� STRANA 11� STRANA 12

EOK 2010.U BEOGRADU

EOK 2010.U BEOGRADU

DNEVNE NOVINE PRESS SU EKSKLUZIVNI MEDIJSKI SPONZOR OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJEBROJ 7, DECEMBAR 2009.

Srpski centri[efild i Lids

DELEGACIJA OKS U ENGLESKOJ

Bojan Pajti}: Vojvodinapoma`e sportu

Vreme zanajuspe{nije

Sjajna vest je stigla iz Lisabona sa

38. generalne skup{tine Evropskih

olimpijskih komiteta (EOK). Beo-

grad }e 2010. kada proslavlja 100

godina Olimpijskog komiteta Srbi-

je biti doma}in slede}eg 39. skupa

EOK-a. Takva odluka je doneta pr-

vog dana zasedanja u Lisabonu.

- Imamo razloga za veliko zado-

voljstvo. To }e biti prvi put da ugos-

timo olimpijsku porodicu posle EJ-

OF-a 2007 - bio je komentar \or|a

Vi{ackog, generalnog sekretara OK

Srbije.

Naravno, Vlade Divac je tako|e

izrazio odu{evljenje:

- Ponosni smo {to nam je ukaza-

no poverenje da organizujemo ova-

ko zna~ajan doga|aj, tim pre {to u

2010. godini proslavljamo 100 go-

dina Olimpijskog komiteta Srbije.

Bi}e to sjajna prilika za promociju

pokreta i ideje olimpizma u na{oj

zemlji. Ima}emo ~ast da jo{ jadan-

put ~lanovima olimpijske porodice

poka`emo svoje gostoprimstvo.

Krajem naredne godine ovim po-

vodom Beograd }e posetiti: ~elnici

49 olimpijskih komiteta evropskih

zemalja i Me|unarodnog olimpij-

skog komiteta, kao i predstavnici Or-

ganizacionih komiteta predstoje}ih

Olimpijskih igara, Olimpijskih igara

za mlade i Evropskih olimpijskih fe-

stivala za mlade. Brojni ~lanovi oli-

mpijske porodice boravi}e u na{em

gradu i tom prilikom bi}e organizo-

vana i centralna proslava povodom

jubileja olimpijskog pokreta u Srbiji.

Organizacija ovog najve}eg do-

ga|aja EOK-a u narednoj godini,

kao i dolazak velikog broja gostiju

iz sveta, bi}e od izuzetnog, ne samo

sportskog zna~aja, kako za Olimpi-

jski komitet Srbije, tako i za grad

Beograd i Republiku Srbiju.

Po progla{enju doma}ina nared-

ne Generalne skup{tine, predsed-

nik Olimpijskog komiteta Srbije

Vlade Divac i generalni sekretar

\or|e Vi{acki primili su brojne ~e-

stitke, me|u kojima i od predsed-

nika EOK-a Patrika Hikija i general-

nog sekretara Rafaela Panjocija.

`ane u avgustu 2010.

Pored pomenutog, ciljevi EOK za

naredni period su da nastavi sarad-

nju i {irenje uticaja u Evropskoj uni-

ji u nameri da obezbedi autonomi-

ju Olimpijskom pokretu. Hiki je po-

sebno naglasio i borbu protiv dopi-

nga koja treba da bude u planu svih

komisija i radnih grupa EOK.

- Intuitivno ose}am da je pred

nama nova era u kojoj moramo da

imamo mnogo dinami~nije komi-

sije i mnogo vi{e ~lanova sa vi{e

mo}i - rekao je Hiki, i dodao: - Po-

sle ove Generalne skup{tine novoi-

zabrani Izvr{ni komitet }e dizajni-

rati novi format i implementaciju

na{eg ~etvorogodi{njeg plana

upravo na osnovu svega onoga o

~emu smo danas govorili. Uveren

sam da }emo svi biti zadovoljni

promenama.

Delegati Me|unarodnog olimpi-

jskog komiteta direktno sa Foruma

o miru i sportu koji je odr`an u Mo-

naku dan uo~i Skup{tine u Lisabo-

nu pridru`ili su se predstavnicima

EOK-a. Skup{tini je prisustvovao i

sve~ano je otvorio i @ak Rog, pred-

sednik MOK-a.

Skup u Lisabonu kojim je zavr{en

ciklus 2005-2009. protekao je u

znaku definisanja prioriteta za oli-

mpijsku porodicu Evrope u nared-

ne ~etiri godine. Fokus je, narav-

no, na postavljanju prioriteta u ra-

du sa mladima i sportistima, ~ime

se krenulo u prakti~nu realizaciju

preporuka sa nedavno zavr{enog

13. olimpijskog kongresa u Kope-

nhagenu.

- Na{ put smo zacrtali - istakao je

Patrik Hiki, predsednik EOK. - Ko-

ncentrisa}emo se na program

„Ustani i kreni“, ali moramo da gle-

damo jo{ dalje. Treba da prona|e-

mo na~in da koristimo nove tehno-

logije u sportu, posebno sa ciljem

da budu na korist mladim sportisti-

ma. Na{a budu}nost su oni, budu-

}i lideri Nacionalnih olimpijskih

komiteta, sportska administracija i,

naravno, nastavnici i profesori.

Patrik Hiki je pred predstavnici-

ma 49 nacionalnih olimpijskih ko-

miteta posebno apelovao na pro-

mociju sporta me|u mladima i

istakao va`nost Evropskog olimpi-

jskog festivala mladih kao najve}e

prezentacije olimpizma u Evropi.

Nastavak u ovakvom na~inu rada

sa mladima od velike je va`nosti za

sve ~lanove EOK. Prve Olimpijske

igre mladih u Singapuru bi}e odr-

3

SJAJNA VEST JE STIGLA SA 38. GENERALNE SKUP[TINE EVROPSKIH OLIMPIJSKIH KOMITETA

[TA JE SVE DONEO LISABONSKI SKUP

Osniva~ i izdava~PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi}Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}Layout Borislav Bajki}

Mateja Miladinovi}[tampa PPG {tamparija

MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP

EOK I EU

Hiki je posebno naglasio va`nost saradnje EOK-a sa Evropskom unijom,koja je posebno intenzivirana od kada su kancelarije EOK-a u Briselu, ~imeje omogu}en razvoj marketin{ke strategije fokusirane na razvoj identiteta oveorganizacije, ali i kori{}enju dodatnih fondova od panevropskih sponzora.

- Vodili smo `estoku borbu da odr`imo autonomiju sporta neguju}i njegovuspecifi~nost u Evropi i na kraju smo uspeli da sve to postavimo u Lisabonskustrategiju. Sport je najzad pravno definisan u Evropskoj uniji i to }e nam umno-gome pomo}i u radu sa Komisijom. Pitanje autonomije sporta jo{ uvek ~ekazvani~nu definiciju, zbog ~ega }e postizanje pravne uniformisanosti na nacio-nalnom nivou biti mnogo lak{e pod okriljem Evropske unije - dodao je Hiki.

Uprkos uspesima unutar EU, Patrik Hiki je naglasio da Nacionalnim olim-pijskim komitetima tek predstoji rad po ovom pitanju:

- Moramo da udvostru~imo na{e napore da bismo trenutno uspe{ne plat-forme jo{ vi{e unapredili u cilju razvoja sporta i promocije olimpijskih vred-nosti na na{em kontinentu.

Beograd 2010. doma}in evropskoj olimpijskoj porodici

JASNI

CILJEVI:

Patrik Hiki

^AST I OBAVEZA: Vlade Divac

Akcenat na program „Ustani i kreni“

Vankuver u centru pa`njeODR@ANA SEDMA SEDNICA PREDSEDNI[TVA OK SRBIJE

U Beogradu je 12. novembra odr-

`ana sedma sednica Predsedni{tva

OKS. U prisustvu 15 od ukupno 22

~lana sednicom je predsedavao

Vlade Divac, predsednik OKS.

Jedna od najva`nijih ta~aka

dnevnog reda bila je vezana za

predstoje}e Olimpijske igre u

Vankuveru 2010. [ef misije prof.

dr Branislav Jevti} prezentirao je

podatke o broju srpskih kandida-

ta za odlazak u Kanadu. Pored pe-

toro sportista koji su se do sada

kvalifikovali, {ansu da u narednim

takmi~enjima ispune normu ima

jo{ {est na{ih sportista.

Doneta je odluka o zaklju~enja

sponzorskog ugovora sa kompani-

jom „Verano motors“. „Pe`o“ na taj

na~in postaje zvani~no vozilo Oli-

mpijskog komiteta Srbije i na{eg

olimpijskog tima. Potpisivanjem

ugovora nastavljena je saradnja ko-

ja je trajala u prethodnom olimpij-

skom ciklusu.

^lanovi predsedni{tva su upo-

znati sa dosada{njom realizaci-

jom projekta „Karijera posle spo-

rta“. Sprovodi se u saradnji sa ko-

mpanijom „Adeko Srbija“. Pred-

sednik Sportske komisije Nikola

Kulja~a je rekao da je sa osnov-

nom idejom, ciljevima i na~inom

realizacije upoznat ve}i broj spo-

rtista i sportskih saveza u Srbiji. Po

njegovim re~ima, program je nai-

{ao na dobar prijem i valja o~eki-

vati da se u 2010. realizuje prvo

zaposlenje jednog na{eg sportiste

po zavr{etku njegove karijere.

Bogata je bila i me|unarodna

aktivnost ~elnika OKS. Predsed-

nik Vlade Divac i generalni sekre-

tar \or|e Vi{acki podneli su izve-

{taje o u~e{}u na 13. kongresu

MOK-a, kojem je doma}in bio

Kopenhagen, zatim posetili Olim-

pijski komitet Kipra, Poljske i gra-

dove [efild i Lids.

Na Kipru je potpisan Memoran-

dum o razumevanju i saradnji u

oblasti sporta sa nacionalnim OK

ove zemlje.

Boravak u [efildu i Lidsu iskori-

{}en je za uspostavljanje saradnje

sa Organizacionim komitetom Oli-

mpijskih igara u Londonu 2012. Po-

sebno je zna~ajna ~injenica da je

delegacija OK Srbije upoznata sa

mogu}nostima predolimpijskih ka-

mpova u ovim gradovima. Dogovo-

rene su prve posete i kori{}enje ka-

paciteta centara za na{e sportiste.

Predsedni{tvo je preporuke

MOK-a koje su date posle Kongre-

sa u Kopenhagenu prosledilo spor-

tskim savezima. Preporuke tretira-

ju ~etiri oblasti: Sportisti, OI, Struk-

tura olimpijskog pokreta, Olimpi-

zam i omladina.

Usvojen je i plan boravka i u~e{}a

na 38. skup{tini EOK u Lisabonu.

Statutarno-pravna komisija Pred-

sedni{tva OKS u skladu sa Pravilni-

kom o priznanjima predlo`ila je do-

pune kriterijuma za progla{enje na-

juspe{nijih sportista i ekipa i po pr-

vi put trenera. Predsedni{tvo je do-

pune kriterijuma usvojilo.

Formirana je Komisija za prizna-

nja u kojoj su: Nenad Golijanin

(predsednik), Nikola Kulja~a, Jasna

[ekari}, Velizar \eri} i Dragan @ivo-

ti} (~lanovi).

Predsedni{tvo je donelo odluku

da se Skup{tini predlo`i da dosada-

{nji ~lanovi OKS Bejzbol i Softbol

savez Srbije prelaze u pridru`ene, a

Ragbi savez i Golf asocijacija Srbije

u redovne ~lanove OKS. Ovakva

odluka je doneta saglasno sa Kon-

gresom MOK-a oko usagla{avanja

statusa ~lanova.

Za nosioca trofeja MOK-a za ovu

godinu pod nazivom „Sport i borba

protiv dopinga“ izabran je dr Nenad

Diki}, direktor Nacionalne antido-

ping agencije i ~lan Zdravstvene ko-

misije OK Srbije.

4

BROJNE

AKTIVNOSTI:

Djordje

Vi{acki i

Velibor

Sovrovi}

5

ZOI U SO^IJU 2014.

Sochi.ruOrganizatori Zimskih olimpijskih iga-

ra u So~iju 2014. godine promovisali

su novi logo za Igre, koji je zapravo

kreativno re{enje internet adrese. U

donjem delu ovog loga nalazi se samo

pet olimpijskih krugova, i to je prvi put

da se internet domen vezuje sa amble-

mom doma}ina Olimpijskih igara.

Iznad broja 2014. nalazi se re~ „soc-

hi.ru“ u refleksiji koja simboli~no geo-

grafski predstavlja grad na jugu zemlje,

na obali Crnog mora. Prethodni diza-

jn logoa bio je planina ispod pahuljice

koja je podse}ala na zvezdu.

Dmitrij ^erni{enko iz Organizacionog

komiteta Igara nije `eleo da otkrije iznos

kampanje za novi vizuelni izgled pred-

stoje}ih olimpijskih takmi~enja, ali je

naglasio da su sredstva manja nego {to

je potro{io London za svoj logo - 650.000

funti. Ideja sa ovim logom je da se pre-

vazi|u predrasude o Rusiji kao zemlji

koja `ivi u pro{losti, i promovi{e se kao

dinam~ina i moderna nacija sposobna

da dosegne digitalno doba.

- Rusija je za mnoge jo{ uvek zemlja

tajni - istakao je ^erni{enko. - Novi am-

blem treba da provocira da vidimo vi{e

nego {to su sada{nja o~ekivanja. Dubo-

ko smo uvereni da }e novi logo postati

me|unarodni simbol kao sportski, dru-

{tveni, ekonomski i ekolo{ki legat Igara

u So~iju.

Podsetimo da je slogan Igara u So~iju

„Kapija za budu}nost“, koji zajedno sa

novim logom predstavlja deo kampanje

organizatora koja je bazirana na ideji da

}e Igre 2014. godine biti svojevrstan ka-

talizator za novo dobra u Rusiji, ali i upo-

znavanja sveta sa ovom zemljom.

TROFEJ MOK-a ZA 2009.

Priznanje ElersuJens Elers, ~lan Antidoping komisije

Olimpijskog komiteta Danske od 1978.

do 2009. i ~lan Olimpijskog tima na Le-

tnjim olimpijskim igrama od 1972. do

2000. godine, dobitnik je ovogodi{njeg

Trofeja MOK-a za sport i borbu protiv

dopinga. Ova nagrada Elersu je uru~e-

na tokom fudbalske utakmice `enskih

timova Danske i Gruzije u mestu nje-

govog ro|enja, Vejleu.

ESPN i MOKPrava televizijskih prenosa u Ju`noj

Americi za Igre 2010. i 2012. godine

MOK je prodao ESPN-u. Ovaj ugovor

podrazumeva prava direktnog preno-

sa putem kabla i satelitskih platformi

za Argentinu, Boliviju, ^ile, Kolumbi-

ju, Ekvador, Paragvaj, Peru i Urugvaj i

samo za satelitsku televiziju u Vene-

cueli.

LONDON 2012.

Ritmika i badminton u VemblijuKoordinaciona komisija MOK-a odr`a-

la je petu posetu gradu organizatoru

Igara 2012. godine. Na oko 1.000 dana

do po~etka takmi~enja glavne teme

razgovora bile su u vezi s operacionali-

zacijom samih Igara i dosada{njim pro-

gresom.

- Imali smo jo{ jedan produktivan sa-

stanak - istakao je tim povodom Denis

Osvald, predsednik Koordinacione ko-

misije MOK-a. - Pro{lo je godinu dana

od Igara u Pekingu i London je imao

vremena da izvu~e najbolje zaklju~ke

sa ovih Igara i stavi ih u plan za 2012.

godinu. Imali smo zaista sjajnu disku-

siju povodom sportskih objekata, infra-

strukture, zaposlenih, razmene infor-

macija, volontera.

Organizatori su odlu~ili da predlo`e

da se badminton i ritmi~ka gimnastika

odr`avaju u Vembliju, o ~emu }e kona-

~na odluka biti doneta na Izvr{nom od-

boru MOK-a ovog meseca.

Na Letnjim olimpijskim igrama u Lo-

ndonu o~ekuje se 10.500 sportista u 26

sportova na programu takmi~enja.

OLIMPIJSKI MUZEJ

Ro|en brzU Olimpijskom muzeju u Lozani odr`ana je promocija neobi~ne skulp-

ture pod nazivom „Ro|en brz“, koja predstavlja skelet stopala u startu za

sprint. Visoka 2,62 metra, od bronze obojena u belo, ova impresivna sku-

lptura je delo Ju`nokorejskog umetnika Lija Hingkua.

Statua je otkrivena u Olimpijskom parku u prisustvu @aka Roga, pred-

sednika MOK-a, Jong Sung Parka, nekada{njeg predsednika Me|unarod-

ne d`udo federacije i predsednika Korejskog olimpijskog komiteta, oli-

mpijskog {ampiona u d`udou iz 1964. godine Antona Gesinka i Francisa

Gabea, direktora Olimpijskog muzeja.

Tokom promocije ove statue @ak Rog, ina~e ortopedski hirurg po profe-

siji, skrenuo je pa`nju na ~injenicu da, prema poslednjim istra`ivanjima,

brzo tr~anje umnogome zavisi ba{ od morfologije stopala, o ~emu govori i

ova skulptura.

ODLUKOM MOK-a

Sankcionisano pet olimpijacaPetoro sportista, u~esnika Igara u Pekingu 2008,

prekr{ilo je antidoping pravila, o ~emu je MOK

nedavno i zvani~no obavestio javnost. Svih pe-

toro sportista bilo je pozitivno na tre}u genera-

ciju hormona EPO, a testirani uzorci uzeti su im

tokom samih Igara. Prvobitno, {estoro sportista

je bilo pozitivno prilikom analize A uzoraka, ali

jedan sportista je posle testiranja B uzorka oslo-

bo|en optu`bi.

Dvoje sportista su osvaja~i medalja na Letnjim

olimpijskim igrama u Pekingu: Ra{id Ramzi iz

Bahreina, osvaja~ zlatne medalje na 1.500 meta-

ra, i David Rebelin iz Italije, koji je u biciklizmu

(drumska vo`nja, pojedina~no) osvojio srebro. Obojica }e biti diskvalifikova-

ni, bi}e im oduzete medalja i diploma, a njihova dalja takmi~enja zavisi}e od

odluke Me|unarodnih sportskih federacija ~iji su njihovi savezi ~lanovi.

Preostalih ~etvoro sportista su Stefan [umaher (Nema~ka), biciklizam, 13.

mesto u Pekingu, atleti~arka Atanasija Sumeleka iz Gr~ke, hodanje na 20 km

9. mesto u Pekingu, atleti~arka Vanja Peri{i} iz Hrvatske, 6. mesto u kvalifika-

cijama na 800 m, i Maridalin Kontreras iz Dominikanske Republike, diza~ica

tegova (53 kg), koja jedina zasad ne}e trpeti disciplinske posledice MOK-a, ve}

~eka na odluku Disciplinske komisije MOK-a.

Novi sajt WADASvetska antidoping agencija

(WADA) nedavno je obele`ila ju-

bilarnu desetogodi{njicu od

osnivanja, 10. novembra 1999.

godine. Tom prilikom, koja je za

na{u zemlju tako|e bila od veli-

kog zna~aja, s obzirom na to da

je ~lan ove organizacije postala

Sne`ana Samard`i}-Markovi},

ministar omladine i sporta u Vla-

di Republike Srbije, promovisan

je i novi dizajn sajta WADA. Na

adresi www.wada-ama.org mogu

se na}i zanimljive informacije o

osniva~ima WADA, sportistima,

sportskom pokretu i vladama.

UO^I ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U VANKUVERU 2010. GODINE

Vankuver i Visler bi}e doma}i-

ni XXI zimskih olimpijskih iga-

ra od 12. do 28. februara, odno-

sno Paraolimpijskih od 12. do

21. marta 2010. godine. Na pro-

gramu je sedam sportova: ski-

janje, sankanje, klizanje, hokej

na ledu, biatlon, bob i karling

Do po~etka Zimskih olimpij-

skih igara u Vankuveru ostala su

dva meseca i upravo u ovom tre-

nutku najve}i broj vrhunskih

sportskih asova u zimskim spo-

rtovima u~estvuje u kvalifikacio-

nim takmi~enjima za jednu od

najve}ih svetskih smotri.

Prvi put u istoriji ZOI odre|eni

broj sportista u Vankuveru su za-

pravo direktni pojedina~ni stipe-

ndisti Olimpijske solidarnosti

MOK, koja im poma`e u putnim

tro{kovima, treninzima i drugim

tro{kovima priprema tokom kva-

lifikacionog procesa za u~e{}e na

Igrama. Cilj ovog programa Oli-

mpijske solidarnosti jeste da

omogu}i ve}i nivo takmi~enja na

samim ZOI, umesto, kao {to je to

bila praksa do sada, da omogu}i

ve}em broju nacionalnih olimpi-

jskih komiteta da u~estvuje na

Igrama. Kao takav, novi program

je direktno okrenut samim spor-

tistima koji ve} imaju potvr|ene

rezultate i u~estvuju na me|una-

rodnim takmi~enjima.

U ovom trenutku 325 sportista

iz 60 NOK koriste sredstva i po-

mo} Olimpijske solidarnosti

MOK, odnosno programa posta-

vljenog novembra 2008. Sistem,

koji je svoje dobre rezultate ve}

pokazao tokom ciklusa za Letnje

olimpijske igre, ve} je uveliko

prihva}en od samih sportista,

koji, pogotovo kada su u pitanju

mladi, mogu lak{e da reguli{u fi-

nansijske tro{kove tokom pri-

premnog perioda, da se bezbol-

nije nose sa eventualnom reha-

bilitacijom posle neuspe{ne se-

zone, odnosno da sara|uju sa

kvalitetnijim trenerom, dokto-

rom, fizioterapeutom...

Olimpijska solidarnost je orga-

nizacija u MOK koja omogu}ava

talentovanim sportistima da bez

obzira na finansijski status ostva-

re jednake {anse da u~estvuju na

Olimpijskim igrama, odnosno da

do`ive olimpijski san. Solidarnost

je odgovorna za administraciju i

rukovo|enje onog dela sredstava

Nacionalnih olimpijskih komite-

ta koji im pripadaju od prodaje

televizijskih prava za Olimpijske

igre. Sredstva kojima raspola`e

distribuira po programima, a ka-

da je re~ o zimskim sportovima u

teku}em ciklusu poseban nagla-

sak stavlja na timove u hokeju na

ledu i karlingu radi jo{ ve}e pro-

mocije ova dva sporta na pred-

stoje}im Igrama. Ukupan bud`et

za period 2009-2012. godinu Oli-

mpijske solidarnosti iznosi 311

miliona dolara, a od ovih sred-

stava direktno za podr{ku spor-

tistima odlazi 61 milion.

Procenjuje se da }e vi{e od

5.000 sportista i zvani~nika u~e-

stvovati na predstoje}im Igrama

u Vankuveru. Sportski objekti na-

laze se u samom Vankuveru za

karling, umetni~ko klizanje, ho-

kej na ledu, brzo klizanje i karling

u kolicima, brzo klizanje }e biti

odr`ano u Ri~modu, snoubord i

slobodno skijanje na planinama

u Zapadnom Vankuveru. Cere-

monije sve~anog otvaranja i za-

tvaranja predvi|ene su u samom

centru grada. Visler }e biti doma-

}in takmi~enja u alpskom skija-

nju, kros kantriju, biatlonu, olim-

pijskoj nordijskoj kombinaciji,

skokovima, bobu, sankanju i ske-

letonu. Na ovaj na~in odr`avanja

takmi~enja u jednom malom gra-

du i metropoli organizatori ostva-

ruju u isto vreme koncept glamu-

ra koji nosi veliki grad i specifi~-

ne atmosfere zimskog centra ko-

ja uvek sa sobom nosi specifi~nu

notu lepote za ljubitelje zimskih

sportova.

6

PLANETO, KRENI!

Jedan od top partnera MOK,kompanija „Viza“, po~ela je ka-mpanju pod nazivom „Planeto,kreni“ uo~i Zimskih olimpijskihigara u Vankuveru. Ova global-na kampanja slavi sport i triju-mf ~ove~nosti kroz jedinstveneli~ne pri~e samih sportista.

Cilj kampanje je da se uspos-tavi najbli`a mogu}a veza sa lju-biteljima Olimpijskih igara, vo-de}i ra~una o njihovom nacio-nalnom ponosu i u isto vremena ja~anju duha olimpijskog po-kreta. Ova kampanja kompani-je „Viza“ usledila je posle nedav-nog obnavljanja Ugovora ovekompanije sa MOK u narednihosam godina, do 2020. godine.

Zimske ~arolije u Kanadi

ZOI 2010. u brojkama: 17 dana olimpijskih takmi~enja

10 dana paraolimpijskih takmi~enja 5.500 sportista i

zvani~nika 1.350 sportista i zvani~nika na Paraolimpijskim ZOI

80 zemalja u~estvuje na ZOI 40 zemalja na Paraolimpijskim

ZOI 10.000predstavnika medija 3milijarde televizijskih

gledalaca 75 miliona posetilaca sajta vankuver2010.com

[TAFETA NA SEVERNOM POLU

Olimpijska {tafeta za Vankuver stigla je na teritoriju Severnoame-ri~kog kontinenta 30. oktobra i imala jedinstven put uz ogromnu po-dr{ku lokalnog stanovni{tva. Posebno zanimljiv trenutak se dogodiokada je {tafeta stigla do najsevernije zajednice Alert, samo 817 kilo-metara od Severnog pola, gde ju je oko 20 nosilaca prenosilo na tem-peraturi koja je iznosila minus 34 stepena. Olimpijska {tafeta nikadanije bila bli`a gornjoj granici sveta u svojoj istoriji.

[tafeta za Zimske olimpijske igre u Vankuveru je i najdu`a u istori-ji {tafetnog preno{enja baklje, koja datira od 1936. godine i Olimpij-skih igara u Berlinu.

� DELEGACIJA OKS POSETILA PREDOLIMPIJSKE KAMPOVE U ENGLESKOJ

Po~eli su da se realizuju dogo-

vori napravljeni u maju ove

godine. Kao {to je poznato, ta-

da je na konferenciji u Beogra-

du potpisan Memorandum o

saradnji izme|u [efilda i Lidsa

sa jedne i Olimpijskog komite-

ta Srbije sa druge strane.

U ovim gradovima se nalaze

kampovi, idealni za pripreme

sportista, a na{ Olimpijski ko-

mitet je u na~elu dogovorio nji-

hovo kori{}enje.

Sa ciljem upoznavanja mogu-

}nosti predolimpijskih kampo-

va, u [efildu i Lidsu je od 9. do

11. novembra boravila delega-

cija OK Srbije, predsednik Vla-

de Divac, generalni sekretar

\or|e Vi{acki i marketing me-

nad`er Dejan Kozlina.

Prilikom posete imali su pri-

liku da obi|u Sportsko nau~ni

centar „Halam“ Univerziteta u

[efildu, Sportski centar „Ponds

Ford`“, Engleski institut za spo-

rt (centar za pripremu engleskih

sportista za OI), Metropoliten

Univerzitet u Lidsu, Sportski

centar „D`on ^arls“ itd.

U sportskom centru „Ponds

Ford`“ u [efildu delegacija se,

prilikom obilaska bazena, su-

srela i sa predsednikom Organi-

zacionog komiteta Olimpijskih

igara u Londonu 2012. lordom

Sebastijanom Kouom. Legen-

darnog atleti~ara, danas ugled-

nog sportskog radnika pred-

stavnici na{eg Olimpijskog ko-

miteta su upoznali sa aktivnos-

tima i planovima vezanim za

kori{}enje usluga predolimpij-

skih kampova. Dogovoren je i

nastavak razgovora u prvoj po-

lovini decembra kada }e na{a

delegacija posetiti London.

Ko{arka{ka karijera predsed-

nika OK Srbije Vlada Divca do-

bro je poznata u Engleskoj. Pri-

likom posete ko{arka{kom klu-

bu [efild [arks Divac je dobio

na poklon dres sa svojim ime-

8

Preko [efilda i Lidsa

POKLON DIVCU: Predstavnici ko{arka{kog kluba sa NBA velikanom

POMO] SRPSKOM SPORTU: Na{a delegacija sa Kouom i njegovim saradnicima

KU]A BRITANSKOG BOKSA:

^elnici OKS-a u sali za borila~ke sportove

SPORT I

NAUKA IDU

ZAJEDNO:

U nau~nom

institutu

u [efildu

9

Obezbe|eni sjajni uslovi za pripreme� SASTANAK SPORTSKOG DIREKTORA BRANISLAVA JEVTI]A SA SPORTSKIM SAVEZIMA

Sportski direktor OK Srbije

Branislav Jevti} je odr`ao sasta-

nak sa predstavnicima pliva~-

kog, rva~kog, vesla~kog, atlet-

skog, kajaka{kog i d`udo saveza

na temu priprema sportista u

trening centrima OKS na Kipru,

u [efildu, Lidsu i Sijera Nevadi.

Nisu se pojavili predstavnici bo-

kserskog saveza.

Njima je sportski direktor OK

Srbije predstavio cilj aktivnosti

komiteta na ovom planu, kvali-

tet objekata i princip kori{}enja.

Predo~io im je i finansijski plan

za realizaciju, a savezi su potvr-

dili da su za 2010. predvideli ak-

tivnosti koje mogu da realizuju u

trening centrima OKS.

Centri u Londonu bi}e kori-

{}eni i za pojedince i timove

u~esnika Prvih olimpijskih igara

za mlade u Singapuru. Tom pri-

likom bi}e organizovano i u~e-

nje odnosno usavr{avanje engle-

skog jezika.

Planirano je da uz sportiste u

trening centrima budu i pojedi-

nci koji se usavr{avaju u tehno-

logijama sportskih treninga i

sportskim naukama.

Posebna pa`nja posveti}e se

Sijera Nevadi koja zbog velike

nadmorske visine (2320 m) izis-

kuje prethodnu pripremu trene-

ra i prate}eg osoblja. Direkcija za

sport OKS }e organizovati semi-

nar za njihovu obuku.

Direkcija za sport }e tako|e

kontaktirati svoje partnere u Bo-

sni i Hercegovini i Republici Sr-

pskoj i dogovoriti uslove oko ko-

ri{}enja homologizovane staze

za tr~anje na skijama i sme{taj

sportista u periodu januar-fe-

bruar 2010. Jahorina i Pale }e bi-

ti centri za bazi~ne pripreme ve-

sla~a i kajaka{a u 2010, u perio-

du januar-februar. U~esnici Oli-

mpijskih igara u Vankuveru u di-

sciplini nordijsko tr~anje }e za-

vr{iti svoje pripreme na ovoj sta-

zi.

Kajaka{ki, vesla~ki, d`udo,

atletski i pliva~ki savez su iska-

zali interesovanje za kori{}enje

Trening centra OKS na Kipru u

periodu: mart, april, maj, avgust

2010.

Pliva~ki savez }e koristiti sme-

{taj i objekte za trening i analiti-

ku u Sijera Nevadi u periodu: ja-

nuar, april i septembar 2010. go-

dine. Rva~ki savez }e jo{ jednom

razmotriti predlog da ovaj cen-

tar koristi u junu 2010. godine.

Pliva~ki savez }e koristiti tre-

ning centar OKS u Lidsu i [efil-

du u aprilu i novembru 2010.

godine.

nom i brojem 12. U ovom gradu

je za na{u delegaciju uprili~en i

prijem kod gradona~elnika Gre-

jema Okslija.

- Kona~an utisak sa ove pose-

te je vi{e nego povoljan. @elimo

da na{i sportisti koriste sjajne

mogu}nosti koje pru`aju pre-

dolimpijski kampovi. Ima}e na

raspolaganju uslove za najkva-

litetnije pripreme uz primenu

nauke i saradnju sa vrhunskim

stru~njacima na najvi{em ni-

vou. Uostalom, Britanci su ba{

zahvaljuju}i takvom radu ostva-

rili odli~an rezultat na Olimpij-

skim igrama u Pekingu gde su

osvojili 47 medalja, 19 zlatnih,

13 srebrnih i 15 bronzanih - re-

kao je \or|e Vi{acki.

Podsetimo da je OK Srbije pr-

vi nacionalni komitet koji je

svoje sportiste, pliva~e, bicikli-

ste, gimnasti~are i skaka~e u vo-

du ve} slao na pripreme u Lids

krajem 2008. godine. Ovom pri-

likom dogovoreno je da srpski

pliva~i u martu koriste kapaci-

tete bazena „D`on ^arls“ u Lid-

su i da ~lanovi olimpijskog tima

i za Olimpijske igre za mlade u

Singapuru 2010. odrade svoje fi-

nalne pripeme u ova dva cen-

tra.

lak{e do Londona

SVE IDE PO PLANU: Branislav Jevti}, sportski direktor OKS

DOGOVOR U LONDONU:

\or|e Vi{acki, Vlade Divac

i Sebastijan Kou

POTPISAN UGOVOR O SPONZORSTVU SA „VERANO MOTORSOM“

U prostorijama „Verano centra“

potpisan je novi ugovor o spon-

zorstvu izme|u renomirane ko-

mpanije „Verano motors“ i Oli-

mpijskog komiteta Srbije. Ovaj

doga|aj predstavlja nastavak sa-

radnje zapo~ete jo{ 2007. Tada je

„Verano motors“ postao partner

OK Srbije, a „pe`o“ zvani~no vo-

zilo olimpijskog tima za Peking.

Na obostrano zadovoljstvo sara-

dnja se nastavlja i u novom oli-

mpijskom ciklusu na projektu

„Zajedno za London 2012“.

Ugovor su potpisali Radomir

@ivani}, predsednik kompanije

„Verano“, i Vlade Divac, pred-

sednik Olimpijskog komiteta

Srbije.

- U „Veranu“ smo vrlo zadovo-

ljni zbog nastavka saradnje sa

Olimpijskim komitetom Srbije.

Siguran sam da }e sastav tima

„Zajedno za London 2012“ omo-

gu}iti srpskim sportistima kvali-

tetne pripreme za dostojno re-

prezentovanje na{e zemlje na

slede}im Olimpijskim igrama -

rekao je Radomir @ivani}.

Vlade Divac je istakao da je ci-

klus 30. olimpijade jedinstven za

na{ olimpijski komitet.

- Drago nam je {to je kompa-

nija „Verano motors“ na osnovu

uspe{ne dosada{nje saradnje

odlu~ila da se pridru`i na{em ti-

mu, i to u ciklusu u kojem }emo

zaokru`iti vek postojanja i pro-

slaviti 100 godina od prvog u~e-

{}a na Olimpijskim igrama u

Stokholmu 1912. Podr{ka „Vera-

na“ i ostalih ~lanova na{eg tima

nam puno zna~i i sigurni smo da

}emo se uspe{no predstaviti u

Londonu 2012.

10

Br`e i bolje sa „pe`oom“

NASTAVAK SARADNJE:

Radomir @ivani} i Vlade Divac

Olimpijski komitet Srbije na

tradicionalnoj sve~anosti pro-

glasi}e najuspe{nije u godini

koja je na izmaku. Pored spor-

tista i ekipa, bi}e progla{en i

najuspe{niji trener, po prvi put

od kada se dodeljuju priznanja.

Tako|e }e biti dodeljen i Trofej

MOK.

Srbija ima zaista dosta razloga

da bude ponosna sportskim

ostvarenjima u 2009. Podsetimo

samo na neke.

Vaterpolisti su i pored velike

smene generacija osvojili Svet-

sko prvenstvo u Rimu, ko{arka-

{i su tako|e u novom sastavu bi-

li drugi u Evropi, dok su fudba-

leri na impresivan na~in stigli do

u~e{}a u zavr{nici Svetskog pr-

venstva u Ju`noj Africi.

Milorad ^avi} i Na|a Higl su

blistali na planetarnoj smotri u

Rimu, Biljana Topi} je bila na ko-

rak do medalje u troskoku na SP

u Berlinu, Novak \okovi} i Jele-

na Jankovi} su potvrdili da pripa-

daju samom svetskom vrhu.

Te`ak je zadatak pred pred-

sedni{tvom OK Srbije. I pored

toga dileme nema, nagrade }e

dobiti zaista najuspe{niji.

Po tradiciji doma}in }e biti

Dom Narodne skup{tine Repu-

blike Srbije, a sve~anost je za-

kazana za 18. decembar u 17

~asova.

11

TRADICIONALNA SVE^ANOST OK SRBIJE 18. DECEMBRA

Dan za najuspe{nijeDOSADA[NJI LAUREATI

GOD. SPORTISTKINJA SPORTISTA MU[KA EKIPA @ENSKA EKIPA

1994. Jasna [ekari} Stevan Pletikosi} bez progla{enja bez progla{enja

1995. Jasna [ekari} Aleksandar \or|evi} Ko{arka{ka rep. Strelja~ka rep.

1996. Aleksandra Ivo{ev Vladimir Grbi} Ko{arka Karate Soko [tark

1997. Jasna [ekari} Nikola Grbi} Ko{arka Karate Knjaz Milo{

1998. Olivera Jevti} Dejan Bodiroga Ko{arka Rukomet Budu}nost

1999. Olivera Jevti} Nedeljko Jovanovi} Rukometna rep [ahovska rep

2000. Jasna [ekari} Vladimir Grbi} Odbojka{ka rep. bez progla{enja

2001. Jelena Doki} Aleksandar [o{tar Vaterpolo rep. Rukometna rep.

2002. Mara Kova~evi} Dejan Bodiroga Ko{arka{ka rep. bez progla{enja

2003. Silvija Erdelji Milorad ^avi} Vaterpolo rep. bez progla{enja

2004. Jasna [ekari} Aleksandar [api} Vaterpolo rep. bez progla{enja

2005. Jasna [ekari} Vladimir Vujasinovi} Vaterpolo rep. Juniorke ko{ar.rep

2006. Olivera Jevti} Nikola Stoji} Vaterpolo rep. Odbojka{ka rep.

2007. Jelena Jankovi} Novak Djokovi} Vaterpolo rep. Odbojka{ka rep.

2008. Jelena Jankovi} Milorad ^avi} Vaterpolo rep. Odbojka{ka rep.

TROFEJ MOKMOK je od 1995. ustupio nacionalnim olimpijskim komitetima

jedan trofej - Trofej MOK. Njega, uz verifikaciju MOK, dodeljujePredsedni{tvo OKS (ranije JOK i OKSCG) istaknutim li~nostima iliinstitucijama koje su u kalendarskoj godini dale najve}i doprinosu oblasti kojoj je te godine namenjen Trofej MOK.

GOD. DOSADA[NJI DOBITNICI

1995. Aleksandar BAKO^EVI] Jedinstvo olimpijskog pokreta

1996. Mirko SANDI] Stogodi{njica MOK

1997. Prof. dr @ivojin @IVANOVI] Godina sporta za sve

1998. Grupa 7 Sport i etika

1999. Prof. dr Stefan ILI] Sport i obrazovanje

2000. Neboj{a POPOVI] Sport i univerzalnost

2001. Branimir RADOVI] Sport i volonteri

2002. dr Danijel KORICA Sport i zdravlje tela i duha

2003. Vlade DIVAC Izuzetnost u sportu

2004. @ivko BALJKAS Sport i mediji

2005. Ilija PETKOVI] Sport i fer-plej

2006. Aleksandar BORI^I] Sport i zajednica

2007. Nenad MANOJLOVI] Sport i promocija olimpizma

2008. Marko STOJANOVI] Sport i omladina

TROFEJ JOKDodeljuju se od 1996. odlukom predsedni{tva JOK za izuzetan

doprinos radu i razvoju JOK i olimpizma na na{em tlu, najistaknu-tijim sportskim i olimpijskim poslenicima, sportistima i ekipama

GOD. DOBITNICI

1996. Aleksandar BAKO^EVI]

1997. Milan MILJANI], Milan ERCEGAN, Aleksandar NIKOLI]

1998. Branislav LON^AR, Odbojka{ka reprezentacija (m)

1999. Stjepan BOBEK, Rajko MITI]

2000. Vaterpolo reprezentacija (m)

2001. Mihovil KAPETANI]

2002. Vaterpolo klub Partizan

POSEBNA PRIZNANJA OKSCG

GOD. DOBITNICI

2004. Odbojka{ka reprezentacija (`), Zlatko KRESLER, Milo{ GRLICA

2005. Borislav STANKOVI], Milo{ GRLICA

POSEBNA PRIZNANJA OKS

GOD. DOBITNICI

2006. Zlatko KESLER

2008. Dra`enko MITROVI] i Borislava Beba PERI]

SE]ANJE NA 2008:

Detalj sa progla{enja

najsupe{nijih u

pro{loj godini

Posle duge bolesti premi-

nuo je Anri Serandu, vi{egodi-

{nji predsednik Francuskog

olimpijskog komiteta. Neka-

da{nji predsednik Francuske

pliva~ke federacije Anri Se-

randu (72) je bio na ~elu olim-

pijske organizacije Francuske

od 1993. godine do pro{log

maja, kada je ~elnu funkciju

prepustio jednom od pot-

predsednika, Denisu Maselji.

Serandu je bio i ~lan MOK-

a iz Francuske zajedno sa

@an-Klodom Kilijem i Gajom

Drutom, sve do 2007. godine.

Pro{le godine Serandu je pri-

mio Orden ~asti EOK, najvi{e

priznanje koje uru~uje Evrop-

ski olimpijski komitet. Po~ast

povodom njegove smrti odali

su Patrik Hiki, predsednik

EOK-a, i @ak Rog, predsednik

MOK-a.

12

Preminuo Anri Serandu

Nastavak saradnje Izvr{nog ve-

}a AP Vojvodine i Olimpijskog

komiteta Srbije bio je povod sa-

stanku na kojem je predsednik

Izvr{nog ve}a AP Vojvodina dr

Bojan Pajti} razgovarao sa vo-

de}im ljudima Olimpijskog ko-

miteta - predsednikom Vladom

Divcem i generalnim sekreta-

rom \or|em Vi{ackim. Na sku-

pu na kojem se razgovaralo i o

podr{ci razvoju vrhunskog spo-

rta prisustvovao je i pokrajinski

sekretar za sport i omladinu

Modest Duli}.

Po zavr{etku, o~igledno, uspe-

{nog sastanka dr Bojan Pajti} je

rekao:

- Izvr{no ve}e AP Vojvodine

ima sporazum o saradnji sa Olim-

pijskim komitetom Srbije, prema

kojem zajedni~ki obezbe|ujemo

uslove za trena`ni proces, gde

smo dosada ulo`ili 25 miliona di-

nara za dobru i kvalitetnu pripre-

mu na{ih olimpijskih kandidata.

Zna~ajno je i to da smo u protekle

tri godine investirali oko tri mili-

jarde dinara u sportske objekte {i-

rom pokrajine, jer pored ulaganja

u vrhunski sport kao podsticajni

model mladima, negovanje spor-

tskih navika kod mladih, ali i u ce-

lom dru{tvu, jeste preduslov kva-

litetnog i zdravog ̀ ivota i ulaganje

u uspe{no dru{tvo.

Zadovoljstvo ura|enim na sa-

stanku nije krio ni predsednik

OK Srbije Vlade Divac. Proko-

mentarisao je to slede}im re~i-

ma:

- Postoje obostrane namere za

odli~nu saradnju u budu}nosti

izme|u Olimpijskog komiteta i

Izvr{nog ve}a AP Vojvodina. To

}e omogu}iti i da na pravi na~in

ispratimo sportiste, pogotovo iz

ovog regiona i {to bolje ih pri-

premimo za odlazak na Olimpi-

jske igre u Londonu 2012. godi-

ne, te zajedni~ki proslavimo i

njihov uspeh. Olimpijski komi-

tet stara}e se i nadalje da sred-

stva namenjena na{im sportisti-

ma stignu do njih.

USPE[AN SASTANAK U IZVR[NOM VE]U AP VOJVODINA

London novi cilj starih partnera

ZAJEDNO DO

USPEHA: \or|e

Vi{acki, Vlade

Divac, Bojan Pajti}

i Modest Duli}

13

KV

IZ

AKTIVNOSTI FONDA SPORTA I OLIMPIZMA - MALI PODSETNIK ZNANJA

Vreme smu~anjaSkijanje ili smu~anje („skijanje“ je re~ no-

rve{kog porekla i vi{e je danas u upotrebi

od stare srpske re~i „smu~anje“) je naziv za

sve sportove kod kojih se koriste skije na

kojim se klizi preko snega. Sportistima su

pri~vr{}ene za stopala pomo}u ski cipela i

vezova. Skijanje bi, generalno, moglo biti

podeljeno u dve grupe - nordijsko i alpsko

skijanje. Nordijsko skijanje je nastalo u

skandinavskim zemljama, gde su ljudi ko-

ristili skije kao transportno sredstvo, dok je

alpsko skijanje nastalo kori{}enjem skija za

spu{tanje niz planine kao {to su Alpi. U na-

stavku ovog malog podsetnika znanja, uo-

~i Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru,

darujemo vam zanimljivosti o ovom spor-

tu sa dugom tradicijom u Evropi, i na pros-

torima na{e zemlje.

GDE JE NASTALO

SMU^ANJE?

Po~etak dana{njeg sportskog

skijanja datira od prve polo-

vine IX veka u Skandinaviji,

na severu norve{kih pokrajina

Telemarken i Oesterdahal. Zani-

mljiv je podatak da su skijali svi

tamo{nji `itelji bez obzira na sta-

rost i pol. Bilo je poznato nekoli-

ko na~ina skijanja za zabavu ko-

ja je obuhvatala razne oblike ski-

ja{kog tr~anja, skija{ke skokove,

kao i brze i direktne skokove. Iz

tih krajeva poti~e poznati narod-

ni junak i skija{ki pionir Sondre

Anderson Norhajm.

Sondre Norhajm, otac moder-

nog skijanja, ro|en je 1825. godi-

ne u dolini Morgedal u pokrajini

Telemarken. Bio je prvi veliki ino-

vator, reformator i sportista u ski-

janju. On je skratio du`inu skije

na 2,4 m i dao skijama prvi put

„carving“ oblik, urezuje udubinu

na kliznoj povr{ini skije po ~itavoj

du`ini, skra}uje {tap. Prvi prime-

njuje penjanje raskorakom i usa-

vr{ava vezove. Norhajm je 1868. u

tada{njem glavnom mestu Kristi-

janiji (dana{nji Oslo) postavio te-

melje sportskom skijanju.

Skijanje je iz Skandinavije po-

~elo da se ubrzo {iri u srednju

Evropu. Na podru~ju Alpa dobi-

lo je posebno zna~enje, a mno-

go godina kasnije se razvilo kao

alpsko skijanje {irom sveta. Po-

sebnu popularnost na teritoriji

Evrope skijanje dobija u drugoj

polovini 19. veka posle ekspedi-

cije Fridhofa Nansena na Gren-

landu skijama 1888. godine.

Prva skija{ka sve~anost odr`a-

na je 880. godine u Norve{koj.

Skijanje su u svoj vite{ki program

uveli i skandinavski vitezovi 1.100

godine.

Za po~etak alpskog skijanja na

prostorima koje nastanjuju Slo-

veni uzima se 1910. godina, ka-

da su se prvi put pojavile alpske

lilendfelske skije.

KADA SU NASTALE

PRVE SMU^KE?

Skije za koje se smatra da su

starije od gr~ke i anti~ke

kulture, arheolozi su otkri-

li u Laponiji, Sibiru i Kanadi.

Nalazi govore da su skije stare

oko 3.000 godina. Postoje poda-

ci koji govore i da je najstarija

skija, prona|ena u [vedskoj,

stara 4.500 godina. Nordijske

zemlje imale su skija{ke odrede

u svojim vojskama u srednjem

veku. Po~etkom XIX veka u No-

rve{koj se osnivaju prva udru-

`enja za skijanje, a 1862. godine

odr`ana su prva takmi~enja.

Stare skije razlikovale su se po

na~inu izrade, {irini, po vrsti dr-

veta i bile su rezbarene ili pre-

svu~ene tuljanovim krznom.

Skije koje su posebno zanimlji-

ve pripadaju srednjoskandina-

vskom tipu skija, od kojih je jed-

na bila vrlo duga~ka a druga,

pomo}u koje se skija~ otiskivao,

sasvim kratka.

Skije pod nazivom „ski“ prvi

put u srednjoj Evropi pominju

se u delu biskupa Olausa Mag-

nusa u kojima prikazuje putuju-

}e dru`ine lovaca kako na skija-

ma tragaju za divlja~i.

Skijanje u pro{losti nije ima-

lo sportski zna~aj, ve} prakti~-

nu vrednost. Skije su kori{}ene

kao sredstvo komunikacije za

hodanje i kretanje po snegu, za

„putovanja“ iz kraja u kraj, lov i

ratovanja.

KADA PO^INJE

ORGANIZOVANO

SMU^ANJE U

NA[OJ ZEMLJI?

Prvo organizovano smu~anje

u Srbiji javlja se u zimsko-

planinskoj sekciji Srpskog

planinarskog dru{tva 1922. godine

i organizaciji SOKO 1923. godine,

a u sportskom smislu tek 1929. go-

dine, kada je na Avali odr`ano ta-

kmi~enje u smu~arskom tr~anju

na 8 km.

Padine Avale, Ko{utnjaka, Bano-

vog brda (tada nenastanjenog) bi-

li su tereni za smu~anje Beogra|a-

na. Od 1935. godine, kada je Srp-

sko planinarsko dru{tvo sagradilo

dom na Kopaoniku, smu~ari Beo-

grada ga svesrdno koriste, i sve do

marta 1941. odr`avaju se takmi~e-

nja. Zimsko-sportski savez Beo-

grada je osnovan 1931, a do 1941.

u sportskim klubovima u Beogra-

du osnivaju se smu~arske sekcije:

Sever, BUSK, Jugoslavija, SOKO,

Udru`enje studenata planinara,

uz ve} pomenuto Srpsko planina-

rsko dru{tvo. Rekreativno ili tak-

mi~arski smu~alo se samo u tr~a-

nju, a od 1938. godine i u alpskom

smu~anju. Beograd je od 1936.

imao dve skakaonice: na Avali (20

m) i u Ko{utnjaku (40 m), koja je

obnovljena 1953. godine.

Na inicijativu profesora DIF-a,

1945. godine osnovan je Odbor za

smu~anje u Beogradu, koji 1946.

organizuje prvenstvo Srbije na

Avali. Te godine formirani su i

smu~arski klubovi: Avala, Crvena

zvezda i ^ukari~ki, a planinarska

dru{tva nastavljaju sa zimsko-pla-

ninarskim aktivnostima koje obu-

hvataju i smu~anje. Ko{utnjak

ostaje omiljeno sastajali{te smu-

~ara, naravno, kada ima snega.

KO SU NAJPOZNATIJI

SMU^ARI U ISTORIJI?

Ogroman je broj smu~ara ko-

ji su kroz istoriju XX veka

dominirali alpskim takmi-

~enjima. ^esto se kao najbolji ski-

ja{i svih vremena isti~u Ingmar

Stenmark, Alberto Tomba, bra}a

Stiv i Fil Mer, Mark \iraldeli, An-

dreas Vencl, Peter Popangelov,

Bojan Kri`aj, Rok Pterovi~, Boris

Strel i drugi.

Na na{im prostorima ime Boja-

na Kri`aja pamte gotovo svi ljubi-

telji smu~anja stariji od 30 godina.

U nekada{njoj Jugoslaviji, Kri`aj je

bio simbol mu{kog alpskog skija-

nja. Njegova karijera po~inje 1976.

godine plasmanom me|u 15 naj-

boljih slaloma{a na svetu, a istori-

jska je njegova trka 20. januara

1980. u {vajcarskom Vengenu, na

kojoj je Kri`aj trijumfovao. Na Zi-

mskim olimpijskim igrama 1980. u

Lejk Plasidu, u dresu nekada{nje

Jugoslavije Kri`aj je osvojio sjajno

~etvrto mesto, ostav{i bez bronza-

ne medalje za svega dve stotinke.

Na Zimskim olimpijskim igrama u

Sarajevu 1984. godine Kri`aj je

imao ~ast da u ime svih sportista

polo`i olimpijsku zakletvu. Na

ovim Igrama Kri`aj je bio deveti u

veleslalomu i sedmi u slalomu, a

najuspe{nija sezona u njegovoj ka-

rijeri bila je 1896/87. kada je osvo-

jio Kristalni globus kao najuspe-

{niji u~esnik u slalomu na Svet-

skom kupu.

14

VREMEPLOV KROZ ISTORIJU OLIMPIJSKIH IGARA (3) - SENT LUIS 1904.

Posle gotovo pet meseci, u Sent

Luisu su 23. novembra 1904.

zavr{ene Tre}e olimpijske igre,

koje su po~ele jo{ 1. jula. Pred-

stavljale su ozbiljan udarac oli-

mpijskom pokretu, a zbog lo{e

organizacije i nedostatka inte-

resovanja Pjer de Kuberten je

predlo`io da se ubudu}e Igre

odvijaju samo na tlu „starog

kontinenta“.

Samo 651 takmi~ar u 12 spor-

tova, od toga 523 Amerikanca.

Nije ni ~udo {to su doma}i pred-

stavnici slavili u ve}ini discipli-

na. Evropljani su poslali samo 52

takmi~ara od kojih najvi{e Ne-

ma~ka, 17.

Interesovanje za igre je bilo

slabo. Dva su razloga. U isto vre-

me odr`avana je Svetska izlo`ba,

a pa`nja sveta je vi{e bila okre-

nuta Japansko-ruskom ratu.

Sent Luisu su protivkandidati

bili ^ikago i Bafalo. ^ikago je ~ak

izabran za doma}ina ali je orga-

nizacija velike Svetske izlo`be

bila glavni razlog da se takmi~e-

nje preseli u Sent Luis.

Junak igara je bio gimnasti~ar

@or` Ejser. Invalid, sa protezom

u nozi, osvojio je {est medalja,

tri zlata, dva srebra i bronzu.

Hroni~ari su malo toga prona{li

o ovom sjajnom sportisti, ~ak se

ne zna ni kada je preminuo.

Najzanimljiviji je bio maraton.

Prvobitno je za pobednika progla-

{en Amerikanac Fred Lorc, a

mnogima je to bilo sumnjivo jer

ga tokom takmi~enja nisu videli

sve vreme na stazi. Istina je brzo

otkrivena - Lorc je na 15. kilome-

tru u{ao u automobil trenera i po-

sle 17 kilometara se neopa`eno

pojavio u trci. Sve` i odmoran, la-

ko je pobedio. Kada je sve bilo ja-

sno, priznao je prevaru rekav{i da

je samo hteo da se na{ali. Za po-

bednika je progla{en Tomas Hiks.

Za vreme trke, maratonci su

kao stimulativno sredstvo kori-

stili strihinin, zbog ~ega su ima-

li dosta problema kada je trka

zavr{ena; mnogi su bili u `ivot-

noj opasnosti. Pored strihinina,

Hiks se nalivao i konjakom i na

kraju trke je kolabirao.

Ostalo je zapam}eno da je Ku-

banac Feliks Karbahal vodio ve-

}i deo maratona, ali je zbog gr-

~eva u stomaku ispustio meda-

lju, bio je ~etvrti. Do{ao je u

Ameriku sredstvima koje je

isprosja~io po ulicama Havane.

Nije imao {ta da jede i to ga je

ko{talo uspeha.

MEDALJESAD 78 82 79

Nema~ka 4 4 5

Kuba 4 2 3

Kanada 4 1 1

Ma|arska 2 1 1

Vel. Britanija 1 1 0

Me{oviti tim 1 1 0

Gr~ka 1 0 1

[vajcarska 1 0 1

Austrija 0 0 1

PRVI PUT MEDALJESent Luis }e ostati zapam}en ipo ~injenici da su prvi put dode-ljivane zlatne, srebrne i bronza-ne medalje

DO TRONA UPRODU@ETKUMartin [erida i Ralf Rouz su vo-dili veliku bitku u bacanju diska.Na kraju, obojica sa istim rezul-tatom, 39.28 metara, morali suda bacaju jo{ jednom i [eridan jebio uspe{niji.

DEBI KO[ARKEKo{arka se prvi put predstavila naIgrama ali samo kao demonstra-cioni sport. Prvi put je zvani~no bi-la na programu u Berlinu 1936.

Veliki korak nazad