23
o Sadržaj: 2 1. Uvod 3 2. Stanje na tržištu 4 2.2. Nezaposlenost 5 NEZAPOSLENOST 5 Uticaj nezaposlenosti 7 2.4. Izgledi za budućnost 9 2.5. Zavodi za zapošljavanje 10 Podjela nadležnosti između zavoda za zapošljavanje 10 3. Značaj cjeloživotnog učenja 11 4. LITERATURA 14 1. Uvod Obim, struktura i trend nezaposlenosti u Srbiji poprimili su razmjere koje predstavljaju težak politički, ekonomski i socijalni problem, koji bitno ograničava mogućnost reformskih promjena i ugrožava radni i socijalni položaj velikog dijela stanovništva. Broj zaposlenih se vrlo sporo povećava, dok broj nezaposlenih u posljednjih deset godina stalno raste, naročito krajem ljeta kada je izraženo prijavljivanje na evidenciju nezaposlenih osoba nakon završetka određenog školovanja. Ovo pokazuje koliko je usporen i slab prelaz iz škole u svijet rada. Zato je profesionalnom informisanju, profesionalnoj orijentaciji i karijernom usmjeravanju, kao vrlo bitnim disciplinama, i značaju odabira zanimanja koje će biti konkurentno na tržištu rada, u predstojećem periodu potrebno posvetiti veću pažnju. Neusaglašenost oblasti obrazovanja i zapošljavanja, nedovoljan uvid u mrežu obrazovnih institucija i nepoznavanje stanja na tržištu rada vode ka mogućem pogrešnom izboru srednje škole od strane učenika, što kasnije određuje njihovo mjesto na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti je izrazito visoka i predstavlja veliku prepreku, između ostalog, i za ulazak u Evropsku uniju. Krajem novembra 2006. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine na evidencijama službi za zapošljavanje bilo je 360.469 nezaposlenih lica.1 Ovaj podatak, bez obzira na izraženu sumnju u postojeću statistiku, odražava nemoć države i društva da apsorbuje veliku produkciju radne snage, jer se, pored niza drugih stvari, bilježi slab razvoj ekonomskih potencijala. Radna snaga ne zadovoljava potrebe modernog tržišta u vremenu brzog tehničko-tehnološkog razvoja. U prilog tome govori i činjenica da je od ukupnog broju registrovanih nezaposlenih u Srbiji 130,422 ili 36,18 % nestručnih lica.2 Predstojeći period će implicirati veliki pad perspektive za dobijanje posla za stanovništvo sa nižim kompetencijama i kvalifikacijama. O ovome se razgovaralo na savjetovanju pod nazivom ”Programi zapošljavanja – kako uraditi više i bolje” održanom na Tari u ljeto 2006. godine gdje je Dragan Đukić, diskutujući o dimenzijama stručnog obrazovanja i rada, naglasio: ”U ovom trenutku 80 miliona stanovnika zemalja EU je nekvalifikovano ili polukvalifikovano. Procenjuje se da će do 2010. godine, skoro polovina novih radnih mesta zahtevati obrazovanje na tercijarnom nivou, nešto manje od 40 % radnih mesta će zahtevati srednju školsku spremu, i oko 15 % poslova će moći da se obavlja sa obrazovanjem na nivou osnovne škole.”3 Sa druge strane završetak školovanja i osposobljavanje za određeno zanimanje i obavljanje poslova, odnosno sticanje određene titule ili zvanja, ne znači i dobijanje konačnog radnog mjesta ili krajnje opredjeljenje, jer moderno tržište rada nudi nove izazove i zahtjeve koji traže stalno usavršavanje i sticanje novih znanja i vještina u skladu sa današnjim potrebama. 2. Stanje na tržištu rada u Srbiji i Crnoj Gori Tržište rada definišu ponuda i potražnja radne snage, odnosno radnih mjesta, i potrebno je da bude regulisano i organizovano tržište. U Bosni i Hercegovini tržište rada je opterećeno brojnim problemima i još uvijek je iscjepkano, što je između ostalog rezultat društveno- političkog uređenja države. Iako je postojeće radno zakonodavstvo prilagođeno zahtjevima tržišne ekonomije, domaće tržište rada karakteriše slaba mobilnost radne snage i daleko je od savršeno konkurentnog, koje podrazumijeva informisanost radnika o promjenama na tržištu rada, pokretljivost radne snage, vještu i produktivnu radnu snagu i veliki broj radnika i slobodnih radnih mjesta. Funkcionisanje tržišta rada na cjelovitom prostoru i ujednačavanje zakonske regulative u BiH jedan je od preduslova uravnoteženja ponude i potražnje radne

Za Takmicenje Iz Sociologije II

  • Upload
    luka

  • View
    73

  • Download
    1

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Za Takmicenje Iz Sociologije II

o Sadržaj: 2

1. Uvod 32. Stanje na tržištu 42.2. Nezaposlenost 5NEZAPOSLENOST 5Uticaj nezaposlenosti 72.4. Izgledi za budućnost 92.5. Zavodi za zapošljavanje 10Podjela nadležnosti između zavoda za zapošljavanje 103. Značaj cjeloživotnog učenja 114. LITERATURA 14

1. UvodObim, struktura i trend nezaposlenosti u Srbiji poprimili su razmjere koje predstavljaju težak politički, ekonomski i socijalni problem, koji bitno ograničava mogućnost reformskih promjena i ugrožava radni i socijalni položaj velikog dijela stanovništva. Broj zaposlenih se vrlo sporo povećava, dok broj nezaposlenih u posljednjih deset godina stalno raste, naročito krajem ljeta kada je izraženo prijavljivanje na evidenciju nezaposlenih osoba nakon završetka određenog školovanja. Ovo pokazuje koliko je usporen i slab prelaz iz škole u svijet rada. Zato je profesionalnom informisanju, profesionalnoj orijentaciji i karijernom usmjeravanju, kao vrlo bitnim disciplinama, i značaju odabira zanimanja koje će biti konkurentno na tržištu rada, u predstojećem periodu potrebno posvetiti veću pažnju. Neusaglašenost oblasti obrazovanja i zapošljavanja, nedovoljan uvid u mrežu obrazovnih institucija i nepoznavanje stanja na tržištu rada vode ka mogućem pogrešnom izboru srednje škole od strane učenika, što kasnije određuje njihovo mjesto na tržištu rada.Stopa nezaposlenosti je izrazito visoka i predstavlja veliku prepreku, između ostalog, i za ulazak u Evropsku uniju. Krajem novembra 2006. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine na evidencijama službi za zapošljavanje bilo je 360.469 nezaposlenih lica.1 Ovaj podatak, bez obzira na izraženu sumnju u postojeću statistiku, odražava nemoć države i društva da apsorbuje veliku produkciju radne snage, jer se, pored niza drugih stvari, bilježi slab razvoj ekonomskih potencijala.Radna snaga ne zadovoljava potrebe modernog tržišta u vremenu brzog tehničko-tehnološkog razvoja. U prilog tome govori i činjenica da je od ukupnog broju registrovanih nezaposlenih u Srbiji 130,422 ili 36,18 % nestručnih lica.2 Predstojeći period će implicirati veliki pad perspektive za dobijanje posla za stanovništvo sa nižim kompetencijama i kvalifikacijama. O ovome se razgovaralo na savjetovanju pod nazivom ”Programi zapošljavanja – kako uraditi više i bolje” održanom na Tari u ljeto 2006. godine gdje je Dragan Đukić, diskutujući o dimenzijama stručnog obrazovanja i rada, naglasio: ”U ovom trenutku 80 miliona stanovnika zemalja EU je nekvalifikovano ili polukvalifikovano. Procenjuje se da će do 2010. godine, skoro polovina novih radnih mesta zahtevati obrazovanje na tercijarnom nivou, nešto manje od 40 % radnih mesta će zahtevati srednju školsku spremu, i oko 15 % poslova će moći da se obavlja sa obrazovanjem na nivou osnovne škole.”3Sa druge strane završetak školovanja i osposobljavanje za određeno zanimanje i obavljanje poslova, odnosno sticanje određene titule ili zvanja, ne znači i dobijanje konačnog radnog mjesta ili krajnje opredjeljenje, jer moderno tržište rada nudi nove izazove i zahtjeve koji traže stalno usavršavanje i sticanje novih znanja i vještina u skladu sa današnjim potrebama.

2. Stanje na tržištu rada u Srbiji i Crnoj GoriTržište rada definišu ponuda i potražnja radne snage, odnosno radnih mjesta, i potrebno je da bude regulisano i organizovano tržište. U Bosni i Hercegovini tržište rada je opterećeno brojnim problemima i još uvijek je iscjepkano, što je između ostalog rezultat društveno-političkog uređenja države. Iako je postojeće radno zakonodavstvo prilagođeno zahtjevima tržišne ekonomije, domaće tržište rada karakteriše slaba mobilnost radne snage i daleko je od savršeno konkurentnog, koje podrazumijeva informisanost radnika o promjenama na tržištu rada, pokretljivost radne snage, vještu i produktivnu radnu snagu i veliki broj radnika i slobodnih radnih mjesta. Funkcionisanje tržišta rada na cjelovitom prostoru i ujednačavanje zakonske regulative u BiH jedan je od preduslova uravnoteženja ponude i potražnje radne snage, osnovnih indikatora tržišta rada, gdje se podrazumijeva sloboda kretanja lica koja traže posao, sloboda u izboru radnika i poslodavca, pravo na zaposlenje, sprečavanje ilegalnog zapošljavanja itd.U situacijama ekstremne nezaposlenosti poslodavci su u poziciji da mogu birati radnu snagu sa evidencije nezaposlenih i istovremeno držati zaposlene u stalnom strahu od mogućeg gubitka posla. Situaciju dodatno otežavaju rad na crno, ali i otpuštanje radnika usljed procesa privatizacije, stečaja, likvidacija i restrukturiranje preduzeća. Zabrinjava podatak da se zakon krši upravo u firmama sa većinskim državnim kapitalom, odnosno da se radnicima ne uplaćuju doprinosi za zdravstveno, penzijsko-invalidsko i osiguranje od nezaposlenosti.Trenutno su na evidencijama nezaposlenih u Bosni i Hercegovini najbrojnija sljedeća zanimanja: III stepen (KV) – prodavač, automehaničar, bravar, konobar; IV stepen (SSS) – ekonomski tehničar, maturant gimnazije, mašinski tehničar, medicinska sestra; VI stepen (VŠS) – ekonomist, pravnik, mašinski inžinjer, nastavnik predškolskog odgoja; VII stepen (VSS) – diplomirani ekonomist, diplomirani pravnik, diplomirani

Page 2: Za Takmicenje Iz Sociologije II

inžinjer poljoprivrede.Vrlo mali broj nezaposlenih lica na evidencijama službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini ima sljedeća zanimanja po stepenu stručne spreme ili su ta zanimanja čak deficitarna u određenim dijelovima države: III stepen (KV) – gumar, staklarski graver, hidroizolater; IV stepen (SSS) – veterinarski tehničar, cvjećarski tehničar, tehničar elektronske optike, farmaceutski tehnolog; VI stepen (VŠS) – inžinjer PTT organizacije, inžinjer arhitekta, inžinjer geotehnike; VII stepen (VSS) – diplomirani farmaceut, diplomirani arhitekta, diplomirani grafički inžinjer. U određenim kantonima izražena je potreba za zapošljavanjem inžinjera elektrotehnike, profesora engleskog jezika, diplomiranih farmaceuta i drugih zvanja, ali ih nema na evidenciji nezaposlenih, dok je u drugim kantonima situacija obrnuta.Ukoliko ne znamo koja znanja i vještine su potrebne tržištu rada, proces integracije tržišta rada i obrazovanja ne može biti ostvaren. Veliki doprinos boljem razumijevanju ove dvije oblasti doprinosi ispitivanje tržišta rada koje provode entitetski zavodi za zapošljavanje u Srbiji.4 U vrlo značajnim preporukama nakon obavljenog ispitivanja poslodavaca o potrebama za radnom snagom i viškovima radne snage navodi se da je potrebno formirati stručno tijelo odgovorno za razmjenu informacija između zavoda za zapošljavanje i ministarstva obrazovanja, kao i za sagledavanje i rješavanje otvorenih pitanja, kao što su: usklađivanje nastavnih planova i programa sa postojećim ekonomskim trendovima u mjeri koliko je to moguće, kreiranje i usaglašavanje upisne politike u školama i na fakultetima u skladu sa iskazanim potrebama tržišta rada i aktuelnom ponudom radne snage i dr.

2.2. Nezaposlenost 

NEZAPOSLENOST

Da li će novi Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti koji sužava prava nezaposlenih,a za poslodavce koji ne prijave zaposlene na osiguranje (na crno) predviđa velike novčane kazne, doprineti smanjivanju broja nezaposlenih odnosno povećanju zaposlenih. Možda je procenat ministra za rad i zapošljavanje da trećina od preko 900 hiljada evidentiranih nezaposlenih lica u Srbiji ne želi da zasnuje radni odnos, tačna. Možda ce se primenom novog zakona broj evidentiranih ne zaposlenih na Tržištu rada odnostno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje –smanjiti, ali stvarni broj ne zaposlenih nece mnogo zavisiti od toga da li su odredbe Zakona o zapošljavanju koje se tiču prava na ostavarivanje statusa nezaposlenog i njihovih materijalnih prava manje ili više restriktivne, zavisiće (kao i do sada) od opšte privredne političke klime u zemlji, uslovima za preduzetnike i ukupan privredni razvoj. Nezaposlenost jeste centralini problem Srbije i Crne Gore, stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj zaposlenih se smanjuje. U odnosu na stanje u 1998.godini brj zaposlenih u Srbiji i Crnoj Gori opada. Ukupan broj zaposlenih u 2002.godini smanjen je za sedam odsto, a broj zaposlenih u državnom i privrednom sektoru, pretežno u malim preuzecima i kod preduzetnika raste sto je svakako dobar trend jel pokazuje da se proces svojinskih prmena ipak odvija. Loše je što je ovaj proces spor što rast u privatnim firmama ne preti smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru gde i dalje mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenih održavaju i strukturne promene zaposlenost u privredi se smanjuje a u državnim službama i neprivrednim delatnostima –raste. U privredi, proizvodne delatnosti imaju sve manje zaposlenih, (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo) dok broj zaposlenih u trgovini raste (malih novih preduzeća i preduzetničkih radnji najvise je u trgovini). Zašto je tako spor proces razvoja konkuretne proizvodnje? Nezaposlenost jeste najveći problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica,ali nije samo njihov. Mala zaposlenost dovodi od malih prihoda fonda za penzisko i zdravstveno osiguranje, kao i fond za nezaposlene. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke ali i poreza na zarade jel se deficit ovih fondova uglavnom pokrivaju iz bužeta. To poskupljuje troškove rada pa i bruto plate nisu mali trošak za poslodavce iako su prosečne neto zarade jako male, često toliko da ne zaposleni poseno mladi obrazovani ljudi nemaju dovoljno motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos. 

Teško da neto plata od 150 ili 200evra može biti motiv za zaposlenje mladim ljudima u zemlji gde su cene (posebnog proizvoda koji su ili mogu biti predmet međunarodne razmene) u pravilu iznad nivoa u razvijenim zemljama. Uz opšti neprivlačni društveno –ekonomski ambijent nema ni pravih ekonomskih i socijalnih mera koji bi stimulisale privatni biznis i zapošljavanje. Ukupno stanje u zemlji se ne popravlja. Uz opstu političku nestabilnost konkretni potezi političara često zemlju vraćaju u prošlost. Kako će invesitori ( uglavnom inostrani ali i domaći) reagovati na saopštenje presednika SRJ posle razovora sa ambasadorom Prosperom u vezi zahteva SAD da Srbija do kraja marta isporuči u sudu u Hagu trojicu optuženika za ratne zločine.Hagom je samo jedan segment ukupnog odbijajućeg društveno političkog ambijenta zemlje. I na ekonomskom planu izostaju pravne stimulativne mere za razvoj preduzetništva i zapošljavanja istina promenama poreskog sistema uvedene su neke stimulativne mere ( umanjene osnovice za obračun poreza na dobit za novo primljene radnike ili za velike investitore) One su međutim nedovoljne a moglo bi se reći da su od perifernog značaja.Zbog čega na primer ne podjenostaviti postupak registracije firmi posebno malih (kao recimo u Crnoj Gori). Zašto su nove firme u startu opterećene visokim porezima i taksama bez obzira na obim i profitabilnost njihovog poslovanja (komunalna taksa na firmu koju plaćaju preduzeća i preduzetnici doprinos za zemljište i slicno). Zbog čega se znatni deo novca od donacije od kredita za strukturom prilagođavanje od prodaje državnih i društvenih preduzeća ne usmerava preko banaka za jeftini kreditiranje malih biznisa bez

Page 3: Za Takmicenje Iz Sociologije II

komplikovane skupe u dugotrajne procedure samo uz garanciju koja pokriva rizik i zbog čega ne ukinuti porez na plate zaposlenih pa uz isvesno povećanje stopa za socijalne doprinose? Umesto toga pooštravaju se kazne za utaju poreza. Poreze treba plaćati, ali se prihodi od poreza rasti samo saglasno unapređenju opšteg i privrednog ambijenta zemlje. Nezaposlenost u ekonomskim terminima se pojavljuje ako postoje radnici koji su voljni raditi po nadnicama koje prevladavaju ali ne mogu naći zaposlenje. Dakle ne zaposlene osobe su starije od 16 godina sposobne voljne raditi traže posao ali su bez posla. Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen skupinom brojem radnog sposobnog stanovnistva, radno sposono stanovnistvo se smatraju osobe između 16 i 65godin. Novih radnih mesta i ovakvih oglasa za prijem novih radnika, mnogo je manje od broja ljudi koji traže posao. Pored diplome i iskustva, uslov za dobijanje posla, možda i najbitniji, je jaka veza, kažu novosadski akademci, sa kojima smo razgovarali na jednom od sajmova kadrovskih potencijala, koji se odnedavno organizuju.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je skoro 900.000 ljudi nezaposleno. Najviše njih ima izmedju 30 i 40 godina. Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić, medjutim, kaže da je nezaposlenost i veća od zvaničnih brojki. Ono što nas očekuje je povećanje broja nezaposlenih, zbog najavljenog restrukturiranja javnih sistema i nastavka privatizacije. Navodi se da je proces privatizacije doveo do otpuštanja viškova zaposlenih u novoformiranim akcionarskim društvima, čime se skrivena nezaposlenost pretvorila u otvorenu.To je posledica nesrazmere između potreba privrede i postojećih kadrova i toga što čak 87 odsto nezaposlenih čine osobe bez kvalifikacije, saopštila je pokrajinska vlada.

Vrste nezapslenosti (razlučujući strukturu današnjih tržišta rada ekonomisti identificiraju tri različite vrste nezaposlenosti).

I Frikciska nezaposlenost II Strukturna nezaposlenostIII Cilička nezaposlenost IV Dobrovoljna nezaposlenost V Prisilna nezaposlenost

- Frikciska nezaposlenost nastaje zbog neprekidnog kretanja ljudi između regije i radnih mesta ili kroz različite faze životnog ciklusa.- Strukturna nezaposlenost označava raskorak između ponuda i ponude i potražnje i potranja za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato što potražnja za jednom vrstom rada raste, dok se potražnja za nekom drugom vrstom smanjuje,a ponuda se ne prilagođava brzo.- Ciklička nezaposlenost postoji kad je ukupna potražnja za radom niska. Kako ukupna potrošnja i padaju, nezaposlenost raste praktički svuda. - Dobrovoljna nezaposlenost nastaje onda kada radnici ne žele raditi po aktuelnim tržištima nadnicama.- Za radnike kažemo da su prisilno nezaposleni kada žele raditi za nadnice kakve prevladavaju na tržištu, al ne mogu naci zaposlenje.I danas nezaposlenost ostaje središnji problem suvremenih tržišnih gospodarstva. Kada je nezaposlenost visoka, resursi se rasipaju ,a dohoci ljudi se osipaju.Naravno , tokom takvih razdoblja,ekonomske nevolje pogađaju i osećaje ljudi i njihove porodične živote.

Uticaj nezaposlenostiI Ekonomski uticaj II Društveni uticaj 

- Ekonomski uticaj visoka nezaposlenost utiče na smanjenje BPD-a (bruto domaći proitvodi), znači tom prilikom ne koristimo resurse koliko je to moguce, tako da nismo u prilici proizvesti dobra, koji će omogućiti ljudima da prežive i uživaju.Gubitinici u razdobljima visoke nezaposlenosti najveći su dokumentarni gubici u savremenoj ekonomiji. - Društveni uticaj iako je ekonomski trošak nezaposlenosti visok niti kakav novac ne može adekvatno prikazati humani socijalni i psihološki danak u razdobljima trajne prisilne nezaposlenosti.Psihološke studije ukazuju da je otpuštanje s posla jednako traumatski događaj kao i smrt bliskog prijatelja ili neuspeh u školi. Nezaposlenost neretko dovodi do gubitka samopoštovanja određenih mentalnih bolesti problema unutar porodice i raspada brakova. Utvrđena je povezanost između rasta stope nezaposlenosti i rasta stope kriminaliteta i stope samoubistva.90odsto mladih od 27 nakon završetka srednje skole ceka zaposlenje duže od pet godina. Prosečna stopa u Srbiji iznosi 18,5posto. Najavljeno je da će se poreknuti Nacionalna služba poreknuti niz aktivnosti da se broj nezaposlenih mladih smanji. Zabrinjavajuće je sto cak 55 odsto mladih posao čeka duže od dve godine a samo 6 odsto je formalno zaposleno,ocenjeno je od strane direktora Nacionalne službe za zapošljavanje.U odnosu na stručnu spremu 60 odsto ljudi na evidenciji je sa prvim i četvrtim stepenom stručne spreme. Najmanje je nezaposlenih sa visokom stručnom spremom, kao osobe između 26 i 39 godina, 100.000 ljudi je na birou za zapošljenje vec 10godina.Prvo zaposlenje vise od 450.000 ljudi. Najveći problem je struktorna nezaposlenost koja se ogleda u višku nepotrebnih profila i manjku traženih zanimanja. Na evidenciji je

Page 4: Za Takmicenje Iz Sociologije II

najvise opštih profila koji nisu osposobljeni za proces rada i to gimnazijalci i ekonomski tehničari. Analiza NZS-a kaže da se na tržištu rada najviše traže farmaceuti, anesteziolozi, programeri, fizioterapeuti, mesari i knjigovođe u nekim regionima zemlje.Vlada Srbije pomoćiće nezaposlenim licima da započnu sopstveni biznis kreditima od 2.000 do 5.000 hiljada evra, sa rokom otplate do 5 godina, kamatom stopom od 1%godišnje najavili su ministri Srbije.Nezaposlenost ne muči samo našu zemlju već i druge velike države kao sto su Sjedinjene Američke Države.

Nezaposlenost u SAD-u je povećana i dostigla je najviši nivo u poslenjih 9 godina. Takvi pokazatelji su suprotnosti sa većinom ekonomskih projekcija koje su očekivale da će stepen nezaposlenosti ostati nepromenjen. Zatvoreno je 30 hiljada radnih mesta, čime je stopa nezaposlenosti u SAD dostigla 6,4 odsto, ova činjenica bi mogla da umanji nade da će uskoro doći do bržeg rasta američke privrede inača kratkoročne kamatne stope još jednom su smanjene prošle sedmice u pokušaju da se postakne privredni ras u SAD.Problem sa nezaposlenosti ima i Nemačka država. Nezaposlenost u Nemačkoj u januaru je dostigla najviši nivo u skoro pet godina. Podaci govore da je u toj zemlji bez posla četiri ipo miliona ljudi. Ekonomisti upozoravaju da je porast nezaposlenosti mnogo veći od očekivanog i da otkriva pune razmere privrednih problema sa kojima je suočena Nemačka.Zaključak koji se može doneti je da nezaposlenost vlada svugde u Svetu i da preti velika ekonomska kriza,sve veći broj ljudi ostaje bez posla.

2.4. Izgledi za budućnost 

Sasvim je izvjesno da se povećanje zaposlenosti može očekivati uglavnom u privatnom sektoru, te da je podsticanje poduzetništva najbolje rješenje za smanjenje nezaposlenosti. Međutim, ankete koje su rađene sa poduzetnicima ukazuju na veliko nepovjerenje u sistem i poslovne partnere, što predstavlja sve ozbiljniju prepreku za rast privatnog sektora. Spomenuti izvještaj Svjetske banke pokazuje da je stepen međuljudskog povjerenja i povjerenja u sistem jako nizak, medju najnižim u regionu. Prema mišljenju poduzetnika, pored visokog nivoa poreza i nepovoljnog bankarskog finansiranja, ovo su najvažnija ograničenja za razvoj privatnog sektora i rast zaposlenosti, čak veća u odnosu na zakonodavstvo. S obzirom da predstoji implementacija važnih reformi u prvom dijelu srednjoročja (2004-2005), može se očekivati porast nezaposlenosti, posebno u javnom sektoru. Međutim, do kraja perioda implementacije Srednjoročne razvojne strategije BiH (PRSP) očekuje se povećanje zaposlenosti i pad stope nezaposlenosti od oko 30 odsto u odnosu na sadašnju. U javnosti je često prisutna teza da bi u sektoru industrije moglo doći do gubitka velikog broja radnih mjesta. S tim u vezi iznose se procjene da bi samo u FBiH gubitak bio oko 100.000 radnih mjesta, a u RS oko 50.000. Ove izjave podupiru i neki od zvaničnika. Međutim, još uvijek nisu urađene tačne procjene i veoma je teško govoriti u kojem obimu bi moglo doći do povećanja nezaposlenosti u sektoru industrije. U svakom slučaju, sve raspoložive informacije govore da bi najveće žrtve mogli biti «radnici na čekanju», kao i velik broj onih koji su samo fiktivno zaposleni, a koji već duže vrijeme ne primaju platu niti im se uplaćuju doprinosi. Stoga se u zaključku sa sigurnošću može reći da će zvanične statistike zabilježiti porast nezaposlenosti u industrijskom sektoru, ali da u stvarnosti neće doći do gubitka velikog broja radnih mjesta, tj. osoba koje sada rade, primaju platu i kojima se uplaćuju doprinosi. Međutim, ovo se ne odnosi na sektor energetike, gdje bi moglo doći do gubitka radnih mjesta usljed reformi, usmjerenih ka liberalizaciji tržišta električne energije. Naime, prema studijama koje su rađene od strane nadležnih entitetskih ministarstava u saradnji sa više međunarodnih instituta, aktivnosti u vezi sa restrukturiranjem rudnika vodit će gubitku između 7 do 8 hiljada radnih mjesta u ovom sektoru, od toga najviše u FBiH. U prilog tezi da ubrzanje privatizacije neće dovesti do gubitka velikog broja radnih mjesta, mogu se interpretirati navodi iz nedavnog istraživanja Svjetske banke i domaćih stručnjaka, koje je rađeno na uzorku od 100 novoprivatiziranih kompanija, i koje ukazuje na pojavu drugačijeg trenda. Proizvodnja u posljednje tri godine u stalnom je porastu, posebno ona namijenjena izvozu. S druge strane, zaposlenost u ovim kompanijama se održala na istom nivou, čak je blago porasla. LSMS pokazuje da privatizirane firme u početnom periodu smanjuju broj zaposlenih tek neznatno više od firmi koje ostaju u državnom vlasništvu. Prema tome, strah od gubitka velikog broja radnih mjesta zbog privatizacije se, na primjeru obrađeninh kompanija iz ove studije, nije pokazao opravdanim. Kao što je ranije spomenuto, u sektoru usluga zaposlen je velik broj ljudi, posebno u sivoj ekonomiji. Značajni korisnici usluga su strani državljani, njih oko 25.000, koji stalno borave u BiH. Prema procjenama UNDP ICT Foruma, ovaj dio populacije samo u Sarajevu dnevno troši oko 3 miliona KM. Neke procjene ukazuju da strane organizacije u BiH upošljavaju oko 9.000 lokalnog osoblja. Ukoliko ne dođe do porasta ekonomskih aktivnosti, očekivano smanjenje broja stranaca u periodu 2005-2007. godine biće dodatni uzrok povećanju nezaposlenosti. Treći sektor, gdje se u drugom dijelu srednjoročja (2005-2007) takodjer očekuje gubitak radnih mjesta, jeste državna administracija, posebno sektor odbrane, unutrašnji poslovi, carinska administracija, obrazovanje i zdravstvo i to zbog realizacije najavljenih reformi u ovim oblastima. U istom kontekstu doći će do još jednog kruga demobilizacije profesionalnih vojnika, u skladu sa ranije usvojenim principima. Konačno, zbog provođenja reformi u sektorima električne energije i telekoma (liberalizacija) bit će neophodno reorganizirati javna preduzeća u ovim oblastima, koje će uključivati i rješavanje problema

Page 5: Za Takmicenje Iz Sociologije II

prekobrojnih radnika koje je evidentno. 

2.5. Zavodi za zapošljavanje 

Sistem zavoda za zapošljavanje slijedi princip organizacije BiH, utvrđen Daytonskim ustavom, što znači da su zavodi za zapošljavanje organizirani na nivou entiteta i kantona u FBiH, a Zavod za zapošljavanje RS je centralizirana institucija, koja ima šest područnih ureda i biroe u opštinama. Na nivou države uspostavljena je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine. U Brčko Distriktu još uvijek odvojeno rade tri, etnički podijeljene, službe za zapošljavanje. Zavodi za zapošljavanje i njihova aktivnost finansiraju se iz doprinosa na platu, koje uplaćuju zaposleni i poslodavci. Visina stopa i formalni nazivi doprinosa bitno su različiti u entitetima. U RS stopa iznosi 1 odsto na neto platu i ima naziv doprinos za zapošljavanje. Ova stopa se obračunava i na svaku naknadu, koja proističe iz radnog odnosa (topli obrok, regres, nagrade za praznike, tzv. trinaesta plata itd.) U FBiH stopa doprinosa je formalno 2,5 odsto i ima naziv doprinos za osiguranje od nezaposlenosti. 

Podjela nadležnosti između zavoda za zapošljavanje Nadležnost državnog nivoa, Agencije za rad i zapošljavanje BiH, u domenu je međunarodnog zastupanja BiH, potpisivanja i realizacije međunarodnih sporazuma iz oblasti rada i zapošljavanja, i reguliranja odnosa sa drugim državama, radi omogućavanja našim radnicima da odlaze na rad i u inozemstvo. Jedna od važnih funkcija je isplata naknada povratnicima iz Njemačke, nakon minulog rata. Ministarstva za rad u oba entiteta utvrđuju propise za rad zavoda za zapošljavanje. U okviru tradicionalne uloge zavoda za zapošljavanje, entitetski zavodi vrše gotovinske isplate na ime pomoći nezaposlenima i uplate zdravstvenog i penzionog osiguranja. U FBiH to je u nadležnosti kanotnalnih zavoda za zapošljavanje. Gotovinsku pomoć primaju samo nezaposleni koji ispunjavaju određene uvjete, prije svega da su bili zaposleni određeno vrijeme i da je za njih uplaćivan doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, što je vrlo restriktivno. U oblasti aktivnih programa zapošljavanja Federalni zavod dodjeljuje kredite, a Zavod u RS nepovratna sredstva,16 kao pomoć preduzećima koja predoče programe za novo zapošljavanje, organiziraju ili dodjeljuju sredstva za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju zaposlenih i potencijalnih novih zaposlenika. Federalni zavod za zapošljavanje ima ovlasti da iz svojih sredstava pomogne gotovinske isplate u slučaju nezaposlenosti, kao i uplate zdravstvenog i penzionog osiguranja u onim kantonima u kojima se ne prikupi dovoljno prihoda za ovu svrhu. Formalno, zavodi za zapošljavanje imaju u nadležnosti praćenje situacije na tržištu rada i posredovanje kod dobijanja poslova. Međutim, u praksi ove aktivnosti nisu dovoljno izražene. Kao što je navedeno, u Brčko Distriktu još uvijek odvojeno rade tri, etnički podijeljene, službe za zapošljavanje. Njihove nadležnosti i finansijska osnova za rad su bitno slabiji nego u entitetima. Za sve nezaposlene je osiguran neki oblik zdravstvene zaštite, ali se ne isplaćuje naknada u slučaju gubitka posla. Troškove rada službi-biroa za zapošljavanje u Brčko Distriktu snose entitetski 

3. Značaj cjeloživotnog učenjaZz navedenog se da zaključiti da je neophodna veća povezanost sistema obrazovanja i tržišta rada i da je potrebno stvarati uvjete za formiranje sistema cjeloživotnog učenja. S obzirom na to da živimo u vremenu stalnih ekonomskih, socijalnih i tehničko-tehnoloških promjena, javljaju se stalni izazovi za novim pristupom u obrazovanju i učenju. Nove tehnologije sve više utiču na obrazovanje, radna mjesta, profesije i vrste poslova. Mnogi smatraju da nakon završetka određene škole više nikada neće morati učiti ili obučavati se za rad. U vremenu kada se granice znanja iz dana u dan proširuju takvim uvjerenjem dovode se u opasnost marginalizacije u društvenoj stratifikaciji. Upravo zato u današnje vrijeme se sve češće pominje termin cjeloživotno učenje i to ne samo u zemljama Evropske unije već i u našoj zemlji. Da bi shvatili zašto je ono bitno, moramo prvo znati šta zapravo podrazumijeva cjeloživotno učenje. Cjeloživotno učenje se definira kao aktivnost učenja tokom cijelog života, s ciljem unapređivanja znanja, vještina i sposobnosti.Koncepcija cjeloživotnog učenja nastala je upravo iz razloga što se količina novog znanja svakim danom sve više povećava, dok postojeće znanje sve više i brže zastarijeva. Štaviše, cjeloživotno učenje je bazirano na stalnom pristupu učenju i obrazovanju radi sticanja novih i obnavljanja već stečenih znanja i vještina, potrebnih za sudjelovanje u radu i društvu znanja odnosno društvu koje uči.U literaturi srećemo slične termine kao što su kontinuirano, permanentno i doživotno obrazovanje ili učenje, ali i povratno obrazovanje i aktivno starenje. Također, termin obrazovanje odraslih se može svrstati u ovu grupu. U suštini svi ovi termini označavaju aktivnost učenja ili sticanja znanja, vještina i usavršavanja kvalifikacija potrebnih za obavljanje nekog posla na radnom mjestu, u periodu od predškolskog doba, preko perioda formalnog obrazovanja, pa sve do penzionisanja. Dakle, cjeloživotno učenje podrazumijeva obrazovanje tokom školovanja, ali i poslije kroz razne oblike neformalnog obrazovanja putem kurseva, dodatnih obuka ili prekvalifikacija i stručnog usavršavanja. To je proces stalne nadogradnje i povećanja znanja stečenog u formalnom školskom sistemu sa ciljem da se usavrše postojeće sposobnosti i steknu nova znanja i moderne kvalifikacije. U današnjem vremenu niko ne može garantovati da će neko raditi jedan posao ili da će imati jedno zanimanje za čitav život. Na pitanje koji su razlozi za cjeloživotno učenje profesor Jusuf Žiga, tvrdeći da je cjeloživotno učenje danas imperativ, odgovara da su to:a. ekonomski (Globalizacija ekonomskih odnosa; Dinamika ekonomskog razvoja; Nove tehnologije i

Page 6: Za Takmicenje Iz Sociologije II

proizvodna sredstva; Komunikacijski sistemi i sl.);b. stil života (Ne radi se samo o karakteru proizvodnog angažmana, nego i o mijenjanju ukupne filozofije života);c. uvjeti života – životna sredina (Nužno je redefiniranje čovjekova odnosa prema cjelini svijeta koji ga okružuje – životnoj sredini u najširem smislu. Prošlo je vrijeme kad nam je, kako bi kazao Dž. Šel, ”budućnost bila naprosto data”. Nju sada ”valja saditi i gajiti”. Moramo postati ”zemljoradnici vremena”.).5Očito je, da bi se išlo ukorak s vremenom potrebno je učiti tokom cijelog života, iako se cijeli život ne može ići u školu. Sve više dolazi do izražaja neformalno obrazovanje i samoobrazovanje u raznim centrima za strane jezike i obuku za rad na računarima, u firmama koje imaju sektore i pogone za obuku za određene poslove ili zanate, ali i u službama za zapošljavanje, gdje se uz informisanje i savjetovanje, u sklopu programa obuke, doobuke i prekvalifikacije, održavaju programi za različita zanimanja i osposobljavanja uz rad. trenutno je aktivan Centar za obuku pri Službi za zapošljavanje Unsko-sanskog kantona za zanimanja iz građevinske struke čiji su certifakati priznatiji u Sloveniji i Austriji više nego u Bosni i Hercegovini.Ukoliko bi postojao veći broj takvih centara postojala bi mogućnost za dopunjavanje stečenih, općih i stručnih znanja na osnovu konkretnih zahtjeva tržišta rada, za konkretnog poslodavca u cilju održavanja stope zaposlenosti ali i novog zapošljavanja, ali opet u saradnji sa školama i uz pomoć stručnih nastavnika ili instruktora praktične nastave. U sklopu programa tržišta rada službi za zapošljavanje u zemljama EU, obuka se organizuje radi poboljšanja kvalitete radne snage, podizanja stepena zapošljivosti, konkurentnosti na tržištu rada i skraćenja čekanja na zaposlenje. Postoje različite vrste obuke koje se mogu organizovati po potrebi:• obuka nezaposlenih osoba za samostalno odnosno aktivno traženje zaposlenja• obuka nezaposlenih osoba u smislu pripreme za novo zaposlenje• obuka nezaposlenih osoba radi unapređenja postojećeg znanja i stručnih vještina• stručno osposobljavanje nakon završetka općeg obrazovanja radi pripreme za prvi posao• dokvalifikacija u smislu obnavljanja trenutnog znanja u okviru istog zanimanja• prekvalifikacija u smislu osposobljavanja za drugo zanimanje istog ili višeg stepena stručne spreme i dr.Neformalno učenje unapređuje lični razvoj sklonosti, interes i potencijal neke osobe i povećava mogućnost zapošljavanja. Postoje tri vrste svrhovite aktivnosti učenja: formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje i informalno učenje.6Današnja tržišta radne snage zahtijevaju nova zanimanja i neprestano mijenjanje profila vještina, kvalifikacija i iskustva. Nedostaci vještina i njihova neprilagođenost, posebno kada je riječ o informacijsko-komunikacijskim tehnologijama, često su jedan od razloga nezaposlenosti u određenim regijama i granama industrije i među marginaliziranim društvenim grupama. Stoga je potrebno omogućiti sticanje tih vještina svima, koji ih nisu mogli steći u ranijem periodu iz više razloga, odnosno ljudima s nedovoljnim ili zastarjelim kvalifikacijama da pronađu radno mjesto i adekvatnu poziciju na tržištu rada, jer cjeloživotno učenje ima najveći značaj upravo kod obrazovanja odraslih. Osposobljavanja odraslih osoba i provođenje mjera podsticanja razvoja kulture učenja za cijeli život sa promocijom značaja permanentnog obrazovanja i osposobljavanja i podsticanja odraslih osoba za veće uključivanje u programe obrazovanja, uz donošenje zakona o obrazovanju odraslih trebali bi biti jedan od prioriteta u obrazovnoj politici naše ze Formalno obrazovanje se odvija u različitim obrazovnim institucijama i putem kojega se stječu priznate diplome i kvalifikacije.Formalno obrazovanje se odvija u različitim obrazovnim institucijama i putem kojega se stječu priznate diplome i kvalifikacije.Neformalno obrazovanje se odvija neovisno od službenog obrazovnog sustava i obično ne vodi stjecanju službenih potvrda. Ono može biti organizirano na radnom mjestu i kroz aktivnost različitih društava ili udruženja kao što su organizacije mladih, sindikati ili političke stranke. Takvo se obrazovanje može dobiti, također, i putem organizacija i usluga koje služe kao nadopuna formalnom sustavu obrazovanja, kao što su glazbene škole, sportski klubovi ili privatne poduke kao priprema za polaganje ispita.Informalno učenje je prirodna pojava u svakodnevnom životu. Za razliku od formalnog i neformalnog obrazovanja, neformalno učenje ne mora se odvijati svjesno zbog čega ga ni pojedinci sami nužno ne prepoznaju kao faktor koji doprinosi njihovom znanju i vještinama.

4. LITERATURA1 Bilten, dokumenti i statistički pregled, novembar 2006. godine, Federalni zavod za zapošljavanje, Beograd, str3. 2 Isto: Kvalifikaciona struktura evidentiranih nezaposlenih u novembru 2006. godine bila je: VSS 7.037 ili 1,95 %, VŠS 4.933 ili 1,37 %, SSS 82.375 ili 22,85 %, VKV 2.851 ili 0,79 %, KV 132.851 ili 36,86 %, NKV 117.859 ili 32,70 %, PKV 11.541 ili 3,20% i NSS 1.022 ili 0,28%.3 Dragan Đukić, Evropska agenda razvoja obuka i programa zapošljavanje, Savetovanje: Programi zapošljavanja – kako uraditi više i bolje, Tara, 2006.4 Informacija o ispitivanju tržišta rada u Federaciji Bosne i Hercegovine, Federalni zavod za zapošljavanje, Sarajevo, 2006. godine.5 Jusuf Žiga, Cjeloživotno učenje kao imperativ u modernom dobu, Pregled – časopis za društvena pitanja,

Page 7: Za Takmicenje Iz Sociologije II

br. 1-2, Sarajevo, 2003, str 58.6 www.hzpou.hr/stranice/3/21-100.pdf

o http://www.hzpou.hr/stranice/3/21-100.pdf

www.hzpou.hr

Share

8 minutes ago

Emilija Ema Bozovic

o citaj sa fejsa, nzm koja je ovo stranica   evo ti deuga tema : С А Д Р Ж А Ј

У В О Д 11. ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ 21.1. Облици незапослености 21.2. Узроци незапослености 31.3. Последице незапослености 42. ЕВИДЕНЦИЈА И УТВРЂИВАЊЕ ОБИМА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ 52.1. Мерење незапослености 53. НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ПРИВРЕДИ СРБИЈИ 63.1. Мере за смањење незапослености у 2008 години 7ЗАКЉУЧАК 9ЛИТЕРАТУРА 10

УВОД

Структура и обим незапослености у Војводини и уопште у Србији су попримили размере које представљају тежак политички, економски и социјални проблем. Постаје један од најкрупнијих проблема друштва, који поприма и светске размере. Јавља се у свим временима и свим друштвеним системима, али у савременим условима показује тенденцију сталног раста. Њено проучавање је веома битно, јер је она један од кључних показатеља стања одређеног привредног система.Број запослених се врло споро повећава, док број незапослених у последњих десет година стално расте, нарочито крајем лета када је изражено пријављивање на евиденцију незапослених особа након завршетка одређеног школовањаНеусаглашеност области образовања и запошљавања, недовољан увид у мрежу образовних институција и непознавање стања на тржишту рада, воде ка могућем погрешном избору средње школе од стране ученика, што касније одређује њихово место на тржишту рада. Са друге стране, завршетак школовања и оспособљавање за одређено занимање и обављање послова, односно стицање одређене титуле или звања, не значи и добијање коначног радног места или крајње опредељење, јер модерно тржиште рада нуди нове изазове и захтеве који траже стално усавршавање и стицање нових знања и вештина у складу са данашњим потребама.У ситуацијама екстремне незапослености послодавци су у позицији да могу бирати радну снагу са евиденције незапослених лица и истовремено држати незапослене у сталном страху од могућег губитка посла. Ситуацију додатно отежавају рад на црно, али и отпуштање радника услед процеса приватизације, стечаја и ликвидације предузећа, као и недостатак правне регулативе, који за последицу има често нередовно исплаћивање зараде, неосновано смањивање зараде или чак не исплаћивање исте или не уплаћивање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености.

Page 8: Za Takmicenje Iz Sociologije II

1. ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Према дефиницији незапосленост обухвата све особе у оквиру старосних граница које су у одређеном периоду биле без посла, али су у сваком тренутку биле на располагању за посао. Појављује се ако постоје квалификовани радници који су вољни радити, али не могу наћи посао, односно ако постоји вишак понуде над тражњом радне снаге.Међутим, дефиниције незапослености се разликују зависно од тог са ког се аспекта посматра. Када говоримо о незапослености, говоримо о два појма, а то су: незапослена лица и незапосленост. Незапослена лица су лица од 15 до 64 године живота, способна и одмах спремна за рад, која нису засновала радни однос или на други начин остварила право на рад, а која се воде на евиденцији незапослених и активно траже посао. Такође, то су и лица којима је истекао уговор о раду на одређено време.Незапосленост представља немогућност радно способног лица да нађе запослење за које може да прима плату и тако обезбеди средства за живот себи и својој породици.

1.1. Облици незапослености

У економској науци, незапосленост је дуго важила за доброовољну категорију тј. да она настаје услед одбијања радника да раде за ниже наднице или због неприхватања запослења лоших радних услова. Лице које је добровољно незапослено уопште не тражи посао, или има нереалне амбиције тражећи посао за који није квалификован. У ту категорију спадају она лица која су се пријавила на биро ради стицања допунских прихода.У савременим тржишним привредама природна незапосленост може бити већих или мањих размера. Ако се стопа незапослености у некој привреди креће између 3% и 7% сматра се да се ради о природној стопи незапослености.Постоје различите врсте незапослености, али најизразитије су: структурна, технолошка, циклична, сезонска, фрикциона и прикривена незапосленост. Све ове врсте незапослености је веома тешко прецизно одредити и дефинисати.Структурна незапосленост се јавља када унутар националне економије постоји несклад између квалификација незапослених лица и слободних радних места, што захтева преквалификацију незапослених лица или пресељавање у подручја где могу наћи посао према њиховим квалификацијама.Технолошка незапосленост настаје као резултат увођењатехнолошких новина. Тада долази до застаревања знања и јавља се потреба за новим вештинама. Она је подврста структурне незапослености и зависи од времена потребног раднику да се преквалификује за нови посао.Циклична незапосленост је облик опште незапослености, јер погађа целу привреду, све регије и сва занимања. Јавља се повремено и изазвана је смањибањем укупне агрегатне тражње, односно смањењем броја радних места у привреди целе земље.Сезонска незапосленост је карактеристична за делатности у којима обим производње диктирају временске прилике или календар. Најчешће се јавља у пољопривреди, у туризму и сл.Фрикциона незапосленост настаје када људи мењају посао, па тражење новог посла захтева одређено време, чак и ако се не мења занимање или место запослења.Прикривена незапосленост се јавља приликом укључивања већег броја радника у производњу него што је то објективно потребно и економски оправдано. Она обухвата непотпуну и лажну незапосленост.

1.2. Узроци незапослености

Веома је важно открити узроке који изазивају појављивање незапослености и који утичу на њен обим и структуру. Њиховим откривањем може се утврдити о којој врсти незапослености се ради, те се могу предузети одговарајуће мере за њено решавање.Један од најзначајнијих узрока незапослености јесте просторна и географска немобилност радне снаге. До смањене мобилности радне снаге долази услед разних традиционалних, економских и социо-културних разлога или то да велики број младих живи са родитељима и тражи посао у месту становања. Сходно томе, могу се јавити општине и региони где и нема незапослених одређеног занимања, али постоје где и њихов број износи неколико стотина, чак и хиљадаПостоје и занимања где нема незапослених и друга занимања која могу да броје и више хиљада незапослених, то је тзв. професионална немобилност. Обе ове немобилности су показатељи неефикасног функционисања тржишта рада и система образовања. Дешава се да млади који заврше школовање дуго чекају на посао и да доста профила високошколског кадра постају суфицитарни.Технолошки прогрес је дуго важио за један од узрока незапослености јер је означавао замену живог рада минулим. Међутим, машине нису постале замена радне снаге, већ на индиректан начин стварају више посла и више радних места, што се може видети на примеру земаља на вишем

Page 9: Za Takmicenje Iz Sociologije II

степену развоја које имају мању незапосленост од неразвијених земаља.У периодима криза долази до масовног отпуштања запослених, а и цена отварања новог радног места расте, па су власници капитала мање заинтересовани за запошљавање нових радника. Још једна од битних потешкоћа при запошљавању младих је и то што се као услов тражи радно искуство. Знатан број пензионера и даље ради хонорарно, велики број запослених лица обавља додатне послове и тиме још више смањују могућност запошљавања незапослених лица.Данашња тржишта радне снаге захтевају нова занимања и непрестано мењање профила вештина, квалификација и искустава. Недостаци вештина и њихова неприлагођеност, посебно када је реч о информацијско-комуникацијским технологијама, често су један од разлога незапослености у одређеним регијама и гранама индустрије.

1.3. Последице незапослености

Незапосленост има веома штетне економске, социјалне и психолошке последице, па се стога њој посвећује велика пажња, као и проналажењу могућности за њено решавање, јер она дестабилизује привреду, ствара социјалну несигурност и угрожава развој.Са економске тачке гледишта, незапосленост за привреду представља губитак. Део становништва не учествује у стварању националног дохотка и друштво губи масу производа и услуга коју би они произвели. То доводи до смањења куповне моћи незапослених лица, али и њихових породица. Услед тога долази до смањења тражње, па и запослени не могу да раде пуним капацитетом. Затим се још више смањује могућност за запошљавање, повећава се број издржаваних лица, па се већи део националног дохотка прелива у потрошњу, а остаје све мањи део за финансирање развоја. Незапосленост је расход за државу, јер радници који су били запослени имају право на метаријалну накнаду за време привремене незапослености.У савременој привреди знање је најважнији ресурс, стога друштво улаже огромна средства у образовање младих, али ако није у стању да им обезбеди запослење по завршетку школовања долази до неискоришћења потенцијала знања или до одлива средстава одласком људи у иностранство. Опада и интересовање за школовањем и усавршавањем, па самим тим и квалификациони ниво радне снаге.Код појединаца незапосленост изазива осећај отуђености, неповерења и страха. Долази до пораста криминала, алкохолизма, наркоманије и сл. Угрожава животни стандард становништва, а утиче и на смањење природног прираштаја, јер многи незапослени одлажу заснивање брака и стварање породице. Из страха за сопствену егзистенцију код људи опада брига за старе, немоћне, напуштену децу, инвалиде и друге категорије којима је потребна помоћ.У неким аспектима незапосленост се може посматрати и као позитивна појава, јер пооштрава конкуренцију између радника, што мотивише на њихово усавршавање и квалитетнији рад.Узроци настајања незапослености су веома комплексни и најчешће су последица ниске продуктивности, пренасељености, ниског нивоа образовања, неразвијености инфраструктуре, неразвијености и несавршености тржишта.

2. ЕВИДЕНЦИЈА И УТВРЂИВАЊЕ ОБИМА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Не постоји јединствена евиденција незапослених лица, па стога не постоји ни јединствени начин утврђивања обима незапослености. Подаци се скупљају:1. На основу пописа, где се добија податак о незапослености свих врста, као разлика између активног становништва и стварно ангажованог активног становништва.2. Анкета о радној снази врши се на узорку активног становништва и она спада у прецизније евиденције, јер обухвата и лица која су раније била запослена и она која први пут траже запослење.3. Статистика обавезног осигурања обухвата само лица која су била запослена и осигурана за случај незапослености. То је једна од непотпуних евиденција.4. Евиденција лица која су била запослена, а примају новчану накнаду и помоћи за време незапослености, такође представља један вид непотпуне евиденције.5. Статистика служби за запошљавање евидентира само категорију “регистровани запослени“ преко месечних извештаја и полугодишњих снимања.Ова регистрована незапосленост не мора да се подудара са стварном, јер нису сва пријављена лица стварно незапослена (домаћице, студенти), пријављују се на биро само ради права на одређене помоћи. Такође, одређени број незапослених се не пријављујекод служби за запошљавање или жаргонски речено “ради на црно“. Међутим, за утврђивање стварне незапослености полази се од регистроване незапослености из које се елиминишу одређене категорије.

Page 10: Za Takmicenje Iz Sociologije II

2.1. Мерење незапослености

За праћење и мерење незапослености користе се одређени апсолутни и релативни показатељи. У апсолутне показатеље спадају:обим регистроване незапослености,време чекања на запослење иструктура незапослености.У релативне показатеље незапослености спадају:стопа незапослености икоефицијент активирања.Стопа незапослености представља однос између укупног броја незапосленох лица са укупном регистрованом радном снагом (активно радно становништво, запослено становништво). Због тога што се у различитим земљама узимају различите категорије становништва (активно, запослено, а негде и укупно становништво) за израчунавање стопе незапослености она је сама по себи непоуздан показатељ за поређење на међународном нивоу.

3. НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ПРИВРЕДИ СРБИЈЕ 

Централни проблем Србије јесте незапосленост. Стопа незапослености је изнад 30%, а број запослених се смањује. Укупан број запослених у малим предузећима и код предузетника расте. Међутим, раст запослености у приватним фирмама не прати смањивање запослених у друштвеном сектору, где је и даље веома много прекобројних радника. Промене запослености одржавају и структурне промене, јер запосленост у привреди се смањује, а у државним службама и непривредним делатностима расте.Незапосленост јесте најтежи проблем за лица без запослења и за чланове њихових породица. Али, мала запосленост доводи до малих прихода фонда за пензијско и здравствено осигурање, као и фонда за незапосленост. Због тога су стопе доприноса релативно високе, али и стопе пореза на зараде, јер се дефицити ових фондова углавном покривају из буџета. То поскупљује трошкове рада па бруто плате и нису мали трошак за послодавце, иако су просечне нето зараде јако мале, често толико да незапослени, посебно млади образовани људи, немају довољно мотива да траже запослење и да заснују радни однос.И на економском плану изостају праве стимулативне мере за развој предузетништва и запошљавања. Незапосленост се повећава и услед:недовољне искоришћености привредних капацитета,погрешне инвестиционе политике, односно улагања у крупне и скупе инвестиције,миграционих кретања становништва тако да је дошло до повећања становништва већих градова и смањења у неразвијеним подручјима,неадекватне развојне политике зависно од региона,неприлагођеног система образовања са потребама привреде.Приватизација у Србији је довела до већих отпуштања у периоду од 2001 – 2006 године. Када је у питању структура незапослених у нашој привреди, у лошијем положају су жене, јер је њихово учешће у укупном броју незапослених 56,5% што је више од половине укупног броја незапослених. Разлози за то су : удаја, брига о деци, селидба и сл.Највеће учешће у регистрованој незапослености према старости имају лица старости од 31 до 40 године, што је 24,9%. Такође, то је случај и код жена, док је код мушкараца старост са 50 и више година.

У структури незапослених по степену стручног образовања највише је оних који спадају у категорију неквалификоване радне снаге, а затим лица са завршеном средњом школом чине највећи део незапосленог становништва што се може видети из следећег графика.

Page 11: Za Takmicenje Iz Sociologije II

График 1: Структура незапослених и слободних радних места по стручној спреми у Србији, мај 2007. годинеНезапослени по стручној спреми Структура слободних радних места ЛегендаIIIIIIIVVVIVIIVIII

Извор: Билтен Националне службе за запошљавање, мај 2007. године

На трибини организованој поводом Дана Уједињених нација, координатор Тима потпреседника Владе Републике Србије за имплементацију Стратегије смањења сиромаштва Јасмина Кијевчанин изјавила је да данас у Србији живи приближно 700.000 сиромашних људи, при чему 66% њих није завршило или има завршену само основну школу. Према њеним речима, пуно је оних који живе изнад саме линије сиромаштва, а циљ у предстојећем периоду треба да буде спречавање повећаља броја сиромашних.Стога, Државни секретар за запошљавање Владимир Илић изразио је уверење да ће број незапослених у Србији бити преполовљен у наредних пет година. Указавши да незапослених тренутно има више од 800.000, Илић је најавио да ће Влада у наредном периоду активно радити на запошљавању пре свега најугроженијих група, а то су: млади, инвалиди и дугорочно незапослени.Како је саопштила заменик директора Националне службе за запошљавање Весна Раца Радисављевић, у 2008. години у плану је отварање 17.000 нових радних места, од којих 5.000 преко самозапошљавања, а 12.000 преко субвенција које користе послодавци. Такође, Весна Раца Радисављевић је подсетила да је у току 2007 године за активне мере запошљавања издвојено је 2,3 милијарде динара, од чега је око 1,2 милијарде за развој предузетништва и програме запошљавања.Из буџета Србије за 2008. годину биће издвојено три милијарде динара за активне мере запошљавања, од чега 1,9 милијарди за развој предузетништва.

ЗАКЉУЧАК

Наредних година висок проценат радника у Србији остаће без посла. Реч је о неизбежном проблему који треба решити онако како су то учиниле многе источноевропске земље. Проблем може да се реши развојем приватног сектора и флексибилним облицима запошљавања, као што су: рад на одређено време или скраћено радно време, што је у Србији веома неразвијено.До смањења незапослености неће доћи ни брзо ни лако. Приватни сектор треба у вевћој мери да генерише запосленост заобилазећи самозапосленост, која је у високом степену заступљена у Србији. У приватизоваим фирмама и самосталним предузећима запослено је тек 500.000 радника, а са тако малом основом не можемо очекивати бржи раст запослености. Обарање стопе незапослености зависи у великој мери и од политичке ситуације.У Србији се стално ставља акценат на краткоточне мере запошљавања и социјалну заштиту, а не види будућност у дугорочним мерама и активном тражењу посла. У наредним годинама врло је тешко предвидети стопу незапослености, уколико се не створи повољнија клима за приватни сектор.Да би се решио проблем незапослености у нашој земљи треба да се уведе ефикаснији систем информисања у области запошљавања, да се прате научна и технолошка открића и осавремењује образовни систем, да се повећа коришћење производних капацитета и радног времена и сл. Неке од ових мера се ве примењују од стране Националне службе за запошљавање, али још увек треба доста да се ради и да се спроводе мере за смањење незапослености и обезбеђује развој привредног система.Прва велика фаза кроз коју Србија мора да прође у наредном периоду, јесте велики број отпуштања и тешка социјална ситуација на тржишту рада. Потом следи отварање бројних радних места у приватном сектору. А да би се то постигло, неопходно је успоставити широк социјални дијалог између послодаваца и државе.Да би се решио проблен незапослености у нашој земљи треба да се уведеефикаснији систем информисања у области запошљавања, да се прате технолошка открића и осавремењује образовни систем, повећати коришћење производних капацитета и радног времена, подстицати професионалну и географску мобилност радне снаге и сл. Неке од ових мера се већ примењују од стране Националне службе за запошљавање, али још увек треба доста да се ради и да се спроводе мере за смањење незапослености и обезбеђује развој привредног система.

Page 12: Za Takmicenje Iz Sociologije II

7 minutes ago

Emilija Ema Bozovic

o i treca : 

UVOD - 3 -NEZAPOSLENOST I STOPA NEZAPOSLENOSTI - 4 -KAKO SE MERI NEZAPOSLENOST - 4 -UČEŠĆE MUŠKARACA I ŽENA U RADNOJ SNAZI EKONOMIJE SAD - 5 -DA LI STOPA NEZAPOSLENOSTI MERI ONO ŠTO ŽELIMO? - 6 -NEZAPOSLENOST - 8 -KOLIKO DUGO SU NEZAPOSLENI BEZ POSLA - 9 -VRSTE NEZAPOSLENOSTI - 10 -FRIKCIONA NEZAPOSLENOST - 10 -SEZONSKA NEZAPOSLENOST - 11 -STRUKTURNA NEZAPOSLENOST - 11 -CIKLIČNA NEZAPOSLENOST - 12 -UZROCI NASTANKA NEZAPOSLENOSTI - 13 -CENA NEZAPOSLENOSTI I MOGUĆNOST SNIŽENJA - 15 -PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI - 15 -POJEDINAČNA CENA NEZAPOSLENOSTI - 16 -DRUŠTVENA CENA NEZAPOSLENOSTI - 16 -NEKI RAZLOZI VISOKE PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI - 17 -MOGUĆNOSTI SNIŽENJA PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI - 17 -ZAKLJUČAK - 18 -LITERATURA - 19 -

UVOD

Gubitak radnog mesta je najmučniji događaj u nečijem životu. Većina ljudi oslanja se na dohotke od rada da bi očuvala svoj životni standard, a mnogi ljudi od svog posla ne stiču samo dohodak, već i osećaj ličnog ispunjenja i sigurnosti. Gubitak radnog mesta podrazumeva niži životni standard u sadašnjosti, uznemirenost u pogledu budućnosti i umanjeno samopoštovanje.Bitna i očigledna determinanta životnog standarda neke zemlje jeste visina nezaposlenosti koja je u njoj uobičajena, ljudi koji bi želeli da rade, ali ne mogu da nađu posao, ne doprinose proizvodnji dobara i usluga u toj ekonomijiU ovom radu su proučene različite stope nezaposlenosti, njihovo objašnjenje kroz statističke podatke i formule, kao i neke od zanimljivosti koje približno predstavljaju kretanje nezaposlenosti sa različitih aspekata, kao i njihovu podelu na karakterne vrste.Jedan od ciljeva ekonomske politike svake zemlje, bez obzira na njeno društveno-političko uređenje, je ostvarenje pune zaposlenosti.

NEZAPOSLENOST I STOPA NEZAPOSLENOSTIKAKO SE MERI NEZAPOSLENOST

Merenje nezaposlenosti je zadatak Zavoda za statistiku rada ( ZSR ),koji predstavlja deo Ministarstva za rad. Zavod za statistiku rada svakog meseca objavljuje podatke o nezaposlenosti i ostalim aspektima tržišta rada, kao što su vrste radnih mesta, dužina prosečne radne nedelje i trajanje nezaposlenosti. Ti podaci se dobijaju redovnim anketiranjem oko 60.000 domaćinstava, koje se naziva Tekuća anketa stanovništva.Na osnovu odgovora na pitanja iz ankete, Zavod za statistiku rada svako odraslo lice, starosti od 16 i više

Page 13: Za Takmicenje Iz Sociologije II

godina, iz svakog anketiranog domaćinstva svrstava u jednu od sledeće 3 kategorije:

• Zaposleni• Nezaposleni• Ne pripada radnoj snazi

Zaposlena osoba je lice koje je provelo jedan deo predhodne nedelje radeći na plaćenom radnom mestu.Nezaposlena osoba je lice koje je privremeno otpušteno ili je u potrazi za poslom, prijavljeno je zavodima za zapošljavanje, osobe na odsluženju vojnog roka ili na izdržavanju kazne koje su pre bile ekonomski aktivne.Lice koje se ne uklapa ni u jednu od predhodne dve kategorije, na primer, redovni student, domaćica ili penzioner, ne pripada radnoj snazi.Pri svrstavanju anketiranih pojedinaca u neku kategoriju, Zavod za statistiku rada računa različite statističke pokazatelje kako bi rezimirao stanje na tržištu rada. ZSR definiše radnu snagu kao zbir zaposlenih i nezaposlenih:

radna snaga = broj zaposlenih + broj nezaposlenih

ZSR definiše stopu nezaposlenosti kao procenat radne snage koji je nezaposlen:

broj nezaposlenihstopa nezaposlenosti = ------------------------- x 100radna snaga ZSR računa stope nezaposlenosti za celokupno odraslo stanovništvo i za uže definisane grupe – crnce, belce, muškarce, žene...Istu anketu ZSR koristi za utvrđivanje podataka o učešću u radnoj snazi. Stopa učešća u radnoj snazi predstavlja procenat ukupnog odraslog stanovništva koje pripada radnoj snaziradna snagastopa učešća u radnoj snazi = --------------------------------- x 100odraslo stanovništvo

Ovaj statistički podatak izražava udeo stanovništva koje je odabralo da učestvuje na tržištu rada. Stopa učešća u radnoj snazi, poput stope nezaposlenosti, računa se i za ukupno stanovništvo i za uže grupe.Stopa nezaposlenosti, pogotovu ako je velika, znači gubitak u proizvodnji i predstavlja teškoće za porodice i pojedince, a ako je suviše niska, pritiska plate na gore, što može dovesti do inflatornih pritisaka. Povećanje u stopi učešća radne snage, povećanjem ponude rada smanjuje se opasnost od inflacije, koja bi rezultirala iz povećane proizvodnje.Neki nivo nezaposlenosti, po mnogim ekonomistima između 4-6 % je neophodan rezultat razvoja i promene kod ljudi u društvu. Svet bez nezaposlenosti bi imao enormne nestašice radne snage, koja bi vodila nedostatku robnih dobara. Dobro organizovana ekonomija mora da uravnoteži nezaposlenost sa svojom drugom stranom, nedostatkom radne snage. 

UČEŠĆE MUŠKARACA I ŽENA U RADNOJ SNAZI EKONOMIJE SAD

Uloga žena u američkom društvu dramatično se promenila tokom predhodnog veka. Komentatori društvenih prilika ukazuju na mnoge uzroke te promene. Ona se delimično može pripisati novim tehnologijama, poput mašine za pranje i sušenje rublja, frižidera, zamrzivača i mašina za pranje sudova, koje su smanjile količinu vremena potrebnu za obavljanje poslova u domaćinstvu. Delimično se ta promena može pripisati i poboljšanoj kontroli rađanja, koja je smanjila broj dece koja se rađa u tipičnoj porodici. Naravno ta promena uloge žene delimično je posledica izmenjenih političkih i društvenih stavova. Ovi događaji zajedno imali su snažan uticaj na društvo uopšte, a posebno na ekonomiju.Neposredno posle Drugog svetskog rata, muškarci i žene imali su veoma različite uloge u društvu. Samo 33 posto žena je radilo ili tragalo za poslom, u odnosu na 87 posto muškaraca. Tokom poslednjih nekoliko decenija, razlika u stopama učešća žena i muškaraca postepeno se smanjila kako je sve veći broj žena pristupao radnoj snazi, a izvestan broj muškaraca je napuštao. Podaci za 2001. godinu pokazuju da je 60 posto zena pripadalo radnjoj snazi, u odnosu na 74 posto muškaraca. Mereno na osnovu njihovog učešća u radnoj snazi, muškarci i žene sada imaju izjednačenije uloge u ekonomiji.Porast učešća žena u radnoj snazi lako je razumljiv, ali pad učešća muškaraca deluje zbunjujue. Nekoliko je razloga nastanka te pojave. Prvo, mladi muškarci sada duže ostaju u školi u odnosu na svoje roditelje i roditelje svojih roditelja. Drugo, stariji muškarci sada ranije odlaze u penziju i žive duže. Treće, sa većim brojem zaposlenih žena, više očeva ostaje kod kuće da bi odgajalo decu. Redovni studenti, penzioneri i očevi koji ostaju kod kuće ne ubrajaju se u radnu snagu. 

DA LI STOPA NEZAPOSLENOSTI MERI ONO ŠTO ŽELIMO?

Page 14: Za Takmicenje Iz Sociologije II

Izmeriti obim nezaposlenosti u jednoj privredi može da deluje jednostavno. To, međutim, nije tačno. Mada je lako napraviti razliku između zaposlenih i nezaposlenih, mnogo je teže razlikovati nezaposlene od lica koje ne pripada radnoj snazi.Ulasci u radnu snagu i izlasci iz nje veoma su česta pojava. Više od trećine nezaposlenih predstavljaju osobe koje su tek nedavno pristupile radnoj snazi. Među njih spadaju mladi radnici koji traže svoj prvi posao, kao i oni koji su nedavno stekli fakultetsku diplomu. U njih spada i veći broj starijih radnika koji su predhodno napustili radnu snagu, ali su se sada vratili i traže posao. Skoro polovina svih razdoblja nezaposlenosti okončava se kada nezaposleno lice napusti radnu snagu.Pošto ljudi tako često ulaze u radnu snagu i iz nje izlaze, statističke podatke teško je protumačiti. Sa jedne strane, neki od onih koji izjavljuju da su nezaposleni možda se i ne trude dovoljno da nađu posao. Možda sebe nazivaju nezaposlenima jer žele da se kvalifikuju za vladin program koji finansijski pomaže nezaposlenima ili zato što u stvari rade i plaćeni su na crno. Možda je realnije smatrati da ovi pojedinci ne pripadaju radnoj snazi i da su, u nekim sličajevima, zaposleni. Ti su pojedinci možda pokušavali da nađu posao, ali su odustali posle neuspešne potrage. Takvi pojedinci, koji se žargonski nazivaju obeshrabrenim radnicima, nisu prikazani u statističkim podacima o nezaposlenosti, mada zaista predstavljaju radnike bez posla. 

• Grafikon nam prikazuje kakva je struktura zaposlenosti bila u privredi Beograda, podeljena po sektorima u protekle tri godine. 

• Dva uzajamno povezana, na neki način uslovljena fenomena koja zajedno stvaraju paradoks, prikazana su u sledećem grafikonu. 

*Raspon između 1997. – 2003. prikazan u tabeli najbolji je pokazatelj porasta stope nezaposlenosti tokom tih godina. 

NEZAPOSLENOSTNezaposleni Stopa nezaposlenosti*1997 98.105 14,81998 102.490 15,21999 104.198 15,42000 105.747 16,02001 119.801 17,62002 135.494 19,72003 155.686 21,5

KOLIKO DUGO SU NEZAPOSLENI BEZ POSLA

Page 15: Za Takmicenje Iz Sociologije II

Kada se procenjuje ozbiljnost problema nezaposlenosti, potrebno je razmotriti jedno pitanje: da li je nezaposlenost po pravilu kratkoročno ili dugoročno stanje. Ako je nezaposlenost kratkoročna, moglo bi se zaključiti da ne predstavlja veliki problem. Može se i predpostaviti da je radnicima potrebno nekoliko nedelja između dva zaposlenja da pronađu radno mesto koje najbolje odgovara njihovom ukusu i kvalifikacijama. Ali, ako je nezaposlenost dugoročna, moglo bi se zaključiti da predstavlja ozbiljan problem. Radnici koji su nekoliko meseci nezaposleni verovatno će češće zapadati u ekonomske i psihičke teškoće.Trebalo bi precizno definisati različite termine koji se koriste za kategorisanje nezaposlenog lica:• Radnici – granični slučajevi su lica koja trenutno niti rade niti traže posao, ali pokazuju znake da žele posao i da mogu da rade, kao i da su u skorašnjoj prošlosti tražili posao.• Obeshrabreni radnici su podskup graničnih slučajeva, naveli su da trenutno ne traže posao iz razloga koji je u vezi sa tržištem rada.• Zaposleni sa nepunim radnim vremenom i/ili na neodređeno vreme iz ekonomskih razloga oni su oni koji žele i mogu da rade puno radno vreme i/ili za stalno, ali su morali da se zadovolje sa nepunim radnim vremenom i /ili radom na određeno vreme.Pošto trajanje nezaposlenosti može da utiče na stav o ozbiljnosti tog problema, ekonomisti posvećuju dosta energije u proučavanju podataka o trajanju perioda nezaposlenosti. U svom radu došli su do važnog rezultata koji je teško uočljiv: većina perioda nezaposlenosti su kratki, a nezaposlenost je, posmatrana u bilo kom datom vremenu, uglavnom dugoročna. 

VRSTE NEZAPOSLENOSTI

U ekonomskoj literaturi je uobičajeno da se nezaposlenost deli na : frikcionu, strukturnu, cikličnu i sezonsku nezaposlenost. Većina nezaposlenosti je dugoročnog karaktera, radi se pre svega o strukturnoj i cikličnoj nezaposlenosti. 

FRIKCIONA NEZAPOSLENOST

Frikciona nezaposlenost je kratkoročna nezaposlenost koja potiče od normalnih promena na tržištu. To je nezaposlenost u periodu koji radnici provedu prelazeći sa posla na posao ili kada traže posao. Frikciona nezaposlenost pojavljuje se tokom tražnje posla pojedinaca koji su dali otkaz na predhodnom poslu i dolaze na tržište rada. Pošto i radnici i firme traže najbolju priliku i uslove , čak i kada su ponuda i tražnja na tržištu rada uravnotežene, uvek će se pojaviti neka nezaposlenost. Kada bi postojala savršena informisanost i kada bi mobilnost bila slobodna , ovaj bi proces mogao trenutno da se odigra bez nezaposlenosti. S obzirom da ovi uslovi u stvarnosti ne mogu biti ispunjeni , na tržištu rada pojavljuje se frikciona nezaposlenost. Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti su: - ona pogađa relativno veliki broj ljudi, - ona teži da bude kratkog trajanja, jer ako je nezaposlenost kratka, ona ne predstavlja problem za privredu,- frikciona nezaposlenost je neizbežna u izvesnom obimu i nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti,- frikciona nezaposlenost izaziva ekonomsku štetu, ali i neku opipljivu ekonomsku korist.Radnici su slobodni da napuste posao kad god to žele i da krenu u potragu za novim poslom. Zbog toga je neizbežno da ova vrsta nezaposlenosti uvek bude prisutna. Kada postoji frikciona nezaposlenost proizvodne mogućnosti društva tada su potpuno iskorišćene i nezaposlenost je na minimumu. Privremeno su nezaposleni samo oni radnici koji prelaze sa jednog na drugi posao, oko 5-6% ukupne radne snage. Održavanje zaposlenosti na ovom frikcionom nivou vezuje se i za stopu nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju. Dobra strana frikcione nezaposlenosti je i ta, da period potrage za poslom pruža mogućnost otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje se sposobnosti traže i na koji način su plaćene.

SEZONSKA NEZAPOSLENOST

Sezonska nezaposlenost se javlja u delatnostima u kojima obim proizvodnje diktiraju vremenske prilike ili kalendar, kao što je slučaj sa poljoprivrednim delatnostima. Na kraju svake sezone na hiljade radnika ostaje bez posla.Sezonska nezaposlenost je posebno izražena u delatnostima turističke privrede. Broj zaposlenih u turističkoj privredi prilično zavisi od sezonskih oscilacija, odnosno od koncentracije turista u određenom periodu tokom godine ( u najvećem broju zemalja sezona je u toku letnjih meseci ). Tada se javlja posebna kategorija radnika tzv. sezonski radnici, koji se angažuju samo u periodu sezone. Zapošljavanje sezonskih radnika u turizmu najizraženija je u zemljama mediteranskog područja, gde puna turistička sezona najčešće traje od 1. juna do 30. septembra. U tom periodu se angažuje relativno veliki broj sezonskih radnika, koji po završetku sezone ostaju bez posla, i prinuđeni su da krenu u potragu za novim poslom. Da bi se smanjila sezonska

Page 16: Za Takmicenje Iz Sociologije II

nezaposlenost veliki napori se ulazu u produžavanje sezone. Problem sezonske radne snage nije problem samo u turističkoj privredi, već se javlja kao problem i u ostalim privrednim delatnostima, u građevinarstvu, poljoprivredi...Sezonska kolebljivost se takođe pojavljuje na strani ponude na berzi rada. Stopa nezaposlenosti tinejdžera, na primer se uvećava u leto kada studenti traže privremeni posao. Da bi izbegli ovakvu vrstu nezaposlenosti, mi ćemo ih rađe zadržati u školi ili obezbediti da svi studenti idu odmah iz učionice u kancelariju. Nijedna od ovih mogućnosti nije moguća, a mnogo manje poželjna. 

STRUKTURNA NEZAPOSLENOST

Strukturna nezaposlenost je deo nezaposlenosti koji postoji i kada se ekonomija nalazi na nivou prirodne stope nezaposlenosti. To je dugoročna nezaposlenost i rezultat je promena u strukturi nacionalne ekonomije: jedni sektori se brže razvijaju, brže se primenjuju najnovija tehničko-tehnološka dostignuća, razvijaju se nove grane i delatnosti i sl., dok drugi sektori zaostaju ( tzv. '' prljave industrije '' i sl. ). U sektorima koji zaostaju smanjuju se tempo proširene reprodukcije, smanjuje se i sama proizvodnja, ili se proizvodnja ovih sektora prebacuje u nerazvijene zemlje. Sve to izaziva porast nezaposlenosti u tim granama i potrebu državne intervencije: obezbeđivanje sredstava za prekvalifikaciju radne snage, razne vrste pomoći za vreme nezaposlenosti, država stimuliše preduzeće iz drugih grana nacionalne ekonomije da zapošljavaju ove radnike ili ih država pomaže i stimuliše da započnu sopstveni posao ( sektor usluga, poljoprivrede i sl. ). Razvoj novih grana nacionalne ekonomije apsorbovaće deo nezaposlene radne snage ( zbog strukturne nezaposlenosti ). Međutim, istraživanje na primer u 18 zemalja OECD-a pokazuju da jedna trećina ove radne snage ne može naći novo zaposlenje, pa je zbog toga potrebna intervencija države. Kada u jednom regionalnom centru postoji nesklad između kvalifikacija nezaposlenih i slobodnih radnih mesta, nezaposleni se najčešće preseljavaju u područja gde mogu da nađu posao u skladu sa njihovim kvalifikacijama ili je neophodna njihova prekvalifikacija.Nezaposlenost proizilazi i iz rigidnosti plata, kada je stvarna plata iznad nivoa koji je u ravnoteži sa ponudom i tražnjom. Radnici su, u ovom slučaju, nezaposleni zato što po trenutnim platama ponuda radne snage prevazilazi tražnju. 

CIKLIČNA NEZAPOSLENOST

Ciklična nezaposlenost je deo nezaposlenih čiji se broj menja tokom poslovnog ciklusa, uzrokovana recesijom, kada je stopa nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti. Ova nezaposlenost se dešava kada jednostavno nema tražnje za poslom. Do nje dolazi u periodima krize i depresije, tako da se ova vrsta nezaposlenosti javlja sa cikličnom pravilnošću. Velika kriza koja je počela u 1929. godini predstavlja najupečatljiviji primer ciklične nezaposlenosti. Povećanu stopu nezaposlenosti, koja je trajala deset godina, izazvao je iznenadni pad tražnje na tržištu za dobrima i uslugama.Osnovni uzrok ciklične nezaposlenosti je nedostatak agregatne tražnje u privredi, ona potiče iz nedostatka radnih mesta koji je vezan za poslovni ciklus privrede. U recesijama nezaposlenost se povećava., jer pad prodaje navodi firme da odpuštaju radnike i da zaustavljaju zapošljavanje novih radnika. U ekspanzijama nezaposlenost pada, jer rast troškova i proizvodnje podstiče firme na povećanje zaposlenosti.Mane ciklične nezaposlenosti u makroekonomiji uzrokovane su dinamičnim povratnim spregama, jer kada ljudi menjaju svoju potrošnju , drugi ljudi menjaju svoje prihode, koji menjaju njihovu potrošnju...Ako buduća potrošačka tražnja opada, poslovi smanjuju svoju produkciju, a samim tim tražnja rada opada.Mere za smanjenje ciklične nezaposlenosti pre svega se sastoje u usvajanju fiskalne i monetarne politike koja će osigurati stabilnu stopu privrednog rasta. 

UZROCI NASTANKA NEZAPOSLENOSTI

NEZAPOSLENOST predstavlja ozbiljan problem u svim zemljama sveta.Nezaposlenost je ekonomski neracionalna i moralno neprihvatljiva.Ona proizvodi velike štete kako na individulnom tako i na društvenom planu. Nezaposlenost je takođe veliki problem i u našoj zemlji, prema evidenciji na posao za 2002-u godinu,čekalo je više od 900 hiljada ljudi.Stopa nezaposlenosti(merena odnosom broja nezaposlenih i ukupne radne snage, tj.zbira zaposlenih i nezaposlenih) u posmatranoj godini iznosi skoro 30%.Međutim rekordan podatak o stopi nezaposlenosti je iz 1989 kada je u našoj zemlji iznosila 18%, a pritome ako se uzme u obzir da gornja dozvoljena stopa nezaposlenosti u savremenim tržišnim privredama iznosi 4-5%, stoga nije teško sagledati svu težinu problema nedovoljne zaposlenosti radne snage na ovim prostorima.Postoje mnogobrojni uzroci nezaposlenosti, koji nažalost daju i mnogobrojne posledice koje utiču na celokupno društvo.Vrlo je teško izdvojiti jedan uzrok ili jednu posledicu, tu je čitav niz faktora koji utiču na

Page 17: Za Takmicenje Iz Sociologije II

veliku stopu nezaposlenosti.Prvi i najvažniji uzrok i problem jeste nedostatak ukupne tražnje na tržištu. Usled nedovoljne tražnje dolazi do smanjenja zaposlenosti proizvodnih kapaciteta pri čemu pri čemu se javlja višak proizvoda, i to dovodi do otpuštanja radnika i visoke stope nezaposlenosti.Drugi uzrok, na strani ponude- ne postoji savršeno radno tržište, gde bi svi zaposleni znali gde da potraže posao i mogli da ga nađu.Kada bi postojalo savršeno tržište, ponuda bi bila jednaka tražnji i nezaposlenosti ne bi ni bilo. Međutim veliki problem na strani ponude je i nedovoljna informisanost o slobodnim mestima.Sledeći uzrok obuhvata generacijski problem. Nova ekonomija iziskuje viši nivo obrazovanja. Pored elementarne pismenosti i solidnog poznavanja određene oblasti za uspeh u novoj privredi traže se i dodatni kvaliteti kao što je sposobnost kritičkog razmišljanja, dobrog komuniciranja, suočavanju sa promenama, sve više dobijaju na značaju.Evropska unija je sebi za cilj postavila da do 2010 postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda zasnovana na znanju. Što je još jedan razlog da viši nivo obrazovanja prati veća zarada i manji rizik od nezaposlenosti. 

Što se tiče Srbije i Crne Gore brojni uzroci porasta nezaposlenosti su:-Nedovoljna iskorišćenost privrednih kapaciteta-Pogrešna investiciona politika koja se prevashodno zasnivala na krupnimobjektima i teškim investicijama-Velika migraciona kretanja iz sela u grad, usled zaostajanja agrokomplaksa-Nasleđena agrarne prenaseljenost. Radna snaga se sve više selila iz sela u grad,jer su se u nepoljoprivrednim delatnostima lakše zapošljavale nestručne radnesnage .-U analizi obrazovnog nivoa stanovništva ,predstavlja sagledavanje njegovepismenosti.Naša zemlja ima značajan broj nepismenih među stanovništvomuzrasta od 10 i više godina.- Migracija visokoobrazovanih kadrova iz Srbije u razvijene zemlje"odlivmozgova",koja je naročito došla do izražaja 90-ih godina prošlog veka,značajno je oslabila nacionalni kreativni potencijal i devalvirala smisaopostojanja sistema visokog obrazovanja, sa stanovišta njegovog doprinosanacionalnom razvoju.Automatizacija i tehničko-tehnološki razvoj su veliki uzroci nezaposlenost. Automatizacija dovodi do viška proizvoda i stvaranjem zaliha ostavlja veliki broj ljudi bez posla.Pojavom nove tehnologije i mašina,dolazi do otpuštanja velikog broja ljudi,međutim postoje i dobre strane tehnološkog napretka i automatizacije jer neke profesije dolaze do izražaja i dobijaju prostora za zaposlenje nove radne snage. Jedan od primera je kompjuterska industrija koja zapošljava veliki broj radnika za potrebe proizvodnje,prodaje i održavanja. Pitanje nezaposlenosti(i zaposlenosti) se brzo povećao u periodu posle drugog svetskog rata.Neusklađenost zaposlenosti i nezaposlenosti tesno je povezana sa promenama u ekonomskoj strukturi stanovništva.Smanjivanje udela poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu i shodno tome,povećanje udela onog stanovništva koje živi od prihoda stečenih van poljoprivrede, predstavlja zakonitost ekonomskog razvoja.Taj proces se vrlo brzo odvijao,priliv stanovništva iz poljoprivrede bio je dovoljno snažan da popuni brojna radna mesta u nepoljoprivrednim delatnostima,ali i redove nezaposlenih.Postoje još mnogobrojni uzroci nezaposlenosti kao što su:Nedovoljno iskorišćeni privredni kapaciteti, zatim vladina socijalna politika, svaki otpušteni ili na prinudnom odmoru dobija socijalnu nadoknadu, što dovodi do manje zainteresovanosti za pronalaženje novog posla.U skladu sa tim povećava se stopa nezaposlenosti. Svi pomenuti uzroci nezaposlenosti su međusobno više-manje povezani, i zaslužuju posebnu pažnju radi efikasnijeg rešavanja problema nezaposlenosti što za cilj ima poboljšanje društveno-ekonomske strukture stanovništva. CENA NEZAPOSLENOSTI I MOGUĆNOST SNIŽENJA

PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI

Činjenica je da nezaposlenost sa sobom nosi velike posledice.Koliko su razgranati i dalekosežni efekti nezaposlenosti predočio nam je nobelovac A.Sen u jednom od svojih radova.On je sastavio dugačku listu kazni koje proizilaze iz nezaposlenosti : - gubitak tekuće proizvodnje i potrebu da se iz tako smanjenog nacionalnog proizvoda izdvoje veća sredstva na ime pomoći zaposlenima i njihovim porodicama.- gubitak slobode i socijalno isključenje 

Page 18: Za Takmicenje Iz Sociologije II

- nezaposlenima su uskraćene mnoge povoljne prilike u ekonomskoj i socijalnoj sferi.- eroziju ljudskog kapitala -propadanje znanja i radnih sposobnosti.- psihološku štetu – nezaposlenost može da prouzrokuje intezivnu patnju, sa osećanjem zavisnosti, bezvrednosti i neproduktivnosti.- bolest i smrt – to može da bude posledica gubitka dohotka i materijalne sigurnosti , ali i potištenosti i bezvoljnosti.- slabljenje motivacije za rad – nezaposleni se mogu obeshrabriti i pasivizirati, što smanjuje šanse da nadju zaposlenje.-narušavanje porodičnoh odnosa i društvenog života.-povećanje etničkih tenzija i polne neravnopravnosti - nezaposlenost pothranjuje netoleranciju i rasizam i otežava ulazak žena u radnu snagu.-gubitak poverenja u društvo, njegove vrednosti i institucije-nezadovoljstvo moze navesti pojedince da potraže izlaz u kriminalu.-organizacionu nefleksibilnost i tehnološki konzervativizam-u uslovima masovne nezaposlenosti, kada gubitak radnog mesta često znači dugoročnu besposlicu, otpor ekonomskoj reorganizaciji i tehnološkim promenama, na nivou preduzeća, može da bude vrlo snažan.Efekti nezaposlenosti ,očigledno, dalekosežu i ne mogu se svesti samo na gubitak dohotka. Da je dohodak jedini trošak nezaposlenosti , onda bi novčane naknade za nezaposlene mogle da reše problem. 

POJEDINAČNA CENA NEZAPOSLENOSTI

Jako je bitno praviti razliku između dobrovoljne i nedobrovoljne nezaposlenosti. Kod dobrovoljne nezaposlenosti pojedinci smatraju da je bolje da ostanu nezaposleni nego da odmah prihvate posao pri datoj ceni. Privatna cena nezaposlenosti je manja od privatne koristi. Prva korist je što vlada isplati izvesnu sumu novca. Dakle dobijaju novčanu pomoć, imaju zdravstvenu zaštitu, ili dobijaju određenu sumu novca za preostale godine radnog staža i otpremninu. Neki ljudi, čak, smatraju da im je besposlica vrednija od prihoda koji bi dobili kad bi radili., neki misle da dobiju bolji posao tako što će biti izbirljivi pri prihvatanju posla.Najgore prolaze ljudi koji su nedobrovoljno nezaposleni, jer bi oni voleli da rade pri datoj plati, ali ne mogu da nađu posao jer postoji višak ponude radne snage pri datoj plati. 

DRUŠTVENA CENA NEZAPOSLENOSTI

Dok je osoba nezaposlena, ona prima određeni novčani iznos, ali to ne daje odgovarajuću korist društvu kao celini. To može proširiti kolektivnu svest o siromaštvu i neadekvatnom primanju. Kada privatna korist prevazilazi društvenu korist, suviše mnogo ljudi može biti dobrovoljno nezaposleno. Ovo ne znači da treba da se eliminiše kompletno dobrovoljna nezaposlenost.U razvijenoj ekonomiji, važno je povezati prave ljude sa pravim mestom. Kada se ovo dobije ostavi se društvu da napravi više outputa. Zamrzavanje postojećeg oblika zaposlenosti u razvijenij ekonomiji vodi ka pogrešnom povezivanju ljudi i poslova.Nedobrovoljna nezaposlenost ima mnogo veću društvenu cenu, ona se još naziva i Keynesianska. Kako je Keynesianska nezaposlenost nedobrovoljna, ona može ostaviti u nasleđe mnogo ljudske i psihološke patnje. 

NEKI RAZLOZI VISOKE PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI

Većina ekonomista na Zapadu smatra da je prirodna stopa nezaposlenosti od 4-6% i da tada nema značajnijeg pomeranja cena odnosno inflacije. Prirodna stopa nezaposlenosti je velika zbog velike pokretljivosti radnika i zato što tržište rada nije sposobno da brzo reaguje na nepopunjena radna mesta i na nezaposlenost. Najznačajniji razlog je sadržan u tehničko-tehnološkom progresu, zbog čega je sve veći broj radnika zamenjen mašinama i robotikom. Postoje i neki drugi momenti koji uzrokuju visoku stopu nezaposlenosti, kao što su: demografske promene, vladina politika i strukturalne promene u privredi.Kada je reč o demografskim promenama potrebno je istaći udeo pripadnika manjina, žena i drugih, dok odrasli muškarci lakše nalaze i zadržavaju radna mesta. Vladine socijalne politike ogledaju se u tome što svaki otpušteni ili na prinudnom odmoru, dobija određenu socijalnu pomoć. U takvim uslovima radnici su manje zainteresovani da traže novi posao i dobijaju manje plaćeni posao. Sve to uslovljava više prirodne stope nezaposlenosti. 

MOGUĆNOSTI SNIŽENJA PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI

Page 19: Za Takmicenje Iz Sociologije II

Prirodna stopa nije optimalna, a svakako da nije ni prirodna jer je pod uticajem demografskih promena, šokova ponude i tražnje kojima je privreda izložena, vladinim merama prema tržištima rada i same geneze nezaposlenosti.Prirodna stopa nezaposlenosti može da se smanji, a neke od preporuka su:- treba poboljšati usluge tržišta rada. To znači da treba da postoji kompjuterizovani popis slobodnih radnih mesta . Strukturalna nezaposlenost mogla bi da se prevaziđe boljim informacijama prema radnosposobnim osobama, posebno prema osobama od 25-35 godina sa srednjom i visokom stručnom spremom.- treba podržati vladine programe osposobljavanja radnika. Mnogi smatraju da vladinim programom prekvalifikacije mogu pomoći nezaposlenima da se osposobe za radna mesta u sektorima u usponu. Ako su takvi programi uspešni oni donose dvostruku korist, sa jedne strane omogićavaju ljudima da budu produktivni, a smanjuju vladine izdatke za premeštanje radnika. Isto tako treba menjati nastavni plan i program na svim nivoima obrazovanja.- treba ukloniti sve vladine prepreke. Posebno se ističe potreba reforme sistema osiguranja nezaposlenosti, smanjenje ograničenja za rad u programima socijalne zaštite i pooštravanje mera za rad u socijalnim programima. 

ZAKLJUČAK

Nezaposlenost predstavlja globalan problem sa kojim se susreću sve zemlje. U zavisnosti od standarda i privredne razvijenosti zavisi i procentualna visina nezaposlenosti. Postoje različiti uzroci zbog kojih ona nastaje, ali svakako da svaki od tih uzroka predstavlčja neprijatno stanje svakog čoveka koji ostane bez posla, bez obzira na razloge. Kroz istoriju su se menjali radni odnosi u pogledu različite diskriminacije. Žene sada pariraju u većini poslova muškarcima, isto tako i boja kože, kao i nacionalna pripadnost sve manje predstavljaju prepreku pri nalaženju posla. S jedne strane granice se brišu, jer sve više se na tržištu posluje globalno, što omogućava više učesnika, a to bi trebalo da znači i povećanje zaposlenosti. Mada u praksi i realnom životu ipak više raste procenat nezaposlenosti. Sa ekonomskog aspekta u ovom radu data su približna objašnjenja fenomena nezaposlenosti, mada ni ona ne daju prostor pri nalaženju konačnog rešenja i smanjivanja broja nezaposlenih. Možda je to parakoks između zaposlenosti i nezaposlenosti, koji uslovljavaju tržišnu ravnotežu. Jer, kada bi svi na planeti bili zaposleni, verovatno bi i tada postojao neki drugi ekonomski problem koji bi se proučavao.Analizom u ovom radu došli smo do zaključka: mada će u ekonomiji uvek postojati izvestan nivo nezaposlenosti, njena prirodna stopa nije nepromenljiva. Mnogi događaji politike mogu da promene stepen nezaposlenosti koji u ekonomiji po pravilu postoji. Nezaposlenost nije jednostavan problem sa jednostavnim rešenjem, međutim način koji izaberemo da organizujemo naše društvo može da ima snažan uticaj na stepen ozbiljnosti tog problema.

LITERATURA

1. MANKJU Gregori N. Principi ekonomije, Beograd, 2005.

2. Grupa autora: Prof. dr ROSIĆ Ilija; Doc. dr VESELINOVIĆ Petar, Osnovi ekonomije, Beograd, 2005.

3. JAKŠIĆ Miomir ,Makroekonomija principi i analiza , Beograd, 2004.

4. Grupa autora: Dr DEVETAKOVIĆ Stevan , Dr RIKALOVIĆ Gojko , Dr JOVANOVIĆ GAVRILOVIĆ Biljana, Nacionalna ekonomija, Beograd 2005.

5. Web site : www.kombeg.org.yu

6. Grupa autora: Dr Dragoljub, Dr Ilić Slobodan, Dr Medojević Branko, Dr Pavlović Milovan, Osnovi ekonomije, Beograd, 2004.