Olimpijska revija br 25

Beba beloglavog supa nova jeMASKOTA olimpijaca Srbije

Volimsupove, li~e mi na nas Srbe

Volimsupove, li~e mi na nas Srbe

Zoran CVIJANOVI]:

�Beloglavi sup se ra|a na litici i mora da bude ba~en ne bi li poleteo. I mi smo najbolji tek kad nas neko gurne

� Ideja je da odlazak na kanjon reke Uvac gde `ive supovi postane neka vrsta hodo~a{}a za olimpijce, kao onaj zajedni~ki pokli~ pred izlazak na teren

Member of Press Publishing Group

MAJ 2011. � Broj 25

426 DANA do Londona

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{ i

Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Pozitivan virus nazvan „Nole \okovi}“trese sportsku planetu. I ne samo spor-tsku. Pogledajte TV kanale, sportske i

informativne. Svuda nasmejano lice na{eg tenisera.Srbin koji je obele`io prvih pet meseci sporta, momak

koji nas godinama ~ini ponosnim, mladi} ~ije srce kucaza nas.

Kada bih pri~ao o rezultatima, rekordima, trofejimaNovakovim u ovoj godini, te{ko da bih mogao da ka`emne{to {to drugi nisu ve} rekli. U~inili su to sportski znal-ci, koji se bolje razumeju u tenis od mene, ali i oni drugi,komentatori i analiti~ari, jasni da u Novakovim pobeda-ma vide i ne{to vi{e od same igre. CNN, BBC, Eurosport,svi mogu}i pisani mediji u nizu izve{taja imaju jedan istizaklju~ak, nama najdra`i, koji glasi: „Srbin Novak \oko-vi} danas je najbolji teniser sveta.“ Malo li je?

Ali, hajde da kao biv{i sportista i sam ne{to ka`em o fe-nomenu Novaka \okovi}a. U svojim dana{njim pobed-ni~kim serijama stvorio je niz epizoda koje poseduju ma-nje-vi{e isti scenario, prepoznatljivu radnju i naj~e{}e,gotovo uvek, sre}an kraj. Novak nam pri tom daje vred-nije pokazatelje od obi~nog rezultata, od jednostavne `e-lje da na razne, nama dobro poznate na~ine proslavimonjegov trijumf.

Pre svega njegov odnos prema rivalu, publici i organi-zatoru je besprekoran. Maksimalno uva`avanje, korekt-nost, spremnost da aplauzom nagradi sjajan potez igra-~a sa druge strane mre`e, prisutni {arm da nekim gestomizazove pozitivne reakcije sa tribina. Novak, svestan svo-je snage, lako se nosi sa pritiscima jer polazi i od ~injeni-ce da su i pobede i porazi sastavni deo igre. A da {to sispremniji da stoi~ki prihvati{ poraz, lak{e nalazi{ na~inda stigne{ do pobede.

Drugi segment je kvalitet. Raste iz dana u dan. Zaokru-`io je svoj tim, uspostavio ne{to {to `elimo da imamo uSrbiji, ne samo u sportu. To je sistem. Zna se ko {ta radi,ko je za {ta odgovoran. U tom timu svi imaju za cilj pobe-du na terenu. A to je ve} Novakov resor, koji, na op{te za-dovoljstvo, obavlja besprekorno.

I na kraju, ali mo`da najva`nije - Novak stalno podse-}a da je sportista iz Srbije. Male zemlje, velikog srca i ve-like sportske tradicije. Hajde da ne budemo suvi{e emo-tivni, ali po{teno, svima zaigra srce, naje`ite se kad \o-kovi}, pri dodeli pehara ju~e u Majamiju, Indijan Velsu,Madridu i Rimu, sutra na nekom drugom mestu, iza|e sanacionalnim obele`jima na majici, ka~ketu, torbi...

Se}am se svojih po~etaka u Lejkersima. ^inilo mi se daje Med`ik D`onson svojim igrama, svojim sistemom ~i-nio da i mi, ostali deo ekipe, budemo jo{ bolji, dajemo sveod sebe. Tako Novak danas uti~e sigurno na Tipsarevi}a,

Troickog, Zimonji}a da budu jo{ bolji. Uzgred, Troicki je15. na ATP listi, a to zbog Novakovih podviga bez razlo-ga zapostavljamo. To nije dobro i svakako nije odraz spo-rtske kulture jedne nacije.

O Novaku je danas te{ko ne{to vi{e re}i a da to nisuu~inili Nadal, Federer, Mekinro, Vilander. Radije bih po-menuo da se sportski zemljotres sa epicentrom u Nova-kovim igrama obilato ose}a u Srbiji. Punom snagom. Jed-nog dana sigurno Novak }e mo}i slobodno da ka`e da muje ~injenica da svaki klinac danas razmi{lja da jednog da-na bude on va`na koliko i najve}a pobeda.

Snaga Novakovih rezultata je takva da je tenis danaspostao sport po kojem se Srbija prepoznaje. Vidi se to ipo novim terenima, sve ve}im broju de~aka i devoj~icakoji uporno `ele da se dru`e sa reketom i lopticom. @eleda budu Novak ili neko ko bi mu bio makar blizu.

Da bi se u tome uspelo, potrebno je ne samo napornoda se ve`ba. Potrebno je da se preuzmu i drugi, napredpomenuti elementi Novakove igre: po{tovanje protivni-ka i publike, majstorstvo na terenu, pripadnost domovi-ni iz koje dolazi{. Tako se dolazi do sistema. Taj sistemne mora uvek da pru`i `eljeni rezultat, ali uvek stvara za-dovoljstvo da si uradio sve {to mo`e{, pa ako nije uspe-lo sada, uspe}e drugi put.

Naravno da sportska Srbija stalnim upiranjem prsta naNovaka ponekad i stvara mali pritisak na njega, ali to uisto vreme predstavlja mamac mladima ne samo u teni-su ve} i u drugim sportovima da se prihvate recepta radai razmi{ljanja najboljeg tenisera sveta.

Na{ olimpijski pokret svojim olimpijskim ~asovimastalno te`i da uka`e na vrednosti sporta, na zna~aj fer-pleja, sportskog navijanja, vite{kog borenja. Na na{implakatima Novak bi mogao da bude prepoznatljivo licekao najbolja potvrda stremljenja OK Srbije. Na{ na~in ra-da i Novakova pojava u najlep{em svetlu putokaz su ko-jim treba da se ide, ne{to potpuno drugo od onih sport-skih pojava po kojima smo, na`alost, tako|e poznati. Poneredima na tribinama, odnedavno i na terenu. Mogaobih dosta i o finalu Kupa Srbije, o tu`nim slikama sa sta-diona Crvene zvezde. Mogao bih, ali ne}u, jer ne `elimda pokvarim utisak zadovoljstva koji sam imao pi{u}i osnazi rezultata Novaka \okovi}a i njegovom uticaju namlade. Ostaje samo zaklju~ak deci - Novakov put je onajkojim treba da se ide. U njemu vidim i ^avi}a, Higlovu,Arunovi}evu, Zlati}a, Udovi~i}a, Teodosi}a, Miljkovi}a...To su na{e sportske ikone ~iji vrhunski rezultat vredi vi-{e od same igre, ~ija je snaga koliko u rezultatu toliko i upomo}i u staranju njihovih naslednikana sportskim terenima, onih asova pokojima je Srbija prepoznatljiva.

nedelja

Se}am se svojih po-~etaka u Lejkersi-ma. ^inilo mi se daje Med`ik D`onsonsvojim igrama, svo-jim sistemom ~inioda i mi ostali bude-mo jo{ bolji, da da-mo sve od sebe. Ta-ko Novak danas uti-~e na ostale na{etenisere

Da bi se uspelo, po-trebno je ne samonaporno da se ve-`ba, nego i da sepreuzmu i drugi ele-menti Novakoveigre: po{tovanjeprotivnika i publi-ke, majstorstvo naterenu, pripadnostdomovini iz koje do-lazi{. Tako se dolazido sistema

Mogao bih i o finaluKupa Srbije, o tu-`nim slikama sa sta-diona Crvene zve-zde. Mogao bih, aline}u, jer ne `elim dapokvarim utisak za-dovoljstva koji samimao pi{u}i o snazirezultata Novaka\okovi}a i njego-vom uticaju namlade

Novak \okovi} kao Med`ik D`onson

Member of Press Publishing Group

� Milojko Bo`ovi}

Beba beloglavog supa, ~udesneptice iz jo{ ~udesnijeg kanjonareke Uvac, postala je maskotasrpskog olimpijskog tima. Srbisu op~injeni ovom pticom ve-kovima unazad. Njen izgled je

kori{}en kao simbol na uniformama, napla{tovima, grbovima, od Nemanji}a prekoMrnjav~evi}a do dan-danas. Dvoglavi oraona na{em nacionalnom grbu zapravo je be-loglavi sup. Ipak, re{enje da njegova „be-ba“ postane maskota svakako je originalno.

Me|u onima koje je obradovala odluka oizboru maskote na{ao se i jedan od na{ihnajboljih glumaca Zoran Cvijanovi}, velikizaljubljenik u lepote tog dela Srbije i velikipoznavalac beloglavog supa. O tome da ko-misija razmatra ovu ideju ~uo je od \or|a

TEMA BROJA

Zoran Cvijanovi}:

�Poznati glumac presre}an je zbog odluke da orao beloglavisup iz kanjona reke Uvac postane maskota srpskih olimpijaca

� On ka`e da je sup simbol `ivotne snage na{e zemlje� Pre dvadeset godina ova ptica je bila pred

istrebljenjem, ali je opstala i obnovila se

Volim supove, li~e mi na Srbe

maj 2011. Olimpijska revija� 5

Vi{ackog, generalnog sekretara Olimpijskogkomiteta Srbije i to ba{ tokom jednog slu-~ajnog susreta Cvijanovi}a, njegovih prija-telja rend`era i drugog ~oveka OKS-a.

- \or|e je pomenuo da imaju tu ideju utrenutku kada sam mu ja predstavljao svo-je prijatelje koji su do{li sa Uvca. To je kre-nulo samo od sebe, a na kraju je ispalo da jena{a ptica bila bez konkurencije. Ve} se sadstvorila energija izme|u na{ih vrhunskihsportista koji sad vode OKS i prirodnog ~u-da i lepote kanjona reke Uvac u kojem obi-tava ta ptica. Ona se, prema mom mi{lje-nju, uklapa u pri~u oko na{ih sportista oli-mpijaca. Kada su odlu~ili da beba sup pos-tane maskota nacionalnog olimpijskog ti-ma to je mene verovatno najvi{e usre}ilo.Jer ja imam prijatelje me|u rend`erima izparka prirode Uvac i ~esto idem dole kako

bih u`ivao u lepotama kanjona, a opet sdruge strane imam i prijatelje koji vode Oli-mpijski komitet - ka`e Cvijanovi}.

Popularni Cvija priznaje da ga osobenos-ti orla sa Uvca po mnogo ~emu podse}ajuna osobine koje mi imamo kao narod.

- Beloglavi sup mora da se rodi na litici.Kad kre}e u `ivot, mora da bude ba~en sate litice da bi proverio da li mo`e da leti. Toje meni genijalno. Podse}a me na nas kaonarod, u stvari to ba{ li~i na nas. Mi smo na-jbolji kad nas neko gurne, tad odjednompokazujemo fantasti~ne sposobnosti. Nijenam to ba{ najprijatnija pozicija za `ivot,nekako bismo voleli da na{e dru{tvo sredi-mo i `ivimo normalnije - isti~e Cvijanovi}.

Snaga orla i lepota Uvca trebalo bi premaCvijanovi}evoj ideji da u budu}nosti budepodstrek na{im sportistima za najve}a dos-tignu}a. Tako se posle promocije maskotekoja je odr`ana u sredu planira jo{ niz akci-ja od kojih bi jedna trebalo da bude i odla-zak olimpijaca u posetu postojbini njihovog

novog za{titnog znaka.- Na{a ideja je da odlazak

na Uvac postane neka vrstahodo~a{}a za olimpijce, kaoonaj zajedni~ki pokli~ predizlazak na teren. Sre}an samjer mi se ~ini da }e na{i spor-tisti time dobiti sna`nu podr-{ku od lepote kanjona i temagi~ne ptice. Orao je simbolsna`ne `ivotne snage kojapredstavlja na{u zemlju i za-to ne postoji bolja podr{ka zana{e sportiste od tog prizora.Spremamo veliki odlazak naUvac. Pope}emo se na dveosmatra~nice sa koje se ka-njon najbolje vidi. Vide}emokoga }emo od sportista mo}i

da povedemo tamo - otkriva popularni glu-mac.

Mnogi }e se zapitati otkud Cvijanovi} upri~i o supovima, otkud se junak mnogihnam omiljenih filmova i serija obreo na Uv-cu. Cvija ka`e da je sve po~elo anga`ova-njem u Ministarstvu za za{titu `ivotne sre-dine.

- Mnogo sam putovao po Srbiji i tako samupoznao divne ljude na Uvcu s kojima samse sprijateljio. Pokazali su mi park i sveostale sadr`aje: i kanjon i jezero i pe}inu inaravno orlove. Onda su me zamolili dau|em u organe parka prirode {to sam pri-hvatio sa najve}im zadovoljstvom. Njih zataj posao vezuje iskrena ljubav prema timprostorima i pticama koji su potpuno magi-

N A S T A V A K N A S T R A N I 7 �

^ U D E S N A P T I C A

Ne piju vodu, ne ma{u krilima

Beloglavi supovi su po mnogo ~emu spe-cifi~ni. Iako se smatraju nebeskim leta~ima,oni vrlo retko ma{u svojim ogromnim krili-ma. Prema re~ima Zorana Cvijanovi}a, radise o pri~i koja nikada ne pije vodu.

- To je kod njih potpuno fantasti~no. Mo-gu da `ive u kanjonima gde postoje termalikoji se stvaraju smenom pritiska toplog i hla-dnog vazduha. To im do|e kao neka vrsta li-ftova za orlove. Oni ih jednostavno prona-|u, osete i onda ih ti liftovi di`u uvis... i ta-ko lete. Vrlo retko ma{u krilima, samo jedre,krstare nebom. Dok ne osete termale, onistoje na liticama. Rend`eri su nam rekli daorlove nikada nisu videli da piju vodu. Even-tualno, piju ostatke ki{e na liticama ili jedubiljke koje su bogate te~no{}u. To je ne{to{to ljude koji ih prou~avaju najvi{e zbunjuje.

Beloglavisup se ra-|a na liticii neko mo-ra da gagurne dabi poleteo.I mi Srbitek kadnas nekogurne po-kazujemo{ta sveznamo

TEMA BROJA

prvog u~e{}a na Igrama i tako|e prvi put uistoriji imati maskotu.

- Maskota Olimpijskog tima Srbije je jo{jedan od na~ina da se u Srbiji poja~a pripa-dnost naciji, a samim tim i podr{ka olimpi-jskom timu. Isto tako, ovo je put kojim }e-mo pri}i na{im najmla|im sugra|anima, ka-ko bismo im pribli`ili duh olimpizma. Veo-ma nam je drago {to je upravo mladun~e be-

~ni - ka`e Cvijanovi}.Opstati i u najte`im uslovima di}i se kada

svi misle da je gotovo odlika je vrhunskihsportista i najve}ih {ampiona poput Nova-ka \okovi}a na primer. Upravo je taj sna`aninstinkt samoodr`anja jo{ jedna stvar kojapovezuje na{ narod i orlove sa Uvca.

- Pre dvadeset godina bile su pred istre-bljenjem, ali je anga`ova-njem me{tana, zaljublje-nika i stru~njaka za ptice,kolonija beloglavih supo-va obnovljena. Sa nekih20 primeraka do{lo se dodevedesetak parova i oko500 ptica koliko ih sadaima u kanjonu reke Uvaci kanjonu reke Mile{evka.Uvac je oduvek zbog be-loglavih supova bio pose-bna pri~a. Mo`e{ da sedi{satima i da gleda{ kakoon jedri iznad kanjona.Ko god je oti{ao dole, bioje potpuno op~injen lepo-tom kanjona i tih fanta-sti~nih leta~a - u jednomdahu pri~a Cvija.

Na ove njegove re~i nadovezuje se i gene-ralni sekretar OKS \or|e Vi{acki koji nagla-{ava ~injenicu da }e olimpijski tim Srbije naigrama u Londonu proslaviti 100 godina od

loglavog supa postalo maskota olimpijskogtima Srbije - poru~uje Vi{acki i dodaje:

- Ova vrsta orla bila je simbol na grbovi-ma i zastavama srednjovekovne Srbije. Sta-ri Grci i Rimljani su ga smatrali svetom pti-com. Poznat je kao „nebeski kralj“, jak je,mo}an i ima veli~anstven let. Ono {to ovogorla ~ini posebnim je to {to je Srbija jednaod retkih zemalja koju ova vrsta nastanju-

Ode Cvija da `ivi kod Kuste

S E L I D B A I Z B E O G R A D A

Zoran Cvijanovi} godinama `ivi malo uBeogradu, malo na Mokroj Gori, odaklese kolima brzo sti`e i do Uvca. Dugogodi-{nje bavljenje ekologijom i tim predelimanavelo ga je da donese odluku o preselje-nju na Mokru Goru.

- Od Mokre Gore do reke Uvac ima okosat, sat i petnaest minuta kolima. U ka-njonu reke Uvac postoji i pe}ina koja ima{est kilometara hodnika i kanala i vrlo jebogata pe}inskim nakitom. Poku{avamoda spojimo Vi{egrad, kanjon reke Tare,Uvac, Mokru Goru i kanjon reke Drine.Ovaj poslednji ima 54 nepristupa~na ki-lometra. I{lo bi se brodom u Vi{egrad, jo{kad Kusturica bude tamo zavr{io Kame-ngrad, onda }e to biti poseban do`ivljaj,odlazak u Andri}evu knji`evnost.

Mi Srbiju u stvari stra{no malo pozna-jemo i tu sramotu prihvatam na sebe. Ne-kada uhvatim sebe da sam mnogo boljepoznavao hrvatska ostrva nego {to sampoznavao Srbiju. A valjda to sa godinamaide i sad mi je boravak na Mokroj Goripotpuno nezamenljiv. Ne postoji mestogde bih radije bio tokom leta nego na Mo-kroj Gori. Tamo sam ve} 10-15 godina. Toje postalo jedno ozbiljno mesto zahvalju-ju}i Emiru. Formira se i nacionalni ekolo-{ki centar sa najboljom televizijom i naj-boljim internetom u zemlji. Moja name-ra je da do kraja godine pre|em da `ivimgore i da krenem da radim na tome da setaj prostor jo{ bolje organizuje. Ionakosam tri dana nedeljno tamo i nisam vezanprofesionalno za pozori{ta.

N A S T A V A K S A S T R A N E 6 �

Beloglavi supleti visoko, br-zo i smatra seda je doveo letdo savr{enstvauz minimalanutro{ak energi-je, a to je ono{to `elimo spo-rtistima Srbijeza vreme Olim-pijskih igara uLondonu, isti~egeneralnisekretar OKS\or|e Vi{acki

maj 2011. Olimpijska revija� 7

Novi statut OKS na raspravi

Posle usvajanja Zakona o sportu, no-va pozicija OKS u sistemu sporta u dr-`avi inicirala je izmene Statuta, odno-sno izradu novog najva`nijeg akta. Toje bila i najva`nija tema na 21. sedniciPredsedni{tva.

Nacrt novog statuta je usvojen, u to-ku je javna rasprava. Radna grupa je sa-stavila Nacrt u skladu sa novim zakon-skim propisima. Promene se odnose nastatus ~lanova OKS, {to }e uzrokovati ipromene u sastavu Skup{tine i Pred-sedni{tva OKS.

^lanstvo u Olimpijskom komitetu Sr-bije ure|uje se saglasno odredbamaOlimpijske povelje i Zakona o sportu,koji sportove deli na olimpijske i neoli-mpijske. Olimpijski sportovi su sada unadle`nosti OK Srbije, dok su neolim-pijski u delokrugu rada Sportskog save-za Srbije.

Sportski direktor OKS dr BranislavJevti} preneo je da su sportisti Srbije uproteklih mesec dana bili uspe{ni na ta-

kmi~enjima koja se nalaze u sistemukvalifikacija za OI London, tako da ka-da bi se sutra i{lo na Olimpijske igre,tim Srbije imao bi devet ~lanova, naosnovu: 6 u~esni~kih kvota strelaca, 2pliva~ke A norme i u ovom trenutkujedne atletske B norme.

Na sednici je najavljen Olimpijskidan, kojim se tradicionalno obele`avaDan me|unarodnog olimpijskog komi-teta, a koji }e se odr`ati 4. juna na trim-stazi na Ko{utnjaku, kao i pro{le godi-ne.

Predsednik OKS Vlade Divac informi-sao je ~lanove Predsedni{tva o u~e{}udelegacije OKS na redovnom godi{njemsastanku Evropskog olimpijskog komi-teta u Portoro`u. Kao ~lan EOK-ove ko-misije za Olimpijske igre imao je izlaga-nje na temu programa OKS London2012, o toku priprema sportista Srbije io kategorizaciji OKS. Prezentacija OKSnai{la je na veoma pozitivne reakcije iinteresovanje predstavnika evropskiholimpijskih komiteta.

Na adresu OKS stiglo je pismo NOKAzerbejd`ana kojim se od OKS tra`i do-zvola za u~e{}e Radomira Petkovi}a naOlimpijskim igrama u Londonu, za nji-hovu zemlju. S obzirom na to da je Ra-domiru Petkovi}u zbog doping prekr-{aja izre~ena sankcija zabrane takmi~e-nja, Predsedni{tvo je donelo odluku datek po isteku sankcije razmatra zahtevNOK Azerbejd`ana.

Ovaj sastanak bio je i prilika za pred-stavnike evropskih nacionalnih olimpi-jskih komiteta da razmene iskustva otoku priprema svojih misija za Olimpi-jske igre 2012. Svoja izlaganja o tokupriprema u svim organizacionim seg-mentima za OI u Londonu 2012. imalisu predstavnici Organizacionog komi-teta London 2012, kao i predstavniciodeljenja za saradnju sa Nacionalnogolimpijskog komiteta MOK-a.

2 1 . S E D N I C A P R E D S E D N I [ T V A O L I M P I J S K O G K O M I T E T A

D I P L O M A T I J A

Podr{ka Ma|arske za ~lanstvo u MOK

Predsednik OKS informisao jePredsedni{tvo da je na poziv pred-sednika Srbije Borisa Tadi}a biouklju~en u posetu Pala [mita, pred-sednika Ma|arske, po~asnog pred-sednika NOK Ma|arske i ~lana MOK.Tokom razgovora sa predsednikomTadi}em, g. [mit se interesovao zafinansiranje sporta u Srbiji, kao i za~injenicu da Srbija trenutno nema~lana MOK-a. Pal [mit je sugerisaoda bi to pitanje trebalo aktuelizova-ti, a da }e OKS po tom pitanju imatinjegovu svesrdnu podr{ku.

je, kao i ~injenica da smo uspeli da jednuvrstu, i vrednost koju ona predstavlja, kaonarod sa~uvamo od nestanka - ka`e gene-ralni sekretar OKS

On dodaje da }e na ovaj na~in biti napra-vljena i turisti~ka promocija Uvca i Srbije.

- Ne manje va`na je i pri~a o predelu Sr-bije koji nastanjuje beloglavi sup, jer }ekroz promociju ove maskote biti predsta-vljene lepote Zlatara i kanjona Uvca, ne sa-mo u Srbiji ve} i u Londonu za vreme Olim-pijskih igara. Beloglavi sup leti visoko, br-zo i smatra se da je doveo let do savr{en-stva uz minimalan utro{ak energije, sto suupravo osobine koje, uz mnogo sre}e, `eli-mo sportistima Srbije za vreme Olimpijskihigara u Londonu - zaklju~uje Vi{acki. ��

maj 2011. Olimpijska revija� 9

Srpske sportiste na Olimpijskim igra-ma u Londonu bodri}e i jedan be-loglavi sup! Olimpijski komitet Sr-bije predstavio je maskotu na{egolimpijskog tima za Igre u Londo-nu - mladun~e beloglavog supa sa

grbom OKS na grudima!Sve~anosti u sedi{tu „Telenora“ u Novom

Beogradu prisustvovali su predsednik OKSVlade Divac, generalni direktor kompanije„Telenor“ ]el Morten Jonsen, a maskotu su utim primili na{i reprezentativci u strelja{tvuZorana Arunovi}, Damir Mikec i Nemanja Mi-rosavljev.

- Olimpijski tim Srbije ja~i je za jo{ jednog~lana, maskotu olimpijskog tima, koja }e prviput biti podr{ka na{im olimpijcima u Londo-nu 2012, gde }emo proslaviti 100 godina od na-{eg prvog u~e{}a na Olimpijskim igrama. Dra-go mi je da je „Telenor“, kao na{ generalnisponzor, prepoznao vrednost ove pri~e i podr-`ao nas u naporima da oja~amo podr{ku na-{em timu i uve}amo svest o zna~aju u~e{}a naIgrama. Na{a maskota mo`e da bude i sre}nai tu`na, ali mi se nadamo da }e njeno u~e{}ena Igrama u Londonu uglavnom odavati sre-}u zbog dobrih rezultata na{ih sportista - ista-kao je predsednik OKS Vlade Divac.

Generalni direktor kompanije „Telenor“ uSrbiji ]el Morten Jonsen istakao je da je vremeda Srbija dobije svoju maskotu na Olimpijskimigrama.

Autor maskote, grafi~ki dizajner Ivan Aran-|elovi}, istakao je da je prilikom izbora masko-te bio inspirisan pticom koja je u nedavnoj pro-{losti bila ugro`ena vrsta na na{im prostorima.

- Na ovaj na~in `eleo sam da ljudima uka-`em na potrebu za{tite o~uvanja ove ptice iprirode uop{te - rekao je Aran|elovi}. �

A K C I J A N A S A J T U O K S - a

Glasajte za ime maskote

Maskota Olimpijskog tima Srbije jo{ ne-ma ime, a od ju~e pa do 4. juna na sajtuOlimpijskog komiteta Srbije bi}e mogu}epredlo`iti ime. Poslednjeg dana konkursa,4. juna, na trim stazi na Ko{utnjaku bi}eodr`an „Olimpijski dan“, gde }e svi u~esni-ci imati priliku da se dru`e i igraju se s ma-skotom, ali i da na licu mesta daju svojepredloge. Nakon toga, od 5. do 14. junaglasa}e se izme|u tri imena sa najve}imbrojem predloga. Maskota Olimpijskog ti-ma Srbije dobi}e ime 15. juna.

TEMA BROJA

� Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac oceniona promociji u sedi{tu „Telenora“ da je na{ tim ja~i za jo{ jednog ~lana

OKS predstavio

maskotu

10 �Olimpijska revija 2011. maj

RE^ SPORTISTA

�Vladimir Tomkovi}

Najperspektivniji srpski pliva~ IvanLen|er prvi je od srpskih repre-zentativaca ispunio olimpijsku Anormu u disciplini 100 metaradelfin, a cilj mu je da na Igrama uLondonu bude u~esnik finala!

„Delfin sa Begeja“ je posle krizne godine po-novo u dobroj formi, koju je potvrdio rezulta-tom ostvarenim na Otvorenom prvenstvu Tu-rske kada je plivao 52 sekunde i 27 stotinki, {toje ~etvrti najbolji u~inak ove sezone u svetu.

Pre odlaska na Ostrvo Len|er }e poku{ati dase leta ove godine okiti nekom od medalja naSvetskom prvenstvu u [angaju. Uveren je dabi ve} do jula mogao da pliva ispod 52 sekun-de, uprkos napornim pripremama koje uglav-nom sprovodi u Istanbulu, gde radi njegov tre-ner Dejan Pejinovi}. Len|er nagla{ava da ogro-mnu podr{ku dobija od Olimpijskog komitetaSrbije kroz program finansiranja olimpijskihpriprema za London 2012.

��Za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godi-ne poslednji ste stigli do vize. Koliko vamzna~i ~injenica da ste prvi od srpskih pli-va~a, nekoliko sati pre Milorada ^avi}a,ispunili olimpijsku A normu u disciplini100 m delfin stilom za London?

- Naravno da mi zna~i. Kao {to ste i rekli, zaPeking sam poslednji do{ao do norme. Bilo mije veoma te{ko jer sam morao da jurim A oli-mpijsku normu, a ina~e imam ^avi}a koji pli-va istu disciplinu kao i ja. Koliko je to lo{e zamene toliko je i dobro jer me tera na dobar re-zultat. Milorad je tako|e obezbedio A normu,tako da jedino nas dvojica od na{ih reprezen-

IntervjuIvan LEN\ER

N E Z A B O R A V N I T R E N U C I

‘Hej, Sloveni’ za sva vremena

Osvojili ste do sada u karijeri preko 360medalja i oborili vi{e od 120 dr`avnih reko-rda, ali dobar deo javnosti pamti vas po ~u-venom potezu iz Rio de @aneira avgusta2006. godine kada ste na pobedni~kompostolju, kao juniorski prvak sveta, sami, „nasuvo“, otpevali himnu „Hej, Sloveni“ dok sena jarbolu vijorila zastava SCG?

- Medalje i rekorde ne brojim vi{e, to samprepustio ujaku koji me prati od samog po-~etka. Taj trenutak ne}u nikad zaboraviti, ka-da je ~ovek koji je vodio program rekao dasvi ustanu i da pozdrave himnu SCG zavla-dala je jeziva ti{ina. Na ogromnim tribinama,na jednoj strani bazena bili su moji drugariTijana Vukanovi}, Boris Stojanovi}, Lazar Bo-gdanovski i ^aba Sila|i, koji su po~eli da pe-vaju himnu „Hej, Sloveni“, pa sam krenuo zanjima da pevam. Otpevali smo celu himnu,a ostale himne koje su bile pu{tane sa raz-glasa bile su na pola prekidane. Dobili smoubedljivo najve}i aplauz i mislim da taj tre-nutak ne mo`e da se opi{e re~ima.

Imam Milorada koji pliva isto 100 metara delfin kao i ja. Koliko je to za mene lo{e toliko je i dobro jer me stalno tera na dobar rezultat. Cilj mi je da ve} u [angaju na SP isplivam ispod 52 sekunde

^avi} me gura

dine br`e od vas plivali samo Majkl Felps(51.75), Holan|anin Jeri Verlinden (51.85)i ^avi} (52.10)?

- Za sada jedino Jer Verlinden iz Holandijeima rezultat ispod 52 sekunde. To samo govo-ri koliko je taj rezultat jak. Drago mi je da samdospeo u vrh svetskog plivanja i to mi samodaje dodatni motiv za rad.

��U kojoj meri }e biti olak{avaju}a okolnosti pogodnost {to }ete u Londonu drugi putu~estvovati na Olimpijskim igrama, jerste odre|eno iskustvo ve} stekli u Pekin-gu 2008?

- Iskustvo iz Pekinga stvarno mi mnogo zna-~i jer sam te Olimpijske igre i shvatio kao po-dlogu za sticanje iskustva. Te godine bilo mi jeto tre}e veliko takmi~enje i forma mi je ve} bi-la u padu. Igre u Londonu gledam drugim o~i-ma jer }e mi to slede}e godine biti glavno tak-mi~enje i maksimalno }u se fokusirati na to.

��Govorili ste za pro{lu godinu da nije bila

RE^ SPORTISTA

maj 2011. Olimpijska revija� 11

Od OKS dobijam koliko mi treba

��Koliko se konkretno va{a situacija,kada su treninzi i pripreme u pita-nju, popravila otkako ste deo proje-kta za osvajanje medalje na OI 2012?Koliko vam zna~i podr{ka OKS i nje-govog predsednika Vlade Divca?- Popravila se u smislu {to nam pru-

`aju podr{ku maksimalno, {ta god namje potrebno, od avionskih karata, su-plementacije podvodnih analiza u Ho-landiji, itd. Tako da stvarno ne moguda se `alim.��[ta u va{em slu~aju konkretno zna~i

to {to se nalazite u programu katego-rizacije sportista koju sprovodi OKS.Koja je to vrsta pomo}i ili podr{ke?- Uglavnom je finansijska pomo}, ko-

ja mi slu`i da pokrivam ostale tro{ko-ve. Ne `elim da pri~am o brojkama,mogu samo da ka`em da je dovoljnoda pokrijem sve {to mi je potrebno.

P O D R [ K A

na o~ekivanom nivou, da ste bili u kriziuprkos velikom trudu i radu. Teku}a go-dina je zapo~ela odli~no, pa da li je ondalogi~no da naredne sezone „eksplodira-te“?

- Ne volim ni{ta da govorim unapred i dapredvi|am {ta mo`e da se dogodi. Treniramnaporno i jednostavno se nadam dobrim rezu-ltatima i verujem da }e sve biti dobro.

��Najvi{e vremena provodite u Istanbulu,gde imate najbolje uslove za rad, a tamoje i va{ trener Dejan Pejinovi} zaposlen uGalatasaraju, po{to u rodnom Zrenjaninui dalje nije renoviran bazen. Da li je napor-no i kakav je ose}aj trenirati u drugoj ze-mlji?

- Naporno je veoma i jednostavno `alosnoto {to u Zrenjaninu nemamo bazen, a imamodva u~esnika Svetskog prvenstva, nekoliko ju-niora koji se pripremaju za predstoje}e junio-rsko Evropsko prvenstvo koje se odr`ava uBeogradu i gde bi trebalo da ispune norme zajuniorsko Svetsko prvenstvo u Peruu. Imamojedan od najja~ih klubova u Srbiji, ako ne i na-jja~i, a nemamo bazen! Sre}a {to je Dejan do-{ao u Galatasaraj i {to su nam ovde dopustilida treniramo zajedno sa njihovim pliva~ima.Ni ovde u Istanbulu nisu idealni uslovi, ali sumnogo bolji nego kod nas u Srbiji. Ujutru tre-niramo u 50-metarskom bazenu, a uve~e u 25-metarskom. A trebalo bi stalno po 50 metarada plivamo, ali ne mo`emo druga~ije jer je ve-lika gu`va i ovde. Dejan je bio primoran da odeiz Srbije, odnosno Zrenjanina, jer nije imaouslove gde da radi. Mi smo krenuli za njim jerbez njega ne mo`emo da radimo.

��Ranije ste dobijali brojne ponude od Ne-ma~ke do SAD da se preselite, dobijete dr-`avljanstvo, obrazovanje, ~ak i posao zava{u majku. Jednom ste bili blizu odlukeda odete, ali ste ipak ostali u Srbiji. Kakvaje sada situacija?

- Imam i sada ponuda i ostavio sam to otvo-reno. Za sada ne bih `eleo da menjam dr`avu,ali uvek postoji ono „ali“. Ako se ne bude me-njalo stanje u vezi s uslovima u zemlji, preciz-nije mislim na stanje u Zrenjaninu, onda }umo`da biti primoran da odem.

��Srednju {kolu zavr{ili ste vanredno, a dali planirate nastavak {kolovanja?

- Naravno, ove godine }u upisati privatni fa-kultet za sport i turizam TIMS u Novom Sadu.

��

tativaca imamo obezbe|ene „vize“ za Igre uLondonu.

��Ranije ste pominjali da Milorada ^avi}abas i ne do`ivljavate kao ~lana reprezen-tacije ve} kao bilo kojeg drugog pliva~a, sobzirom na to da gotovo i nemate komu-nikaciju. Da li su se stvari na tom poljupromenile i mo`ete li da objasnite uop{tena kom nivou su va{i odnos i saradnja?

- Milorad mi je ponudio da do|em da radimsa njim u ADN timu, ali to je bilo neizvodljivojer novac nisam mogao da izdvojim na taj na-~in. Drugi razlog je {to nisam hteo da se odva-jam od trenera Dejana Pejinovi}a, jer da nemanjega, ja ne bih bio ovde gde sam i zato imampuno poverenje u njega. Milorad je bio korek-tan jer me je pozvao kad stvarno nismo imaligde da treniramo. I naravno da sam mu zahva-lan na tome, ali opet ka`em te{ko da bih posledevet godina oti{ao od Dejana.

��Koje ste ciljeve postavili sebi za narednotakmi~enje, Svetsko prvenstvo u [anga-ju jula ove godine?

- Ciljevi za Svetsko prvenstvo su pre svegapotvrda A norme i eventualni rezultat ispod 52sekunde. O plasmanu ne `elim da pri~am jerstvarno ne znam koliko }e da bude jaka kon-kurencija. Mogu samo da pretpostavim da bime rezultat ispod 52 vodio u finale, {to bi biopomak u odnosu na pro{lo Svetsko prvenstvo2009. u Rimu, gde sam bio 11. na kraju.

��Da li ste olimpijskom normom zapravoostvarili najve}i cilj u ovoj godini ili je jed-na od medalja imperativ u [angaju?

- Svakako da mi je jedan veliki uspeh ta no-rma, koja u ovom trenutku nije bila u planu.Pre svega „jurio“ sam normu za Svetsko prve-nstvo da bih tamo poku{ao da do|em do nor-me za London. [to se medalja ti~e, ne `elim darazmi{ljam o tome jer mislim da nisam jo{uvek sazreo za tako visoke domete.

��Kakve rezultate mo`emo da o~ekujemood vas li~no, ali i od srpskih pliva~a gene-ralno na Olimpijskim igrama u Londonu?

- Moje `elje za London su da poku{am da sepribli`im finalu, ako ne i da budem u~esnikposlednje trke. [to se ostalih pliva~a ti~e zai-sta ne znam jer za sada jedino smo ^avi} i ja si-gurni putnici. Od Milorada o~ekujem naravnoda se opet bori za medalju, kao i na pro{limOlimpijskim igrama.

��Olimpijsku normu ste ispunili na Otvore-nom prvenstvu Turske rezultatom 52.27,ali ste najavili da mo`ete da idete i ispod52 sekunde. Kad biste mogli do tog rezu-ltata?

- Mislim da u~inak na Otvorenom prvenstvuTurske nije bio moj krajnji domet u tom trenu-tku. Jednostavno nisam imao kvalitetnu trkui mislim da sam mogao ve} tada da plivam52.00 ili mo`da ispod.

��Kako do`ivljavate ~injenicu da su ove go-

U FORMIBr`e od Len|eraove godine plivali samoVerlinden, Felps i ^avi}

napred!

12 �Olimpijska revija 2011. maj

Kosjeri} je bio doma}in prvog „Oli-mpijskog ~asa“ koji je odr`an podsloganom „Zabolji svet u du-hu olimpijskihv r e d n o s t i “ .

Rodno mesto generala Sve-tomira \uki}a, osniva~a Oli-mpijskog pokreta u Srbiji,zaista je zaslu`ilo da se unjemu promovi{e ovakvaakcija OKS. I ovaj projekat jezajedni~ko delo Olimpijskogkomiteta Srbije, Fonda spo-rta i olimpizma uz podr{kuOlimpijske solidarnosti MOK. Cilj je da se de-ca i mladi na najbolji mogu}i na~in edukujukroz promociju olimpijskih vrednosti.

„Olimpijski ~as“ pripada grupi kulturnih iobrazovnih radionica ~iji je kreator Fond

sporta i olimpizma. Ideja je dakroz dru`enje i igru deca oseteduh olimpizma u~e}i pri tom oistoriji Olimpijskih igara i samogolimpijskog pokreta.

Radionice su organizovane u zna-ku broja pet. Pet stanica simbolizu-je isto toliko kontinenata i olimpij-skih krugova. Deca od 7 do 12 godi-na na ovaj na~in sti~u znanje o petnajva`nijih olimpijskih vrednostikoje se sti~u kroz bavljenje sportom- u`ivanje u sportu, fer-plej, po{to-

vanje, izvrsnost i jedinstvo duha, tela i uma.Polaznike prvog „Olimpijskog ~asa“ pozdra-

vio je @arko Paspalj, potpredsednik OK Srbije.

- Kosjeri} nije slu~ajno odabran za prvi „Oli-mpijski ~as“. Ovo je mesto odakle poti~e osni-va~ olimpijskog pokreta u na{oj zemlji, gene-

Zvono prvog ‘Olimpijskog ~asa’ u

Stare igre uStragarima

Osnovci u okviru manifestacije„Tradicionalne sportske igre“ o`iveli stare sportske discipline nabacivanje potkovice, skok udalj iz mesta, bacanje kamena s ramena,okretanje oko {tapa, nadvla~enjekonopca i no{enje devojke

Stare igre danas, ili kako su se ne-davno osnovci Stragara nadmetaliu tradicionalnim sportskim igrama.Bilo je lepo u rodnom mestu Du{a-na Milo{evi}a, u~esnika Olimpij-skih igara u Stokholmu. Umesto u

fudbalu, tenisu ili odbojci, u`ivalo se pod slo-ganom „Igraj sad kao nekad“ u nabacivanjupotkovice, skoku udalj iz mesta, bacanju ka-mena s ramena, okretanju oko {tapa, nadvla-~enju konopca i, na op{te odu{evljenje, u no-{enju devojke.

U olimpijskom mestu doma}in je bio pred-sednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Di-vac. Izraziv{i zadovoljstvo {to je u ovom me-stu, u pozdravnom govoru prvi ~ovek na{egOlimpijskog komiteta je rekao:

- Bavljenje sportom jeste zdravo i dobro, alije u isto vreme i lepo i zabavno. Danas }ete vi-deti da za bavljenje sportom nije najva`nije daimate neku posebnu opremu, najbolje patikeili reket, ve} da je najva`nije da se sportom ba-vite, da u njemu u`ivate i da se kroz bavljenje

EkoOlimpijada Srbije i u Sjenici! U prisustvupredsednika OKS Vlade Divca, predsednikaop{tine Muriza Turkovi}a i sportista olimpi-jaca iz ovog kraja, u utorak, 24. maja, odr`a-na je druga ovogodi{nja EkoOlimpijada. Po-sle dece iz Velikog Gradi{ta i |aci iz Sjeniceimali su priliku da igraju}i se i u~estvuju}i unizu kulturnih, edukativnih i ekolo{kih radio-nica nau~e ne{to {to nisu znali o istoriji olim-pijskog pokreta i o olimpijskim vrednostimai principima sa posebnim akcentom na za{ti-tu `ivotne sredine.

EkoOlimpijadu u Sjenici sve~ano je otvoriopredsednik OKS Vlade Divac.

- Va`no je baviti se sportom i ~uvati priro-du, pogotovo ovde kod vas u Sjenici, koja imaprelepo okru`enje. Siguran sam da ovde me-|u vama ima budu}ih olimpijaca. Hteo bih davam ka`em da u `ivotu nije va`no ko smo iodakle smo, ve} samo da budemo dobri ljudii da verujemo u sebe. Kao {to sam i ja iz Prije-polja uspeo da ostvarim svoje snove, tako bi-ste i vi iz Sjenice trebalo da verujete u svojesnove i te`ite da ih ostvarite. Bavite se spor-tom, ~uvajte prirodu i trudite se da budete na-jbolji u svemu {to radite u `ivotu. PredsednikOKS je dodao i da je 24. maj poseban datumjer je tad Evropski dan parkova.

Deca iz Sjenice su se u~estvuju}i u ekolim-pijskim radionicama saznala kakvo je stanjeu prirodi u Srbiji i koji su sportovi direktnougro`eni lo{im odnosom prema `ivotnoj sre-dini. Nau~ili su na koji na~in oni mogu da po-mognu i {ta mogu da urade kako bi time nau-~ili svoje drugare i roditelje. Nau~ili su kakose peva himna, kako se organizuju navija~kekoreografije i kako treba da se pona{a jedansportista na terenu, a navija~ na tribini. Pred-sednik OKS Vlade Divac uru~io je medalje i di-plome za uspe{no razvijen ekolimpijski duh.

AKTIVNOSTI OKS

maj 2011. Olimpijska revija� 13

sportom nau~ite osnovnim olimpijskim i `ivo-tnim vrednostima. Vi ste sledbenici jednog odna{ih prvih olimpijaca Du{ana Milo{evi}a, a jase iskreno nadam da se i me|u vama kriju bu-du}i olimpijci.

Po troje prvoplasiranih nagra|eni su meda-ljama, dok su svi u~esnici tradicionalnih spo-rtskih igara dobili diplome. Olimpijski komi-tet Srbije, Fond sporta i olimpizma ovaj proje-kat realizuju uz podr{ku Olimpijske solidar-nosti Me|unarodnog olimpijskog komiteta.Cilj je stari i dobro poznat pratiocima olimpij-skog `ivota u Srbiji - promocija olimpijskihvrednosti. Posle Stragara, doma}ini ovakvesmotre bi}e Novi Pazar, [abac, Kragujevac,Novi Sad i Beograd.

U Stragarima je odr`ana i atletska trka „Me-morijal Du{an Milo{evi}“. Start trke ozna~io jeVlade Divac. ��

E K O O L I M P I J A D A U S J E N I C I

Divac: Verujte u svoje snove

ral \uki}. Vi }ete danas nau~iti koje su to oli-mpijski vrednosti, {ta sve lepo sport mo`e dadonese u `ivotu, a o~ekujem da vi sutra {iriteolimpijski duh i budete ambasadori olimpij-skog pokreta u Srbiji - rekao je Paspalj.

Na tribini su u~enici sedmog i osmog razre-da imali priliku da iz prve ruke ~uju olimpijskaiskustva dvostrukog u~esnika Igara Nikole Ku-lja~e. Proslavljeni vaterpolo golman, osvaja~bronze i srebra, govorio je brojnoj publici osvojim po~ecima i zna~aju bavljenja sportom.

Na kraju ~asa kroz olimpijski kviz je pro-vereno znanje, a u~esnicima je @arko Paspa-lj uru~io diplome za stvaranje boljeg sveta uduhu olimpijskih vrednosti. Petrovac naMlavi bi}e doma}in slede}eg „Olimpijskog~asa“, a kasnije }e drage goste do~ekati Va-ljevo, Kraljevo i Novi Pazar.

Kosjeri}u

BO@E PRAVDE Osnovci iz Sjenice pevaju himnu

V A @ N O S T O B R A Z O V A N J AS P O R T I S T A

Olimpijski komitet Srbije i Fakultet zamenad`ment u sportu zajedni~ki su or-ganizovali 7. me|unarodnu konferenciju„Menad`ment u sportu“. U radu je u~e-stvovalo preko stotinu predstavnika iz12 zemalja.

Konferenciju je otvorio rektor prof. dr.Radoja Ze~evi}a, a prisutne je pozdraviodekan Fakulteta za menad`ment u spor-tu prof. dr. Du{ko Tomi}. U ime jednogod organizatora, OKS-a, govorila je Mile-na Reljin-Tati}, predsednica komisijeOKS „@ene i sport“. Prof. dr Dragan @ivo-ti}, redovni profesor i ~lan predsedni-{tva OKS, imao je uvodni referat.

Posebnu pa`nju je privukao okruglisto sa temom „Vrhunski sportisti u obra-zovanju“, koji je otvorio predsednik OKSVlade Divac, a u radu su u~estvovali:Svetlana Kiti}, Dejan Udovi~i} i Sne`anaPajki}, uz prisustvo velikog broja vrhun-skih sportista, reprezentativaca @ivkaGoci}a, Marka Ve{ovi}a, Milice Beljan-ski, Nine Rosi}, Na|e Ninkovi}, BojaneMarijanovi}, Nikole Alimova...

N E N A D K R S T I ] U E M I S I J I „ O L I M P I J S K I K R U G O V I “ N A R T S 2

Po~etak 20. emisije novog ciklusa„Olimpijskih krugova“ posvetili smopromociji prve maskote na{eg olimpij-skog tima, koja je odr`ana u prostorija-ma kompanije „Telenor“.

Razgovarali smo sa NBA zvezdom Ne-nadom Krsti}em o njegovoj karijeri, re-zultatima, planovima, a svoje ambicijeotkrila nam je i talentovana atleti~arkaAmela Terzi}. Prikaza}emo izve{taje saseminara „@ene i sport“ i kako su prote-kli „Olimpijski ~as“ u Kosjeri}u, „EkOli-mpijada“ u Sjenici i „Tradicionalne spo-rtske igre“ u Stragarima. O najve}imuspesima na{e `enske ko{arke i osvaja-nju srebrne medalje na Olimpijskimigrama u Seulu 1988. pri~a}e An|elijaArbutina-[arenac. Pripremili smo jo{neke zanimljivosti koje mo`ete pogleda-ti u emisiji „Olimpijski krugovi“ u nede-lju, 29. maja, u 17.25 (RTS 2). Urednikemisije „Olimpijski krugovi“ na RTS-u jePredrag Milinkovi}.

@ene i sport: Lep{i pol sve aktivniji

ma i pitanja u oblastima vezanim za u~e{}e `e-na u sportskim aktivnostima i sportskim orga-nizacijama, dok su u drugom delu seminaraAn|elija Arbutina, Zorana i Jelena Arunovi},Olivera i Nikolina Moldovan i druge sportist-kinje Srbije podelile svoja iskustva sa ostalimu~esnicima.

Odlu~eno je da se na osnovu diskusija i za-klju~aka sa seminara donesu odre|ene prepo-ruke i platforme za stalni rad na promociji `e-na u sportu. ��

Novi zakon o sportu nov na~in radaPredstavnici olimpijskih sportova bili su

gosti ~elnih ljudi Olimpijskog komiteta Srbije.Na sastanku su razmatrane primena novog za-kona o sportu i predstoje}e izmene Statuta OKSrbije. Dejan Simi}, predsednik Stalne sport-ske arbitra`e OKS i predsednik Radne grupe zaizradu novog statuta, predstavnicima savezapredo~io je kakve }e novine u radu OKS i nje-govih ~lanica doneti inicirane promene.

- Usvajanje i stupanje na snagu zakona re-flektuje se na OKS, kao i na druge sportske or-ganizacije, u smislu neophodnosti usagla{ava-nja rada i op{tih akata ove organizacije sa za-konom. Ovo je pitanje koje se odra`ava i nasportske saveze olimpijskih sportova i stoga jerad OKS i njegovih ~lanova neophodno uskla-diti. Novim zakonom ostavljen je rok od godi-nu dana da to i u~inimo - rekao je predsednikOKS Vlade Divac.

Prema novom zakonu o sportu, Olimpijskikomitet Srbije je zadu`en za sportove koji senalaze na programu Olimpijskih igara. Propi-san je nov na~in podno{enja programa sport-skih saveza za finansiranje. Predloge svojih go-di{njih aktivnosti i posebnih programa Sport-ski savez olimpijskih i paraolimpijskih sporto-va podnose preko OKS.

Zakon je precizirao programski kalendar ak-tivnosti.

- Programski kalendar predstavlja zna~ajanizazov za sve nas. Kada su u pitanju redovni

odnosno godi{nji programi, do polovine godi-ne moramo ta~no da predvidimo sve aktivnos-ti za narednu, {to je dosta izazovno i zahtevada program bude u prili~noj meri okviran. Ka-da se na sve to doda ~injenica da predlog pro-grama prethodno treba da obradi OKS, rokoviza izradu su jo{ kra}i. Ono {to je u ovom tre-nutku va`no znati jeste da se u skladu sa zako-nom odredbe o podno{enju godi{njih i pose-bnih programa primenjuju tek na programsku2013. godinu, odnosno u primeni su od 1. 1.2012. godine - izjavio je generalni sekretar OKS\or|e Vi{acki. ��

Otvaraju}i 4. nacionalni seminar „@ene isport“, predsednik OKS Vlade Divac bio je ka-tegori~an.

- Svi smo svesni ~injenice da u na{em spor-tu `ene i dalje nisu dovoljno zastupljene i da usistemu sporta Srbije jo{ uvek ne igraju ulogukoju bi trebalo. Posle uspeha pro{logodi{njeKonferencije i donetih zaklju~aka i preporukaniste stale ve} uporno radite na {irenju mre`ei nastavljate sa naporima da se usvojene pre-poruke {to vi{e primenjuju u svim segmenti-ma dru{tva i ja vam ~estitam na tome - izjavioje predsednik OKS Vlade Divac.

Posle dobrodo{lice dekana prof. Du{ana Mi-ti}a i pozdravne re~i Vlade Divca, u~esnicimase obratila i pravi doma}in seminara MilenaReljin-Tati}.

- Veliko mi je zadovoljstvo {to mogu da ka-`em da je Komisija „@ene i sport“ Predsedni-{tva OKS uspostavila saradnju sa Fakultetomza menad`ment u sportu, Alfa univerziteta,kojom }e se za `ene ~lanice mre`e obezbeditibeneficirani uslovi studija, kao i da }e se u sa-radnji sa predsednikom Zdravstvene komisijePredsedni{tva OKS, prof. dr Draganom Rado-vanovi}em, najkasnije do novembra za ~lani-ce mre`e obezbediti besplatni ginekolo{ki pre-gledi.

Izra`eno je zadovoljstvo velikim brojemu~esnika na seminaru. Milena Reljin-Tati} jenarednu aktivnost najavila za novembar.

U prvom delu seminara odr`ano je niz pre-davanja ne teme koje se ti~u aktuelnih proble-

USPE[AN RAD Milena Reljin-Tati}

AKTIVNOSTI OKS

MNOGO POSLA Paspalj, Divac i Vi{acki

14 �Olimpijska revija 2011. maj

maj 2011. Olimpijska revija� 15

Novaka \okovi}aNovaka \okovi}a

Divni daniDivni dani

� Neverovatan pobedni~ki niz na{eg najboljeg tenisera obele`io je prvih pet meseci sportske 2011. godine � Pored Noleta, uspeh je postigla i Andrea Arsovi},

koja je „upucala“ olimpijsku kvotu za London, Zlati} i Mirosavljev su osvojili medalje na Svetskom kupu, odli~ni su bili i atleti~ari, kajaka{i, tekvondisti

DO LONDONADO LONDONA

16 �Olimpijska revija maj 2011.

DO LONDONA

Srpski sportisti koji }e nas predsta-vljati na Olimpijskim igrama u Lo-ndonu 2012, kao i oni koji jo{ jure„vizu“ za to takmi~enje, imali suzapa`ene rezultate u maju! Narav-no, na prvom mestu je Novak \o-

kovi}, fenomen svetskog sporta, koji je u pe-tom mesecu ove godine osvojio jo{ tri turni-ra (Beograd, Madrid, Rim).

Ipak, pri~u kre}emo sa jednom damom isportistima iz takozvanih manjih sportova,koji u senci Noletovih bravura tako|e pravezapa`ene rezultate.

Andrea u olimpijskom dru{tvuSvetski kup u Fort Beningu doneo je olim-

pijsku kvotu jo{ jednom na{em strelcu. Elit-nom dru{tvu se priklju~ila Andrea Arsovi}osvojiv{i {esto mesto u finalu u ga|anju MKpu{kom. Prema propozicijama, u malom kali-bru se dele samo dve kvote. Na sre}u Arsovi-}eve, od pet prvoplasiranih takmi~arki samojedna nije imala obezbe|enu kvotu, tako da jedruga pripala na{oj predstavnici. Andrea je ta-kmi~enje zavr{ila sa 680,1 krugom, a u finaleje u{la kao peta sa 584 kruga.

- Meni je Fort Bening uvek sre}an. Pro{le go-dine sam bila tre}a. Mislim da ovo {esto me-sto zbog olimpijske vize ima daleko ve}u te`i-nu. Ne treba da govorim koliko sam zadovolj-na. Nekoliko puta sam bila blizu i sada sam ko-na~no uspela - rekla je Andrea Arsovi}.

Pre nje kvote za OI ispunili su Ivana Maksi-movi}, Zorana Arunovi}, Andrija Zlati}, DamirMikec, Dimitrije Grgi} i Nemanja Mirosavljev.

- Svima nam mnogo zna~i ~injenica sasmo ve} u Londonu. Mirnije }emo da sepripremamo i nadamo se da }emo sepredstaviti na kvalitetan na~in - reklaje u~enica trenera Dragana Donevi}a.

Kola{inac na 10 cm do A normeAsmir Kola{inac i Milan Jotano-

vi} su na tradicionalnom mitingu„Ma|ar so“ u Senti nadma{ili Bolimpijsku normu. Kola{inac jebacio kuglu 20,50, dok je Jota-novi} bio slabiji sa 20,17. B nor-ma je 20,10. Kola{incu je ina~e

10 centimetara nedostajalo do A norme.- Snaga nije problem. Radi}emo na tehnici i

verujem da }emo obezbediti A normu - sma-tra trener Nikola Tomasovi}, uz konstatacijuda je li~ni rekord njegovog pulena 20,41 m.Podsetimo da sa dve ostvarene B norme u istojdisciplini na Olimpijadu putuje takmi~ar sa bo-ljim rezultatom dok svi koji ispune A normuobezbe|uju sebi sigurno u~e{}e.

U hodanju je sli~na situacija. Dvojica hoda-~a na 50 km Nenad Filipovi} i Vladimir Sava-novi} imaju ispunjene B norme, {to osigurava

samo jedno mestoKad su atleti~ari u

pitanju, Dragana To-ma{evi} je na mitingu

u Baru disk bacila60,22 metra i tako za 22

cm nadma{ila B normu.Nema sumnje da }e Draga-

na po zvani~nom objavljiva-nju rezultata na sajtu IAAFpostati u~esnik Igara. Nai-

me, Srbija nema bolju takmi-~arku u disku, a vrlo je vero-

vatno da }e tokom sezone Dra-gana sti}i i do A norme, kojaiznosi 62 metra. Dragana je u

karijeri bacala i preko 63 metra.

Nezaustavljivi \okovi}Kao da nema kraja seriji pobeda

Novaka \okovi}a. U vreme nastajanjaovog teksta pred start Rolan Garosa,velikog pariskog turnira, srpski teniser

je napravio fascinantnu seriju uzastop-nih pobeda - 37, pehari se ni`u jedan zadrugim. Novak \okovi} je apsolutnosportska li~nost broj jedan u svetu.

Posle trijumfa u Melburnu, Dubaiju,Majamiju, Indijan Velsu, na red je do{la

{ljaka, podloga za koju se doskoro misliloda je vlasni{tvo fenomenalnog [panca Ra-faela Nadala, prvog na svetskoj listi. Noleje presko~io Monte Karlo, potom osvojio„svoj Beograd“, da bi prvi obra~un sa Ra-fom na njegovoj podlozi i na njegovom te-renu bio odigran u finalu Madrida. Rafa jebio veliki favorit, `eljan revan{a za dvauzastopna poraza od \okovi}a.

Srbin je bio miran, samouveren, svestantrenutnog odnosa snaga. Delovao je nepo-

gre{ivo, pobedio 2:0. I sam Nadal je priznaoNovakovu dominaciju:

- Moramo da budemo svesni da vi{e nisambroj jedan. Novak je stigao, igra sjajno. Napra-vio je neverovatnu seriju pobeda, turnira i si-gurno je samo pitanje dana kada }e sti}i na na-jvi{e mesto na svetskoj listi.

Mediji su se utrkivali u komplimentima. Sti-gao je Rim, jo{ jedan veliki turnir na kojem jeNovak slavio pre pet godina. I ovoga puta je fi-nale bilo sa Nadalom. Pre toga je odigrao spe-ktakularan me~ sa Marejom, kog je pobedio 2:1spasav{i tri me~ lopte.

^inilo se da }e odmorni Nadal iskoristitiumor srpskog igra~a. Dvojica asova su odigra-la neverovatan me~. Pobedio je Nole 6:4, 6:4.

Na putu do finala \okovi} je savladao Luka-{a Kubota 6:0, 6:3, Stanislasa Vavrinku 6:4,6:1, Robina Soderlinga sa 6:3, 6:0, u polufina-lu Endija Mareja sa 6:1, 3:6, 7:6 (7-2).

Nemanja Mirosavljev i Andrija Zlati}, ko-ji su svoje vize za London overili jo{ naSvetskom prvenstvu u Minhenu pro{legodine, a pro{log meseca sa Svetskogkupa iz Koreje doneli Zlati} zlatnu a Miro-savljev srebrnu medalju, nastavljaju sa sja-jnim rezultatima! Na Svetskom kupu u Fo-rt Beningu Nemanja Mirosavljev osvojio jebronzu u ga|anju MK pu{kom, 60 metaka le-`e}i sa ostvarenim rezultatom 700,3 (597)krugova, a Andrija Zlati} isto odli~je u ga|a-nju MK pi{toljem, postigav{i rezultat od 655,3kruga. U finalu discipline MK pi{tolj ga|ao jejo{ jedan srpski reprezentativac Damir Mikeci zauzeo odli~no peto mesto sa 653,3 kruga.

N A S T A V A K S A S T R A N E 1 3 �

D V E B R O N Z E U F O R T B E N I N G U

Jo{ dve medalje strelaca

[ta nas o~ekuje u junu

Jun je pun doga|anja od kojih suneka jako bitna za obezbe|ivanje vi-za za London naredne godine. Teni-seri po~etkom juna zavr{avaju RolanGaros, a krajem po~inje Vimbldon. Uovom sportu glavnu ulogu igra redo-sled na svetskoj rang-listi. Vaterpoli-sti }e, ukoliko pobede u Svetskoj ligiu Firenci (20. do 27), ostvariti normuza London. [ansu imaju ~lanovi re-prezentacije u strelja{tvu na jo{ jed-nom Svetskom kupu u Minhenu od16. do 23. juna. Tekvondiste o~ekujekvalifikacioni turnir u Bakuu posled-njeg dana u mesecu, triatlonci }e setakmi~iti u {panskom mestu PontoVedra od 24. do 26. na Evropskom pr-venstvu, d`udisti na gran priju u Riode @aneiru 18. i 19. juna. Vesla~i ima-ju sredinom meseca Svetski kup uHamburgu, kajaka{i Evropsko prven-stvo u Beogradu 17. do 19. juna, a bo-kseri {ampionat Starog kontinenta uIrskoj, koji po~inje 12. i traje sedamdana. Na ovim takmi~enjima ne mo-gu da se ostvare olimpijske norme.

P R O G R A M

„UPUCALA“ LONDONAndrea Arsovi}

maj 2011. Olimpijska revija� 17

DO LONDONA

- Nisam jos broj jedan i ne `elim da se opte-re}ujem. Nadal je istinski {ampion, tu su Fe-derer i Marej. Nikada u `ivotu nisam igrao bo-lje. Imam atmosferu, odli~an tim, veru u sebe.Ovo su moji divni dani koji su po~eli pobedomSrbije u Dejvis kupu. Sti`u veliki turniri RolanGaros i Vimbldon. Da}u sve od sebe, vide}e-mo {ta }e biti - rekao je Novak, koji nikada ni-je bio bli`i prvom mestu na ATP listi.

Sjajna Milica uzela bronzuMilica Mandi} je na Svetskom prvenstvu u

korejskom gradu Geong`uu napravila fanta-sti~an rezultat osvajanjem bronzane medalje.^lanica beogradskog Galeba je to ostvarila ukategoriji do 72 kg u konkurenciji 35 takmi~a-rki. Pre ~etiri godine, na juniorskom SP, tako-|e je osvojila tre}e mesto pokazav{i da je prednjom velika karijera.

U Koreji je zabele`ila tri pobede. U prvomkolu na megdan joj nije iza{la predstavnica Ve-necuele Marija Jakosfijano. U drugom kolu ri-valka je bila odli~na takmi~arka iz Kazahstana,petoplasirana sa prvenstva Azije Feruza Jerge-{ova. Milica je pobedila 4:2. Za plasman u po-lufinale odlu~ivao je duel sa Poljakinjom Ivo-nom Koserk. U sjajnoj borbi Srpkinja je pobe-dila 9:1.

Slede}i rival je bila izvanredna doma}a tak-mi~arka Hje Ri Ok. Otpor na{e takmi~arke jebio sjajan, opasna Korejka je slavila 7:4 u me-~u koji je izmamio aplauze u punoj hali.

- Naravno da sam presre}na, ali ne `elimprevi{e da se zanosim. Sada mi tek predstojinaporan rad kako bih opravdala bronzu saSvetskog prvenstva. Moj cilj je u~e{}e na Oli-mpijskim igrama u Londonu. Za dva meseca uu Azerbejd`anu, bi}e odr`an kvalifikacioni tu-rnir. U~ini}u sve da predstavljam Srbiju na na-jve}oj sportskoj smotri - rekla je Milica.

Njen trener, ambiciozni Dragan Jovi}, zado-voljno je komentarisao:

- Milica je uradila veliki posao. Siguran samda njeno vreme tek dolazi.

Kajaka{i odu{evili u PoznanjuMirnovoda{i su sjajno startovali u novoj se-

zoni. Na prvom Svetskom kupu, odr`anom upoljskom gradu Poznanju, osvojene su tri bro-nzane medalje, od ~ega dve u olimpijskoj di-sciplini.

Odli~ja su osvojila dva dvoseda: Du{ko Sta-nojevi} i Dejan Paji} na k-2 1.000 sa vremenom3:38,72 minuta odnosno Ognjen Filipovi} iDragan Zori} u k-2 na 200 metara u vremenu

35,25 sekundi. Ista medalja u istoj disciplinipripala je sestrama Nikolini i Oliveri Moldovanu vremenu 42,12 sekundi.

- Fantasti~ni rezultati, bronze su velikoohrabrenje pred slede}a velika takmi~enja. Svisu sada stekli veliko samopouzdanje. Moramoda budemo oprezni da ne poletimo pre vreme-na jer prava isku{enja tek slede - rekao je sele-ktor Miroslav Rodi}. Trener sestara MoldovanDragan Plav{i} je dodao:

- Nismo jo{ u vrhunskoj formi. Ponosan samna devojke. Napravi}emo pravi raspored i op-timisti smo pred naredna takmi~enja.

Takmi~enja gde se vade vize za London suEP u Beogradu i SP u Segedinu. �

Sport Takmi~enjeAtletika Dijamant. liga i SP Daegu (27.8-4.9)Tenis Rolan Garos, US openBoks SP Baku (22.9-10.10)Rvanje SP Istanbul (13-18.9)Ko{arka EP Litvanija (31.8-18.9)Vaterpolo Svetska liga ili SP [angaj (16-31.7)Plivanje SP [angaj (16-31.7)Biciklizam SP Kopenhagen (19-25.9)Triatlon EP [panija (24-26. 6) ili SP Peking (10-11.9)Veslanje SP Bled (28.8-4.9)Odbojka Svetski kup Japan (4-18.11)Kajak kanu SP Segedin (18-21.8)Tekvondo Kup Baku (30.6-3.7)

Kvalifikaciona takmi~enja za OI

Kvote i norme za OIStrelja{tvo Disciplina1. Zorana Arunovi} vazdu{ni pi{tolj2. Andrija Zlati} vazdu{ni pi{tolj3. Damir Mikec vazdu{ni pi{tolj4. Nemanja Mirosavljev pu{ka5. Dimitrije Grgi} vazdu{ni pi{tolj6. Ivana Maksimovi} pu{ka7. Andrea Arsovi} pu{kaPlivanje1. Milorad ^avi} delfin 100 m2. Ivan Len|er delfin 100 mAtletika1. Nenad Filipovi} hodanje 50 km2. Vladimir Savanovi} hodanje 50 km3. Dragana Toma{evi} disk4. Asmir Kola{inac kugla5. Milan Jotanovi} kugla

B normaB normaB normaB normaB norma

A normaA norma

SVE BLI@I A NORMIAsmir Kola{inac

18 �Olimpijska revija maj 2011.

L I C I T A C I J A

Plamen pali Stiv Redgrejv?

Jedna od najve}ih nepoznanicagodinu dana pre po~etka Olimpijskihigara je i ko }e upaliti olimpijski plamenu Londonu. Pretpostavlja se da }e tobiti Stiv Redgrejv, legendarni vesla~,petostruki osvaja~ zlatnih olimpijskihmedalja za Veliku Britaniju u periodu od1984. do 2000. godine.

PO^AST ZA LEGENDUStiv Redgrejv

Baklju }evideti celaBritanija!

�Vladimir Tomkovi}

Organizatori Olimpijskih igaraobjavili su rutu kojom }e se kre-tati olimpijska baklja na putu kaLondonu, gde }e sti}i na dansve~anog otvaranja Igara 27. ju-la 2012. godine. Organizacioni

komitet Igara (LOCOG) precizirao je da }e ba-klja sti}i iz Gr~ke 18. maja idu}e godine, samo24 ~asa pre nego {to iz najzapadnijeg dela En-gleske, Kornvola, krene na 70-dnevno putova-nje du` ~itavog Ostrva.

Poznate su prve 74 lokacije koje obuhvataruta, ~ija }e ukupna du`ina biti 12.800 kilome-tara. Doma}ini ka`u da }e 95 odsto stanovni-{tva Ujedinjenog Kraljevstava videti plamen,po{to je mar{rutom planirano da bude „osve-tljen“ svaki region i sastavni deo Britanije([kotska, Vels, Severna Irska i Engleska), uklju-~uju}i i sva ostrva. Neki od najve}ih gradovakroz koje }e pro}i baklja su Bristol, Kardif, Li-verpul, Belfast, Glazgov, Aberdin, Njukasl, Ma-n~ester, [efild, Notingem, Oksford, Sautemp-ton i Dover.

- Olimpijski plamen }e obasjati sve krajevena{e zemlje i pokazati nas u najboljem svetlu- izjavio je predsednik LOCOG Sebastijan Kou.

Jo{ uvek se razmatra opcija da plamen stig-ne i do Dablina, glavnog grada Republike Ir-

ske, po{to postoji opravdana sumnjada bi tamo bio u velikoj opasnos-

ti od demonstranata i protiv-nika Kraljevstava.

Baklja, koju su kreiraliEdvard Barber i D`ej Ozger-bi iz isto~nog Londona, pu-tova}e 12 ~asova dnevno, anosi}e je 8.000 u~esnika{tafete, od kojih }e 7.200 bi-ti izabrani „iz naroda“ i jav-ne nominacije ve} su po~e-le.

Tokom turneje o plame-nu }e brinuti tim od 48 poli-cajaca, pripadnika Skotlandjarda, koji }e ga ~uvati dan i

no}. Bi}e tu i lekari spremnida pomognu usled bilo kakvih po-

vreda. Uvek }e 28 policajaca brinuti o plame-nu, ta~nije o bezbednosti rute kojom }e se no-silac kretati, a najmanje dvojica pripadnikaSkotland jarda uvek }e {etati, voziti bicikl ili tr-~ati uz nosioca. Interesantno je da }e polovinau~esnika {tafete biti uzrasta od 12 do 24 godi-ne. Interesantno je da je 1948. godine, kada suprethodni put odr`ane Igre u Londonu, bakljunosio anonimni student medicine sa Kembri-

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Majkaplaneba

Zadu`enje poli-cajaca bi}e davode ra~una i o„majci plame-na“, koja }e biti~uvana kao re-zerva za ponov-no paljenje ba-klje ukoliko onabude uga{enatokom svojeodiseje

�Olimpijska baklja u Ujedinjeno Kraljevstvo sti`e 18. maja 2012.

�Njen put do Londonapo~inje u Kornvolu, a traja}e 70 dana

�Nosi}e je 8.000 ljudistazom dugom 12.800 kilometara

�^uva}e je 48 pripadnika Skotland jarda

maj 2011. Olimpijska revija� 19

d`a D`on Mark.Zadu`enje policajaca bi}e da vode ra~una i

o „majci plamena“, koja }e biti ~uvana kao re-zerva za ponovno paljenje baklje ukoliko onabude uga{ena tokom svoje odiseje. Interesan-tno je da tih 28 ~uvara ne}e biti naoru`ano.

[ef tima koji }e voditi ra~una o baklji KlerD`onson rekla je da je dobila takvu po~astzbog svog ranga u struci, godina, ve{tine iiskustva. Ona je otkrila da su 664 policajca ko-nkurisala za taj posao, kao i da je proces sele-ktiranja trajao osam meseci! Oni }e imati po-sebnu ode}u, a za ~itavu operaciju obezbe|enje bud`et od 600 miliona funti!

Organizatori u Britaniji nadaju se da bakljana svom putu ne}e imati toliko pote{ko}a idemonstranata kao dok je pre tri godine pu-tovala ka Pekingu, ali je tada pored Kine obi-{la prakti~no i ~itav svet uklju~uju}i i MontEverest. �

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Maskote Olimpijskih i Paraolimpijskih igarau Londonu Venlok i Mandevil proslavili suprethodnog meseca prvi ro|endan! Iza sebeimaju izuzetno uspe{nu i napornu godinu, to-kom koje su posetili vi{e od 200 raznih doga-|aja u Ujedinjenom Kraljevstvu, a sama pro-

slava uprili~ena je tokom revijalnog me~a mla-dih talenata engleske stonoteniske asocijaci-je. Venlok i Mandevil ve} imaju preko 20.000fanova iz sveta na dru{tvenim mre`ama Fejs-buk i Tviter, a u prodaji je i nekoliko internetigrica sa maskotama kao glavnim likovima. �

Organizatori Zimskih olimpijskih igara u So-~iju 2014. proslavili su 16. maja {irom Rusijemali jubilej, po{to su tog datuma po~eli s od-brojavanjem poslednjih 1.000 dana do po~et-ka takmi~enja. Tom prilikom u gradu doma}i-nu otkriven je „omega“ sat za odbrojavanje

vremena do po~etka Igara. Ovakav sat prvi putje predstavljen na ZOI u Torinu 2006. i od ta-da je postao neizbe`an detalj za sve naredneIgre. Sve~ano otvaranje kojim }e biti obele`enpo~etak 22. zimskih Igara zakazano je za 7. fe-bruar 2014. godine. �

Vi{e od milion ljudi poslalo je organizatori-ma Olimpijskih igara zahtev za kupovinu ula-znica za finalnu trku na 100 metara, koja }e bi-ti centralni doga|aj atletskog programa. Svi bi`eleli da vide Juseina Bolta, koji }e bez sumnje

poku{ati da postavi novi svetski rekord, ali }estotine hiljada njih biti odbijeno. Naime, Oli-mpijski stadion prima „svega“ 80.000 gleda-laca, ali }e karte za samo pola tih mesta mo}ida se kupe u slobodnoj prodaji. �

Milion ljudi `eli da gleda Bolta

Venlok i Mandevil napunili jednu godinu

Manje od 1.000 dana do ZOI u So~iju

O R G A N I Z A T O R I N A M U K A M A

Stiv Redgrejv, najve}i britanski olimpijacSebastijan Kou, predsednik organizacionog komitetaKraljica Elizabeta DrugaPrinceza Ana, }erka Elizabete DrugeDejvid Kameron, premijer Velike BritanijeBoris D`onson, gradona~elnik LondonaDejvid Bekam, fudbaler

S R E ] A N R O \ E N D A N

KO SVE MO@E DA ZAPALI PLAMEN:

O D B R O J A V A N J E

20 �Olimpijska revija maj 2011.

Oduvek samnaklonjen Srbima�To {to ve} godinu dana `ivim u Srbiji smatram privilegijom � Za mene su va{ narod i sport neraskidivo povezani � Vojvo|anska banka godinamapoma`e akcije OKS, zajedno }emo biti i do Olimpijade u Londonu

Nacionalna banka Gr~ke, ve} je tre}iolimpijski ciklus uz olimpijce Srbije.Pretpostavljamo da se saradnja nasta-vlja na obostrano zadovoljstvo?

- Kao {to smo uvek isticali, mi sna`noverujemo u atletski duh iz kojeg mnogou~imo o postizanju cilja, timskom duhu idisciplini pri gra|enju sebe. Stoga }e ovasaradnja trajati sve dok nam na{e mogu}-nosti to dozvoljavaju.

��Dolazite iz zemlje u kojoj su ro|eneOlimpijske igre. Na koji na~in Vojvo-|anska banka, kao dru{tveno odgo-vorna kompanija, promovi{e dru{tve-ne vrednosti koje su ujedno i olimpij-ske vrednosti?

- Mi promovi{emo dru{tvene vrednosti

Marinos Vatis, predsednikIzvr{nog odbora Vojvo|an-ske banke, jednog od najve-rnijih sponzora Olimpijskogkomiteta Srbije, po~astvo-van je ~injenicom da mo`e

da pomogne srpskom sportu i srpskim oli-mpijcima. Gospodin Marinos, koji je po na-cionalnosti Grk, u intervjuu za majski brojOlimpijske revije isti~e da je oduvek bionaklonjen na{em narodu i dodaje da sesmatra privilegovanim {to `ivi u Srbiji.

Marinos izra`ava zadovoljstvo dosada-{njom saradnjom sa OKS i najavljuje da }ei u budu}nosti u~estvovati u zajedni~kimakcijama i projektima.

��Vojvo|anska banka, odnosno pre toga

IntervjuMarinos Vatis

P O R U K A S P O R T I S T I M A

Olimpijski duh, a ne novac

Ova 2011. je predolimpijska godina, od-nosno godina u kojoj }e sportisti imati pri-liku da se na brojnim takmi~enjima bore zaolimpijsku normu. Imate li neka o~ekivanjakako od sportista Srbije tako i od gr~kihsportista, i {ta biste im poru~ili uo~i nastu-pa na Olimpijskim igrama u Londonu 2012?

- Naravno, imam o~ekivanja prema mno-gim sportistima i timovima, mada porukaza njih u koju verujem jeste da treba da setakmi~e svom snagom i svim srcem i po-sve}eno{}u sportu koji su odabrali, fer i bezikakve komercijalizacije Olimpijskih igara,koja je ~esto mnoge sportiste umesto kasportskom duhu i fer takmi~enju okretalaka neprihvatljivim tehni~kim izvedbama.Drugim re~ima, idite tamo i dajte sve odsebe, i pre svega U@IVAJTE U TOME.

SPONZORSKI PUL

maj 2011. Olimpijska revija� 21

SPONZORSKI PUL

kroz nedvosmislenost na{ih akcija i kroz~vrstu veru u fer takmi~enje i potpunutransparentnost.

��Da li se bavite ili ste se bavili nekimsportom?

- More je jedna od mojih velikih `ivotnihljubavi. Pa tako poku{avam da se bavimsvim sportovima koji imaju veze sa mo-rem. U zimskim mesecima skijam.

��Kakvi su planovi Vojvo|anske bankeu smislu promocije partnerstva sa Oli-mpijskim komitetom u vremenu kojeje preostalo do po~etka Olimpijskihigara u Londonu 2012?

- Pristupanjem sponzorskom pulu jasnoje pokazana opredeljenost na{e banke dapodr`i aktivnosti Olimpijskog komiteta Sr-bije u ovom olimpijskom ciklusu. Kao {toje poznato, u~estvovali smo u nizu akcijakoje je organizovao Olimpijski komitet, ato }emo raditi i do po~etka Olimpijskih iga-ra u Londonu 2012. godine.

��U Srbiji `ivite i radite ve} nepunih go-dinu dana. Kakvi su va{i utisci o srp-skom narodu i kako vam se ~ini odnossrpskog naroda prema sportu?

- Bio sam uvek naklonjen Srbima. Takavstav je bio vi{e posledica op{teg ose}anja,

a manje li~nog iskustva. Sada, nakon sko-ro godinu dana provedenih u ovoj prelepojzemlji, ono {to mogu da ka`em sa potpu-

nim uverenjem jeste da se smatram privi-legovanim {to mi je pru`ena prilika da `i-vim u ovoj zemlji. Ne mogu da zamislim sr-pski narod odvojeno od sporta. Verujem daSrbi i sport ~ine jedno.

��Da li pose}ujete sportske priredbe?Koji sport volite da pratite?

- U`ivam da gledam fudbalske utakmicei teniske turnire. Mo`da izbegavam dapriznam sam sebi da je ko{arka definitiv-no najspektakularniji sport za gledanje, ve-rovatno jer ne mogu da podnesem stres ko-ji postoji u svakoj sekundi utakmice.

��U Srbiji je sport bez sumnje jedan odnajvrednijih proizvoda. Kako vi vidi-te ulaganje u sport, odnosno u vrhun-ski sport?

- [teta {to u Srbiji nema dovoljno sred-stava za finansiranje timskih sportova.Upotrebio sam tu re~ jer su kvalitetni spo-rtisti bogatstvo ove zemlja, a oni su u po-re|enju sa sportistima iz drugih zemalja li-{eni sredstava koja su im potrebna kako bipromovisali sebe i sportove kojima se ba-ve. Smatram da je neophodno da se kolikogod je to mogu}e sredstva ula`u u sport,jer }e s obzirom na visok kvalitet i posve-}enost bez svake sumnje povrat ulo`enogbiti veliki. ��

S E D A M G O D I N A V E R N O S T I

Od Atine do Londona

Vojvo|anska banka, odnosno Nacionalnabanka Gr~ke, nalazi se u sponzorskom puluOlimpijskog saveza Srbije jo{ od Olimpijadeu Atini 2004. godine. Uz na{ olimpijski timbili su i u Pekingu pre tri godine, a sada sa„orlovima“ kora~aju ka Londonu 2012. go-dine. Vojvo|anska banka je ovoga puta ~la-nica sponzorskog pula Olimpijskog komite-ta na du`i period. U OKS ka`u da je sarad-nja nastavljena uz obostrano zadovoljstvou cilju postizanja {to boljih rezultata.

VOJVO\ANSKA BANKA

UVEK UZ OKS Vatos Marinis, predsednikIzvr{nog odbora Vojvo|anske banke

22 �Olimpijska revija maj 2011.

po kojoj francuska vlada nije mogla da im ga-rantuje bezbednost. Irska se prvi put pojavilapod zastavom nezavisne dr`ave, a Kina se po-vukla sa Igara jer MOK nije isklju~io Japan, ko-ji je napao Kinu u prethodnom ratu.

U Parizu je prvi put izgra|eno olimpijskoselo i to po De Kubertenovoj zamisli. Selo su~inile drvene ku}ice pored Olimpijskog sta-

I S T O R I J A O L I M P I J S K I H I G A R A

gradu. Takmi~ilo se u 17 sportova, 126 disci-plina, uz u~e{}e 3 092 sportista, od kojih 2.956mu{karaca i 136 `ena iz 44 zemlje. Na ovimIgrama u~estvovale su Austrija, Ma|arska,Bugarska i Turska, koje su pora`ene u Dru-gom svetskom ratu. Nema~ka ni ovoga putanije bila zemlja u~esnica, a za to postoje raznepretpostavke, od kojih je najverovatnija ona

�Marija Stoji}

Osme letnje olimpijske igre odr-`ane su od 4. maja do 27. jula1924. Drugi put Igre su odr`aneu glavnom gradu Francuske i tosu bile poslednje OI pod pred-sedni{tvom Pjera de Kubertena

na ~elu MOK-a. Igre je otvorio predsednik Fra-ncuske Gaston Dumer`, premijerno promovi-{u}i moto „Br`e, vi{e, ja~e“ (Citius, altius, fo-rtius), koji je postao olimpijska maksima. Istegodine je drugi francuski grad [amoni bio do-ma}in prvih Zimskih olimpijskih igara, koje suod tada, pa sve do 1992. godine, odr`avane uistoj godini kada i Letnje OI.

Ove igre imale su sve~ani karakter, jer seslavila tridesetogodi{njica modernih olimpi-jskih igara, zbog ~ega je i prihva}ena Kuberte-nova `elja da se igre ponovo odr`e u ovom

Tarzan u Parizu�D`oni Vajsmiler, najpoznatijifilmski Tarzan, bio je jedna od najve}ih zvezda Osmih olimpijskih igara u Parizu 1924. godine �Leon [tukeljosvojio prve medalje za na{u zemlju u istoriji igara

OSVOJIO TRI ZLATA D`oni Vajsmiler LEGENDA Leon [tuker

OLIMPIJSKA ^ITANKA

diona, tako da su sportisti bili sme{teni bli-zu borili{ta. Sve do tada, praksa je bila dasportisti iznajmljuju prostor za sme{taj, {toje bilo veoma skupo, a u~esnici su bili razli-~ito udaljeni od borili{ta.

Prvi put na sve~anom zatvaranju Igara po-javile su se zastave MOK, zemlje doma}ina izemlje doma}ina narednih Igara i to je ostalonepromenjeno do danas. Od posebnosti naovim Igrama treba ista}i da je kao deonica ma-ratonske trke odabrana distanca 42 km i 195m, ista ona koja se tr~ala na Igrama u Londo-nu 1908, a od Igara u Parizu postaje standard-na du`ina svih maratona. Atleti~ari iz Finskeponovo su zablistali, a naro~ito Pavo Nurmi,osvojiv{i ~etiri zlatne medalje, koje ga ~ine jed-nim od najve}ih sportista svih vremena. Zamanje od jednog sata, ta~nije za 55 minuta, tr-~ao je dve discipline, na 1.500 i 5.000 metara i

u obe pobedio postaviv{i noverekorde. Dva dana kasnije po-bedio je u trci na 10 kilometa-ra i bio ~lan timova koji su po-bedili u {tafeti na 3.000 meta-ra i krosu na 10.000 metara.Zbog toga je ta sjajna generaci-ja trka~a kasnije bila poznatapod nazivom „lete}i Finci“.

Finci su osvojili i 16 meda-lja u rvanju, i to 4 zlatne, 7srebrnih i 5 bronzanih.

Jedan od najzapa`enijihsportista Igara u Parizu bio jeD`oni Vajsmiler, osvojiv{i tri

zlatne medalje u plivanju i bronzu kao ~lanvaterpolo tima. Zahvaljuju}i svom izgledu isportskom uspehu, kasnije je postao jedanod najpoznatijih svetskih filmskih glumaca,igraju}i ~uvenog Tarzana.

Pod vo|stvom majora Svetomira \uki}a,u Pariz je otputovala jugoslovenska ekipa,koju je ~inilo 37 sportista i to 5 atleti~ara, 4bicikliste, 8 gimnasti~ara, jedan iz konji~kogsporta, 6 pliva~a, 2 rva~a i 11 fudbalera.

Malo je nedostajalo da na Igre ne otputujunajbolji. Naime, Miroslav Ambro`i~, vodnikjugoslovenskih „sokola“, {to bi odgovaralodana{njem saveznom treneru ili selektoru,bio je protivnik odlaska gimnasti~ara na „ta-ko lo{e takmi~enje kao {to su olimpijske igre“,koje uz to, iziskuju i velike tro{kove. Na sre-}u, nadglasan je i na{a zemlja po prvi put uzi-ma olimpijske medalje, zahvaljuju}i na{em

BROJKE

Jugoslavija u Parizu37 SPORTISTA7 SPORTOVA5 ATLETI^ARA4 BICIKLISTE8 GIMNASTI^ARA1 KONJI^KI SPORT6 PLIVA^A2 RVA^A11 FUDBALERA

maj 2011. Olimpijska revija� 23

K U R I O Z I T E T

Vajari u na{em timu

Jugoslavija je uz 38 sportista imala i~etvoricu vajara, koji su u~estvovali naolimpijskom konkursu u vajarstvu, me-|utim, ostalo je nepoznato da li su onibili prisutni, ili su ih predstavljala nji-hova dela.

Tada su na Igrama dodeljivane i oli-mpijske medalje za najbolje radove izoblasti literature, slikarstva, vajarstva iarhitekture. U umetni~kim disciplinamaodre|ivan je redosled za osvaja~e me-dalja, dok su ostali delili od 5. do 70.mesta.

Nikola Grbi}iz Sombora,rva~ gr~ko-ri-mskim sti-lom, u sred-njoj kategori-ji podelio jepeto mesto ukonkurenciji27 takmi~araiz 19 zemalja

najboljem gimnasti~aru Leonu [tukelju, kojije osvojio dve zlatne medalje, u vi{eboju i navratilu. Dve godine ranije, na Svetskom prve-nstvu je osvojio 3 zlatne i jednu srebrnu, zbog~ega je i va`io za velikog favorita na OI.

Leon je samo desetak dana pre odlaska naIgre povredio prste, zbog ~ega je hteo da odu-stane od u~estvovanja. Na sre}u, rukovodstvoga je nagovorilo na polazak. Kasnije je pri~aoda je imao nesnosne bolove, ali je izdr`ao iosvojio dva prva mesta, a ~etvrta mesta u ve-`bi na krugovima i u preskoku. Francuska {ta-

mpa je pisala da su sudije o{tetile na{eg gim-nasti~ara i da je trebalo da pobedi na krugovi-ma, a u preskoku je trebalo da bude drugopla-sirani. Na{i rukovodioci i sam Leon su nakonpovratka pri~ali da su im se ~elnici Me|una-rodne gimnasti~ke federacije izvinjavali.

Ostali jugoslovenski reprezentativci nisubili ovako uspe{ni, a najbolji plasman imaoje Nikola Grbi} iz Sombora, rva~ gr~ko-rim-skim stilom, koji je u srednjoj kategoriji po-delio peto mesto u konkurenciji 27 takmi~a-ra iz 19 zemalja. �