of 216 /216
PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH IZMENA ZAKONA Zbornik radova Redaktor Dr Dragi{a B. SLIJEP^EVI] Beograd 2012.

PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH IZMENA ZAKONA · PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH IZMENA ZAKONA Zbornik radova Redaktor Dr Dragi{a B. SLIJEP^EVI] Beograd 2012

  • Author
    others

  • View
    31

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH IZMENA ZAKONA · PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH IZMENA...

  • PRIVREDNA DRU[TVAU SVETLU AKTUELNIH

    IZMENA ZAKONAZbornik radova

    RedaktorDr Dragi{a B. SLIJEP^EVI]

    Beograd

    2012.

  • PRIVREDNA DRU[TVA U SVETLU AKTUELNIH

    IZMENA ZAKONAZbornik radova

    Izdava~IP "Glosarijum"

    BeogradRige od Fere 12

    Tel./faks 011/2182-163E-mail:[email protected]

    Za izdava~aMilan @amacdirektor

    RedaktorDr Dragi{a B. SLIJEP^EVI]

    UrednikMilan @amac

    Kompjuterska obradaVesna Stani}

    [tampa“Glosarijum”, Beograd

    Tira‘: 300 primeraka

    ISBN 978-86-6297-001-5

  • 3

    RE^ UNAPRED

    IP “Glosarijum“ i ove godine ostaje veran svom tradi-cionalnom opredeqewu organizovawa savetovawa o spornimpravnim pitawima proiza{lim iz domena prakti~ne primenenajnovijih zakonskih izmena u oblasti privredno-pravnihodnosa. Ciq savetovawa je poku{aj iznala`ewa pravno rele-vantnih odgovora na mnogobrojna sporna pitawa koja su ve}prepoznata u dosada{woj sudskoj praksi. U tom nastojawu iovogodi{we savetovawe }e okupiti brojne eminentne pravnestru~wake koji svojim prakti~nim i teoretskim znawem mogudoprineti otklawawu svih spornosti koje su od vitalnogzna~aja za zakonito poslovawe svih privrednih subjekata.

    Predmet savetovawa su referati koji se bave aktuelnimproblemima primene i izrade op{tih pravnih akata u skladusa novim Zakonom o privrednim dru{tvima. Posebna pa`waposve}ena je ve} prepoznatim kolebawima sudske prakse u pri-meni Zakona o ste~aju. Pored ovih tema razmotri}e se i refe-rati ~iji su predmet sporna pravna pitawa koja nastaju u pos-tupku izvr{ewa u privrednim stvarima i arbitra`nog re{a-vawa spornih odnosa proisteklih iz privatizacije. Posebnuautorsku pa`wu predstavqa i prikaz pravno validnih odgo-vora na mogu}a sporna pitawa koja }e nastati sa po~etkomprimene novog Zakona o javnom bele`ni{tvu.

    Sve navedene teme obra|ene su od strane eminentnihpravnih stru~waka koji u svakodnevnom obavqawu svoje pro-fesionalne funkcije tragaju za pravno utemeqenim re{ewima

  • 4

    spornih pitawa koja im sudska praksa name}e. U tom kontek-stu napisani referati u ovom Zborniku su delo autora koji uokviru svoje svakodnevne poslovne aktivnosti neposrednoopredequju primenu pravnih instituta Zakona o privrednimdru{tvima. To je samo jedan aspekt sagledavawa pravnih prob-lema koji tim povodom nastaju. Oni su, tako|e, predmet anali-ze i sa aspekta profesionalnih iskustava nosilaca najvi{ihpravosudnih funkcija. Zato se osnovano mo`e o~ekivati da }etako izvr{ene pravne analize najaktuelnijih spornih pitawau sudskoj praksi izazvati posebno interesovawe ne samo u~es-nika ovogodi{weg savetovawa u Vrwa~koj Bawi, ve} i svihdrugih zainteresovanih lica i op{te stru~ne javnosti.

    U nastojawu da odabrane teme budu neposredan povod zausagla{avawe odgovora o najspornijim pravnim pitawimaproisteklim iz neposredne primene Zakona o ste~aju pripre-mqen je i prikaz aktuelne sudske prakse. Wime su obuhva}enanajnovija pravna shvatawa privrednih sudova, koja su is-tovremeno podvrgnuta i kriti~kom komentaru autora. Pred-met autorske analize u ovom Zborniku radova su i sporna pi-tawa nastala u primeni pravnog instituta reorganizacije uprethodnom ste~ajnom postupku. Osim toga, posebna autorskapa`wa je posve}ena i pravnom polo`aju i mogu}nostima na-mirewa potra`ivawa razlu~nih poverilaca. S obzirom naZakonom o javnom bele`ni{tvu opredeqenim rokovima za po-~etak rada javnih bele`nika prikazana je i uloga i zna~aj oba-vqawa javnobele`ni~ke funkcije u okviru privredno-pra-vnih odnosa. Odabrana sporna pitawa su analizirana iz uglapravnih prakti~ara i pravnih teoreti~ara, {to }e svakakopredstavqati i svojevrstan izazov u~esnicima seminara zaaktivno ukqu~ewe u raspravu. [tavi{e, objavqeni referatiu ovom Zborniku predstavqa}e i zna~ajno pravno {tivo za sveposlenike pravne struke u izvr{avawu wihovih svakodnevnihradnih obaveza zasnovanih na prakti~noj primeni novih za-konskih re{ewa na kojima se temeqi i zakonito poslovawesvih aktera privredno-pravnih aktivnosti.

    Dr Dragi{a B. Slijep~evi}

  • 5

    Qiqana PETROVI]*

    NOVINE U ZAKONSKOJ REGULATIVIPRIVREDNIH DRU[TAVA

    U ODNOSU NA PRETHODNA RE[EWA

    Novi Zakon o privrednim dru{tvima donela je Naro-dna Skup{tina Republike Srbije 27. maja 2011. godine,(“Slu`beni glasnik RS”, br. 36/11), isti je stupio na snagu4. juna 2011. godine, a primewuje se od 1. februara 2012. go-dine, osim odredaba koje se odnose na glasawe elektronskimputem na sednici Javnog akcionarskog dru{tva, koje seprimewuju od 1. januara 2014. godine.

    Dono{ewe novog Zakona determinisano je iz tri ra-zloga:

    - Otklawawe problema pri primeni pojedinih odreda-ba ranijeg Zakona

    - Usagla{avawe sa zakonodavstvom Evropske unije,- Aktuelni problemi zemaqa u tranziciji.Najve}i problem zadavala su akcionarska dru{tva i

    wihova podela na otvorena, zatvorena i kotirana AD, a po-*Qiqana Petrovi}, Kompanija “Dunav osigurawe”

  • 6

    sebno ukqu~ivawe akcija otvorenog AD na tr`i{te, sa ci-qem pribavqawa sve`eg kapitala. Prethodna zakonska regu-lativa izgubila je iz vida da su otvorena AD u ve}ini slu-~ajeva nastala iz dru{tvenog i dr`avnog kapitala putemprivatizacije, a ista nisu mogla prikupiti dodatni kapitalpreko finansijskog tr`i{ta (trgovawe akcijama na berzi).

    KARAKTERISTIKE NOVOG ZAKONA

    - Uskla|ivawe sa zakonodavstvom Evropske unije,

    - Uskla|ivawe sa Zakonom o tr`i{tu kapitala,

    - Kako re{iti probleme karakteristi~ne za prethodniZakon,

    - Preciznije regulisawe pojedinih instituta,

    - Razlikovawe AD od drugih oblika organizvawa,

    - Jednodomni i dvodomni sistem upravqawa.

    Imaju}i u vidu kratke rokove za uskla|ivawe, posto-je}i oblici organizovawa dru{tva, prvo sazivaju skup{ti-nu i donose odluku o izmenama i dopunama akata dru{tva, stim da se sazivawe skup{tine, dono{ewe navedene odluke iglasawe vr{i u skladu sa starim Zakonom i osniva~kim ak-tom. Nakon novousvojenih akata, vr{i se izbor novih organaupravqawa, s tim da se sada glasa po novom Zakonu.

    Postoje}a privredna dru{tva du`na su da usklade svojosnovni kapital, svoja akta, izaberu nove organe upravqawau skladu sa uskla|enim ili novim aktima i promene pravneforme orta~kih radwi u formu privrednog dru{tva.

    Postoje}a dru{tva du`na su da svoj osnovni kapitalusklade do 1. 1. 2014. godine, osim u pogledu uloga u radu i us-lugama koji su upisani do dana stupawa na snagu ovog Zakona.Registrator u roku od 90 dana od dana po~etka primene no-vog Zakona, po slu`benoj du`nosti osnovni kapital posto-je}ih dru{tava iskaza}e u dinarima po zvani~nom sredwemkursu NBS va`e}em na dan uplate odgovaraju}eg uloga, pri~emu se udeli ~lanova dru{tva u osnovnom kapitalu ne mewa-ju, a u slu~aju AD u iznosu osnovnog kapitala koji je upisan uCentralni registar.

  • 7

    Postavqaju se pitawa da li je bilo neophodno materijuprivrednih dru{tava regulisati sa velikim brojem ~lanovai da li je trebalo ostaviti du`i rok za uskla|ivawe, odnosnoza usagla{avawe.

    Novi Zakon mo`e se podeliti na tri dela:

    - prvi deo Zakona odnosi se na osnovne odredbe, i istese u na~elu odnose na sve vrste privrednih dru{tava,

    - drugi deo Zakona razra|uje sve vrste privrednih dru-{tava pojedina~no,

    - tre}i deo Zakona reguli{e materiju sticawa i raspo-lagawa imovinom velike vrednosti, promenu pravne forme,statusne promene, likvidaciju dru{tva, povezivawe privre-dnih dru{tava, posebna udru`ewa i kaznene odredbe.

    POJAM PRIVREDNOG DRU[TVA

    Privredno dru{tvo je pravno lice koje u ciqu stica-wa dobiti obavqa registrovanu delatnost.

    Iz definicije privrednog dru{tva jasno se izdvajaju~etiri karakteristike i to:

    - Da je privredno dru{tvo pravno lice, zna~i ima sa-mostalni pravni subjektivitet,

    - Da obavqa registrovanu delatnost u ciqu sticawadobiti,

    - Da se razlikuje od drugih oblika organizovawa, naprimer preduzetnika, s obzirom na ~iwenicu da je preduze-tnik fizi~ko lice,

    - Da bi stekao svojstvo pravnog lica, mora biti regi-strovan kod Agencije za privredne registre (APR).

    DELATNOST DRU[TVA

    Bitna novina u odnosu na stari Zakon, je ure|eno pita-we delatnosti. Naime, ovu materiju bilo je neophodno dru-ga~ije regulisati, imaju}i u vidu ~iwenicu prekomernog,uzaludnog nabrajawa svih delatnosti u osniva~kom aktu.Zna~i, po ovom Zakonu dovoqno je u osniva~kom aktu ili

  • 8

    statutu navesti samo i iskqu~ivo prete`nu delatnost, adru{tvo mo`e obavqati i druge delatnosti koje nisu Za-konom zabrawene.

    Novi Zakon tako|e jasno defini{e razliku izme|u sa-glasnosti, kao uslova za registraciju, i saglasnosti kao uslo-va za obavqawe delatnosti. Ovo je bitno ista}i, zato {to seposebnim Zakonom mo`e usloviti registracija ili oba-vqawe delatnosti prethodnim odobrewem ili saglasno{}u(na pr. kod osiguravaju}ih dru{tava - Kompanija “Dunavosigurawe“). Navedene odredbe ne odnose se na javna predu-ze}a, ve} se na ista primewuje Zakon o javnim preduze}ima.

    REGISTRACIJA PRIVREDNIH DRU[TAVA

    Registracija privrednih dru{tava vr{i se u skladu saZakonom o postupku registracije u Agenciji za privredneregistre. Registracijom privrednog dru{tva formalno sesti~e svojstvo pravnog lica sa jedne strane, a sa druge stranetre}im licima daje se sigurnost u pravnom prometu, imaju}iu vidu dostupnost podataka.

    U Agenciji za privredne registre ne registruje se samoosnivawe privrednog dru{tva, ve} i osniva~ki akt, koji sene mo`e mewati kod akcionarskih dru{tava i statut kojiima varijabilni karakter. Tako|e, svaka izmena osniva~kogakta i statuta, i wihovi pre~i{}eni tekstovi registruju seu Ageniciji.

    Stari Zakon je predvi|ao ni{tavost registracije (napr. ako nema pravnu formu opisanu Zakonom), a novi pred-vi|a ni{tavost osniva~kog akta i postupak za utvr|ivaweni{tavosti istog.

    MESNA [email protected]

    Zakon o privrednim dru{tvima reguli{e pitawe mesnenadle`nosti prema sedi{tu dru{tva i preduzetnika i premamestu poslovawa dela stranog pravnog lica, dok Zakon o ure-|ewu sudova ure|uje stvarnu nadle`nost.

  • 9

    UGOVORI DRU[TVA

    Novi Zakon izri~ito isti~e da ugovori u vezi sa dru-{tvom imaju prete`no obligacioni a ne statusno-pravni ka-rakter kao do sada. Zna~i, ugovor reguli{e odnose inter-partes, tj. proizvodi pravno dejstvo samo izme|u ~lanova dru-{tva koji su isti zakqu~ili s tim da ugovor mora biti za-kqu~en u pismenoj formi. Prava i obaveze ~lanova dru{tvatrebalo bi precizno definisati aktom o osnivawu i statu-tom, kako bi se izbegli sudski sporovi, a ako do istih do|ere{iti na jednostavniji a na Zakonu zasnovan na~in.

    Novim Zakonom regulisano je i pitawe odgovornosti~lanova dru{tva za obaveze dru{tva za svaki oblik organi-zovawa pojedina~no i uvo|ewe novog termina probijawe pra-vne li~nosti ili jasnije re~eno zloupotreba pravila o ogra-ni~enoj odgovornosti (na primer: raspola`e imovinom dru-{tva kao svojom, umawi imovinu dru{tva radi sticawa li-~ne koristi). Karakteristi~no za pojam probijawe pravneli~nosti je i to da teret dokazivawa pada na poverioca.

    Slede}a novina u Zakonu su odredbe o vremenu trajawadru{tva - dru{tvo osnovano na odre|eno vreme s tim da istomo`e odlukom organa, pod uslovom da je to predvi|eno aktomo osnivawu i statutom, prerasti u dru{tvo na neodre|enovreme, i dru{tvo osnovano na neodre|eno vreme.

    Novi Zakon sadr`i bitne odredbe koje se odnose na os-niva~ki akt koji predstavqa konstitutivni akt dru{tva imo`e biti u formi odluke o osnivawu ako isto osniva jednolice ili ugovora o osnivawu ako dru{tvo osniva vi{e lica.Me|utim, za razliku od dosada{weg re{ewa novi Zakon pre-dvi|a da kada je re~ o orta~kom dru{tvu, komanditnom dru-{tvu i dru{tvu sa ograni~enom odgovorno{}u, op{ti aktdru{tva je osniva~ki akt, a da akcionarsko dru{tvo, poredosniva~kog akta ima i statut koji predstavqa op{ti akt.

    PRAVNA FORMA DRU[TVA

    [to se ti~e pravne forme privrednih dru{tava, za-dr`ane su iste forme:

    - Orta~ko dru{tvo (OD)

  • 10

    - Komanditno dru{tvo (KD)- Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u (DOO) i- Akcionarsko dru{tvo (AD)s tim da Zakon ostavqa mogu}nost osnivawa drugih ob-

    lika organizovawa.Me|utim, kada je re~ o AD umesto otvorenog i zatvore-

    nog AD-a, kao do sada Zakon poznaje zatvoreno AD i javno AD.Novi Zakon pored regulisawa privrednih dru{tava regu-li{e i slede}e:

    O g r a n a k – predstavqa organizacioni deo doma}egili stranog privrednog dru{tva koji je izdvojen, nema svo-jstvo pravnog lica, ali istupa u ime i za ra~un istog.

    Predstavni{tvo stranog privrednog dru{tva – pred-stavqa organizacioni deo koji je izdvojen, ali ne obavqa de-latnost ve} zbir aktivnosti koje za posledicu imaju zakqu-~ewe pravnog posla - ugovora stranog privrednog dru{tva.

    Poslovno udru‘ewe - je pravno lice kod kojeg ciq nijesticawe kapitala, ve} povezivawe privrednih dru{tava ra-di lak{eg ostvarewa interesa (na primer: nabavka reproma-terijala po ni`oj ceni od postoje}e).

    P r e d u z e t n i k – poslovno sposobno fizi~ko licekoje obavqa delatnost radi sticawa prihoda.

    Orta~ka dru{tva, komanditna dru{tva i delimi~nodru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u reguli{u se ugla-vnom dispozitivnim normama, a akcionarska dru{tva im-perativnim normama.

    IDENTITET PRIVREDNOG DRU[TVA

    Novi Zakon reguli{e pitawe sedi{ta dru{tva, adresuza po{tu i poslovno ime.

    Sedi{te dru{tva - je mesto na teritoriji RepublikeSrbije, iz koga se upravqa poslovawem dru{tva, i koje je kaotakvo odre|eno osniva~kim aktom ili odlukom skup{tine, akod AD statutom. U slu~aju da dru{tvo trajno obavqa dela-tnost van sedi{ta dru{tva tre}a lica mogu zasnovati na-dle`nost suda i prema tom mestu.

  • 11

    Adresa za po{tu, dostavqawe i prijem - na prvi pogledne predstavqa ni{ta zna~ajno, ali da bi se olak{alo dosta-vqawe pismena dru{tvima, novi Zakon je uveo ovu kategori-ju, s tim da se i adresa za po{tu mora registrovati u Registruprivrednih subjekata.

    U ciqu ekspeditivnijeg i ekonomi~nijeg dostavqawapo{te propisana je i mogu}nost postojawa adrese za prijemelektronske po{te, koja se tako|e registruje. Naime, u uslo-vima ote`anog privre|ivawa, svakodnevnih zatvarawa pri-vrednih dru{tava, ste~aja sve su ~e{}a i izbegavawa prijemapismenih. Da bi se ovom problemu stalo na put novi Zakonpropisuje da ako je pismeno dostavqeno na adresu za prijempo{te ili na adresu sedi{ta dru{tva, ako dru{tvo nije re-gistrovalo adresu za prijem po{te, putem preporu~ene po-{te, smatra se da je dostava uredno izvr{ena istekom roka odosam dana, ra~unaju}i od dana drugog slawa po{iqke, s timda izme|u dva slawa po{iqke mora prote}i najmawe 15 dana,osim pismena u sudskom, upravnom i drugom postupku.

    Po novom Zakonu, dru{tvo samostalno odlu~uje da li}e upotrebqavati pe~at u poslovnoj komunikaciji. Naime,svako pismeno mora biti svojeru~no potpisano od strane ov-la{}enog lica, ali ne mora imati pe~at.

    ZASTUPAWE PRIVREDNOG DRU[TVA

    Dru{tva zastupaju lica koja su odre|ena za svaki po-jedina~ni oblik ovim Zakonom. Me|utim, novi Zakon prop-isuje da dru{tvo mo`e zastupati (zastupnik) pored fizi~koglica i pravno lice, s tim da najmawe jedan zakonski zastup-nik mora biti fizi~ko lice i zastupnici (fizi~ka i pravnalica) moraju biti kao takva registrovani.

    Novi Zakon uvodi institut punomo}nici po zaposlewu iisti mogu biti zaposleni u dru{tvu ali i ne moraju i nisu za-stupnici dru{tva, zbog ~ega se i ne upisuju u registar. Puno-mo}nici po zaposlewu obavqaju taksativno navedene poslo-ve bez posebnog punomo}ja.

    Novo u Zakonu je i na poseban na~in regulisawe insti-tuta prokura kao oblik zastupawa odnosno ovla{}ewa.Prokura se mo`e dati samo fizi~kom licu za razliku od

  • 12

    ~iwenice da zakonski zastupnici mogu biti i fizi~ko ipravno lice (dru{tvo). Kada se radi o DOO i AD odluku oprokuri donosi skup{tina dru{tva, a kada se radi o OD iKD odluku donosi ortak, komanditor i komplementar, i pro-kurista se registruje. Pitawe izdavawa prokure mo`e bitidruga~ije regulisano u zavisnosti od osniva~kog akta i sta-tuta. Prokura je neprenosiva, ne mo`e se dati na odre|enovreme, mora biti u pismenoj formi i mo`e se opozvati.

    Novi Zakon jasno propisuje koja se lica smatraju po-vezanim licima s tim da pravi razliku izme|u fizi~kog lica(krvni srodnik u pravoj liniji; krvni srodnik u pobo~nojliniji zakqu~no sa tre}im stepenom srodstva; bra~ni i van-bra~ni drug ovih lica; bra~ni i vanbra~ni drug i wihovikrvni srodnici zakqu~no sa prvim stepenom srodstava; us-vojilac, usvojenik i potomci usvojenika; kao i druga licakoja `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu) i pravnoglica (direktor, ~lan organa upravqawa ili nadzora, kon-trolni ~lan pravnog lica, lice ili pravno lice koje imazna~ajno u~e{}e u kapitalu).

    Novi Zakon pravi razliku izme|u zna~ajnog u~e{}a (jed-no lice, ili zajedno sa drugim licima poseduje vi{e od 25%prava glasa) i ve}insko u~e{}e (vi{e od 50% prava glasa udru{tvu), i propisuje du`nosti (~uvawe poslovne tajne, za-brana konkurencije, sukob interesa ...).

    IMOVINA I KAPITAL DRU[TVA

    Stari Zakon pravio je razliku izme|u pojma imovine,neto imovine i kapitala dru{tva, ali su te razlike bile ne-jasne, zbog ~ega je u primeni bilo problema posebno u kwigo-vodstvu. De{avalo se da zavr{ni ra~uni budu pogre{ni up-ravo zbog lo{eg tuma~ewa ovih pojmova, zbog ~ega je novi Za-kon otklonio navedene nedoumice i jasno definisao osnovnepojmove.

    I. Imovina dru{tva su materijalna i nematerijalnasredstva u vlasni{tvu dru{tva i druga prava dru{tva (ne-kretnine, oprema, postrojewa, potra`ivawa, zalihe, gotovi-na, nematerijalna ulagawa, dugoro~ni i kratkoro~ni finan-sijski plasmani).

  • 13

    II. Kapital dru{tva (neto imovina) predstavqa razli-ku izme|u vrednosti imovine i obaveza dru{tva. Zna~i, ka-pital dru{tva je vrednost neto imovine, tj. razlika izme|uukupne imovine i ukupnih tro{kova dru{tva, s tim da kapi-tal mo`e biti ve}i ili mawi od osnovnog kapitala. Da bi seboqe shvatio pojam kapitala, dobro je znati pojam dobitidru{tva (razlika izme|u ukupnih prihoda i ukupnih ra-shoda - tro{kova).

    III. Osnovni (registrovan) kapital dru{tva je nov~anavrednost upisanih uloga ~lanova dru{tva u dru{tvo regi-strovano u APR-e. Svakodnevno smo svedoci da pojedina dru-{tva imaju vredne nekretnine sa jedne strane, a da sa drugestrane imaju negativnu vrednost kapitala.

    Novi Zakon je jasno propisao da ulozi u dru{tvu kaonov~ana vrednost u~e{}a u osnovnom kapitalu mogu bitinov~ani i nenov~ani i da se isti izra`avaju u dinarima a ne uevrima. U slu~aju da se uplata nov~anog uloga izvr{i ustranoj valuti, dinarska protivvrednost uloga obra~una}ese po sredwem kursu NBS.

    Nenov~ani ulozi mogu biti u stvarima i pravima. UOD i KD ulozi mogu biti u radu i uslugama, za razliku odDOO i AD gde takva mogu}nost ne postoji (ranije u DOOovakva mogu}nost je postojala). Zna~i, nenov~ani ulozi uDOO i AD mogu biti samo u stvarima i pravima a ne i u radui uslugama.

    Osniva~kim aktom dru{tva utvr|uje se rok za obavezuuplate, odnosno unosa uloga (nov~ani i nenov~ani), ra~una-ju}i od dana dono{ewa akta, kao i konsekvence u vidu ugov-orne kazne, za slu~aj neizvr{ewa navedene obaveze. U slu~ajuda ~lanu dru{tva bude dozvoqen naknadni rok za izmireweobaveze, a ~lan to ne u~ini, nastupa posledica iskqu~ewa is-tog iz dru{tva ako je to osniva~kim aktom predvi|eno, osimu slu~aju da se radi o javnom AD kada je dru{tvo obavezno datakvu odluku donese. Problemi mogu nastati kada se radi ounosu nenov~anog udela u dru{tvo, kako utvrditi vrednosttakvog nenov~anog uloga. Novi Zakon propisuje da se vred-nost nenov~anog uloga utvr|uje sporazumno od strane svih~lanova dru{tva ili putem procene. Me|utim, kada su u pi-

  • 14

    tawu javna AD vrednost se iskqu~ivo utvr|uje putem pro-cene. Kada se radi o proceni ista se poverava ili sudskomve{taku ili ovla{}enom revizoru ili stru~nom licu koje jeovla{}eno od strane dr`avnog organa Republike Srbije iprocena ne mo`e biti starija od godinu dana od dana unosanenov~anog uloga i ista se registruje u APR. Ulozi u dru-{tvo postaju imovina dru{tva i ne mogu se vratiti ~lanovi-ma dru{tva.

    P R E D U Z E T N I C I

    Stupawem na snagu novog Zakona o privrednim dru-{tvima prestaje da va`i Zakon o privatnim preduzetnicima,osim odredaba koje se odnose na orta~ke radwe koje prestajuda va`e 1. 1. 2013. godine, i vlasnici su du`ni da postoje}eradwe transformi{u u pravnu formu privrednog dru{tvado ozna~enog datuma, a u suprotnom registrator APR po slu-`benoj du`nosti iste prevodi u formu privrednog dru{tva.Postoje}i preduzetnici koji nisu prevedeni iz registra op-{tinske lokalne samouprave u registar APR do dana po~etkaprimene novog Zakona (do 1. 2. 2012. godine), smatraju se bri-sanim iz registra. Tako|e, izmena se odnosi na vo|ewe po-slovawa preduzetnika u tom smislu {to po starom Zakonuposlove je vodio li~no preduzetnik, a sada je data mogu}nostda te poslove preduzetnik mo`e poveriti drugom poslovnosposobnom fizi~kom licu – tzv. poslovo|a. Poslovo|a imasvojstvo zakonskog zastupnika, registruje se u APR, i morabiti zaposlen kod istog. Novi Zakon predvi|a mogu}nost dau slu~aju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzet-nika, naslednik, odnosno ~lan wegovog porodi~nog doma}i-nstva (bra~ni drug, deca, usvojenici i roditeqi) pod uslo-vom da su poslovno sposobni, mogu nastaviti da obavqaju de-latnost na osnovu re{ewa o nasle|ivawu ili sporazuma, a{to se registruje u APR. Novim Zakonom i pored toga {to seradi o privrednom subjektu a ne dru{tvu, propisano je dapored prete`ne delatnosti, preduzetnik mo`e obavqati isve ostale delatnosti zakonom dozvoqene. Pitawe odgovor-nosti regulisano je na taj na~in da preduzetnik za sve obavezenastale u vezi sa obavqawem svoje delatnosti odgovara ce-

  • 15

    lokupom li~nom imovinom, s tim da u li~nu imovinu ulazi iimovina koju sti~e, u vezi sa obavqawem registrovane delat-nosti.

    ORTA^KO DRU[TVO (OD)

    Orta~ko dru{tvo je privredno dru{tvo dva ili vi{eortaka koji su neograni~eno solidarno odgovorni celokup-nom svojom li~nom imovinom za obaveze dru{tva i isto morakao takvo biti registrovano u APR.

    Ortaci kod OD mogu biti fizi~ka ili pravna lica, do-ma}a ili strana, i svoje me|usobne odnose reguli{u ugovo-rom. Ugovor o osnivawu OD obavezno mora da sadr`i imeortaka sa identifikacionim podacima u zavisnosti od togada li je pravno ili fizi~ko lice, doma}e ili strano lice,prebivali{te ortaka, poslovno ime i sedi{te dru{tva, pre-te`nu delatnost dru{tva, pojedina~ne uloge ortaka. Kod ODnovi Zakon ne predvi|a minimum za visinu osniva~kog ulo-ga, ve} se to dispozitivno reguli{e osniva~kim aktom. Ugo-vorom o osnivawu reguli{u se sva pitawa vezana za OD (ulo-zi, u ~emu se sastoje: novac, stvari, prava, ako je ulog neno-v~ani da li je u radu ili uslugama, pove}awe i smawewe ulo-ga, da li su ulozi prenosivi...), da li poslovo|ewe vr{e sviili odre|eni ortaci, da li se mo`e preneti poslovo|ewe i nakoji na~in, kada se mo`e otkazati ili oduzeti ovla{}ewe naposlovo|ewe, pravo na naknadu tro{kova, raspodela dobiti,odlu~ivawe (jednoglasno ili ve}inom). Kod OD kada se radio odlu~ivawu u vezi sa pitawima koja su van redovne dela-tnosti dru{tva i prijemu novog ortaka, neophodna je sagla-snost svih ortaka.

    OD se bri{e iz registra privrednih subjekata u slu~ajulikvidacije dru{tva (istek vremena na koje je dru{tvo osno-vano, odluke ortaka, sudske odluke, ako je ortak pravno licei nad istim je otvoren ste~aj, ako je ostao samo jedan ortak au roku od 3 meseca nije pristupio drugi i drugi slu~ajevi),statusne promene i zakqu~ewa ste~aja dru{tva.

    Svojstvo ortaka u OD prestaje zbog smrti ortaka, bri-sawa ortaka ako je ortak pravno lice, a isto je likvidirano,

  • 16

    ili je nad istim zakqu~en ste~aj, iskqu~ewe ili istupaweortaka i u slu~ajevima iz ugovora.

    Na osnovu iznetog o OD jasno se vidi da nema bitnihnovina u donosu na stari Zakon, osim iskqu~ewa mogu}nostiugovarawa ograni~ewa odgovornosti ortaka dru{tva sa po-veriocima. Zna~i, ukoliko bi se ugovorom o osnivawu pred-videla ograni~ena odgovornost ortaka prema tre}im licimaista odredba ne bi imala pravno dejstvo.

    KOMANDITNO DRU[TVO (KD)

    Komanditno dru{tvo je najre|a forma privrednih dru-{tava u Srbiji i predstavqa privredno dru{tvo koje imanajmawe dva ~lana, od kojih najmawe jedan za obaveze dru{tvaodgovara neograni~eno solidarno (komplementar), a najmawejedan odgovara ograni~eno do visine svog neupla}enog, odno-sno neunetog uloga (komanditor).

    Iz definicije KD proizlazi da je to privredno dru-{tvo koje se upisuje u registar APR-a, da ga osnivaju dva ilivi{e fizi~kih ili pravnih lica, doma}ih ili stranih, daisto mora biti osnovano ugovorom u pismenoj formi i da na-jmawe jedan osniva~ (komplementar) odgovara za obaveze dru-{tva neograni~eno, zna~i i svojom li~nom imovinom, i danajmawe jedan osniva~ (komanditor) odgovara ograni~eno zaobaveze dru{tva, i to do visine svog neupla}enog, odnosnoneunetog uloga, da nije predvi|en minimalni osniva~ki ka-pital i da ulozi mogu biti u novcu, stvarima, pravima, radui uslugama.

    Ugovorom o osnivawu KD reguli{e se pitawe unosauloga (da li su ulozi jednaki ili ne u zavisnosti od voqe kom-plementara), pitawe u ~emu se sastoji ulog komplementara (unovcu, stvarima, pravima, nenov~ani, u radu i uslugama), pi-tawe sticawa udela komplementara srazmerno wihovim ulo-zima ili ne, pitawe prenosa udela komplementara slobodno,putem ugovora, u pisanoj formi ili nasle|ivawem.

    Prenos udela izme|u komplementara je slobodan i mo`ese ograni~iti samo ugovorom o osnivawu, za razliku od pre-nosa udela komplementara tre}em licu gde je u na~elu potre-

  • 17

    bna saglasnost svih ostalih komplementara, osim ako to pi-tawe nije druga~ije ure|eno, samim ugovorom o osnivawu. Zaobaveze prenosioca udela prema dru{tvu, prenosilac i sti-calac udela odgovaraju neograni~eno solidarno, sem u slu-~aju da svi komplementari ne donesu druga~iju odluku.

    Za razliku od komplementara, komanditor mo`e svojudeo, ili deo udela, slobodno preneti i na drugog komandi-tora i na tre}e lice.

    Poslovawe dru{tva vode i isto zastupaju iskqu~ivokomplementari, s tim da se saglasno{}u svih komplementa-ra, komanditoru mo`e dati prokura ili neko drugo pravo uzavisnosti od osniva~kog akta.

    Komanditor ima pravo uvida u poslovne kwige dru-{tva i dostavqawa kopije godi{wih finansijskih izve-{taja ili neko drugo pravo, ali samo ako je to predvi|eno os-niva~kim aktom.

    Ako je komanditor uplatio ulog u celosti kako je tougovorom o osnivawu predvi|eno, ne odgovara za obaveze dru-{tva, a ako nije uplatio u celosti, odgovara do visine neu-pla}enog, odnosno neunetog uloga u dru{tvo, osim u slu~ajukada odgovara prema tre}im licima isto kao i komplemen-tari u slu~aju kada je ime komanditora uz saglasnost uneto uposlovno ime KD.

    U slu~aju smrti fizi~kog lica, odnosno prestanka ko-manditora u slu~aju pravnog lica, komanditno dru{tvo neprestaje, ve} na mesto komanditora stupaju naslednici, odno-sno pravni sledbenici.

    Ako se dogodi da iz KD istupe svi komplementari, a uroku od 6 meseci ne primi se bar jedan novi, komanditorimogu jednoglasno doneti odluku o promeni pravne forme dru-{tva u DOO ili AD, a u protivnom usledio bi postupaklikvidacije dru{tva. Sa druge strane, ako iz KD istupe svikomanditori, a u roku od 3 meseca ne primi se bar jedan novikomanditor, komplementari mogu jednoglasno doneti odlukuo promeni pravne forme u OD. U slu~aju da ostane samo jedankomplementar, isti mo`e odlu~iti da postane preduzetnik.Ako se u prethodnom slu~aju ne dogodi promena pravne forme

  • 18

    u OD ili u preduzetnika, dru{tvo se likvidira i promene seregistruju u APR.

    Iz napred navedenog vidi se da novi Zakon ne donosibitne promene u odnosu na stari, osim {to postoje mogu}no-sti da komanditor odlu~uje u poslovima van redovnog poslo-vawa.

    DRU[TVO SA OGRANI^ENOM ODGOVORNO[]U (DOO)

    Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u je dru{tvo ukojem jedan ili vi{e ~lanova dru{tva imaju udela u osno-vnom kapitalu dru{tva i ~lanovi tog dru{tva ne odgovarajuza obaveze dru{tva osim u slu~ajevima predvi|enim ~la-nom 18. ovog Zakona, a to je kada postoji zloupotreba pravilao ograni~enoj odgovornosti za obaveze dru{tva od stranedru{tva kada to lice (~lan dru{tva) upotrebi dru{tvo zapostizawe ciqa koji mu je ina~e zabrawen; koristi imovinudru{tva ili wome raspola`e kao da je wegova li~na imovi-na; koristi dru{tvo ili wegovu imovinu u ciqu o{te}ewapoverilaca dru{tva; radi sticawa koristi za sebe ili tre}alica umawi imovinu dru{tva iako je znalo ili moralo znatida dru{tvo ne}e mo}i da izvr{ava svoje obaveze.

    Napred izneti slu~ajevi predstavqaju tzv. probijawepravne li~nosti, a to zna~i da ~lan dru{tva ne mo`e raspo-lagati imovinom dru{tva kao da je wegova li~na imovina.Naime, jo{ jednom se apostrofira da osniva~i (~lanovidru{tva) ne odgovaraju za obaveze dru{tva, osim u slu~ajuprobijawa pravne li~nosti i u slu~aju ako je to osniva~kimaktom predvi|eno za neunet ulog kada je ugovoren rok zauno{ewe uloga (za neunet ulog ~lan dru{tva se iskqu~uje izdru{tva).

    DOO kao pravno lice samostalno istupa u pravnomprometu, ima svoju imovinu, i za svoje obaveze dru{tvo odgo-vara svojom celokupnom imovinom.

    Novi Zakon predvi|a izmene u odnosu na stari Zakon, aistovremeno uvodi i nove pravne institute.

  • 19

    1. Ukinuto je ograni~ewe broja ~lanova koje DOO mo`e da ima

    Starim Zakonom bilo je predvi|eno da DOO mo`e ima-ti maksimalno 50 ~lanova. Novi Zakon nije propisao maksi-malan broj ~lanova, {to zna~i da broj ~lanova dru{tva nijezakonom ograni~en a {to je logi~no s obzirom na sloboduugovarawa i voqu ~lanova dru{tva.

    2. Osniva~ki akt dru{tva

    Osniva~ki akt dru{tva je osnovni akt dru{tva i istimo`e biti u formi odluke ako se radi o jedno~lanom dru-{tvu, ili u formi ugovora o organizovawu, ako se radi ovi{e~lanom dru{tvu.

    Novim Zakonom predvi|eno je da u osniva~kom aktu mo-raju biti ure|ena pitawa me|usobnih odnosa ~lanova dru-{tva koja su po starom Zakonu bila ure|ena obaveznim ugov-orom izme|u ~lanova DOO koji je bio dopunski akt pored os-niva~kog akta, {to zna~i da je zakqu~ewe ugovora o me|uso-bnim pravima i obavezama dru{tva bilo imperativnog ka-raktera - obavezuju}e za ~lanove dru{tva. Me|utim sada, im-aju}i u vidu na~elo slobode ugovarawa, me|usobni odnosi~lanova dru{tva ure|uju se po slobodnoj voqi i nemaju im-perativni karakter, odnosno nije obaveza zakqu~ewe ugovo-ra izme|u ~lanova dru{tva, ali je obavezno regulisawe tihodnosa osniva~kim aktom. Zna~i, osniva~ki akt DOO je is-tovremeno i konstitutivni i op{ti akt dru{tva.

    3. Ukida se obaveza vo|ewa kwige udela

    Jedna od bitnih izmena u novom Zakonu je i to da nijepropisana obaveza vo|ewa kwige udela ~lanova dru{tva, ve}novi zakon predvi|a samo evidenciju podataka o ~lanovimadru{tva, odnosno evidenciju u adresi koju svaki od ~lanova,svaki od suvlasni~ara udela i zajedni~ki punomo}nik su-vlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem po{te odstrane dru{tva, a {to po ranijem Zakonu nije bilo predvi-|eno. Evidencija podataka o adresi ~lanova dru{tva je bi-

  • 20

    tna, sa razloga {to se do takvih podataka ne mo`e do}i uAPR-u, imaju}i u vidu za{titu podataka li~nosti. Naime,obaveza vo|ewa kwige udela nema svrhu s obzirom na ~iwe-nicu da se svi podaci o dru{tvu nalaze u APR-u, odnosnocentralnom registru sa jedne strane, a sa druge dolazilo je upraksi do zloupotrebe u datumima koji su se unosili u kwiguodluka. Novim Zakonom predvi|ena je mogu}nost da ~lanovidru{tva navedu adresu za prijem elektronske po{te. Isto-vremeno po novom Zakonu, svaki ~lan dru{tva je du`an da osvakoj promeni adrese odmah obavesti dru{tvo ili najka-snije u roku od 8 dana od dana nastupawa promene. Tako|e di-rektor dru{tva odgovara za ta~nost i blagovremenost unetihpodataka u evidenciju.

    4. Sticawe svojstva ~lana dru{tva

    Po starom Zakonu smatralo se da je ~lan dru{tva up-isan u kwigu udela danom prijave za registraciju i promenepodataka u APR nezavisno od dana stvarno izvr{ene regis-tracije, a u odnosu na tre}a lica danom registracije kodAPR-a. Zna~i, svojstvo ~lana dru{tva po ranijem Zakonu sesticalo danom upisa u kwigu udela, a prema tre}im licimadanom registracije kod APR-a.

    Novim Zakonom svojstvo ~lana dru{tva (i prema dru-{tvu i prema tre}im licima) sti~e se upisom u registar kodAPR-a, odnosno danom registracije vlasni{tva nad udelomkod APR-a, a tako|e svojstvo ~lana dru{tva prestaje danomregistracije prestanka svojstva ~lana kod APR-a.

    5. Minimalni osnovni kapital dru{tva

    Stari Zakon je predvi|ao iznos minimalnog osnovnogkapitala i isti je iznosio 500 evra u dinarskoj protivvre-dnosti, s tim da je u najve}em broju dru{tava upisani kapi-tal iznosio 500 evra a upla}eni 250 evra uz obavezni rok na-knade uplate do iznosa upisanog kapitala.

    Novim Zakonom propisan je minimalni osnovni kapi-tal u iznosu od 100 dinara, osim za dru{tva koja obavqaju

  • 21

    odre|enu delatnost gde se posebnim zakonom predvi|a ve}iiznos osnovnog kapitala.

    Zna~ajna novina je da se osnovni registrovani kapitalizra`ava u dinarima, a ne u evrima, {to }e kona~no dovestido razre{ewa problema usagla{avawa vrednosti kapitalakoji je registrovan u Agenciji sa iskazanim kapitalom uposlovnim kwigama dru{tva, gde se kapital uvek iskazivao udinarima a u APR-u je registrovan u evrima. S obzirom da seosnovni registrovani kapital po novom Zakonu izra`ava udinarima, prevo|ewe osnovnog kapitala izra`enog u evrimau dinare vr{i}e se po sredwem kursu NBS va`e}em na dan up-late odgovaraju}eg uloga. Registrator koji vodi registarprivrednih subjekata u APR-u po slu`benoj du`nosti iz-vr{i}e prevo|ewe na taj na~in {to }e osnovni kapital po-stoje}ih dru{tava iskazati u dinarima u roku od 90 dana, oddana po~etka primene novog Zakona (od 1. 2. 2012. godine), pozvani~nom sredwem kursu NBS va`e}em na dan uplate odgo-varaju}eg uloga, pri ~emu se procenat udela ~lanova dru{tvau osnovnom kapitalu ne}e mewati. ̂ lan 189. Zakona predvi|ada su postoje}a dru{tva du`na da svoj osnovni kapital usk-lade sa odredbama novog Zakona do 1. 1. 2014. godine, osim upogledu uloga o radu i uslugama koji su upisani do danastupawa na snagu novog Zakona.

    6. Ukinuti nenov~ani ulozi u radu i uslugama

    Po starom Zakonu iznos minimalnog osnovnog kapita-la mogao je biti nov~ani i nenov~ani, a nenov~ani ulog jemogao biti izra`en u radu i uslugama. Mali broj DOO je ko-ristio ovu mogu}nost, s obzirom da su u praksi mogu}e zlou-potrebe jer je bilo te{ko dokumentovati takva ulagawa. No-vi Zakon ukida nenov~ani ulog u radu i uslugama, {to zna~ida se u iznosu minimalnog osnovnog kapitala nenov~ani ulogne mo`e iskazati u radu i uslugama. ̂ lanom 45. Zakona je pre-dvi|eno da ulozi u dru{tvu mogu biti nov~ani i nenov~aniizra`eni u dinarima, a nenov~ani ulozi mogu biti u stvari-ma i pravima.

    Prilikom osnivawa DOO registruje se osnovni kapi-tal. Naime, uno{ewem imovine u dru{tvo (u novcu, stvarima

  • 22

    ili pravima) osniva~i sti~u udele u dru{tvu srazmerno vre-dnosti wihovih ulagawa, {to zna~i da ukupna vrednost ude-la predstavqa vrednost osnovnog kapitala dru{tva, tako daprilikom osivawa dru{tva i neto imovina dru{tva (imovi-na umawena za obaveze dru{tva) odgovara visini osnovnogkapitala dru{tva. Kasnije kroz poslovawe, tj. razvijawedru{tva, zavisno od postignutih rezultata, neto imovina semewa, pa mo`e biti ve}a ili mawa od vrednosti osnovnog ka-pitala, s tim da ukoliko je mawa ista se mora dovesti donivoa propisanog za minimalni iznos.

    7. Ukinuti dodatni ulozi a uvedene dodatne uplate

    Stari Zakon poznaje institut dodatnih ulaza, po osno-vu kojih se sticao udeo. Novim Zakonom uveden je novi insti-tut dodatne uplate ~lanova dru{tva. Osniva~kim aktom iliodlukom skup{tine, mo`e se utvrditi obaveza ~lanova dru-{tva da pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvr{e idodatne uplate dru{tvu (zna~i, ako je propisano mora biti irealizovano) i iste mogu biti srazmerne svom udelu u dru-{tvu ili u drugom utvr|enom odnosu, s tim da se dodatnimuplatama ne pove}ava osnovni kapital dru{tva. Izneto ide uprilog ~iwenici da se mo`e imati vi{e uloga ali samo jedanudeo. Polaze}i od ~iwenice da su u postoje}em DOO postoja-li dodatni ulozi (ugovoreni ili upla}eni), do dana primenenovog Zakona isti }e biti smatrani zajmom i primewiva}e seodredbe novog Zakona koje reguli{u materiju zajam dru{tvu(~lan 181. Zakona). Novim Zakonom utvr|ena je i mogu}nostdavawa zajma dru{tvu u svako doba od strane ~lana dru{tvaili sa wime povezanog lica, a sve u skladu sa osniva~kim ak-tom i Zakonom.

    8. Pove}awe osnovnog kapitala

    Novi Zakon predvi|a da se osnovni kapital pove}ava:

    1. Novim ulozima postoje}ih ~lanova ili ~lana koji pri-stupa dru{tvu.

  • 23

    Osniva~kim aktom dru{tva ure|uju se sva pitawa veza-na za pove}awe osnovnog kapitala novim ulozima postoje}ih~lanova ili ~lana koji pristupa, s tim da odluku o tome do-nosi Skup{tina dru{tva.

    2. Pretvarawem rezervi ili dobiti dru{tva u osnovnikapital.

    Pove}awe osnovnog kapitala na ovaj na~in mogu} je sa-mo u slu~aju da je dru{tvo poslovalo pozitivno (nema iska-zan gubitak), da je odluku o tome donela Skup{tina dru{tvai da je, ukoliko je dru{tvo obveznik revizije, revizor dao po-zitivno mi{qewe. Dobit i rezerve raspodequju se srazmernoudelima ~lanova dru{tva i osniva~kim aktom ne mogu se dru-ga~ije raspodeliti.

    3. Petvarawem (konverzijom) potra`ivawa prema dru-{tvu u osnovni kapital.

    Skup{tina dru{tva mo`e doneti odluku da se obavezadru{tva pretvori u osnovni kapital i to samo u slu~aju kadatre}e lice ima potra`ivawe prema dru{tvu (potra`ivawe jeobaveza za dru{tvo), u kom slu~aju sada tre}e lice (poveri-lac) pristupa dru{tvu kao novi ~lan, a sve to mora imati up-ori{te u osniva~kom aktu.

    4. Pretvarawem (konverzijom) dodatnih uplata u os-novni kapital.

    Skup{tina dru{tva mo`e doneti odluku da se dodatneuplate ~lanova dru{tva konvertuju u kapital, a to mora bititako|e regulisano osniva~kim aktom, kojim }e se propisatiuslovi koji moraju biti ispuweni da bi se mogla doneti od-luka o ovakvom pove}awu kapitala.

    5. Statusnim promenama koje imaju za posledicu po-ve}awe osnovnog kapitala (pripajawe, spajawe, podela i izdva-jawe).

    9. Prenos udela

    ^lan dru{tva sti~e udeo u dru{tvu srazmerno vredno-sti svog uloga u ukupom osnovnom kapitalu dru{tva i mo`eimati samo jedan udeo. Osniva~kim aktom pri osnivawu dru-

  • 24

    {tva i to jednoglasnom odlukom Skup{tine dru{tva, mo`ese druga~ije urediti. Udeo mo`e pripadati jednom ili vi{elica (suvlasnici udela), s tim da ukoliko je re~ o suvlasni-cima udela, isti moraju imati zajedni~kog punomo}nika zaodlu~ivawe i glasawe. Novi Zakon propisuje da je prenos ude-la izme|u ~lanova dru{tva slobodan, {to zna~i da svaki ~landru{tva svoj udeo mo`e po svojoj sopstvenoj voqi prenetibilo kom drugom ~lanu dru{tva. Me|utim, novim Zakonomukinuta je mogu}nost slobodnog prenosa udela izme|u odre-|enih kategorija lica (samom dru{tvu, bra~nom drugu, bra-tu, sestri), s tim {to se osniva~kim aktom ovo pitawe mo`eurediti druga~ije (sloboda ugovarawa).

    U slu~aju prenosa udela tre}em licu ~lanovi dru{tvaimaju pravo pre~e kupovine tog udela po novom Zakonu, {tozna~i da je ukinuto pravo pre~e kupovine od strane dru{tvakako je to bilo regulisano starim Zakonom. Nepo{tovaweodredbe prava pre~e kupovine ima za posledicu podno{ewetu`be nadle`nom sudu. Da bi se razumelo, to zna~i da postarom zakonu u slu~aju prenosa udela tre}em licu, ~landru{tva je morao prvo ponuditi po pravu pre~e kupovineudela dru{tvu, kada dru{tvo sti~e sopstvene udele.

    10. Upravqawe dru{tvom i organi dru{tva

    Zna~ajna novina u novom Zakonu odnosi se na druga~ijina~in regulisawa upravqawa u dru{tvu. Postoji mogu}nostizbora ~lanova dru{tva za jednodomno dru{tvo ili dvodom-no dru{tvo, {to zna~i da je slobodna voqa ~lanova dru{tvapresudna i ista se osniva~kim aktom utvr|uje.

    U jednodomnom upravqawu organi dru{tva su skup-{tina i direktor (jedan ili vi{e).

    U dvodomnom upravqawu organi dru{tva su skup{ti-na, nadzorni odbor, direktor (jedan ili vi{e).

    Ovako regulisan na~in upravqawa upu}uje na zakqu~akda se dosada{wi upravni odbori u DOO ukidaju.

    Jedina imperativna norma u Zakonu a vezana je za upra-vqawe dru{tvom, odnosi se na jedno~lano dru{tvo, gde fu-

  • 25

    nkciju Skup{tine vr{i jedini ~lan dru{tva (osniva~ dru-{tva) i istu ne mo`e poveriti drugom.

    Novi Zakon druga~ije reguli{e institut direktoradru{tva, tako {to daje mogu}nost da dru{tvo mo`e imatijednog ili vi{e direktora koji su zakonski zastupnici ibira ih i razre{ava skup{tina ili nadzorni odbor, ako jedru{tvo dvodomno. Koliki broj direktora ima dru{tvo utv-r|uje se osniva~kim aktom.

    Tako|e novi Zakon predvi|a da je glasawe na skup{tinijavno, {to zna~i da vi{e ne postoji mogu}nost da se na sedni-cama glasa tajno.

    11. Sopstveni udeli dru{tva

    Zna~ajnu novinu Zakona predstavqaju i odredbe koje seodnose na sopstvene udele dru{tva, a isti predstavqaju udeoili deo udela koji dru{tvo stekne od svog ~lana. Zakonom jepropisano da samo odlukom skup{tine dru{tvo mo`e ste}isopstvene udele. Zakon propisuje {est slu~ajeva kada skup-{tina mo`e da donese odluku o sticawu sopstvenih udela:

    - besteretnim pravnim poslom (kada je udeo ili deo ude-la koje dru{tvo sti~e od svog ~lana u celini upla}en),

    - po osnovu iskqu~ewa ~lana dru{tva, bilo da je re~ oiskqu~ewu po odluci skup{tine ili suda, udeo iskqu~enog~lana postaje sopstveni udeo dru{tva (za razliku od pretho-dnog slu~aja ovde udeo ne mora biti u celini upla}en),

    - po osnovu istupawa ~lana dru{tva, kada ~lan dru{tvadobrovoqno istupa i za svoj udeo ne tra`i naknadu, s tim daudeo mora biti u celini upla}en,

    - otkupom udela ili dela udela od ~lana dru{tva, u komslu~aju se naknada za otkup ispla}uje ~lanu dru{tva samo iznamenski utvr|enih rezervi i udeo koji se sti~e mora biti ucelini upla}en,

    - prinudnim otkupom udela preminulog ~lana i to samoako je to pravo predvi|eno osniva~kim aktom i tada se sti~ui udeli koji nisu u celini upla}eni,

  • 26

    - po osnovu statusne promene, s tim da se mogu ste}i nesamo upla}eni ve} i udeli koji nisu u celini upla}eni.

    Jedno~lano dru{tvo logi~no ne mo`e sticati sopstve-ni udeo.

    12. Ograni~ewe pla}awa ~lanovima dru{tva

    Dru{tvo mo`e vr{iti isplatu dobiti svojim ~lanovi-ma, povra}aj dodatnih uplata, zajma i sli~no, kao i drugapla}awa po bilo kom osnovu iskqu~ivo u skladu sa osni-va~kim aktom sa jedne strane, a sa druge u skladu sa odredba-ma Zakona o ograni~ewima pla}awa. U novom Zakonu jasno suizdvojena dva pravila za ograni~ewe pla}awa ~lanovimadru{tva i to: u slu~aju kada je po godi{wem finansijskomizve{taju neto imovina dru{tva mawa od upla}enog osno-vnog kapitala, uve}ana za rezerve i u slu~aju da ukupna pla-}awa ~lanovima za poslovnu godinu moraju biti ve}a od do-biti na kraju godine. Osniva~kim aktom najboqe je predvi-deti iz kojih sredstava se mo`e vr{iti isplata ~lanovimadru{tva vode}i ra~una o ostvarenoj dobiti, o eventualnoneraspore|enoj dobiti iz prethodnih godina, o rezervama, oeventualnim gubicima iz prethodnih godina koji se nisu mo-gli pokriti.

    13. Prinudni otkup udela od naslednika

    U slu~aju smrti ~lana dru{tva, naslednici tog ~lanapo Zakonu o nasle|ivawu u ostavinskom postupku sti~u udeotog ~lana dru{tva. Osniva~kim aktom, da bi se izbegle zlou-potrebe od novih ~lanova, mo`e se predvideti pravo prinu-dnog otkupa udela od naslednika u korist dru{tva ili ~lanadru{tva, na~in utvr|ivawa naknade za otkup udela kao i rokza isplatu.

    14. Otkup udela po odredbama o pravima nesaglasnih akcionara

    Novim Zakonom je predvi|eno da ~lanovi dru{tva im-aju pravo na otkup udela primenom odredbi o pravima nes-

  • 27

    aglasnih akcionara, za razliku od starog Zakona, gde je topravo moralo biti utvr|eno osniva~kim aktom.

    AKCIONARSKO DRU[TVO (AD)

    Zakon u ~lanu 245. defini{e akcionarsko dru{tvo kaoprivredno dru{tvo ~iji je osnovni kapital podeqen na ak-cije, koje ima jedno ili vi{e akcionara i koji ne odgovarajuza obaveze dru{tva, osim u slu~aju probijawa pravne li~nos-ti (~lan 18. Zakona). Zna~i, AD odgovara za svoje obaveze ce-lokupnom imovinom. Jedna od zna~ajnih novina koje se od-nose na AD je ukidawe podele na zatvorena i otvorena AD.

    1. Ukidawe podele na zatvorena i otvorena AD

    Po starom Zakonu AD je moglo biti otvoreno i zatvo-reno, kod oba je osnovni kapital bio izra`en u akcijama, alibitna razlika je {to se kod zatvorenog AD akcije izdaju samowegovim osniva~ima (ograni~enom broju lica), {to zna~i danema javnog upisa akcija, a kod otvorenog AD postoji upu-}ivawe javnog poziva za upis i uplatu akcija u vreme os-nivawa dru{tva. Tako upu}en poziv javnim putem pru`ao jemogu}nost svakom zainteresovanom licu da se odazove po-zivu i upi{e jednu ili vi{e ponu|enih akcija. Zatvoreno ADmoglo je imati najvi{e 100 akcionara, s tim da ukoliko se uperiodu du`em od jedne godine pove}a broj akcionara, todru{tvo postaje otvoreno akcionarsko dru{tvo. Me|utim,po novom Zakonu, predvi|eno je postojawe javnog akcionarskogdru{tva (umesto otvorenog AD) i akcionarskog dru{tva. Zna-~i, postoje dve vrste AD i to javno i nejavno AD.

    Javno AD

    Novi Zakon ne defini{e pojam ovog privrednog dru-{tva, ve} to ~ini Zakon o tr`i{tu kapitala i po istom jejavno AD izdavalac koji je uspe{no izvr{io javnu ponuduhartija od vrednosti, u skladu sa prospektom ~ije je objav-qivawe odobrila komisija HOV-a i ~ije su hartije od vred-nosti ukqu~ene u trgovawe na regulisanom tr`i{tu odnosno

  • 28

    MTP u republici (MTP - multilateralna trgova~ka plat-forma, odnosno sistem koji organizuje kupovinu i prodajufinansijskih instrumenata). Na osnovu iznetog mo`e se za-kqu~iti da je odre|eno privredno dru{tvo javno AD ukolikodru{tvo putem javne ponude izdaje akcije (hartije od vred-nosti), odnosno wegovim akcijama se trguje na berzi kao reg-ulisanom tr`i{tu kapitala.

    Nejavno AD

    Nejavno AD je privredno dru{tvo koje ne mo`e svoje ak-cije izdavati javnom ponudom ili na bilo koji drugi javnina~in, ve} svoje akcije izdaje samo svojim osniva~ima, i nijepod nadzorom komisije HOV-a, ali se i akcije ovog dru{tvavode u Centralnom registru hartija od vrednosti.

    Nije zanemarqiva ~iwenica da su nejavna AD po Za-konu o ra~unovodstvu razvrstana na mala pravna lica i daista nisu obveznici revizije finansijskih izve{taja, a da sujavna AD obveznici revizije bez obzira na veli~inu. Tako|e,nejavna AD po Zakonu o tr`i{tu kapitala nemaju obavezu iz-ve{tavawa i objavqivawa izve{taja o poslovawu, izvodaiz godi{weg finansijskog izve{taja i dr, komisiji HOV-a,brokeru i organizatoru tr`i{ta, a da javna AD imaju svenapred navedene obaveze. Uslovi i postupak prestanka javnogAD propisani su Zakonom o tr`i{tu kapitala.

    Da bi javno AD moglo da povu~e svoje akcije sa tr`i-{ta (MTP) moraju biti ispuwena dva uslova: da dru{tvoima mawe od 10.000 akcionara, i da je u periodu od {est mese-ci koji prethodi dono{ewu odluke o povla~ewu akcija uku-pno ostvareni obim prometa akcija iznosio mawe od 0,5% odwihovog ukupno izdatog broja. Po ispuwewu napred navede-nih uslova skup{tina javnog AD mo`e doneti odluku o po-vla~ewu akcija sa regulisanog tr`i{ta i takva odluka se do-nosi 3/4 ve}inom od ukupnog broja glasova.

    Po pitawu dono{ewa napred navedene odluke akcion-arima je dato pravo na nesaglasnost, {to zna~i da onaj kojiglasa protiv dono{ewa odluke i akcionar koji nije u~e-stvovao u radu skup{tine, ima pravo da od dru{tva zahteva

  • 29

    da mu otkupi akcije i dru{tvo je du`no da to uradi, odnosnoda otkupi akcije od tih akcionara uz odgovaraju}u naknadu.Odluka o povla~ewu akcija sa organizovanog tr`i{ta upis-uje se u APR, ali da bi prestalo svojstvo javnog AD, istomora dostaviti odgovaraju}i dokaz komisiji HOV-a, koja nazahtev izdavaoca bri{e javno dru{tvo iz registra. Eventu-alna promena iz javnog AD u nejavno AD i obrnuto, ne pred-stavqa promenu pravne forme.

    2. Osnivawe AD nije uslovqeno brojem akcionara

    Da bi postojalo akcionarsko dru{tvo kako javno takoi nejavno, nije bitan broj akcionara. Naime, svako privred-no dru{tvo samo odlu~uje da li je spremno i sposobno daiza|e na tr`i{te kapitala i da li }e javnom ponudom izdatiakcije ili druge hartije od vrednosti. Novi Zakon predvi|ada se akcionarska dru{tva osnivaju dono{ewem osniva~kogakta (odluka ili ugovor) i registracijom istog uz obavezuuplate, odnosno unosa najmawe 25% upisanog osnovnog kapi-tala, s tim {to iznos minimalnog osnovnog kapitala iznosi3.000.000,00 i isti mora biti u celini upla}en u novcu.

    3. Postojawe dva obavezna akta dru{tva (osniva~ki akt i statut)

    Po starom Zakonu za osnivawe AD bio je obavezan os-niva~ki akt, koji je registrovan u APR-u a statut je bio aktfakultativnog karaktera, {to zna~i da AD nisu bila u oba-vezi da donose statut, a ukoliko je donet isti se nije regi-strovao u APR-u. Me|utim, novi Zakon osniva~ki akt treti-ra kao konstitutivni akt AD i isti se ne mo`e mewati dokdru{tvo traje, a sadr`ina je strogo propisana ~lanom 265.Zakona i to: osnovni podaci o osniva~ima, akcionarimakoji mogu biti doma}e ili strano fizi~ko lice, ili pak do-ma}e ili strano pravno lice, poslovno ime i sedi{te dru-{tva, prete`na delatnost dru{tva, podaci o osnovnom ka-pitalu, podaci o akcijama i wihova nominalna vrednost, iz-java osniva~a da osnivaju AD i preuzimaju obaveze uplate po

  • 30

    osnovu upisanih akcija. Napred navedena sadr`ina akta pro-pisana je samo prilikom osnivawa dru{tva i ista se ne mo`emewati a akt potpisuju akcionari i moraju biti overenipotpisi kod nadle`nog suda ili u op{tini. Za razliku od os-niva~kog akta prilikom osnivawa dru{tva sadr`ina os-niva~kog akta prilikom uskla|ivawa postoje}ih AD sa no-vim Zakonom propisana je ~lanom 592. Zakona o izmenama idopunama Zakona o privrednim dru{tvima, koji u stavu 1.predvi|a da su postoje}a AD du`na da svoj osniva~ki akt(ugovor o organizovawu dru{tva ili odluka ako je u pita-wu jedno~lano AD), usklade sa odredbama novog Zakona do30. 6. 2012. godine. Uskla|ivawe osniva~kog akta vr{i se ta-ko da taj akt sadr`i poslovno ime i sedi{te dru{tva, prete-`nu delatnost, iznos nov~anog i nenov~anog dela osnovnogkapitala koji je upisan u Centralni registar sa naznakom oukupnom iznosu nov~anih ili nenov~anih uloga, koji su up-la}eni odnosno uneti u dru{tvo (iznos uloga u novcu, stva-rima i pravima), podatke o vrstama i klasama akcija koje jedru{tvo izdalo sa bitnim elementima svake klase akcija usmislu Zakona kojim se ure|uje tr`i{te kapitala. Istim~lanom ali stavom 7. predvi|eno je da }e se na postoje}a ADdo wihovog uskla|ivawa primewivati odredbe novog Zakonapri ~emu }e se odredbe osniva~kog akta, statuta i drugihop{tih akata tih dru{tava primewivati ako nisu u supro-tnosti sa odredbama novog Zakona, a postoje}i upravni od-bori u AD obavqa}e nadle`nosti odbora direktora u smisluovog Zakona. Prilikom uskla|ivawa osniva~kog akta poda-ci koji se unose su podaci koji su utvr|eni na dan uskla-|ivawa.

    Usagla{en ugovor o organizovawu dru{tva kao osni-va~ki akt postoje}ih AD ili pak odluku kod jedno~lanih ADtreba da usvoji skup{tina akcionara na svojoj sednici, apredsednik skup{tine samo potpisuje taj usagla{eni ugovor.Odredbom ~lana 592. Zakona postoje}a AD du`na su da us-kla|eni osniva~ki akt registruju u APR-u najkasnije do15. 7. 2012. godine, a postoje}a AD ako do tog roka to ne u~ine,registrator koji vodi registar privrednih subjekata kodAPR-a, pokrenu}e postupak prinudne likvidacije.

  • 31

    4. Statut

    Novim zakonom pored osniva~kog akta AD obavezan aktu AD je i statut, {to po ranijem zakonu nije bio slu~aj.^lanom 11. novog Zakona navedeno je da u AD pored osni-va~kog akta postoji i statut, kojim se ure|uje upravqawedru{tvom i druga pitawa u skladu sa Zakonom. Osniva~kiakt AD po Zakonu ne mo`e se mewati za razliku od statutakoji se mewa odlukom skup{tine, za razliku od starog Zakonagde je statut donosio upravni odbor osim ako osniva~kim ak-tom to pravo nije dato skup{tini dru{tva. Novi Zakon pred-vi|a obavezu da zakonski zastupnik nakon svake izmene sta-tuta sa~ini i potpi{e pre~i{}en tekst i isti se mora regi-strovati u APR-u. Zna~i, veliki broj pitawa koji se po sta-rom Zakonu ure|ivao osniva~kim aktom dru{tva sada seure|uje statutom. Novi Zakon predvi|a du`nost dru{tva danajmawe jednom godi{we izvr{i izmene i dopune statuta,ukoliko je u prethodnoj godini do{lo do promene podatakavezano za visinu osnovnog kapitala i bitne elemente izdatihakcija svake vrste i klase i te izmene i dopune se tako|e re-gistruju u APR-u. Akcionari koji osnivaju AD donose prvistatut kojim pored sadr`ine koja je predvi|ena Zakonom mo-`e sadr`ati i odredbu kojom se imenuju direktori odnosno~lanovi nadzornog odbora ako je dru{tvo dvodomno. Posto-je}a akcionarska dru{tva du`na su da svoj statut i organedru{tva usklade sa odredbama novog Zakona do 30. 6. 2012. go-dine, odnosno da u istom roku donesu statut, ako ga nisudonela, a tim statutom mogu imenovati direktore kao i ~la-nove nadzornog odbora (dvodomno upravqawe).

    5. Osnovni kapital

    Novi Zakon uvodi bitnu novinu po pitawu osnovnogkapitala. Po starom Zakonu osnovni kapital je bio izra`enu evrima u dinarskoj protivvrednosti, i kao takav se regi-strovao kod APR-a, ali je u praksi dolazilo do neusagla-{enosti registrovanog kapitala sa iznosom kapitala u po-slovnim kwigama dru{tva. Po novom Zakonu osnovni kapi-tal se izra`ava i registruje u dinarima, zbog ~ega }e do}i do

  • 32

    usagla{avawa iznosa kapitala u poslovnim kwigama dru-{tva sa iznosom kapitala koji je registrovan u APR-u, iiznosom koji je registrovan u Centralnom registru. ^la-nom 293. novog Zakona utvr|ena je visina minimalnog os-novnog kapitala za akcionarsko dru{tvo i ista iznosi3.000.000,00 dinara.

    Osnovni kapital akcionarskog dru{tva je proizvodbroja akcija i nominalne vrednosti jedne akcije, tako da semo`e re}i da je osnovni kapital jednak broju akcija pomno-`enom sa nominalnom vredno{}u jedne akcije.

    Osnivawem AD kapital se formira uno{ewem uloga udru{tvo (u novcu, stvarima i pravima) i osniva~i-akcio-nari sti~u akcije dru{tva odre|ene nominalne vrednostiili akcije bez nominalne vrednosti, {to zna~i ukupna nomi-nalna vrednost emitovanih akcija je vrednost osnovnog ka-pitala dru{tva.

    Prilikom osnivawa AD neto imovina dru{tva (imo-vina umawena za obaveze dru{tva) odgovara visini osnovnogkapitala dru{tva i minimalni iznos nov~anog kapitalaodnosno 3.000.000,00 dinara, mora biti upla}en pre osni-vawa na privremeni ra~un kod poslovne banke. Ukoliko seosniva AD sa ve}im iznosom od iznosa osnovnog kapitala,pre osnivawa mora biti unet ulog od najmawe 25% pred-vi|enog osnovnog kapitala.

    6. Uskla|ivawe osnovnog kapitala kod postoje}ih AD

    Prema ~lanu 589. Zakona postoje}a AD du`na su daosnovni kapital usklade sa odredbama novog Zakona do1. 1. 2014. godine, a registrator koji vodi registar privred-nih subjekata u APR-u u roku od 90 dana od dana po~etkaprimene Zakona (od 1. 2. 2012. godine) po slu`benoj du`nostiosnovni kapital postoje}ih dru{tava koja su registrovana uAPR, iskaza}e u dinarima po zvani~nom sredwem kursu NBSva`e}em na dan uplate odgovaraju}ih uloga, pri ~emu se ude-li ~lanova dru{tva u osnovnom kapitalu ne mewaju (kodDOO) a u slu~aju AD u iznosu osnovnog kapitala koji je up-isan u Centralnom registru.

  • 33

    Postoje}a AD bila su du`na da do po~etka primene no-vog Zakona, zna~i do 1. 2. 2012. godine, obezbede osnovni ka-pital u visini minimalnog iznosa, odnosno 3.000.000,00 di-nara.

    Dru{tva su u APR-u imala osnovni kapital registro-van u evrima, a u centralnom registru hartija od vrednostiimaju registrovane akcije po nominalnoj vrednosti iskazaneu dinarima. Ukoliko je osnovni kapital izra`en u dinarimaiznosio mawe od propisanog minimalnog od 3.000.000,00 di-nara, dru{tvo je bilo du`no da do 1. 2. 2012. godine obezbeditaj minimalni iznos na taj na~in {to }e izvr{iti pove}aweosnovnog kapitala.

    Ukoliko AD imaju neraspore|enu dobit ili rezervekoje se mogu pretvoriti u osnovni kapital, onda ne}e bitiproblema da donesu odluku o pove}awu osnovnog kapitala izsredstava dru{tva, a na sednici skup{tine akcionara, na ko-joj se vr{i uskla|ivawe sa novim Zakonom. Odluka skup{ti-ne o pove}awu kapitala registruje se u APR-u. Me|utim, uko-liko AD nemaju sredstava koja bi poslu`ila za pove}awe ka-pitala, onda mogu izvr{iti pove}awe osnovnog kapitalanovim ulozima, ili pak promeniti pravnu formu iz AD uDOO.

    7. Pove}awe osnovnog kapitala

    Novi Zakon precizno ure|uje pitawe pove}awa osno-vnog kapitala. Naime, da bi AD pove}ao svoj osnovni kapi-tal prvo mora da donese odluku o pove}awu kapitala na sed-nici skup{tine akcionara, a u slu~aju odobrenog kapitala,odluku mo`e doneti odbor direktora, odnosno nadzorni od-bor (dvodomno odlu~ivawe). Slede}a faza je da se odluka opove}awu registruje kod APR-a u roku od {est meseci oddana dono{ewa, a u suprotnom odluka je ni{tava. Nakon iz-vr{ene registracije akcionarsko dru{tvo treba da izvr{iemisiju novih akcija ali po Zakonu o tr`i{tu kapitala.Ukoliko se vr{i pove}awe kapitala iz sredstava dru{tva,onda je mogu}e umesto izdavawa novih akcija izvr{iti po-ve}awe nominalne vrednosti postoje}ih akcija.

  • 34

    ^lanom 295. Zakona utvr|ena su ~etiri na~ina pove}a-wa kapitala i to: novim ulozima (izdavawe novih akcija, poosnovu novih uloga); uslovno pove}awe kapitala u skladu sa~lanom 301. Zakona; iz sredstava dru{tva, odnosno iz nera-spore|ene dobiti i rezervi dru{tva; i kao rezultat statusnepromene.

    8. Smawewe osnovnog kapitala

    Smawewe osnovnog kapitala regulisano je ~lanom 314.s tim da i kod pove}awa kapitala AD prvo mora doneti od-luku o smawewu kapitala na skup{tini dru{tva koja se don-osi 3/4 ve}inom glasova svih prisutnih akcionara. Donetaodluka mora se u roku od tri meseca od dana dono{ewa regi-strovati u APR, u protivnom je ni{tava.

    Odluka o smawewu kapitala, pored ciqa, obima i na-~ina smawewa kapitala, mora da sadr`i i poziv poverioci-ma da prijave svoje potra`ivawe radi obezbe|ewa i to ako sesmawewe vr{i uz primenu odredaba ~lana 319. Zakona (odre-daba o za{titi poverilaca), a ako se smawewe kapitala spro-vodi u skladu sa ~l. 320. i 321. bez primene odredaba o za{ti-ti poverilaca, tada odluka o smawewu kapitala ne sadr`ipoziv poveriocima. Smawewe osnovnog kapitala vr{i se natri na~ina i to: povla~ewem i poni{tewem akcija u poseduakcionara (redovno smawewe); smawewem nominalne vred-nosti akcija, odnosno ra~unovodstvene vrednosti kod akcijabez nominalne vrednosti; i poni{tewem sopstvenih akcijadru{tva.

    9. Utvr|ivawe tr`i{ne vrednosti akcija

    U prethodnom izlagawu izneta je ~iwenica da je osno-vni kapital akcionarskog dru{tva podeqen na akcije i da suakcije nedeqive i glase na ime. Sve izdate akcije obavezno seregistruju u Centralnom registru hartija od vrednosti s timda AD mogu imati dve vrste akcija i to obi~ne (redovne akc-ije) i preferencijalne (povla{}ene, prioritetne akcije).Akcionarska dru{tva mogu izdavati akcije sa i bez nomi-

  • 35

    nalne vrednosti, s tim da ako se izdaju akcije sa nominalnomvredno{}u onda ta vrednost mora biti izra`ena u dinarima.

    Akcije javnog AD ukqu~ene su u trgovawe na regulisa-nom tr`i{tu kapitala. Ako se akcijama svakodnevno trguje,tr`i{na cena akcija zavisi od ponude i tra`we koja se mo`emewati iz dana u dan, tako da je postojala potreba da se za-konom propi{e na~in utvr|ivawa tr`i{ne cene akcija.

    Naime, ~lanom 259. Zakona propisano je da se tr`i{navrednost akcija javnog AD utvr|uje kao ponderisana prose-~na cena ostvarena na regulisanom tr`i{tu kapitala, odno-sno MTP, u periodu od {est meseci koji prethodi danu dono-{ewa odluke kojom se utvr|uje tr`i{na vrednost akcija, poduslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcija-ma te klase na tr`i{tu kapitala predstavqao najmawe 0,5%ukupog broja izdatih akcija te klase i da je najmawe u roku odtri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio naj-mawe 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te klase na mese-~nom nivou.

    Izuzetno, Zakon u istom ~lanu navodi da se tr`i{navrednost akcija javnog AD mo`e utvrditi i putem procenepod uslovom da tako utvr|ena cena bude prihva}ena od skup-{tine akcionara na osnovu obrazlo`enog predloga odboradirektora ili nadzornog odbora (dvodomno dru{tvo). Tr`i-{na vrednost akcija utvr|uje se putem procene u dva slu~aja,i to kada nije ostvaren obim prometa akcija i kada se izdajuakcije nove klase.

    U nejavnim AD tr`i{na vrednost akcija utvr|uje seputem procene.

    Procenu tr`i{ne vrednosti akcija mogu vr{iti ovla-{}eni sudski ve{taci, revizor ili druga ovla{}ena lica.

    Tr`i{na vrednost akcija, utvr|ena bilo na osnovuobima prometa akcija ili na osnovu procene, va`i tri mese-ca od dana utvr|ivawa tr`i{ne vrednosti, odnosno od danana koji je procena izvr{ena, i mora biti va`e}a na dan do-no{ewa odgovaraju}e odluke skup{tine.

    Emisiona cena akcija je vrednost po kojoj se izdaju ak-cije i utvr|ena je odlukom o izdavawu akcija, koju donosi

  • 36

    skup{tina dru{tva, osim u slu~aju izdavawa odobrenih akc-ija, kada tu odluku donosi odbor direktora ili nadzorni od-bor u dvodomnom dru{tvu.

    Novi Zakon propisuje ograni~ewa prilikom utvr|i-vawa emisione cene:

    - emisiona cena akcija mora biti najmawe jednaka tr-`i{noj ceni akcija, odnosno ne mo`e biti ni`a od tr`i{nevrednosti utvr|ene u skladu sa Zakonom, osim kada AD posta-je javno AD i izdaje akcije u postupku javne ponude,

    - emisiona cena ne mo`e biti ni`a od nominalne vred-nosti akcije, odnosno ra~unovodstvene vrednosti kod akcijabez nominalne vrednosti.

    Ako se dogodi da se prilikom izdavawa akcija isteprodaju po ceni vi{oj od nominalne vrednosti, razlika seiskazuje kao emisiona premija, s tim da emisiona premijanije osnovni kapital, ve} proizvod broja izdatih akcija iwihove nominalne vrednosti.

    10. Za{tita mawinskih akcionara (posebna prava nesaglasnih akcionara)

    Novim Zakonom potpunije je regulisana za{tita mawi-nskih akcionara, a posebno prava nesaglasnih akcionara.

    Nesaglasni akcionari su mawinski akcionari koji za-htevaju od dru{tva da otkupi wihove akcije.

    Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija, kaoposebno pravo ure|eno je ~l. 474. do 477. Zakona.

    Zakonom su propisani slu~ajevi u kojima akcionar mo-`e da tra`i od dru{tva da otkupi wegove akcije, ako glasaprotiv ili se uzdr`i od glasawa za odluku i to: o promenistatuta dru{tva kojom se umawuju wihova prava; o statusnojpromeni; o promeni pravne forme; o promeni vremena tra-jawa dru{tva; o odluci kojom se odobrava sticawe, odnosnoraspolagawe imovinom velike vrednosti; odluku kojom se me-waju wegova druga prava; odluku o povla~ewu jedne ili vi{eklasa akcija sa regulisanog tr`i{ta.

  • 37

    Pravo na otkup akcija i isplatu ima i akcionar kojinije prisustvovao sednici skup{tine.

    Napred navedena odluka koja se donosi na skup{tiniakcionara mora da sadr`i odredbu o tome da ista stupa nasnagu davawem pisane izjave od strane predsednika odbora,direktora ili predsednika nadzornog odbora (dvodomnodru{tvo) da su svi nesaglasni akcionari u celini ispla}eniza vrednost svojih akcija.

    U odnosu na stari Zakon postupak ostvarivawa pravana otkup akcija je pojednostavqen i skra}en. Naime, ukolikoakcionar `eli da ostvari pravo na otkup svojih akcija, nes-aglasni akcionar mo`e dru{tvu dostaviti zahtev na sedniciskup{tine na kojoj se donosi odluka o tome ili u roku od 15dana od dana zakqu~ewa te sednice skup{tine, a nije du`anda unapred pismeno obavesti dru{tvo o tome kako }e da ko-risti to pravo, kako je to bilo po starom Zakonu predvi|eno.

    Nesaglasni akcionar mo`e podneti i tu`bu i tra`itisudsku za{titu protiv dru{tva, ako smatra da mu je dru{tvoza otkup wegovih akcija isplatilo ni`i iznos od najvi{evrednosti na koju ima pravo, {to zna~i da mo`e tra`iti ra-zliku do pune vrednosti wegovih akcija ili pak isplatu punevrednosti akcija ukoliko mu dru{tvo nije izvr{ilo nikakvuisplatu po tom osnovu.

    STICAWE I RASPOLAGAWE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

    Ako dru{tvo sti~e, odnosno raspola`e imovinom ~ijanabavna i/ili prodajna i/ili tr`i{na vrednost u momentudono{ewa odluke predstavqa 30% ili vi{e od kwigovod-stvene vrednosti ukupne imovine dru{tva iskazane u posled-wem godi{wem bilansu stawa, smatra se da dru{tvo sti~e,odnosno raspola`e imovinom velike vrednosti.

    Sticawe, odnosno raspolagawe imovinom velike vred-nosti podrazumeva prodaju, kupovinu, razmenu nepokretnos-ti, izdavawe u zakup, zakqu~ewe ugovora o kreditu i zajmu,davawe jemstva i garancije, uspostavqawe zalo`nog prava i

  • 38

    hipoteke, kao i preduzimawe bilo koje radwe koja za posl-edicu ima obavezu za dru{tvo.

    Ne smatra se sticawem odnosno raspolagawem imovinevelike vrednosti, kupovina ili prodaja imovine izvr{ena uokviru redovnog poslovawa dru{tva.

    Ukoliko je u toku jedne poslovne godine bilo vi{e po-vezanih sticawa, odnosno raspolagawa, smatra se jednim sti-cawem, odnosno raspolagawem, ako u zbiru prelaze 30% kwi-govodstvene vrednosti imovine.

    Skup{tina daje saglasnost na odluku o sticawu odno-sno raspolagawu imovine velike vrednosti, a odluka se don-osi 3/4 ve}inom glasova prisutnih akcionara sa pravom gla-sa (kod AD), a kod DOO tako|e tro~etvrtinskom ve}inom,osim ako osniva~kim aktom nije predvi|ena mawa ili ve}ave}ina.

    Odbor direktora kada se radi o jednodomnom dru{tvui nadzorni odbor kada se radi o dvodomnom dru{tvu du`nisu da za sednicu Skup{tine dostave obrazlo`eni predlog od-luke.

    U slu~aju da se sti~e i raspola`e imovinom ~ija vred-nost prelazi 30% ukupne imovine bez saglasnosti skup{ti-ne, zakqu~eni pravni posao mo`e biti poni{ten, i dru{tvomo`e podneti tu`bu protiv ~lanova odbora direktora i~lanova nadzornog odbora sa zahtevom da se {teta dru{tvunadoknadi i to u roku od tri godine.

    POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA

    Nesaglasni akcionari su mawinski akcionari ili vi-{e wih koji su od dru{tva zahtevali da otkupe wihove akcijea glasali su protiv ili se uzdr`ali od glasawa za odluku ostatusnoj promeni, o promeni pravne forme, o sticawu odno-sno raspolagawu imovinom velike vrednosti, o promeni sta-tuta ako se istim umawuje wegovo pravo, o promeni vremenatrajawa dru{tva.

    Po novom Zakonu nesaglasni akcionar mo`e dostavitizahtev da `eli da ostvari pravo na otkup svojih akcija na

  • 39

    sednici skup{tine ili u roku od 15 dana od dana zakqu~ewakonkretne skup{tine.

    Odluka na osnovu koje se mo`e ostvariti pravo nesa-glasnih akcionara mora da sadr`i odredbu da stupa na snagudavawem pismene izjave predsednika odbora direktora (jed-nodomno dru{tvo) ili predsednika nadzornog odbora (dvo-domno dru{tvo) da su svi nesaglasni akcionari u celini is-pla}eni.

    Ukoliko dru{tvo isplati nesaglasnom akcionaru ma-wi iznos na ime otkupne cene za svoje akcije, ili mu uop{tene isplati, isti ima pravo na tu`bu nadle`nom sudu najka-snije u roku od 30 dana od dana izvr{ene isplate. Sudska od-luka odnosi se na sve nesaglasne akcionare, a ne samo na onekoji su podneli tu`bu.

    U slu~aju posebne ili vanredne revizije kada se zakazujeu roku od 30 dana od dana dostavqawa izve{taja vanrednasednica skup{tine, nesaglasni akcionari imaju pravo naotkup akcija.

    PROMENA PRAVNE FORME

    Promena pravne forme dru{tva podrazumeva prelazakiz jedne u drugu pravnu formu dru{tva (npr. iz DOO u AD) stim da ne dolazi do prestanka rada i poslovawa dru{tva.Promena pravne forme nije dozvoqena kada je nad dru{tvomotvoren postupak likvidacije ili pokrenut postupak ste~aja(osim kod reorganizacije).

    Kada je u pitawu preduzetnik, sam preduzetnik donosiodluku o promeni pravne forme.

    Kada je u pitawu OD, odluku o promeni pravne formedonosi, odnosno donose ortaci jednoglasno, a kod KD kom-plementari.

    Kod DOO na~elnu odluku o promeni pravne forme don-osi skup{tina ako osniva~kim aktom nije druga~ije pred-vi|eno (zna~i mo`e i drugi organ doneti odluku).

    Kada su u pitawu AD tu je imperativno predvi|eno datakvu odluku donosi skup{tina.

  • 40

    Inicijalni akt za postupak promene pravne forme jepredlog odluke o promeni pravne forme dru{tva, koja podra-zumeva predlog izmene osniva~kog akta ili novi osniva~kiakt, predlog statuta, ako se radi o promeni u AD, obave{te-we o nesaglasnim akcionarima, razloge za promenu i sli~no.

    O promeni pravne forme dru{tva obave{tavaju se ~la-novi i poverioci dru{tva postavqawem nacrta odluke opromeni na svoju internet stranicu ili internet stranicuAPR-a.

    Odluka o promeni pravne forme kod DOO donosi sedvotre}inskom ve}inom od ukupnog broja glasova svih ~lano-va dru{tva, ako osniva~kim aktom nije druga~ije predvi-|eno, a kod AD tro~etvrtinskom ve}inom glasova prisutnihakcionara, ako statutom nije odre|ena ve}a ve}ina, a po do-no{ewu odluke podnosi se prijava za promenu pravne formekod APR-a.

    STATUSNE PROMENE

    Statusna promena dru{tva podrazumeva reorganizaci-ju dru{tva na taj na~in {to se na drugo dru{tvo prenosiimovina i obaveze, dok ~lanovi u tom dru{tvu sti~u udele,odnosno akcije. Zakon propisuje ~etiri vrste statusnih pro-mena i to: pripajawe, spajawe, podelu i izdvajawe, s tim da~lanovi dru{tva prenosioca sti~u udele, odnosno akcije udru{tvu sticaocu, srazmerno svojim udelima, odnosno akci-jama, osim ako se svaki ~lan dru{tva prenosioca saglasi data zamena udela, odnosno akcija bude u druga~ijoj srazmeri.

    Sprovo|ewe statusnih promena mo`e se vr{iti u re-dovnom ili pojednostavqenom postupku (isto re{ewe kao ustarom Zakonu).

    P r i p a j a w e – je statusna promena kada se jedno ilivi{e dru{tava pripaja drugom dru{tvu (dru{tvo sticalac),preno{ewem celokupne imovine i obaveza, s tim da prestajeda postoji dru{tvo koje se pripaja (dru{tvo prenosilac).

    S p a j a w e – je statusna promena do koje dolazi kada sedva ili vi{e dru{tava spajaju osnivawem novog dru{tva, na

  • 41

    koje se prenosi celokupna imovina i obaveze, s tim da dru-{tva koja se spajaju prestaju da postoje.

    P o d e l a – je statusna promena specifi~na po tome dase dru{tvo deli i celokupnu imovinu i obaveze istovremenoprenosi na dva ili vi{e novoosnovanih dru{tava (podela uzosnivawe), na dva ili vi{e postoje}ih dru{tava (podela uzpripajawe), ili pak na jedno ili vi{e novoosnovanih dru-{tava i jedno ili vi{e postoje}ih dru{tava (me{ovita po-dela).

    I z d v a j a w e – je statusna promena gde se na jedno ilivi{e postoje}ih ili novoosnovanih dru{tava prenosi deoimovine i obaveza, a dru{tvo koje se deli ne prestaje da pos-toji.

    Na osnovu iznetog vidi se da su nazivi statusnih prom-ena druga~iji u odnosu na stari Zakon i da su statusne pro-mene ure|ene generalno a ne po vrstama, kako je to bilo ra-nije.

    Direktor ili odbor direktora ili nadzorni odbor(dvodomno upravqawe) obavezni su da do odlu~ivawa na sku-p{tini dostave nacrt ugovora o statusnoj promeni, finan-sijski izve{taj sa mi{qewem revizora sa stawem na dan kojiprethodi danu dono{ewa odluke skup{tine, izve{taj revizo-ra o izvr{enoj reviziji statusne promene (za javno AD izve-{taj revizora je obavezan, a za druge oblike nije obavezan, stim da moraju da se slo`e svi ~lanovi dru{tva), izve{taj od-bora direktora odnosno nadzornog odbora, predlog odlukeskup{tine o statusnoj promeni, i predlog odluke skup{tineo izmeni osniva~kog akta ili statuta, odnosno novog osniva-~kog akta i statuta.

    Na osnovu iznetog vidi se da po novom Zakonu finan-sijski izve{taji i izve{taji revizora u vezi sa statusnompromenom nisu obavezni pod uslovom da se svi ~lanovidru{tva sa tim saglase i da se ne radi o javnom AD.

    Novo u Zakonu je i to da se kao finansijski izve{taji uvezi sa statusnom promenom mogu koristiti posledwi go-di{wi ili polugodi{wi izve{taji sa mi{qewem revizorapod uslovom da kod godi{wih izve{taja nije pro{lo vi{e

  • 42

    od {est meseci od zavr{etka poslovne godine do dana do-no{ewa odluke skup{tine o statusnoj promeni, a kod polugo-di{wih izve{taja da je pro{lo vi{e od {est meseci.

    Novo u Zakonu je i to da izve{taj odbora direktora,odnosno nadzornog odbora nije potreban pod uslovom da zatakvu odluku budu saglasni svi ~lanovi dru{tva.

    Tako|e, u ciqu za{tite poverilaca, novi Zakon uvodiobavezno li~no obave{tavawe svakog poznatog poverioca~ije je potra`ivawe najmawe 2.000.000,00 dinara, o statusnojpromeni i to najkasnije 30 dana pre odr`avawa sednice sku-p{tine.

    Odluku o statusnoj promeni kod DOO donosi skup{ti-na, ako osniva~kim aktom nije druga~ije ure|eno i to ve}in-om od 2/3 od ukupnog broja glasova svih ~lanova dru{tva, akotako|e nije aktom predvi|ena i mawa ve}ina, ali ne mawa odobi~ne ve}ine od ukupnog broja glasova ~lanova dru{tvakoji imaju pravo glasa.

    U AD odluka se donosi 3/4 ve}inom glasova prisutnihakcionara, ako nije druga~ije odre|eno statutom.

    Novi Zakon poznaje i pojednostavqeni postupak sta-tusne promene pripajawa kontrolnom (mati~nom) dru{tvu,pod uslovom da mati~no dru{tvo poseduje najmawe 90% os-novnog kapitala u zavisnom dru{tvu i da mawinski akcio-nari koji poseduju najmawe 5% osnovnog kapitala dru{tvasticaoca ne zahtevaju sazivawe skup{tine dru{tva sticaoca.

    Kod pojednostavqenog postupka nema odluke skup{ti-ne mati~nog dru{tva (dru{tva sticaoca), a zavisno dru-{tvo kao dru{tvo prenosilac koje se pripaja kontrolnom(mati~nom) dru{tvu nije u obavezi da sa~ini izve{taj revi-zora.

    PRINUDNI OTKUP AKCIJA

    Prinudni otkup akcija predvi|en za AD na druga~ijina~in je regulisan u odnosu na stari Zakon.

    Skup{tina je du`na da na predlog akcionara koji imaakcije koje predstavqaju najmawe 90% osnovnog kapitala

  • 43

    dru{tva i koji ima najmawe 90% glasova svih akcionara kojiposeduju obi~ne akcije, donese odluku o prinudnom otkupusvih akcija preostalih akcionara dru{tva.

    Novi Zakon je, zna~i smawio visinu u~e{}a u osnovnomkapitalu dru{tva sa 95% na 90%, s tim da je data mogu}nostda se statutom dru{tva mo`e predvideti da nije dopu{tenprinudni otkup ili je dopu{ten, ali uz druga~iji procenat.

    LIKVIDACIJA DRU[TVA

    Likvidacija dru{tva sprovodi se samo u slu~aju kadadru{tvo ima sredstava za namirewe svih obaveza i predsta-vqa prodaju svih imovinskih delova dru{tva radi isplatepoverilaca, s tim da u slu~aju da jedan deo sredstava ostane,isti se deli vlasnicima kapitala u skladu sa osniva~kim ak-tom.

    Novi Zakon sadr`i odredbu da se likvidacija smatraotvorenom registracijom odluke o pokretawu likvidacije iobjavqivawem oglasa. Po dono{ewu odluke imenuje se li-kvidacioni upravnik i obave{tavaju poverioci da prijavepotra`ivawa.

    Novi Zakon predvi|a da se po~etni likvidacioni bi-lans podnosi ~lanovima dru{tva, odnosno skup{tini na us-vajawe u roku od 30 dana, a za po~etni likvidacioni izve{tajrok za dostavqawe je od 90 do 120 dana.

    Imovina dru{tva koja preostane posle namirewa svihobaveza dru{tva, tzv. likvidacioni ostatak, raspodequje seortacima, komplementarima i komanditorima i ~lanovimaDOO, srazmerno udelima u dru{tvu i akcionarima sa pre-ferencijalnim akcijama, a zatim akcionarima sa obi~nimakcijama srazmerno u~e{}u u ukupnom broju obi~nih akcijau dru{tvu.

    PRINUDNA LIKVIDACIJA

    Novi Zakon taksativno nabraja kada se pokre}e prinu-dna likvidacija, tako da smatram da iste nije potrebno na-brajati ve} ih neposredno primewivati po osnovu Zakona.

  • 44

    Z A K Q U ^ A K

    Novi Zakon o privrednim dru{tvima rezultat je potre-be pribli`avawa zemaqa u tranziciji, ~iji smo i mi ~lan,zemqama Evropske unije, s jedna strane, a sa druge potreba dase na jednostavniji, precizniji i koncizniji na~in reguli{uprivredna dru{tva.

    Dono{ewe novog Zakona predstavqa korak napred u po-gledu tr`i{nog privre|ivawa i prvu stepenicu ka druga-~ijem regulisawu oblasti slobodne trgovine. Polaze}i od~iwenice da su svi podaci zna~ajni za poslovawe, transpa-rentni, Privredna komora svojom aktivno{}u mo`e pri-bli`iti na{a privredna dru{tva svetu, prevashodno zemqa-ma Evropske unije, imaju}i u vidu kako oblik organizovawa,tako i na~in upravqawa u dru{tvima.

    Smatram da je zakonodavac postigao veliki napredakna definisawu pojedinih instituta, ali da }e za potrebe bo-qih me|uprivrednih odnosa morati da se u~ine jo{ neki zna-~ajniji koraci, posebno ako `elimo da se pribli`imo zem-qama biv{eg SSSR-a.

    Naime, kwigovodstvene kategorije u na{im privred-nim dru{tvima zna~ajno se razlikuju od istih ili sli~nih uzemqama Evrpske unije, {to predstavqa dodatni problem zarazmenu roba i usluga i negativan bilans u trgovawu me|udr`avama.

    Polaze}i od li~nog iskustva, mi{qewa sam da su ak-cionarska dru{tva i daqe nepotrebno ure|ena velikim bro-jem odredaba, ali istim nije postignuta fleksibilnost, zbog~ega se problemi moraju tuma~iti na razli~ite na~ine pri-mereno situaciji. Naime, do sada pravne praznine vezane zaakcionarska dru{tva, uglavnom smo “popuwavali“ dobija-wem pismenih ili usmenih mi{qewa Komisije za hartije odvrednosti, {to vi{e ne}e biti mogu}e.

  • 45

    Marina SAMARXI]*

    USAGLA[AVAWE NORMATIVNIH AKATA SA NOVIM

    ZAKONOM O PRIVREDNIM DRU[TVIMA

    1. UVOD

    Novi Zakon o privrednim dru{tvima (“Sl. glasnikRS“, br. 36/2011) sa izmenama koje su stupile na snagu 1. janu-ara 2012. godine, po~eo je da se primewuje 1. februara 2012.godine, osim pojedinih odredbi (~lan 344. stav 9. i ~lan 586.stav 1. ta~ka 8. koji }e se primewivati od 1. januara 2014. go-dine).

    Pomenu}emo da su u vezi sa materijom uskla|ivawa pri-vrednih subjekata, usvojeni i Zakon o postupku registracijeu Agenciji za privredne registre i Zakon o izmenama i do-punama zakona o Agenciji za privredne registre (oba propi-sa su objavqena u „Sl. glasniku RS“, br. 99/2011), kao i Pra-

    * Marina Samarxi}, Kompanija Dunav osigurawe.

  • 46

    vilnik o sadr`ini Registra privrednih subjekata i doku-mentaciji potrebnoj za registraciju (“Sl. glasnik RS“, br.6/2012) i Odluka o naknadama za poslove registracije i drugeusluge koje pru`a Agencija za privredne registre (“Sl. gla-snik RS“, br. 5/2012).

    Zakon o privrednim dru{tvima, Zakon o postupku re-gistracije, kao ni Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu nepropisuju obavezu, niti mogu}nost registracije podataka oobavqawu spoqnotrgovinskog prometa i usluga u spoqnojtrgovini. Stoga se u Registru privrednih subjekata ovi po-daci ne}e ubudu}e registrovati. Privredni subjekt je u oba-vezi da registruje samo prete`nu delatnost, dok se za sve os-tale delatnosti, osim onih za koje je potrebno prethodnoodobrewe, saglasnost ili drugi akt nadle`nog organa, po-drazumeva da ih mo`e obavqati i bez odre|ivawa u osni-va~kom aktu.

    Uskla|ivawe sa novim Zakonom podrazumeva da posto-je}a privredna dru{tva izvr{e uskla|ivawe:

    • Osnovnog kapitala• Uskla|ivawe normativnih akata • Izaberu nove organe upravqawa u skladu sa uskla|e-

    nim (novim aktima).Ovaj tekst ima za ciq da prika`e koje su obaveze u po-

    gledu usagla{avawa normativnih akata privrednih subjeka-ta sa novim Zakonom.

    1. 1. Normativna akta i novi Zakon o privrednim dru{tvima

    Po~etkom primene novog Zakona o privrednim dru-{tvima 1. februara 2012. godine (osim ~lana 344. stav 9. i~lana 586. stav 1. ta~ka 8. koji se primewuju od 1. januara2014. godine) ustanovqena je obaveza za sve oblike privre-dnih subjekata da usklade unutra{wa normativna akta sa Za-konom.

    U pogledu uskla|ivawa op{tih akata sa izmewenimpropisima, novim Zakonom o privrednim dru{tvima propi-sani su:

  • 47

    - rokovi i neophodna dokumentacija koju treba usagla-siti da bi se u registru Agencije za privredne registre re-gistrovale izmene;

    - predvi|eno da ministri nadle`ni za sprovo|ewe za-kona kojima je propisano vo|ewe registara, propisuju sadr-`inu registara i evidencija, kao i dokumenata koja se pri-la`u uz prijavu za registraciju i evidenciju i to ukolikosadr`ina registra ili evidencije nije odre|ena posebnim za-konom;

    - da su svi oblici privrednih dru{tava du`ni da svojaakta usklade sa odredbama ovog zakona do dana po~etka pri-mene Zakona, odnosno do datuma koji su ovim zakonom pro-pisani.

    Me|utim, ovim zakonom nisu predvi|eni podaci i do-kumenta koji se podnose radi registracije.

    Izuzetak je predvi|en u pogledu obaveze uskla|ivawa zaakcionarska dru{tva. Naime, ~lanom 592. Zakona je defini-sano da su postoje}a akcionarska dru{tva du`na da svoj os-niva~ki akt usklade sa odredbama ovog zakona do 30. juna2012. godine.

    1. 2. Unutra{wi i pojedina~ni akti

    Unutra{wi akti podrazumevaju op{ta i pojedina~naakta privrednog subjekta. Akta op{teg karaktera koja trebada usvoje sva privredna dru{tva su osniva~ki akt, a kod ak-cionarskih dru{tava je to i statut.

    Pored op{tih akata vr{i se uskla|ivawe i pojedina-~nih akata. Pod pojedina~nim aktima podrazumevaju se:

    - odluka o imenovawu direktora, odnosno drugog zastu-pnika, ako nije odre|en osniva~kim aktom,

    - odluka o imenovawu ~lanova nadzornog odbora, akonije odre|ena statutom,

    - odluka o imenovawu prokuriste- odluka o imenovawu sekretara dru{tva i druga. Sem navedenih, pojedina~ni akt bi bila i odluka o

    obrazovawu ogranaka, ukoliko nisu prikazani u osniva~komaktu ili statutu.

  • 48

    Prema Zakonu o privrednim dru{tvima, dru{tvo imaprete`nu delatnost, koja se registruje u skladu sa Zakonomo registraciji, a mo`e obavqati i sve druge delatnosti kojenisu zakonom zabrawene nezavisno od toga da li su odre|eneosniva~kim aktom, odnosno statutom. Me|utim, ova odredbane podrazumeva da je ovo op{te pravilo koje va`i u svim slu-~ajevima. Za obavqawe odre|enih delatnosti registracija,odnosno obavqawe odre|ene delatnosti mo`e se usloviti iz-davawem posebnog prethodnog odobrewa koje je predvi|enonekim drugim, posebnim zakonom. Sem toga mo`e biti uslo-vqena i dobijawem odobrewa, saglasnosti ili drugog aktanadle`nog organa.

    Registracija dru{tva i preduzetnika, odnosno regi-stracija podataka i dokumenata propisanih ovim zakonomobavqa se u skladu sa Zakonom o registraciji u odgovara-ju}em registru Agencije za privredne registre.

    Posebno treba obratiti pa`wu na momenat od kada sesmatra da su tre}a lica upoznata sa registrovanim podacimaprivrednog subjekta. Ovo je posebno va`no imaju}i u vidu datre}a lica ne mogu snositi {tetne pravne posledice proi-stekle iz neta~no registrovanih podataka. Prema Zakonu sesmatra da su tre}a lica upoznata sa registrovanim podacimapo~ev od narednog dana od dana objavqivawa registracije no-vih podataka kojim se privredni subjekt uskla|uje sa ovim za-konom.

    Navedeni period se u izuzetnim slu~ajevima mo‘e pro-du`iti, tako {to tre}a lica mogu dokazivati da je za wihbilo nemogu}e da se tokom perioda od 15 dana od dana objav-qivawa registrovanih podataka sa tim podacima upoznaju.Me|utim, isto tako i privredna dru{tva mogu dokazivati dasu tre}a lica bila upoznata ili su morala biti upoznata sadokumentima dru{tva i podacima o dru{tvu i pre wihoveregistracije u skladu sa Zakonom.

    Prema Zakonu o privrednim dru{tvima, dru{tvo imaprete`nu delatnost, koja se registruje prema odredbama Za-kona o registraciji, a mo`e obavqati i sve druge delatnostikoje nisu zakonom zabrawene nezavisno od toga da li su od-re|ene osniva~kim aktom, odnosno statutom. Me|utim, ovaodredba ne podrazumeva da je ovo op{te pravilo koje va`i u

  • 49

    svim slu~ajevima. Za obavqawe odre|enih delatnosti regi-stracija, odnosno obavqawe odre|ene delatnosti mo`e se us-loviti izdavawem posebnog prethodnog odobrewa koje je pre-dvi|eno nekim drugim, posebnim zakonom. Sem toga mo`ebiti uslovqena i dobijawem odobrewa, saglasnosti ili dru-gog akta nadle`nog organa.

    Registracija dru{tva i preduzetnika, odnosno regi-stracija podataka i dokumenata propisanih ovim zakonomobavqa se u skladu sa Zakonom o registraciji.

    Zakonom o registraciji je predvi|eno da je rok za pod-no{ewe podzakonskih akata za sprovo|ewe ovog zakona 90dana od dana wegovog stupawa na snagu. Naime, u prelaznojodredbi ovog Zakona je predvi|eno da Zakon o registracijistupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu-`benom glasniku Republike Srbije“, a da Registar privred-nih subjekata po~iwe da se primewuje od 1. februara 2012. go-dine.

    2. PRIVREDNA DRU[TVA I SUBJEKTI KOJI [email protected] OBAVEZI REGISTRACIJE

    U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE

    Zakon o privrednim dru{tvima i novi Zakon o regi-straciji su povezani u pogledu subjekata koji su du`ni da seusklade sa Zakonom o privrednim dru{tvima i nakon togasprovedu registraciju primenom odredbi Zakona o regi-straciji. Osim navedenog po~etak primene oba zakona je1. februar 2012. godine, tako da primena ova dva sistemskazakona nije mogu}a ukoliko se ne tretiraju i primewuju kaocelina koja ure|uje pojam, polo`aj i status privrednih sub-jekata.

    Zakonom o privrednim dru{tvima definisani su sub-jekti koji se moraju registrovati i to su:

    1. Privredna dru{tva:a) orta~ko dru{tvo,b) komanditno dru{tvo,v) dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u,g) akcionarsko dru{tvo;

  • 50

    2. Preduzetnik;3. Ogranak privrednog dru{tva;4. Predstavni{tvo stranog privrednog dru{tva;5. Poslovno udru`ewe.

    3. POJAM I PRAVNE FORME PRIVREDNOG DRU[TVA

    Definisawe prethodnih subjekata u privrednom po-slovawu ima za ciq da se precizira razlika izme|u privred-nih dru{tava i drugih oblika organizovawa u obavqawuprivredne delatnosti.

    Prema Zakonu o privrednim dru{tvima, pravno licekoje obavqa delatnost radi sticawa dobiti je privrednodru{tvo, a pravne forme tih dru{tava su:

    • Orta~ko dru{tvo,

    • Komanditno dru{tvo,

    • Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u i

    • Akcionarsko dru{tvo.

    Polaze}i od pojma, statusa, kao i poslovawa u pravnomprometu, odnosno ovla{}ewa u pravnom prometu treba raz-likovati privredna dru{tva od drugih oblika organizo-vawa u obavqawu privredne delatnosti. Privrednu delat-nost mogu obavqati: i preduzetnici, ogranak privrednogdru{tva, predstavni{tvo stranog privrednog dru{tva kao{to je gore i navedeno.

    Posebno treba pomenuti mogu}nost organizovawa po-slovnih udru`ewa koja se ne obrazuju radi obavqawa privre-dne delatnosti.

    Zakonom o registraciji je propisano da je rok za pod-no{ewe podzakonskih akata za sprovo|ewe ovog zakona 90dana od dana wegovog stupawa na snagu. Naime, u prelaznojodredbi ovog zakona je predvi|eno da Zakon o registracijistupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`be-nom glasniku Republike Srbije“.

  • 51

    3. 1. Orta~ko dru{tvo

    Orta~ko dru{tvo je dru{tvo dva ili vi{e ortaka kojisu neograni~eno solidarno odgovorni celokupnom svojomimovinom za obaveze dru{tva, a mogu ga osnovati najmawedva ortaka, koji mogu biti i fizi~ka i pravna lica.

    Zakon o privatnim preduzetnicima je ure|ivao polo-`aj orta~kog dru{tva, koji prestaje da va`i dono{ewem no-vog Zakona o privrednim dru{tvima, ali odredbe koje seodnose na orta~ke radwe prestaju da va`e 1. marta 2013. go-dine. Dakle, za orta~ka dru{tva je rok za usagla{avawe iregistraciju prema novom Zakonu 1. mart 2013. godine. S ob-zirom da ima novina i izmena pojedinih odredbi u odnosu naranije va`e}a re{ewa potrebno je sprovesti odre|ena usa-gla{avawa.

    Polaze}i od odredaba novog zakona iskqu~ena je mo-gu}nost ugovarawa ograni~ewa odgovornosti ortaka (za oba-veze dru{tva), tako da ne bi u ugovoru o osnivawu bila va-‘e}a odredba kojom bi se predvidela ograni~ena odgovor-nost ortaka prema tre}im licima.

    Pored navedene novine u Zakonu je propisano da suvlasnici postoje}ih orta~kih radwi du`ni da svoju formuobavqawa delatnosti promene u pravnu formu privrednogdru{tva propisanu ovim zakonom i to najkasnije do 1. marta2013. godine (orta~ko dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom od-govorno{}u i sli~no). Ukoliko vlasnici postoje}ih orta-~kih radwi registru privrednih subjekata ne prijave pro-menu pravne forme u Zakonom predvi|enom roku, registratorkoji vodi registar privrednih subjekata po slu`benoj du-`nosti }e ih prevesti u pravnu formu orta~kog dru{tva.

    Orta~ko dru{tvo se osniva ugovorom. Zakonom je u~lanu 94. propisano koji su obavezni elementi orta~kog dru-{tva. Naime ugovor o osnivawu orta~kog dru{tva sadr`inaro~ito:

    • Ime, jedinstven mati~ni broj i prebivali{te ortakakoji je doma}e fizi~ko lice, odnosno ime, broj paso{a ilidrugi identifikacioni broj i prebivali{te ortaka koji jestrano fizi~ko lice, odnosno poslovno ime, mati~ni broj isedi{te ortaka koji je doma}e pravno lice, odnosno poslo-

  • 52

    vno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broji sedi{te ortaka koji je strano pravno lice

    • Poslovno ime i sedi{te dru{tva

    • Prete`nu delatnost dru{tva

    • Ozna~avawe vrste i vrednosti uloga svakog ortaka

    • Pravne odnose izme|u ortaka sa dru{tvom

    • Poslovo|ewe

    • Pravni odnos dru{tva i ortaka prema tre}im licima

    • Prestanak orta~kog dru{tva