Olimpijska revija br.35

Member of Press Publishing Group

MART 2012. � Broj 35

118

DA

NA

do

Lo

nd

on

a

Felps i ja smo pomerili granice interesovanja za plivanje. Nikada nisam gajio negativna ose}anja prema njemu. Imam ose}aj da }u u Londonu napraviti ne{to veliko“

„

âvi}

Bi}u jednomministar sportaZavr{io sam Berkli i imam kapacitet da se bavim tim poslom. Znam da ne bih izneverio na{e sportiste

KOLUMNA

vlade divac

Osniva~ i izdava~

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

Albanske spomenice 12/2

Direktor Nenad Lazi}

Glavni i odgovorni urednik

svih izdanja \oko Kesi}

Urednik izdanja Milojko Boòvi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Layout Sa{a Gvozdenovi}

[tampa PPG {tamparija

Ovo je olimpijska godina i sve na{e akti-vnosti ti~u se Olimpijskih igara u Londo-nu, ali ima stvari koje se de{avaju iza pa-

ravana, sa kojima javnost nije upoznata i kojima uosta-lom i ne treba da bude optere}ena. Na{ zadatak je da sveprepreke otklanjamo i probleme re{avamo u hodu. Jasnoje da je na{ primarni cilj uspe{an nastup na Igrama u Lo-ndonu, ali ve} danas se postavlja pitanje {ta posle Olim-pijskih igara? Zato na{ zadatak jeste da uspostavimo sta-bilan sistem sporta.

Osnova za dalji razvoj sporta mora da bude precizan itransparentan sistem. Sistem koji vrednuje rezultat, si-stem kvalitetnih programa priprema sportista, sa jasnimciljevima i preciznim finansijskim planom, u kojem se ta-~no zna koliko koji rezultat vredi. To je sistem u kojemsvaki akter, od sportiste, preko trenera i lekara, do ljudikoji se bave administracijom, treba da zna koja je njego-va uloga, koji su zadaci, ali i odgovornosti.

Ne znam koliko su ljudi svesni toga da smo mi koji ra-dimo u Olimpijskom komitetu spremni da napravimo ne-{to totalno druga~ije u odnosu na ono {to smo imali dosada. @elimo da postavimo sport na mesto koje mu pri-pada, ali i da ga vode ljudi koji to razumeju.

Sa promenama kojima teìmo i Olimpijski komitet i svisavezi olimpijskih sportova moraju da budu spremni natakve novine. Moramo da shvatimo da smo svi deo jed-nog tima i da moramo zajedni~ki da radimo za dobrobitsporta, odnosno sportista.

Cilj nam je da Olimpijski komitet ne bude samo insti-tucija vrhunskog sporta, nego i prakti~ni servis na{ih spo-rtista. Jer sigurno je da u odnosu na okruènje u kojemdeluju na{i sportisti jesu zlato. Treba im neko ko }e dabrine o njima, kao {to je moja generacija imala ljude kojisu brinuli o svemu {to je nama bilo potrebno. Kada si spo-rtista, trebalo bi da ti svi uslovi budu obezbe|eni i sve or-ganizovano, a da tvoje bude samo da trenira{ i ostvari{rezultate. Kad ima{ logistiku i podr{ku, onda je sve na te-bi, jer ne moèmo od sportista da o~ekujemo dobre rezu-ltate ukoliko nemaju ma{ineriju koja stoji iza njih. E, toèlimo da stvorimo.

Naàlost, kao i u svim drugim sferama ìvota, i u spo-rtu postoje ljudi koji gledaju prvo svoje interese. Takavodnos èlimo da promenimo u budu}nosti jer, u suprot-nom, jako te{ko }emo i}i napred.

Vrlo smo jasni kojim putem idemo i voleli bismo dasportsko okruènje to prepozna kao dobru nameru i kaone{to {to jedino svi zajedno moèmo da uradimo. Uko-liko to postignemo, i oni koji su danas o~igledni protiv-nici ovakvog sistema ne}e imati izbora. Uveren sam daimamo snage da ostvarimo ciljeve, a samim tim i podr-{ku. Ali va`nije od podr{ke u ovom trenutku jeste jasanstav da sa ovakvim stvarima nema kompromisa.

Kada sam rekao da sam u vreme kada sam igrao ko{a-rku imao podr{ku rukovode}ih ljudi, tu sam mislio naDragana Ki}anovi}a, na ljude koji su vodili reprezentaci-ju, uop{te na sistem sporta u tom vremenu. Volimo dakaèmo za sve {to je bilo u pro{losti da ne valja. Politi~kisistem generalno nije valjao jer smo na kraju do{li do to-ga da nam se zemlja raspala, me|utim mnogi segmentidru{tva i delovi tog sistema su funkcionisali prili~no do-bro. Konkretno, mislim na sport. Jasno je da je danas usrpskom sportu taj sistem umnogome uru{en i da mora-mo dosta da radimo da ga ponovo uspostavimo i narav-no unapredimo.

U sportu Srbije postoje vrlo dobri primeri kakve rezu-ltate daje ure|en sistem. Recimo, Odbojka{ki savez Srbi-je dugi niz godina radi u sistemu koji definitivno daje re-zultate ne samo u seniorskim, juniorskim i pionirskim se-lekcijama, nego, {to je mo`da i najva`nije, na polju ma-sovnosti. To je ono {to nam treba.

Kada sam se angaòvao u Olimpijskom komitetu, ura-dio sam to jer sam osetio potrebu da sportu, koji mi je daosve u ìvotu, ne{to i vratim. A kako? Tako {to zajedno sasvojim saradnicima radim na tome da sportistima kojiimaju potencijal za vrhunske rezultate damo neophod-nu podr{ku. Da bismo stigli do cilja, moramo da izgradi-mo poziciju i svest o va`nosti sporta u ~itavom dru{tvu.Na tome pored ostalog radimo animiranjem dece i skre-tanjem pa`nje na va`nost bavljenja sportom, razvijanjave{tina, negovanja prijateljstva i timskog duha. Osnov-na ideja je da olimpijske vrednosti kao {to su fer-plej i po-{tovanje budu prepoznate kao univerzalne ìvotne vred-nosti i da ih deca i mladi usvoje kao jedini pravi put.

Deci moramo da prenesemo poruku da navijanje za je-dan klub ne zna~i i mr`nju prema onome ko navija zadrugi. Obi{li smo oko 30 gradova u Srbiji, druìmo se sadecom i razgovaramo na razne teme.. Na jednoj temi po-sebno insistiram, navode}i svoj primer. Veliki sam parti-zanovac, ali nijednog trenutka ne mogu da budem pro-tiv Zvezde. Mogu u internim krugovima, sa svojim prija-teljima zbog rivaliteta, ali uvek sa velikim po{tovanjem itolerancijom. Isto tako, kaèm im da sam veliki navija~Partizana koji je igrao za Zvezdu. Ta ~injenica ne moè dapotre moje detinjstvo, mladost, pripadnost crno-belima.Okej je da igra~i prelaze iz Zvezde u Partizan i obrnuto.

Moramo da sredimo na{e dvori{te zbog nas, a ne dauvek ~ekamo da neko drugi do|e i kaè nam da to uradi-mo. Onda ~esto bude kasno i pogre{no. Tako je i u spor-tu. Ako ne uredimo pona{anje na stadionima, do}i }emou situaciju da }e nam biti suspendovani Partizan, Zvezda,reprezentacija...

Hajde da sami uredimo na{ sistem, ze-mlju, dru{tvo, sport... Mi to moèmo sa-mi. Pitanje je samo da li ho}emo.

nedelja

Ne znam koliko suljudi svesni toga dasmo mi koji radimo uOlimpijskom komite-tu spremni da napra-vimo ne{to totalnodruga~ije u odnosuna ono {to smo imalido sada. @elimo dapostavimo sport namesto koje mu pripa-da, ali i da ga vodeljudi koji to razumeju

Naàlost, kao i usvim drugim sferamaìvota, i u sportupostoje ljudi koji gle-daju prvo svoje inte-rese

Uveren sam da ima-mo snage da ostvari-mo ciljeve, a samimtim i podr{ku. Ali,va`nije od podr{ke uovom trenutku jestejasan stav da sa ova-kvim stvarima nemakompromisa

Deci po Srbiji pri~amda sam ja veliki navi-ja~ Partizana koji jeigrao za Zvezdu. Ta~injenica ne moè dapotre moje detinj-stvo, mladost, pripa-dnost crno-belima.Okej je da igra~i pre-laze iz Zvezde u Par-tizan i obrnuto

[ta posle Olimpijskih igara

Member of Press Publishing Group

TEMA BROJA

4 �Olimpijska revija mart 2012.

�Vladimir Tomkovi}

Srbija se nada da }e njeni najbolji pli-va~i doplivati makar do jedne meda-lje na Olimpijskim igrama ove godi-ne. Favorit me|u „delfinima“ je Mi-lorad âvi}, koji }e posle Londonanajverovatnije okon~ati karijeru. @e-

lja mu je da to u~ini s medaljom oko vrata i pomogu}stvu revan{om protiv Majkla Felpsazbog poraza na pro{lim Igrama.

âvi} je u ispovesti za „Olimpijsku reviju“objasnio da }e ~uvena trka s Amerikancem izPekinga zauvek ostati obele`je njegove karije-re, ali da uprkos porazu u antologijskoj trci o~ijem se fini{u i dan-danas vode polemike ni-

kada nije gajio negativna ose}anja prema Fel-psu.

Na{ diplomac sa ~uvenog ameri~kog kole-dà Berkli poku{a}e jo{ tokom Igara u Londo-nu da obezbedi mesto u Sportskoj komisijiMOK-a, a „poslovnu“ karijeru potom planirada gradi i u OKS-u. I tako sve do ostvarenja za-crtanog cilja, do funkcije - ministra sporta!

O pripremama za London- Zna se da sam operisao ki~mu pre godinu

dana. Bog mi je dodelio takve karte, a mislimda ih odigravam pametno. Za sada sam ispunioolimpijsku A normu i plasirao se u svetskih top10 ove godine. Zadovoljan sam pripremama,kilaà mi je dobra, a u poslednjem periodu od

30 dana preostalo mi je da popravim sitnice utehnici. I, {to je najbitnije, da bildujem samo-pouzdanje, ~ega mi je nedostajalo posle ope-racije. Sve u svemu, ose}am se lepo, brz sam uvodi i ose}am da }u to da izguram kako treba.Optimista sam da }u posti}i ne{to veliko.

O revan{u protiv Felpsa- Sve je mogu}e. Ali, ose}aj koji sportista

ima na licu mesta, pred sam po~etak takmi~e-nja, potpuno je druga~iji od onog koji imam,recimo, sada. Kada do|e odlu~uju}i trenutak,kad „udari“ adrenalin, to ne moè da se pore-di ni sa ~im drugim. Neverovatan je taj naletu trenutku i nekad ni sam ne zna{ {ta moè iztoga da se izrodi. Neko sam ko ne beì od iza-zova, volim pritisak i najbolje se takmi~im podpritiskom. Ba{ me uzbu|uje taj trenutak.

O finalu iz Pekinga- Snimak te trke odgledao sam mo`da dva

puta do danas. Jednom svesno i namerno, adrugi put „u prolazu“ na TV-u. Pomirio samse s tim rezultatom i nikada nisam gajio lo{aili negativna ose}anja prema Felpsu. On je ~o-vek koji radi isto {to i ja. Jednog dana kad bu-

âvi}: Jednom }u bitiMINISTAR SPORTA�Kaù ljudi da za takvu poziciju nije dovoljno biti dobar sportista,ali zaboravljaju da sam zavr{io Berkli, zaista jak univerzitet. Nije mi problem ni da se vratim u {kolu da bih nadogradio svojeznanje. Ose}am da mi je mesto ovde, da pomaèm drugima.Znam da kao ministar sporta ne bih izneverio na{e sportiste

Ispovest najboljeg srpskog pliva~a svih vremena

mart 2012. Olimpijska revija� 5

dem u Komisiji ili Komitetu bori}u se da se za-brani mogu}nost da Omega bude li~ni spon-zor sportista. Jer tu neminovno dolazi do su-koba interesa. Ba{ kao u Pekingu kada su bra-nili svoga ~oveka, kojem daju ogroman novacpo ugovoru. Me|utim, moram da priznam i daje Omegina tehnologija najbolja koju imamodanas u na{em sportu. Posle svega mirno spa-vam, zadovoljan sam tim rezultatom, velikaje to medalja i uspeh. Trka koja je u{la u Me-|unarodnu ku}u slavnih za plivanje, {to mimnogo znaci. To se nikada ne zaboravlja.

O trenucima za pam}enje- Mislim da }e moja karijera ostati obeleè-

na i definisana tom trkom u Pekingu i maji-com „Kosovo je Srbija“. Naravno, i ~injenicomda sam u{ao u Ku}u slavnih. Neki su osvojilimnogo medalja n SP ili OI, pa nisu u{li. Felpsi ja smo pomerili granice interesovanja za ovajsport. U~inili ne{to za op{te dobro na{eg spo-rta i to mi mnogo zna~i. Ispunjava me sazna-nje da sam bio deo ne~ega {to je uticalo da pli-vanje postane bolji sport nego {to je bilo.

O kraju karijere- London }e biti prakti~no kraj karijere. Pos-

toji mogu}nost da „izguram“ do decembra iEP. Ali, ove OI mi zna~e sve. Ako dobro pro-|em, onda fenomenalno, tu }e biti kraj, akone, onda ostaje EP. U svakom slu~aju, posle 19godina u ovom sportu dosta je bilo i nemamvi{e izazova. Ose}am se ispunjenim, zadovo-ljan svime {to sam postigao i jedino {to bi mo-glo da lepo zaokruì karijeru jeste medalja naIgrama.

O reprizi slavlja s \okovi}em- Znam da je na Jutjubu veoma gledan sni-

mak iz Olimpijskog sela u Pekingu kada smoNovak i ja zajedno slavili medalje koje smoosvojili. Da ne verujem u reprizu, ne bih se ba-vio ovim, niti bih se ovako mu~io sada. Meni~itava pri~a oko OI nije neophodna u ìvotu,ali treba mi da nahranim svoju du{u. Mogu daprihvatim poraz, ali ne mogu da prihvatim dane probam jo{ jednom. Dakle, mislim da jemogu}e da se ponovi slavlje iz Pekinga i ~akra~unam na to. Nadam se jo{ jednom takvomtrenutku s Novakom, po{to znam da }e on si-gurno osvojiti medalju.

O individualnim sportovima- Ve} smo se dokazali kao jaki u ekipnim

sportovima. Bili smo svetski prvaci u ko{arci,odbojci, vaterpolu... Fokus sada jeste sve vi{ena individualnim sportovima, jer ljudi èle davide kako i mi pobe|ujemo. Mislim da je to fe-nomenalna stvar. Mnogo mi zna~i {to je pliva-nje danas na ovom nivou, a nije tako bilo pre12 godina, kada sam prvi put nastupao za Ju-goslaviju.

O bazi~nim sportovima

- Svaka velika zemlja, kao{to su SAD, Rusija ili Nema-~ka, dobra je u bazi~nim oli-mpijskim sportovima i na tomosnovu su dobri i u ekipnimsportovima. U SAD svakodete krene s bazi~nim spor-tom i, ako se dokaè, osta-je u atletici ili plivanju. Aoni koji se ne dokaù, oniprelaze u ekipne sporto-ve. I logi~no je da budetako. U Srbiji je to naopa-ko. Dobri smo u ekipnimali ne i individualnimsportovima. Zato {to ro-ditelji guraju decu uko{arku, fudbal... Nebi trebalo da se gledasamo finansijska do-bit, nego {ta bi de-tetu najvi{e zna~iloza ìvot i {ta bi ganajvi{e ispunilo.

O Velji, Na|i, Len|eru...- Vidi se da imamo rezultate, a tu ne go-

vorim o Velimiru Stjepanovi}u i sebi. Mismo odrasli u stranim zemljama i ne moèda se kaè da je to srpsko plivanje. Nisu torezultati na{ih trenera. Mene je „napravio“Amerikanac, a Velju Englez. Mi se borimoza Srbiju i volimo {to smo na raspolaganjuovoj zemlji, ali to nije to. Mislim da je uzmene jedina osoba koja moè do medaljena OI Na|a Higl. Ona je vrhunska pliva~icai gledam je iz dana u dan kako trenira. Mo-ramo da budemo realni i kaèmo da su osta-li jo{ uvek mladi. Najvi{e bih voleo da meiznenadi Ivan Len|er. Ili Velja, ali on je jo{mlad. Za ~etiri godine bi}e druga pri~a {tose njega ti~e.

O pliva~koj akademiji- Po zavr{etku karijere otvori}u pliva~ku

akademiju i makar }u probati da uvedem za-padnja~ko razmi{ljanje u na{e plivanje. Na-{i treneri nisu na nivou stranaca. To znanjemoramo da dovedemo, da uvezemo u Srbi-ju, a pokazali smo ve} koliko mnogo moè-mo i kada imamo o~ajne uslove. Kada bismoznali ono {to znaju stranci, gde bi nam biokraj. Gde bismo bili za 10 godina? @elja mije da budem taj koji }e da otvori Akademi-ju i da pruì ne{to ~ega ranije nije bilo. Nemoèmo sada o~ekivati da }emo za pet go-dina imati {ampione, ali }emo za 10 go-dina sigurno biti na sasvim drugom ni-vou. To je teàk proces, ali kroz nje-ga ova zemlja mora da pro|e.

TEMA BROJA

SRBIJA I AMERIKATe{ko je to objasniti. Ceo ìvot sam bio u Americi, tamo je lepo, ali meni je u srcu Srbija. @elim da budem ovde, ovde sam kodku}e, a ~ovek ili ima taj ose}aj ili ga nema

O LONDONU Ove OI mi zna~e

sve. Optimista sam da }u posti}i ne{to veliko. Ako

dobro pro|em, tu}e biti kraj karijere�


TEMA BROJA

IDITE PO ZNANJEVeliki sam pobornik ideje da svi na{i sportisti,ako mogu, odu u Ameriku da se obrazuju

O povratku sa diplomom sa Berklija- Mislim da na{i sportisti zbog sistema koji

vlada u Srbiji nisu u prilici da budu uspe{ni usvojim disciplinama i da studiraju u isto vre-me. Jednostavno, treneri guraju sportiste od14-15 godina u pogre{nom pravcu. Ti momci idevojke upisuju sportske gimnazije umestomatemati~ke, fizi~ke ili sli~no tome... To je gre-{ka, a veliki sam pobornik ideje da svi sportistikoju mogu odu u Ameriku da se obrazuju. Ta-mo }e imati idealne uslove za sve. Mogu da za-vr{e fakultet i da se usavr{avaju u svom spor-tu. I da se jednog dana vrate i budu vrhunskisportisti ovde ili negde drugo u Evropi, a da po-sle karijere do|u i do dobrog posla. Kad bi toimali ovde, onda ne bi èleli da odu, jer ovo jedivna zemlja. Te{ko je to objasniti. Ceo ìvotsam bio u Americi, tamo je lepo, ali meni je usrcu Srbija. @elim da budem ovde, ovde samkod ku}e, a ~ovek ili ima taj ose}aj ili ga nema.

O funkcionerskim ambicijama- Voleo bih da postanem ne{to u OKS-u, a

onda i da jednog dana budem ministar sportaSrbije. Kaù ljudi da za takvu poziciju nije do-voljno biti dobar sportista, ali zaboravljaju dasam zavr{io Berkli, zaista jak univerzitet. I za-to imam kapacitet da se bavim tim poslom. Ni-je mi problem i da se vratim u {kolu da bih na-dogradio svoje znanje. Nikad s tim nisam imaoproblem, voleo sam da se {kolujem i ne vidimtu nikakve prepreke. Nemam tu èlju samo za-to {to volim sport, nego ose}am da mi je mestoovde. Da pomaèm drugima. Znam da kao mi-nistar sporta ne bih izneverio na{e sportiste.

O ulozi u OKS-u- Mislim da je najva`nije za po~etak, zbog

eventualnog ~lanstva u Sportskoj komisijiMOK-a, {to ne}u morati da ìvim inostran-stvu. @ive}u u Srbiji, jer je to funkcija koja neiziskuje da se njome bavim cele godine. Bi}eperioda kada }u i}i u inostranstvo shodno oba-vezama. To bi zna~ilo da }u imati {ta da radimu Srbiji i voleo bih da to bude posao u OKS.

O saradnji s OKS-om- Veoma sam zadovoljan na{om saradnjom.

Od OKS-a sam uvek dobijao sve {to mi je tre-balo. Stajali su uz mene uvek 1000 posto. âki kad sam operisao ki~mu, oni su mi iza{li u su-sret i platili ozbiljnu sumu novca za operacijuu Nema~koj. Imam ba{ lepu saradnju s OKS izahvalan sam im na tome. I pre Pekinga, uveksu bili tu za mene i da nije njih ne bih do{ao dorezultata koje imam danas. �

�

�

DIPLOMIRAOpoliti~ku ekonomiju

NA BERKLIJU

Sa 16godina plasirao sena OI u Sidneju 2000. godine

FINALNA TRKAna 100 metara delfin stilom u Pekingu, kada je pobedio Felps, U[LA JE U KU]U SLAVNIH VODENIH SPORTOVA

Milorad


TEMA BROJA

‘Mogu da prihvatim jo{ jedan poraz,ali ne mogu da ne probam jo{ jednom’

49,95 je njegov i evropski rekordna 100 metara delfin stilom

ZLATNIHMEDALJAosvojio jena SP i EP 7

âvi}

8 �Olimpijska revija 2012. mart

TEMA BROJA

Slede}i cilj Milorada âvi}a je Sportska komisija MOK-a

�

�IME: Milorad âvi} �NADIMAK:Mike, âvke �RO\EN: 31. maj 1984.�VISINA: 198 cm �TE@INA: 97 kg�OBRAZOVANJE: Univerzitet Kaliforni-ja, Berkli 2007, politi~ka ekonomija �INTERESOVANJA: dokumentarni fil-movi, filmovi, no}ni ìvot, sport, ìvoti-nje, putovanja, podvodni ribolov...�OMILJENI FILM: „Gladijator“, „Bez li-mita“, „Lepa sela lepo gore“, „Profesio-nalac“... �MUZIKA: haus, tehno, rok,doma}a muzika �IDOL: Stiv Prefontejn(legendarni ameri~ki atleti~ar) �OMI-LJENI SPORTOVI: odbojka, vaterpolo,ko{arka, fudbal �OMILJENI CITAT: „Tr-ka je umetni~ko delo na koje ljudi moguda se ugledaju i koje na njih moè dauti~e na sve na~ine koje su oni u stanjuda shvate“, Stiv Prefontejn

Li~na kartaIz bazena pravo u odelo. Najbolji srpskipliva~ Milorad âvi} planira da u Lon-donu zapo~ne funkcionersku karijeru.Olimpijski komitet Srbije krajem mar-ta kandidovao ga je za Sportsku komi-siju Me|unarodnog olimpijskog komi-

teta. Nju }e sa~injavati ~etvoro sportista, a sviu~esnici Olimpijskih igara tokom samog tur-nira u Londonu ima}e prilike da glasaju zasvog favorita.

âvi} }e, dakle, kampanju mo}i da vodiisklju~ivo tokom samih Igara, bez jasnih po-ruka i nagovaranja da se glasa za njega, ali usrpskom timu ra~unaju na pomo} i „lobira-nja“ ostalih zvezda na{eg tima, poput Nova-ka \okovi}a.

- Na{e kampanje su ograni~ene. Ve} se znada ne mogu nikakvu kampanju da vodimpreko Tvitera ili Fejsbuka, jedino kad u|emu Selo. Meni sve to mnogo zna~i jer vidim se-be u olimpijskoj porodici. @elim da pomaèmostalim sportistima... Oduvek mi je bila èljada ostanem u sportu, a ne da budem pliva~do kraja ìvota. Voleo bih da pobolj{am situa-ciju ostalim sportistima, preko sponzorstavaili putem drugih vidova pomo}i i podr{ke.Plivanje je u tom pogledu u podre|enom po-loàju u odnosu na Formulu 1, rukomet, ko-

{arku... Ali, u srcu ose}am da mi je mesto me-|u tim ljudima, da pomaèm na{ima. Nijedovoljno biti dobar sportista.

Za 19 godina bavljenja plivanjem od Ame-

rike do Srbije, kao u~esnik svetskih i evrop-skih prvenstava, odnosno Olimpijskih igarau Pekingu, âvi} je dobro upoznat s proble-mima s kojima se susre}u sportisti na velikimtakmi~enjima.

- Jo{ uvek nisam siguran koji je ta~no krugdelovanja Komisije i koje su njene nadle`nos-ti, ali znam da }emo biti izabrani da pose}u-jemo takmi~enja, budu}a olimpijska sela... Imo`da infrastrukturu za Mediteranske igreili evropska prvenstva. Uvek se mi sportistina|emo u nezgodnoj situaciji zbog struktu-re terena, bazena... Sve bude lepo zami{lje-no, ali nekad je jako naporno. Recimo 2003.godine, kad sam oborio prvi rekord, moraosam od pomo}nog bazena da prepe{a~im na-jmanje 10 minuta do glavnog bazena i da sepopnem uz tri sprata tribina kako bih se on-da spustio na bazen. To moè da se spre~i iliizmeni. Nama pliva~ima su mi{ici malo dru-ga~iji od ostalih sportista i to penjanje 10 pu-ta dnevno jeste naporno i moè da uti~e naishod trke.

âvi} smatra da mu je pored tog iskustva idiploma s Berklija, gde je studirao sportskupolitiku, dovoljna da se upusti u nove vode,a priznaje i da sve to vidi kao odsko~nu da-sku za neke ve}e domete.

- înjenica je da nikad nisam imao norma-lan posao, jedino {to znam jeste plivanje i to{to sam video i pro{ao za poslednjih 12 godi-na u vrhunskom sportu. Ljudi, me|utim, za-boravljaju na moje obrazovanje i zavr{en fa-kultet. Uostalom, ovo shvatam kao platfor-mu za ne{to vi{e u budu}nosti, a èleo bih dase bavim sportskom politikom. Ako bog dada to bude u MOK-u - istakao je âvi}. �


AKTIVNOSTI OKS

Po~ela je akcija „Slikaj se sa Sre}kom„. Prvi pobednik ve} je poznat, a svivi koji èlite da do~ekate na{e oli-mpijce po povratku iz Londona,popri~ate sa njima na aerodromu ipo|ete na po~asnu vo`nju do pla-

toa ispred Skup{tine grada, potrudite se da {topre prona|ete na{e volontere „obu~ene u Sre-}ka“ i slikate se sa njima. Akcija traje do 15.

grafije koja dobije najve}i broj lajkova. Za de-vet nedelja akcije dobi}emo isto toliko pobed-nika, koji }e po okon~anju Olimpijskih igaradobiti priliku da se upoznaju i druè sa na{imolimpijcima!

Priliku da se slikaju sa Sre}kom prvi su ima-li predsednik OKS Vlade Divac i na{i olimpijci,vaterpolista Milan Aleksi} i kajaka{ica Antoni-ja Na|.

- Ho}u da se slikam sa Sre}kom ve} sada, ia-ko verujem da }u sa olimpijskom medaljom bi-ti u autobusu koji }e nas voziti do Skup{tinegrada - sa osmehom je konstatovao Aleksi},dok je Antonija rekla da je akcija odli~na za za-grevanje atmosfere uo~i Igara.

Vojislav Lazarevi}, ~lan Izvr{nog odbora Vo-jvo|anske banke, dugogodi{njeg sponzora Oli-mpijskog komiteta Srbije, istakao je na promo-ciji da je odluka da se podrì akcija „Slikaj sesa Sre}kom“ doneta kako bi se {to ve}em bro-ju ljudi pribliìla va`nost Olimpijskih igara i tona zanimljiv, moderan i originalan na~in. ��

‘Slikaj se sa Sre}kom’imamo prvog pobednika

maja!U akciju }e biti uklju~eni svi gra|ani koji fo-

tografiju sa Sre}kom postave na Fejsbuk stra-nicu Olimpijskog komiteta Srbije i ozna~e se ilitaguju na njoj. Od trenutka objavljivanja foto-grafije, postoji mogu}nost za lajkovanje, a ne-deljni pobednici su autori one fotografije kojase najvi{e dopadne posetiocima Fejsbuk stra-ne Olimpijskog komiteta Srbije, odnosno foto- Više informacija na www.oks.org.rs

AKCIJA TRAJE DO 15. MAJA

DEVET NAJBOLJIH DOÊKA]E NA[E [AMPIONE PO

POVRATKU SA OI I VOZI]E SE S NJIMA DO BALKONA


�Vladimir Tomkovi}

Da je Srbija zbog svojih sportistapotpuni fenomen, postalo je ja-sno celoj planeti kada su ~uli zapri~u srpskih tenisera koji su tre-nirali u praznim bazenima i sti-gli na krov sveta. Ali bi, ipak,

pri~a o usponu prvakinje Evrope u ga|a-nju malokalibarskim pi{toljem BobaneVeli~kovi} mogla da se svrsta u ànrnau~ne fantastike - devojka iz Bora pri-premala se u biblioteci i svla~ionici ba-zena i na kraju upucala olimpijsku no-rmu za London.

- Re~ je o {kolskoj biblioteci u mojojgimnaziji „Bora Stankovi}“ u Boru, atamo sam trenirala 2007. godine. Unedostatku prostora za ve`banje, pi-tali smo direktorku {kole za dozvolu,ona nas je pustila i u biblioteci smomontirali sprave i radili. Tako sam sespremala za Juniorsko evropsko prve-nstvo u Francuskoj, na kojem samosvojila pojedina~nu bronzu i ekipnosrebro - kaè na po~etku razgovora zaOlimpijsku reviju Bobana Veli~kovi}.

��Kakav je ose}aj trenirati u tom prostoru?- Imali smo pre toga jo{ goru situaciju. Kada

smo trenirali u svla~ionicama bazena u Sport-skom centru. Imali smo dve-tri trake dimenzi-ja 15 puta tri metra. Ljudi su dolazili na bazen,prolazili pored nas non-stop, presvla~ili se, de-ca su dolazila u grupama, vikala, skakala, lu-pala vratima od ormari}a. U biblioteci je ma-kar bila ti{ina jer smo trenirali po podne, kadanije bilo nastave.

��Da li je ta~no da ste do prve medalje do-{li s pozajmljenim pi{toljem?

- Nije bilo ba{ tako, neko je to malo pogre{nointerpretirao. Istina je da sam jedno vreme ko-ristila pozajmljeni pi{tolj, recimo u periodu od

RE^ SPORTISTA

2005. do 2007, mada ne ~ak ni pune dve godi-ne. Pi{tolj je bio iz kluba „Policajac“ iz Beogra-da, ali zbog skupe opreme me|u na{im klubo-vima postoji saradnja i takav odnos da uzima-ju nekad na revers recimo pi{tolj kao ja tada.Nije bio pi{tolj ni Jasne [ekari}, niti sam na ta-kmi~enju i{la od ~oveka do ~oveka i molila ko}e da mi da pi{tolj, kako su neki pisali.

��Nekada ste se bavili i ko{arkom?- To je onaj period tre}i-~etvrti razred osnov-

ne {kole kada deca poku{avaju sva{ta i traèsebe. Trenirala sam i rukomet, a ~ak sam sejedno vreme uporedo bavila strelja{tvom i ru-kometom. Po~ela sam preko jednog drugara,zatim nastavila da idem sa drugaricama, bilomi je u po~etku veoma zanimljivo, a posle samzavolela strelja{tvo i tako ostala do danas.

��[ta za vas predstavlja odlazak na Olimpi-jske igre i da li ste imali priliku da razgo-varate s nekim ko je ve} bio u~esnik?

- Otkad sam po~ela da se bavim ovim spor-tom, cilj mi je bio da odem na Igre, jer one pred-stavljaju vrhunac u karijeri svakog sportiste.Naravno da jedva ~ekam, ali ose}aj u ovom tre-nutku nije specifi~an jer se dve godine spre-mam za to da dostignem kvotu i da se na|emu Londonu. Pa sada na sve gledam kao da pri-rodno ide svojim tokom. Me|utim, Jasna [e-kari}, Stevan Pletikosi}, Damir Mikec, svi su mipri~ali o OI. Jasna je meni i Zorani Arunovi} re-kla da ne postoje re~i kojima bi uspela da namna pravi na~in do~ara atmosferu u selu i ose}aj

koji takmi~ar ima na tom turniru.

��Koje su vam ambicije na Igra-ma?

- S obzirom na to da je do sada tobio samo plasman na OI, sada na-

ravno apetiti rastu. @elja mi je dau karijeri osvojim olimpijsku me-

dalju. Da li }e to da se dogodi sa-da, ne znam, ali verujem da mi Igreu Britaniji ne}e biti poslednje. Pla-niram da u~estvujem na barem jo{~etiri-pet olimpijskih turnira.

��Poput Jasne [ekari}? Mada vasve} progla{avaju njenom na-slednicom. Da li to prija ili op-tere}uje?

- Od kada sam krenula da se bavimovim sportom, evo 11 godina, Jasna je jedinastrelkinja za koju sam ~ula. I mislim da nisamsubjektivna ako kaèm da je ona sportistakakvog ova zemlja nema, a da nije bilo nje-nih medalja i fantasti~nih uspeha, verovat-

no bi se i za na{ sport manje znalo. ZoranaArunovi}, Jasna i ja smo u ekipi i svaki raz-govor s njom je dragocen. Saveti koje nam

daje pred takmi~enja izuzetno su va`ni jerje njeno iskustvo neprocenjivo.

��Moè li Srbija da o~ekuje od svojihstrelaca barem jedno odli~je iz Londo-na?

- Moè, naravno. Imamo veoma dobartim, sa vrhunskim strelcima, koji su vlasni-ci evropskih, svetskih i olimpijskih meda-lja. Kada iza|ete na ga|anje, ne zavisi uveksve od vas jer koliko god vi bili dobri i ~ak

Ve`bala sam i u biblioteci i na bazenu�Kada smo trenirali u svla~ionicama bazena, ljudi su dolazili na bazen, prolazili pored nas non-stop, presvla~ili se, deca su vikala, skakala, lupala vratima od ormari}a. U biblioteci je makar bila ti{ina jer smo trenirali po podne

intervju Bobana Veli~kovi}evropska prvakinja u strelja{tvu


nadma{ili sebe, uvek moè da se pojavi nekoko je tog dana jo{ bolji. Ali nadam se da }emodoneti medalju. Od sebe o~ekujem da do av-gusta zadrìm dobru formu u kakvoj sam sa-da i da tamo pokaèm ono {to pokazujem tre-nutno na treninzima. Ako sve bude tako, on-da o~ekujem plasman u finale, a posle je svemogu}e. Malokalibarski program }u jo{ mora-ti da usavr{avam i radim na njemu.

��Kako ste zadovoljni saradnjom sa OKS?- Meni }e Igre u Londonu biti prve, a u pret-

hodnim ciklusima nisam bila deo olimpijskogtima. Zato ne mogu da prenesem li~na isku-stva kako je bilo ranije, ali sve starije kolege ka-ù da su uslovi koje obezbe|uje OKS sada fe-nomenalni. Meni je zaista tako, obezbe|enonam je da se pripremamo gde god èlimo u Sr-biji, koji god grad, mesto. Sve {to se ti~e opre-me je obezbe|eno, tako da imam samo re~ihvale za OKS.

��Da li zaista planirate da se posle Igara po-svetite studiranju, a da strelja{tvo stavi-te u drugi plan?

- To je jo{ jedna pogre{na interpretacija rani-jih izjava. Zavr{ila sam gimnaziju, a sada samstudent na Politehni~koj akademiji, odsek zadizajn. Zbog svetskih kupova, takmi~enja i pri-prema morala sam malo da stopiram studije.Jednostavno, nisam imala kada da im se posve-tim. Odlu~ila sam ~vrsto da se fokusiram isklju-~ivo na London, ali nisam odlu~ila i kako }u po-sle toga sa {kolovanjem. Svakako ne planiramda ostanem samo na srednjoj stru~noj spremii ne{to }u da preduzmem po tom pitanju. Stre-lja{tvo sigurno ne}e biti stavljeno u drugi planjer planiram da se jo{ najmanje 20 godina pro-fesionalno bavim ovim sportom.

��[ta je u va{em sportu najva`nije: fizi~ka,mentalna snaga, koncentracija, dobarvid, pravilno disanje?

- Mislim da je koncentracija ubedljivo naj-va`nija jer bez nje nema kontinuiteta. Mi vo-limo da kaèmo da je to borba sa samim so-bom. Tamo na liniji si sat i 15 minuta, mora{ dablokira{ misli, da ti na umu ne bude ni{ta dru-

S A A N D R E O M U P A R T I Z A N U

Probala i vatreno oru`je

��Da li ste nekada koristili „pravo“ vatre-no oru`je i u kojim prilikama? Kolika jerazlika u odnosu na va{ rekvizit?

- Jesam u Partizanu sa Andreom Arsovi}.Ne mogu ta~no da se setim ~ime sam ga|a-la, ali bitno je da sam probala i da me ne pri-vla~i. Postoji razlika, naravno, izme|u vazdu-{nog i vatrenog oru`ja, ali ne privla~i me.

go iz svakodnevnog ìvota {to ti obi~no zao-kuplja misli... Mora{ da otkloni{ sve to i da sefokusira{ na metu. I mora dosta da se trenira ida se radi. Trenutno imam po dva treningadnevno, koji traju po dva, dva i po sata.

��Kako uve`bavate koncentraciju?- Nemam poseban program {to se toga ti~e.

Osim klasi~ne pripreme, pet minuta pred izla-zak sedim sama sa sobom i tad se trudim dao~istim glavu od svih sporednih misli.

��Da li ste zadovoljni tek zavr{enim pripre-mama u Kuvajtu?

- [to se ti~e uslova, sve je bilo veoma do-bro, streli{ta su bila OK. Li~no sam imalaproblem s pi{toljem jer su postojali zastoji utoku pucanja. Na takmi~enju sme da se do-godi jedan zastoj, drugi ve} zna~i diskvalifi-kaciju. Meni se de{avalo da imam ~etiri-petzastoja u toku treninga. Verujem da }emo sa-

da da re{imo problem jer tamo nismo imalirezervnih delova koji su nam potrebni. Va-zdu{ni program bio je odli~an i osvojila samprvo mesto na tom takmi~enju.

��Koliko je ~injenica da ste izborili olimpij-sku vizu izmenila va{e planove za nared-nih pola godine?

- Nije mnogo jer se od 2010. godine spremamda obezbedim u~e{}e na Igrama i planirala samda budem u Londonu. Na ranijim Svetskim ku-povima uvek mi je za jedan krug izmicala kvo-ta. I da nije u~e{}a na Olimpijskim igrama sve-jedno bih radila naporno i pripremala se i ima-la bih samo 20 dana odmora u septembru. Sa-da kao ~lan srpskog olimpijskog tima imam bo-lje uslove jer je sve pod pokroviteljstvom OKS-a. Da nije njih, ne znam da li bih imala dovolj-no sredstava da u~estvujem na svim takmi~e-njima, da se tako spremam. Poznato je da mi uSrbiji nemamo malokalibarsko streli{te. ��

SVETSKA PRIÂBobana do vrha stiglatreniraju}i kao AnaIvanovi} - u bazenu

1122 �Olimpijska revija 22001122.. mmaarrtt

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

� „Munja sa Jamajke“, jedna od najve}ih zvezda predstoje}ihOlimpijskih igara, odgovarao na obi~na i neobi~na pitanja britanskog komi~ara Dejvida Vilijamsa

Bolt: Sanjam ku}u iz snova na Jamajci

�Priredio Vladimir Tomkovi}

Organizatori Olimpijskih igara uLondonu u rekordnom roku ra-sprodali su ulaznice za atletskidan kad je na programu finalnatrka na 100 metara! Re~ je o di-sciplini koja je decenijama una-

zad najpopularnija, ali koja je dobila novu di-menziju otkako se pojavio Jusein Bolt.

S najbrìm ~ovekom svih vremena razgova-rao je nedavno Dejvid Vilijams, poznati britan-ski komi~ar, glumac, pisac za decu i odrasle.

��Vilijams: Kako se ose}ate uo~i Olimpijskihigara?

��Bolt: Ose}am se dobro, treniram napornoi jedva ~ekam avgust i odlazak u London.

��Vilijams: Jeste li zadovoljni pripremama?��Bolt: Za sada sve proti~e odli~no. Naporan

zimski rad je kona~no zavr{en i sada po~inje-mo brè da radimo kako bih potpuno spremando~ekao trku sezone.

��Vilijams: Kada ste prvi put shvatili kolikoste brzi i koliko najbrè moète da tr~ite?

��Bolt: Najpre sam u {koli shvatio kolikosam brz. Igrao sam kriket, a onda je moj tada-{nji trener shvatio kakve su moje brzinske spo-sobnosti i preporu~io mi da idem na sprint. Odpo~etka karijere pobe|ivao sam na trkama. [tose drugog dela pitanja ti~e, moj rekord na 100metara je 9,58 sekundi. Nadam se da }u popra-viti taj rezultat, ali nemam ideju koliko najbr-è mogu da tr~im.

��Vilijams: Koliko pazite na ishranu?

��Bolt: Kad sam kod ku}e na Jamajci i u fa-zi treninga, onda se trudim da jedem zdravuhranu. Kad sam u inostranstvu, sklon sam dajedem {ta god je dostupno, ~ak i brzu hranu.Sre}an sam {to nekoliko slatki{a ne}e odmahda se odrazi na moju teìnu.

��Vilijams: Koja je va{a omiljena ~okolada?��Bolt: Ne volim preterano ~okolade, ali za-

to uìvam u „skitlsu“ i „pringlsu“.��Vilijams: Koji je va{ ritual pre trke?��Bolt: Nemam ritual kao ostali atleti~ari.

Obi~no poku{avam da zabavim navija~e i do-bijem energiju od svih na stadionu.

��Vilijams: êga se najvi{e pla{ite?��Bolt: Duboke vode.��Vilijams: O ~emu razmi{ljate dok traje tr-

ka?��Bolt: Nemate mnogo {ta da razmi{ljate u

devet sekundi, ali uglavnom se fokusiram naono {to mi je trener rekao da radim za vremetrke.

��Vilijams: Kako ste se prilagodili na ~inje-nicu da ste preko no}i postali najpoznatiji ~o-vek na planeti?

��Bolt: Trudim se da iz toga izvu~em {to vi-{e koristi u smislu da upoznajem mnoge po-znate ljude i putujem na razna divna mesta.Imam odli~an tim ljudi oko sebe, koji mi po-maù da s obe noge ostanem na zemlji.

��Vilijams: U kojem sportu ste najgori?��Bolt: Mislim da je to sinhrono plivanje.��Vilijams: O ~emu ma{tate?��Bolt: Da postanem olimpijska legenda i ì-

vim u ku}i iz snova na Jamajci. ��

„Pla{im se duboke vode

mmaarrtt 22001122.. Olimpijska revija� 1133

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

i ne slu{am Britni Spirs“

NEBO JE GRANICAMoj rekord na 100 metara je 9,58 sekundi, ali nemam ideju koliko najbrè mogu da tr~im


mnogima najbolji rva~ osvojio je bronzu u ka-tegoriji do 60 kilograma u gr~ko-rimskom sti-lu.

Startovao je odli~no. Prvo je savladao Por-tugalca Maneula Almeidu, da bi zatim porazioi [vajcarca Patrika [tadelmana. Potom je usle-dio poraz od Slovaka I{tvana Levaija, ali jekroz repesa` nastavio takmi~enje. Prvo jesavladao odli~nog Hrvata Tolimira Soko-la. U uzbudljivom me~u za bronzu bio jebolji od Belorusa Maksima Kaharskog.

- Ovo je samo po~etak. Zadovoljansam medaljom. Me|utim, prava isku{e-nja me tek o~ekuju. April je mesec kva-lifikacija za London i Olimpijske igre. Pr-va {ansa je u Sofiji od 19. do 22. aprila.Nadam se plasmanu na Igre i verujem damogu do medalje. Uspeh u Beogradu jeve} zaboravljen - rekao je [tefanek.

Lepu priliku je imao i Maksimovi}. Domedalje su ga delile sekunde, ali je u samomfini{u posustao u duelu sa nema~kim pred-stavnikom.

Srebro za Kola{incaAsmir Kola{inac je posle ne tako sjajnog

izdanja na dvoranskom Svetskom prvenstvuu Istanbulu bio dobar na Kupu Evrope. Na ta-kmi~enju odrànom u Baru bio je drugi sa20,50, upravo rezultatom kojim je obezbediou~e{}e na Igrama.

Na konferenciji za medije zahvalio je mati-~nom savezu, Olimpijskom komitetu isponzoru „Dunav osiguranju“ na po-

mo}i u pripremama tokom zi-me.

- Sre}an sam zbog rezul-tata, glavni ciljevi su bili dr-àvni rekord i medalja naKupu Evrope. Na pravom

sam putu i ako se nekome~ini da ne napredujem èljenom

brzinom. Ipak, bi}u najbolji jednog dana. Ovoje najva`nija sezona u karijeri. Verujem damogu do medalje na prvenstvu Evrope u He-lsinkiju, a da}u sve od sebe da budem uspe-{an i na Igrama u Londonu - rekao je Kola{i-nac.

[ta nas o~ekuje u apriluRukometa{i }e u [paniji od 6. do 8. aprila

igrati na kvalifikacionom turniru za odlazakna Olimpijske igre. Rivali su im doma}a repre-zentacija, Poljska i Alìr, a prve dve ekipeotvaraju vrata Londona.

Glavni grad Engleske do~eka}e strelce naSvetskom kupu od 17. do 29. aprila, ali se tune}e dobijati olimpijska viza, s obzirom na toda su u ovom sportu kvalifikacije za OI ve} za-vr{ene. Stonotenisere o~ekuju evropske kva-lifikacije u Luksemburgu od 11. do 15. aprila.

Pored Drenovka, verujemo da bi jo{ nekood na{ih boksera mogao da izbori olimpijskuvizu na kvalifikacijama u Istanbulu od 14. do22. aprila.

Na kraju i rva~i. Evropske kvalifikacije su uSofiji, a svetske na kraju meseca u Kini. �

Pamti}e mladi pliva~ Velimir Stjepa-novi} Otvoreno prvenstvo VelikeBritanije. Na bazenu na kome }e seodràti takmi~enja na predstoje-}im Olimpijskim igrama pobedio jena 200 delfin u konkurenciji stra-

naca i tako obezbedio u~e{}e na najve}oj sve-tskoj smotri sportista. U kvalifikacijama je pli-vao 1:56,18 desetinki, {to je u tom trenutku bi-lo najbolje ovogodi{nje vreme u svetu. U fina-lu je bio sporiji 1:56,47, ali opet prvi. Osvojio jetri medalje. Dan ranije je bio drugi na 400 slo-bodno, a pre toga je bio bez premca na 200 slo-bodno.

- Otplivao sam A olimpijsku normu na 200metara delfin ve} u kvalifikacijama, {to je i biocilj. Ose}am da mogu bolje, do 1:55,70 i ondabih bio tamo gde trener i ja èlimo da se nala-zimo u ovom trenutku priprema za Olimpij-ske igre. Ostvario sam svoj san - rekao je novi

DO LONDONA

POÊTAKOse}am da mogu bolje, poru~io VelimirStjepanovi}

adut srpskog plivanja Velimir Stjepanovi}.Milorad âvi} je osvojio srebro na 100 del-

fin. Isplivao je 52,21 i bio za 14 stotinki sporijiod Poljaka êrnijaka. Po dolasku u Beograd inekoliko dana rada na bazenu na Dor}oluodlu~io je da ode u Ameriku i da ponovo radisa starim stru~njakom Majkom Botomom. Sanjim je postigao ogroman uspeh osvajanjemsrebra na Igrama u Pekingu u legendarnoj trcisa Felpsom. U Londonu je plivala i Na|a Higl.Osvojila je bronzu na 200 prsno sa 2:27,38.

Sjajni [tefanekEvropsko prvenstvo u rvanju u Beogradu

definitivno je bio sportski doga|aj broj jedanu martu. Beogradska arena je bila mesto gdesu se okupili najbolji predstavnici ovog sportana Starom kontinentu. Odli~na organizacija,vrhunsko nadmetanje i radost Srbije zbogosvojene medalje Davora [tefaneka. Na{ po

Stjepanovi} kao âvi}� Mladi srpski pliva~ Velimir Stjepanovi} pobedio na 200 metara delfin na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije i obezbedio mesto na Olimpijskim igrama


DO LONDONA

1Velimir Stjepanovi}

Plivanje

Atletika

Kajak

Tenis

Veslanje4

1

1

1

1

11

1

4 u~esni~ke kvote

k-1 1000m

- 75 kg

- 68 kg

- 67 kg

- 57 kg

drumOsmo mesto na SP

1. mesto na kvalif. turniru1. mesto na kvalif. turniru

2. mesto na kvalif. turniru

Plasman na rang-listi Evropa tura

1 u~esni~ka kvota

2 u~esni~ke kvotekvalifikovan

kvalifikovan

kvalifikovanakvalifikovana

1

Milo{ Vasi}Radoje \eri}Miljan Vukovi}Goran JagarJovan Popovi}Nikola Stoji}

Novak \okovi}

Damir Fejzi}Dragana Gladovi}Milica Mandi}

Janko Tipsarevi}Viktor TroickiNenad Zimonji}Jelena Jankovi}Ana Ivanovi}

Boks1

111

2

B Norma0:54,190:54,19

2:02,47

02:04,38

2:00,950:54,191:51,5903:54,13

0:26,150:56,4801:51,5903:54,1301:51,59

01:02,92

3:59:174:02:074:07:54

1:23:476,71m49,55 sec

14.21m59.61m

S T A T U S M I S I J E O K S - O IL O N D O N 2 0 1 2 . n a 3 1 . 3 . 2 0 1 2 .

Aleksandar Drenovak

Strelja{tvo

Tekvondo

Biciklizam

Sport Ime Prezime Discip. A Norma rezultat Status sportiste Status Misije OKS Milorad âvi} 0:52,36 0:52,10 A norma kvalifikovan 1Ivan Len|er 0:52,29 A norma kvalifikovan 1

200 delfin 1:52,86 1:56,18 A norma kvalifikovan100 delfin 0:52,36 0:53,19 B norma selektovan200 slob. 1:47,82 01:50,78 B norma selektovan400 slob. 03:48,92 03:52,85 B norma selektovan

Katarina Simonovi} 200 slob. 1:58,33 2:02,23 B norma selektovanMiroslava Najdanovski 50 slob. 0:25,27 0:26,09 B norma selektovan

100 slob. 0:54,57 0:56,42 B norma selektovan\or|e Markovi} 200 slob. 01:47,82 01:49,59 B norma selektovan

400 slob. 03:48,92 03:53,09 B norma selektovanRadovan Siljevski 200 slob. 01:47,82 01:49,79 B norma selektovanNa|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1Sila|i âba 100 prsno 01:00,79 01:01,59 B norma selektovanBogdan Kneèvi} 200 me{o. 02:00,17 02:04,29 B norma selektovanDragana Toma{evi} Disk 62.00m 62,48 m A norma 1Nenad Filipovi} 50 km hod. 4:09:00 4:09:00 B normaVladimir Savanovi} 4:09:00 B normaPredrag Filipovi} 4:09:00 B normaAsmir Kola{inac kugla 20.50m 20.50m A norma 1Predrag Filipovi} 20 km hod. 1:22:30 1:24:30 B norma 1Ivana [panovi} skok udalj 6,75m 6,65m B norma 1Emir Bekri} 400 m prep. 49,50 sec 49,80 sec B norma 1Mihail Duda{ desetoboj 8200 bod. 8256 bod. A norma 1Biljana Topi} troskok 14.30m 14.10m B norma 1Tatjana Jela~a koplje 61.00m 59,00m B norma 1Olivera Jevti} maraton 2:37:00 2:32:09 A norma 1Milan Jotanovi} kugla 20.50m 20:17m B normaAna Suboti} maraton 2:37:00 2:40:36 B normaZorana Arunovi} pi{toljIvana Maksimovi} pu{kaAndrea Arsovi} pu{kaAndrija Zlati} pi{toljDamir Mikec pi{toljNemanja Mirosavljev pu{kaDimitrije Grgi} pi{toljBobana Veli~kovi} pi{tolj

Nikolina MoldovanOlivera MoldovanAntonija Na|Antonija PandaMilenko Zori}Ervin HolpertAleksandar Aleksi}Dejan Terzi}Marko Tomi}evi}

Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13

Ukupno sportista 62

0:52,36100 delfin

50 km hod. 3:59:00

88 u~esni~kih kvota

prema poziciji na ATP/WTA rang-listi 6 u~esni~kih kvota

44 u~esni~ke kvote

4

2

k-4 1000m

k-4 500m

M2-

4 u~esni~ke kvote

2 u~esni~ke kvote

M4-

NOVA NADASRPSKOGPLIVANJAVelimirStjepanovi}

Ostvaren


vak, koji }e posle 12 godina biti prvi u~esnik bo-kserskog turnira iz Srbije, |acima je pokazaoopremu i demonstrirao tri osnovna udarca.

- Za uspeh vam je potreban samo rad. Tale-

�Sa osnovcima razgovarali Vlade Divac, tekvondista Fejzi}, biciklista Stevi}, a bokser Drenovak im pokazao osnovne udarce

Olimpijski karavan bio u Bor~i, Aran|elovcu i Kikindi

Umartu mesecu osnovci iz Bor~e,Aran|elovca i Kikinde imali suprilike da budu u~esnici EkOli-mpijskih igara i da se druè sana{im olimpijcima.

U Osnovnoj {koli „Jovan Risti}“ u Borci, po-red predsednika OKS Vlade Divca, sa |acimasu bili tekvondista Damir Fejzi} i biciklista IvanStevi}. Neizostavan deo priredbe bila je i ma-skota Olimpijskog tima Srbije „Sre}ko“.

- Presre}an sam {to }u predstavljati Srbijuna Igrama. Trenutno sam najmla|i olimpijac.Da}u sve od sebe da dobrim rezultatom u Lo-ndonu tekvondo pribliìm deci. Moje vremetek dolazi - rekao je Damir Fejzi}.

Ivan Stevi}, koji je ve} bio u~esnik Igara, de-ci je poru~io da budu uporna i da vredno rade.

- Korak po korak i na taj na~in }ete sti}i doostvarenja svojih ciljeva, pa i do Olimpijskihigara - rekao je Stevi}.

U Aran|elovcu su boksera Aleksandra Dre-novka, Vladu Divca i, naravno, „Sre}ka“ do~e-kali |aci Osnovne {kole „Sveti Sava“. Dreno-

nat je samo jedan posto, ostalo je trening. Si-guran sam da }e posle na{eg druènja nekopoèleti da trenira boks. U~estvovanje u ova-kvim akcijama je jako zanimljivo, a podr{kanajmla|ih je iskrena i mnogo zna~i - rekao jeDrenovak.

Kikinda je bila osmi doma}in EkOlimpijskihigara. Svoje utiske sa Igara osnovcima je pre-

nela rukometa{ica Radmila Berar, osva-ja~ica srebrne olimpijske medalje u Mo-

skvi 1980.- @elimo da deci pribliìmo

olimpijski duh i olimpijskevrednosti, da ih motivi{emoda se bave sportom i da krozbavljenje sportom steknumnogo prijatelja. U njiho-vom uzrastu va`no je ni~ega

se ne odricati, nego na}i pra-vi balans izme|u sporta i {kole

- rekao je predsednik OKS Vlade Divac.U okviru olimpijskog karavana, kao i svaki

put, Vojvo|anska banka, koja je ve} tre}u go-dinu partner Olimpijskog komiteta Srbije naprogramima olimpijskog obrazovanja, nagra-dila je decu prikladnim poklonima, a kompa-nija „Viza“, top partner MOK-a, poklonila je{kolama po 10 fudbalskih lopti. ��

K O N C E P T E K O O L I M P I J S K I H I G A R A

Druènje, u~enje, sportBOKSERISiguran sam da}e posle na{egdruènja nekopoèleti da trenira boksAleksandarDrenovak

U svim gradovima je primenjen stari kon-cept EkOlimpijskih igara, koji podrazumevada se |aci upoznaju i prolaze kroz tri progra-mske celine. Na „Olimpijskom ~asu“, u sara-dnji sa organizacijom „Generations for pea-ce“, deca kroz igru i druènje u~e o osnovnimolimpijskim vrednostima. Na ~asu „Olimpij-skog engleskog“, u saradnji sa „Briti{ kaunsi-lom“, u~e osnovne pojmove iz oblasti olim-pizma na engleskom jeziku. Na kraju, u okvi-ru tribine kroz razgovor sa sportistima upo-znaju se sa nekim od olimpijskih sportova,u~e od svojih uzora i upoznaju se sa pravimvrednostima u najzna~ajnijem razvojnom do-bu. Na taj na~in oni se motivi{u da trenirajukako bi mo`da sutra i oni postali olimpijci.

PRVI ÂSOVIOLIMPIJZMABor~a, O[„Jovan Risti}“

BALON UMESTO LOPTE Divac u Kikindi

IGRA Drenovak i |aci iz O[ „Sveti Sava“


OKS, Sekretarijatom za sport AP Vojvodine igradom Beogradom obezbe|ena finansijskapodr{ka za kompletnu realizaciju programa„London 2012“. Prema re~ima predsednikaOKS, to je postignuto zahvaljuju}i velikom bro-ju partnera i pozitivnoj energiji i entuzijazmuunetim u svaki projekat koji je zapo~et.

Vlade Divac je naglasio da je budèt za 2011.zna~ajno uve}an u odnosu na prethodnu godi-nu, kao i da je OKS u 2011. godini dobio novesponzore, tako da sponzorski pul olimpijskogtima Srbije „Zajedno za London“ danas broji 20kompanija.

- Od ukupnog budèta OKS u 2011. godini, 75odsto sredstava opredeljeno je za sportske pro-grame OKS, {to je projekcija i za teku}u godinu

- rekao je generalni sekretar \or|e Vi{acki.Predsednik OKS govorio je o aktivnostima

koje se realizuju kroz programe olimpijske so-lidarnosti MOK-a, o aktivnostima na promoci-ji olimpizma, kao i o brojnim me|unarodnimaktivnostima rukovodstva OKS-a, sa ciljem da-ljeg pozicioniranja OKS-a u me|unarodnim fo-rumima.

Osnovni zadatak OKS-a u olimpijskoj godinibi}e ja~anje pozicija i zastupanje interesa nacio-nalnih sportskih saveza olimpijskih sportova, uskladu sa promenama koje je u 2011. doneo no-vi zakon o sportu. Skup{tina OKS-a podràla jei inicijativu za trajno re{enje poslovnog prosto-ra OKS-a, koje bi trebalo da bude realizovano usaradnji sa gradom Beogradom. �

AKTIVNOSTI OKS

S E D N I C A S K U P [ T I N E O L I M P I J S K O G K O M I T E T A S R B I J E

êtvrta redovna sednica skup{tine Olimpij-skog komiteta Srbije odràna je 23. marta ubeogradskom hotelu „Zira“. Predsednik VladeDivac, predstavljaju}i izve{taj o radu u pro{loji plan aktivnosti u teku}oj godini, sa zadovolj-stvom je konstatovao:

- Na po~etku ovog olimpijskog ciklusa izazo-vi su bili veliki, ali i tada smo verovali, a sada toi znamo, da nisu nedosti`ni. Svi postavljeni ci-ljevi do sada su uspe{no ostvareni, a pred na-ma je ostao jo{ jedan - najva`niji izazov, uspe-{no u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu,na 100-godi{njicu od na{eg prvog u~e{}a naIgrama u Stokholmu 1912. godine.

Divac je istakao da je u saradnji sa Ministar-stvom omladine i sporta, sponzorskim pulom

Obezbe|ena sredstva za projekat „London 2012“

LEGENDE Bora Stankovi} i Vlade Divac u pauzizasedanja Skup{tine

Osvojte svet s „Olimpijcem“

AKTIVNOSTI OKS

N A S A J T U „ T E L E N O R A “ N O V A K V I Z I G R I C A

hu olimpijskih vrednosti - rekao je na sve~a-nosti povodom otkrivanja sata ]el-Morten Jo-nsen, generalni direktor „Telenora“. Dragan\ilas, gradona~elnik Beograda, izrazio je veli-ku zahvalnost „Telenoru“ na tome {to podrà-va na{e sportiste i na{ Olimpijski komitet.

- To nam zaista mnogo zna~i kako bismo i naovim Olimpijskim igrama napravili rezultat zakoji se nadam da }e biti bolji od svih rezultatado sada. Ono {to je va`no jeste ova sve~anost ipoklon koji smo kao grad dobili od „Telenora“.Siguran sam da }e ovaj ~asovnik raditi dobro ida }emo njime ulep{ati grad.

Vlade Divac, koji je bio na Igrama u Seulu iAtlanti, dodao je:

- Ovaj sat, koji odbrojava dane do Londona ikoji }e biti simbol olimpizma u Beogradu i pod-setnik za na{e sugra|ane o najve}em sport-skom takmi~enju koje nam se bliì, ukazuje nato da u kompaniji „Telenor“ imamo partnerakoji prepoznaje na{u ulogu i na polju promoci-je olimpizma i Olimpijskih igara i podràva nasu tome. Na tom putu smo zajedno od 2007, odkad smo izgradili odnos u kojem imamo pra-

vog partnera, u naporima da za na{e sporti-ste olimpijce stvorimo uslove za

rad koje oni zasluùju. �

Olimpijska godina donosi velike izazove,pre svega sportistima koji jo{ uvek nisu izbo-rili vizu za London. Onima koji su se plasiralina Igre predstoji tempiranje forme za najve}esportsko takmi~enje na svetu.

Za sve one sa takmi~arskim duhom koji vo-le onlajn igrice i strate{ko razmi{ljanje, „Tele-nor“ je pokrenuo sportski kviz znanja „Olim-pijac“. Re~ je o mobilnoj aplikaciji za telefonesa platformom android, a takmi~ari odgova-raju na pitanja u vezi sa istorijom i uspesimasrpskog i svetskog sporta. Aplikacija je zasno-vana na platformi popularnog kviza „Konki-

stador“ i smi{ljena da bi se tokom olimpijskegodine podigla svest, pre svega o uspesima do-ma}ih sportista i dodatno promovisala masko-ta Olimpijskog komiteta Srbije, Sre}ko.

„Olimpijac“ ima bazu od 10.000 pitanja, odkojih su mnoga pripremljena na osnovu info-rmacija iz monografije „Olimpijski vekovnik“,najmerodavnijeg izvora podataka iz istorije sr-pskog olimpizma.

„Olimpijac“ se moè preuzeti sa „Telenoro-vog“ vap portala na adresi: http://wap.tele-nor.rs/olimpijac/ i android marketa sa www.oli-mpijac.mobi. �

Olimpijski sat u Beogradu

O L I M P I J S K A K A T E G O R I Z A C I J A -8 3 S P O R T I S T A U ^ E T I R I G R U P E

Redovna ta~ka na sednici Predsedni-{tva OKS bio je program za London 2012.[ef misije Srbije za Olimpijske igre u Lon-donu i sportski direktor OKS, prof. dr Bra-nislav Jevti} informisao je Predsedni{tvoda misija OKS trenutno ima 56 takmi~ara,plus {est tenisera. On je istakao velikiuspeh koji je napravio Velimir Stjepano-vi} sa A olimpijskom normom na 200 de-lfin i Katarina Simonovi}, koja je ispliva-la B normu na 200 slobodno.

Predsedni{tvo je na predlog KomisijeOKS za programska pitanja usvojilo izme-ne i dopune liste kategorisanih sportistaprema olimpijskoj kategorizaciji. Premarezultatima sportista Srbije u proteklomperiodu, kao i potencijalu za odre|enesportiste da ostvare kvalifikacionu nor-mu, a imaju}i pritom u vidu da je u odre-|enim sportovima proces kvalifikacija za-vr{en, u olimpijskoj kategorizaciji trenu-tno se nalaze 83 sportista (u individual-nim sportovima) i ~etiri ekipe, raspore|e-nih u ~etiri kategorije: „Olimpijski kandi-dat za medalju“, „Top 10“, „U~esnici Iga-ra - B norma“ i „Potencijalni olimpijskikandidati“.

Bobana Veli~kovi} je osvojenim prvimmestom na Evropskom prvenstvu u stre-lja{tvu i osvojenom olimpijskom kvotompre{la iz IV u II kategoriju. Reprezentati-vci u tekvondou Milica Mandi}, Damir Fe-jzi} i Dragana Gladovi} nalaze se u II kate-goriji na osnovu rezultata ostvarenih naevropskom kvalifikacionom turniru za OI.Dùdista Dmitri Gerasimenko nalazi se uIII kategoriji iako je i dalje u procesu kva-lifikacija. Na me|unarodnoj rang-listi Ge-rasimenko zauzima 19. mesto, a s obziromna to da je do podvla~enja crte na rang-li-sti IJF ostalo jo{ jedno takmi~enje, o~eku-je se da on zadrì svoju trenutnu poziciju,koja bi zna~ila direktan plasman na Igre.

Na kraju takmi~arske sezone za zimskesportove Predsedni{tvo je usvojilo i izme-ne i dopune liste kategorisanih sportistaprema kategorizaciji zimskih sportova -Zimske olimpijske igre So~i 2014.

Prema usvojenoj kategorizaciji, napre-dak iz IV u II kategoriju ostvario je biatlo-nac Milanko Petrovi} na osnovu 9. mestana EP 2012. u disciplini 10 km sprint. Jev-ti} je istakao da je u kategorizaciju zimskihsportova u{ao i Strahinja Stani{i}, koji jena prvim Zimskim olimpijskim igramamladih odrànim u Insbruku ostvario pla-sman u prvoj tre}ini kona~ne rang-liste.Predsedni{tvo OKS dalo je pozitivno mi-{ljenje Vesla~kom savezu Srbije za organi-zaciju Evropskog prvenstva 2014. godine.

P O K L O N G L A V N O M G R A D U O D „ T E L E N O R A “ I O K S - a


Gra|ani Srbije koji prate rezultate na{ih spo-rtista i bodre ih na svim takmi~enjima, od mar-ta imaju jedinstven podsetnik koliko je ostalodo Olimpijskih igara u Londonu. „Telenor“, ge-neralni sponzor olimpijskog tima Srbije, u sa-radnji sa Olimpijskim komitetom Srbije poklo-nio je Beogradu Olimpijski sat koji odbrojavavreme do po~etka Igara.

Olimpijski sat postavljen je preko puta hote-la „Moskva“, gde je 1910. godine osnovan Srp-ski olimpijski klub. Delo je srpskog umetnikaPetra Mirkovi}a i ima oblik izvijene trake. Sku-lptura otelotvoruje duh Olimpijskih igara i sno-ve svakog sportiste, jer izgleda kao da izlazi izzemlje, {iri se i stremi uvis opiru}i se zakonimafizike.

- Sat obeleàva vi{e od veka dugu olimpijskutradiciju Srbije. Saradnja sa Olimpijskim komi-tetom podrazumeva zajedni~ku podr{ku srp-skim sportistima u njihovim pripremama zanajve}e takmi~enje. Oni su najbolji ambasado-ri Srbije i mi èlimo da budemo deo dobrihstvari koje pokre}u mlade da se razvijaju u du-


ûvena britanska kreatorka Ste-la Makartni istrajala je u svojoj ide-ji kakav bi trebalo da bude dizajn„Adidasove“ opreme za predstav-nike Ujedinjenog Kraljevstva napredstoje}im Olimpijskim igrama.

Njen predlog nai{ao je na veliku kri-tiku javnosti, jer je iz prepoznatljivebritanske zastave eliminisala crvenekrstove Svetog Dòrdà i Svetog Pa-trika. Tako na opremi preovladava-ju plava i bela boja, dok su navija~iinsistirali u raznim komentarima nainternetu i na dru{tvenim mreàmada se ubaci vi{e crvene boje! �

B R I T A N C I N E Z A D O V O L J N I D R E S O V I M A

Stela, gde je krst?

MANEKENITeniser Endi Mareji odbojka{icaVelike Britanije


Dragomir Markovi}, generalnidirektor Elektroprivrede Srbi-je, bronzanog sponzora Olimpi-jskog komiteta Srbije, kaè danjegova kompanija svojim ak-cijama i donacijama moè da

pomogne zajednici u kojoj deluje.Markovi} isti~e da }e EPS, koji je pored

OKS-a sponzor i mnogih reprezentativnihselekcija i nacionalnih saveza, nastaviti dapomaè na{e sportiste.

�Za sport kaù da je najbolji srpski bre-nd, za EPS da je jedna od vode}ih do-ma}ih kompanija u dru{tveno odgo-vornom poslovanju. Da li je princip sa-radnja uspe{nih jedan od klju~nih ra-zloga za potpisivanjem ugovora o spo-nzorstvu sa OKS?

- Verujemo da uspe{nost kompanije kakvaje Elektroprivreda Srbije donosi boljitak i ~i-tavoj dru{tvenoj zajednici. Zbog toga sva svo-ja znanja i energiju ulaèmo u ono {to je do-bro za EPS. Samo sna`na i uspe{na energet-ska kompanija, koja posluje u skladu sa dru-{tvenim pravilima i trì{nim zakonima, mo-è da doprinese prosperitetu zajednice u ko-joj posluje. Pored toga, svesni smo i da suuspeh Elektroprivrede Srbije i njeno ja~anje

mogu}i samo ukoliko gradimo do-bre partnerske odnose sa dru-

{tvenom zajednicom.Elektroprivreda Srbije

pomaè sve oblasti na{egdru{tva kojima je potrebnapomo}, a posebno one na-jsvetlije, kao {to je sport.Mi tradicionalno podràva-mo na{e sportiste i sport-ske saveze, a naro~ito na{ereprezentacije. Ve} ~itavudeceniju aktivno pomaè-mo najtrofejnije srpske

sportiste, koji na najboljina~in predstavljaju na{u ze-

mlju u svetu. EPS se za ovo sponzorstvoodlu~io u èlji da podrì razvoj sporta u du-hu olimpijskih vrednosti, koje i sami delimo.

�Ne vide se ~esto na jednom mestupredstavnici trofejnih ekipnih sporto-va. Poznato je da ste i ranije pomagalisaveze. Kakva su va{a o~ekivanja uovom trenutku od vaterpolista, koji suve} u~esnici, kao i odbojka{a, odboj-ka{ica i rukometa{a, koji imaju {ansu?

- Pored toga {to smo jedan od najve}ihsponzora na{ih olimpijaca, mi tradicional-no pomaèmo i nacionalne ko{arka{ke, ru-kometne, odbojka{ke i vaterpolo saveze.Veoma smo ponosni na na{u saradnju saovim savezima i uvek smo tu da ih podrì-mo. Siguran sam da }emo se i ovom prili-kom zajedno radovati novim uspesima.

SPONZORSKI PUL

SVE ZA SPORTTradicionalnopomaèmo inacionalne ko-{arka{ke, ru-kometne, od-bojka{ke i va-terpolo save-ze. Veomasmo ponosnina na{u sarad-nju sa svima

�Samo sna`na i uspe{na energetska kompanija moèda doprinese prosperitetu zajednice u kojoj posluje.Olimpijski komitet je na{ prirodan partner i siguransam da }emo i u budu}nosti imati uspe{nu saradnju

Dragomir Markovi}Intervju generalni direktor EPS-a

Dobar EPS, dobra Srbija


ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

�Poznato je sa OKS o~ekuje stotu meda-lju na Igrama u Londonu. Da li moèteda prognozirate koji su najve}i srpskiaduti na ovom takmi~enju?

- Olimpijski tim Srbije }e na predstoje}imIgrama obeleìti 100 godina od svog prvognastupa, a mi se nadamo da }emo na ovajna~in doprineti osvajanju stote medalje na-{eg tima, do koje nedostaju jo{ samo dve!Uveren sam da }e svi na{i sportisti dati sveod sebe da i ove godine obraduju na{e gra-|ane. Moji favoriti su ekipni sportovi - na-{e odbojka{ke ekipe, rukometa{i, vaterpo-listi, ali ne treba zaboraviti ni pojedince:fantasti~nog Novaka \okovi}a, na{e pliva-~e, atleti~are...

�Postoje li izgledi da poput ostalih spo-nzora i posle Londona ostanete uz Oli-mpijski komitet Srbije?

- Olimpijski komitet kao najva`nija insti-tucija srpskog sporta je na{ prirodan part-ner i siguran sam da }emo i u narednomperiodu imati uspe{nu saradnju. Naravno,nastavak saradnje o~ekujem i sa mnogimnacionalnim sportskim savezima.

�Mnogi smatraju da svojom neposred-no{}u, sjajnim karijerama i verom uuspeh ~elnici OKS uspevaju da uspos-tave kontakt sa va`nim preduze}ima.Kakvi su va{i utisci o dosada{njoj sa-radnji sa OKS?

- Potpisanim ugovorom o sponzorstvuOlimpijskog tima Srbije, koji }e na{u ze-mlju predstavljati na 30. letnjim olimpij-skim igrama u Londonu 2012. godine, Ele-ktroprivreda Srbije je postala bronzani spo-nzor na{ih olimpijaca. Na ovaj na~in, EPS}e finansijski da podrì na{e vrhunske spo-rtiste koji }e na najbolji mogu}i na~in pred-staviti na{u zemlju. Sportisti su uvek bilidobar uzor mladima, a istaknute sportskeli~nosti primer modela pona{anja. Zbog to-ga nam je velika ~ast da na{e najuspe{nijesportiste okupljene u olimpijski tim moè-mo da podrìmo na njihovom putu kaosvajanju medalja. Podrào bih i sve onesportiste koji se nisu kvalifikovali za ovuOlimpijadu da ne gube veru i nastave darade. Dosada{nja saradnja sa predstavnici-ma Olimpijskog komiteta je vi{e nego odli-~na i potpuno sam siguran da }emo bitiveoma uspe{ni ove godine u Londonu. Na-dam se da }e se saradnja nastaviti i posleovih Olimpijskih igara.

�EPS je veliko preduze}e. Da li u okvirunjega postoji organizovan sportski ì-vot i kakvi su vam planovi na tom po-lju?

- Na{ najva`niji resurs jesu na{i zaposle-ni. Zato se trudimo da im obezbedimo na-jbolje mogu}e uslove rada. Istovremeno,brigu o zaposlenima pokazujemo i time {topodràvamo zdrav na~in ìvota. Pomaè-mo u~e{}e na{ih zaposlenih u sportskimaktivnostima u okviru svojih privrednihdru{tava, sara|ujemo sa lokalnim zajedni-cama po tom pitanju i na{a namera je una-pre|enje sporta u celini, kako onog vrhun-skog, tako i amaterskog. �


OLIMPIJSKA ÎTANKA

LEGENDARNI PLIVAÂmerikanac Mark [pic, heroj igara sa osvojenih sedam zlatnih medalja i sedam svetskih rekorda

�Marija Pavlovi}

Dvadesete Letnje olimpijske igreodràne su 1972. godine u Minhe-nu, u Zapadnoj Nema~koj. MOKje odobrio Minhen za doma}inau konkurenciji ostalih gradovakandidata, me|u kojima su bili

Detroit, Madrid i Montreal. Bile su to druge OIu istoriji odràne u Nema~koj, nakon igara uBerlinu 1936.

Nema~ka je u èlji da se svetu predstavi kaodemokratska, moderna dràva puna optimiz-ma, za slogan Igara odabrala slu`beni moto„Sre}ne igre“, za logo simbolizovano plavo su-nce, a prvi put su Igre dobile i slu`benu masko-

tu, veselog psa nazvanog Valdi. Ipak,svi napori ostali su bez rezul-

tata, jer se desilo upravosuprotno - bile su to naj-nesre}nije OI u istorijiolimpijskog pokreta.

Trebalo je da promo-vi{u mir u svetu, {to je ibio slu~aj u prvih desetdana. Ali, rano ujutro 5.septembra, 11. dana Iga-

ra, osmorica palestinskihterorista iz organizacije zvane „Crni septem-bar“ upali su u olimpijsko selo, ubiv{i dvojicuIzraelaca i uzev{i devetoricu kao taoce. U veli-koj borbi, posle neuspele akcije spasavanja ta-laca, sva devetorica su na kraju poginula, kao ipetorica terorista i jedan policajac. Igre su pre-kinute prvi put u modernoj istoriji, a na Olim-pijskom stadionu odràna je komemoracija uzprisustvo 80.000 ljudi i 3.000 sportista. Za vre-me komemoracije olimpijska zastava je bilaspu{tena na pola koplja, kao i sve zastave ze-malja u~esnica, izuzev 10 arapskih zemalja ko-je su zahtevale da se njihove zastave ne spu{ta-ju. MOK je doneo odluku da nastavi takmi~e-

CRNI SEPTEMBAR

postao stalna disciplina, a uveden je i novisport: kajak i kanu na divljim vodama. Napredlog doma}ina, kao demonstracioni spo-rtovi bili su uvedeni skijanje na vodi i bad-minton, koji se od 1992. nalazi u olimpijskojporodici sportova.

Na Igrama je prvi put zbog nepristrasnostiuvedena i ceremonija zakletve sudija, a u imesvih delilaca pravde poloìo ju je predstavnikkonji~kog sporta Hajnc Polaj. Hajdi [iler je pr-va èna koja je u ime sportista poloìla zakle-tvu. Sportisti iz Isto~ne Nema~ke prvi put suimali svoje dresove, svoju zastavu i himnu.

Atleti~ar Lase Viren iz Finske pobedio je u tr-kama na 5.000 i 10.000 m, i to na 10.000 m na-kon pada tokom trke, a taj }e uspeh ponoviti i~etiri godine kasnije na Igrama u Montrealu.

Valerij Borzov, sprinter iz SSSR-a, osvojio jezlatne medalje u trkama na 100 i 200 m na op-{te iznena|enje, jer se o~ekivala pobeda nekogod atleti~ara iz SAD, a najve}i favoriti su bili Rej

[OKIRALI SVETJedan odterorista inaslovna stranamagazina „Lajf“

�Olimpijske igre u Minhenu 1972. obeleìo je nezapam}en teroristi~ki ~in palestinskih ekstremista, u kojem je stradalo 11 ~lanovaizraelskog tima. Prvi put u modernoj istoriji Igre su prekinute

nje posle 34 sata. Nakon komemoracije, kom-pletan tim Izraela pod straòm je napustio Mi-nhen, zatim odlaze Egip}ani, zbog straha od re-presalija, a odlaze i Filipinci, Alìrci, kao i nekisportisti iz Holandije i Norve{ke. Mark [pic jekao Jevrejin iz Amerike tako|e otputovao zbogpotencijalne otmice.

Afri~ka politika, odnosno reìm aparthejda,i na 20. OI imala je posledice zbog odlukeMOK-a da zabrani nastup sportistima iz Rode-zije, koji su doputovali u Minhen, ali im jetakmi~enje bilo uskra}eno.

Igre u Minhenu bile su najmasovnije do ta-da. Odràne su od 26. avgusta do 11. septembra1972. godine uz u~e{}e 7.123 olimpijca, i to1.058 èna i 6.065 mu{karaca iz 121 zemlje, ko-ji su se takmi~ili u 23 sporta i 195 disciplina. Igreje otvorio predsednik Gustav Hajneman.

U sportskom programu tako|e je bilo pro-mena. Streli~arstvo i rukomet su ponovouvr{teni u olimpijske sportove, dùdo je

ÛDNO FINALEKo{arka{i SAD odbili su da primesrebrne medalje,koje su i danasizloène u Lozani,posle sumnjivogporaza od SSSR

K O M E D I J A [ N A I G R A M A

Ovacije la`nom maratoncu

U toku ovih Olimpijskih igara desio se islu~aj „maratonca“, koji je sam sebi napraviostartni broj i uo~i cilja maratonske trke u{aona stazu i prvi utr~ao na Olimpijski stadion,burno pozdravljen od gledalaca. Sudije suvrlo brzo primetile da je re~ o la`nomstartnom broju i predale ga policiji.Pobednik maratona Amerikanac Fred [orterbio je potpuno zate~en zvi`danjem publikei gungulom ispred sebe.

J U G O S L A V I J A U M I N H E N U

dizanja njihove zastave i intonacije himne.Zbog toga im je doìvotno zabranjen nastup naOlimpijskim igrama. U disciplinama na 100 i200 m dvostrukom pobedom istakla se sprin-terka iz DR Nema~ke Renata [teher, dok je uskoku uvis zlato osvojila {esnaestogodi{nja Ul-rike Majfart iz SR Nema~ke.

Olga Korbut, si}u{na gimnasti~arka iz SSSR-a, osvojila je tri zlatne i jednu srebrnu medaljui postala zvezda Igara. Nazivali su je minhen-ska „mrvica“, a stekla je toliku popularnost daje za vreme poseta prodavnicama morala da sepreru{ava, dok je mesna po{ta, kad se vratila uSSSR, zaduìla posebnog slu`benika samo zanjenu po{tu.

U skoku s motkom osvaja~ zlatne medaljebio je Volfgang Nordvig iz DR Nema~ke, preki-nuv{i tradiciju Amerikancima, koji su bili po-bednici u toj disciplini na svim Igrama od Ati-ne do Minhena. U bacanju kugle Poljak Vladi-slav Komar osvojio je zlato, u bacanju kladivapobedio je Anatolij Pavlovi~ Bondar~uk iz SS-SR, a u bacanju diska Ludvik Danek iz ^SSR.

U ko{arci je finalna utakmica izme|u timo-va SAD i SSSR-a imala nezapam}en zavr{etak.U poslednjih nekoliko sekundi, pri vo|stvuekipe SAD 50-49, desilo se nekoliko ~udnihdoga|aja. Prvo je vreme isteklo tokom pret-hodnog ko{a (slobodnog bacanja) za SAD, ali jeko{ priznat i preostalo vreme pomaknuto je zajednu sekundu. Zatim je vreme ponovo isteklou poku{aju napada tima Sovjetskog Saveza, pasu Amerikanci ve} slavili pobedu. Medutim, naàlbu Sovjeta ponovo su dodane nove tri se-kunde, u kojima je Aleksandar Belovuspeo da ubaci dva poena i time do-neo pobedu svom timu. Brojne ne-logi~nosti tokom nekoliko posled-njih sekundi nisu nikada razja-{njene, iako je MOK ~vr-sto ostao pri

odluci da je utakmica regularna. Ekipa SAD, ko-joj je to bio prvi poraz uop{te na Olimpijskimigrama do tada, odbila je da prihvati srebrnemedalje i one su i danas izloène u Olimpij-skom muzeju u Lozani.

Pravi junak ovih Igara bio je dvadesetdvo-godi{nji ameri~ki pliva~ Mark [pic sa sedamzlatnih medalja i sedam svetskih rekorda, pos-tav{i najuspe{niji pliva~ svih vremena. Kako jena Igrama u Meksiku ~etiri godine ranije ve}osvojio dve zlatne medalje, time je svoj ukup-

ni broj zlatnih medalja sa OI pove-}ao na 9. Posle Minhena zauvekje napustio plivanje i posvetio

se biznisu.Australijska pliva~ica [e-

jn Gud osvojila je tri zlata,jedno srebro i jednu bronzu,postaviv{i tri svetska i jedanolimpijski rekord. Ve} na-redne godine, kao {esnae-stogodi{njakinja, povukla

se iz takmi~enja. �

XX OLIMPIJSKE IGRE - MINHEN 1972.

Robinson i Edi Hejz. Me|utim, previdom nji-hovog trenera dobili su pogre{nu informacijuo vremenu po~etka kvalifikacione trke, na ko-ju su zatim zakasnili i ispali iz daljeg takmi~e-nja bez plasmana.

Osvaja~i zlatne i srebrne medalje u trci na400 m Vinsent Metjuz i Vejn Kolet iz SAD to-kom progla{enja pobednika i izvo|enja him-ne SAD pona{ali su se neprimereno. Me|usob-no se {ale}i i igraju}i se osvojenim medaljama,nisu obra}ali pa`nju na sve~anost trenutka po-

Pregled osvojenih medaljazemlja zlato srebro bronza1. SSSR 50 27 222. SAD 33 31 303. I. Nema~ka 20 23 234. Z. Nema~ka 13 11 165. Japan 13 8 86. Australija 8 7 27. Poljska 7 5 98. Ma|arska 6 13 169. Bugarska 6 10 510. Italija 5 3 111. [vedska 4 6 612. V. Britanija 4 5 913. Rumunija 3 6 714. Kuba 3 1 415. Finska 3 1 416. Holandija 3 1 117. Francuska 2 4 718. êhoslov. 2 4 219. Kenija 2 3 420. Jugoslavija 2 1 221. Norve{ka 2 1 122. S. Koreja 1 1 323. N. Zeland 1 1 124. Uganda 1 1 025. Danska 1 0 026. [vajcarska 0 3 027. Kanada 0 2 328. Iran 0 2 129. Belgija 0 2 030. Gr~ka 0 2 031. Austrija 0 1 232. Kolumbija 0 1 233. Argentina 0 1 034. Koreja 0 1 035. Liban 0 1 036. Meksiko 0 1 037. Mongolija 0 1 038. Pakistan 0 1 039. Tunis 0 1 040. Turska 0 1 041. Brazil 0 0 242. Etiopija 0 0 243. Gana 0 0 144. Indija 0 0 145. Jamajka 0 0 146. Niger 0 0 147. Nigerija 0 0 148. [panija 0 0 1

Zlatni Parlov i rukometa{iJugoslavija je u Minhenu u~estvovala sa 129

sportista u 15 sportova i osvojila pet medalja,i to: dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane.Rukometa{i su postali prvi olimpijski pobedni-ci u istoriji tog sporta, ne ra~unaju}i veliki ru-komet koji je igran u Berlinu 1936. i osvojili pr-vu od pet olimpijskih medalja za na{ rukomet.

Mate Parlov je u polute{koj kategorijiosvojio prvo „zlato“ za jugoslovenski boks.Srebrnu medalju osvojio je rva~ Josip ôrak(gr~ko-rimski stil), a bronzane bokser Zvo-nimir Vujin (poluvelter) i rva~ Milan Nenadi}(gr~ko-rimski).

Zlatnu medalju u rukometu osvojili su AbasArslanagi}, Zoran @ivkovi}, Miroslav Pribani},Hrvoje Horvat, \orde Lavrni}, Zdravko Miljak,

Slobodan Mi{kovi}, Branislav Pokrajac, Neboj-{a Popovi}, Milan Lazarevi}, Milorad Karali} iPetar Fajfri}, a po{to je prema pravilima MOKna pobedni~kom postolju bilo mesta samo za12 igra~a, bez trofeja su ostali tre}i golmanZdenko Zorko, koji je branio u dve utakmice, Al-bin Vidovi}, koji je odigrao samo nekoliko mi-nuta protiv Japana i êdomir Bugarski i Dobri-voje Selec, koji nisu ulazili u igru. Ekipu su vo-dili trener Vlado [tencl i savezni kapiten IvanSnoj. Prema nepodeljenim mi{ljenjima, najbo-lji igra~ olimpijskog turnira bio je Milan Lazare-vi}, a najbolji golman Abas Arslanagi}, koji je ufinalu odbranio ~etiri sedmerca, a tre}e i ~etvr-to mesto na listi strelaca olimpijskog turnirazauzeli su \orde Lavrni} i Milan Lazarevi}.

• Atletika• Biciklizam• Boks• Dizanje tegova• Gimnastika• Hokej na travi• Rvanje• Jedrenje• Dùdo• Kajak i kanu na mirnim i

divljim vodama• Ko{arka

• Konji~ki sport• Ma~evanje

• Moderni petoboj• Fudbal

• Odbojka• Plivanje

• Rukomet• Skokovi u vodu

• Streli~arstvo• Strelja{tvo• Vaterpolo

• Veslanje

SPISAK SPORTOVA

[AMPIONKA [ejn Gud

MaskotaMinhena

1972.


Documents

Olimpijska revija br.35