APRIL 2011. � Broj 24

INTERVJU

Zlati}REVOLUCIONARNO

ZOI 2014.

I `ene }eskakati u So~iju

DR@AVA I SPORT

Prvi put

OKS uZakonu o sportu

Ivana Maksimovi}, Milorad ^avi} i Ivan Len|erobezbedili vize za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine

Strelci i pliva~iputuju u London

Sanjamolimpijskozlato

USPEH Ivana Maksimovi}

Press

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni

urednik svih izdanja

\oko Kesi}

Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi}

Saradnici Marija Stoji} i Ksenija Maodu{

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

[tampa PPG {tamparija

U{li smo u predolimpijsku godinu ukojoj su za na{e sportiste krenula pr-va kvalifikaciona takmi~enja, a u

predstoje}em periodu }e ih biti sve vi{e. Ova godinaje za sve nas posebno va`na jer bi u 2011. trebalo dadobijemo najve}i broj kvalifikovanih sportista za Igreu Londonu 2012. U tom smislu, pred nama je mnogorada, prvenstveno na ostvarivanju ovog cilja.

U proteklih mesec-dva, strelci su na Svetskom ku-pu u Sidneju imali {est finala, a iz Koreje su donelitri medalje i dve nove kvote za Olimpijske igre.

Andrija Zlati} je osvojio zlatnu medalju u discipli-ni vazdu{ni pi{tolj, Nemanja Mirosavljev srebro u di-sciplini malokalibarska pu{ka trostav, a Ivana Mak-simovi} bronzu vazdu{nom pu{kom. Ona je ujednoispunila kvotu za Olimpijske igre. Dimitrije Grgi} jebio osmi u disciplini vazdu{ni pi{tolj, ali je i on ispu-nio kvotu. Strelci ve} u maju imaju slede}i Svetskikup, u Americi, tako da se iskreno nadam da }e nasmo`da obradovati jo{ po nekom „upucanom“ kvo-tom.

Milorad ^avi} i Ivan Len|er su ve} na startu kvali-fikacionog perioda isplivali „A“ norme, tako da ve}imamo i dva pliva~a za London.

Kvalifikacioni period za atleti~are, odnosno za ma-ratonce i hoda~e krenuo je 1. januara, a od 1. majakre}e i za ostale discipline. Atletska me|unarodnafederacija objavila je potrebna vremena za Olimpij-ske igre, prema kojima je hoda~ Nenad Filipovi} br-`i od B norme na 50 km.

O~ekujemo finale Svetske lige za vaterpoliste u Fi-renci. Teniseri, d`udisti skupljaju bodove... Polakose zahuktava!

Ulo`ili smo mnogo energije i rada u godini koja jeza nama i koja nije bila laka za sport, kao ni za drugedru{tvene segmente, ali smo obezbedili vrhunskeuslove za pripreme, takmi~enje i rad srpskih sporti-sta. Verujem da smo u tome uspeli, pre svega zahva-ljuju}i velikom broju partnera uklju~enih u realiza-ciju svih aktivnosti i svakako pozitivnoj energiji i en-tuzijazmu koje smo uneli u svaki projekat koji smo

zapo~eli.

Rezultati na{ih sportista u 2009. i 2010. godini bi-li su osnov za pravljenje programa i kategorizacijeOKS-a, a pra}enjem rezultata do{li smo do liste u~e-snika na{eg programa za 2011.

Usvojili smo „Olimpijsku kategorizaciju“, kojomse bli`e odre|uju kriterijumi za razvrstavanje rezul-tata pojedinaca i timova Srbije nakon kvalifikacionihtakmi~enja. Na taj na~in program je upotpunjen ipreciznije su definisani parametri mogu}nosti u~e-{}a sportista u ovom programu OKS. Sportisti kojitrenutno u~estvuju u programu OKS, mogli bi da na-stupe u ~ak 80 disciplina programa Olimpijskih iga-ra u Londonu.

Kategorizacija rezultata sportista Srbije nastavi}eda se primenjuje i u toku ove godine uz konstantnounapre|ivanje i pra}enje rezultata svih sportista, ka-ko onih koji se ve} nalaze u programu, tako i onih ko-ji tek imaju potencijal da se uklju~e u program.

U ovom trenutku 79 individualnih sportista nala-ze se u programu, a sve akcije u okviru ovog progra-ma u ovoj godini ima}e cilj da se ovaj broj znatnouve}a, {to }e onda zna~iti da Srbija ima potencijal daima veoma brojnu i uspe{nu misiju u Londonu.

U ovoj predolimpijskoj godini dr`ava je u punojmeri prepoznala kvalitet, ali i potrebe programa OKS,tako da smo uz dodatnu podr{ku na{ih sponzora ipartnera obezbedili dovoljna sredstva za realizacijuprograma olimpijskih priprema „London 2012“.Ovom projektu priklju~ili su se i gradovi Beograd,Smederevo, [abac, Novi Pazar i Vlada AP Vojvodine,koji }e sportistima sa svojih op{tina, a koji se nalazeu kategorizaciji OKS, davati stipendije sve do Olim-pijskih igara. Radimo na tome da se i druge lokalnesamouprave priklju~e ovom projektu.

Na po~etku ovog Olimpijskog ciklusa izazovi su bi-li veliki, i{li smo korak po korak i sada je pred namajo{ jedan, ujedno i najva`niji izazov, a to je uspe{nou~e{}e na OI u Londonu na 100. go-di{njicu od prvog u~e{}a Srbije naIgrama u Stokholmu 1912. godine.

nedelja

Ulo`ili smo mnogoenergije i rada ugodini koja je zanama i koja nijebila laka za sport,kao ni za drugedru{tvene seg-mente, ali smoobezbedili vrhun-ske uslove za pri-preme, takmi~e-nje i rad srpskihsportista. Veru-jem da smo u tomeuspeli, pre svegazahvaljuju}i veli-kom broju partne-ra uklju~enih urealizaciju svihaktivnosti i svaka-ko pozitivnoj ene-rgiji i entuzijazmukoje smo uneli usvaki projekat ko-ji smo zapo~eli

U ovom trenutku79 individualnihsportista nalazi seu programu kate-gorizacije OKS, asve akcije u okvi-ru ovog programa}e u ovoj godiniimati cilj da seovaj broj znatnouve}a, {to }e ondazna~iti da Srbijaima potencijal daima veoma brojnui uspe{nu misiju uLondonu

Veliki potencijal za uspe{nu misiju u Londonu

4 �Olimpijska revija 2011. april

INTERVJU

� Dragutin Stojmenovi}

Srpski strelac Andrija Zlati} ka`eda mu je ova godina po~ela odli-~no, jer je posle srebrne meda-lje na Evropskom prvenstvu uBre{i do{ao i do zlatnog odli~jana Svetskom kupu u Koreji. Zla-

ti} veruje da }e nastaviti sa dobrim rezul-tatima, a sve u cilju pripreme za Olimpij-ske igre za koje je jo{ pro{le godine ispunionormu.

U intervjuu za Olimpijsku reviju Zlati}otkriva da ima {anse da na Igrama u Lon-donu osvoji medalju, ali dodaje da ne `elida se time optere}uje prerano, jer ima jo{dosta turnira i takmi~enja do tada.

Olimpijskamedalja je

IntervjuAndrija Zlati}

asan,Jedino mi nedostaje odli~jesa Igara, ali ne `elim o tomeda pri~am da ne bih sebistvarao nepotreban pritisak

L I ^ N A K A R T A

Andrija Zlati}

� Ro|en: 1978 u U`icu

� Klub: „Aleksa Dejovi}“

� Uspesi, individualno:dva srebra sa SP, zlato i srebro sa EP, zlatno i srebro sa Svetskog kupa

� Ekipno: Bronza u malokalibarskom pi{tolju

� Nagrade: Dobitnik „Majske nagrade“ za 2010. godinu

jo{ dosta turnira i takmi~enja do tada.��Godina je po~ela jako dobro za vas, ka-

ko ste zadovoljni dosada{njim uspesi-ma?

- Veoma sam zadovoljan, jer posle srebr-ne medalje u vazdu{nom pi{tolju na EP uBre{i, osvojio sam i zlato na Svetskom ku-pu u Koreji, {to je moja prva medalja naovim takmi~enjima. Sve sam ne{to bio pla-siran od ~etvrtog do osmog mesta, uglav-nom peti ili {esti, ali bilo je vreme da „upu-cam“ i medalju, i to onu najsjajniju. Osimtoga, bilo je jo{ dosta dobrih turnira na ko-jima sam imao dobre rezultate ove godine,tako da sam zadovoljan kako mi ide.

�� Ipak, plasman na Olimpijske igre jenajva`nija stvar?

- Sla`em se, osvajanjem zlata u Koreji sa-mo sam potvrdio tu olimpijsku vizu kojusam izvadio pro{le godine, kada sam zau-zeo ~etvrto mesto na Svetskom prvenstvu,ali u malokalibarskom pi{tolju. Ovoga pu-ta plasman je ostvaren i za vazdu{ni pi{to-lj, pa }u u dogovoru sa selektorom videti ukojoj disciplini da nastupam, jer osim me-ne i Damira Mikeca, normu je ostvario i Di-mitrije Grgi} u vazdu{nom pi{tolju. A po-{to ne mo`emo sva trojica da pucamo u tojdisciplini, mora}emo da se podelimo.

��Dobri rezultati najavljuju i da bistemogli do medalje u Londonu?

- To je jedino odli~je koje mi nedostaje,ali rano je jo{ da se pri~a o tome, jer ne `e-

INTERVJU

N A S T A V A K I N T E R V J U A N A S T R A N I 6 �

april 2011. Olimpijska revija� 5

Andrija Zlati} ima u ka-rijeri sa svetskih {ampio-nata dva seniorska sre-bra. U Lahtiju 2002. pos-tao je seniorski vice{am-pion sveta vazdu{nim pi-{toljem i izborio se time zaolimpijsku vizu u Atini2004. godine. Pro-{le godine na SPu Minhenuosvojio je va-zdu{nim pi-{toljem, ta-ko|e, srebr-nu medalju ikvalifikovaose za Olim-pijske igre u

Londonu 2012. Osvojio je i dvaevropska seniorska trofeja. Pr-vu, i to zlatnu medalju, osvojioje 2009. na E[ u Pragu, a dru-gu, srebrnu, ove godine na Bre-{i. Godine 1998. stekao je sve-tsku juniorsku titulu MK pi{to-

ljem iz Barselone, a te godineje bio dvostruki evropski

juniorski {ampion uTalinu (vazdu{ni) i

K o p e n h a g e n u(MK pi{tolj). Go-dinu dana pretoga osvojio jeu Sofiji junior-sko evropskosrebro MK pi-{toljem.

Uspe{na karijera

ali se ne optere}ujem

Bilo bi glupo da se `alim, ali nedostajunam objekti za trening

optere}ujemali se ne ,

INTERVJU

lim da se optere}ujem i da stvaram nepo-treban pritisak.

��Ali, strelci su uvek bili uspe{ni naIgrana i donosili su medalje?

- Dobro, to je ta~no, imam i ja {anse i tovelike, mo`da najve}e u ekipi, ali ima jo{dosta do Igara i zato ne bih puno da pri-~am. Ja se ionako vodim u kategorizacijiOlimpijskog komiteta Srbije kao kandidatza medalju, {to dodatno obavezuje, madabih vi{e voleo da nastupam kao autsajder.

��Kako ste zadovoljni uslovima u koji-ma trenirate?

- Bilo bi glupo da se `alim, ali nedostajunam objekti za trening, dok su ostali uslo-vi za takmi~enja i pripreme maksimalnimogu}i. Ministarstvo i Olimpijski komitetdosta ula`u u na{ sport i omogu}avaju namda imamo odli~ne uslove za pripreme i zasama takmi~enja.

�� Imate priliku da trenirate u rodnomgradu, koliko vam to zna~i?

- Ja sam ponosni U`i~anin, i to bih voleoda istaknem. Treniram u svom gradu u klu-bu „Aleksa Dejovi}“ i mislim da uspe{nisportisti mogu da do|u i iz manjih sredina,a ne samo iz velikih gradova kao {to je Beo-grad. Imam solidne uslove za trening u di-sciplini pi{tolj sa malim kalibrom, ali za va-zdu{ni pi{tolj uslovi su odli~ni. Op{tinanam mnogo poma`e i obezbe|uje sredstva

za pripreme i takmi~enja.

��A, {ta mislite, da li na{i strelci ostva-ruju dobre rezultate ba{ zbog toga {tonemaju pritisak na takmi~enjima kaodrugi strelci koji od svojih zemaljaimaju najbolje mogu}e uslove pa se

medalja podrazumeva?- Ne sla`em se sa tim, voleo bih ja da mi

imamo jo{ bolje uslove nego sada, pa bistevideli {ta bismo uradili. Sigurno ne bismoimali lo{ije rezultate nego sada.

��Koliko puta dnevno jedan strelac mo-ra da trenira da bi bio uspe{an?

- Kada imamo svetske kupove i svetskaprvenstva ili pripreme za velika takmi~e-nja onda treniramo dva puta dnevno podva do tri sata, a kada su samo evropskaprvenstva, onda jednom dnevno tri sata.Ja samo tri sata radim pucanje, ali se dos-ta vremena potro{i na pripremu opreme ikoncentraciju.

��A fizi~ka priprema?- Meni stvarno nije potrebna, ali znam

neke strelce koji imaju fizi~ke pripreme.

�� Imate li neki omiljeni sport osim stre-lja{tva?

- Nemam, pratim sve sportove, a naro~i-to one u kojima su na{i sportisti jako uspe-{ni. Tako da navijam za njih, ali nemamomiljenog sportistu.

��Koliko je strelja{tvo kao sport zani-mljivo za decu i da li ima polaznika?

- Kod nas u klubu ima dosta dece koja sebave ovim sportom, ali problem je {to kadnapreduju i kada do|u do nivoa da moguda se takmi~e, oni to napuste i odu na stu-dije. Jednostavno, ne dr`i ih vi{e taj entu-zijazam. ��

6 �Olimpijska revija 2011. april

Od strelja{tva mo`e da se `ivi u Srbiji

��Mo`e li da se `ivi od strelja{tva uSrbiji?

- Mo`e u svakoj zemlji, ako si uspe-{an u tome i ako si u vrhu, pa tako i uSrbiji. Zahvaljuju}i OKS-u koji nam jeobezbedio sve uslove.

Da li ste razmi{ljali {ta posle karije-re, da li vas privla~i trenerski posao?

- Ne, dosta je naporan i zahtevan jertrener kod nas nije samo trener, ve}sekretar kluba i ~ovek koji se brine za~itavu organizaciju takmi~enja, prevo-za svega.

�� Imate li vremena, i koliko, za ne-ke druge stvari, za studiranje ilineki hobi?

- Za sada se bavim samo strelja-{tvom, ne studiram jer sam totalnoposve}en ovome.

P O L I G R A F

N A S T A V A K I N T E R V J U A S A S T R A N E 5 �

april 2011. Olimpijska revija� 7

TEMA BROJA

Olimpijski komitet

� Miki Bo`ovi}

Buka koja se digla u vezi sa timkako nedavno usvojeni Zakono sportu reguli{e status najve-}ih fudbalskih klubova i njiho-vih stadiona skoro da je potpu-no bacila u senku sve ostale

norme najvi{eg pravnog akta u srpskomsportu.

Zakon o sportu Republike Srbije tako po-red goru}ih problema koji se ti~u privati-

zacije Zvezde i Partizana izme|u ostalogpo prvi put u novijoj istoriji defini{e i sta-tus Olimpijskog komiteta Srbije.

Ova organizacija je sad po zakonu oba-vezna da daje mi{ljenje o finansiranjugranskih saveza i njihovih programa iz re-publi~kog bud`eta, zatim da ima svoj stavo organizaciji me|unarodnih sportskih ma-nifestacija u na{oj zemlji, kao i da aktivnou~estvuje u kategorizaciji i rangiranju spo-rtista i trenera...

Dragan Atanasov, pomo}nik ministra za

sport, ka`e da je status Olimpijskog komi-teta do sada bio regulisan saveznim zako-nom biv{e dr`avne zajednice Srbije i CrnaGore.

- Zbog toga se OKS nije nalazio u Zakonuo sportu iz 1996. godine. Uloga Olimpijskogkomiteta Srbije sada je jasno definisana. Sajedne strane aktivno u~estvuje u unapre-|enju sistema sporta, a sa druge kontroli-{e njegovo funkcionisanje - nagla{ava Ata-

Zakonu o sportuprvi put u

� Zakon o sportu prvi put u novijoj istoriji defini{e i status Olimpijskog komiteta Srbije � OKS sada aktivno u~estvuje u

unapre|enju sistema sporta i kontroli{e njegovo funkcionisanje

N E S A V R [ E N D O K U M E N T

Divac: Praksa ispravljanedostatke Zakona

Pre i nakon izglasavanja zakona moglose ~uti mnogo o{trih kritika na njegovsadr`aj. Neke su i{le dotle da se radi oaktu koji je u koliziji sa Ustavom Repu-blike Srbije. Vlade Divac tako|e misli dase ne radi o savr{enom dokumentu, alinagla{ava da postoji mogu}nost da senedostaci koriguju.

- Bili smo veoma aktivni u procesu na-stajanja ovog zakona, dava-

njem predloga i sugestija,pre svega vezanim za una-pre|enje sistema sporta una{oj zemlji. Ovakav zakon

sigurno ima svoje nedostatke,na koje je OKS ukazivao u izra-

di, ali u svakom slu~aju,stvar se ovde ne zavr-{ava, sada je na namada te nedostatke pre-vazi|emo kvalitetnimre{enjima u praksi -smatra Vlade Divac.

N A S T A V A K N A S T R A N I 8 �

8 �Olimpijska revija april 2011.

TEMA BROJA

nasov.Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

Vlade Divac isti~e zadovoljstvo ~injenicom{to je institucija kojom rukovodi dobilaovakav status.

- Sigurno je da je dobro {to smo dobilinovi zakon o sportu, kojim jeOKS po prvi put prepoznat kaoinstitucija nadle`na za vrhun-ski sport u Srbiji. Novim zako-nom Olimpijskom komitetuSrbije su poverene nadle-`nosti koje se odnose napra}enje, unapre|enje irazvoj vrhunskog olim-pijskog sporta - ka`e Di-vac.

On, me|utim, nagla-{ava da Olimpijskomkomitet predstojiunutra{nja reorgani-zacija kako bi odgo-vorio zahtevima ko-je zakon postavlja predOKS.

- S obzirom na to dasmo sada i formalno-pravno prepoznati kaovode}a organizacija vrhu-

nskog sporta u Sr-biji, u tom smislu

nas u ovoj godinio~ekuju prilago|ava-nje i unutra{nje reor-

ganizovanje kako bi-smo mogli na kvalitetan

na~in da podr`imo ono {tose od nas sada o~ekuje - po-

ru~uje prvi ~ovek srpskogolimpijskog komiteta.Dragan Atanasov navodi kon-

kretne poslove Olimpijskogkomiteta koji proisti~u iz

odredaba novog zakona.- OKS treba da usposta-

vi Arbitra`ni sud za olim-

pijske sportove, izradi godi{nje programenacionalnih granskih saveza iz porodiceolimpijskih sportova. Sa Sportskim save-zom Srbije i Republi~kim zavodom za spo-rt treba da odlu~uje o raspodeli bud`etskihsredstava za godi{nje programe nacional-

^lan 105�Olimpijski komitet Srbije jeste organizacijau oblasti sporta obrazovana u skladu s Olimpi-jskom poveljom i priznata od strane Me|una-rodnog olimpijskog komiteta.

�Olimpijski komitet Srbije obavlja poslove ko-jima se obezbe|uju uslovi za: pra}enje, razvoji unapre|enje vrhunskog sporta i sistema vr-hunskog sporta u olimpijskim sportovima, or-ganizaciju i odr`avanje me|unarodnih sport-skih takmi~enja koja su u nadle`nosti Me|u-narodnog olimpijskog komiteta, ostvarivanjeme|udr`avne i me|unarodne sportske sarad-nje i realizaciju programa i projekata iz oveoblasti koji su od op{teg interesa za Republi-ku Srbiju, kao i druge poslove u skladu sa ovimzakonom, a posebno:

- re{ava arbitra`ne sporove za olimpijske iparaolimpijske sportove;

- u~estvuje u radu upravnog odbora Repu-

Kako Zakon o sportu r

T E M E L J J E N A L J U D I M A

Vi{acki: Zakon bitan, ali nije dovoljan

Generalni sekretar OKS \or|e Vi{ackisla`e se Divcem da je od izuzetnog zna~a-ja na~in na koji zakon tretira Olimpijski ko-mitet. On dodaje da sam po sebi zakon ni-je dovoljan.

- Izuzetno je va`no da smo dobili novi za-kon o sportu, koji po prvi put prepo-

znaje Olimpijski komitet kao jedanod stubova u sistemu sporta Sr-bije i kao organizaciju koja zastu-pa interese olimpijskih sportova.

Svi znamo da sam po sebi za-kon ne}e biti dovoljan,jer se budu}nost sportau Srbiji temelji na ljudi-

ma koji se njime bavei koji rade u sportu -ka`e Vi{acki.

N A S T A V A K S A S T R A N E 7 �

april 2011. Olimpijska revija� 9

TEMA BROJA

nih granskih saveza i tako dalje. Dakle,ima}e veoma odgovornu ulogu upravljanjasistemom olimpijskih sportova, a i mogu-}nost unapre|enja samog sistema, {to jeveoma va`no. Moram da pomenem da Mi-nistarstvo omladine i sporta ima izuzetno

dobru saradnju sa Olimpijskim komitetom.Sastanke sa gospodinom Divcem ministarima gotovo na nedeljnoj bazi, kao i sa go-spodinom [o{tarom, {to je veoma bitno zakoordinaciju zajedni~kih aktivnosti OKS-ai SSS-a - rekao je Atanasov. �

Va`nije odredbeZakona o sportuSkup{tina Srbije usvojila je 31. mar-

ta ove godine dugo o~ekivani Zakono sportu koji utvr|uje da privatizova-ni sportski objekti ne mogu da budusru{eni ili izme{teni, kao i to da pos-tupak privatizacije u sportu ne mo`eda pokrene zainteresovani kupac.Objekti koji se proglase za objekte odnacionalnog zna~aja ne mogu biti iz-me{teni ili sru{eni niti mogu prome-niti namenu, precizirano je zakonom.

Amandmanom Socijalisti~ke parti-je Srbije (SPS), koji je parlamentusvojio, utvr|eno je da postupak pri-vatizacije mo`e biti pokrenut inicija-tivom ministarstva nadle`nog za po-slove privatizacije uz saglasnost Vla-de, a ne inicijativom zainteresovanihkupaca.

Utvr|eno je da se promena name-ne sportskog objekta mo`e odobritiako je na odgovaraju}i na~in u dru-gom sportskom objektu obezbe|enoobavljanje sportskih aktivnosti kojesu se do tada obavljale u sportskomobjektu kome se menja namena. Tore{enje je precizirano amandmanomSPS-a.

Zakon defini{e piramidalne struk-ture sporta, kako na dr`avnom tako inevladinom nivou, i stvara osnovuza dono{enje i implementaciju dugo-ro~ne Strategije razvoja sporta, a de-fini{e ulogu i zna~aj Sportskog save-za Srbije.

Cilj zakona je i afirmacija autono-mije sportskih saveza, unapre|enjestru~nog rada, kao i stvaranja uslovaza pove}avanje bavljenja sportomsvih uzrasnih kategorija.

Zakon podr`ava i podsti~e bavlje-nje vrhunskim sportom, unapre|ujezdravstvenu za{titu sportista i defi-ni{e njihova osnovna prava i obave-ze, a obezbe|uje planiranje i izgrad-nju potrebnih sportskih objekata i{titi njihovu namenu.

Cilj zakona je, tako|e, da razvije iunapredi {kolski sport, a da formira-njem Nacionalnog saveta spre~i nasi-lje, nedoli~no pona{anje i negativnepojave u sportu.

Zakon defini{e i uslove za organi-zovanje sportskih takmi~enja, decen-tralizuje pojedine dr`avne funkcije uoblasti sporta i vr{i nadzor.

F A K T I

bli~kog zavoda;- u svoje ime predla`e godi{nje i posebne

programe kojima se ostvaruje op{ti interes uoblasti sporta i prikuplja od svojih stalnih ~la-nova (nacionalnih granskih sportskih savezaolimpijskih sportova) i u njihovo ime predla-`e godi{nje i posebne programe kojima seostvaruje op{ti interes u oblasti sporta;

- u~estvuje u radu stru~nih komisija koje vr-{e evaluaciju programa koji se finansiraju uskladu s ovim zakonom;

- daje mi{ljenje na akt ministra kojim seutvr|uju nacionalni granski sportski savezi ~i-ji se programi finansiraju iz bud`eta Republi-ke Srbije, sportske grane i sportski objekti odzna~aja za Republiku Srbiju;

- u~estvuju u radu komisije za pripremu ka-tegorizacije sportova, sportista i sportskih stru-~njaka i vr{e rangiranje;

- daje mi{ljenje u vezi s kandidaturom za or-ganizaciju velikih me|unarodnih sportskih ta-kmi~enja na teritoriji Republike Srbije za oli-mpijske sportove.

�Olimpijski komitet Srbije svoje aktivnostiobavlja u skladu sa na~elima olimpijskog po-kreta i Olimpijskom poveljom Me|unarodnogolimpijskog komiteta.�Na osnivanje, upis u registar i obavljanje spo-rtskih aktivnosti i sportskih delatnosti, kao ina druga pitanja u vezi s radom i programimaOlimpijskog komiteta Srbije, shodno se prime-njuju odredbe ovog zakona koje se odnose nanacionalne granske sportske saveze, ako ovimzakonom nije druga~ije odre|eno.

�Odredbe st. 1-4 ovog ~lana shodno se prime-njuju i na paraolimpijski komitet Srbije.

�Re~i „olimpijski“ i „olimpijada“, samostal-no ili u me|usobnoj vezi, kao i odgovaraju}ere~i ili grupe re~i u stranom jeziku, mogu bitikori{}ene u nazivu, odnosno poslovnom ime-nu neke organizacije ili za ozna~avanje odre-|ene sportske priredbe samo uz saglasnostOlimpijskog komiteta Srbije. �

u reguli{e status Olimpijskog komiteta

10 �Olimpijska revija april 2011.

AKTIVNOSTI OKS

U @ I V A N J E U P R I R O D I

Novi park, poklon„Telenora“

Zahvaljuju}i saradnji kompanije „Telenor“,generalnog sponzora OKS, op{tine Stari grad,„Zelenila Beograd“, Sekretarijata za za{titu `i-votne sredine grada Beograda i pokreta „Su-pernatural“ Beogra|ani su dobili novi park.

Predsednik Olimpijskog komiteta SrbijeVlade Divac i sportisti - kajaka{i Marko Tomi-}evi}, sestre Olivera i Nikolina Moldovan irva~ Aleksandar Maksimovi} posadili su prveod hiljadu sadnica u novom parku.

- Veoma nam je drago {to na{ generalnisponzor kao dru{tveno-odgovorna kompani-ja brine o `ivotnoj sredini na{ih sugra|ana i{to smo i na tom putu zajedno. O~uvanje `i-votne sredine je jedan od osnovnih principaolimpizma, koji OKS promovi{e kroz projekat„Ekolimpijada Srbije“, koji se posle pro{logo-di{njeg uspeha nastavlja i ove godine - rekaoje Vlade Divac. �

Usedi{tu preduze}a „EKO Srbi-ja“, 14. aprila sve~ano je potpi-san Ugovor o sponzorstvu, ko-jim je „EKO Srbija“ postala ~lansponzorskog pula OKS „Zajed-no za London“, a EKO pumpe

zvani~ne pumpe Olimpijskog komiteta Srbi-je. „Eko Srbija“ bi}e uz olimpijce Srbije na nji-hovom putu ka Londonu 2012. i pru`a}e impodr{ku u ciklusu 30. Olimpijade.

Ugovor o sponzorstvu sve~ano su potpi-sali predsednik Olimpijskog komiteta Srbi-je Vlade Divac i generalni direktor preduze-}a „EKO Srbija“ Vasilis Panagopulos.

- Sponzorski pul Olimpijskog komiteta Sr-bije postao je ja~i za jo{ jednog ~lana. Za-hvaljujem kompaniji „EKO Srbija“ i gospo-dinu Panagopulosu {to su prepoznali sportu Srbiji kao pravo mesto za ulaganje - rekaoje Divac.

Vasilis Panagopulos, generalni direktorfirme „EKO Srbija“ rekao je da se raduje sa-radnji sa srpskim sportistima.

- Kao dru{tveno-odgovorna kompanija,„EKO Srbija“ podr`ava olimpijski tim Srbijena njegovom putu ka Londonu. Radujemose ovoj saradnji i `elim svu sre}u olimpijci-ma Srbije na OI 2012. - ka`e Panagopulos.�

D R A G I G O S T I

Kara|or|evi}iposetili OKSPredsednik Olimpijskog komiteta SrbijeVlade Divac i generalni sekretar \or|e Vi-{acki primili su u Olimpijskoj ku}i Njihovakraljevska viso~anstva prestolonaslednikaAleksandra, princezu Katarinu i princa Fi-lipa, zajedno sa njegovim prijateljem De-nom Kartvrajtom. Tokom obilaska Olimpi-jske ku}e predsednik OKS je svojim gosti-ma pokazao eksponate u vezi sa istorijomi dostignu}ima olimpijaca Srbije kroz vekdugu istoriju olimpijskog pokreta u Srbiji.Pored ostalog, predmet razgovora bio je iBeogradski maraton, na kojem je, poputpredsednika Divca i njegove porodice, u~e-{}e uzeo i Princ Filip. �

M E D I T E R A N S K E I G R E

Vi{acki na sastankutehni~ke komisije

Generalni sekretar Olimpijskog komite-ta Srbije \or|e Vi{acki boravio je po~et-kom meseca u Mersinu u Turskoj, gde jeu~estvovao u radu Tehni~ke komisije Me-|unarodnog komiteta Mediteranskih igara(MKMI).

Usled finansijskih pote{ko}a u kojima sena{ao Organizacioni komitet Mediteran-skih igara „Volos“ 2013, MKMI je Grcimaoduzeo organizaciju Igara. Posle glasanjaMKMI doneta je odluka da se Mediteranskeigre 2013. odr`e u Mersinu u Turkoj.

U Mersinu su se pored Tehni~ke sastalei Medicinska, Statutrano pravna i Koordi-naciona komisija MKMI. ^lanovi Izvr{nogodbora i komisija Me|unarodnog komite-ta Mediteranskih igara imali su priliku daobi|u objekte u kojima }e se odr`ati Medi-teranske igre 2013.

Na Mediteranskim igrama 2013, koje }eodr`ati od 24. juna do 3. jula, takmi~i}e seoko 3.500 sportista u 26 sportova. �

Sa EKO br`e do Londona

EKOpumpe

april 2011. Olimpijska revija� 11

Na centralnom trgu u Velikom Gradi{tu da-nas je odr`ana prva „EkOlimpijada“ u 2011.godini, a naredne su najavljene za Bujanovac,Sjenicu, Pan~evo, Smederevo...

Posle velikog uspeha „EkOlimpijade Srbi-je 2010“ u kojoj je u~estvovalo oko 7.000 de-ce iz osam gradova Srbije, „EkOlimpijada“ senastavlja i ove godine. Posle Subotice, NovogSada, Petrovca na Mlavi, Bora, Stragara, Ko-sjeri}a i Ni{a veliko finale odr`ano je u Beo-gradu, a u~esnike je tom prilikom pozdravioi predsednik MOK @ak Rog.

Predsednik Olimpijskog komiteta SrbijeVlade Divac, predsednik op{tine Dragan Mi-li}, kao i olimpijci i osvaja~i medalja iz Veli-kog Gradi{ta, rukometa{ica Slavica \uki} iodbojka{ Slobodan Boba Kova~ pozdravili supre po~etka u~esnike EkOlimpijade.

- Drago mi je {to se danas nalazimo u Veli-

kom Gradi{tu na otvaranju EkOlimpijade.Nadam se da }ete ne{to vredno nau~iti i da}ete se lepo dru`iti. Mo`da je ba{ neko od vasbudu}i reprezentativac i olimpijac, kao {tosmo to bili Slavica, Boba Kova~ i ja - poru~ioje u~esnicima EkOlimpijade predsednik OKSVlade Divac.

Nakon sve~anog otvaranja odr`ane su bro-jne radionice. Deca su igrala olimpijski fudbal,u~ili o toleranciji na ARCTOS radionici, a uokviru EkOlimpijskog igrali{ta, pored ostalog,reciklirali su limenke. Na kraju je svako detedobilo specijalno dizajniranu ekomedalju.

Po okon~anju svih radionica predsednikOKS Vlade Divac, predsednik op{tine Dra-gan Mili} i Slobodan Kova~, na{ proslavlje-ni strelac, dodelili su svim u~esnicima na-grade i diplome za uspe{no razvijen EkOli-mpijski duh. �

N O V I T E T I

„Meraktor“ otvorio„tik-tak“ kasu

U „Merkator centru Beograd“, koji jezlatni sponzor OKS, predsednik OKS VladeDivac prisustvovao je otvaranju „tik-tak“kasa. Nakon Novog Sada, uvo|enjem sa-mouslu`nih kasa „tik-tak“, Mercator je ve-}em broju kupaca omogu}io jednostavnijui br`u kupovinu putem samostalnog skeni-ranja i pla}anja proizvoda.

- Ova nova pogodnost u segmentu kupo-vine koju je „Merkator“ priu{tio svojim ku-pcima je potvrda da ova kompanija nastojida uvek ponudi najbolje svojim potro{a~i-ma, kao {to OKS, zajedno sa „Merkatorom“kao zlatnim sponzorom Olimpijskog timaSrbije, nastoji da ponudi najbolje srpskimsportistima - izjavio je Vlade Divac. �

E D U K A C I J A M L A D I H

Skija{ki seminar na Staroj Planini

Skija{ki savez Srbije, Fond sporta i olimpiz-ma Olimpijskog komiteta Srbije i Fakultet spo-rta i fizi~kog vaspitanja organizovali su semi-nar za skija{ke trenere, stru~ne slu`be skija-{kog saveza i stru~ne saradnike fakulteta. Po-sle tehni~kog seminara za trenere umetni~kogi sinhronog plivanja, ovo je drugi seminar odpo~etka godine koji je OKS finansirao kroz pro-grame Olimpijske solidarnosti MOK.

Prvi deo seminara koji je podrazumevaoprakti~na predavanja i rad na snegu organizo-van je na Staroj Planini, a teorijska predavanjame|unarodnih eksperta i doma}ih predava~arealizovana su u Beogradu na Fakultetu spor-ta i fizi~kog vaspitanja.

- Za nas je veoma zna~ajno da je pored stra-nih eksperata na ovom seminaru predavanjeodr`ao i Milo{ Tomi}, prvi trener iz Srbije kojije u~estvovao na me|unarodnom seminaruMOK-a ispred OKS-a - rekla je Nata{a Janko-vi}, direktor Fonda sporta i olimpizma.

Me|unarodni eksperti koji su predavali naseminaru, Vanja Matijevec i Matej Supej, vrsnisu stru~njaci alpskog skijanja, preporu~eni odstrane Svetske skija{ke federacije i Me|una-rodnog olimpijskog komiteta. �

N A S T A V A K A K C I J E

„EkOlimpijada“ u Velikom Gradi{tu

Divac obi{ao {tandove sponzora OKSDivac obi{ao {tandove sponzora OKSPredsednik OKS Vlade Divac obi{ao je

na ovogodi{njem Sajmu automobila uBeogradu {tandove sponzora Olimpijskogkomiteta Srbije: „Verano motorsa“ (zastu-pnika „Pe`oa“ - zvani~nog vozila OKS),„EKO Srbije“ (zvani~nih pumpi) i „Dunav

osiguranja“ (srebrnog sponzora OKS).Predsednik OKS iskoristio je priliku da

predstavnicima ovih ku}a jo{ jednom za-hvali na saradnji i podr{ci koju pru`ajuolimpijcima Srbije na putu ka Londonu2012. �

P O S E T A P R E D S E D N I K A

PUT DO LONDONA

�Dragutin Stojmenovi}

Srpski sportisti nastavljaju s odli~nimrezultatima ove godine i ostvariva-njem glavnog cilja - plasman na Oli-mpijske igre u Londonu 2012. PosleZorane Arunovi}, Andrije Zlati}a,Nemanje Mirosavljeva i Damira Mi-

keca, normu za odlazak na najve}u svetskusmotru sportista ostvarili su strel-

ci Ivana Maksimovi} iDimitrije Grgi}, tepliva~i Ivan Len|er,

Milorad ^avi}, kao i

atleti~ari Nenad Filipovi}, Vladimir Savanovi}i Dragana Toma{evi}. Svi ostali ima}e prilikuu predstoje}im kvalifikacionim takmi~enjimakoje }e biti odr`ane ove godine.

Reprezentativac Srbije u strelja{tvu Andri-ja Zlati} osvojio je na Svetskom kupu u Ju`nojKoreji zlatnu medalju u ga|anju vazdu{nimpi{toljem sa 688,9 krugova, ~ime je suverenooverio olimpijsku „vizu“ Pored njega, normuza London ispunio je i Dimitrije Grgi} koji jeostvario plasman na osmo mesto u finalu.Me|utim, pitanje je da li }e mladi Grgi} uspe-ti da ode na Olimpijske igre, jer je Srbija ispu-nila bonus u disciplini vazdu{ni pi{tolj za mu-

{karce i zato {to jekvalifikovala dvastrelca za olimpijskiturnir (Zlati} i Mikec)

te u toj disciplini nijedan srpskistrelac vi{e ne konkuri{e.

Osim njih, do olimpijske vize stigla je iIvana Maksimovi}, koja je osvojila bronzanumedalju vazdu{nom pu{kom na 2. ovogodi-{njem Svetskom kupu u Koreji. Ivana je dobronze do{la sa osvojena 499,4 kruga, a tojoj je prva medalja sa svetskih kupova u ka-rijeri.

Zlati} presre}an- Presre}an sam, u mojoj kolekciji trofeja

jedino mi je nedostajala medalja sa svetskogkupa. Zadovoljan sam i rezultatom osnov-nog dela, posebno sa tri poslednje serije.To je samo dva kruga manje od mog dr-`avnog rekorda od 590 krugova s kojimsam osvojio svetsko srebro pro{le godine uMinhenu - rekao je Zlati}.

12 �Olimpijska revija april 2011.

R V A N J E G R ^ K O - R I M S K I M S T I L O M

Maksimovi} osvojio bronzuna Evropskom prvenstvu

Srpski rva~ Aleksandar Maksimovi}osvojio je bronzu na nedavno zavr{enomEvropskom prvenstvu u gr~ko-rimskomstilu u Nema~koj. Maksimovi} se u me~uza bronzano odli~je u kategoriji do 66 ki-lograma borio sa Hrvatom Danijelom Ja-ne~i}em, i savladao ga je na poene 3:0, itako mu se revan{irao za prethodne po-raze na me|unarodnim turnirima i Evro-pskom prvenstvu. Ipak, po{to ovo nije bi-lo kvalifikaciono takmi~enje za OI, na{rva~ osim brozane medalje nije imao pri-liku za olimpijsku vizu, ali je najavio da bive} na Svetskom prvenstvu u Istanbulu useptembru mogao da obezbedi plasmanna najve}u svetsku smotru sportista.

� Srpski strelci i pliva~i me|u prvima izvadili vize za u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.

LAGANO DO NORMEMilorad^avi}

Maksimovi}eva,Len|er i ^avi}putuju u

OSTVARILACILJ IvanaMaksimovi}

LondonLondon

Sport Takmi~enjeAtletika mitinzi Dijamantske lige i SP Daegu (27.8-4.9)Tenis Rolan Garos, US openStoni tenis SP Roterdam (8-15.5)Boks SP Baku (22.9-10.10)D`udo Gran pri Bakuu (6-7.5)Rvanje SP Istanbul (13-18.9)Strelja{tvo Svetski kup SAD (14-22.5)Ko{arka EP Litvanija (31.8-18.9)Vaterpolo Svetska liga ili SP [angaj (16-31.7)Plivanje SP [angaj (16-31.7)Biciklizam SP Kopenhagen (19-25.9)Triatlon EP [panija (24-26. 6) ili SP Peking (10-11.9)Veslanje SP Bled (28.8-4.9)Odbojka Svetski kup Japan (4-18.11)Kajak kanu SP Segedin (18-21.8)Tekvondo Kup Baku (30.6-3.7)

Kvalifikaciona takmi~enja za OI

Kvote i norme za OISport Disciplina Strelja{tvo1. Zorana Arunovi} vazdu{ni pi{tolj2. Andrija Zlati} vazdu{ni pi{tolj3. Damir Mikec vazdu{ni pi{tolj4. Nemanja Mirosavljev pu{ka5. Dimitrije Grgi} vazdu{ni pi{tolj6. Ivana Maksimovi} pu{kaPlivanje1. Milorad ^avi} delfin 100 m2. Ivan Len|er delfin 100 mAtletika1. Nenad Filipovi} hodanje 50 km2. Vladimir Savanovi} hodanje 50 km3. Dragana Toma}evi} disk

Nemanja Mirosavljev, koji je jo{ ranijeispunio kvotu, osvojio je srebrnu medalju uga|anju MK pu{kom trostav 3 puta 40 meta-ka na Svetskom kupu u ^angvonu u Koreji.

S druge strane, dvojica na{ih pliva~a su uistom danu ispunili normu na 100 delfin zaOlimpijske igre u Londonu idu}e godine. Mi-lorad ^avi} je sa 52,10 sekundi osvojio drugomesto u Ajndhovenu, a Ivan Len|er je u po-lufinalu u Istanbulu tu stazu preplivao za52,29. „A“ norma iznosi 52,22, {to zna~i da suobojica sigurni u~esnici Olimpijskih igara.

- Bilo je naporno, raspao sam se na toj tr-ci, ali se isplatilo - rekao je kratko ^avi} po-sle ispunjenja norme za Olimpijske igre u Lo-ndonu gde }e juriti zlatnu medalju.

Ina~e, ove godine samo dvojica pliva~aimaju rezultate od ^avi}a i Len|era na 100metara delfin. To su Amerikanac Majkl Felps(51,75) i Holandanin Jeri Verlinden (51,85),koji je i pobedio u Ajndhovenu. [to se ti~eostalih srpskih pliva~a, oni }e imati prilike dase kvalifikuju kroz Svetsko prvenstvo koje }ebiti odr`ano u [angaju polovinom jula.

Toma{evi}eva ispunila B normuNa 30. olimpijskim igrama u Londonu

2012. godine, kao i na svim dosada{njim, na-jvi{e u~esnika ima}e atletika. Me|unarodnaasocijacija atletskih federacija (IAAF) dobilaje 2.000 mesta, i to je bezmalo petina ukup-nog broja u~esnika igara 30. olimpijade. Odsrpskih atleti~ara, B normu za OI ispunili suhoda~i Nenad Filipovi} i Vladimir Savanovi}u disciplini na 50 kilometara. Do B norme jestigla i Dragana Toma{evi} u bacanju diska(60,22) na atletskom mitingu u Baru.

U sezoni koja je pred nama, prakti~no, oli-mpijske norme od na{ih atleti~ara mogu daostvare (ili da to poku{aju) Olivera Jevtic (ma-raton, ili 10.000 m), Mihail Duda{ i Igor [ar-~evi} (desetoboj), i to na Svetskom prvenstvuu Daeguu (27. avgust - 4. septembar) dok seostali takmi~ari u ovim disciplinama po dosa-da{njim ostvarenjima nalaze daleko od o~e-kivanih olimpijskih standarda. Problem je i{to norme jo{ nisu odre|ene, osim za 10.000m, maraton, hodanje (20 km mu{karci i `ene,50 km mu{karci) i vi{eboj (desetoboj i sedmo-boj), gde su norme saop{tene 31. marta, za sveostale discipline IAAF }e saop{titi norme tek30. novembra 2011. godine. �

PONOVO NA IGRAMAIvan Len|er

B normaB normaB norma

A normaA norma

14 �Olimpijska revija april 2011.

Godina promocije olimpijskih vrednosti

Redovna Skup{tina OKS, tre}a poredu, koja je odr`ana 15. aprila uVelikoj sali Univerziteta u Ni{u,protekla je u veoma pozitivnoj iradnoj atmosferi sa odli~nim oce-nama do sada ura|enog i sa puno

ideja koje nacionalni komitet treba da realizu-je u teku}oj godini. Na Skup{tini je usvojenizve{taj o radu za 2010. godinu, plan rada za2011, a Olimpijski komitet Srbije dobio je noviinstitucionalni znak.

Na po~etku sednice predsednik OKS VladeDivac pozdravio je sve ~lanove Skup{tine, za-hvalio na saradnji i gostoprimstvu gradona~e-lniku Ni{a Milo{u Simonovi}u i njegovim sa-radnicima.

Saradnja sa dr`avnim institucijama Predsednik OKS skrenuo je pa`nju na una-

pre|enje saradnje OKS sa dr`avnim instituci-jama, na marketin{ke aktivnosti u delu ja~a-nja sponzorskog pula OKS, kao i aktivnosti ume|unarodnim forumima, {to je rezultiralodobrim pozicioniranjem OKS u evropskim isvetskim okvirima.

- Mogu da zaklju~im da je 2010. bila te{kagodina u kojoj je finansijska kriza uzdrmala idruge segmente dru{tva, a ne samo sport.Ipak, ponosan sam {to mogu da konstatujemda je ovo bila godina uspeha za OKS. Rad,trud, pozitivna energija i posve}enost su ipakrezultirali uspehom u svim programima i ak-

tivnostima koje smo planirali i realizovali - re-kao je predsednik OKS.

Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi} bio jepo~astvovan {to je Skup{tina nacionalnog ko-miteta odr`ana ba{ u ovom gradu

- Zahvaljujem Olimpijskom komitetu i pred-sedniku Vladi Divcu na volji i odluci da ovogo-di{nju Skup{tinu OKS organizuju upravo u Ni-{u. Verujem da }emo opravdati ulogu dobrogdoma}ina - izjavio je gradona~elnik Ni{a.

U svom izlaganju na temu izve{taja o raduza prethodnu godinu, predsednik OKS VladeDivac istakao je da su 2010. obele`ili prvi ~la-novi olimpijskog tima za London, u~e{}e naZOI u Vankuveru, po prvi put pod imenom Sr-bija, u~e{}e i uspeh mladog olimpijskog timana prvim Olimpijskim igrama mladih odr`a-nim u Singapuru.

- U 2010. OKS je realizovao programe olim-pijskih priprema uz u~e{}e 88 sportista iz 11sportskih grana, a u delu programa koji se ti~upromocije olimpijskih vrednosti OKS je pro{legodine imao tri koja su finansirana sredstvimaOlimpijske solidarnosti. Me|u ovim projekti-ma posebno se izdvojila EkOlimpijada Srbije,koja je realizovana u osam gradova Srbije uzu~e{}e 7.000 dece. Finalu u Beogradu prisu-stvovao je i predsednik MOK @ak Rog. Tako-|e, protekle 2010. godine obele`en je veliki ju-bilej - 100 godina od osnivanja - rekao je Divac

Uspe{no ostvareni ciljeviGovore}i o planu rada za 2011, predsednik

OKS naglasio je aktivnosti usmerene ka izgra-dnji stabilnog sistema finansiranja vrhunskogsporta, borbu protiv dopinga i promociju oli-mpijskih vrednosti.

S obzirom na va`nost predolimpijske godi-ne i brojna kvalifikaciona takmi~enja, predsed-nik OKS je rekao:

- Svi postavljeni ciljevi u ovom olimpijskomciklusu do sada su uspe{no ostvareni, a prednama je ostao jo{ jedan - najva`niji izazov,uspe{no u~e{}e na OI u Londonu na 100-godi-{njicu od na{eg prvog u~e{}a na Olimpijskimigrama u Stokholmu 1912. godine - rekao jepredsednik OKS Vlade Divac.

Na dnevnom redu sednice bilo je i usvajanjenovog znaka OKS. Uz prethodno odobrenjeMOK, Skup{tina je izglasala novi institucional-ni znak OKS, koji ~ine dva elementa: olimpij-ski krugovi i nacionalni simbol, deo grba Re-publike Srbije - {tit sa ~etiri ocila. �

Redovna Skup{tina Olimpijskog komiteta, tre}a po redu,odr`ana 15. aprila u velikoj sali Univerziteta u Ni{u

SPORTSKA KOMISIJA Kulja~a i Beri}

�

Na tre}oj redovnojsednici Skup{ti-ne Olimpijskogkomiteta Srbije,odr`anoj u Ni{uusvojen je novi

institucionalni znak OKS, kojije kao takav priznat od Me|u-narodnog olimpijskog komite-ta i predstavlja simbol pod ko-jim sportisti Srbije nastupajuna Olimpijskim igrama i osta-lim takmi~enjima koja su podpatronatom MOK.

Institucionalni znak Olimpijskogkomiteta Srbije doprinosi prepozna-tljivosti dr`ave Srbije i razvijanju ose}anja

pripadnosti naciji, a zasnovan jena kontinuitetu primene ele-menta dr`avog simbola - grbaRepublike Srbije. Znak je deogrba, {tit, koji je pozicioniran nagrudima dvoglavog belog orla.[tit je autenti~no polukru`nogoblika crvene boje, podeljen be-lim krstom na ~etiri polja s oci-lom u svakom polju.

^etiri ocila, po uzoru na vi-zantijski grb sa ~etiri Beta, uveoje despot Stefan Lazarevi}, ka-

da je dobio titulu vizantijskogdespota 1402. godine, a pre njega,

nosili su ga na svom grbu plemi}i di-nastije Mrnjav~evi}a. Prilikom obnavljanja

srpske dr`avnosti, Milo{ Obrenovi} je 1838.preuzeo ~etiri ocila za Kne`evinu Srbiju.

Kao nose}i motiv institucionalnog zna-ka Olimpijskog komiteta Srbije, {tit sveu-kupno ispunjava zahteve definisanja na-cionalnog sportskog simbola i predstavljadeo tradicije, nacionalno je definisan, ja-san je i prepoznatljiv te jednostavan zaaplikovanje. Od 2006. godine, sticanjemdr`avne samostalnosti, u Srbiji se nemi-novno javlja potreba za ja~anjem nacional-nog identiteta koji osim li~nog ose}aja pri-padnosti, podrazumeva i prepoznatljive si-mbole nacije koju sportista predstavlja.

Nacionalni identitet odlikuje se intim-nom, unutra{njom funkcijom - socijaliza-cijom pripadnika nacije, dru{tvenom spo-nom putem zajedni~kih vrednosti - simbo-la, tradicije, ceremonije, kao i funkcijepodsticanja samodefinisanja pojedinca, ito poistove}ivanjem sa nacijom. �

logo Novikao znakidentifikacije��� Institucionalni znak Olimpijskog komiteta Srbije doprinosi prepoznatljivosti dr`ave i razvijanju ose}anja pripadnosti naciji

16 �Olimpijska revija april 2011.

�Velelepni objekat u isto~nom deluprestonice, koji stru~njaci ocenjujukao „stadion izvanrednih ekolo{koodr`ivih performansi“, zavr{en je za tri meseca, mnogo pre roka i ispod planiranog bud`eta

izvanrednih ekolo{ko odr`ivih performan-si“, zavr{en je za tri meseca, mnogo pre ro-ka i ispod planiranog bud`eta.

Umesto planiranih 496 miliona funti, ar-hitektonski studio „Populus“ potro{io je 10miliona funti manje.

Kapacitet 80.000 mesta- Odr`ano je obe}anje da }e biti izgra|en

fantasti~an objekat. Poslata je, tako|e, sjaj-na poruka da ovakvi projekti mogu da buduzavr{eni u roku, i sa predvi|enim bud`etom- rekao je biv{i sprinter Frenk Frederiks izNamibije, osvaja~ ~etiri srebrne medalje naOlimpijskim igrama. Frederiks je simboli~nopolo`io poslednju traku travnjaka na teren.

Po specifi~noj arhitekturi i posebnim po-godnostima koje }e ponuditi posetiocima,stadion se ubraja u najve}e atrakcije u Lon-donu za vreme Olimpijade. Samo za vremeOI stadion }e biti opremljen sa 80.000 me-sta, ali }e po zavr{etku te manifestacije ka-pacitet biti smanjen na 60.000 mesta.

Svet je ostao zadivljen spektakularnim

London spreman za I

Igre mogu da po~nu. Novi supermo-derni Olimpijski stadion u Londonuve} sada je potpuno spreman za otva-ranje najve}e sportske manifestacijena svetu. Ono {to je kod nas incidentu Ujedinjenom Kraljestvu je praksa -

velelepni objekat u isto~nom delu presto-nice, koji stru~njaci ocenjuju kao „stadion

Vest Hem ne}e ukloniti atletsku stazuEngleski premijerliga{ Vest Hem ko-

risti}e Olimpijski stadion u Londonunakon zavr{etka Igara 2012. godine. Ve-st Hem je „pobedio“ gradskog rivalaTotenhem, koji je, tako|e, konkurisaoza dobijanje prava da igra na novom

stadionu. Zanimljivo je da ~elnici VestHema planiraju da zadr`e atletsku sta-zu na stadionu, {to rukovodstvo Tote-nhema nije `elelo. Po tome }e popular-ni „~eki}ari“ biti jedinstveni u Engle-skoj.

„ ^ E K I ] A R I “ D O B I L I S T A D I O N N A K O R I [ ] E N J E

april 2011. Olimpijska revija� 17

otvaranjem Olimpijade u Pekingu. Engleziobe}avaju da }e nadma{iti Kineze, a jedanod preduslova je i novi stadion za koji se tvr-di da nudi mnogo vi{e mogu}nosti od ~uve-nog pekin{kog „pti~jeg gnezda“.

Bez fudbala na ovom stadionuPored ceremonije otvaranja i zatvaranja

igara, na njemu }e se takmi~iti atleti~ari iparaolimpijci. Dakle, fudbala ne}e biti doktraje Olimpijada, ali po njenom okon~anjuolimpijski stadion }e postati dom fudbale-ra Vest Hema (vidi okvir). Na njemu }e se,tako|e, odr`avati atletska takmi~enja, ali ikoncerti.

Ceremonija otvaranja Olimpijskih igarapredvi|ena je za 27. jul 2012. godine. �

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

N O V I O L I M P I J S K I P A R K

Nastao u zapu{tenoj zoni

Ukupna cena pretvaranja zapu{tenogindustrijskog dela isto~nog Londona uprostrani Olimpijski park, gde novi sta-dion predstavlja tek mali deo, iznosi 9,3milijarde funti. (10,55 milijardi evra).

Zamenik premijera Rusije Dmitrij Kozakocenio je danas da pripreme za Zimske olim-pijske igre u So~iju 2014. godine teku po pla-nu.

- Organizacioni komitet ZOI u So~iju siguranje da }e svi gra|evinski radovi biti zavr{eniidu}e godine - rekao je Kozak na sastanku sapremijerom Rusije Vladimirom Putinom.

Kozak, koji u ime Vlade Rusije rukovodi gra-|evinskim radovima ZOI u So~iju, dodao je daje do sada zavr{en 131 objekat, dok su 182 u

izgradnji.- Prema procenama stru~njaka, zavr{ili smo

70 odsto radova u pripremama za Zimske oli-mpijske igre - rekao je Kozak.

Zamenik premijera Rusije najavio je da }e2012. godine na olimpijskim borili{tima u So-~iju biti odr`ano 19 doma}ih i me|unarodnihtakmi~enja.

- Planiramo jaka test takmi~enja, uklju~uju-}i i odr`avanje jedne trke Svetskog kupa u al-pskom skijanju 2012. - rekao je Kozak. �

Italijanski olimpijski tim bi}e za vreme Oli-mpijskih igara u Londonu 2012. godine sme-{ten u „Konferencijskom centru kraljice Eli-zabete Druge“, saop{tio je danas predsednikItalijanskog olimpijskog komiteta (CONI) \a-ni Petru~i.

- Ovo je najbolji mogu}i izbor za sme{tajna{ih sportista - ocenio je Petru~i.

Konferencijski centar, koji se nalazi u sa-mom centru Londona, u blizini Vestminste-rske palate, Big Bena i britanskog parla-menta, prostire se na povr{ini od {est hilja-da kvadratnih metara na {est spratova.

Prvi put u istoriji CONI-ja, „Olimpijskaku}a Italije“ bi}e istovremeno i sedi{te pa-raolimpijaca. �

Italijanski olimpijski tim u „Centru kraljice Elizabete II“

Kozak zadovoljan pripremama za ZOI 2014. u So~iju

a Igre

18 �Olimpijska revija april 2011.

Zimskih olimpi-jskih igarasu.

- So~i i Rusijamogu sa zadovolj-stvom da objaveda }e biti prvi do-

ma}in prvih zim-skih olimpijskih

igra u istoriji kojeuva`avaju jednakost

polova - rekla je Didi

Koradina, predsednica @enskog skaka~kogsaveza Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

Ski skaka~ice, koje nisu uspele u namerida se takmi~e na pro{logodi{njim Igrama uVankuveru, rekle su da su presre}ne {to sunajzad dobile svoje mesto u olimpijskomprogramu.

- Presre}na sam {to je MOK odlu~io dana{ sport uvrsti u program Igara. @enski ski

skokovi su sve popularniji u poslednjihdeset godina i dobijanje mesta na

Olimpijskim igrama je ba{ ono{to nam je bilo potrebno da bi-smo napravile slede}i korak -rekla je Lindzi Ven, svetska {a-mpionka iz 2009. godine.

Pored te atraktivne discipline, na progra-mu }e se po prvi put na}i umetni~ko kliza-nje ekipno, potom me{oviti bijatlon, skija-nje slobodnim stilom half-pajp i sankanjekao timski sport.

Sportski direktor MOK Kristof Dubi re-kao je da je odluka o uklju~ivanju novih di-sciplina u program Igara u So~iju bila za-snovana na tome koliko ti sportovi moguda doprinesu Olimpijskim igrama.

- Umetni~ko klizanje je, na primer, neve-rovatan sport. Ekstremno je popularan me-|u razli~itim kulturama i starosnim grupa-ma. Timsko takmi~enje je odli~an predlog,a on }e doprineti ve}oj vrednosti olimpij-skog programa - rekao je Dubi.

Me|unarodni olimpijski komitet na za-sedanju odr`anom 6. aprila u Londonu do-neo je odluku u uklju~ivanju pomenutih

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

I`ene }e skakati u So~iju2014. godine! Ljubitelji zi-mskih sportova ima}eprilike da u`ivaju iu `enskim skiskokovima,

koji se ubrajaju upet novih sporto-va na programu 22.

I ONI ]E U SO^I Me{oviti bijatlon

@enski skokovi u SPored ove discipline, na programu }e se prvi put na}i umetni~ko klizanje ekipno,me{oviti bijatlon, skijanje slobodnim stilom i sankanje kao timski sport

IZBORILI SE ZA STATUSSanka~i ikliza~i

@enski skokovi u S

sportova u oficijelniprogram igara. Istovre-meno, odbijen je zahtev

da snoubord i skijanje postrmim liticama postane

deo olimpijske porodice. Iako je bilonagove{teno da }e biti re~i o uklju-~ivanju bandija (ruskog hokeja), tose nije desilo.

Najvi{e kontroverzi je izazvalouklju~ivanje half-pajpa po{to je bilomi{ljenja da nije re~ o sportu kome je

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

u So~iju 2014

mesto na Olimpijadi. Me-|utim, predsednikMOK-a @ak Rog tvrdi daje doneta ispravanaodluka.

- Ovo su uzbudljivi i za-bavni sportovi koji }e se sa-

vr{eno uklopiti u postoje}i pro-gram zimske Olimpijade. Tako-|e, raduje me {to }e jo{ ve}i broj`ena biti uklju~en - rekao je go-

spodin Rog. �

ULEP[A]EOLIMPIJADU@ene se ne pla{eskokova

u So~iju 2014.

20 �Olimpijska revija april 2011.

Olimpijske igre slu`beno zovu Sedme oli-mpijske igre. Ovakav presedan iskori{}enje i za vreme Drugog svetskog rata, zbogneodr`avanja Igara 1940. i 1944. godine.

Sedme olimpijske igre odr`ane su 1920.godine u belgijskom gradu Antverpenu.Odluka je donesena na kongresu MOK1919. godine, a protivkandidati su bili Am-sterdam i Lion. Igre su trajale od 20. aprilado 12. septembra, uz u~e{}e 2.669 sporti-

Debi fudbalera uAntverpenu 1920. � Na sedmim Olimpijskim igrama na{a zemlja prvi put nastupila podimenom Jugoslavija. Kraljevinu predstavljala i fudbalska reprezentacija

I S T O R I J A O L I M P I J S K I H I G A R A

20 sportova� Akvatika

(obuhvatala je plivanje, skokove u vodu, vaterpolo i sinhrono plivanje)

� Atletika� Streli~arstvo (ova disciplina

bila je deo atletskog programa, a danas je sport koji ima nezavisnu me|unarodnu federaciju)

� Biciklizam� Boks� Veslanje� Gimnastika� Dizanje tegova� Jedrenje� Konji~ki sport� Ma~evanje� Moderni petoboj� Nadvla~enje konopca� Polo� Ragbi� Rvanje� Strelja{tvo� Tenis� Fudbal� Hokej

tskog rata, jer su mnogi smatrali da }e dopo~etka takmi~enja rat biti zavr{en. Po{tose to nije desilo, bilo je isuvi{e kasno da seIgre organizuju na nekom neutralnom te-renu ili da se zatra`i olimpijsko primirje.Zbog toga je MOK odlu~io da se slede}e[

este olimpijske igre trebalo je dase odr`e u Berlinu 1916. godine,zbog ~ega je ve} 1913. godine bioizgra|en ~uveni berlinski „Olim-pijski stadion“. Organizaciju nijezaustavilo ni izbijanje Prvog sve-

Prva fudbalska reprezentacija Jugoslavije Rupec, Dubrav~i}, Ru`i},Per{ka, Tav~ar, [ifer, Vr|uka, Vragovi}, Cindri}, Granec, @upan~i}

OLIMPIJSKA ^ITANKA

sta, i to 2.591 mu{karca i 78 `ena iz 29 ze-malja. Igre je otvorio belgijski kralj Albert.

Prvi put je predstavnik sportista zemljedoma}ina polo`io olimpijsku zakletvu. Ne-ma~ka, kao i druge zemlje koje su okrivlje-ne za Prvi svetski rat - Bugarska, Austrija,Ma|arska i Turska, nisu bile pozvane naSedme olimpijske igre. Nije bio pozvan nitek osnovani Sovjetski Savez.

Prvi put je na olimpijskom stadionu po-dignuta na jarbol bela olimpijska zastavasa pet raznobojnih prepletenih krugova,koji simbolizuju jedinstvo pet kontinena-ta. Izgled zastave bio je usvojen jo{ 1914.godine, ali je zbog rata njeno predstavlja-nje moralo da se odlo`i.

Igre pune skandalaIgre u Antverpenu obele`ili su brojni

skandali, me|u kojima se izdvaja postupakameri~kih sportista, koji su planirali da bo-jkotuju Igre, nezadovoljni uslovima puto-vanja i sme{taja. Ekipa od 200 ~lanova do-putovala je u Belgiju na neudobnom rat-nom brodu i bila sme{tena u {kolu. Trosko-ka{ Don Ahern je zbog prelaska u hotel bionajpre isklju~en pa vra}en u takmi~enje.Na sre}u, na|en je zajedni~ki jezik i kom-pletna ameri~ka ekipa je nastupala na Igra-ma.

U atletici su briljirali Finci i to je bio po-~etak njihove dominacije. Pavo Nurmi jeosvoji tri zlatne medalje, i to na trkama od5.000 i 10.000 metara i u tr~anju u prirodina 8.000 m. Ono {to je veoma interesant-no u vezi s ovim finskim atleti~arom je daniko nije verovao u njega, jer je bio zdepa-ste gra|e sa kratkim nogama. Zbog toga ni-je imao trenera nego je samog sebe treni-rao postavljaju}i sebi zadatke od ranog de-tinjstva. Otkriven je tek na jednom vojnomtakmi~enju finske armije.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prviput je u~estvovala na Igrama kao Jugosla-vija. Jugoslovenski olimpijski odbor bio jeformiran 19. decembra 1919. godine, ali no-va dr`ava nije bila ~lanica MOK, ve} samoSrbija, zbog ~ega je za zastupnika imeno-

van Svetomir \uki}.Po~etna ideja je bila da na OI idu samo

atleti~ari, me|utim na izbornom takmi~e-nju za sastav atletske ekipe nisu pokazalidobre rezultate, zbog ~ega je u poslednji~as u Antverpen otputovala samo fudbal-ska reprezentacija. Jugoslovenski nogome-tni savez, ~ije je sedi{te bilo u Zagrebu kaoi sedi{te Jugoslovenskog olimpijskog od-bora, uputilo je zvani~ni predlog da u An-tverpen putuju fudbaleri. Predlog je bioprihva}en i ostalo je jo{ samo da se prona-|e novac. Jugoslovenski fudbaleri su nagrudima umesto grba, koji nova zemlja jo{nije imala, nosili pri{ivene trobojke tekusvojene zastave.

Kralj odbio da pomogne olimpijcimaPrikupljanje novca za u~estvovanje na OI

bio je jedan od najte`ih zadataka. RegentAleksandar Kara|or|evi} nije ~ak ni odgo-vorio na ponudu Jugoslovenskog olimpij-skog odbora da bude njegov pokrovitelj.Na sre}u, veliko razumevanje pokazao jena~elnik Ministarstva prosvete BranislavNu{i}, nakon ~ega je Vlada izdvojila 31.000franaka za tro{kove putovanja. Ona je po-krivala tro{kove za jedanaest fudbalera, aline i za trenere, a putovanje rezervi nije niuzimano u obzir, jer po tada va`e}im pra-vilima tokom igre nisu bile dozvoljene za-mene, ~ak ni u slu~aju povrede (osim u pri-jateljskim utakmicama).

Nakon trodnevnog putovanja vozom sadrvenim sedi{tima, uz no}enje u Be~u, fu-dbaleri su doputovali u Antverpen 27. av-gusta u popodnevnim ~asovima, a ve} su-tradan 28. u 10 h igrali su utakmicu sa ^e-hoslovacima. Susret je po~eo velikim pe-hom za jugoslovensku ekipu, jer je najbo-lji igra~ Rupec te{ko povre|en ve} u dese-tom minutu, zbog ~ega su do kraja igrali saigra~em manje. ^ehoslova~ka je pobedilasa 7:0. Tako su jedini jugoslovenski u~esni-ci Olimpijskih igara u Antverpenu 1920. go-dine do`iveli veliki poraz, osvojiv{i posled-nje, 14. mesto. �

Z A N I M L J I V O S T I

Detalji koji su obele`ili Igre

� Najbr`i atleti~ar ovih Igara bio je^arls Padok, koji je pobedio u trci na100 m rezultatom 10,8 sekundi� Od zimskih sportova, na igramau Antverpenu na{le su se disciplineumetni~ko klizanje i hokej na ledu� Najuspe{niji sportista VII OI bioje italijanski ma~evalac Ne|o Na|isa osvojenih ~ak pet zlatnih medalja� Prvi put je uvedena lekarska kon-trola takmi~ara u maratonu� Ameri~ki vesla~ D`on Keli, otacholivudske zvezde Grejs Keli, odre-kao se par meseci pred Igre engle-skog dr`avljanstva, jer mu nije do-zvoljeno da u~estvuje u engleskojKraljevskoj regati „Henlej“, po{to jebio iz radni~ke porodice� Branislav Nu{i} u prvom trenut-ku nije bio naklonjen ideji da na{ifudbaleri u~estvuju na OI. Zbog to-ga je ostalo zapam}eno njegovo ~u-veno pitanje: „Zar vi tra`ite pare dabi jedanaest golu`dravih mladi}a ju-rilo loptu tamo negde po Belgiji!“

VELIKO INTERESOVANJEFudbalske me~eve pratioje veliki broj gledalaca

Stonoteniseri i biciklisti vrebaju olimpijske norme

Srpskim sportistima, koji su ve}obezbedili nastup na 30. OI u Lo-ndonu, mogli bi uskoro da se pri-klju~e stonoteniseri i bicklisti ko-ji do kraja ove godine imaju tak-mi~enja za ispunjavanje normi.

Stoni tenis je jedan od najmla|ih sporto-va koji se priklju~io olimpijskoj porodici. Po-pularni pingpong nalazi se na programu Oli-mpijskih igara od 1988. godine, a takmi~enjese odr`ava u ~etiri discipline (singl, ekipno,mu{karci i `ene). Na Olimpijskom turniruu~estvuje ukupno 172 stonotenisera - po 86u mu{koj i `enskoj konkurenciji, od kojih 72u pojedina~nim takmi~enjima i 14 na ekip-nom turniru.

Na vi{e na~ina do olimpijske normeSvaki nacionalni olimpijski komitet (NOK)

mo`e da prijavi po dva mu{karca i dve `eneu singlu, i po jednog sportistu i jednu spor-tistkinju u dublu.

Sistem kvalifikacija omogu}ava nekolikona~ina da se do|e do mesta u nacional-nom olimpijskom timu, pa }e se takoprvih 28 sportista direktno kvalifiko-vati za u~e{}e na Igrama, kada se pozavr{etku svetskog prvenstva uRoterdamu (15. maja 2011) podvu-~e crta na ITTF rang-listi.

Na kontinentalnim kvalifikacija-ma deli se jo{ 40 mesta (Evrop-ski kvalifikacioni turnir bi-}e odr`an u Luksembur-gu od 10. do 14. aprila2012. godine i za spo-rtiste iz Evrope je re-zervisano 11 mestaza u~e{}e na OI).

Kao poslednja{ansa za kvalifi-kovanje za OIpominje se fi-nalni svetskikvalifikacioniturnir u maju2012. godine, oda-kle }e na OI otputo-vati jo{ dvoje najboljeplasiranih, a do tada jo{nekvalifikovanih sporti-sta. Samo jedan sportista}e u London oti}i po pozivutripartitne komisije, i jo{ jed-no mesto je rezervisano za

KVALIFIKACIJE ZA OI

predstavnika zemlje doma}ina Igara.Biciklizam je za razliku od stonog tenisa je-

dan od sportova koji se na{ao na programuprvih Igara modernog doba, 1896. godine. Bi-ciklisti se pojavljuje na Igrama u ~etiri razli~i-te discipline, koje su se razvijale potpuno ne-

zavisno jedna od druge. Pored drumskihtrka, biciklisti se takmi~e i u MTB,

BMX i na pisti. Prva drumska olim-pijska trka je odr`ana 1896. godi-ne, na I modernim olimpijskimigrama na trasi maratona. NakonAtine biciklisti se nisu takmi~ili sa-

mo na Igrama 1900, 1904. i 1908.godine.@ene su se prvo takmi~ile na olim-

pijskim igrama u biciklizmu, na stazusu iza{le 1984. godine u Los An|e-

lesu i od tada su postale neizostav-ni deo svakih Igara.

Trke na pisti se odr`avaju na dr-venim podlogama jo{ od 1870. go-

dine i uvr{}ene su u program prvihOlimpijskih igara modernog doba.Od tada do danas (osim Igara 1912.godine), bile su na programu svihIgara. @ene su prvi put startovale napisti u Seulu, 1988. godine.

Mauntin bajking (MTB) je sportkoji je velikom brzinom stigao odprve vo`nje do olimpijske trase.Prva takmi~enja u MTB odr`anasu sredinom sedamdesetih godi-na pro{log veka, prvo nacional-no takmi~enje je odr`ano 1983.godine u USA, a prvo Svetsko pr-venstvo samo sedam godina ka-snije, tj. 1990. godine. Na Igramaje MTB imao svoju premijeru u

Altanti 1996. godine.„Be-em-iks“ (BMX) imao je daleko du`i

put od nastanka do Igara. Prvi put se BMXbicikl pojavio sredinom {ezdesetih godinadvadesetog veka u Kaliforniji, a takmi~ari suga vozili na Igrama u Pekingu 2008. godine.

O{tri kriterijumiBiciklisti koji `ele da u~estvuju na OI mo-

raju da imaju najmanje 19 godina, osim za ta-kmi~are na pisti gde je granica 18 godina. Zapistu, UCI olimpijska rang-lista 2010-2012.uklju~uje najbolje plasirane voza~e iz svakogNOK-a, do maksimalnog dozvoljenog brojatakmi~ara po jednom NOK-u (kvote), a po-slednja prilika za kvalifikacije na OI je ELITESvetsko prvenstvo 4-8. aprila 2012, posle ~e-ga se zatvara UCI olimpijska rang-lista.

U drumskim trkama svaki sportista svo-jim plasmanom na UCI svetskoj ili evrop-skoj rang-listi obezbe|uje u~e{}e svogNOK-a u odre|enoj disciplini. Svaki spor-tista ~ije je u~e{}e u nekoj disciplini potvr-|eno ima pravo da bude prijavljen i u dru-goj disciplini, pod uslovom da se po{tujedozvoljeni broj po NOK-u i disciplini.

U MTB se kriterijum za kvalifikovanje spo-rtista oslanja na UCI olimpijsku kvalifikacio-nu rang-listu i u zavisnosti od plasmana svo-jih sportista na toj rang-listi NOK-ovi dobija-ju pravo da prijave odre|eni broj voza~a.

U takmi~enjima u BMX NOK mogu da seprijave tri mu{karaca i dve `ene, i to samosportisti koji su se kvalifikovali po UCI ra-ng-listi, ili ukoliko se ispunjava Kriterijum2, i tada je maksimalni broj sportista jedanmu{karac i jedna `ena. Kvalifikovani spo-rtisti, kao i u drugim disciplinama, osvaja-ju mesto za svoj NOK. �

DA LI ]E USPETI DA ODE U LONDON? Aleksandar Karaka{evi}, srpski stonoteniser

april 2011. Olimpijska revija� 23

�Na olimpijskom turniru mesta ima samo za 172 stonotenisera u obe kategorije, dok }e velikakonkurencija biti i me|u biciklistima

VA@NO JEU^ESTVOVATI@olt Der,biciklista