvoju, izme|u mu{ka-

raca i `ena... Na{ osnovni cilj je da

sport stavimo u slu`bu ~ove~an-

stva, da inspiri{e mlade i stare, da

sportisti budu primer vo|stva, da

promovi{emo Olimpijske vrednos-

ti fer-pleja, po{tovanja, so-

lidarnosti i izuzetnosti.

@ak Rog je na mesto

prvog ~oveka olimpij-

skog pokreta izabran

prvi put 2001. u Mo-

skvi kao osmi pred-

sednik u istoriji MOK-

a. Od tada ova organi-

zacija je preduzela

seriju reformi u na-

meri da o~uva Igre

kao sportski doga-

|aj broj 1 u svetu i

da organizacija

MOK postane pri-

mer dobrog ruko-

vo|enja u spor-

tu. Me|u pro-

menama ostva-

renim u dosa-

da{njem manda-

tu, vidljive su one u olimpi-

jskom sportskom programu,

u pobolj{anju su|enja na ta-

kmi~enjima, agresivnoj bor-

bi protiv dopinga, koracima

koji dovode do smanjenja fi-

nansijskih tro{kova za same

Igre dok se sredstva usmera-

vaju ka MOK-u, MF-u i Olim-

pijskoj solidarnosti u cilju po-

maganja programa koji su na-

menjeni sportistima. Tako|e,

u poslednjih osam godina,

MOK je pomogao programe

koji se ti~u {irenja olimpijskih

vrednosti putem razvoja obra-

zovanja, kulture, `enskog na-

predovanja, brige o `ivotnoj

sredini i sporta za sve.

[EST NOVIH ^LANOVA MOK

Na Kongresu u Kopenhagenu ~lanovi Me|unarodnog olimpijskogkomiteta postali su: Jumilka Ruiz Luasez (Kuba), Ri~ard Peterkin(Santa Lucija), princ Danske Frederik, Abu Gumel (Nigerija), Abib Ab-dul Nabi Macki (Oman), Lidija Nsekera (Burundi) i Goran Peterson([vedska).

POSLE OLIMPIJSKOG KONGRESA U KOPENHAGENU

Prioritetmladima i sportistima

XXI ZOI 2010.

Srbija }e imati predstavnike u

alpskom i nordijskom skijanju i

snoubordu. Na{ tim broja}e na-

jmanje pet sportista, kona~na li-

sta bi}e poznata 16. januara

Preostala su tri meseca do po-

~etka Zimskih olimpijskih igara

u Vankuveru (od 12. do 28. fe-

bruara 2010. godine), a organi-

zatori takmi~enja nedavno su

pustili i poslednju seriju karata

za takmi~enja kojih i nije ih

preostalo mnogo, osim za karli-

ng i hokej. Za preostalih pet

sportova na programu ZOI: san-

kanje, skijanje, klizanje, biatlon

i bob interesovanje je ve} dovo-

ljno veliko da se pored sjajnih

takmi~enja o~ekuje i odli~na at-

mosfera na stazama, odnosno

dvoranama u olimpijskom Van-

kuveru.

Na zimskoj smotri najuspe{ni-

jih sportista sveta Srbija }e biti

sigurno predstavljena u tri spor-

tske discipline: alpskom i nordi-

jskom skijanju i biatlonu. U

ovom trenutku, a zapravo sve do

16. januara 2010. kada na osno-

vu ostvarenih kvota, odnosno

kvalifikacija, Me|unarodni oli-

mpijski komitet bude prezento-

vao listu kandidovanih za ZOI,

ne mo`emo sa sigurno{}u govo-

riti o ta~nim imenima na{ih u~e-

snika. Ipak, za pojedince je goto-

vo izvesno da }e ostvariti pravo

na u~e{}e u Igrama. Jelena Lolo-

vi}, u~esnica Igara 2002. u Solt

Lejk Sitiju i 2006. u Torinu, ne-

davno je startovala sezonu u~e-

{}em na prvoj trci Svetskog ku-

pa i od nje se najvi{e o~ekuje da

}e ostvariti normu i biti me|u

prvih 500 na rang-listi, ~ime }e

gotovo sigurno biti putnik za

Vankuver. O~ekuje se da }e kva-

litet forme i rezultata odr`ati i

Nevena Ignjatovi}, a me|u naj-

boljim sportistkinjama Srbije u

alpskom skijanju su i dve Mari-

je, Trm~i} i Humo.

- Imamo ~etiri nosioca olimpi-

jske stipendije, Jelenu Lolovi},

Nevenu Ignjatovi}, Mariju Trm-

~i} i Mariju Humu, i u ovom tre-

nutku na{a kvota je 1+1, kada je

re~ o alpskim disciplinama - isti-

~e Dimitrije Lazarovski, general-

ni sekretar Skija{kog saveza Sr-

bije. - Dve sportistkinje su nam

gotovo sigurne, ali mi o~ekuje-

mo i verujemo da }e i druge, ko-

je su na tzv. listi ~ekanja, ostva-

riti mogu}nost da se predstave

na Igrama - dodaje on.

Podsetimo, na Igrama u Tori-

nu 2006. godine Marija Trm~i} je

u~estvovala u trci slalom, dok

druge pomenute sportistkinje

nemaju iskustvo ovakvog ranga.

Jednaka je situacija sa nordijci-

ma kada je re~ o u~e{}u na naj-

ve}oj sportskoj smotri. Na{a ze-

mlja u ovoj disciplini ima mogu-

}nost da se predstavi sa dvoje

sportista koji budu ostvarili B

norme.

- U kategoriji mu{karaca, za

jedno mesto konkuri{u Rejhan

[mrhovi}, Sanjin Dizdarevi} i

Amar Garibovi}, dok je kod de-

vojaka izvesno u~e{}e Belme

[mrkovi} - ka`e Lazarovski.

Snouborderi Srbije nedavno

su zavr{ili pripreme u austrij-

skom Kaunertalu. Nina Mici} i

Boris Judin sa trenerom Perte-

rom Kotnikom u oktobru su bili

na ovom gle~eru, a ve} ovog vi-

kenda putuju u Rusiju, u Abza-

kovo, na trening i u~e{}e u FIS

trci.

Do kraja godine, u decembru,

predstoje im i put u Teluride

(SAD), gde se tako|e odr`ava FIS

trka Svetskog kupa, i trka u Itali-

ji. U januaru ima jo{ ~etiri WC

takmi~enja, i to u Austriji, Kana-

di, [vajcarskoj i na kraju u Ne-

ma~koj, posle ~ega slede Olim-

pijske igre.

Podsetimo, sistem kvalifikaci-

ja, uslov za odlazak na OI, za

snoubordere je da da imaju pre-

ko 100 FIS bodova i da su bili u

prvih 30 na takmi~enjima Svet-

skog kupa u sezoni 2008/09. Ni-

na Mici} ima 165,25 FIS bodova

i na Svetskom kup takmi~enju u

februaru 2009. u Kanadi je zau-

zela 22. mesto. Boris Judin ima

155,00 FIS bodova i na Svetskom

kupu u decembru 2008. u [vaj-

carskoj je zauzeo 14. mesto. Ti-

me su oboje stekli pravo da se

kandiduju za ZOI 2010. Da bi

u~estvovali, me|utim, treba da

do kraja januara potvrde ove bo-

dove i da na kona~noj listi pore-

tka u Svetskom kupu u discipli-

ni paralel veleslalom budu u pr-

vih 30. Nina je trenutno 42. a Bo-

ris 39. na listi poretka Svetskog

kupa u obe paralel discipline

(paralel-slalom (PSL) i paralel-

veleslalom (PGS)). Do preseka li-

ste ima jo{ 6 PGS takmi~enja ko-

ja se boduju, a polovinom janua-

ra Me|unarodni olimpijski ko-

mitet }e objaviti u~esnike OI.

6

GRIP POJA^AVAZDRAVSTVENEMEREBez namere podiza-nja panike, u ve}inizemalja, a pogotovoonih koji sa brojnimtimom putuju na Igreu Vankuveru, obavljase zdravstvena pri-prema sportista pro-tiv virusa tipa H1N1.Italijanski olimpijskikomitet (CONI) doneoje odluku da vakcini{esve sportiste koji }eu~estvovati na 21. ZOIu Vankuveru i ovosmatra jednim odprioriteta u svom ra-du ovom trenutku. UItaliji, olimpijci su do-bili prioritet u vakcini-sanju protiv gripa, ave} se ozbiljno razmi-{lja o ostalim sporti-stima (fudbaleri i dr).

Dame predvodetim za Vankuver

8

Me|unarodni olimpijski komitet dobio je status

posmatra~a na Generalnoj skup{tini UN u Njujor-

ku. Ova odluka je kruna saradnje izme|u MOK i

UN na realizaciji Milenijumskih ciljeva UN. Afir-

macijom sporta, MOK je zajedno sa partnerima

implementirao niz aktivnosti na svim kontinenti-

ma i to u pogledu humanitarne pomo}i, promoci-

je mira, obrazovanja, jednakosti polova, brige o `i-

votnoj sredini, borbe protiv side.

Ovom odlukom UN, MOK je stekao pravo da pri-

sustvuje Generalnoj skup{tini UN i na taj na~in

promovi{e sport na jo{ jednom nivou. Lista po-

smatra~a u UN je ekskluzivna i podrazumeva vla-

dine i intervladine organizacije kao i nezavisna i

nevladina tela kao {to je, primera radi, organizaci-

ja Me|unarodnog Crvenog krsta.

- Ovo je veliko priznanje uloge sporta i njegovog

doprinosa boljem i mirnijem svetu - istakao je tim

povodom @ak Rog, predsednik MOK.

- Olimpijske vrednosti su jednake filozofiji UN,

a ova odluka }e oja~ati snage i partnerstvo izme|u

MOK i sistema UN.

Na Generalnoj skup{tini UN usvojena je i Rezo-

lucija o olimpijskom miru za Zimske olimpijske i

Paraolimpijske igre u Vankuveru 2010. koje }e biti

odr`ane od 12. do 28. februara i od 12. do 21. mar-

ta 2010. Kroz ovu Rezoluciju, UN poziva svoje ~la-

� VELIKO PRIZNANJE MOK

Posmatra

Organizacioni komitet Olimpijskih iga-

ra u Londonu je promovisao piktogra-

me za Igre 2012. godine. Ova vizuelna

reprezentacija svih olimpijskih sporto-

va bi}e kori{}ena uo~i i tokom predsto-

je}ih Igara. Sportske discipline pred-

stavljene su ukupno 38 piktograma po-

mo}u kojih }e gledaoci lak{e identifi-

kovati ulaznice za takmi~enja, objekte

i brojne promotivne aktivnosti u vezi

Olimpijskih igara.

- Piktogrami su jedinstvena veza izme-

|u grada doma}ina i sportova - istakao

je ovim povodom Denis Osvald, predse-

davaju}i MOK Kordinacione komisije.

- Londonski piktogrami su dinami~na

i jaka predstava sportova i deo su imid`a

ovih Igara. Inspiracija je potra`ena u ~u-

venoj londonskoj podzemnoj `eleznici i

na taj na~in zauvek vezala piktorgrame

sa gradom. Verujem da }e i oni inspiri-

sati gledaoce da tokom takmi~enja po-

sete {to ve}i broj sportova.

Piktogrami imaju dugu istoriju u oli-

mpijskom pokretu. Prvi put su kori{}e-

ni tako|e na Igrama u Londonu 1948.

godine, a od Igara u Tokiju 1964. posta-

li su standard za Olimpijske igre.

Poseta kraljice Olimpijskom stadionuDrugi put od kada je po~ela gradnja Oli-

mpijskog stadiona za Igre u Londonu

2012, britanska kraljica Elizabeta II po-

setila je gradili{te. Kraljica Eliza-

beta je ovom prilikom pogleda-

la glavni Olimpijski stadion sa

platforme na vrhu tribina i on-

da je pro{etala du` deonice tr-

ke na 100 metara. U njenoj

pratnji je bio ~elnik Organiza-

cionog odbora Sebastijan Kou,

dvostruki olimpijski pobednik

na 1.500 metara i gradona~elnik

Londona Boris D`onson.

Tokom kraljevske posete zau-

stavljeni su gra|evinski radovi, a Kraljica

je pogledala gde }e se nalaziti kraljevska

lo`a na stadionu kapaciteta 80.000

mesta. Ona je posadila i prvu od

4.000 sadnica koje }e biti posa-

|ene u Olimpijskom parku.

Glavni prostor za olimpij-

ska takmi~enja, Olimpijski

park, prote`e se na dva i po

kvadratna kilometra i na nje-

mu se nalaze velodrom, vo-

deni centar, ko{arka{ka

arena i glavni medijski cen-

tar i nalazi se pored sela

sportista.

Promovisani piktogrami

INSPIRACIJA U PODZEMLJU: Podzemna `eleznica u Londonu poslu`ila je

kao inspiracija za piktorgrame za 2012.

� LONDON 2012.

Prava na prenose ELTAMOK je nedavno potpisao Ugovor sa ELTA za prava

televizijskog prenosa u Kineskom Tajpeju, a za ZOI

2010. u Vankuveru i Olimpijske igre mladih u Singa-

puru 2010. ELTA je tra`ila prava za prenose na svim

platformama, uklju~uju}i i radio, internet, mobilne

aparate....

- Ovo }e biti prvi put da se Igre emituju u Kine-

skom Tajpeju i prvi put }e biti emitovana sva takmi-

~enja za Olimpijske igre mladih u Singapuru - ista-

kao je @ak Rog ovim povodom.

- Drago nam je {to }emo raditi sa kompanijom

ELTA.

Za ZOI 2018. tri gradaAnesi (Francuska), Minhen (Nema~ka) i Pjong~a-

ng (Republika Koreja) istakli su kandidaturu za orga-

nizaciju Zimskih olimpijskih i paraolimpijskih igara

2018. godine. Rok za podno{enje kandidature bio je

15. oktobar i slede uobi~ajeni procesi tokom kandi-

dature za Igre, sve do progla{enja pobednika u trci,

jula 2011. u Durbanu u Ju`noj Africi.

9

nice da promovi{u mir uo~i, tokom i posle Igara u

nameri ~uvanja interesa sportista i sporta uop{te i

da kroz sport doprinose pronala`enju mirnog i di-

plomatskog re{avanja konflikta u svetu. Ovaj do-

kument se odnosi i na Olimpijske igre mladih ko-

je }e prvi put biti odr`ane u Singapuru od 14. do

26. avgusta 2010.

~i u UN

ZAJEDNO JA^I: Ban Ki Mun na Olimpijskom

kongresu u Kopenhagenu

Olimpijski plamen povodom Zimskih

olimpijskih igara u Vankuveru upaljen je

u Olimpiji, simboli~no obele`avaju}i po-

~etak no{enja Olimpijske baklje koja tre-

ba da iz Gr~ke doputuje do obale Britan-

ske Kolumbije. Plamen je upaljen ispred

Herinog hrama od strane „svete sve{te-

nice“ po tradicionalnom ritualu, uz po-

mo} sun~anih zraka i ogledala. „Sve{te-

nica“ je potom, sa upaljenom bakljom,

u{la u stadion i predala plamen Vasilisu

Dimitrijadisu, prvom nosiocu baklje

u {tafeti povodom Zimskih olimpi-

jskih igara 2010, gr~kom

skija{u koji je put {tafete

po~eo prolaze}i pored

mesta gde se ~uva srce

osniva~a modernog

olimpijskog pokreta

Pjera De Kubertena.

Ovaj ~in je obavljen u

prisustvu predsednika

Olimpijskog komiteta

Gr~ke, Spirosa Kapralo-

sa i predsednika

Organizacionog od-

bora 2010. (VAN-

OC) D`ona Furlon-

ga.

- Uvek je posebno zadovo-

ljstvo biti u Olimpiji, mestu

odr`avanja anti~kih olimpij-

skih igara. Olimpijska baklja i

plamen su simboli vrednosti i ideala ko-

ji le`e u srcu olimpijskih takmi~enja. [ta-

feta je poruka prijateljstva i po{tovanja

miliona ljudi razli~itih nacionalnosti, ra-

sa i vera -istakao je @ak Rog, predsednik

MOK.

Put {tafete za Igre u Vankuveru je na-

jdu`i u istoriji. @elja MOK i organizatora

je da inspiri{e nadu i snove me|u mla-

dima kada je re~ o u~e{}u na Olimpij-

skim igrama. Ujedno ona predstavlja i

poziv svima ljubiteljima sporta da

do|u u Kanadu i u~estvuju na Oli-

mpijskim igrama

Posle kratkog boravka

u Gr~koj, {tafeta je u

Atini 29. oktobra 2009.

predata Organizatori-

ma ZOI 2010. U kanad-

sku Viktoriju {tafeta

treba da stigne 30. ok-

tobra da bi put nastavi-

la kroz svih 13 provinci-

ja i teritorija u Kanadi

uklju~iv{i ~ak 189

zajednica u slavlju

dugom 45.000 ki-

lometara. Zausta-

vi}e se na stadionu

12. februara 2010. po{to ju

je nosilo 12.000 ljudi, sim-

boli~no prenose}i poruku

mira {irom Kanade.

� VANKUVER 2010.

^in mira i prijateljstva

NAJDU@A [TAFETA NA SVETU: U Olimpiji je upaljen plamen povodom ZOI 2010.

FICTS u MilanuTradicionalno finale Festivala sportskog filma i tele-

vizije FICTS odr`a}e se u Milanu 30. oktobra 2009.

godine. Ovaj festival, koji je ove godine prvi put za-

bele`io emitovanje u Beogradu u junu, u Muzeju ki-

noteke i na RTS-u, okupi}e brojne autore iz sveta fi-

lma i televizije kojima sport, Olimpijske igre i olim-

pijske vrednosti slu`e kao inspiracija u kreativnom

izra`avanju. Festival je pod pokroviteljstvom Me|u-

narodnog olimpijskog komiteta i ove godine za temu

ima Igre u Pekingu 2008. godine, a naziv Festivala je

„Ve~ni plamen - Igre 2008“.

Predstavnik na{e zemlje u FICTS-u je Marko Sto-

janovi}, predsednik Komisije za kulturu i olimpijsko

obrazovanje OKS koji }e predstaviti prvi Beogradski

FICTS i planove za

naredni period ka-

da je re~ o orga-

nizaciji ovog fe-

stivala koji je, da

p o d s e t i m o ,

okupio oko 150

autorskih rado-

va iz celog sveta.

Sa Vizom do 2020.Me|unarodni olimpijski komitet pro-

du`io je partnerstvo sa kompanijom Vi-

za (Visa) do 2020. godine, uklju~uju}i

Igre u So~iju (2014), XXXI igre u Rio de

@aneiru 2016, ZOI 2018. i LOI 2020.

Ugovor je sve~ano potpisan u Moskvi u

prisustvu @aka Roga predsednika MOK,

Ruperta Kilija predsednika Viza grupe i

Dmitrija ^erni{enka, prvog ~oveka Or-

ganizacionog odbora Igara u So~iju

2014. godine.

Viza je dugogodi{nji partner MOK, od

1986. je u programu top partnera MOK,

a ugovorna obaveza podrazumeva da je

Viza jedino zvani~no plate`no sredstvo

MOK tokom trajanja Igara, sve do 2020.

- U ime 205 nacionalnih olimpijskih

komiteta, sportista i MOK `elim da vam

se zahvalim za posve}enost na{em po-

kretu i olimpijskim idealima - istakao je

@ak Rog, ovim povodom, na sve~anos-

ti u Moskvi.

� PO^ELA REALIZACIJA PROGRAMA ADEKA I OKS „KARIJERA POSLE SPORTA“

Realizacija programa „Karijera

posle sporta“, koja se odvija na

osnovu sporazuma firme „Adeko“

i Olimpijskog komiteta Srbije,

potpisanog sredinom juna, po~e-

la je da dobija realne obrise i me-

|u na{im sportistima. Podsetimo,

re~ je o programu koji se bavi bri-

gom o sportistima po zavr{etku

njihove karijere, ta~nije iznala`e-

njem mogu}nosti da asovi sa te-

rena postanu uspe{ni i kada zavr-

{e sa aktivnim sportskim ̀ ivotom.

Takav program postoji u ve}em

broju zemalja, a nedavno je Olim-

pijski komitet Srbije potpisao

ugovor kojim postaje ~lan velike

porodice.

Nikola Kulja~a, nekada repre-

zentativni golman vaterpolo re-

prezentacije i osvaja~ velikog bro-

ja medalja, danas na mestu pred-

sednika Sportske komisije Olim-

pijskog komiteta Srbije, u junu je

potpisao ugovor u ime OKS-a.

- Tada smo jasno rekli i obe}ali

da }emo na jesen da krenemo sa

pilot programima. To smo ispu-

nili i sada zajedno sa „Adekom“

idemo u realizaciju. Mislim da

polako o`ivljava svest o va`nosti

ovog programa. Ne `elimo da

nam sportisti po zavr{etku karije-

re, koja ne mora uvek da bude du-

ga~ka, postanu ugro`eni ili soci-

jalni slu~ajevi. Moraju da sprem-

ni do~ekaju novu stranicu u ̀ ivo-

tu - rekao je on.

Kulja~a je objasnio i kako se

sprovodi program:

- Kroz testiranje i razgovore ko-

je sprovodi kompanija „Adeko“ i

profilisanja na osnovu individual-

nih kvaliteta, sposobnosti i `elja,

sportistima se pru`a mogu}nost

da unaprede obrazovanje i ve{ti-

ne, kao i da na|u najbolji put do

`eljenog i adekvatnog zaposlenja.

Ovaj program ima za cilj pru`anje

podr{ke u nastojanjima da na po-

~etku nove karijere budu uspe{ni

kao i u danima kada im je sport

bio glavna preokupacija.

U ime kompanije „Adeko“, me-

nad`er Dragan Simovi} je jo{ jed-

nom ponovio snagu programa i

rezultate koji su postignuti.

- Kao program Me|unarodnog

olimpijskog komiteta startovali

smo pre ~etiri godine. Na global-

nom nivou, u program je uklju~e-

no 4.750 sportista iz 25 zemalja, a

vi{e od 100 sportista je kroz na{e

aktivnosti i realizaciju programa

stiglo do zaposlenja - zadovoljno

je saop{tio Simovi}.

U narednom periodu Olimpij-

ski komitet Srbije i kompanija

„Adeko“ }e jo{ intenzivnije raditi

na prezentaciji programa sa ci-

ljem da se va`nost „Karijere posle

sporta“ predstavi na pravi na~in.

Pozitivne reakcijeSportisti koji su se prvi uklju~i-

li u program su istaknuta imena

na{eg sporta. Slobodan Soro, va-

terpolista, golman reprezentacije

i Partizana, osvaja~ je svetskog

zlata u Rimu, olimpijske bronze u

Pekingu, evropskog zlata i srebra.

- Naravno da je sportisti jako

bitno ~ime }e se baviti po zavr-

{etku karijere. Nije veliki broj

onih koji su se obezbedili tokom

bavljenja sportom. Na kraju, i lo-

gi~no je da se na drugi na~in

uklju~imo u razne `ivotne obla-

sti- rekao je Soro.

10

INTERES SPORTISTA: Koturovi}, Soro, Kulja~a i Simovi}

Misli na sutra!

Dugo, punih deset godina, ~eka-

lo se na novo izdanje atletske

„Beogradske trke kroz istoriju“,

koju organizuje „Beogradski ma-

raton“. Manifestacija, svojevre-

meno progla{ena za najlep{u

atletsku priredbu u svetu, pono-

vo se odvijala 14. oktobra na Ka-

lemegdanu. Istorija beogradske

turisti~ke atrakcije je zapravo i

glavni sadr`aj trke koja je inspi-

risala mnoge svetske zvezde i

predstavnike medija da budu

njen deo.

Ove godine veliku podr{ku tr-

ci, koja je i jedan od beogradskih

brendova, pru`io je i Olimpijski

komitet Srbije.

Generalni sekretar \or|e Vi-

{acki na konferenciji za medije

prvo je izrazio zadovoljstvo {to

je „Beogradska trka kroz istori-

ju“ obnovljena i {to se Kalemeg-

danom ponovo tr~i.

- @elimo da u~estvujemo u

ovakvim projektima, koji na na-

jlep{i na~in predstavljaju Srbiju

svetu. Naredne godine trka }e

kao lajtmotiv imati jubilej 100

godina od po~etka olimpizma u

na{oj zemlji - rekao je \or|e Vi-

{acki.

Dejan Nikoli}, direktor „Beo-

gradskog maratona“, dodao je

da mnoge strane televizije ~eka-

ju sliku sa Kalemegdana.

- Na{ promoter je jedan od na-

jve}ih svetskih dugopruga{a svih

vremena Pol Tergat. U takmi~a-

rskim danima je u~estvovao na

„Beogradskoj trci kroz istoriju“,

ali nikada nije uspeo da pobedi.

Me|utim, Beograd mu se toliko

dopada da je rado do{ao da po-

novo bude sa nama.

Slavni kenijski as je u`ivao u

svakom trenutku u Beogradu.

- Zaljubljen sam u ovu trku, ne

znam da li se igde na svetu ova-

ko ne{to odr`ava. Uvek }u dola-

ziti u Beograd. Iako nikada ni-

sam pobedio, ve} samo prisu-

stvo na ovom takmi~enju je kao

da sam uspeo na stazi.

„Beogradska trka kroz istoriju“

je na poseban na~in ocenjena i

podr`ana i od Ministarstva

omladine i sporta Vlade Repu-

blike Srbije, Sekretarijata za spo-

rt i omladinu grada Beograda,

Turisti~ke organizacije Srbije,

Turisti~ke organizacije Beogra-

da, Zavoda za za{titu spomeni-

ka kulture Beograda, JP „Beogra-

dska tvr|ava“, Atletskog saveza

Srbije. Njen cilj je da svetu poka-

`e kulturne i istorijske vrednosti

Beograda kroz vrhunski sportski

doga|aj.

11

Vladala je sjajna atmosfera 15.

oktobra u Domu za nezbrinu-

tu decu „Dragutin Filipovi}

Jusa“ u beogradskoj op{tini

Vra~ar. Toga dana, mali{ane i

zaposlene u ovoj ustanovi po-

setili su zaposleni u Olimpij-

skom komitetu Srbije, na ~elu

sa predsednikom Vlade Div-

cem. Na taj na~in nastavljena

je tradicija da bar jednom go-

di{nje Olimpijski komitet Sr-

bije posetom svojom malim

drugarima poka`e brigu i in-

teresovanje za njihov razvoj.

Naravno, gosti nisu do{li pra-

znih ruku, mali{ani su darivani

lepim poklonima. Radost na

njihovim licima je bila najlep-

{a zahvalnost.

Posle poklona, i deca Doma

„Dragutin Filipovi} Jusa“ poka-

zala su {ta znaju. Predstavnici

Olimpijskog komiteta Srbije su

u`ivali u pesmi, recitacijama,

igri, a na kraju su na poklon do-

bili kola`e koje su deca Doma

uradila uz pomo} vrednih va-

spita~a.

Bio je to dan za pam}enje, a

~lanovi OK Srbije su najavili br-

zo novi susret.

� OBNOVLJENA „TRKA KROZ ISTORIJU“ PODR@ANA I OD STRANE OK SRBIJE

� POSETA DOMU ZA NEZBRINUTU DECU „DRAGUTIN FILIPOVI] JUSA“

Sport u funkciji humanosti

TR^ANJE KROZ

VEKOVE: Detalj

sa ovogodi{nje

„Beogradske

trke kroz istoriju“

Kalemegdan opet tr~i

PRAZNIK ATLETIKE I BEOGRADA: \or|e Vi{acki u razgovoru sa Polom Tergatom

12

KVIZ

� AKTIVNOSTI FONDA SPORTA I OLIMPIZMA - MALI PODSETNIK ZNANJA

Ve~ita magijaigre pod obru~ima

Sportsku javnost u Srbiji nedavno su obra-

dovali uspesi vesla~a, stonotenisera, ali ~ini

se, ipak, najvi{e ko{arka{a na prvenstvu

Evrope. Verovatno zbog tradicije koju pre-

ma upravo ovoj igri negujemo i sigurno zbog

sjajne igre na terenu na{eg mladog tima, sre-

brna evropska medalja i vanserijski odigra-

na polufinalna utakmica osta}e dugo u na-

{im se}anjima.

Imamo dugu i slavnu istoriju u ovom spo-

rtu, a danas smo svedoci i novih uspeha u

sportskoj istoriji na{e zemlje. Povodom

uspeha ko{arka{a na EP u nastavku Kviza

znanja na stranicama Olimpijske revije sle-

di par zanimljivosti u „azbuci“ ko{arke...

Koliko olimpijskih

medalja su osvojili

na{i ko{arka{i?

1Istoriju uspeha ko{arke na

ovim prostorima mo`emo

pratiti od 1947. godine i de-

bija jugoslovenskog tima na EP

u Pragu, ali prvi put na olimpi-

jskom parketu igrali smo 1960.

godine na Igrama u Rimu. Tim

predvo|en Kora}em, Daneuom

i \uricem osvojio je {esto me-

sto, nagovestiv{i svoje mogu}-

nosti koje }e u narednim dece-

nijama rezultirati dominacijom

Jugoslovena na Starom konti-

nentu i uspesima na svetskim

prvenstvima, Olimpijskim igra-

ma...

Na najve}im sportskim ma-

nifestacijama, Olimpijskim

igrama, ko{arka{i su do sada

osvojili jednu zlatnu, ~etiri sre-

brne i bronzanu medalju. Prvu

olimpijsku medalju, srebrnu,

osvojili su u Meksiko Sitiju

1968, potom u Montrealu 1976,

tako|e srebro. Na Igrama u

Moskvi 1980. ko{arka{i dolaze

do pobedni~kog postolja, po-

tom sledi bronza u Los An|ele-

su 1984.

U Seulu 1988. osvajaju sre-

bro, kao i u Atlanti 1996. godi-

ne. @enski ko{arka{ki tim osvo-

jio je bronzu na Igrama u Mo-

skvi 1980. godine i srebrnu u

Seulu 1988. godine.

Ko su najpopularniji

ko{arka{i XX veka u

najve}em broju anketa?

2U sportu koji bele`i na de-

setine istaknutih pojedina-

ca, prema ve}ini anketa,

me|u kojima i poslednjoj ugled-

nog nema~kog ~asopisa „Bild“,

najbolji ko{arka{ svih vremena

je Majkl D`ordan, nedavno iza-

bran u ko{arka{ku Ku}u slavnih.

Danas 46-godi{nji D`ordan pet

puta je progla{avan najboljim

ko{arka{kem NBA, a nakon dva

prekida karijere, potom i povra-

taka na parkete, kona~no se

penzionisao 2003. godine. Neve-

rovatnih akrobatskih sposob-

nosti koja su nalikovala prko{e-

nju gravitaciji, vrsnih zakucava-

nja i mirne ruke u trenucima

odluke utakmice, D`ordan je ^i-

kago Bulse doveo do {est titula

NBA prvaka (svaki put progla{en

igra~em finala), usput sebi obez-

bediv{i 14 u~e{}a na ol star uta-

kmicama i zlatnu medalju na

Olimpijskim igrama u Barseloni

1992. godine.

Malo stariji poznavaoci ko{a-

rke, gotovo jednako kao i D`or-

danu, podari}e titulu „naj“ svih

vremena Viltu ^embrlenu

(1936-1999). Mnogi rekordi ovog

~uvenog ko{arka{a postavljeni

pre ~etiri decenije i danas stoje

netaknuti. Pored ostalog, tu su

100 postignutih poena na jednoj

utakmici i 50,4 poena po utak-

mici u jednoj sezoni. U svojoj

karijeri ^embrlen je igrao u Fila-

delfija Voriorsima, Filadelfija

76ers-ima i Los An|eles Lejker-

sima. Povukao se iz aktivnog

igranja 1973. godine

Ko je bio „@u}ko“?

3Radivoje Kora} (1938-1969)

poznat je pod nadimkom

@u}ko. Ko{arkom je po~eo

da se bavi u podmlatku BSK, ka-

ko se tada zvao OKK Beograd. @u-

}ko je ko{arku igrao sa ~udesnom

ve{tinom na na~in koji se stilom i

efikasno{}u razlikovao od svega

{to je do tada i posle njega vi|e-

no. Bio je krilni centar, levoruk. U

reprezentaciji je debitovao 1958.

godine i u njoj igrao punu deceni-

ju, sve do 1968. godine.

Kora}a danas pamtimo i po ~i-

njenici da je bio izuzetno sve-

strana li~nost. Voleo je muziku,

knjige, pozori{te. U operi je bio

redovan gost. Od na{ih pisaca

obo`avao je Crnjanskog i Lali}a.

Divio se slikama Ivana Tabako-

vi}a, Lubarde, o Petru Konjovi}u

je sve znao. Bio je ~est gost u bi-

feu Narodnog pozori{ta.

Pre ta~no 40 godina, Kora} je

tragi~no izgubio `ivot 2. juna

1969. u blizini Sarajeva u te{koj

saobra}ajnoj nesre}i. On je prvi

sportista koji je sahranjen u Aleji

velikana, a jedna beogradska uli-

ca dobila je ime po njemu. Me|u-

narodna ko{arka{ka federacija je

na predlog generalnog sekretara,

Engleza Vilijema D`onsa, donela

odluku da se osnuje Kup Radivo-

ja Kora}a, kao veliko me|unarod-

no takmi~enje koje }e godinama

zadr`ati presti`ni nivo. Pobedni-

~ki pehar ovog takmi~enja je zlat-

na levica“, otisak u zlatu poznate

@u}kove „levice“, na uspomenu i

dugo se}anje na ljudsku i sport-

sku veli~inu, mladi}a koji je ljuba-

vlju prema ko{arci pisao zlatnim

slovima istoriju jugoslovenske i

evropske ko{arke.

Ko je tvorac ko{arke?

4odona~elnik savremene ko-

{arke je D`ejms Nejsmit,

poreklom Kana|anin. Bio je

profesor fizi~kog vaspitanja u

{koli u Springfildu (Masa~usets,

SAD) i trener fudbalskog tima

koji je za svoje studente osmislio

igru u zatvorenom prostoru sa

loptom tokom zimskog perioda

radi odr`anja forme. Decembra

1891. ili januara 1892. organizo-

vana je i odigrana prva ko{arka-

{ka utakmica. Na ve} pomenu-

tom terenu u Springfildu, sa po

devet igra~a i sa loptom za fud-

bal utvr|eno je 13 pravila igre, od

kojih se ~ak 10 i danas po{tuju.

Ko{arka se vrlo brzo pro{irila

severnoameri~kim prostorom,

tako da je ve} 1898. godine u Nju

D`ersiju u Pensilvaniji osnovana

prva profesionalna liga. Prva uta-

kmica van granica SAD odigrana

je u Meksiku. Zanimljivo je da su

`ene po~ele da igraju ko{arku go-

tovo u isto vreme kada i mu{kar-

ci. Nedaleko od {kole u Springfi-

ldu, na `enskom Smit koled`u u

Northemptonu (SAD), profesor

fizi~kog Senda Berenson po~ela

je da praktikuje ko{arku sa devo-

jkama. Prvu utakmicu njene iza-

branice su odigrale 1893. godine

uz zaklju~ana vrata sale kako ih

niko od mu{karaca ne bi video...

Na na{e prostore ko{arku je pr-

vi doneo izaslanik Crvenog krsta,

Amerikanac Vilijam Vajlend,

1923, kada je prikazao ko{arka{ku

igru na kursu za u~itelje u Beogra-

du. Godine 1932. u @enevi osno-

vana je FIBA - Me|unarodna ko-

{arka{ka amaterska federacija, a

prvo evropsko prvenstvo za mu-

{karce odr`ava se od 1935. godi-

ne, a za `ene od 1938. godine.

Ko{arka je postala zvani~an

olimpijski sport 1936. godine na

13

� NASTAVAK SARADNJE OKS I JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE

Novi po~etak „Olimpijskih krugova“Radosna vest za sve oni koji se ba-

ve olimpijskim temama. Javni

medijski servis Srbije u saradnji sa

Olimpijskim komitetom Srbije

pokre}e novi serijal „Olimpijski

krugovi“. Istaknuti novinar spor-

tske redakcije Predrag Milinkovi}

obja{njava:

- Emisija „Olimpijski krugovi“

nastala je uo~i Olimpijskih igara

u Pekingu sa ciljem da promovi-

{emo ono najlep{e u sportu - ide-

je olimpizma. Trudili smo se da

predstavimo sve na{e sportiste i

sportistkinje koji su bili na spisku

putnika za Kinu. Uz portret olim-

pijaca, prikazali smo kako se pri-

premaju za OI, {ta za njih zna~i

odlazak na OI, koji su problemi i

prepreke na tom putu, kako nji-

hove napore i odricanja obja{nja-

vaju treneri, doktori i profesori.

Te mini-reporta`e su bile pou-

~ne, jer na blizak na~in pokazuju

kako se sti`e do uspeha. S druge

strane, iz tih mladi}a i devojaka

prosto je zra~ila pozitivna energi-

ja, koja svima nama, bez obzira

~ime se bavimo, mo`e da ulije

snagu i poka`e da su svi ciljevi

dosti`ni uz rad, disciplinu i veru.

U emisijama pre Igara u Pekin-

gu srpski sportisti su zaista mogli

da se predstave na pravi na~in:

- Nismo sportove delili na veli-

ke i male, ve} smo svima dali po-

djednaku va`nost. I drago mi je

da je javnost mogla da vidi hoda-

~e, bicikliste, strelce, rva~e, stono-

tenisera Karaka{evi}a, vesla~e,

mlade pliva~e i atleti~are. Njih se

ljudi sete samo kad osvoje meda-

lju na velikim takmi~enjima, a do

tada su skoro „nevidljivi“. Prirod-

no je da su ̂ avi}, teniseri, fudba-

leri, odbojka{i, odbojka{ice, vate-

rpolisti i ostali vrhunski asovi

imali svoj prostor u emisiji. Prika-

zali smo kako se Kina priprema za

Olimpijske igre, pri~ali o dopingu,

o srpskim paraolimpijcima, zatim

o zaboravljenim temama kao {to

je Pali}ka olimpijada...

Na koji na~in je obra|ena isto-

rija Olimpijskih igara kroz na{e

osvaja~e medalja?

- Posebnu pa`nju poklanjali

smo na{im osvaja~ima medalja

sa pro{lih Olimpijskih igara - gde

su, {ta rade, jesu li zaboravljeni ili

su jo{ prisutni u sportu. Da nije

tih ljudi, ne bi ni postojao kult

sporta u na{oj zemlji. Njihove pri-

~e i se}anja bili su jako dirljivi i

potkrepljeni arhivskim snimcima.

Trudili smo se da predstavimo

i strane sportiste koji su obele`ili

OI u pro{losti. Nije tu bilo re~i sa-

mo o velikim {ampionima, ve} i o

onima koji su pona{anjem i fer-

plejom odu{evili javnost.

Kako }e se odvijati nova sara-

dnja sa Olimpijskim komitetom

Srbije?

- Pratili smo sve aktivnosti Oli-

mpijskog komiteta Srbije na {ire-

nju ideja olimpizma u na{oj ze-

mlji. A bilo je tu zaista zanimljivih

i edukativnih akcija, koje, da nije

bilo ove emisije, verovatno ne bi

bile ni pomenute u mnogim me-

dijima. Intervjuisali smo vode}e

li~nosti OKS i prili~no otvoreno

razgovarali sa njima.

Kakva je pri~a olimpijskih

krugova kroz brojke?

- U dosada{njih 16 emisija

predstavili smo 55 srpskih olim-

pijaca i njihove trenere, 25 stranih

olimpijskih zvezda, 10 veterana i

10 funkcionera. Za nas su pri~ali

predsednik Srbije Boris Tadi},

ambasador Gr~ke, savetnik za ku-

lturu kineske ambasade, kao i

predsednik Svetske odbojka{ke

federacije \i`ong Vei.

[ta donosi prva emisija u no-

vom olimpijskom ciklusu?

- Naredni ciklus Olimpijskih

krugova uskoro po~inje da se

emituje jednom mese~no. U pr-

voj emisiji prikaza}emo intervju

sa predsednikom OKS Vlade Div-

com, pri~a}emo o projektu „Kari-

jera posle sporta“, o na{im sport-

skim nadama i osvaja~ima meda-

lja, o Zimskim olimpijskim igra-

ma u Vankuveru... - zavr{io je Pre-

drag Milinkovi}.

SE]ANJE NA

PEKING: Predrag

Milinkovi} je

izve{tavao sa

poslednjih

Olimpijskih igara

14

Bez ceremonije sve~anog otva-

ranja i zatvaranja, od 14. maja

do 28. oktobra u Parizu su odr-

`ane Druge olimpijske igre.

Predstavljali su deo Svetske

izlo`be i za razliku od Atine, ni-

su izazvale ve}e interesovanje.

Ipak bilo je daleko vi{e u~esni-

ka u bogatijem programu.

Takmi~enje je ostalo zapam-

}eno po nekoliko detalja. U~e-

stvovale su 24 zemlje sa 997 tak-

mi~ara, od kojih su 22 bile `ene.

Prva dama osvaja~ medalje bila

je engleska teniserka [arlot Ku-

per, ina~e petostruki i najstariji

pobednik Vimbldona. U pojedi-

nim sportovima, tenisu, jedre-

nju, poluuspe{no su nastupili

me{oviti timovi, osvojiv{i 12 me-

dalja.

U Parizu je po~ela era ameri~-

kog atleti~ara Reja Jurija. Zaklju-

~no sa Igrama u Londonu 1908.

u~estvovao je u osam disciplina

i osvojio isto toliko zlatnih me-

dalja. Zanimljivo je da je Juri bo-

lovao od paralize kao dete i da je

postojala opasnost da ~itav `ivot

provede u invalidskim kolicima.

Ameri~ki sportisti su tokom ta-

kmi~enja protesvovali {to se pro-

gram odr`ava i nedeljom, po{to

im to nije odgovaralo iz verskih

razloga. Tako se dogodilo da Al-

vin Kreclajn i Majer Prin{atajn,

dvojica najboljih u kvalifikacija-

ma u skoku udalj, zajedno odlu-

~e da se ne takmi~e u finalu za-

kazanom za nedelju. Majer je

ispo{tovao dogovor, za razliku

od zemljaka koji je ipak skakao i

za jedan santimetar nadma{io

njegov rezultat iz kvalifikacija.

Na dodeli medalja iznervirani

Prin{tajn je udario pesnicom u

glavu olimpijskog {ampiona.

U Parizu je jedan takmi~ar

osvojio medalju a da se zapravo

nikada nije saznalo o kome se

radi. Vesla~i iz Holandije Fran-

soa Barnd i Relof Klajn su zbog

bolesti ostali bez kormilara. Ta-

da su iz publike pozvali jednog

francuskog de~aka. Novi kor-

milar je bio i na progla{enju

pobednika, da bi zatim oti-

{ao kao da se ni{ta nije do-

godilo i niko nije saznao njegov

identitet.

Na drugim igrama odr`ana su

takmi~enja u sportovima koji se

vi{e nikada nisu pojavili u pro-

gramu. Re~ je o polu, ragbiju,

kriketu, kroketu, navla~enju ko-

nopca, baskijskoj beloti. Ukup-

no su bili zastupljeni 18 sporto-

va i 95 disciplina.

BILANS OSVOJENIH MEDALJA

Francuska 26 41 34

SAD 19 14 14

V. Britanija 15 6 9

Me{oviti 6 3 3

[vajcarska 6 2 1

Belgija 5 5 5

Nema~ka 4 2 2

Italija 2 2 0

Australija 2 0 3

Danska 1 3 2

Ma|arska 1 2 2

Kuba 1 1 0

Kanada 1 0 1

[panija 1 0 0

Austrija 0 3 3

Norve{ka 0 2 3

Indija 0 2 0

Holandija 0 1 3

Bohemija 0 1 1

Meksiko 0 0 1

[vedska 0 0 1

� VREMEPLOV KROZ ISTORIJU OLIMPIJSKIH IGARA (2) - PARIZ 1900.

BRUKA UMARATONU

Staza u maratonunije bila obele`enana adekvatan na~in,{to je pogodovalo ta-kmi~arima iz Fran-cuske koji su dobropoznavali Pariz. Ar-tur Njuton, Amerika-nac, je takmi~enjezavr{io na petommestu iako je tvrdioda ga tokom trke ni-ko nije pretekao. Zapobednika Luksem-bur`anina Mi{elaTeata se govorilo daje pre~icom stigaodo cilja. Takmi~io seza Francusku.

Pri~a duga vi{eod pet meseci