Veštičja Revija Br 4

8/17/2019 Veštičja Revija Br 4

1/64


2/64

VEŠTIČJA REVIJA 2016.2

“Krošnja nevidljivim me drži,

Svetla ne bude me

I nema greha da me prži

Samo zagrljaj i zaveštaj da zauvek sam Njen,

Sada nada diše za mene jer Božiji sam plen.”

Branko Stevanović


3/64

2016. VEŠTIČJA REVIJA 3

Dragi naši čitaoci,Kao što četvorka uobličuje telo, kao nešto

vidljivo i čvrsto, sa radošću obznanjujemo naš

četvrti broj!!! U vreme kada Priroda u svojsvojoj raskoši životvorno buja, četvrti broj‘’Veštičje revije‘’ je pred vama, zahvaljujućitrudu svih koji su radili na realizaciji istog,donoseći kvalitativni pomak u pravcu rasta,kroz promenu.

Energiju Prirode koju oko nas kroz razne pojavne vidove donosi, po mnogima najlepšegodišnje doba, iskoristite i vi !

Budite radosniji, motivisaniji, i ispunjeniljubavlju dozvolite vatri Beltane da donese

prevagu Svetla u vama nad svim onim što jesimbolizovalo Tamu, koja vas je sputavala uostvarenju sopstvenih potencijala.

Osluškujte ritam Prirode, pridruživši joj seu igri, a mi vam samo možemo poželeti, da vašaigra (p)ostane plesom za dvoje, u duhu sim -

bolike svetkovine koja slavi jedinstvo Boga iBoginje, spojenih u dualnosti zarad glorifkaci -

je života. A u njemu, nadasve treba uživati,kao što ćete, nadamo se i vi, uz interesantnetekstove ovog broja i na kojima smo zahvalni,kako autorima, tako i entuzijazmu svih, koji

putem konstruktivnih sugestija doprinose raz -voju projekta

„Veštičja revija”

R E V I J A

Časopis grupe gnostika iz eX-Yu

BroJ 4 · MaJ 2016

e [email protected]

GLAVNI UREDNIK

sl v c o v ć

OBRADA I GRAFIČKI DIZAJN

t m

LEKTOR

D j l s m ć

grupa gnostika b vš eX Yu

formirana je slobodnom voljompod geslom:

„k d p d b d , neminovno budi i našu dušu.

i d v v čv ž v š ć :

p b d l v ž v l ć , lj b vlj

d šć “


4/64


Po jednom predanju reč Ostara potiče od ime-na starogermanske Boginje proleća i zore, bogin-

je plodnosti Easter čije ime simboliše zoru i zrakeSunca, pa je u nekim kulturama kao Boginja prisutna i Aurora. U drugim se kulturama pojav-ljuju drugačija imena boginja sa istom ili sličnomsimbolikom, pa tako imamo Persefonu, Olwen,Ištar, Inanu…Simboli koji se vezuju za Easter su jaja i zečevi, po legendi da je boginja jedne zime pronašla promrzlu i ranjenu pticu u snegu i spas-ila je, a zatim je pretvorila u zeca kako bi moglada preživi u toj šumi zimu.

Po drugom predanju, ime datira od pre 2000godina pre Hrista pa na dalje, kada se slavilovaskrsenje boga Tamuza, koji je vraćen međužive od strane njegove majke Ištar ( po kojoj jeovaj praznik dobio ime Easter). Slično je izgled-ao i frigijski praznik koji je slavio paganske bo-gove Atisa i Kibelu, ili feničansku službu Adon-isu i Astrati, a takođe i jevreske porodice slavilesu paganskog boga Bala.

Ostara je drugi mali sabat na Kolu godinekada se slavi dolazak proleća i ponovno rađanjePrirode. To novo rođenje je jedan od aspekataovog sabata pa se tako povezuje sa simbolima jaja iz kojih će se izleći pilići, iz mladih cvetovaće kasnije nastati plodovi. Dan i noć su jednakodugi i padaju između 21. i 22. marta, poznatiji po menu Prolećna ravnodnevnica kada su so-larne energije na svom vrhuncu, i kad nastajeravnoteža između perioda zime i perioda nove plodne godine. Korpice i vezovi cveća se kače po kući, farbaju se jaja da unesu radost u sledeću godinu.Kraj zime je konačno tu, na dohvat ruke.Priča o persijskom bogu Mitri vrlo je slična sa pričom o Isusu jer je Mitra rođen u dvanaestom

mesecu, a uskrsnuo je na prolećnu ravnodnevni-cu. Osim Mitre, postoji kult Kibele i njenogsina Atisa koji se svake godine ponovno rađa uovo vreme. Narod Maya je na svaku prolećnuravnodnevnicu slavio “Povratak zmije Sunca”. Na ravnodnevnicu se naime pri zalasku Sunca zacentralnu piramidu El Castillo, po stepenicamakoje vode u nju pojavljuje sena koja podseća nazmiju.

Za razliku od Imbolca kada se raščišćava, naovaj dan se započinje nešto novo, i dobro je na primer posaditi biljku, kao i izaći u prirodu. Naoltaru posebno mesto zauzimaju jaja, uskršnjizeka, tradicionalna jela i kolači od meda, kao isezonsko voće i povrće. Od cveća se na oltarustavlja ljubičica, narcis, detelina, kamilica i poljs-ko cveće. Od hrane, osim jaja, dodaje se zeleno povrće, riba i razna peciva. Pale se mirisi od jas-mine, ruže, magnolije, lavande; od sveća zlatna,zelena, žuta i roze, od kristala biraju ametist, ak -vamarin i hematit, a od boja: zlatna, zelena, žuta.

Rituali koji se rade su vezani za početaknovih projekata, stvaranje, nove stvari. Običaj jena ovaj sabat nositi neki komad nove odeće ili na-kita i započinjati novo razdoblje u životu. Ne propustite posetiti prirodu i pogledati ptice i biljke unjoj kako ponovno veselo kreću u život. Ukrasite jaja simbolima elemenata i bogova, nacrtajte nanjima pentagrame ili simbole Runa. Proslavite plodnost boginje i snagu mladog boga sami ili sa prijateljima, pevajući i radujući se novom životui mladosti. Probudite mir u svojoj porodici, sa prijateljima i svima oko sebe.

Pravi koreni Uskrsa su paganski običaji, pačak i engleski naziv “easter” potiče iz imena pa-ganskih bogova!

Ostara a u t o r :

L j u b

i c a P e t r o v i

ć


5/64


Svake godine pre Uskrsa, male „šareneveštice” se pojavljuju na nskim pragovima uduhu mešavine istočnih i zapadnih religijskih

tradicija vezanih za proleće. One daruju grančicesa resama (vrbica), recitujući pesmicu u zamenu, po tradiciji u tom kraju, za čokoladu i slatkiše:

„Grančica za tebe, poslastica za mene!”, pevaosmogodišnja Isara, mašući svojim čarobnimštapom od resa, ukrašenim raznobojnim papirnimtrakama i perjem. Jedna od ovih malih veštica,ona čije je lice iscrtano crvenim i crnim tačkama,dobija pregršt čokoladnih jaja, koje stavlja u ba-kreni lončić za kafu.

Etnolozi kažu da nske uskršnje prakse dol-aze iz istočne regije Karelije, gde je ruska tradicija bila veoma jaka, iako je tad to bio deo Finske.

Zanimljivoobeležavanje Ostare u Finskoj

Farmeri iz Karelije su vekovima donosili vr - bicu umesto palminog lišća svojim susedima naPalminu nedelju kao blagoslov.

Tradicija oblačenja dece u veštice je došla uFinsku iz Švedske, gde se od ranog 19-og vekaišlo od vrata do vrata sa crtežima koji su serazmenjivali za slatkiše.

Kad su se dve tradicije pomesale, vešticesu počele da recituju pesme kojima žele dobrozdravlje svima u domaćinstvu, podsećajući ih nanjihovu dužnost da im se oduže uskršnjim jajimaili drugim poslasticama.

Današnje veštice, umesto tradicionalnih šalova često nose špicaste vestičje šešire u anglo-saksonskoj tradiciji. Neke čak nose maske,imitirajući kostime za Noć veštica.


6/64


Opšte prihvaćeno je da reč Beltane dolazi odkeltske sintagme - belo-te(p)niâ, koja znači svetlavatra. Reč belo nalazimo i u starom engleskom – bale gde u izvornom smislu označava belu svet-lost, a neki od lingvista smatraju da je etimološki poreklo reči još drevnije povezujući keltsku rečBeltinijā, sa imenom litvanske boginje smrtiGiltinė u kojoj obe imaju u korenu proto indo-evropsku osnovu - gwelh. Druga tumačenja im- pliciraju na spoj reči „Bel” ili Belonos koji pred-stavlja keltskog Boga Sunca, i reči „tinne” kojaznači vatru, u značenju „životna vatra”.

Prvo pominjanje Beltana nalazimo u u starimirskim tekstovima iz vremena vladavine Gala kaošto su „Sanas Cormaic” i „Tochmarc Emire” ukojima je zapisano da se Beltane proslavljao 1.maja, označavajući početak leta prema kelts-kom kalendaru. Tada bi bile paljene velike vatreizmeđu kojih bi druidi provlačili stoku, najčešće jagnjad, kao simboličnu zaštitu stada od bolesti iuništenja. Obzirom da su keltska plemena bila no-madska, zdravlje krda, kojom bi bila obezbeđenahrana za pleme, bilo je od velike važnosti, štoističe i Džejms Frejzer u „Zlatnoj Grani‘’ kao pozadinu ovog praznovanja. Tokom poslednjih

stoleća, rituali paljenja velikih vatri zadržali suse na britanskom otočju i ostrvu Man, uz različitevarijacije na prvobitnu temu. Baklja sa vatrom saritualnog mesta paljenja nosila bi se kući, njome bi se obilazilo oko kuće i dvorišta, pepeo saugašene vatre bi poslužio da se njime namaže liceili telo, a sve u svrhu zaštite ljudi, stoke i staništate se u tim tragovima mogu naći zapravo pokaza-telji imitativne magije, koja bi snagu Sunca, nataj način prenela na sve, u cilju pobede nad svim potencijalno štetnim uticajima.

Sećanje danas, na drevne osnove praznovanjaBeltane je mnogostruko, i proslavlja se širomsveta na različite načine (1. maja ili 1. novembraza one koji žive na drugoj zemljinoj polulopti), satime što svakako treba razjasniti da se u perioduod 30. aprila do 1. maja slave 3 različita praznika.30. aprila se proslavlja Valpurgina noć i traje odzalaska sunca do prvih zraka sunca, a posvećena je hrišćanskoj svetici Valpurgi, Prvi maj kao praznik rada i Beltane, te ih treba razdvojiti usmislu simbolike koju nose. Beltane je paganskasvetkovina koja slavi prirodu, proleće, plodnostzemlje, praznik sveopšte ljubavi, koja jedino možeda spoji mnoštvo u jednost, obnovi seksualnost i

plodnost. Iz tog razloga, obeležavanje počinje uzveselu odeću, obično u zelenim tonovima, žutimtakođe, ali i roze, beloj, i drugim pastelnim bojama koje simbolišu proleće, čistoću i romantiku.Stabla su ukrašena, i za tu priliku pripremljen poseban stub, niz koji se spuštaju raznobojnetrake i oko kojeg se pleše, od zalaska Sunca donarednog dana, uz pesmu i igru i preskakanjesvete vatre, gde se po starom običaju prilikom preskakanja zamišlja želja koja će se nakon togaispuniti. Ukrašen stub predstavlja falusni simbol,dok vrpce imaju simboliku žene, te tako plesanjeoko stuba ima određenu erotsku simboliku kaoi simboliku Boginje koja povezuje sve krajnostii polove. Beltane predstavlja savršeno vreme zaodavanje počasti spajanju energija koje se mani-

festuje u cvetanju prirode, sjedinjenju u ljubavi.Pletu se korpe od pruća i nose venci od cveća naglavama. Biljke koje se vezuju za ovaj dan su beliglog, hrast, maslačak, ruža, breza, bršljan, ljiljanii neven, a u Britaniji se tzv. majski grm ukrašavaraznim sezonskim cvećem sa tog podneblja.

Način slavljenja ove svetkovine i običaji ra-zlikuju se od mesta do mesta i od pojedinca do pojedinca, ali se rituali uglavnom fokusiraju naljubav, seksualnost, plodnost, prosperitet, zdrav-lje, zaštitu, pročišćenje. Proslave se u najvišeslučajeva održavaju na otvorenom ukoliko je tomoguće, ali su sve do jedne ispunjene veseljemi magijom tokom dana i noći. Glavna tema jeljubav, strast i romantika, muzika, ples, slavlje, pevanje, piknik, kao i vilinski rituali koji takođeimaju svoje mesto za vreme ove svetkovine, dokse cveće i vegetacija univerzalno koriste kao simbol Prirode, obilja i plodnosti.

Pagani u seoskim sredinama slave Beltaneritualima koji su fokusirani na Prirodu, plodnost ikojima se kao i u drevnim vremenima obezbeđujedobrobit i zaštita porodice i imovine, pa je postalauobičajena praksa da se hoda oko granica nečijegimanja, obavljaju rituali zaštite i izgovaraju bla-

a u t o r : s o r o r

T a r a

https://en.wikipedia.org/wiki/Giltin%C4%97https://en.wikipedia.org/wiki/Giltin%C4%97


7/64

goslovi u okviru kruga koji je napravljen. Kuće ioltari su često ukrašeni cvećem i drugim rastin- jem ubranim iz okoline. Većina seoskih Pagana proslavljaju Beltane pojedinačno ili u malim gru- pama koje se sastoje od članova porodice i moždanekoliko bliskih prijatelja i komšija.

U gradu je takva proslava malo komplikovanija, pa se odlazi u obližnje šume u potraziza mestom za podizanje stuba i paljenjem Belt-ane vatre. Za mnoge gradske Pagane, beltan-ska vatra može biti zamenjena paljenjem re-cimo sveća u zatvorenom prostoru (stanu) gdesu rituali fokusirani na ostvarenje ličnih ciljeva,kao što su samousavršavanje, kreativnost, plod-nost, pročišćavanje. Beltane može da se slavi iza vreme prvog punog meseca ili vremenski dase poklopi sa datumom kada je sunce na petnaeststepeni Bika.

Proslava Beltane kod wicca praktikanataobično je fokusirana na plodnost i seksualnost.U nekim Covenima uključuje ritualni seks,ali mnoge grupe danas drže se više simboličke predstave mita, vršenje aktivnosti namenjenesamo da imitira seksualni čin. Na primer, štapić

ili skiptar može biti potopljen u šolju kao imit-acija seksualne penetracije, gde pehar predstav-lja žensku energiju, a štapić ili skiptar predstav-lja mušku energiju. Bez obzira da li bukvalnoili simbolično, ovaj ritual služi svetom cilju: da pruži praktičaru dublje iskustveno razumevanježivota. Domaćinstvo i oltar ukrašavaju se cvećemi bojama proleća. Ponude obično dolaze u ob-liku hrane, vode, cveća i bilja. Rituali su čestosloženiji i formalno u odnosu na uobičajenu esbat praksu, a ton je obično radostan, pun poštovanja,i svečan u obraćanju Boginji i Bogu, jer se evo-kacije ili prizivanja na njih odnose.

Kod tradicionalnih veštica svetkovina Belt-ana, se slavi na način na koji su to preci radili,sa paljenjem vatre, ritualima u prirodi, okrenutihslavljenju seksualnosti i magiji. Kod Neopaganakao terminom koji de niše širok i raznolik spe-ktar praktičara koji se bave bilo kojim oblikomduhovnosti baziranoj na jedinstvu sa Prirodom,npr. dnevni izleti su postali popularni, a grupe sečesto okupljaju u javnim parkovima, kao i na dru-gim prijatnim lokacijama na otvorenom. Piknicisu standardni, gde svi ponesu hranu da podele.Često, grupe uživaju samo u šetnji u prirodi to-

kom praznika, bez izvođenja bilo kakvih rituala.Od 1988.godine svetski najpoznatije okupljanjeza ovu svetkovinu je Beltane re festival, koji se proslavlja u Edinburgu, i koji raznolikošću temai učesnika, uz tradicionalne maske i njihovu simboliku (Majske kraljice, zatim Zelenog, Plavog,Crvenog čoveka) sve više dobija na multikultur -alnosti u umetničkom izražaju učesnika.


8/64


Vikar, govori tekst i poziva na Sabat riječima,zvoni zvoncem tri puta, a jedan sudionik udara u bubanj, kako bi se otpustio ovozemaljski trag:Oslobodite srce okova zemaljskih, ušećite u Krug, granicu vidljivog i nevidljivog, gdje milost jest jedinaćud. Na Sabat, Na Sabat!

Krug je postavljen, od cvijetova ivančica ilitratinčica.Oltarski stol, prekriven zelenim platnom,

ukrašen je uz rub vjencem bršljana i cvijeća,(Kolačići i vino donesu se kada bude vrijeme)kipovi Boga i Božice, kadilo, Atame, zelenasvijeća, Majsko drvo, simbolično.

Svećenik, uzima Atame i prostorom iscrta-va Zazivajući Pentagram, i dalje uz pratnju (ša-manskog) bubnja, vrši Podizanje Kruga, a sudi-onici se uhvate za ruke, prosljeđujući poljubac u

obraz s lijeva na desno tri kruga Prizivanje ElemenataSvaki element priziva jedna osoba stojeći u

krugu na stranama Sjever, Zapad, Jug, Istok re-dom: Zemljo - učvrsti nam put;Vodo - ti ga utri; Vatro - osvjetli ga; Zraku mili, probudi vjetrove da otvore obzore!

Svećenik zatim priziva Boga imenima, a sudi-onici za njim ponavljaju ista : Pan W odenCernunmos Dev’ la,Mananom, Lief, Osiris, Adonis, Zeus,Thor, Herne, Laugh..

Močni Oče, pristupi!Svećenica priziva Boginju, imenima, a sudi-

onici za njom ponavljaju ista: Diana, Freya, Shakti, Hathor, Inana, Reya, Maat, Izida, Mokos.. Moćna Majko, prizivam te!

Svećenica i svećenik u isti glas: Lišća i cvijeća veo skrivao im trag; Ptica pjevnadglasao im ljubavni dah, a Trava prostrla se kao postelja meka, Da ljubav naraste velika, velika Da spoje se danasU jedan dah, kao zraka sunca mah. Milujuć sebe, neka i nas nauče kako Vječnu ljubavužitkom voljeti je lako.’’

Svećenik i Svećenica glume mladence stoga,

kako bi proslavili vjenčanje Boga i Boginje. Svećenik uzima sa oltara prsten koji je ispleten od bršljana i cvijeća, kleknuvši pred Svećenicu, stav-lja ga simbolično Svećenici na prstenjak. Sveće-nica također uzima prsten, kleknuvši pred Sveće-nika stavlja mu prsten na prstenjak. Ustavši se, za-grle se i poljube. Skup po njima počne u taj tren bacati tratinčice.

Kolači i pivoSvećenica obilazi krugom, dijeli kolačiće i vino

svakom sudioniku.Otpuštanje elementaU isti mah svi sudionici koji su prizivali ele-

mente uzimaju svijeće koje su gorjele, redomSjever, Zapad, Jug, Istok - Naklonivši se el-

ementu, Zemljo - zahvaljujem se - i ugasi svijeću; Vodo - Za-hvaljujem se - ugasi svijeću; Vatro -Zahvaljujem se - ugasi svijeću; Zraku- Zahvaljujem se - ugasi svijeću

Elementi su otpušteni, Uzemljenje - Vikar go-vori: Ušećite, Tijelo svoje pozovite... vrata onostranog viotvoriste, za sobom ih sada zatvorite...

Ritual z p

r i r e d

i l a : A n t o n i

j a C i g l a r


9/64


10/64


Stari Sloveni su poznavali sveštenice podimenom volkve. Smatra se da je njihovo ime dol-azilo od reči volk (vuk), kao i da ih je povezivalosa podzemnim Bogom Velesom. Veles je imaoveze sa istočno srbijanskim vešticama koje suga bile adaptirale u svoju kosmologiju. Zapravo,volkve su bile te koje su na Istoku i u Rusiji, po

nekim mišljenjima, očuvale prenošenje veštičijekrvi.Idemo sada na jednu drugu teritoriju,

katoličanstvo, gde je uobičajeno slavljenje Epi-fanije, dana Bogojavljenja kada su tri Maga po-setili bebu Isusa, no taj praznik ima pagansko poreklo. Tako benediktanac Anselm Grun za Epi-faniju kaže „Pagani su svojim praznikom Epi-fanije slavili rođenje Eona, boga sunca, čije serođenje od device Kore slavilo u Aleksandriji unoći između 5. i 6. januara.

Te noći bi se bdelo uz pesme na auti, a kad bisjutra zapevali petlovi silazilo se u tamnu pećinui iznosilo dete, jer je sunce toga kratkoga danaizgledalo kao malo dete. Prema nekim teolozima, prva Crkva je slaveći Epifaniju dala i odgovor nagrčku proslavu u čast boga Dionisa. U predvečerjenjegovog praznika, takođe u noći između 5 i 6 januara, u Dionisov su hram stavljana tri vrčavode, a sledećeg jutra bi bila nađena ispunjenavinom. Verovanje pagana sastojalo se u tome daDionis kao bog pijanstva ljude može izdići iznadzemaljskoga u ljudskom životu i pobuditi u njima Nove, u paganskom smislu božanske osećaje.Da bi potisnuli pagansko praznoverje, hrišćaniAleksandrije nazvali su ovaj praznik Epifanijom- objavljivanjem Boga. Hrišćani su tako umestomaloga deteta sunca slavili rođenje pravog Sunca,rođenje Isusa kao deteta u betlehemskoj pećini.’’

Svaka kultura je imala svoju ideju o VelikojMajci i njenom zastrašujućem aspektu koji ječesto bio povezivan sa vešticama. Na Balkanu jeto bila Hekata, Germani su poznavali Frau Berht, postoje mišljenja da je za Slovence to bila Pehtra

Baba. Pošto smo videli da je vuk bio toliko važnaživotinja da su volkve i dobile ime po njemu, po-menimo 12 takozvanih vučijih noći koje su Slo-veni slavili. One su bile starije od hrišćanstva iodređivane su položajem meseca, koje su padale

u vreme koje je kasnije omeđila proslava božića iepifanije. U nekim krajevima u regionu bi na zad-nju vučiju noć žena obučena u ovčiju kožu i sakozijom ili jelenskom maskom i rogovima, išla po kućama gde bi plešući, ponekad idući i na svečetiri, te zavijajući na podu svake kuće ostaviladarove (orahe i suve šljive), nakon ćega bi odlazi-la bez reči. Njeno ime tokom te noći bila Baba, au Sloveniji bi te noći dobijala i ime Pehtra Baba.

Babe su inače bile slovenska božanstva, oBaba Jagi smo pisali u prošlom broju, verovatnoadaptirana

iz tračanskih i čak možda egipatskih uti-caja. Da li su kod slovenskih veštica one možda postale supstitucija za Tifona kod grčkih veštica pitanje je koje bi trebalo istraživati?

Veštice i rodnoverje

Vučije sveštenice starih Slovena


11/64


Mokoša a u t o r :

M o n a

d a A d o n a

iNekada davno, u stara, prastara vremena, dok

je Sunce bilo vrlo mlado a Mesec tek rođen, na

nepreglednim prostranstvima Starog kon netagde su obitavali Sloveni, narod sa velikim iuglavnom muškim bogovima, imali su i jednuboginju - Mokoš, kao Vrhovnu boginju, kao Veliku Boginju Majku, poštovanu naročito međuistočnim slovenima, gde je bila jedino ženskobožanstvo.

Na Balkanu, njeno prisustvo se ogleda umnogobrojnim toponimima koje aludiraju ili sadrže njeno ime, Mokoša kod Kočevja; Makoše,Mokošica kod Trebinja; Makoška, Đurđeva Ma koška, Mišina Makoška, Srednja Makoška, DaljnaMakoška kod Kratova u Makedoniji; i Mekiš kodDervente, Mikošinovac kod Karlovca, i Makiš -deo Beograda.Mokoš je boginja plodnos , ženskog principa.Boginja voda i zemlje. Boginja sudbine i magije.Njeno ime aludira na pridev mokro, na plodnumokru zemlju. Sloveni su kišu zvali Mokošinomleko. Zaš tnica žena i ženskih poslova.Predstavljana je kao visoka žena, bujnih grudi iraspletene kose, dok je negde predstavljana i kaožena velike glave i dugih ruku. Mokoš pomažeporodiljama, š decu ali i pomaže ženama daodrže dobar brak. Predenje je oblast koja jeneraskidivo vezana za ovu boginju. Mnogi običajivezani su za Mokoš kao zaš tnicu prelja. Žene

su nekad bacale kudelju u vodu, nazivale su je“mokrica” i to je predstavljalo žrtvu Mokoši.Neki smatraju da je naziv boginje izveden iz

reči „mokro“ dok drugi smatraju pridev “mek” ko renom njenog imena. Mek se ovde odnosi na ovčije runo i predivo. Mokoš se povezuje i sa zemljom, pogotovo sa mokrom, vlažnom, zemlj om. Postoji i prolećni praznik posvećen ovoj bo ginji i smatra se da je na taj dan loše kopa iliubada zemlju oruđem ili bilo kakvim predme tom, kao i da je loše čupa travu jer se verovaloda se tako Mokoši čupa kosa.

Boginja obilazi kuće i nadgleda prelje, do bre i vredne nagrađuje, dok lenje kažnjava. Po štovana je i kod zapadnoslovenskih plemena, asudeći po sačuvanim toponimima poznata je iu našim predelima. Kod Slovenaca postoji pričao čarobnici Mokoški što je direktno povezanosa boginjom Mokoš i verovatno nekom mnogo

starijom pričom. Verovanje u Mokoš je bilo toliko jako da se održalo dosta dugo posle primanja

hrišćanstva. Mnogo vekova posle sloma našestare vere, zabeleženo je da su hrišćanski sve štenici pitali devojke koje ispovedaju da li su semolile Mokoši.

Smatra se takođe da Mokoš ima funkciju sličnusuđenicama (suđaje, rođenice, rožanice). Budućida je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljase da se Mokošina delatnost proteže i na nekomvišem, kosmičkom planu, kao delatnost boginjekoja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke iliduge ni čovekovog života. Uz Svaroga, Mokoš je zaslužna za stvaranje prvih ljudi i na taj načinpovezana je sa „belom pčelom“ ženskim mitskimpretkom svih Slovena. Osim pčele, sa boginjomMokoš povezuju se ovca i zmija, a smatra se i da sulipa, lan i konoplja Mokošine biljke. Lipa je važna jer je od nje stvorena prva žena, za čije stvaranje je zaslužna baš ova boginja. Lipa je kod starihSlovena predstavljala ženski princip. Lan je, pak,biljka koja se često koris u vradžbinama, dok sekantarion koris u lečenju ženskih reproduk vnihorgana. Imala je svoj dan u nedelji kad je naročitopoštovana, i to je bio petak. Dolaskom hrišćanstvazamenile su je Bogorodica i Sv. Petka. Ima dvaglavna praznika, poslednjeg petka u Šumopadu – Oktobru obeležava se Mokoš Jesenja, dok seMokoša Prolećna obeležava u maju, 8. ili 9. maja.

Tada se ona slavi kao boginja plodne zemlje i na tajdan zemlju ne treba kopa , a nije dobro ni zabadanož ili neki drugi predmet u nju. Rodnoverni izistočnoslovesnkih zemalja, toga dana obično odla ze u prirodu, na polja, leže na zemlji i osluškuju je. Takođe, na ovaj dan loše je čupa travu jer severuje da se tako Mokoši čupa kosa.

Mokoša se ponovo slavi kroz mnoge hrišćanskeobičaje, praznike Bogorodice, Svete Marije Magda lene i Svetog Todora, ali i Svete Paraskeve - Petke koja je takođe zaš tnica žena, a ono što je inte resantno jeste da vlaške žene često spominjuovu sve cu u kontekstu vršenja magijskih rituala.Neke od njih mole se svetoj Petki za pomoć privršenju rituala, dok se jednom čoveku ona čakpojavila lično i inicirala ga u veš čji kult. Mokošinsve dan je petak, dan koji je odvajkada biorezervisan za ženska božanstva i na taj dan ženane sme da prede jer će bi kažnjena.


12/64


drugi deoJedan od korijena koji možemo prepoznati

u početcima stvaranja ideje, koja je kasnijedovela do organiziranog sustava, nalazi seu klimi visokog društva Europe XVIII i XIXstoljeća , posebno ako obratimo pozornost na postanak i razvojnaučene ceremonijalne magije. Naime, između XVII i XIX stoljeća bi-

lježi se brz rast broja tajnih društava. Vjero- jatno najbitnije za razvoj suvremenog vješti-čarstva jest osnivanjeSlobodnog zidarstva uŠkotskoj, koje se prvotno proširilo Engleskomi kontinentalnom Europom. Osnova je bila intelektualna i praktična, a u daljnjem razvojui ezoterična, pogotovo nakon što je sve višeznanja o antičkom svijetu i njegovim misterijimaotkrivano. Svo prikupljeno znanje o mističnomi njemu pripadajućoj praksi nazvano je jedno-stavnoVještina. Pristupnici su se primali krozstupnjevite inicijacijske protokole, da bi se doXVIII st. u Britaniji to ksiralo natri stupnja.Inicijacijska forma uključivala je vezivanje,stavljanje pokrova na oči, prislanjanje bodeža/mača na grudi i njegovo uklanjanje kod pravilnogodgovora incijanta. Ponekad je incijant bio goldo pasa, ponekad potpuno gol i nakon inicijacijeoblačen u bijelo, tijekom rituala obraćalo bise stranama svijeta i njima pripadajućim ele-mentima i elementarnim bićima, davala bi sezakletva o tajnosti. Oltar bi bio u centru prostorijes predmetima koji su smatrani svetima, a nakonsvakog prijedloga ili akcije uobičajeno je bilorećiSo Mote It Be (prev. Neka bude tako). Jedniod naprominentinijih simbola bili su pentagram,trokut, krug i heksagram. Prostor rada bio je posvećen kukuruzom, uljem, soli i vinom. Na-zivi, radnje i simboli se već u ovom korijenumogu prepoznati i povezati sa suvremenim vješti-čarstvom.

Tu treba spomenuti i Teozofski pokret inspiriranHelenom Petrovnom Blavatsky , osno-van 1875. u New Yorku i koji se brzo proširioonodobnom Europom. Njihova temeljna lozo ja

Wiautor:Sonja MiličevićVukelić, prof.

HelenaPetrovnaBlavatsky

Samuel Liddell Mathers

WilliamWynnWestcott


13/64


ca bila je da iza svake velike svjetske religijezapravo postoji jedno mistično božansko bićebezvremenske mudrosti. Ovaj pokret je zaslužanza upoznavanje Zapada s mističnom literaturomIstoka, uključujući možda i najbitniji segment – pojmom reinkarnacije. Kao protuteža njihovomnaglasku na istočnjački misticizam, Britanskateozofska grana formirala je 1884. godine Her-

metički red – orijentiran na drevni europskii bliskoistočni misticizam. Spojem lozo jeTeozofa, Rozenkrojcera (njem. Rosenkreuzer , - lozofski ezoterično-mistično društvo koje je, prema legendi, osnovao Christian Rosenkreuz,utjecali su na pojavu i osnivanjemasonskih lo ža i teozofskih društava) i Hermetičkog reda, nastao je 1888. Hermetički Red Zlatne Zore. Utom redu nije bilo restrikcija na pripadnost vjer-skom uvjerenju, spolu, masonima i bavili su se

razrađenim sistemom ritualne magije.Ovaj red i sustav koji su njegovi stvoritelji(Mathers i Westcott ) oformili, najjednostavnijerečeno spojem masonskih simbola i prakse ritualnemagije, ključno je utjecao na magijske prakseezoternih društava Zapada. Oruđe je postalo„elementno“: kalež – simbol vode, petokrakazvijezda – zemlja, bodež – zrak, štap – vatra, mač – simbol uma. Radnje ritualne magije uključivalesu i pročišćavanje prostora i samog maga, teinvokacijučetiri Stražara na četiri strane svijeta(unošenje enohijanske magije Johna Deea).Miješanje egipatskih božanstava s npr. hebrejskimi katoličkim anđeoskim bićima, za njih nijestvaralo problem, jer, kao što je već spomenuto,teozofska lozo ja (koju su njegovali) imala jestav da iza svih vjerskih sustava zapravo počiva jedno božansko biće/energija. Mag nije samo pozivao prisustvo božanske energije prilikomrituala, već ju je pozivao unutar sebe, spajajućise s božanstvom u božanskoj energiji. Red Zlatne Zore se fragmentirao na brojne grupe početkomXX st., zbog različitih pogleda na fokus, a jedanod fokusa bio je paganske prirode.

Drugi korijen možemo povućiiz razvoja

Diana,skulptura

E.McCartan

JamesGeorge

Frazer

TrostrukaboginjaHekata

http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Legendahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masonska_lo%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masonska_lo%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teozofski_pokrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Teozofski_pokrethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masonska_lo%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masonska_lo%C5%BEahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Legendahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Filozofijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezik


14/64


moderne antropologije i etnologije . Druga polovica XIX stoljeća obilježena je prikupljanjem brojnih podataka na temu prakticiranja folklornemagije, te običaja, obreda, rituala i prežitakausmenih predaja. Ubrzo, to postaje interesantnoznanstveno područje.

Naime, razvojem znanstvenih disciplina poputgeologije, paleontologije, te usvajanjem teorijeevolucije i napretkom moderne antropologije,intelektualni Viktorijanski racionalizam došao jedo ideje da ako su se ljudski umovi razvijali pa-ralelno, no njihov nivo je ovisio o obrazovanju idruštvenoj klasi u kojoj su odrastali, onda bi prema toj logici običaji nekog primitivnog narodai običaji seljaka u zabačenim mjestima ruralnog podneblja naprednijih zemalja trebali zapravo biti slični. Takvi ruralni ljudi viktorijancima su bili gotovo poput živih fosila.

Međutim, skupljanje sve brojnijih etnološko- antropoloških podataka trebalo je bolje si-stematizirati i pravilnije interpretirati. Među prvim značajnijim osobama koje su pridonijeletoj sistematizaciji bio je njemački povjesničar i jezikoslovacWilhelm Mannhardt . On je raz-vio znanstveni pristup terenskom proučavanjuobičaja, mitologije i sveukupnog folklora. Nje-govo oblikovanje strukture i metodike prikuplja-nja i obrade terenskog materijala, te komparativ-ni pristup istome, pomogla su usmjeriti sistema-tizaciju istraživanja i oblikovati znanstveni pris-tup obradi podataka.

Nadalje, tu moramo spomenuti iSir Jamesa

G. Frazera , škotskog antropologa koji je usvojoj knjizi Zlatna grana (prvi put objavljena1890.) kroz studiju o drevnim kultovima, ritu-alima i mitovima dao do tada najdetaljniji pre-gled povezanosti mita i obreda. Unatoč mnogimdrugim značajnim djelima, upravo je ova knjiga utjecala i na književnost od kraja XIX do početnih desetljeća XX st., poput radova T. S.Eliota, D. H. Lawrencea, W. B. Yeatsa. Frazer je, zajedno s Claudeom Lévi-Straussom iFran- zom Boasom, prozvanOcem suvremene antropologije.

Treći korijen , koji se isprepleo s kompletnomdruštvenom scenom prve polovice XIX st, jesti razdoblje kasnog romantizma . Romantičarisu se dijelili u dvije skupine. Prva skupina bila je aktivna, dakle angažirana oko rješavanjedruštvenih problema, istraživanja narodnih pre-daje i usmenog podrijetla nacionalnih literatura,nacionalnog jezika i identiteta, te je razvilaopće zanimanje za povijest (s posebnim nagla-skom na antiku, srednji vijek i tzv. primitivnenarode). Druga skupina je djelovala pasivnije,više okrenuta umjetničkom izričaju i predstavljala je prvenstvo emocionalnog doživljaja na

suprot razumu, mašte nasuprot racionalističkojlozo ji, načelo originaliteta nasuprot oponaša-nju prihvaćenih i normiranih oblika. U glazbi,slikarstvu, kiparstvu i literaturi predstavljalisu tematike vezane za sve popularnije narodnelegende, srednjovjekovne priče i antičke umjetn-osti.

U ovom razdobljudolazi do oblikovanja interesa prema speci čnim obilježjimaženskogi muškog božanstva – boginje kao Trostruke

boginje i Magne Mater ili Velike Majke (posebannaglasak na Perzefonu, Demetru i Dijanu), amuško božanstvo koje se posebno isticalo i da-valo sve više mjesta u literaturi bio je Pan. Kao predstavnik životinjskog aspekta u ljudima, po-služio je kao osnovna potka u inspiraciji pisa-ca razdoblja romantizma, a zatim i kao samizraz njihova nekonvencionalna pristupa opće prihvaćenoj ideji o moralu i o društvenim norma-ma. U ovom razdoblju počinje i jak istup pre-ma ideji da se čovječanstvo mora stopiti natrags prirodom, od koje je industrijskim razvojem-neprirodno otuđeno, da bi ponovo bilo kompletnoi iscijeljeno.

nastavak sledi u narednom broju Revije

Statua Pana

http://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Boashttp://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Boashttp://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Boashttp://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Boas


15/64


Danas živimo u jednom vremenu koje jematerijalističko i u kojem se čovek oseća lagodnoi zaštićeno, i gde nije potrebno da se obraćamoduhovima da rastera gradonosne oblake i zaštitinam letinu jer se za to brine protivgradna zaštitasa svojim raketama. Shvatanje Paganizma udanašnje vreme, s obzirom na to da su se uslovikada je započeo izmenili, otvara se prostor da

postavimo pitanje da li je paganizam zasnovanna „jedinstvu sa prirodom“ samom po sebi, ili naritualima koji su imali za cilj da prirodu „umi-lostive“ i da spreče neke prirodne nepogode sa jedne strane, a sa druge strane da obezbede da ta priroda pomogne da bude bogatija letina?

Sasvim je legitimno otvoriti pitanje da li je paganizam bio zasnovan na ideji o nekommeta zičkom „kosmičkom jedinstvu“ sa priro-dom, ili na “sada i ovde” ljudskim potrebama

da ta priroda bude kooperativna kako bi ljudi odtoga imali koristi. U tu svrhu su, pretpostavimo, poštovani agrikulturni ciklusi, ne da bi se ljudisjedinili sa prirodom, već da bi se priroda umi-lostivila i da ne bi bilo suše a samim tim i plodna polja.

Nije svaki paganizam bio isti i tu je posto- jalo jako puno varijacija, kako u vremenu tako iu odnosu na lokalitet gde se izvodi. Ne možemo biti sigurni ni da li su u to drevno vreme svigledali isto na ono što drugi rade, ili je tu bilo i podsmeha i neslaganja, ali to je sve bio pagan-izam. U vreme njegovog nastanka Priroda je bilaokrutna i paganizam je bio pragmatična religija,nekad blaga, nekad okrutna, kao i prirodni uslovikoji su ga odredili da se razvije u onaj oblik ukoji se i razvio. Poreklo veštičijeg kulta je vero-vatno izgubljeno negde u maglama vremena koje prethodi pisanoj istoriji. Moja je pretpostavka da je to htronski šamanistički kult, koji nije imaododirne tačke sa zvaničnim plemenskim religi- jama, već je bio prisutan u raznim kulturama,uvek negde na margini sela, što je mesto gdetradicionalno živi veštica, ili negde u divljini. Uselu je praktikovan paganizam, koji je bio nešto

što je bilo dozvoljeno i prepoznato. To je dnev-na religija koja je bila socijalno prihvatljiva. Nagranici sela, kao na granici dana i noći, ili izvansela, u prostoru koji je izvan zone sigurnosti i predstavlja noć, živi veštica. Ona radi sa silamakoje su nepoznate i neretko i nedozvoljene, aliima moć da rešava probleme seljana koju nemasveštenik iz sela.

Dakle, religije su bile veoma praktične. Pa-ganizam je imao smisla kao religija koja se bavila praktičnim potrebama ljudi, što znači dasu Bogovi bili bitni u onoj meri koliko su lju-dima omogućavali da dobro žive. Slično je bilo iu judaizmu, gde se od Mesije očekivalo, kada se pojavi, da donese svom narodu blagostanje. Tonije bio neki onostrani berićet, nego dobar rodsa njive, puno stoke, robova i zlata. Postoji jednateorija da je zapravo ideja o onostranoj blago-dati koju je donelo hrišćanstvo, bio prvi slučajspecijalnog rata u Istoriji. Naime, Jevreji su bili pod rimskom okupacijom. Savle, koji je postaoPavle, bez da je ikad sreo Isusa, kao dobar Jevre- jin i protivnik Rima, po ovoj teoriji, osmislio jereligiju koja je kasnije postala hrišćanstvo i kojase širila rimskim carstvom među siromašnima,a koja je svojim idejama o bezvrednosti materijalnog u stvari potkopala osnov rimske moći idovela do ruiniranja carstva.

Dakle, današnje potrebe ljudi su drugačije.Gradovi su prezagadjeni i vidimo da je u ekspan-ziji interes za inicijativu za povratak prirodi, zaeko sela, organsku proizvodnju i zdrav život.Moderni paganizam u kojem osoba teži da se štoviše približi prirodi je isto tako legitiman kao ineki drugi koji bi bio u tradicionalnijem smisluautentičniji. Jednostavno, ljudi danas imaju svoje potrebe i svoje viđenje drevnog paganizma,tako da je sasvim u redu da svi ti pogledi zajedno postoje jedni pored drugih i da imamo različitetipove veštica i pagana. A ključna reč je toler -ancija i sposobnost za saradnju, kako bismo zajedno napravili nešto kvalitetno.

Da li je smisao paganizpovezivanje sa prirodo

a u t o r :

T a u

Z o s t r i

j a n


16/64


17/64


svjesni i kružnog (cikličnog) protjecanja vreme-na. Jedan od simboličnih prikaza cikličnog vre-mena svakako je uroboros (οὐροβόρος „žderačrepa”), zmija iz grčke mitologije koja sama sebi jede rep i tako se vrti u krug. (Ovdje ćemo nas-taviti tematizirati kružno kretanje vremena, iakoćemo u sljedećem poglavlju vidjeti da se toneprestano kruženje uočava i u drugim prirod-nim procesima). Nadalje, čovjek uviđa i pravil-nost kruženja vremena. Dan, mjesec, godišnjedoba ili godina načelno uvijek traju jednako(zanemarimo sad uktuacije i naše metoderačunanja vremena). Tu pravilnost možemoopćenito nazvati naprosto – red. No, pričaide dalje. Tijek se očituje u svim pojava-ma i predmetima. U početku je nešto

stvoreno, potom to nešto traje, a nakoncu je uništeno. Tu dolazimodo prvog koncepta svetosti i tri-narne strukture (primjerice uhinduizmu bog Brahmā stvara, Višṇu održava, a Śivauništava). Prvi put čovjek postaje svjestan dvaju kozmičkih načela (ko ja su u samojsvojoj osnovitek dva polaistog procesa): stvaranja (konstrukcije) i uniš t e n j a

(destrukcije); što nema veze skonceptima „dobra” i „zla”. U lozo - jskoj se literaturi ta dva načela najčešće nazivajugrčkim pojmovima: kozmos (κόσμος „red, pravi-lo”) i kaos (χάος „bezdan, provalija”). Kozmos jered, proces stvaranja i pravilnog rasta; a kaos jenered, proces rastakanja i samo uništenje. Tasu dva načela u stalnoj izmjeni i, uvjetno rečeno,sukobu (pravilnije bi bilo reći – dinamizmu).

Kozmos, red ili poredak jest temelj post-

ojanja svega. Najstariji je lozofski konceptu svim starim kulturama. U Vedama se touniverzalno načelo naziva – ṛta. Njemu supodložni i ljudi i bogovi! Sanskrtska imeni-ca ṛta obično se prevodi kao red, poredak,istina, pravda, zakon, pravilo… Dolazi izindoeuropske osnove *h2 r-to- „ispravan,pravedan, istinit”. Identičan koncept zadržaose i u starih Iranaca, pa se u njihovoj religiji,zoroastrizmu, ono naziva aša (od staroperzi- jskog *arta). I u grčkom se taj pojam zadržaou obliku ἀρετή koji znači “moralna vrlina,

izvrsnost” i smatra se najuzvišenijomvrijednošću antičkog svijeta, opjeva-

nom i u epovima. U latinskom seisti pojam održao u imenici ritus

„obred” (od čega je i engleskirite „obred”) upravo zato štose red ponovno uspostavlja

na obredu. U germanskojmitologiji, Urðr„sudbina”

prva je od tri norne„suđenice” koje ple

tu mrežu života upodnožju drveta svijeta Yg-gdrasila. Tomu je srodanstaroengleski pojamwyrd kojise običnoprevodipojmom„ s u d -

bina”;n o

očito seisprva odnosio na kozmički

red (tako se zove i posljednja,dvadeset peta („prazna”) runa).

Iz prethodne analize bitno je zapamtitida su svi ti pojmovi: ṛta, aša, ἀρετή, ritus,urðr i wyrd srodni ne samo semantički, negoi etimološki. Tome smo posvetili dosta vre-mena jer je ipak riječ o temeljnom lozofs-kom načelu paganizma.



18/64


Tradicionaln veštičarstvTradicionalno veštičarstvo se bavi prav -ljenjem saveza sa duhovima, znanim kaofamilijari, i obezbeđivanjem stvari koje

želite i trebate putem tog saveza. To nijeprimarno održavanje „ka prirodi orijenti -sanih“ rituala religijske prirode, madaako neko to želi da radi postoji bez -broj načina da to i uradi. To je više,različitije i više lokalno pravljenjeneposrednih veza sa Nevidljivim sve-tom, i sa Nevidljivim komponentamai osobama zemlje i mesta gde živite.Ono je orijentisano uglavnom naoperacije „treperenja“ odnosnoduhovnog leta: biti sposoban da seprobudi slobodna duša i usresre-di nečija svesnost u to, maltenevoljno, tako da ta osoba može daima direktnu komunikaciju saduhovima i čak i sa smrću. Neo -pagansko veštičarenje teži dabude orijentisano na „dizanje

energije“ i „slanje“ iste, upor -edno sa ritualima posvećenostibogu i boginji.

Takođe, veštičarstvo koje pre thodi modernom, istorijski je radilo sa lečenjem biljem i proricanjemvezanim za smrt. Postojali su aspe-kti pre modernog veštičarstva koji suomogućavali čarobnjaku da spreče smrt,

bar za neko vreme, tako što bi prenelibolest ili preusmerili smrt sa jedne osobena neku životinju, ali to nisu operacije okojima je puno pričano.

R. A. ( Iz privatne korespondencije)

“Tradicionalno” znači “pre moder -nog” , dakle, veštičarstvo različito od neo -

paganskog veštičarstva, koje je uglavnomzasnovano na neopaganskim religijskim temama (venčanje neba izemlje, monistički par Bog(Boginja, usmerenje ka obožavanju zemlje, environ -mentalizam, liberalna po-litička agenda) i zlatnopravilo koje proističe izreligijskih ideja „ako nečiniš loše“ (iz Wicce) islično.

Veštičarstvo kojeprethodi modernom

je bilo (i još je) ča- robnjaštvo, kratkoi jasno, tačnije nemo- ralno čarobnjaštvo,ili da još bolje po-

jasnimo, čarobnja- štvo izvan lakih-kategorizacijana dobro i lo-še. To je čarob- njaštvo zasnovano na duhovnoj ekologiji,prepoznavanje i uspostavljanje odnosa saduhovima, ne bogovima ili boginjama uformalnom smislu (iako su neki duhovi sa

kojima se duhovni ekolozi i čarobnjaci pov -ezuju i duboko ih poštuju, mogli nekad uprošlosti biti obožavani kao bogovi pagan -ske prošlosti.)


19/64


Pregledno ću nastojati predočiti ulogu živo-tinjskih “alteriteta” u domaćoj etnotradiciji, odvjerovanja o muhi i noćnom leptiru kao svoje-vrsnim zoo-obličjima, o čemu npr. svjedoče folk -lorna vjerovanja o morama i vješticama.1

Odrednicomzoopsihonavigacija (psihonav-igacija u animalnom obličju) označavam dru-gotvorenje duše prilikom privremene smrti nad-naravnih osoba i mitskih bića, koje se možeimenovati katalepsijom, kataleptičkim transom(razdvajanje duše od tijela). Tako pod pojmomzoopsihonavigacija promatram tri fenomena –zoometempsihoze, zoometamorfoze i jahanje(let) na životinjskim vozilima.

Krenimo od zoometempsihoza (drugotvo-renje duše u animalnom obličju) koje se odvi- jaju u iskustvima letargije nadnaravnih osoba imitskih bića, s obzirom da metempsihoza zahti- jeva transgresiju preko smrti – privremenu smrt. Na primjeru morinih i vještičjih zoometempsi-hoza u muhu, noćnoga leptira i mačku zadržatćemo se kasnije. Pritom uz zoometempsihozuveže se i nagualizam (nagual – životinjski duh,alter ego), vjerovanje u životinjske duše ljudskih bića, koje je u Meksiku nadživjelo kršćanskemisionare, kolonijalno razdoblje kao i nekolikorevolucija, kako to ističe npr. Wilhelm Behringeru knjiziWitches and Witch-Hunts. A Global His-

tory (2004, 2007.) Nadalje, što se tičezoometamorfoza , folk -loristica Maja Bošković-Stulli u knjizi Pjesme, priče, fantastikarazlikuje tri vrste vještičjih pret-varanja u životinje: kad lete u oblacima, kad semeđusobno bore (npr. u obličju gavranova) ili skrsnicima te kad izlazi njihov duh, poprimivšianimalni oblik. Ovaj posljednji modus preo- brazbe označila sam pojmom zoometempsihozai odijelila ga od prije razgraničenih zoometamor -

foza. Naime, dok pojmom zoometempsihozaoznačavam transgresiju duše u animalno obličje, pojmom zoometamorfoza označavam transgresiju tjelesne pojavnosti u animalno obličje. Istina, pritom se u šamanizmu i individualnom totemizmutransformacije uglavnom shvaćaju u duhovnome,

duševnome modusu; međutim, pored tih pneu-

matskih transformacija jednako se tako vjeruje iu one tjelesne. Što se tiče vještičjih zoometamor -foza u hrvatskim usmenim predajama, radi se o predajama o vješcima i vješticama u oblacimau ornitomorfnom obličju – orla i gavrana, koji

Tri fenomeautor: dr. sc. Suzana MarjanićInstitut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb Vještičje i morine zoopsihonavigacije:

* Riječ je o znatno skraćenoj verziji članka “Zoopsihonavi-gacija kao poveznica vještičarstva i šamanizma”, objav-ljenom u Mitskom zborniku (ur. Suzana Marjanić i Ines Pri-ca), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, Hrvatskoetnološko društvo i Naklada Scarabeus, 2010., str. 123-146.


20/64


donose nevrijeme i tuču, u okviru čega MajaBošković-Stulli pridodaje da “obuhvaćaju i jedanmotiv iz duboke arhaike, koji je tuđ teološkoj za-misli o vješticama”. Kao jedno od najproširenijihvjerovanja za tip vještice-susjede Mirjam Mencej(2006) pokazuje da dominira klasično vjerovanjeo vještičjoj sposobnosti zoometamorfoze, i touglavnom u krastaču, kako bi ukrala mlijeko,kako bi prouzročila svađu među tek vjenčanim parom itd. Pritom autorica upućuje na studiju“Folk Medicine as Part of a Larger ConceptComplex” ( Arc, 43, 1987) Bentea Gullveiga Al-vera i Torunn Selberg koji uspostavljaju razlikuizmeđu metamorfoze (kada se osoba metamor -fozira u životinju, kao npr. u vukodlaštvu) i pojavu koja je karakteristična za vještice, a riječ je o

odjeljivanju duše od tijela koja se nakon demon-

skih akcija vraća u tijelo. U takvim zoopsihonav-igacijama (a rekli bismo da se radi o metempsi-hozama) osobu je moguće vidjeti istovremeno nadva mjesta: u njezinoj normalnoj pojavnosti i uobličju duše koju je zadobila tijekom demonskeaktivnosti, npr. neke druge osobe ili pak životinje(uglavnom mačke, zeca, krastače, velike crne ptice), ali i apstrakcije (magle, svjetlosti, pare).Te psihonavigacijske sposobnosti MirjamMencej uspoređuje sa šamanskim elementima

kao što je i Zmago Šmitek takve elemente pre- poznao u kresnikovim/krsnikovim konstruktima.Ukratko što se tiče zoometamorfoza, na područjuDalmacije raširene su predaje prema kojima sevještice i vješci međusobno bore, ponajviše uoblacima u obličju gavranova. Pritom jednu sku- pinu čine vještice i vješci koji tučom nanose štetuvinogradima i usjevima susjednoga i obično ne- prijateljskoga sela, a druga skupina brani svojeselo od tog demonskoga nevremena, što je blis-ko šamanskom međusobnom agonu. Boria Saxu svojoj knjizi Crow ističe da su vrane i gavra-novi smatrani vještičjim ornito-pomagačimaupravo zbog toga što su imali veliku ulogu kodaugura. Možemo još dodati kako Triinu Ojamaau članku “The Shaman as the Zoomorphic Hu-

man” ( Folklore. Electronic Journal of Folklore,sv. 4, 1997) u sibirskom šamanizmu razlikuje trinačina zoomorfne i ornitomorfne transformacije:transformacija predmetom (primjerice, kostimikoji imitiraju životinju), akustička transformacija(imitiranje glasanja životinja i ptica, te pridodajekako Ostjaci posjeduju pjesme koje označavajuživotinje ili ptice, ali nemaju akustičke imitacije,smatrajući da se navedenim akustičkim imitiran- jem ptice i životinje ponižavaju, i ekspresivnetransformacije (imitiranje pokreta životinja i pti-ca – neritmički pokreti – kao što su okreti tijela,mahanje rukama – te pantomima, ples itd.).Kao treći modus zoopsihonavigacijaoznačavam jahanje (let) na životinjama (terio-morfna vozila – npr. jarac, koza, konj) u okviručega podrazumijevam vještičja lebdenja u zraku(radi se o binomnoj anatomiji/ikonogra ji Žena-Životinja) kao i inkubna (lat.incubare – ležati načemu) jahanja na muškarcima koja su zajedničkai vilama i vješticama.

Podsjetimo da u GundulićevuOsmanu (II,154) Musta na majka leti na ovnu k planins-

komevilozmaju,gdje “vještice podno oraha/ nagozbe se strašne staju”, a za koju postoji fama da “od djetinje/ mliječne puti pomas kuha”. Utome smislu, u označavanju neprijateljskogaDrugoga vještičjim instrumentarijem, može se postaviti paralelizam Ivan Gundulić (Osman) –Junije Palmotić ( Pavlimir ) – Jerolim Kavanjin( Bogatstvo i ubožtvo. Velepjesan u 30 pjevanjah; Poviest vanđelska bogatoga a nesrećna Epulunai ubogoga a čestita Lazara; Bogastvo i uboštvo). Naime, riječvilozmajnastala je kao dubrovačka prilagođenica pojma grifon; dakle, riječ je oantičkoj mitskoj životinji, krilatom lavu s orlovs-kom glavom i pandžama koji u kršćanskoj ikono-gra ji simbolizira grešne nagone, a navedena je potvrdavilozmaja u GundulićevuOsmanu bitna

ilustracija:DušanBožić


21/64


jer – kako to navodi Petar Skok u Etimologijs-kom rječnik u hrvatskoga ili srpskoga jezika –vile postavlja u poveznicu s vješticama (riječ je omitemu vilinskih vještica o kojima piše npr. ÉvaPócs).

Kada šaman sudjeluje u načinu postajanjaživotinjom…

Ističem da su transformacija u životinju iosjećaj lebdenja najčešća halucinogena iskustvadubljih stupnjeva promijenjenih stanja svijesti.Zoopsihonavigacije u svim trima modusima, da-kako, imaju šamansko izvorište. Tako šamanskoimitiranje pokreta i glasova životinja označavašamanovo zaposjedanje duhova pomoćnika, tre-nutak u kojemu se šaman pretvara u životinju,kao što navedeno postiže i kada stavlja masku ili

bi se – kako zamjećuje Eliade u knjizi Šamanizami arhajske tehnike ekstaze (1951.) – moglo govo-riti o šamanovu novom identitetu s obzirom da postaje životinja-duh i govori, pjeva ili leti kaoživotinja i ptice. Spomenimo i šamansko jah-anje na životinjskim vozilima što npr. pokazuješamanski obred kod Altajaca, odnosno jedannjegov segment: na nekoliko koraka od šatora(jurta) nalazi se strašilo u obliku guske koju šaman(kam) opkoračuje i mašući rukama kao da leti, pjeva o letu iznad bijelih i plavih oblaka te kako se penje na nebo na toj ptici . U okviru navedenogasvakako mi se bitnim čini Eliadeov iskaz: „Još odnajstarijih vremena skoro sve životinje smatranesu bilo vodičima koji prate duše na onaj svet, bilokao novi oblik preminuloga.” I nadalje – kadašaman sudjeluje u načinu postajanja životinjom,on uspostavlja situaciju koja je postojalain illotempore, u mitskim vremenima, kada nije bila prekinuta veza između čovjeka i životinjskogasvijeta. Životinja-zaštitnik omogućuje šamanuda se preobrazi u životinju, kao što ona gurira ikao njegov dvojnik,alter ego, „šamanova duša”,

„duša u životinjskom obličju”, „duša-život”.Šamanske animalne metempsihoze,metamorfoze i jahanje na živo-tinjama simbolički izražavaju eks-tazu: odnosno, Ginzburgovom za-mjedbom – privremena smrt je ozna-čena izlaskom duše iz tijela u ani-malnom obličju. Carlo Ginzburgu knjizi o benandantima ( I benan-danti, 1966.), u kojoj je uspostavioanalogiju između benandanata išamana, navodi kako trans, put-ovanja na životinjama ili u animal-nom obličju u drugi svijet, koja suosiguravala plodnost i sudjelovanjeu procesijama mrtvih, tvore obrazac

koji evocira šamanske rituale. Naime, Ginzburgkorijene tim promjenama – metempsihozama,metamorfozama postavlja u arhaičan, šamanskisustav vjerovanja gdje šaman kada upada utrans, sanja da njegova duša izlazi u animalnomobličju u drugi svijet kako bi donijela blagodatiza ovostranu zajednicu. Eliade zaključuje kakosu vjerovanja, slike i simboli koji su povezani sletom, jahanjem ili brzinom, slikovita predodžbaekstaze, mističkih putovanja ostvarenih pomoćunadnaravnih sredstava i u područja izvanljud-ske zajednice. Pritom Eliade naglašava kako sešamani mogu preobraziti u vukove, ali u sasvimdrugom smislu nego što je to slučaj u likantropiji, pored toga što se preobražavaju u brojne drugeživotinje. Npr. eskimski šamani i šamani Čukča preobražavaju se u vukove, laponski šamani postaju vukovi, medvjedi i ribe.

Claude Lecouteux, bivši profesor srednjo-vjekovne književnosti i civilizacije na Sorbonni,upućuje da je zoomorfna duša arhaična kon-cepcija karakteristična za šamanske narode. SržLecouteuxove knjige o mjenjolicima i astralnimdvojnicima u srednjem vijeku (1992) čini pretpostavka da, doista, posjedujemo Dvojnike, ug-lavnom dva – jednog materijalnog i zičkog kojiima sposobnost prihvaćanja animalnoga obličjaili zadržavanja ljudskoga obličja, a drugog spir -itualnog ili psihičkog koji također posjedujemogućnost metamorfoze, a očituje se uglavnomu snovima. Ti binomni dvojnici imaju mogućnostdosezanja drugoga svijeta tijekom spavanja, utransu ili katalepsiji, pri čemu autointerpretaci- jskom poveznicom Lecouteux upućuje kako jeCarlo Ginzburg razotkrio poveznice između Kel-ta i šamana, Erwin Rohde i Maurice Halbwachsizmeđu Grka i šamana, a njegova knjiga izmeđugermanskoga kulturnog kruga i šamana.


Albrecht Dürer:Vještica jaše na ovnu

naopako, 1500. (detalj)


22/64


a u t o r :

T a u

Z o s t r i a n

Vampirii ve štice

Obično se smatra da je rečvampir došla na zapad preko srpskog jezika, posredstvom izveštajaaustrijske vojske o slučajevima vampirizma uSrbiji, te da je prvo pojavljivanje na engleskomgovornom području bilo 1734. godine. Međutim,stotinu godina ranije, John Wodroephe je u svomdeluThe spared hovres of a sovldier in his trav-els, zapisao da se veruje, da su u Srbiji, Bugar -skoj i Rumuniji, postojali crvenokosi vampirizvani Judina deca, koji ubijaju svoje žrtve jednim

ugrizom ili poljupcem isisavši im tako svu krv, teda je na otrovanom telu žrtava ostajao trostrukiožiljak u vidu đavolje oznake XXX. Za Judu Is-kariota koji je izdao Isusa, verovalo se da je bioriđokos, a za vampire da su njegovi potomci, štose u modernoj mitologiji sreće ponovo u lmu„Dracula 2000“.

Van te hristijanizovane verzije porekla vampira, postoji ideja da je vampir, kao autohtonomitsko biće Slovena i Istočne Evrope, zapra-vo bio identičan, ili veoma blizak sa idejom oveštici. Milan Budimir tako izvodi poreklo ime-na vampir iz grčkog jezika, gde se izrazomlam- pir označavao noćni leptir. Lampir se vezuje zaveštice za koje se u narodu verovalo da izlaze iztela u obliku leptirice.

Više o ovim narodnim verovanjima vezanimza vampire i veštice, može se naći u knjigamaSlobodana Zečevića Mitska bića srpskih preda-nja, i Tihomira R. DjordjevićaVeštica i vila, aono što je nama ovde zanimljivo, jeste Budimiro-va ideja da je izraz vampir, nastao iz pomenutoggrčkog izraza lampir paratimološkom adaptaci- jom po kojoj je l prešlo uv kako bi se izraz usa-glasio sa sinonimima tipa veštica.

Albanska narodna verovanja, takođe pozna- ju biće koje se zove štriga i koje je kombinaci- ja veštice i vampira. Ona noću isisava krv izžrtava uvlačeći se u njihove sobe u obliku in-sekta, najčešće moljca ili noćnog leptira. Sličnoverovanju u vampire, i odbrana od štriga jetakođe bio beli luk.

Vezu između vampira i veštice nalazimo i uslučaju Jura Granda. On je prvi poznati vampirzabeležen u istoriji Evrope. Umro je 1656 god. umestu Kringa koje se danas nalazi u Hrvatskoj (uIstri), ali se povampirio i šesnaest godina teror -isao meštane. Zanimljivo je da je ostao zabeleženkao štrigon (veštac) a ne vampir. Još jedan primerveze vampira i veštica, imamo u opisu magijske bitke koji je ostavio putopisac Evlija Ćelebija,koji ju je i lično gledao 1666. god. vođene izmeđuobura iz Čerkezije i Abhazije. Opis ovog noćnogsukoba koji se završio prvim kukurikanjem pet-lova, neodoljivo podseća na srednjovekovneopise veštičjih sabata, uključujući i letenje krozvazduh na raznim predmetima i životinjama.Obur je bio naziv za čarobnjaka ili vešca koji semogao vratiti iz groba. Šta više, za obure se sma-tralo da ubijaju ljude i piju njihovu krv. Verovalose da otkopavanjem groba obura i probadanjemkolcem u predelu pupka, obur umirao, a osobakoju je ugrizao i popio joj krv, tek tada bi moglada se oporavi i preživi.

Kakva je mitološka i meta zička veza vešticai vampira tek treba da se istraži, tako da se nada-mo da će ovaj tekst, koji je tek vrh ledenog brega,kad je ova tematika u pitanju, možda i podstaćina dalje razmišljanje i istraživanje.


23/64



24/64

VEŠTIČJA REVIJA 2016.

(iz knjige Kan De Lar – Rečnik vilinskih simbola)

Prema drevnoj legendi čarobnjaka, pri stvaran - ju planeta i uporednih svetova u Svemiru su, osimanđela pomagali i vilenjaci, bića posebne mudrostikoja su razumela i vladala kraljevstvom energije,njenim protokom i usmeravanjem. U pričama i mi -tovima prepoznajete ih po velikim šiljatim ušima ivitkim telima, oštrim čulima i neobičnim sposob -nostima. Njihovo bi sedište trebalo biti sazvežđePlejade, njihovo poslanstvo na Zemlji bilo je po -

magati pri njenom razvoju. Njihov najveći dar čovečanstvu bili su vilinskisimboli, ključevi energija uz pomoć kojih bi ljuditrebali naučiti pravilno postupati s energijama usebi, usmeravati pažnju i nameru te bolje razumetisebe i Svemir. Ipak, njihovu mudrost i čar isprva suusvojili jedino vladari, svećenici i čarobnjaci. Tajnesimbola prenosile su se usmenim putem, a njihovse vijugav put često gubio u maglama istorije svedok nedavno nisu postali dostupni svima onimakoji su spremni svoj život i sudbinu uzeti u svoje

ruke i iznova probuditi svoje usnuleunutarnje moći.

Načini upotrebeSvaki simbol u sebi sku-

plja energiju suštine kojuizražava. Vilinske sim-

bole obično crta-mo rukom,

ređe lenji-rom, na

računaru ili drugim tehničkim pomagalima. Takavnam način omogućava prisniji odnos s energijomkoju želimo probuditi i prizvati u svakodnevniživot. Veličina simbola nije srazmerna s njegov-im moćima jer su simboli jednako delotvorni usvim dimenzijama. Crtamo ih pre svega (ali ne iisključivo) na podlogu od prirodnih materijala kaošto su papir, kamen, kristal, drvo, svila i slično.Možemo ga nacrtati na komadiću papira i uvečega staviti ispod jastuka tako da preko noći delujeu toku spavanja, ili kroz snove. Ako ga slikamo na

kamenu, uverimo se pre toga da smo ga pronašlina energetski pozitivnom području (to uvek prov-erimo uz pomoć viska). Takav vilinski kamen, na-kon toga, nosimo sa sobom u džepu ili torbici, amožemo ga staviti i na noćni ormarić ili na bilokoji drugi deo nameštaja, zavisno od toga čemusmo ga namenili.

Sve što je potrebno u radu sa njima su vašaodlučnost i upornost. Kad se izvežbate imaćete priliku da vam se razotkriju nova obličja energija.Ko god dođe u kontakt s njima i počne ih upotre- bljavati, neopozivo menja svoj život na bolje. Unjihovu moć nije potrebno, verovati. Dopustitesamo iskustvo sa njima i stvorite mišljenje nakontoga.

A rmacije uglavnom deluju na mentalnojravni, a ključevi energija na dubljoj, intuitivnoj.Um se na taj način ne može svo vreme uplitati isprečavati delovanje pa su ključevi energije de-lotvorniji. Ogromnu količinu naše energije po-zornosti preusmeravaju sa problema na rešenje. Njihov učinak sličan je laserskom: usresrede, upo-zore, daju energiju, i svetlost.

Vilinski simboli čine nas budnijima, svesniji-ma i kreativnima. Ponovno uspostavljaju kontakts našim unutrašnjim moćima, i veru u magiju sva-kodnevnog života. Uz njihovu pomoć postajemočarobnjaci svojih sudbina. Nada se vraća i na vrataće zakucati promena.

Simbole možete nacrtati na jednake komadićekartona ili izraditi svoje vilinske karte. Ako vamse dan čini tmurnim i tužnim, izaberite simboleveselja, oduševljenja i vitalnosti, te preobrazitenegativnu energiju u pozitivnu, neželjenu u nam-

eravanu. Vilinske karte okrenite poleđinom pre-

ma gore i rasprostrite ih ispred sebe u obliku le- peze ili kruga. Između njih odaberite svako jutro po jednu koja će vas pratiti u toku dana. U mis-lima možete postaviti pitanje koju vrlinu morate

Ilur Danai a u t o r :

M a r

j e t k a

J e r š e k


25/64

2016. VEŠTIČJA REVIJA

nov početakrazvijati u sebi kako biste rešili neki problem.Odabrana vilinska karta otkriće vam odgovor i pokazati put.

Kad se povezujemo s vilinskim simbolima iupotrebljavamo ih, mi unosimo harmoniju u sebe isvet koji nas okružuje, a istovremeno usklađujemo i povezujemo naš svet sa vilinskim. Svako od nas živiu svetu svoje stvarnosti koji može stvarati i obliko-vati prema sopstvenom nahođenju i vlastitoj volji.Upotreba određenog simbola znači da smo se svesnootvorili odabranoj energiji. Ključevi energija rezoni-raju desnom stranom mozga i čine ga snažnim.

Ime vilinskog simbola nedeljiv je deo ključaenergije. Možemo ga upotrebiti kao mantru za prizivanje njegove moći. Sastavljeno je od dva dela.Prvi deo je u starom vilinskom jeziku nepromen- jivo ime srži simbola , dok je drugi deo opisno do- punsko ime.

U životu svakoga od nas postoji područje na kojem imamo najviše poteškoća: to može biti ljubav,novac, zdravlje, posao, kreativnost ili nešto drugo. Na tom području ima najviše misaonih uzoraka i

ograničavajućih uverenja u umu, i zbog toga trebanajviše vremena da ih vilinski simboli „rastope”.Ključ najteže otvara zarđalu bravu. A kod nekihnas drugih stvari može zapanjiti spoznaja da nekiod simbola deluju odmah (na primer simbol pro-nalaska kad izgubimo ključeve).Vilinski simbolisu lepi ukrasi koji imaju moć delovanja, hologramikoji se vrte u svim smerovima i prizivaju energijeunutar i izvan nas, predstavljajući jednostavno ie kasno oruđe za sve. Ako ste se odlučili da u svojživot propustite svetlost vilinskih simbola i tako

pomoći sebi vi ste postali poslanici svetlosti kojišire pozitivnu energiju iz sebe u prostor i Svemir.Što nas bude više, to ćemo lepši svet moći izgra-diti, iskusiti sreću u njemu i izražavati kreativnosti ljubav.

A sada pogledajmo najstariji simbol, koji jetakođe i jedan od najjednostavnijh, jer ga ne krasesložene Altane, umetničke igrice, i linije snagausmeravanja, za razliku od onih koji su se poja-vili kasnije. Simbolnovog početka se zove ILUR DANAI koji je ujedno i njegova čarobna formula.

Sastoji se od jedne vertikalne linije moći koja pred-

stavlja znak iznad beskrajnog kruga, a u sredini sunacrtana dva luka sa udaljenim delom okrenutim jedan naspram drugoga.

Simbol novog početka prikazan je kao prvo

kosmičko jaje ili keltski kotao stvaranja, iz kojeg serađa sve što živi. Kora jajeta puca a iz njega izlazi pile, odnosno nove ideje, energije i promena.Tajsimbol koristimo kad želimo započeti nešto novo,sveže i drugačije. Ovo bi moglo značiti početaknove ljubavne veze, rođenje deteta, novi posao,nov način življenja, poslovni projekt i slično. Tajsimbol će iz Svemira doneti energiju koja nam je potrebna za novi početak i to baš u pravoj količiniza naše delovanje na emotivnom planu i radu.

Pre nego što nacrtamo simbol, zamolićemo vile

i vilenjake da nam kroz njega prenose svoju energ-iju, koja se koristi samo za najviše božansko dobro.Zloupotreba amajlije je nemoguća, jer u prisustvunegativnih vibracija njihova se moć ne aktivira.Orginalni kod i najviša namera njihovog nastanka,koju su izgradili moćni vilinski čarobnjaci, garan-tuje beskompromisnu pozitivnu usmerenost nji-hovog delovanja. Sa njima niko, nikada ne moženekome nauditi ili na neki drugi način da pokrene bilo kakav negativan proces energije.

Kad je simbol nacrtan tri puta izgovorimonjegovo ime, prvo naglas, pa onda šapatom, ina kraju u mislima. Na taj način ga aktiviramo.Dovoljno je da se svaki simbol aktivira samo jed-nom kad smo ga nacrtali, a njihova volja i odluka podići će veliku snagu.

Simbole je najbolje crtati uz svetlost bele sveće, po mogućnosti u vreme velikih energija, kao što suzora, sumrak, ponoć, podne, solsticij, ekvinocij islično.

Kad nam energijaamajlije postane prirodna kao „dom”, tada selakše povezujemo s njom, pa je dovoljno da ime simbo-la izgovorimo jedan- put, i da ih crta-mo u bilo kojevreme, i bilogde, kado s e t i m o potrebu.


26/64


Luna Nazvaću ovo veče Lunarna magija - jer to i

jeste. Večeras je Lunarna eklipsa. Mesec, osimšto simbolizuje ogledalo, simbolizuje i naše poreklo, simbol je naše duše. Iskra svetlostikoju svako od nas nosi unutar sebe spaja nas sa jedne strane sa centrom galaksije, što je naše praporeklo, a sa druge strane nas spaja sa jez-grom Zemlje što je naša svrha. U ovome vidi-mo evolutivni put. Naša prošlost je povezanasa našim poreklom, precima, sećanjima. Sveto se nalazi unutar svakoga od nas zapisano nanivou gena. I sve što je nekada započelo, imasvoj cilj, svoju svrhu. Lunarna eklipsa pred-stavlja kanal kroz koji možemo da spoznamokoji nas je ključni uzrok u prošlosti doveo ustanje duše u kojem se sada nalazimo. Ona simbolizuje jedan od načina da vidimo sebe, svojlik, da naše oči vide sebe same.To je mogućesamo kroz odraz u ogledalu. Svetlost (Sunce)obasjava nas (Zemlju) od pozadi, i re ektujenaš odraz na površinu uglačane re ektujuće površine - ogledalo (Mesec). I tako mi možemoda vidimo svoj odraz u ogledalu. Kada gleda-mo odraz našeg zičkog tela u ogledalu, krozsimboliku Lunarne eklipse možemo da vidimoodraz nase duše, eterične forme onoga što miuistinu jesmo u ovom trenutku - svako od nas pojedinačno. Dobijamo uvid šta je to što je up-ravo sazrelo u nama i koliko je to što je saz-relo u skladu sa onim što smo u početku imalinameru da postignemo. Zbog toga je Lunarna

eklipsa vrlo značajna u životima svakoga odnas, ali u isto vreme može da bude vrlo teškoi problematično iskustvo. Zavisi od toga štaćemo videti u ogledalu. Univerzum nam uvek pruža način da razumemo sebe. A razumevanjemožemo pronaći samo unutar sebe. U pogleduna našu dušu i u slušanju onoga sto ona želi danam kaže. Ipak je Mesec njen simbol, zar ne?

Malo mi se vrti u glavi od ovolikih lozofskihmisli. Mnogi bi rekli da sam komplikovana.Da preterujem u traženju odgovora i dubljegsmisla za sve. “- Zar ne možes da pustiš Me-sec na miru da bude to što jeste? Neka on radisvoje a ti budi u ovozemaljskim tokovima.”E pa kod mene ne ide tako. Jednostavno nefunkcionišem tako. Svemu volim da dam poseban značaj. Misli mi se prirodno vraćajuonom odrazu u ogledalu...Oduvek sam volelaogledala. Kakav god da je naš odraz u njemu,koliko god se sebi činili neskladno, u manjojili većoj meri, potrebno je prvo da prihvatimosebe takvima kakvi uistinu jesmo. Ogledaloovog puta ne laže. Lunarna eklipsa je savršenoodgledalo naše duše. Samo ako prihvatimosebe istinski, moći ćemo nešto da promenimo idoteramo. Kada Mesec dostigne najvišu tačku,kreće da opada. U daljem toku, potrebno jesamo da se oslobodimo svega što je suvišno,a već znamo šta je to suvišno u našem odra-zu u ogledalu - sve ono što nam se kod sebene sviđa. Pa ćemo tako da sklonimo suvišne bore, opraćemo eke, urediti kosu... U pren-esenom smislu, otpustićemo od sebe one oso- bine ličnosti koje narušavaju sliku koju imamoo sebi. Tako ćemo biti bliže onome što bismouistinu želeli da budemo. Počećemo više davolimo sebe, postaćemo sebi bolji i lepši i sa-mim tim ćemo takav utisak ostavljati i na našuokolinu. Odavno sam shvatila da ne treba da se bavim ničim spolja, već sobom iznutra. Svet

spolja zapravo i ne postoji; mi kreiramo svojsvet iznutra. Razmišljam o tome dok se vraćamsa časa yoge potpuno revitalizovana i sveža.Hodam ulicom a čini mi se da lebdim, plešem

a u t o r :

V i o l e t a

S a t y a


27/64


na magija dok koračam, potpuno opčinjena Mesečevomlepotom. What a glorious day! Kad boljerazmislim, meni je svaki dan ovakav- festi-valski. U svakom danu nađem nešto posebno,nešto čemu se radujem. Svakoj situaciji dam posebno značenje i pronađem skrivene dra-gulje koje svaki dan nosi sa sobom. Samo jenaizgled sve obično i isto, dok malo bolje ne pogledaš oko sebe, dok se ne podesiš na ener -gije dana i pustiš ih da te nose, i da ti otkriva- ju svoje dubine. Koliko ljudi uopšte obraća pažnju na svet oko sebe, na lepotu prirode?!Uzimamo sve zdravo za gotovo. Sve je počeloda se podrazumeva, dok smo mi fokusirani iuronjeni u svoj mali svet svakodnevice i sve-ga što ona sa sobom nosi. Zarobljeni smo un-utar ograničenja sopstvenog uma. Delujemo po automatizmu i hodamo po dobro utabanimstazama navika. Koliko ljudi u toku dana za-

stane, utiša misli i pogleda u nebo, oblake,Sunce, zvezde, u krošnje drveća? Da li doz-volimo sebi da svesno osetimo na licu mekanidodir i lepotu sunčevih zraka? Kada smo zad-nji put bezbrižno i rasterećeno skinuli cipele,stali bosi stopalima na zemlju i osetili mekoćutrave? Kada smo udahnuli duboko i bili u potpunosti svesni svog disanja?

Večeras, znam da isijavam ovu Mesečevumagiju i svetlost koja me prožima. Sliva senečujno u mene, ispunjava svaku moju ćelijui zatim emanira svoj sjaj kroz mene. Nev-erovatan je osećaj celine i potpunosti koji proživljavam i osvešćujem u sebi; punoćakoja buja i neprestano se uvećava, praćenanajrazličitijim emocijama. I sve to krunisano je euforijom životne radosti. Zar ovo zapra-vo nije naše prirodno stanje? Zar ne bi trebalo da se svakog dana ovako osećamo? Kaodelić jedne mnogo veće celine, naše prirodnostanje je da budemo potpuno povezani i sihro-

nizovani sa prirodom, sa njenim energijamai ciklusima. Da propuštamo sa lakoćom svuživotnu energiju iz Univerzuma i da se radu- jemo! Zar nije dovoljan razlog za radovati se

sama činjenica da ustajem svaki dan zdrava i puna energije? Imam oči koje vide i upijajulepotu majke Zemlje i svega ostalog oko mene.Imam telo koje je moj hram i savršen instru-ment koji mi omogućava da izrazim sve svojezamisli i želje kroz njega. Kada se u svestistopimo sa celinom svega što jeste, i sami postajemo sve što jeste. Oduvek sam smatralada je sreća naša prava priroda. I ona nije us-lovljena ničim spoljašnjim. Ne treba mi ništaspolja da bih bila srećna. Sreću ne mogu dadostignem jer se ona ne dostže - ona se samo budi. U momentu kada osvestim da je srećau meni, jedino što treba je da dozvolim da seona ispolji. I iz te sreće iznutra, manifestovaćese sve spolja. Razmišljam o mudroj rečenicikoju sam pročitala nedavno a koja nosi u sebičitavu životnu lozo ju. “Budite Vi sve onočemu težite!” Pa da, to je to! Umesto da tra-gam za mirom, za srećom, za ljubavlju, biću Jasve to. Ja sam mir, ja sam sreća i ja sam ljubav.“Postajemo ono o čemu razmišljamo i kako seosećamo.”

Šta me čini tako različitom od drugih? Ko-liko je još na svetu ljudi koji su slični meni,koji žive neku drugu dimenziju stvarnosti? Šta je ključ koji otvara vrata tih drugih dimenzijastvarnosti? To su želja i otvorenost. Sprem-nost da se život sagleda i iskusi iz mnogorazličitih perspektiva. Da se napuste svi uta-

bani putevi, sve stare paradigme i uverenja ida se zakorači u nepoznto. Tada se vrata samaotvaraju i mogu jasno da vidim celu tu novumagičnu dimenziju koja je pritom tako stvar -na i opipljiva. Ona se manifestuje kroz menei dotiče samu moju suštinu bića. Ja je zapravoživim i drugi to takođe primećuju. I onda, utrenutku shvatam. Ta magija, ta predivna en-ergija, pa to sam zapravo sve Ja! To je ono štonosim u sebi a bilo je tako dugo uspavano.Čekalo je samo pravi trenutak da se probudi

i ispolji svu svoju veličanstvenost i moć. Sveono za šta sam mislila da nije moguće post-aje moguće. U momentima, ponovo posta- jem svesna da sam na stanici i da sve prolazi


28/64


pored mene. Ljudi, automobili, autobusi,a ja- kao da stojim u vremenu. Najdubljiuvidi i spoznaje dešavaju se u neobičnovreme, onda kada ne očekujemo. Na

najobičnijim i najbučnijimmestima, kao što jeto autobuska stanica u cent-ru grada.

tako veliku moć onda kada se zapišu.” Hajdeda se potpuno uskladim sa ovom magijom punog Meseca koji simbolizuje završetak jed-

nog ciklusa i početak novog. Njegova svet-

lost će obasjati sve unutar i izvannas i ništa neće ostatiskriveno. Sve će bi

ti okupano i pročišćeno “by

t h e s p a r -k l i n g

rayso f

Ida l jeg l e d a mu Meseckoji je pun i kojisija. Smeši mi sei poručuje mi:“Krenula si na put-ovanje upoznavanja svoje duše. Očekujneočekivano. Budi otvorena za sve i neve-zana ni za šta. Samo se raduj i teci.”

Da, Mesec predstavlja našu dušu i našeemocije. Njegovi ciklusi re ektuju se i nanaše životne cikluse. Jutros sam u svomdnevniku zapisala nove odluke. “Reči dobiju

t h ef u l l

moon.”Spojiće se

nespojivo, integrisaće se sve kra-

jnosti i postati jednacelina. Sublimiraće se svi

aspekti i emocije i sijaće ono štoMI JESMO - ČISTA, POTPUNA, VEČNA

BLISTAVA DUŠA.Postoji samo Ljubav!

Otvori um, otvori srce i prepusti se... Let the

magic begin!(iz knjige u pripremi, “Putovanje prekomosta duge” vile Iris i vile Vio)


29/64


30/64


ćaskanju na pauzi shvatili da smo bili zajedno na pojedinim mestima, videli iste predele, iako nam je jedino vođstvo bio zvuk bubnja. Samostalnomožemo da odlazimo na šamanska putovanjakad god imamo želju ili potrebu, sada u prisus-tvu dragog saputnika i nezamenljivog pomagača,životinje moći. Osim toga, dobili smo instruk -cije za brdo korisnih tehnika u vezi sa širenjemsvesnosti, deprogramiranjem, transformacijomnačina na koji odgovaramo na okolnosti, produ- bljivanjem poverenja, odnosom prema smrti itd. pri čemu sam način na koji šaman prenosi znanjeotvara nove perspektive, jer cilj i nije prihvatanjeinformacija „ zdravo za gotovo“.

Pošto šamani sanjajući menjaju okolnosti,deo seminara koji je vodila sjajna, harizmatična

Tadeja Škorja, bio je posvećen putu „sanjača“,načinima za ulazak u lucidni san i snalaženjeu različitim situacijama u toku sanjanja. U snumožemo da dođemo do znanja bilo koje vrste,

da dobijemo informacije o lečenju, o drugim lju-dima, kako nekome da pomognemo, možemo dadobijemo vođstvo i smernice, da postavimo na-mere, da zatražimo savet i dobijemo konkretannačin kao preporuku za delovanje, što je Tadejasve potpuno pojasnila vodeći nas kroz svoje ličnoiskustvo i razne tehnike.

Na kraju je grupa podeljena, jedan deo je preuzela Sanke Wesna, uvodeći ih u svet le-kovitog bilja Amazona i domorodačke metodelečenja, dok se drugi deo pripremao za inici- jaciju sa Tadejom i Uchuom. Inicijacija je bila pojedinačna i iskustvo je veoma speci čno ilično, sasvim drugačije od dosadašnje priče,tako da se ovde neću upuštati u pokušaje opi-sa, samo ću navesti neke opšte crte. Radi se o

prelazu iz jedne životne faze u drugu, što se postiže ritualnom smrću i oživljavanjem. Šaman pritom usklađuje energije osobe koja se inicira(hucha, sami i salka), aktivira se svetlosno telo,


31/64


povezujemo se sa nekim svetlosnim bićima, si-lama prirode i šamanima iz prošlosti, spajaju se polariteti u nama, leče prošle traume, a usledusklađivanja energetskog polja isceljuju se i prošle generacije; iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da se inicijacijom otvaramo ka sves-nosti i dobijamo jasniji uvid u međupovezanostsvega što postoji, a energetsko telo postaje jačei osetnije, što značajno menja način na kojiopažamo celokupno postojanje i svoje mesto unjemu. Kako to sve utiče na način života nas, kojinismo predodređeni da živimo život šamana, posebna je tema. Što se tiče mog iskustva, ukrat-ko: povećavanje unutrašnje snage i osećaj celo-vitosti sa zičkim telom, stalne „koincidencije“i pouzdano vođstvo, jasne poruke snova i spon-

tano lucidno sanjanje, osećaj međupovezanostisa svim životom i stvarno saosećanje i ra-zumevanje, uvidi i jasnoća na raznim poljima.

Uču kaže da se šamanizam ne uči, nego se

seća, a tako drevan i temeljan, svima nam je ukorenima. Ja još uvek malo znam o tome, naseminar sam otišla samo zato što sam pratilasinhronicitete, a svoj pravac sam odavnoizabrala (ili on mene). Ali mudrost koju namšamani razotkrivaju, možemo da primenimo iu svojim životima i u drugim tradicijama kojima smo posvećeni i to je pravi blagoslov, jerona budi seme znanja dalekih predaka, koje,kada ga dodirne svetlost svesnosti, donosi istin-sko blagostanje. Ovo je težak put, nepredvidivi strašan, jer seme znanja je zakopano u našimnajmračnijim dubinama, i tamo ono nije samo; unama je i dan i noć. Ali da bismo dobili, moramonešto i da damo. Ako volite avanturu, priviknite

se na strah, budite spremni da verujete sebi i dase prepustite putu, ne očekujući da ćete bilo gdestići.

„Kada se usudiš, raste ti hrabrost.“


32/64

VEŠTIČJA REVIJA 2016.

Otkrijte prirodne zakoneuniverzuma kroz magiju Runa

– ovo staro pismo germanskihnaroda pomaže nam daprobudimo iskonsku unutrašnjusnagu u nama, da se uskladimosa prirodom i iskoris mo našepotencijale. Rune se mogukoris za isceljivanje,tumačenje sadašnjih i budućihdogađaja, usmeravanje energije,osvešćivanje slabos , davanjesnage za ozdravljenjei prosperitet. Uvedite višečarolije u svoj život – dođite dazajedno zavirimo u drevnaznanja nordijskih narodai naučite kako da ovim znanjemunapredite svoj život.

Seminar vode: Zorana Mrkić,profesor klavira, instruktor

meditacije, prak čar runa i Ljiljana Maksimović, profesorvioline, tradicionalni horarniastrolog

Seminar se održava7, 21. i 28. majaod 10 do 15 sat,Kolarčeva 5

Više informacija o seminaru iRunama uskoro na straniciReDusha i portalu Redusa.rs

Tajni jezik UniverzumaSeminar

Runa prvi putu Beogradu


33/64

Šamanska prakt čarolija i Kakao21. i 22. maj, 20

Pozivamo Vas da provedete sa nama inspirati-van, praktičan i sadržajan dvodnevni seminar, sasjajnim autentičnim učiteljima Šamanske prakseiz Urugvaja i Slovenije. Ne propustite ovu jedin-

stvenu priliku da iskusite delić moćne majansketradicije sa Nagual Uchuom, po prvi put u Srbiji,a lokacija će biti naknadno objavljena, nakon vase prijave.

Reč dve o voditeljima seminara: Nagual Uchu (Urugvaj): Nagual Uchu je učio i

praktikovao šamanizam uglavnom u Meksiku, Pe-ruu i Brazilu. U Argentini je bio deo kruga KarlosaKastanede i blisko je sarađivao sa Merilyn Tun-neshende

(nagual žena iz kruga don Huana). Godinama je putovao oko sveta, živeo u Indiji, kao i međuafričkim i sibirskim šamanima, stičući bogatoiskustvo u radu sa energijama. On kombinujei integriše drevno znanje i tehnike sa urbano-modernim šamanizmom koji je primenjiv na sva-kodnevni život u 21. veku.nagual-uchu.com/blog [email protected] Tadeja Škorja(Slovenija):Tadeja je daroviti sanjar i još u detinjst-vu je otkrila nove svetove u realnosti snova. Krozšamanske obrede sprijateljila se sa Nagual Uchu-omi tako započela svoju šamansku praksu. Već pet go-dina zajedno sa Nagualom učestvuje u seminarimai inicijacijama širom Evrope.en.arianasyard.com [email protected]

Reč dve o programu seminara:Šamanska čarolija je jednostavna, a opet

moćna. Ona je praktična i svako može da je pri-meni kako bi uneo promene u svakodnevni život.Ovladavanje čarolijom nije ništa misterioznijenego ostvarivanje visoke vibracije – biti u stanju(dovoljno svestan) da se promeni sopstvena vibracija po nahođenju. Alati koji se pri tome koristesu jednostavni; ono što su domoroci uspevali da pronađu u prirodi: zemlja, kamenje, voda, lišće,drvo, vetar, more, usevi, itd. Kroz ovu posebnu pri-liku Nagual Uchu će podeliti neke od urođeničkihdrevnih tehnika i alata za isceljivanje, samopomoći za komunikaciju sa duhovima prirode. Na semi-naru će polaznici raditi praktične vežbe gde će Na-gual Uchu polaznike provesti kroz sledeću seriju praktičnih vežbi: - Povezivanje sa Majkom Zeml- jom i samim sobom.

- Kako raditi sa duhovima prirode.- Kako unaprediti i vežbati svoju svesnost.- Kako kreirati sopstvenu realnost, jer realnost

u kojoj ste rođeni jednostavno više nema smisla.- Šamansko putovanje / prolazak kroz multidi-

menzionalne realnosti.Osluškujući potrebe grupe, Uchu će podeliti

još mnogo toga što je potrebno svim polaznicima.Uchu očitava energiju grupe i prilagođava programu skladu sa tim.

http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnagual-uchu.com%2Fblog&h=eAQEEkAZl&enc=AZMFO2XpXVGInDOawdJ4qXUNXlLC-y5V4cxEx3IIfSpC44fD0zFTJFssnnM4qlWNUfM&s=1http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnagual-uchu.com%2Fblog&h=eAQEEkAZl&enc=AZMFO2XpXVGInDOawdJ4qXUNXlLC-y5V4cxEx3IIfSpC44fD0zFTJFssnnM4qlWNUfM&s=1http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fen.arianasyard.com%2F&h=IAQHFZ6Ay&enc=AZPopgwpFjTUuyp4HIU1YQ9sicA_mR0RVmFp0NTXIxtwN2DGxL7SiWEQ4aF0fgmbro4&s=1mailto:[email protected]:[email protected]://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fen.arianasyard.com%2F&h=IAQHFZ6Ay&enc=AZPopgwpFjTUuyp4HIU1YQ9sicA_mR0RVmFp0NTXIxtwN2DGxL7SiWEQ4aF0fgmbro4&s=1http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnagual-uchu.com%2Fblog&h=eAQEEkAZl&enc=AZMFO2XpXVGInDOawdJ4qXUNXlLC-y5V4cxEx3IIfSpC44fD0zFTJFssnnM4qlWNUfM&s=1http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fnagual-uchu.com%2Fblog&h=eAQEEkAZl&enc=AZMFO2XpXVGInDOawdJ4qXUNXlLC-y5V4cxEx3IIfSpC44fD0zFTJFssnnM4qlWNUfM&s=1


34/64

„Tarot je kolekcija magijskih formula u slikovnom obliku koje sadrže tajne vremena i

proročišta večnosti”(Kenet Grant )Mislim da nema potrebe puno govoriti o

njegovoj istoriji jer je ona u nama. Tarot je tuda nas pokrene na putu ka sebi samom, a svešto želimo znati je u njegovim slikama, jer on jeTroa-kapija koju treba otvoriti, i Rota-točak kojitreba okrenuti, ali sa rukom koja je u njegovomsredištu, i Orat-govoriti; i Tarot je Tora - Zakon,i Taor ili Taur - egipatska Boginja tame, i Ator- Boginja radosti i neba, i Hator-ljubavi; Tarot je i Tar - put, i “Ro”, “Ros” ili “Rog” što značikraljevski. Da, kraljevski Put koji vodi u ogrom-nu riznicu znanja, negde duboko pothranjenoj unašem individualnom, i kolektivno nesvesnom. Izato kreni. Kreni ovim kraljevskim putem ka sebisamom, ka svojoj istoriji, ka onom sto je sada ionom što će biti.

I mada jesu karte, one ne služe igranju.Ponekad mogu biti i to, ali je to grebanje po površini. Učeni ljudi kažu da u nama postoji 30%svesnog i 70% nesvesnog, i to invidualno i kole-ktivno nesvesno, te da neki od srećnika koristesamo 5%, ali nauka priznaje samo statistiku.Tarot nam prikazuje arhetipske slike trans-formacija tipičnih situacija kroz koje jeljudska rasa prolazila, i gde je ostaozabeležen i naš, verovatno ne-spretni hod, i koje su ostalesačuvane u dubokimslojevima nesves-nog. Motivi naslikama, uprkosrazlikama kojesu prirodne, obzirom na vreme nastanka, i na različitost pojedina-ca koji su ih slika-li, su ostali isti,odnosno mogu se

prepoznati, i možda jeupravo zbog toga najbolje prepustiti Tarotu da “tebeodabere”.

Kada ste odabrali špil ovih božanskih vodiča, bez obzira da li ste ga kupili, nacrtali, ili ste gadobili na poklon, znajte uvek da je u stvari Onodabrao Vas.

Ali pre nego što zakoračimo u ovu ogromnu rizni-cu znanja, treba znati da je rad sa Tarotom rad sa ener -gijama, te da mu iz istog razloga treba prići uz najveće poštovanje.

Priđite mu sa ljubavlju koju ćete iskazati tako štoćete osim špila nabaviti kutiju u kojoj ćete ga držati, prostirku za konsultaciju sa njim, vrećicu i maramu ukojoj će biti uvijen, te tako biti sačuvan od tuđeg uti-caja.

Vrećica treba da bude od prirodne tkanine (na- jbolja je svila, crna, zlatna, bela, ljubičasta), koju ćeteodabrati prema vašoj nameni. Crna boja tkanine je opšta boja zaštite, bela simboliše čistotu koja pročišćava i štiti; zlatna će vam poslužiti za duhovni razvoj;ljubičasta olakšati astralnu projekciju. Preporučuje se dana vrećici izvezate, ili nacrtate znak, simbol koji možete

odabrati sami, ali je pre-

poruka da ih on povezuje sašpilom.

O, k r e n i a u t o r :

S l a v

i c a

O t o v i

ć

34 VEŠTIČJA REVIJA 2016.

kutija radDanica Janković


35/64


Ako je Krolijev špil u pitanju na primer, na-crtajte ili izvezite krst sa zadnje strane karte,obzirom da znak krsta simbolizuje čovekovutežnju da pronađe božansko biće u sebi, širenjete duhovnosti u svim pravcima, gde vertikalnalinija predstavlja pozitivan i aktivni muški prin-cip, intelektualan i nebeski, dok horizontalnalinija predstavlja ženski ili pasivan, zemaljski i

racionalni aspekt, te tako simbolizuju spajanje,a samim tim označava besmrtnost. Simbol ružekoja je u sredini krsta, središtu harmonije ili srca, predstavlj

Documents

Veštičja Revija Br 4